UZGOJ ZEEVA

UZGOJ ZEEVA

Zeevi su zahvalni za uzgoj.Njihova ekonomska korist je evidentna.Potrebno je ispuniti zahteve smetaja,ishrane i zdravstvenih uzansi.Potronja njihovog mesa u Srbiji je relativno mala, ali bi zdravstvena vrednost mesa zeca mogla biti glavni adut u marketinkoj kampanji poveanja potronje.

UZGOJ ZEEVAMeso zeca je vrlo kvalitetno; sadri malu koliinu masti, malo holesterola, a izvor je vrlo kvalitetnih belanevina. Iako je preko 90% holesterola endogenog porektla, niska koncentracija holesterola u mesu se moe dobro iskoristiti u propagandne svrhe.Moderan nain proizvodnje je mnotven i intenzivan. U vlastitoj proizvodnji u pravilu se izmenjuju generacije tokom bogatog vegetacijskog perioda jer se tada ne troi gotova hrana. Hrana se gotovo u potpunosti proizvodi u nasj; uvoze se samo vitamini i mineralni dodaci.Intenzivna proizvodnja pretpostavlja i odreene pasmine. Pri odabiru pasmine uzima se u obzir: spoljni izgled; veliina i irina grudnog koa, irina zdelice, irina leaprirataj; konzum - sa 9 nedelja ima oko 2 kg ive vagekonverzija hrane; 3 kg izbalansiranog krmiva za 1 kg prirastabrzina rasta; 90 dana starosti 3 kg telesne mase,plodnost; 6-8 legala po kunici godinje, rodnost; minimalno 7 mladunaca u leglunizak mortalitet mladunaca; 60 roenih 52 odgojena,dobra mlenost; odgovarajua kvaliteta i kvantiteta mlijeka, dovoljno dug laktacijski period,otpornost; vrste i vitalne jedinke, visok randman mesa; minimalno 60% mesa koje mora biti belo i sono,krzno; odgovarajua boje i visoke kvalitete

Menjanje dlake, odnosno linjanje, se odvija kontinuirano tokom cele godine, no zbog poveanog intenziteta uoljivo je pred zimu i pred leto. Tokom proletnog linjanja, koje nastupa tokom marta, menja se jesenska dlaka pa gubimo nusproizvod.Dlaka sadri i veliki udio belanevina i drugih visokovrednih hranjivih materija, to ide na tetu proizvodnje i zdravlja samog organizma. Jesensko linjanje omoguava stvaranje zimskog pokrivaa, a bre je kada je ivotinja boljeg zdravstvenog stanja. Na ivotinju, a samim time i na proces linjanja deluju; duina dana,vreme osvjetljenja, tempera tura, vlaga, itd.15-16 sati osvjetljenja dnevno odgovara uslovima koji vladaju u prirodi tokom najintenzivnije reprodukcije; od sredine aprila do sredine juna (4.-6. mesec).Krivulja plodnostiLeti plodnost opada zbog visokih temperatura. Pritom je pad plodnosti linearan: Prilikom rasta temperature s 20C na 28C plodnost e se smanjivati obrnuto proporcionalno rastu temperature. Ve na temperaturi od 30C je mogua sterilnost mujaka.U uzgoju se koristee 3 vrste osemenjivanja:1. prirodan pripust2. forsirani pripust; enku drim da bi se parila iako se na tera,3. umetno osemenjivanjeGraviditetEmbrionalni razvoj traje 30-32 dana, odnosno 28-35 dana. Nakon ovulacija oslobaa se 8-20 jajnih stanica koje su sposobne za oplodnju narednih 6-8 sati. Ubrzo nakon isteka tog vremena jajne stanice propadaju.12-16 sati nakon oplodnje poinje dioba oploenih jajnih stanica. Ta faza je kritina za plod jer moe doi do embrionalne smrtnosti naroito usled stresa i infekcije... U loim uslovima, prilikom stresa, ak 20-40% embrija se ne implantira u zid maternice. U procesu implantacije je vana uloga progesteron-a ije luenje induciraju i sami embryo-i, pa je ukoliko ih je manje vei je udeo njihovog ugibanja. Ukoliko je broj oploenih jajaaca velik, ugiba samo 5-10% embryo-a (jajaaca).KoenjeNeposredno pre koenja smanjuje se koliina progesterona, a raste koliina estrogena i oxito cin-a. enke se kote u kratkim intervalima i same pomau ukoliko doe do zaostajanja ploda u poroajnom kanalu, zbog ega moe doi do samo-ozleivanja. Jaki stres moe zaustaviti istiskivanje ploda, pa kroz otvoreni cervix moe doi do prodora mikroorganizama i posledine infekcije.MladunciMladi se kote s masom od 30-40 g, slepi su i bez dlake. Mladunci nemaju razvijen sistem termore gulacije i stoga ih je potrebno grejati. Rast dlake poinje nekoliko dana nakon koenja. Za 10 dana mladi progledaju, a ve za 15 dana zavren je rast dlake i mladi poinju izlaziti iz gnezda.Za kvalitetan razvoj mladunaca je vano staviti dovoljno stelje.Podmetanje mladunacaPodmetanje mladunaca je metoda stvaranja jednakobrojnih gnezda s ciljem jednakog optere enja svih jedinki. Mlade provuemo po trbuhu enke primateljice i istrljamo dlakom iz gnijezda, a enku maehu odmaknemo.Pri koenju trebamo osigurati dovoljnu koliinu vode jer u protivnom e enke pregristi plodne ovojnice kako bi popile plodnu tekuinu.Pri tome mogu ozlediti mladunce, ali u ekstremnim slua jevima i pojesti ih. Poveana potreba za vodom postoji i zbog poetka laktacije.Luenje mlijekaPoetna koliina mleka koju jedna kunica izlui je oko 100 g dnevno. Ta je koliina dovoljna za 7-8 mladunaca (eventualno i do 12 mladunaca).Ta koliina (100g) odgovara 10-15% ukupne mase mladunaca. Dnevno se koliina izluenog mleka poveava za 10 g do 16-17. dana kada dostie maksi mum (~260g) koji traje oko 7 dana i zatim se postepeno smanjuje do 35. dana kada ponovno iznosi 100 g dnevno. Kunice u 20 dana pojedu 5.5-6 kg koncentrata, a proizvedu 3.5-5 kg mleka to je dovoljno za oko 2 kg prirasta. Tokom prvih 20 dana ivota mladunci zavise iskljuivo o mleku.Od 28. dana treba ju 40-50% dodatne hrane, a od 35 dana prestaje sisanje i mladunci postaju iskljuivo biljoderi.Tokom prvih nedelja su gubici najvei i to ponajvie zbog:loe majinske osobine enke,zanemarivanje legla,bolest ili smrt majke, loe odravano ili nedovoljno nastanjeno gnijezdo, infekcije i pothlaivanje mladunadi, loa higijena i neugoda miris gnezda jer se ne isti,stres,kanibalizam,nedovoljna mlenost.OdbijanjeMladi se klasino odbijaju sa 8, 10 ili 12 nedelja starosti. U intenzivnim uslovima proizvodnje mladu nci se odbijaju sa 4-8 nedelja starosti. Mladunce je poeljno pripremiti na odbie tako to emo im ponuditi gotovu hranu. Time emo im potaknuti probavni trakt da se prilagodi na nove hranidbene uslove.

Tov kunia poinje sa 24-29 dana a traje 70-90 dana.Koliina hrane ( u skrobnim jedinicama ~ kg skroba) koja se daje tovljenicima u pojedinim mesecima:mesecskrobnih jedinica / kilogramu prirasta

1.2.200

2.2.000

3.5.200

4.8.100

Do 4. meseca starosti tovljenika dobivamo ponajvie miinu masu, a nakon toga uglavnom mast.Idealna teina tovljenika je 2-2.8 kg.

OPREMA U OBJEKTIMA ZA UZGOJ KUNIAU farmama kavezi mogu biti rasporeeni:1. flat deck, odnosno ravni sistem,2. Kalifornija tip (kavezi poslagani u obliku slova A) se koristi za dranje zeeva za tov i remont stada,3. baterija tip se koristi za dranje zeeva za tov i remont stada.

Materijal od kojeg je izgraena oprema mora biti nekorozivan. Pojedini elementi opreme se moraju lako i jednostavno montirati, demontirati, istiti i prati. Povrede kunia uzrokovane opremom moraju biti minimalne.Prednosti i mane pojedinog sistema dranja1. FLAT DECK; dobar pregled ivotinja, rad s ivotinjama se obavlja brzo i lagano,laka izmena vazduhaJ,potreban je veliki prostor (skupo!$!$!),veliki izdaci za grejanje velikog objekta (skupo!$!$!).2. KALIFORNIJA TIP; dobra preglednost ivotinja , vrlo dobro iskoriten prostor , nuno je runo ienje ;3. BATERIJA TIPzahteva mala ulaganja,smanjena je upotreba grejanja,otean pregled ivotinja i uoavanje promena/bolesti ,obavezna ventilacijaL.

Dimenzije kaveza za uzgoj zavise o nameni i polu ivotinje.namena i polduina (cm)irina (cm)visina (cm)

rasplodne enke; kotilice unutra70-8045-5035-40

rasplodne enke; kotilice spoljane manjeod 0.25m2

rasplodni mujaci70-8045-5035-40

remont304045

tov604231

zadnja faza tova (2 jedinke na mesto jedne)304231

kotilice; pocinani lim + plastika502729

Kod kotilica otvor treba biti uzdignut od gnezda 12 cm. Gnezdo treba biti suvo i udobno. Ispod gnezda treba biti reetkasti pod a u meuprostoru slama.

Hranilice za uzgoj su kapaciteta 2 kg. Imaju perforirano dno kako se praina i druge neisto e ne bi nakupljali u hranilici. Nagib dna hranilice treba biti takav da mogu pojesti svu hranu bez pro blema i da omogui lako ienje same hranilice.Za napajanje se koriste nipl pojilice.Na farmi za proizvodnju kunia je potrebno osigurati prostor za karantenu.

Brzina strujanja vazduha u objektu za proizvodnju zeeva treba biti u skladu s temperaturom. temperatura(C)brzina strujanja vazduha (m/s)

12C0.1 m/s

15C0.15 m/s

18C0.2 m/s

22C0.3 m/s

25C0.4 m/s

Prikladna ventilacije iznosi 3-4 m3 vazduha po satu i po kilogramu ivotinje leti i 1 m3 zraka po satu i po kilogramu ivotinje zimi (1 - 4 m3 kg-1 h-1= 500 - 2000 m3sj-1h-1). Zimi je ventilacije smanje na jer se na taj nain tede sredstva koja bi se trebala potroiti za grejanje velikih koliina hladnog vazduha. Sa higijenskog stajalita to je donekle doputeno jer je zimi zbog nie temperature smanjena proizvodnja tetnih gasova (ekskrementi amonijak, sumporvodonik). Linjanje i reprodukcija su ponajvie vezani za svjetlost i temperaturu.TemperaturaMladunad razvija termoregulacione sposobnosti za 10-12 ( u potpunosti 15) dana nakon koe nja. Ukoliko je koa gole mladunadi roza boje (prokrvljena) i napeta, znai da su uslovi dranja dobri. Ukoliko je koa naborana znai da neto nije u redu.Mladi i:nemaju razvijen mehanizam termoregulacije; mali su i goli, to znai da nemaju ni termoizolaciju; energetske rezerve se svode prvenstveno na vrlo ogranienu koliinu glikogena u jetri, to znai da im je sposobnost proizvodnje topline vrlo ograniena.Zbog navedenih razloga u kotilitu je potrebna visoka temperatura (30-33C).Kunii vrlo teko odaju toplinu jer nemaju znojne lijezde. Toplinu odaju disanjem. Pri visokim temperaturama okolia ivotinje uzimaju manje hrane, ali zato piju vie vode. Ukoliko je poviena vlanost vazduha zeevi e tee odavati viak topline. Samim time e biti smanjena spermatoge nesis-a i postotak koncepcije. Metabolizam mujaka (spermatogenesis) e se na temperaturi od 30C, pri poveanoj vlanosti vazduha, toliko alterirati da je mogua sterilnost.Glavni uzrok sterilnosti je usled temperature povean metabolizam spermatozoon-a (spermato id-a, spermija) unutar mujaka. Samim time spermatozoon-i potroe sav glikogen i podignu pH sperm-e jo pre ejakulacije.ivotinje odaju toplinu i zraenjem (periferna vazodilatacija).Prilikom isparavanja jednog grama vode vee se 2.3 KJ toplinske energije.Pri niskim temperaturama potrebno je uvati energiju.Stoga je pri spoljnoj temperaturi vazdu ha od 13 do 18C potrebno odravati tempera turu tovilita 13-15C, odnosno 15-18 u repro dukciji. Pri temperaturama manjim od 10C ivo tinje nastave proizvoditi, ali troe znatne ener getske rezer ve za proizvodnju topline. Uz to, sniene temperature dovode do pada otporno sti ivotinje.Kod visokih temperatura smanjuje se uzima nje hrane i prirast. Ve na temperaturi od 30 do 32C javljaju se simptomi: sterilitet, tahipnea (ubrzano disanje), este akutne smetnje gastrointesti nalnog trakta, trovanje hranom. Pri visokim temperaturama mikroorganizmi se bre razvijaju a ivoti nje manje jedu pa hrana due stoji i samim time znatno je vea mogunost kvarenja hrame. Niske temperature ivotinje podnose lake od visokih. Pri niskim temperaturama dolazi do smetnji od strane dinog sistema (prehlada...) i poveava se mortalitet mladunca. Odrasle jedinke su manje osetljive. Ipak, u svakoj varijanti sniene temperature dovode do poveane potronje hrane za kilo gram prirasta.Temperatura koju pojedini razvojni stupnjevi zahtevaju:vreme ivota optimalna temperatura/C

prvih 10 dana35C

od 10. dana do izlaska iz gnezda~30C

nakon izlaska iz gnezda18-20C

enke u rasplodu16-18C; osetljivije na nie t

mujaci u rasplodu15-20C; osetljiviji na vie t

tov13-15C

VlagaPreniska vlaga uslovljava suenje sluznica i draenje, slabljenje sluznike barijere, upale, sekundar ne infekcije. Oslabljeno je disanje, poremeena je izmena gasova i ventilacija plua. U uslovima preni ske vlage vazduha ivotinje su loijeg zdravstvenog stanja (slabiji apetit, bolest...).Previsoka vlaga dovodi do promena u kvalitetu krzna jer se dlaka slepljuje, ali i promena u kvalitetu dlake (svrbe, nemir, ispadanje dlake). Ukoliko je uz poveanu vlanost poviena i temperatura znatno e biti intenziviran razvoj mikroorganizama i samim time e uestati infekcije.Visoka vlaga i ekstremna temperatura, bilo visoka, bilo niska, su najgori mogui spoj faktora mikroklime.Vlaga u vazduh dolazi:1. disanjem; 10-20% = 200g dan-1kuni-1,2. isparavanjem urina i izmeta,3. prolivena isparavanjem voda za pie,4. vazduhom dovedenim spoljaKoliina vlage nastale disanjem i isparavanjem urina i izmeta priblino odgovara koliini konzumirane vode.Dnevno popije u proseku 200g vode, a enke koje doje mogu popiti i do 1kg vode.Vlaenje vazduha se moe smanjiti, a higijena znatno popraviti adekvatnim uklanjanjem fekalija i mokrae.Ukoliko je loa termoizolacija zidova i tavanice dolazi do kondenzacije vlage na unutranjim povr inama. Samim time stvara se 'rezerva' vlage koja e odravati vlanost konstantno na visokom nivou.Potrebna relativna vlaga iznosi 60-70%, odnosno prihvatljivo je 55-70%.Ukoliko je relativna vlaga preniska, a ujedno je poveana koncentracija amonijaka u vazduhu i prisutna je promaja, doi e do oboljenja sistema disanja.Pri visokoj vlazi krzno se vlai, a vlano krzno skuplja prainu. Samim time dlaka postaje lepljiva i prilee uz telo.Volumen dlanog pokrivaa je smanjen, a voda koje ima u krznu jako je dobar termo-vodi. Rezultat toga je znatno smanjena mogunost odravanje potrebne telesne topline. Pri tome valja naglasiti da izrazito vlaan vazduh ima poveani toplinski kapacitet, to znai da e hladni vlani vazduh lake odvoditi toplinu nego hladni suvi vazduh.U sluaju toplog vlanog vazduha vredi obrnuto.Topli vazduh prima vee koliine vlage od hladnog. Zagrejavanjem apsolutna vlaga ostaje ista, ali se relativna vlaga smanjuje. Od toga emo imati koristi zimi kada je spoljni vazduh hladan, i kada taj vazdduh, naravno, zagrevamo. Uopte: pri konstantnom atmosferskom pritisku povienje temperature vazduha e povisiti apsolu tnu vlagu koju vazduh moe primiti. Proporcionalno poveanju apsolutne vlage bit e smanjena relativna vlaga. Primer: 1 m3 vazduha pri vlanosti od 70% i temperaturi od 1C e moi prihvatiti 3 g vode, a pri istim uslovima ali temperaturi od 10C -6 g vode. Ako pretpostavimo da u 1m3 vazduha ima 2 g vode. To je 66% pri 1C. Taj zrak zagrejemo na 10C. I dalje ima 2 g vode, to je 33%.Pri snienju temperature slabi vitalnost ponajvie mladih organizama. Odrasle jedinke e patiti od smanjene ili izostale reprodukcijske sposobnosti. Ukoliko preniske temperature dugo potraju mogu je i trajan sterilitet.Rasplodnu sposobnost e smanjiti i temperature vie od 20C.VAZDUH U OBJEKTUVazduh gubi na kvalitetu gomilanjem vodene pare, CO2, amonijaka, sumporvodika, ugljen mono ksida. Kako se ti gasovi u odreenoj koliini konstantno proizvode u staji (feces, disanje, crevni gasovi...) nuna je ventilacija. Zimi je sveivazduh hladniji od unutranjeg. Stoga je potrebno zagrej avati . Kako bi se smanjili izdaci na zagrejavanje, zimi je ventilacije smanjena na donju granicu prihva tljivoga. U tu raunicu valja ubrojiti i to da je zimi zbog nie temperature sniena aktivnost mikroor ganizama koji razgraujui feces i urin i stvaraju tetne gasove. Leti je situacija obrnuta jer spoljni vazduh je hladniji i njime se intenzivno ventilira staja kako bi se smanjila temperatura u staji. Stoga je brzina strujanja vazduha zimi maksimalno 0.2m/s, a leti maksimalno 0.4-0.5 m/s.Ventilacija moe biti:statika (prirodna),dinamika (forsirana); 1. na podpritisak2. na nadpritisak3. meovitaZadaci ventilacije Glavni zadaci ventilacije su dovoenje sveeg i odvoenje ustajalog vazduha (u kojem su tetni gasovi) i regulacije temperature i vlage u objektu.Dobra ventilacija osigurava:dovoljno svjeeg vazduha,vazduh bez mirisa i gasova,brz izlaz tetnih gasova,ventilacija svakog mesta u biozoni relativnu vlagu koja ne odstupa vie od 5% od granine vrednosti,temperaturu i vlanost koje leti nisu vie od 10% vei od vlanosti i temperature spoljnog vazduhaniski stupanj oroavanjasmanjenje K faktor-aK faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, tavanicu, pod i prozore.Poeljno je da su leti temperatura i vlaga nii u staji no izvan nje. Prirast u dobro ventiliranom objektu je vei za 20%, a konverzija hrane za 10%.Ukoliko se povea koncentracija amonijaka* , doi e do nadraaja sluznica i njihove manje otpornosti. Stoga se javljaju; kaalj, bronhopneumonije, konjuktivitis, pad otpornosti, anemije... *Osim to direktno iritira sluznicu, velika koliina amonijaka zaustavlja ciklus limunske kiseline. Stoga stanicama intoksiciranim amonijakom nedostaje energije kojom bi se odupreli spoljnim uticajima. Istovremeno je, kako bi se kompenzirao manjak ATP-a, anaerobna glikoliza znatno intenzivirana. Rezultat toga je proizvoda velike koliine mlene kiseline (nizak pH!).Loe provetravanje ima za posledicu poveanu vlagu. To se moe reiti odvoenjem toplog vazdu ha (topli vazduh vee velike koliine vode). To leti nije problem, no zimi je potrebno uloiti dodatnu energiju (koja kota) za zagrevanje vazduha.PRIRODNO PROVTRAVANJE je najjednostavnije i najjeftinije ali ne i najefikasnije. Zasniva se na principu razlike u pritisku. Razlika se potencira odgovarajuim rasporedom dovodnih i odvodnih otvora. Hladniji i samim time tei vazduh potiskuje topliji, 'potroeni' iz prostorije. Ovakav nain provetravanja je manje efikasan u stajama s vrlo gustom populacijom ivotinja. Zbog odranja razlika u temperaturi vazduha unutar i izvan staje, kao i zbog ne-zagrijavanja (u ventilatorima) zraka staje s prirodnim provetravanjem moraju biti jako dobro izolirane. Ovakav nain ventilacije preporu uje se za manje i nie objekte kod kojih su prozori vertikalno postavljeni na bone zidove, a ravnomeran je raspored vrata.Odgovarajui odnos povrine poda i ukupne povrine prozora u staji za uzgoj treba iznositi 5:3 u korist poda.Deflektori su odvodne cevi na sljemenu krova (kao dimnjaci) koje imaju nastavak protiv ulaenja vetra. Ulaz vetra se u pravilu onemoguava koso postavljenim ploicama sa strane. Povrina otvora deflektora valja iznositi 2-3% povrine poda staje.

temperatura (C)relativna vlaga (%)brzina strujanja vazduha (m/s)dovod zraka m3kg-1h-1

12-1560-650.1-0.151-1.5

16-1870-750.15-0.22-2.5

19-2275-800.2-0.33-3.5

22-2580-850.3-0.43.5-4

Normativi za brzinu strujanja vazduha zavisno o temperaturi.temperatura (C)brzina strujanja vazduha (m/s)

120.1

150.15

180.2

220.3

250.4

VETAKO PROVETRAVANJE se sprovodi ventilatorima. U pravilu je jedan ventila tor dovoljan za 100 m2 poda. Uz uslov da smo dobro postavili ventilatore i dovode, odnosno odvo de vazduha, vetako ventiliranje e omoguiti dobru izmenu vazduha. Dobar ventilacijski sistem bi trebao osigurati 8-10 izmena vazduha na sat.Povrine poprenog preseka otvora za ulazni i izlazni vazduh trebaju biti minimalno 6.5 cm2 po zecu. Vetako provetravane NA NADPRITISAK: vazduh se ventilatorima ubacuje u prostoriju. Zbog povienog pritiska u prostoriji potroeni se istiskuje dok se ne izjednae pritisci.Vazduh koji se uba cuje se prethodno dezinficira i zagreva.Vetako provetravanje NA PODPRITISAK: vazduh se ventilatorima izbacuje iz staje. Zbog snienog pritiska u prostoriji svei ulazi dok se ne izjednae pritiscii. Otvori za ulaz trebaju biti pravilno razmeteni kako bi omoguili projetravanje celog objekta. Vazduh ne sme ulaziti kroz nepla nirane otvore; posebno ne u blizini ventilatora, jer e ventilatori taj izbaciti izbaciti napolje pre no to on proe biozonu ivotinje.UVetako provetravanje S JEDNAKIM VAZDUHOM: na jednoj strani ventilatori ubacuju vazduh (kroz otvor, kanale ili cevi), a na drugoj strani ventilatori izvlae ga napolje jednakim intenzitetom.Ventilatori mogu biti jednobrzinski i viebrzinski. Viebrzinski su bolji jer zavisno o brzini kojom se vrte, moe se menjati koliina koja u jedinici vremena proventilira prostoriju.Ukljuivanje ventilatora moe biti runo ili na termostat. Termostat varijanta je znatno prikladnija jer je njome mogue odrati temperaturu u granicama +/- 1C. Termostat ukljuuje ventilatore nakon povienja temperature, a iskljuuje ih nakon pada temperature.Zavisno o godinjem dobu ventilacije se prilagoava. Tako je:zimi minimalno 380m3s.j-1h-1 ljeti minimalno 1800-2200 m3s.j-1h-1 s.j stona (stajska) jedinica iznosi 500 kg ivotinja/e. Dovodni vazduh ne sme padati direktno na ivotinju.Otvori trebaju biti minimalno 1.5-2 m udaljeni od ivotinje. Time se onemoguava delovanje promaje i direktno delovanje hladnog vazduha. Kako bi se onemoguilo pothlaivanje odnosno pregrejavanje, zimi sevazduh istiskuje kroz otvore blie podu, a leti kroz otvore blie tavanici.Vano je i nuno redovito ienje otvora i ventilatora jer prljavtina moe znatno smanjiti kapaci tet ventilatora i oteati otklanjanje kvarova. Buka i umovi koje neispravni ventilatori proizvode su stresni faktori pa je neistoa ventilatora i zbog toga nepoeljna.Zagrejavanje nastambe treba reiti na najekonominiji, ali efikasan nain.Ukoliko se ukae potreba, treba postaviti i dodatnu termoizolaciju. Time e se smanjiti toplina koja se gubi kroz povrine zidova,tavanice i poda.U klimatiziranom objektu temperatura nikada, pa ni zimi, ne bi smela pasti ispod 10C. U objektima gdje se vri tov velikih ivotinja valja osigurati manji izvor topline koji e se aktivirati kada temperatura padne ispod 0C. Za stalno zagrejavanje se koriste uljene pei, plinske grijalice i elektrine grijalice. Regulacija sistema grijanja moe biti runa ili automatska (termostat).Grijanje kod ventilacije na nadpritisak: kalorifer se postavlja s unutarnje strane ventilatora.Grijanje kod ventilacije na podpritisak: kalorifer se stavlja ispod otvora na krovu. Otvor treba biti prekriven perforiranim folijama.Centralno grijanje predstavlja klasian sistem radijatora i cevi.Klimatizacija pretpostavlja griejanje zimi i hlaenje ljeti. Klimatizacijom se troi energija koja iz sistema izlazi:gubitak toplinske energije1. K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, pod i prozore).2. ventilacijom (grejanjem sveeg vazduha i radom ventilatora),koliinom energije potrebnom za snienje relativne vlagekoliinom energije potrebnom za hlaenje. Znatnu koliinu toplinske energije odaju ivotinje u obliku tzv. 'senzibilne topline'.

OSVETLJENOSTU prirodi je najvea proizvodnja u prolee jer se produenjem dana i bujanjem vegetacije otvara ju mogunosti za othranu mladunaca. Stoga je u ivotinja razvijen celi mehanizam koji e u prikla dnom godinjem dobu potaknuti plodnost. Taj isti mehanizam u intenzivnoj proizvodnji kako bi se plodnost dovela i odrala na maksimumu. Glavni pobuiva je odgovarajua duina osvetljenja (poput dana u prolee).Svetlo ne sme bljetati niti padati direktno . Svetlosna tela se postavljaju iznad hodnika. Mogue je i prirodno osvetljenje. Za rasvetu - neonska rasvetna tela (reprodukcija) ili obine volfram arulje (tov i reprodukcija). Duina i intenzitet osvetljenja se automatski regulira tajmerima.Za enke u reprodukciji odgovarajue osvetljenje sijalice je 3-4W/m2 tokom 14-16 sati. 3-4W/m2 odgovara jednoj sijalici od 40W na 10m2. Za tov se koristi 10-12 satno osvetljenje intenziteta 1-2W/m2, odnosno sijalica od 40W na 20-40m2.Kako je intenzitet osvetljenja konstantno kao to bi u prirodnim uslovima bio u prolee, zeevi su konstantno u fazi intenzivne plodnosti. U tovu se tako dugo osvetljenje izbegava jer izaziva stres za ivotinju.Gustoa naseljenosti se menja zavisno o tipu uzgoja; da li je uzgoj intenzi van ili ekstenzivan, volumen objekta (duina x irina x visina), uklanjanju fecesa, kvalitet ventilacije...U objektu bez ventilacije gustoe ne sme prei jednu ensku ivotinju na 2-2.5 m3 volumena tale. Taj volumen (kubatura) po jedinici ivotinje moe biti manji kod baterijskog naina dranja, no tada se javlja problem s odreivanjem mikroklimatskih parametara pa je proizvodnja neto slabija. Potrebe za volumenom staje u pojedinih dobnih grupa su:dobna grupapotreban volumen staje u m3/ivotinji

rasplodne enke1.7-3 m3

rasplodni mujaci0.17-0.2 m3

tov0.25 m3

leglo0.15 m3

rasplodni podmladak0.15 m3

Uklanjanje fecesaDnevno proizvede znatnu koliinu fecesa koji je krut i u obliku kuglica. pH fecesa se kree od 7.2-7.9. Feces kunia je vrlo bogat vitaminima i mineralima; izvanredno je ubrivo. Od ukupne koliine ekskremenata feces ini 1/3. Preostale 2/3 otpadaju na mokrau. 100 kunia (mujaka i enki) dnevno proizvede 35-40 kg fecesa i 75-80 kg mokrae; ukupno 110-120 kg ekskremenata na 100 kunia.U izluenom fecesu se odvijaju aerobna i anaerobna fermentacija. UKLANJANJE FEKALNE TVARI IZ OBJEKTA ZA UZGOJ KUNIA1. USKLADITENJE U SAMOM OBJEKTU; Fekalna tvar konstantno pada u dublji ili plii kanal ispod kaveza nazvan kineta (gr. kinetos pokret, micanje). Kineta se izgnojava jednom ili vie puta 'godinje'.ubrivo se deponira u izgraenu gnojnicu ili se distribuira direktno na oranicama. Urin valja odmah odvojiti u poseban bazen kako bi se zatitili od produkata fermentacije urina; prvenstveno od amonijaka. Prilikom fermentacije se oslobaa toplinska energija koja zageijava pro stor. To je tokom hladnog razdoblja korisno, no leti to dodatno povisuje temperaturu pogoduje razvoju patogenih mikroorganizama.2. SVAKODNEVNO ODVOENJE u veim objektima. Pri tome se koriste sistemi: gnoj pada na plastificirane valjke ili trake koje ga odnose van,gnoj moe klizati po nagnutim povrinama ispod kanala i sakupljati se u gnojnicignoj moe padati direktno u plii kanal; iz kanala ga izbacuje strugaica van objekta.

PREVENTIVNE MERE Kako bi se spreilo irenje razliitih infektivnih i nametnikih bolesti u kuniarstvu se rabe brojne mjere prevencije. Najvanije preventivne mjere u kuniarstvu su:DEZINFEKCIJSKE BARIJERE predstavljaju bazeni u kojima je otopljena natrijeva luina (NaOH, eng. caustic soda, sodium hydroxide, natrijev hidroksid) u koncentraciji od 1-2% ili Izosan-G (400ppm). Kako se vremenom kaustina svojstva gube, potrebno je novu postavljati svaki dan. Pri ulazu i izlazu iz farme potrebno je dezinficirati hodne i vozne povrine u dezinfekcijskoj barijeri.DEZINFEKCIJA PODOVA se, u pravilu, vri m izosan-G; 200ppm. Dezinfekcija poda se treba provoditi jedanput u 7 dana,DEZINFEKCIJA OPREME (hranilice, kotilice...) se vri 3 promilnom Jodogala i 1 promilnom Omnisana. Kotilice se peru posle upotrebe, a neposredno pre ponovne upotrebe se dezinficiraju plamenikom.SISTEMI ZA NAPAJANJE (vodokotlii, cevi) se dezinficiraju Jodogala(500 ppm). Kako se sistemi za napajanje 'sami peru vodom' njih je dovoljno jednom meseno prati.UZGOJNI PROSTOR se naizmenino dezinficira Jodogala (1.25% ili 50 ml/l) i sumpora (2% ili 20g/l).AZICID je insekticid s produenim delovanjem. Vrlo kvalitetno unitava gotovo sve vrste insekata. Prilikom upotrebe treba paziti da ne doe u dodir s zeevima, hranom i opremom koja je ili koja e biti dostupna zeevima. Azicid se primenjuje:premazivanje izloenih povrina; zidova, nosaa kaveza, vrata, prozorskih okvira i drugih mesta gdje se insekti zadravaju; 100 g praka + 50 g vode u kojoj se praak razmuti je dovoljno za 3m2 povrine.prskanje; 100 g praka se razmuti u litri vode i to je dovoljna koliina za 10 m2. Prednost prskanja je lake nanoenje, no stvara se vrlo tanki sloj. Iako se povrine prskaju 2 puta trajnost je samo 4-6 nedelja. Pripremljenu otopinu valja potroiti u roku od nekoliko dana.DEZINFEKCIJA BUNARSKE VODE ili cisterni se provodi ukoliko vodu za pie dobivamo iz bunara ili cisterne. Za dezinfekciju Izosan-G. Pri radu s preparatom (preparatima) se treba strogo pridravati uputa proizvoaa.

SANITARNE MJERE U OBJEKTU ZA UZGOJ KUNIAKako bi se postiglo odgovarajue sanitarno stanje, u objektu za uzgoj kunia se primjenjuju mjere:ienje, pranje, i dezinfekcija svih gnezda i kotilica u trenutku pranjenja, permanentna deratizacija u, ali i izvan objekta,povremeno unitavanje muva, muica, komaraca; insekti ubodima uznemiruju ivotinje, iscrpljuju i prenose bolesti - prvenstveno miksomatozu kunia (Myxomatosis cuniculi, infectious myxomatosis); redovita dezinsekcija nastambi se vri 1-2 puta nedeljno,ienje i dezinfekcija praznih kaveza,kvalitetno zbrinjavanje drugih oneienja; praina, mikroorganizmi i druga zrana oneienja ovise o broju, godinjem dobu, kvalitetu vazduha, kvalitetu provetravanja, istoi...

Higijena je najbolja obrana od subklinikih (subclinical) infekcija. Kako su subklinike infekcije jedan od najeih razloga nedovoljnom iskoritenju hrane, slabom prirastu, slaboj produktivnosti, visko kom mortalitetu i sl., ulaganje u higijenu je sigurno uslov za kvalitetnu proizvodnju.HEMISKI PREPARATI U NASTAMBIDezinficijens bi trebao biti: 1. irokog spektra delovanja; istovremeno bi trebao unitavati i viruse, bakterije (G+& G-) i parazite,2. ne sme dovesti do rezistencije mikroorganizma,3. ne sme biti korozivan jer su baterije od pocinane ice, 4. ekonomian; mnogi preparati se, iako imaju savrene osobine, ne troe zbog izrazito visoke cene; uinak treba opravdati cenu!

Svakoj upotrebi dezinficijensa treba prethoditi mehaniko ienje.JODOFORM (iodophor) u prevelikoj koncentraciji dovodi do upala sluznica.SINTETSKI FENOL (phenol) je dobar defincijens. Vrlo je otporan. Neeljene osobine su mu delomina korozivnost i izrazita toksinost za ljude.DERIVATI KLORA su manje efikasni od fenola i relativno su skupi, no znatno su manje toksini.