PROGRAM KOOPERATIVNI UZGOJ FAZANA

1. UVOD Od svih vrsta divljai najmasovnije se u svetu, pa i kod nas, gaji fazan. Gajenje fazana na vetaki nain se vri sa dvojakom svrhom: a) proizvodnje fazana za naseljavanje lovita i b) proizvodnje fazana radi korienja mesa. Primarna i osnovna proizvodnja je ona kojoj je cilj da obezbedi dovoljan broj fazana za naseljavanje lovita i na taj nain povea brojnost populacije. Do kog broja treba poveavati brojnost populacije odreuje potranja odstrela u lovnom turizmu, odnosno mogunost plasmana fazana po lovitima. Prema podacima i procenama Lovakog saveza Srbije, mogunost prijema fazanskih pilia u lovita na teritoriji Republike je preko 1.200.000 komada. Proizvodnja fazana za korienje mesa ini jedan manji deo ukupne proizvodnje fazana, ali mogla bi da nae primenu u individualnoj kooperativnoj proizvodnji u blizini veih turistikih mesta i poznatijih ugostiteljskih objekata. Fazansko meso, a naroito supa od fazana, spada u ekskluzivna jela. Cilj je da ovim programom damo potrebne elemente za osnivanje manjih odgajivanica fazan. Ove odgajivanice bi se osnivale u individualnim seoskim domainstvima, kao dopunsko zanimanje kojim bi se poveala ekonomska snaga domainstva i doprinelo revitalizaciji sela. Koncepcija proizvodnje Po svojim odlikama i karakteru proizvodnje postoje dva naina gajenja fazana: a) klasian nain gajenja uz korienje domaih kokoaka kvoki, za potrebe inkubacije jaja i odgoja podmlatka b) inkubatorski nain leenja uz korienje inkubatora za leenje, a izleeni mladunci se odgajaju pomou vetakih kvoki ili, kada se radi o veoj proizvodnji sistemom toplih podova.

2

1.1. Proizvodnja fazana uz korienje domaih kokoaka kvoki Ovaj nain proizvodnje moe se primenjivati u sluajevima kad se radi o manjem broju fazania i tamo gde uslovi proizvodnje (nedostatak elektrine energije i sl.) nameu potrebu takvog naina proizvodnje. Ovaj nain proizvodnje ima idreene specifinosti od kojih su najvanije: Potrebno je nabaviti odreeni broj kokoaka kvoki, a pritom se mora voditi rauna o njihovom zdravstvenom stanju. Najbolje je da se nabave izne-ene kokoke nosilice, koje se raskvocaju, i to iz zapata koji su sa stanovita zdravstvenog stanja potpuno sigurni i nezareeni. Treba podii potrebni broj gnezda za leanje kvoki i polaganje jaja. Pravilno izabrati lokaciju za postavljanje gnezda. Prostor gde se podiu gnezda treba izabrati tako da mesto bude tiho, udaljeno od mesta kretanja vozila i ljudi, a da istovremeno ne bude udaljeno od ekonomskih zgrada u kojima je smetena hrana za kokoke, pa kasnije za ishranu fazania. Zemljite na kome se gnezda postavljaju mora biti ocedito, a okolina gnezda mora biti pokoena i ista. Ono mora da se odrava tako tokom itave godine, odnosno tokom perioda korienja. Raspored gnezda mora biti u jednom ili vie redova u zavisnosti od broja gnezda i duine ograenog prostora. Prostor mora biti ograen da bi se spreio ulazak tetoina i zatitila kvoka i nasadi. Prostor na kome se prave gnezda treba prekopati za irinu koju e zahvatiti sanduci sa gnezdima. To je u proseku 6070 cm. Pravljenje gnezda se vri na taj nain to se postavi postolje svakog sanduka busenima iskopanim na ledini u kojima se naini malo udubljenje i ono se obloi sa malo livadskog sena. Drvene kuice u koje se postavljaju gnezda mogu biti odvojene ili u seriji od 56 gnezda, odvojene pregradama. Dimenzije jedne pregrade u kojoj je gnezdo su: duina u proseku 60 cm, irina 40 cm, visina sa prednje strane oko 50 cm, a sa zadnje 30 cm. Tehnologija proizvodnje predvia da se kokoi kvoke hrane po pravilu jednom dnevno ili jednom u dva dana. Da bi se omoguilo hranjenje, ispred svakog gnezda treba obezbediti hranilicu i pojilicu, kao i drveni kolac za koji se kvoka vee za jednu nogu dok se hrani. Prilikom ove proizvodnje neke od kvoki nee da lee na gnezdu; njih treba zameniti drugim, da jaja ne bi propala. Iz tog razloga pri nabavci kvoki treba nabaviti 1520% vie kokoaka.

3

Izvaljivanje fazania se ne odvija istovremeno, ve to traje 23 dana, a da bi se spreilo gaenje fazania i povreivanje, izleeni i suvi fazanii se kupe ispod kvoke i uvaju na suvom i toplom mestu. Izleeni podmladak, zajedno sa kvokom, gaji se u uzgojnim kuicama, koje treba blagovremeno pripremiti za sezonu proizvodnje. Fazanii se po pravilu gaje na otvorenom prostoru. Jedina zatita su uzgojne kuice najee drveni sanduci. Kao i kod postavljanja sanduka za gnezda i kuice za gajenje fazana treba postaviti na odgovarajui teren. Najpogodnije mesto su ocediti tereni na junim ekspozicijama gde se obezbeuje nejvie sunca. Teren gde se kuice postvljaju najbolje je ako je obrastao travnim pokrivaem, a najpogodnija su lucerita. Raspored kuica je u redovima, pri emu rastojanja treba da budu 8 do 10 m. Teren je najbolje menjati svake godine, jer se tako izbegava mnoenje parazita. Dno kuice mora biti postavljeno ianim podom kako bi se spreilo prodiranje tetoina u kuice. Neposrednu okolinu kuice treba pokositi nekoliko dana pred dolazak fazania. Prvih nekoliko dana fazanii se dre u ograenom prostoru ispred kuice. Kada malo ojaaju (56 dana) ograda se uklanja i oni se kreu slobodno oko kuice. Kvoka je za sve vreme vezna ispred kuice. Ona ih zove na hranu, titi od nevremena i greje nou toplotom svoga tela. Ovako se fazani gaje 6 do 8 nedelja. Za svo vreme kuice se svake nedelje pomeraju. Ovo se radi iz potrebe odravanja higijenskih uslova. Kada dostignu odreenu starost fazanii se isporuuju u lovita ili, ako je u pitanju proizvodnja mesa, zatvaraju u ograene iane i pokrivene (icom) volijere, gde se vri njihova dohrana. Normativi ishrane fazania su isti kao i kod sledeeg naina proizvodnje. 1.2. Proizvodnja proizvodnja Organizacija prozvodnje u ovom sistemu je takva da obezbeuje znatno vei stepen intenzivnosti. Tehnologija proizvodnje provodi se u nekoliko faza. 1.2.1. Formiranje matinog jata fazana na intenzivniji nain inkubatorska

Pri formiranju matinog jata izdvajanje koka i petlova potrebno je osigurati dobre mlade fazane, uvek se nato formira od jednogodinjih fazana. Za formiranje matinog jata najbolje je uzimati pilie iz prve i druge partije leenja. Pri izdvajanju se biraju najbolji primerci. Koke i petlovi se izdvajaju poetkom marta (izmeu 5. i 15.

4

marta), zavisno od vremenskih uslova. Odnos polova u matinom jetu je 1:7 u korist koka. Petlovi i koke se izdvajaju u volijere kojima e se obaviti proces parenja i noenja jaja. Iz praktinih razloga bolje je formirati grupna jata u volijerama, da bi svaka koka bila oparena od fazana koji nije sterilan. Povrine volijera su razliite, od nekoliko stotina do 2.000 m 2. Vano je obezbediti po jedinki 3,5 m2 prostora da ne bi dolo do hanibalizma meu fazanima. Na volijeru se naslanja zidani objekat ija duina zavisi od veliine volijere (za volijeru od 2.000 m2 duina zidanog objekta je 32 m, a irina 6 metara). Sama zgrada je podeljena na dva dela; u sredini zgrade treba da bude spremite za hranu i vodu, a svaki ovih delova treba da bude iz 4 poluboksa sa ispustima za ulaz i izlaz iz istih. Osvetljenje u boksovima je vetako. U volijeri fazani ostaju do kraja procesa noenja, a potom se isputaju ili u neko lovite, ili se malo dohrane pa idu na klanje. Po zavretku sezone noenja i isputanja fazana iz volijera (misli se na matino jato) vri se pranje i dezinfekcija zgrade natrijum-hidroksidom, okree se zidovi i isprskaju podovi krenim mlekom. Zemljite u volijeri se preore i posipa kreom u prahu u koliini od 0,3 kg po 1 m2. 1.2.2. Ishrana matinog jata i kontrola

Odluujui faktor pri uzgoju fazana je pravilna ishrana. Dobri rezultati se mogu postii, uz ostale uslove, ako je dobar i sastav hrane. Van sezone noenja jaja fazanima u matinom jatu je potrebno davati hranu koja ima sledee iznose u hranljivim materijama: metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,13 sirovi proteini (%)............................................... 1316 lizin (%)........................................................... 0,600,70 metiolin + cistin............................................... 0,460,54 kalcijum (%).................................................... 0,800,90 fosfor ukupni................................................ 0,550,65 fosfor iskoristivi............................................ 0,340,40

Ishrani matinog jata van sezone noenja mora se posvetiti posebna panja jer upravo od toga e zavisiti kasnija ukupna proizvodnja. Potrebve u preiodu van sezone noenja su daleko manje nego u sezoni noenja. Ishrana matinog jata u sezoni noenja jaja je takoe veoma vana, jer od ishrane u najveoj meri zavisi produkcija i kvalitet jaja za nasad (B e u k o v i , 1995). Potrebe fazana u hranljivim materijama tokom perioda nosivosti su sledee:

5

metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,13 sirovi proteini (%).......................................... 12,5019,00 lizin (%)........................................................... 0,620,90 metiolin + cistin............................................... 0,470,68 kalcijum (%).................................................... 2,402,80 fosfor ukupni................................................ 0,540,60 fosfor iskoristivi............................................ 0,300,34

Tokom perioda ishrane upotrebljavamo hranu u obliku trone smee, a najee u granulama 46 mm, briketirani ili lomljeni briket. Matino jato se hrani svako jutro. Dnevni obrok se kree od 8590 g po fazanu. Hrana se uva u suvim i provetrenim spremitima za hranu. Fazanima se svakodnevno dodaje zelena masa najee lucerka, razne trave ili uljana repica. U volijerama u kojima su smeteni fazani mora imati dovoljno peska i iste vode za pie, u koju se dodaju vitamini i drugi preparagi za stimulisanje noenja, a sve po uputstvima i uz kontrolu veterinara. Kontrola procesa rada se vri svakodnevno od strane rukovodioca fazanerija, koji organizuje i vodi poslove. Svakodnevno se vri vizuelna kontrola matinog jata i u sluaju registrovanih promena u ponaanju signalizira se veterinaru koji preduzima potrebne mere. Kod matinog jata se vodi evidencija o svim promenama: nosivost, uginue i sve drugo to je bitno za kontrolu i unapreenje uzgoja fazana. 1.2.3. Nosivost i postupak sa jajima Nosivost se planira na osnovu podataka iz prethodnih godina. U ovim programom predvienoj fazaneriji nosivost se planira na oko 42 jaja po koki. Takoe se planira vreme poetka i vreme prestanka noenja. Na osnovu plana noenja pravi se plan ulaganja jaja u inkubatore, plan leenja i odgoja pilia. Pre poetka sezone noenja vri se priprema objekata za ovu namenu, i to dezinfekcija prostorije za smetaj jaj i dezinfekcija inkubatora i pribora koji se upotrebljava u procesu inkubacije. Krajem marta poinje sezona noenja jaja i traje oko 90 dana. Postupak sa jajima je takoe vaan momenat u uzgoju fazana. Sakupljanje jaja vri se redovno u toku dana i to vie puta, ee ako su loe vremenske prilike, pa je u volijerama blato, to dovodi do prljanja ljuske jajeta. Jaja se moraju sakupljati ee ako je jako sunce, jer se jaja izloena jakom suncu pregreju, a to dovodi do propadanja oploene jajne elije i smanjenja procenta izvoenja fazania. Sakupljanje jaja vri radnik koji radi na ishrani fazana. Jaja se prenose u prostorije za odlaganje jaja, gde se vri klasiranje i odstranjivanje nepravilnih ili oteenih jaja. Jaja se slau u ablone. U prostoriji za smetaj jaja temperatura mora biti izmeu 1214 a C,

6

vlanost vazduha oko 80%. U ovoj prostoriji jaja se uvaju najvie 7 dana, izuzetno do 10 dana, jer posle toga dolazi do znatnog smanjenja procenta izvoenja pilia. Pre ulaganja mora se izvriti izbor jaja za nasad, jer sva jaja nisu podesna za to. Potrebno je da se izdvoje jaja neravilnog oblika, suvie sitna i suvie krupna, isto tako jaja sa izuzetno belom (krenom) bojom ljuske. Jaja prljave ljuske pre ulaganja moraju se posebno sanitarno obraditi. Najbolje je takva jaja obrisati vlanom krpom, a za vlaenje krpa potrebno je pripremiti temperiranu vodu (izmeu 35 i 40C) u koju treba dodati neki dezinfekcijens na bazi hlornih preparata. Pre ulaganja ili neposredno po ulaganju jaja treba izvriti fumigaciju istih, parama aldehida. Svaka kaseta se pre ulaganja obelei, stavlja se datum ulaganja i podaci se unose u evidencionu knjigu. 1.2.4. Proizvodnja fazanskih prilia

Proizvodnja fazanskih pilia zavisi od nekoliko faktora: osobina matinog jata, temperature i vlanosti vazduha u inkubatoru, koliine kiseonika u inkubatoru, temperature i koliine kiseonika u prostoriji u kojoj su smeteni inkubatori.

Treba obezbediti sledee uslove, jer su fazanska jaja velo osetljiva na promene. Temperatura u inkubatorskoj hali se mora kretati od 1822C, a vlanost vazduha oko 65%. Temperatura u inkubatorima treba da bude 37,838C, rela-tivna vlanost 86%. Jaja u inkubatorima ostaju 21 dan, a zatim se prenose u valjaonike. Temperatura u valjaonicima je 38C, a vlanost 8688%. U valjaonicima jaja ostaju 4 dana; u njima se vri leenje i suenje pilia. Izleeni pilii se vizuelno pregledaju svako ponaosob, i oni sa uoljivim nedostacime se odstranjuju. Po izvrenom predvajanju odabiru, nor-malno razvijeni pilii se prenose u tople baterije. Temperatura u prosto-rijama sa toplim baterijama je 3235C. Fazanski pilii se hrane smeom koncentrata sa 28% proteina. Potrebe u hranljivim materijama za fazanske pilie u prvoj fazi uzgoja su sledee: metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,97 sirovi proteini (%).......................................... 23,1030,00

7

lizin (%)........................................................... 1,301,75 amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,831,10 kalcijum (%).................................................... 1,001,30 fosfor ukupni................................................ 0,780,95

Mineralne materije u smei za ishranu pilia u I fazi uzgoja obezbeuju se dodatkom premiksa koji treba da obezbeuju njihov nivo u 1 kg smee u sledei koliinama: cinka 50,70 mg, mangana 80100 mg, bakra 48 mg, gvoa 3050 mg, kobalta 0,20,75 mg, joda 0,151 mg i selena 0,150,2 mg. Potrebe u vitaminima se obezbeuju dodavanjem sintetikih vitamina premiksa, tako da 1 kg smee sadri sledee koliine vitamina: A 8.00010.000 IJ, D3 1.2002.000 IJ, E 1520 mg, K3 23 mg, B1 12 mg, B2 45 mg, B6 3 mg, B12 0,01 mg, pntotenske kiseline 512 mg, niacina 3050 mg, holina 500800 mg, folne kiseline 0,71 mg i biotina 0,050,01 mg. Pored ovih materija u emeama takoe treba obezbediti i 100 mg zntioksidanta, kao i dodatak kokcidiostatika (B e u k o v i , 1995). Fazanski pilii ostaju u toplim baterijama do 14 dana. U tom periodu se izvri prva vakcinacija protiv kokoje kuge. Tokom ovog perioda uzgoja vodi se evidencija uginua pilia. Jedan broj uginulih pilia se povremeno alje na analizu, radi ustanovljenja uzroka uginua i preduzimanja potrebnih mera za otklanjanje tih uzroka. Nakon 14 dana fazanski pilii se prenose u podne odgajivanice boksove gde se zagrevaju preko vetakih kvoki. Svaki od bokseva ima izgraene i natkrivene ispuste gde se, kada je lepo vreme, pilii isputaju na sunce. Kao prostirka u boksovima se koristi slama ili piljevina, a u ispustima pesak. Do 21 dan starosti fazanskim piliima se dodaje koncentrat sa 28% proteina, a preko 21 dan dodaje se takozvani finier sa 2324% proteina. Potrebe u hranljivim materijama u drugoj fazi uzgoja fazanskih pilia iznose: metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,66 sirovi proteini (%)........................................ 18,8024,00, energ. lizin (%)........................................................... 0,790,99 amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,400,64 kalcijum (%)..................................................... 0,91,00 fosfor.............................................................. 0,650,75. zav. od nivoa

Mineralne materije u ovoj fazi uzgoja obezbeuju se dodatkom premiksa u smei, a takoe se dodaju i sintetiki vitamini. Takoe se i u ovoj fazi dodaju kokcidiostatici.

8

Po izvrenoj revakcinaciji u uzrastu od oko mesec dana pilii su dobro operjali, vitalni i zdravi; tada se vri priprema za prebacivanje u volijere. U volijerama je trea faza uzgoja, gde se vri podivljavanje fazania, a u starosti od 6 do 8 nedelja fazanii se isporuuju kupcima. Volijera je prostor koji je ograen i pokriven ianom mreom. Povrina volijera je 1.800 m2 (60 x 30 m). Na volijeru se naslanja zidani objekat povrine od oko 200 m2, koji slui za sklanjanje pilia u sluaju veih hladnoa ili elementarnih nepogoda. U ovim objektima se nalaze vetake kvoke i one su osvetljene 24 asa. Pilii koji su iz I i II partije, ostaju u volijerama sve vreme i oni se koriste za matino jato, kako bi se za iduu godinu obezbedio materijal za dobar proces reprodukcije. 1.2.5. Obim proizvodnje

Obim proizvodnje se planira u zavisnosti od mogunosti realizacije fazania. Za proizvodnju 17.500 fazanskih pilia i fazanskih jaja formirati matino jato od 1.000 fazania iz prvog i drugog legla. 1.2.6. Normativi utroka hrane, sirovina i energenata u proizvodnji fazana U uzgoju fazana neophodan je utroak hrane, sirovina i energenata po sledeim normativima. Ovi normativi su provereni u praksi u dosadanjem uzgoju fazana u fazanerijama.

1. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina u prvoj fazi uzgoja do 21 dan starosti................................................ 0,400 kg/kom. 2. Koncentrovano hranivo finier sa 2324% proteina u fazi uzgoja od 3 do 6 nedelja starosti...........................................0,845 kg/kom. u fazi uzgoja do 12 nedelja starosti.................................................1,680 kg/kom. 3. Zrnasta hraniva (kukuruz, lomljeno zrno penice i sl.) od 12-te nedelje pa nadalje do sezone noenja..................................... 70 kg/kom. 4. Meana hrana u obliku granula za ishranu matinog jata u sezoni noenja 90 g dnevno............................................................. 8,10 kg/kom. 5. Zelena masa (lucerka, uljana repica ili koena zelena trava) za matino jato u periodu noenja............................................. 5,00 kg/kom.

9

6. Piljevina za prostirku i pesak.................................................................... po potrebi 7. Dezinfekciona sredstva (NaOH, etiol, peral)............................................ po potrebi 8. Voda za napajanje za pojilice iz vlastitog vodovoda.................................0,4 l/kom. 9. Elektrina energija....................................................................... 0,0035 kNJh/kom. 10. Dizel-gorivo za mehanizaciju.............................................................. 0,0002 l/kom. 11. Lekovi, vitamini ........................................................................................ po potrebi 1.2.7. Rekapitulacija godinjih utroaka hrane, sirovine i

energenata 1.2.7.1. Varijanta proizvodnje fazana uz korienje domaih kokoaka kvoki Za planirano gajenje 1.000 fazania do 6 nedelja starosti potrebno je nabaviti 80 kokoaka (raunato 20% vie). Za ishranu kokoaka 80 dana potrebno je: Zrnasta hrane (kukuruz, lomljeno zrno penice i dr.).................................... 640 kg Za ishranu fazania: 1. 2. 3. 4. 5. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina....................................................... 400 kg Koncentrovano hranivo s 2324% proteina...................................................845 kg Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paualno Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paualno Voda za napajanje............................................................................................ 400 l

1.2.7.2. Varijanta proizvodnje fazana na intenzivniji nain inkubatorska proizvodnja Za planirano gajenje 1.000 fazana u matinom jatu i odgoj fazania do 6 nedelja starosti 12.500 komada, a do 8 nedelja 5.000 komada, potrebno je: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina............................................7.000 kg/god. Koncentrovano hranivo s 2324% proteina......................................30.600 kg/god. Zrnasta hrana....................................................................................19.100 kg/god. Meana hrana granule za ishranu matinog jata.............................8.100 kg/god. Zelena masa za ishranu matinog jata............................................... 5.000 kg/god. Prostirka.............................................................................................. 1.500 kg/god. Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paualno

10

8. 9. 10. 11.

Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paualno Voda za napajanje............................................................................................ 400 l Elektrina energija...............................................................................1.800 kg/god. Dizel gorivo................................................................................................200 l/god.

1.2.7.3. Plan radne snage Na fazaneriji ovog kapaciteta potrebno je planirati 2 stalna radnika i 1 uvara. U izvesnim periodima tokom sezonskih piceva u proizvodnji moe se angaovati 23 pomona sezonska radnika.

1.2.7.4.

Specifikacija tehnoloke opreme

Za planiranu proizvodnju od 17.500 pilia neophodna je sledea oprema: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 11. Inkubator "Viktorija" I-36.................................................................................1 kom. Valjaonik "Viktorija" H-36............................................................................... 1 kom. Agregat za struju............................................................................................ 1 kom. Hranilice....................................................................................................... 70 kom. Pojilice.......................................................................................................... 70 kom. Vetake kvoke.......................................................................................... 15 kom. Termometar....................................................................................................8 kom. Higrometar......................................................................................................2 kom.

1.2.7.5. *1. *2. *3. 4.

Graevinski objekti

Inkubatorska zgrada........................................................................................ 56 m2 Zgrada za podno gajenje................................................................................. 60 m2 Zgrada za agregat............................................................................................30 m2 Volijere............................................................................................................. 70 ari Napomena: Objekte obeleene(*) previeno je da ima kooperant.

11

2. EKONOMSKI ASPEKTI PROGRAMA 2.1. Varijanta proizvodnje fazana uz korienje domaih kokoaka kvoki Proizvodnja fazania starosti 6 nedelja............................................ 1.000 kom. 2.1.1. Investiciona ulaganja

Volijere za dohranu fazania na povrini od 20 ari....................................... 5400 Eu Kuice za leenje fazana pod kvokama 65 kom. x 45 Eu ........................2950 Eu Nabavka kokoaka kvoki 80 kom. x15 Eu.............................................. 1200 Eu Ukupno:............................ 9550 Eu 2.1.2. Proizvodni trokova za jedan ciklus

Jaja fazanska za nasaivanje kokoaka 1.300 kom. x1.8 Eu.....................2340 Eu Zrnasta hrana za ishranu kokoaka 640kg. x 0.45 Eu. ................................ 288 Eu Koncentrovano hranivo za ishranu pilia sa 28% proteina 400 kg x 1.2 Eu.................................................................................480 Eu Koncentrovano hranivo za ishranu pilia sa 2324% proteina 845 kg x 0.9 Eu.................................................................................765 Eu Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 112 Eu Ukupno:.............................. 877 Eu 2.1.3. Oekivani godinji prihod

1. Fazanii starosti 6 nedelja 1.000 kom. x 18 Eu /kom...........................18000 Eu 2. Prodaja kokoaka i kvoki posle odgoja fazana 80 kom. x 15 Eu /kom. ........................................................................... 1200 Eu Ukupno:......................... 19200 Eu.

12

2.2.

Varijanta prizvodnje na intenzivniji nain inkubatorska proizvodnja

Investicije 2.2.1..........................................Instalacije vodovoda i kanalizacije 300000 Eu 2.2.2.............................................Elektoinstalacije za podni uzgoj 270000 Eu 2.2.3........................................................Izgradnja volijera 70 ari 90000 Eu 2.2.4..............................................Tehnoloka oprema fazanerije Inkubator "Viktorija" I-36............................................................................... 45000 Eu Valjaonik "Viktorija" H-12.............................................................................. 30000 Eu Agregat za struju.........................................................................................240000 Eu Hranilice 70 kom. x 3000 Eu......................................................................210000 Eu Pojilice 70 kom. x 30 Eu.......................................................................... 21000 Eu Vetake kvoke 15 kom. x 450 Eu.........................................................67500 Eu Termometri 8 kom. x 15 Eu.......................................................................... 120 Eu Higrometri 2 kom. x 45 Eu ............................................................................. 90 Eu Ukupno:........................ 129000 Eu 2.2.5. Rekapitulacija investicionih ulaganja

Graevinski radovi...................................................................................... 960000 Eu Vodovod i kanalizacija................................................................................ 300000 Eu Elektroinstalacije......................................................................................... 270000 Eu Izgradnja volijera...........................................................................................90000 Eu Tehnoloka oprema fazanerije ................................................................ 1292400 Eu Ukupno:....................17490600 Eu 2.2.6. Proizvodni trokovi za godinu

Koncentrat 28% 7.000 kg x 1.2 Eu................................. 8400 Eu Koncentrat 2324% 30.600 kg x0.9 Eu............................... 27540 Eu Zrnasta hrana 19.100 kg x0.45 Eu...................................... 8595 Eu Meana hrana 8.100 kg x 0,6 Eu...................................... 4860 Eu Zelena masa 5.000 kg x0,15 Eu......................................... 750 Eu Prostirka 1.500 kg x 0,1 Eu......................................... 150 Eu Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 750 Eu

13

Voda za napajanje 125 m3 x0.18 Eu......................................... 225 Eu Elektrina energija 1.800 kNJh x 0,2 Eu...................................... 1080 Eu Dizel gorivo 200 l x0,5........................................ 100 Eu Usluge dovoza hrane i odvoza smea:.................................... 2595 Eu Plate 3 radnika x 5000 din................................... 15000 Eu. Ukupno godinji troak proizvodnje:................................. 69509 Eura

2.3. Oekivana godinja proizvodnja Fazanii od 6 nedelja starosti 12.500 kom. x 18 Eu........................225000 Eu Fazanii od 8 nedelja starosti 5.000 kom. x 21 Eu...................... 100050 Eu. Ukupno:................................................................................... 330000 Eu

3. FINANSIJSKA ANALIZA ZA VARIJANTU 1. PROIZVODNJA FAZANA U VOLIJERAMA (PRIRODNI USLOVI 3.1. Rekapitulacija ulaganja u program a) Graevinski objekti: Volijere 20 ari............................................................................................5400 Eu Kuice....................................................................................................... 2925 Eu b) Osnovno jato: Nabavka kokoaka kvoki 80 kom. x 15 Eu....................................... 1200 Eu Ukupno:........................... 9525 Eu. 3.2. Trokovi proizvodnog i pomonog materijala Nabavna vrednost jaja 1.300 kom. x 0.6 Eu.................................................780 Eu Hrana za kokoake 640 kom. x0.45 Eu ..................................................288 Eu Koncentrat 28% 400 kg x 1.2 Eu........................................................ 480 Eu Koncentrat 2324% 845 kg x 0.9 Eu........................................................ 760 Eu Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 112 Eu Ukupno:.........................24.210din.

14

3.2.1. 3.2.2. od prihoda): 3.2.3.

Trokovi energije (gorivo):..........600 Eu Usluge sa kar. materijalnih usluga (1% 192 Amortizacija:

Gra. obj. 180.000 + 9.750 = 27.750 xgod. kam. stopa 10% =.......277 Ey

Nematerijalni trokovi Bruto zarade

........................................................... 64 Ey ...................................................... 2120 Eu

3.2.4. Kamate na kredite za osnovna sredstva

3.3.

Prinos i prihodi Prihod od prodaje fazania (6 nedelja) Prihod od prodaje kokoaka 80 kom. x 15............................................................................ 1200 Eu Ukupno:.......................... 19200 Eu

3.3.1. 3.3.2.

1.000 kom. x18........................................................................... 18000 Eu

3.4.

Bilans uspeha Ukupni prihodi: 19200 Eu Materijalni trokovi i finansijski rashodi:

3.4.1. 3.4.2.

Osnovni i pomoni materijal............................................................................2421 Eu Energija............................................................................................................. 600 Eu Trokovi usluga............................................................................................... 192 Eu Amortizacija.......................................................................................................277 Eu Nemarterijalni trokovi........................................................................................ 64 Eu Bruto zarade....................................................................................................2120 Eu

15

3.4.3. 3.4.4. 3.4.5.

Bruto dobit: ...................................................... 13525 Eu Porez na dobit: ........................................2705 Eu Neto dobit ........................................................ 10810 Eu.

3.5. Pokazatelji efikasnosti investicije Broj zaposlenih Ukupnan prihod Neto dobit Ukupan prihod po radniku Neto dobit po radniku Ukupni trokovi Ekonominost (2 : 7) 2 radnika 19200 Eu 4576 Eu 9600 Eu 2283 Eu 13110 Eu 1,46

3.6. Grafik granine take GTR = 24.846 = 0,39 64.000100 90 80 Dobit Dobita k

K =

39.085 = 0,61 64.000

Trokovi (%)

9.690 MPS = = 24.846 0,39

70 60 50 Varijabilni trokovi 40 30 20 1039%

Potrebno je proizvesti i plasirati 400 komada fazania kako bi se obezbedio prag rentabilnosti.

Gubitak Fiks trokovi ni 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Obim (%)

16

4. FINANSIJSKA ANALIZA ZA VARIJANTU 2. INKUBATORSKA PROIZVODNJA FAZANA a) Instalacije: Vodovod i kanalizacija.......................................................................... 300000 Eu Elektroinstalacije...................................................................................270000 Eu Volijere 70 kom. ..................................................................................... 90000 Eu Ukupno:........................ 660000 Eu b) Oprema b1. Inkubator "Viktorija I-36" ..................................................................... 45000 Eu b2. Valjaonik "Viktorija H-12".....................................................................30000 Eu b3. Agregat................................................................................................ 24000 Eu b4. Hranilica 70 x3.00............................................................................21000 Eu b5. Pojilica 70 x 30............................................................................... 2100 Eu b6. Vetake kvoke 15 x450..................................................................6350 Eu b7. Termometri 8 x 15............................................................................... 120 Eu b8. Higrometri 2 x 45 .................................................................................. 90 Eu Ukupno:........................ 129000 Eu . 4.1. Planirani trokovi proizvodnje

4.1.1. Hrana: Koncentrat 28% 7.000 kg x1,2 Eu...................................... 7800 Eu Koncentrat 23% 30.600 kg x0,9 Eu.................................... 27540 Eu Meana hrana 8.100 kg x0,6 Eu...................................... 4860 Eu Zelena masa 5.000 kg x0,15 Eu......................................... 750 Eu Prostirka 1.500 kg x 0.1 Eu......................................... 150 Eu Lekovi ........................................ 750 Eu Ukupno:...................................................................................... 41850 Eu

4.1.2. Energija: Voda Elektrina energija 125 m3 x 0,6 Eu...........................................75 Eu 1.500 kNJh x 0,2 Eu......................................... 360 Eu

17

Gorivo

3.600 l x 0,5 Eu ..................................... 1800 Eu Ukupno:......................2235 Eu 125 m3 x 0,6 Eu

Usluge (prevoz hrane: 750 Eu 4.1.3. Instalacije Oprema Amortizacija:

6.600.000 x 2,5%................................... 16500 Eu 1.290.000 x 10%................................... 12900 Eu Ukupno:...................... 29400 Eu .................................................... 72000 Eu .................................................... 26300 Eu

Bruto zarade (3 radnika): Kamate na kredit:

4.2.

Bilans uspeha Prihodi: ..................................... 72000 Eu Trokovi i finansijski rashodi:

4.2.1. 4.2.2.

Osnovni i pomoni materijal..........................................................................19365 Eu Energija........................................................................................................... 1230 Eu Usluge sa karakterom materijalnih trokova.................................................20000 Eu Amortizacija.....................................................................................................9800 Eu Nemarterijalni trokovi...................................................................................... 300 Eu Bruto zarade....................................................................................................7200 Eu Kamate na kredite.........................................................................................26300 Eu 4.2.3. 4.2.4. 4.2.5. Bruto dobit: .............................. 25805 Eu Porez na dobit: ...........................6451 Eu Neto dobit: ................................19353 Eu

4.3. Pokazatelji efikasnosti investicije Broj zaposlenih Ukupnan prihod Neto dobit Ukupan prihod po radniku Neto dobit po radniku 3 radnika 1100000 Eu 193538 Eu 366666 Eu 64512 Eu

18

Ukupni trokovi Ekonominost 4.4. Proraun rentabilnosti Opis - osnovni i pomoni materijal - trokovi energije - usluge - amortizacija - nematerijalni trokovi - bruto zarade - kamate na kredite - porez na dobit - neto dobit Ukupno: % uea

841950 Eu 1,30

Ukupni trokovi 193.650 12.300 200.000

Fiksni trokovi

Neto dobit

62.000 64.512

98.000 3.000 10.000 263.000 193.538

532.462 48%

374.000 34%

193.538 18%

4.5. Grafik granine take GTR = 719.230 = 65% 1.100.000100 90 80 Dobit Dobita k

Trokovi (%)

374.000 MPS = = 719.230 0,52 K= 532.462 = 48% 1.100.000

70 60 Varijabilni trokovi 50 40 30 20 1065%

65% obima proizvodnje i plasmana fazanskih pilia realizacije obezbeuje donju granicu rentabiliteta.

Gubitak Fiks trokovi ni

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Obim (%)

19