Click here to load reader

Uvodnik Intervju Unapređenje obrazovanja za demokratsko

  • View
    221

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Uvodnik Intervju Unapređenje obrazovanja za demokratsko

  • Broj 9-10 2010 jun

    UvodnikIntervjuMinistar prosvete arko ObradoviPozicija Srbije u dekadi stvaranja evropskog prostora obrazovanja

    Uim, a kao da nisam u koliPromiljanje o demokratiji putem video linkaRazmena iskustvaRR-ta je to?Seminar za trenere Projekta GraaninPoseta delegacije iz Amerike u okviru Projekta GraaninKako graani postaju aktivni graaniPrvi put s projektom na smotru i neki dan posle aanske gimnazijalke protiv nasilja u porodiciZavrena specijalistika obuka za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u osnovnim kolama

    Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

    Primeri dobre prakse

    Nju Dersi: kola po meri uenika i uenicaMoja filozofija-kako vidim sebe kao direktorku koleZa liniju prevoza koja istinski spajaJedan as Graanskog za estake i kolske aktivnosti za sveAktiv nastavnika Graanskog vaspitanja Novi SadDijalog obogaujeVrnjaka medijacija ili kako da se lepe svaamo

    Demokratsko upravljanje kolama

    Demokratizacija kole-preduslov demokratskog drutva Autonomija kola utie na dobre rezultate testa PISA u Finskoj?!NORVEKA: Duga demokratska tradicija drutva visoki standardi demokratije

    u kolstvuLjudsko dostojanstvo u kolama zadatak svihIzazovi demokratskom rukovoenju kolama u SlovenijiDemokratske promjene i upravljanje kolomZa razvoj graanskih kompetencijaUeniki parlamenti glas mladih za demokratinije upravljanje kolama u Srbiji

  • 2

    Potovani itaoci i itateljke,

    U ovom broju Demokratskog graanstva bavimo se demo-kratskim upravljanjem kolama. Smatramo da je tema znaaj-na za kolu koja je usmerena ka stvaranju uposlene, srene i us-pene zajednice i u kojoj su ue-nje, razvoj i dobrobit mladih u sreditu panje. Znaajna je i za izgradnju kole u kojoj se ueni-cima i uenicama nudi najbolje i od kojih se to isto oekuje. ko-la u kojoj odgovornost za posti-gnua imaju oni sami, ali i di-rektori i nastavnici, psiholozi i pedagozi, roditelji, lokalna i i-ra zajednica. kola u kojoj se slo-boda i red meusobno ne isklju-uju ve su u direktnoj korelaciji sa demokratskim upravljanjem. kola u kojoj je postignut do-govor o tome da li je ona mesto gde se obrazuje ili je i institucija koja doprinosi celovitom razvo-ju linosti uenika kao aktivnih i kompetentnih graana. Rekla bih da je demokratsko upravlja-nje kolom put koji vodi do istin-skog razumevanja nunosti pro-mena koje e pokrenuti razvoj, prepoznati izvore problema i ukazati na mogue naine za nji-hovo prevazilaenje. To nije lak posao. On podrazumeva pre-ciznu artikulaciju ekonomskih, socijalnih, politikih, tehnolo-kih i inih interesa, istinsko razu-mevanje znaaja uloge ukupnog kolskog kolektiva za budunost svakog uenika i uenice pona-osob, umee stvaranja i odra-

    vanje atmosfere koja pogodu-je najboljim postignuima onih zbog kojih kola i postoji. Demo-kratsko upravljanje kolom pre-poznaje znaaj odnosa uvaava-nja na asu, u hodniku, zbornici, kolskom dvoritu, na ekskurzi-ji, testu, maturskoj veeri i du-gorono utie na odnos ueni-ka, buduih graana i graanki, prema dravi i njenim instituci-jama.

    Ovim brojem naeg asopisa elimo da doprinesemo proce-su demokratizacije upravljanja u kolama prikazujui primere iz Finske, Norveke, Slovenije, Izraela, Crne Gore, dobre prakse iz SAD. Oni e nam pomoi da uoimo iskustva koja bismo mo-gli prilagoditi uslovima u Srbiji. ini mi se vrlo vanim da nagla-sim dragocenost glasa uenika i uenica kao vitalne komponente u popravljanju kola u kojima e se uiti donoenje odluka, ali i preuzimanje odgovornosti za njihovo sprovoenje.

    Radmila Radi Dudi

    Re urednice

    Ova publikacija je finansirana kroz grant koji je Graanskim inicijativa-ma dodelilo Ministartvo inostranih poslova Sjedinjenih Amerikih Dr-ava. Miljenja, nalazi, stavovi i za-kljuci u ovoj publikaciji su izneti od strane autora i nuno ne odslikavaju miljenje Ministartva inostranih po-slova Sjedinjenih Amerikih Drava.

  • 3

    , 10. 2010.

    -, - . , -, ?

    -. - . , , .

    , , . , - , .

    , , 2012. , -, - - . - -

    - . - . .

    , . , - .

    - 2000. . , , . , - . 23 , ,

  • 4

    , . , - - -. , , , , , , -, , .

    - , - - . - . , , .

    , , - . , . - , , , .

    ?

    2000. . , . . , . - . - 2000. . , .

    . ?

    - . . - , . -

    . - . , - - .

    . - . -, , . - , , : 2025. - - , -

    , ... - , . , , , , , .

    ?

    . .

    , . -? , - , . - . -, - . , ; , -,

  • 5

    . . , , . . , 31. 2009. . - , .

    - , , .

    - - . - , -. - -. -. . - - . , - , , - . - . , - . , .

    30

    . -, . , .

    - . , .

    . -

    , . , . . , . . , , , .

    , , , .

    - - - -. - . , -. , 120 - (100 - 20 - ) .

    ?

    , . - . - , - , , - , - .

  • 6

    . -, - , . , - , . -?

    . -, . , -. , 30 , -. . - . , - , - .

    ?

    - . - ,

    . - , . - , . - . - . - , - . - 23 - - .

    , .

    , - , - , - , . - -. , . - ?

    . -. -. . - , . -, , -.

  • 7

    zovanje i jezike Saveta Evrope Olef Olafsdotir naglasila je vanost ova-kvih susreta i rada Mree uopte.

    Mrea radi za dobrobit regiona, ali i Evrope. Radi direktno za budu-nost u kojoj e biti vie demokrati-je, vie ljudskih prava, gde e se kon-flikti reavati mirnim putem.

    Prema miljenju Miljenka Dere-te, upravo je demokratija u koli, ko-ja podrazumeva i uee roditelja i uenika u odluivanju o svim va-nim pitanjima, preduslov demokrat-skog drutva. Nema demokratskog drutva bez demokratije u koli. Ne-ma aktivnog graanstva bez ueni-ka angaovanih na ostvarivanjima njihovih prava i sloboda. Cilj je da se kole promene da bi one mogle da menjaju drutvo u demokrat-skom smislu.

    Dereta je istakao da je jedna od prepreka razvoju demokratinije uprave kola i naslee prolosti, kad se autoriteti nisu preispitivali, ve im se samo pokoravalo.

    Direktori kola danas predstav-ljaju jednu komponentu upravljanja kolom, a u njoj bi trebalo da posto-ji prostor i za druge zainteresovane strane u obrazovnom procesu. De-reta je napomenuo da u Srbiji po-stoje neki zaeci institucija unutar kolskog sistema koje bi mogle da postanu uesnici u dijalogu unutar kole, a primer su kolski parlamen-ti koji e omoguiti da se uju stavo-vi uenika. Prema njegovim reima, potrebno je da postoje i druge insti-tucije kroz koje e se uti glas rodi-telja i doi do izraaja interesi lokal-ne zajednice.

    Dobar primer su SAD. U Evro-pi je ceo obrazovni sistem drugai-je postavljen. U SAD je on potpu-no decentralizovan. Svaka kola ima ogromnu autonomiju...Tamo se di-

    rektori biraju na lokalnim izborima, jer ljudi shvataju da je ta institucija veoma vana, objasnio je Dereta.

    Dravna sekretarka Ministar-stva prosvete Srbije Tinde Kova-Cerovi ocenila je da u Srbiji postoji napredak i da su kole inkluzivni-je, vie promoviu toleranciju. Ona smatra da je u sistem donoenja od-luka potrebno vie ukljuiti ueni-ke i roditelje, ali i dodatno edukova-ti direktore kola i najavila je da e direktori kola biti dodatno struno obuavani, polagae ispite, a njihovo postavljenje nee biti stvar politike.

    Znaaj uloge direktora naglasila je i Olef Olafsdotir. Izmeu ostalog, kazala je da kole moraju imati do-bre direktorke, kao i da loi direktori oteavaju rad nastavnika.

    O razlozima Ambasade SAD u Beogradu da podri ovakav skup go-vorila je Suzan Delja, atae za kul-turu. Ona je istakla da je u pitanju trajna posveenost Ambasade pro-gramima koji podstiu razvoj de-mokratije i obrazovanja, ali i izvrsna dugogodinja saradnja sa Graan-skim inicijativama na unapreenju graanskog vaspitanja.

    Iskustva regiona: izazovi i perspe-ktive demokratskog upravljanja kolama

    U okviru radnog dela konferenci-je, odrano je vie tematskih panela gde su predstavljena iskustva iz ze-malja uesnica, a pitanje demokrati-zacije kola sagledano je iz razliitih uglova.

    Branko Slivar, iz slovenakog Na-cionalnog instituta za obrazovanje, pored osvrta na obrazovni sistem te zemlje, posebnu panju posvetio je ulozi direktora kole u obezbei-vanju autonomije kole. Pored toga, Slivar je istakao znaaj dobrog ruko-

    Demokratsko upravljanje kolom

    DEMOKRATIZACIJA KOLE PREDUSLOV DEMOKRATSKOG DRUTVA

    Dvodnevna regionalna konfe-rencija Demokratsko upravlja-nje kolom, koju su organizovali Savet Evrope, Ministarstvo pro-svete Srbije i Graanske inicijati-ve, odrana je u Beogradu krajem januara 2010. godine. lanovi Mree za obrazovanje za demo-kratsko graanstvo i ljudska pra-va za jugoistonu Evropu okupili su se sedmi put. Oni su razmatra-li iskustva iz zemalja regiona: Al-banije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Tur-ske, Rumunije i Srbije. O izazovi-ma, perspektivama i znaaju de-mokratskog upravljanja kolom iz razliitih perspektiva govorilo je 35 uesnika

    U kolama u regionu potrebno je uvesti i jaati demokratsko i decen-tralizovano ureenje, istaknuto je u Beogradu na otvaranju dvodnev-ne regionalne konferencije Demo-kratsko upravljanje kolom, koju su organizovali Savet Evrope, Mini-starstvo prosvete Srbije i Graanske inicijative.

    Srbija je jo uvek u sistemu koji je dirigovan i centralizovan i u ko-jem kole nemaju unutranju demo-kratsku strukturu. One su pod ve-likim uticajem politikih odluka, svakodnevne politike i u tom smi-slu Savet Evrope preporuuje da se to promeni", rekao je na otvaranju skupa Miljenko Dereta, izvrni di-rektor Graanskih inicijativa.

    Mrea za obrazovanje za demo-kratsko graanstvo i ljudska prava za jugoistonu Evropu deluje u tom smeru, a u Beogradu su se 27. i 28 januara njeni lanovi okupili sedmi put kako bi razmotrili iskustva iz deset zemalja, meu kojima su, po-red bivih jugoslovenskih republika, Albanija, Turska i Rumunija.

    Direktorka Direktorata za obra-

  • 8

    Demokratsko upravljanje kolom

    nih podataka govori da je potrebno da sve zemlje regiona definiu i do-bro usklade uloge koje roditelji mo-gu i treba da imaju u upravljanju kolom.

    Da precizan okvir za saradnju roditelja nedostaje i u Srbiji, potvr-dila je Jelena Vranjeevi sa Peda-gokog fakulteta. Istraujui na te-renu, Vranjeevieva se susrela i sa problemom deljenja informacija o radu kole meu predstavnicima grupa koje su zainteresovane da u njemu uestvuju.

    Drugog dana konferencije ue-snici su u malim grupama razma-trali mogunosti i prepreke za to da uenici, roditelji, nastavnici i direk-tori zajedniki doprinesu demokrat-skom upravljanju kolama i boljem obrazovanju uopte.

    Svi uesnici su saglasni da je de-mokratsko upravljanje izuzetno kompleksan proces. Razlozi za to su delom objektivni faktori, meu kojima je nedostatak zakonske re-gulative, strategija za unapreenje ove oblasti, ali i sam nastavni plan i program. Postoje i subjektivni aspe-kti koji dodatno oteavaju usposta-vljanje i odravanje demokratskog upravljanja kolama. Usvojeni kol-ski etos, praksa, ali i vrednosti koje se promoviu u koli i zajednici ta-koe imaju uticaja.

    voenja kolom za potovanje prin-cipa nediskriminacije i jednakih mogunosti za sve uenike. Rezultat takve prakse je da kola postaje te-melj za razvoj demokratskih proce-sa u drutvu.

    Ulogom i vizijama direktora, ali i ukljuenou roditelja u rad kola, bavila se i Gordana Miljevi iz In-stituta za otvoreno drutvo Srbije. Ona je predstavila inicijativu pro-grama podrke obrazovanju kroz Unapreivanje inkluzivnosti i kva-liteta obrazovanja u jugoistonoj Evropi.

    Godine 2008. sprovedeno je pr-vo meunarodno istraivanje u ju-goistonoj Evropi kroz temeljno an-ketiranje direktora. Cilj je bio da se stekne uvid u interakciju kola i ro-ditelja u celom regionu. Rezulta-ti potvruju da je veina direktora otvorena za saradnju sa roditeljima i njihovo ukljuivanje u ivot kole.

    Ovaj rezultat ima veliki znaaj zato to pobija opteprihvaen stav da se direktori protive ueu ro-ditelja u ivotu kola i da bi proi-rivanje nadlenosti direktora u do-noenju odluka vodilo stvaranju monopolistike grupacije koja ima uske poglede, naglasila je Gordana Miljevi.

    S druge strane, analiza prikuplje-

    Zakljuci i smernice za dalje delo-vanje Mree

    Simona Velea, ekspertkinja za obrazovanje iz Rumunije, na kraju konferencije predstavila je i glavne zakljuke i smernice za dalje delova-nje Mree za obrazovanje za demo-kratsko graanstvo i ljudska prava za jugoistonu Evropu.

    1. Demokratska uprava kolama je kompleksan koncept, a sloena je i gradnja, odnosno mehaniz-mi njene realizacije. Dalji rad na ovom polju je neophodan u ze-mljama pojedinano, ali i kroz Mreu.

    2. Demokratska uprava kolama je osnovna tema Mree za obra-zovanje za demokratsko gra-anstvo i ljudska prava za jugo-istonu Evropu zbog toga to se demokratska uprava tie obra-zovanja, implicitno i eksplicit-no, ali i kompletnog koncepta kolske kulture uopte.

    3. U jugoistonoj Evropi ve posto-je neki mehanizmi koji omogu-avaju demokratiniju upravu kolama. Neophodna je analiza njihovog uticaja kako bi se pro-cenila njihova primenjivost u pojedinanim sluajevima.

    4. Postoji veliki potencijal za raz-menu iskustava izmeu zemalja ovog regiona.

    5. Direktori kola i nastavno oso-blje su nosei stubovi odrivo-sti demokratske uprave kola, ali pod uslovom da im se omo-gui adekvatno usavravanje i kontinuirana podrku.

    6. Podrka nastavnicima i direk-torima podrazumeva unapre-enje njihovog znanja i vetina, ali i razvoj uzajamnog povere-nja svih aktera. Rad na podiza-nju ugleda profesije u iroj za-jednici je takoe vaan, kao i vee vrednovanje obrazovanja i prosvete.

    7. Procesi demokratizacije uprav-ljanja kolama koji kreu odozdo, na inicijativu iz kolek-tiva od izuzetnog su znaaja i zasluuju posebnu panju.

    Naredna regionalna konferencija odrae se ovog leta u Sarajevu.

  • 9

    - - 2006 (- , 2008), (www..),

    T

    ( ) - , , - . , - .

    - (2000, 2003, 2006), - 2006. .

    - : (2000, 2003) (2006)

    , - (2000), (2003) (2006)

    , (2000), (2003), (2006)

    (2003, 2000. )

    . . , .

    - , , - -a, - -. , , . , .

    . .

    - . - .

    - . - , -.

    - . , -, .

    - .

    - . - , - , -. , - - - .

    -

    , - . - - , -. - , - .

    - - , , . , - - . - .

    - .

    ?!

  • 10

    Demokratsko upravljanje kolom

    Obrazovanje u Norvekoj je obavezno i besplatno, a demo-kratinost u upravljanju kolama ostvaruje se kroz rad saveta ue-nika i roditelja. U okvirima Nacio-nalnog nastavnog programa defi-nisani su ciljevi i principi, a kole zadravaju autonomiju u odabiru direktora i nastavnog osoblja

    Predstavljamo i Evropski Ver-geland centar, istraivaki cen-tar koji se bavi obrazovanjem za demokratsko graanstvo, ljudska prava i interkulturalno razumeva-nje, ali i neposredno izgradnjom kapaciteta edukatora.

    Norveki kolski sistem

    Norveka je zemlja sa dugom tradicijom u razvoju demokratskog drutva; u Ustavu iz 1814. godine se navodi pravo glasa zajedno sa pode-lom vlasti izmeu parlamenta, vla-de i sudova. Sloboda izraavanja je takoe zajemena Ustavom.

    kolovanje za decu je u Norve-koj uvedeno pre otprilike 250 godi-

    na. Od 1997. godine omogueno je obavezno desetogodinje obrazova-nje. Uenici polaze u kolu sa est godina, a posle obaveznog kolo-vanja uenici imaju Ustavom zaga-rantovano pravo na tri godine vieg srednjeg obrazovanja1. kolski si-stem sledi Zakon o obrazovanju koji se odnosi i na osnovno i na srednje obrazovanje.

    Norveki kolski sistem danas se zasniva na principu obrazovanja za sve, pri emu je osnovno i sred-nje obrazovanje besplatno i omo-gueno svoj deci koja su norveki dravljani. Retka su posebna ode-

    ljenja za decu s tekoama u razvo-ju. Takvi uenici pohaaju redov-nu nastavu s ostalom decom, ali uz posebnu podrku, kao to je rad do-datnog nastavnika. Devedeset est odsto uenika starosti izmeu est i 16 godina pohaa dravne kole2. Rad privatnih kola se odobrava na osnovu posebnih kriterijuma, npr. verske kole, priznata pedagoka al-ternativa, meunarodne kole. Pri-vatne kole takoe imaju ekonom-sku podrku drave.

    Drava je odgovorna za sprovo-enje Zakona (Zakon o obrazova-nju) i za finansiranje kola. Uprav-ljanje kolama je podeljeno izmeu optina i okruga; optine su zadue-ne za upravljanje osnovnim i niim srednjim kolama i njihovo finansi-ranje, dok okruzi upravljaju viim srednjim kolama i finansiraju ih. I optine i okruzi se finansiraju iz dravnog budeta, ali na lokalnom nivou mogu da odlue koliki deo budeta ele da potroe na obrazov-ni sektor.

    Iako se kolama upravlja na lo-kalnom nivou, ciljevi i principi za dranje nastave u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja definisani su u Nacionalnom nastavnom progra-mu. Nastavni program, koji je ra-zvilo Ministarstvo obrazovanja, a odobrio parlament, definie opti sadraj gradiva za sve uenike. Na-stavni program obuhvata:

    Osnovni nastavni program za osnovno, nie srednje i vie srednje obrazovanje

    Principe i uputstva za osnovno i nie srednje obrazovanje

    Nastavne programe za pojedin-ce, ukljuujui uee uenika i sa-vet uenika

    Uee u odluivanju u kolama

    Od prvog razreda osnovne ko-le uenici se ohrabruju da uestvu-ju u odluivanju o vlastitom procesu

    Kjersti Toverud Klete, NorvekaDuga demokratska tradicija drutva visoki standardi demokratije u kolstvu

    1 Vie srednje obrazovanje u celom lanku podrzumeva strunu obuku 2 Prema Statistics Norway

  • 11

    Demokratsko upravljanje kolom

    uenja, svom poloaju u koli i pita-njima koja su vana za kolu.

    U Zakonu o obrazovanju se na-vodi da e kola pripremiti uenike za uee u demokratskim proce-sima donoenja odluka i podsticati drutvenu odgovornost. Podrazu-meva se da e hrabriti uenike da postanu aktivni graani.

    Sve kole imaju Savet uenika, u kom su zastupljeni svi nivoi. Vie srednje kole takoe mogu da budu lanovi Studentske unije, koja se fi-nansira iz dravnog budeta i bavi se, na nacionalnom nivou, proble-mima koji se tiu uenika.

    Roditelji su vani partneri za ko-

    le. Pored pojedinane ukljuenosti u probleme koji se tiu sopstvene de-ce i njihovih razreda, sve kole imaju Savet roditelja. Savet je tu da uspo-stavi i odrava dobre odnose izmeu kole i porodice. Zadatak mu je i da deluje kao delotvorna spona izmeu kole i lokalne zajednice.

    Roditelji imaju svoju nacional-nu komisiju ije su glavne oblasti delovanja partnerstva izmeu kue i kole, odnosno podravanje rodi-telja u pitanjima vezanim za kolu i zatita njihovih interesa, kao i pro-sleivanje relevantnih informacija.

    Sve kole su u obavezi da se pri-dravaju odredaba Zakona o obra-zovanju, ali u okviru Zakona postoji autonomija kole u nekim oblasti-ma. Direktora kole zapoljava op-tina (osnovne i nie srednje kole) ili okrug (vie srednje kole), ali ko-le regrutuju i zapoljavaju svoje na-stavnike i druge lanove osoblja. I

    nastavnici i direktori kole su stalno zaposleni, osim u sluaju ako rade kao nastavnici na zameni ili imaju ugovore na odreeno vreme. ko-le takoe biraju svoj nastavni ma-terijal i udbenike koji su za ueni-ke besplatni. Nastavnici sami prave nastavni plan na osnovu ciljeva zna-nja koji su navedeni u Nacionalnom programu nastavnih predmeta.

    Optine i okruzi ve godinama organizuju obuku na radnom mestu za direktore kola. U okviru Obra-zovnog menadmenta ve postoje master programi, a u jesen 2009. go-dine prvi studenti su poli na Aka-demiju za direktore kola na Univer-zitetu u Oslu.

    Akademija nudi i jednosemestral-ni kurs, posebno razraen da pripre-mi studente za ulogu lidera u koli.

    Evropski Vergeland centar

    Obrazovanje je vaan inilac u stvaranju i odrava-nju demokratskog drutva, a Evrop-ski Vergeland cen-tar (EWC) u svom radu je neposred-no usmeren na edu-katore. Obezbei-vanjem usluga u okviru izgradnje ka-paciteta i istraiva-nja i povezivanjem ove dve oblasti, Evropski Vergeland centar nastoji da premosti jaz izmeu politike, istraivanja i prakse.

    Evropski Verge-land centar je i istra-ivaki centar koji se bavi obrazovanjem

    za demokratsko graanstvo, ljud-ska prava i interkulturalno razume-vanje. U pitanju je inovativna ini-cijativa zasnovana na sporazumu o meusobnoj saradnji izmeu Save-ta Evrope i Norveke, te je Centar otvoren za sve zemlje lanice Save-ta Evrope.

    Osim toga, Evropski Vergeland centar obezbeuje radnu obuku, sprovodi i podrava istraivanja, stvara mree, slui kao platforma i iri nastavni materijal, informacije i dobre prakse. Sve usluge su besplatne.

    Evropski Vergeland centar je smeten u Oslu u Norvekoj, a ime je dobio po Henriku Vergelandu (18081845), norvekom pesniku, istoriaru i zagovarau slobode uve-renja i slobode izraavanja.

    Za vie informacija moete pose-titi internet stranicu Evropskog Ver-geland centra na engleskom jeziku: www.theewc.org

    CONSEILDE L'EUROPE

    COUNCILOF EUROPE

  • 12

    - - ? -, - , - - . -. - , .

    - . , , - .

    1 , - .

    . , .

    - .

    , . , - , . e . , , . - . 1996. 2004. , 27 . - , .2

    - . : ! ! .3 -

    -. : , .4

    : ?

    . -. , - . 1998. , 2 860 , 57 - , .5

    2002. - 13 . - ,

    TA , ,

    , ..

    * Objavljeno u: Eksperimenti u obrazovanju; South Indian Educators Journal 20071 , 70 ,

    .2 , . (12. 2005). Blame the Parents or Blame Society, Theres No Budget to Fight School Violence. Haaretz..

    17. 2007. http://www.haaretz.com/ 3 Israeli Parliament members and Human Dignity, Dahaf Institute, 2000, : Sikkuy Association, . 4 , . (30. 2003). How Low Can the Knesset Go? Haaretz. 17. 2007. http://www.haaretz.com/5 , Y. (1998) Teachers and Students: Relations of Reciprocal Respect. , The Szold Institute.

  • 13

    6 , . (16. 2002). One in Four Students Say Teachers Humiliate Them. Haaretz. 17. 2007. http://www.haaretz.com/

    7 Winnicott, D. (1953). Transitional objects and transitional phenomena, International Journal of Psychoanalysis, 34:89-978 , .

    : [email protected]

    - . .6 - .

    -:

    - , . , , -, - .

    7 . - , , , . .

    . - : - , , - , , . - : , , , .

    .

    : - - , , , , -. -, - -, , . -, , - , , - .

    ?

    . - - . - . . - .8 - , - , , -, .

    - , , - , :

    / . -, . , . - - . - - . - : , , - , , , .

  • 14

    - . , , - . . - - . .

    - . , - -. . .

    - , . , - . , - , - , .

    - , . . ,

    , -. , - . . , .

    ? , - . , , , - ... - -, - .

    , -. , - . , - - -. .

    - -

    - . . - - , - , . , - . , , , - . -. , , a - e . , , . - . - - , .

  • 15

    -, - . - , . - , . . . - . - , , .

    , , . - , -

    .

    , - - - . - - . - -

    . - : - ; , - ; - - - . - a ( ) . , - -, .

    -, . , -, .

    ,

    . - -. , . , -, - -. , , / . , . , , , . , - .

    . , - . , - . - - . .

  • 16

    , - . - - . - -, - . - - , - . , : / -, / .

    , - - , . - , / . - - .

    - : ? ? ? - ? - .

    . - - . , - , , , . . - . -. , , .

    - . , , - . - -. - . - .

    -

    - , . -, , . , . , .

    , . - , - -, .

    - -. - - . , , - .9

    - - , - - .

    9 www.humiliationstudies.org/

  • 17

    U ovom pregledu baviemo se rukovoenjem kolama koje po-znajemo relativno dobro budu-i da smo ve 15 godina aktivni u koli za direktore. Predstaviemo postupak izbora pretpostavljenih i osposobljavanje za rukovoenje kolama, koje sadrajima i nai-nom rada podstie direktore na participativno rukovoenje, a za-vriemo ga izazovima rukovoe-nja koje donose lokalne i globalne promene, navodi autorka teksta Justina Erulj iz slovenake kole za direktore

    Uvod

    Od 1991. godine, kad je Sloveni-ja postala samostalna drava, slo-venaki kolski sistem je doiveo brojne reforme. Sistem se zasni-va na naelima koja su odreena u Beloj knjizi o vaspitanju i obrazo-vanju u Republici Sloveniji (Krek, ur, 1995). Definie ga Zakon o or-ganizaciji i finansiranju vaspita-nja i obrazovanja (ZOFVO), koji je od 1996. godine, kad je usvojen, doiveo brojne dopune i izme-ne. Poslednje vee dopune usvoje-ne su 2007. Tada je ponovo izme-njen sastav kolskog saveta i nain imenovanja direktora (Sl. list RS 16/2007).

    Naela vaspitanja i obrazovanja u Republici Sloveniji zasnivaju se na potovanju ljudskih prava i shvata-nju pravne drave (Krek, ur. 2005, 15). To su:

    - jedinstvo nauke i pluralizam kultura i vrednosti;

    - jednake mogunosti i nediskri-minacija, kao i mogunost izbo-ra i podsticanje izvrsnosti;

    - autonomija kola i nadzor kvali-teta rada kola;

    - deideologizacija kola i vaspita-nje za uee u demokratskim procesima.

    Naela i naini rukovoenja za-snivaju se na konceptima saradnje, koji stvaraju uslove za demokrat-sko delovanje kola, a istovremeno direktorima postavljaju brojne iza-zove.

    kolski sistem u Republici Sloveniji

    Kao u svim dravama EU, kolski sistem je i u Sloveniji doiveo brojne manje promene i opsene reforme. Meu njima najvei odjek su imale: ponovno uvoenje optih gimnazi-ja, prelazak s osmogodinjeg na de-vetogodinje osnovno obrazovanje, obnavljanje profesionalnog i stru-nog obrazovanja, koje se jo odvi-ja, uvoenje viih i visokih strunih kola i bolonjska obnova programa visokokolskog obrazovanja.

    Prema podacima mree evrop-skih obrazovnih sistema Eurydice (2009), u Sloveniji trenutno ima 343 obdanita, od kojih je 116 samostal-no, a ostala rade u okviru osnovnih kola. Takoe, ima 447 osnovnih kola i 181 srednja, 30 kola je na-menjeno deci s potekoama u ra-zvoju, odnosno deci nieg obrazov-nog standarda. Na svim nivoima

    obrazovanja ima samo 27 privatnih ustanova.

    Generalno, kolski sistem u Slo-veniji je relativno centralizovan, na ta upozorava izvetaj OECD-a (2008). Sistem finansiranja je ure-en na dravnom nivou, a finan-siranje u osnovnim kolama i ob-danitima je delimino ili u celini preneto na lokalni nivo.

    Osim toga, u osnovnim kolama i u obdanitima postoji nacionalni kurikulum, a srednje kole su re-formom dobile vie autonomije na nivou izvrnih kurikuluma. Istra-ivanja (Poarnik i dr. 2003) i du-gogodinja iskustva u radu sa kola-ma, naroito sa direktorima, govore da kole ipak oseaju prilino sna-an pritisak na svoju autonomiju i zbog nacionalnih ispita znanja u osnovnim kolama, a jo vie zbog mature u srednjim kolama.

    Uloge i zadaci direktora

    U skladu sa zakonodavstvom (ZOFVO, lan 49), direktor je u slovenakom obrazovnom prosto-ru pedagoki voa i upravni organ ustanove, to predstavlja svojevr-

    Demokratsko upravljanje kolom

    IZAZOVI DEMOKRATSKOM RUKOVOENJU KOLAMA U SLOVENIJI

    Justina Erulj

  • 18

    Demokratsko upravljanje kolom

    stan izazov, a donosi i dosta rada i odgovornosti. Naime, u Zakonu su uloge i zadaci opisani u ak 23 ali-neje, a one bi se mogle podeliti u pet opsenih podruja:

    - planiranje, u ta se, na primer, svrstava priprema razvoja obda-nita, odnosno kole;

    - rukovoenje zaposlenima, gde se istie praenje i nadgleda-nje nastave i staranje o razvoju i usavravanju zaposlenih;

    - rad s uenicima, na primer, pod-sticanje i praenje rada zajedni-ce uenika;

    - saradnja sa lokalnom i sa irom zajednicom, na primer, sa rodi-teljima i sa kolskom zdravstve-nom slubom;

    - upravljanje kolom, u ta se ubraja organizacija rada kole, organizacija mentorstva, zastu-panje institucije, odgovornost za zakonitost rada, zasnivanje radnih odnosa i odluivanje o sistematizaciji radnih mesta.

    Poslednja alineja je precizni-je definisana, pre svega zato to di-rektori oseaju veliki pritisak ad-ministrativnih, odnosno upravnih zadataka budui da, prema reima dravne sekretarke Ministarstva za kolstvo i sport, rad kola i obdani-ta ureuje vie od 2 000 zakona i propisa.

    Razapetost izmeu upravljanja kolom i pedagokog rada ispolja-va se na vie nivoa iako je celovitost uloge u sadanjem obrazovnom si-stemu verovatno bolje reenje od preraspodele nadlenosti.

    Imenovanje direktora

    Imenovanje direktora je kako strukovno tako i politiko pitanje. Dok se uslovi za direktora nisu su-tinski menjali, u samom postupku izvrene su priline promene, pre svega uticaj pojedinih subjekata u njemu.

    Za direktora dravne kole, od-nosno dravnog obdanita imenu-je se lice koje ispunjava uslove za vaspitaa, odnosno nastavnika ili savetnika. Direktor kole mora pri tom imati najmanje visokokolsko obrazovanje, pet godina radnog iskustva u vaspitanju i obrazova-nju u zvanju savetnika ili saveto-davca, odnosno najmanje pet godi-na u zvanju mentora1. Mora imati poloen direktorski ispit, koji mo-e polagati najkasnije godinu dana od poetka mandata, inae mandat prestaje. Mandat direktora traje pet godina.

    Postupak imenovanja direktora je relativno sloen. Postavlja ga sa-vet obdanita, odnosno kole, ko-ji je sastavljen od pet predstavnika zaposlenih u koli i po tri predstav-nika roditelja i osnivaa. Pre toga, o kandidatu svoje miljenje mora da-ti nastavniko vee, odnosno vee vaspitaa, lokalna zajednica i savet roditelja. Ni jedno od ovih milje-nja nije obavezujue, tako da, teo-retski, savet veinom glasova mo-e izabrati kandidata koji je u svim miljenjima negativno ocenjen ma-da se u praksi to obino ne dogaa. Kad savet odabere direktora meu prijavljenim kandidatima, predlog za imenovanje prosleuje ministru koji takoe dostavlja svoje milje-nje. Ako on ne dostavi svoje milje-nje u roku od 30 dana, savet odlu-uje o imenovanju direktora bez tog miljenja.

    Nain imenovanja ima svo-je prednosti, ali i nedostatke. Od prednosti bismo mogli izdvojiti pri-lian broj ukljuenih subjekata iako oni u procesu nemaju odluujuu ulogu. Na taj nain proces je za-tien od prevelikog uticaja politi-ke. S druge strane, uticaj kolektiva, odnosno strunih radnika ponekad onemoguuje nepristrasno delova-nje direktora, naroito ako se radi o donoenju nepopularnih odluka. Neki direktori istiu i problem oce-

    njivanja svojih zaposlenih budui da i predstavnici zaposlenih u koli ocenjuju uspenost rada direktora2 svake godine, a na pet godina odlu-uju o njegovom imenovanju.

    Inae, jasno je da drava trai najbolja reenja. I postupci imeno-vanja u evropskim dravama su vr-lo razliiti, to govori o tome da jo nije naen onaj najbolji. Naravno da se prilikom imenovanja direkto-ra radi o uticaju obrazovne politike koja izmenama i dopunama zakona moe znatno poveavati ili smanji-vati svoj uticaj.

    Profesionalni razvoj direktora za demokratsko, odnosno participativno rukovoenje

    Brojna istraivanja pokazuju da je direktor najvaniji inilac uspe-ne kole, a istovremeno nezame-njiv prilikom uspenog postizanja zadatih ciljeva. Zato u veini dr-ava postoji svest o potrebi palji-vog razvijanja programa za njihov profesionalni razvoj, to je pokaza-la i nedavna studija OECD-a (Pont, Nusche i Moorman, 2008).

    U Sloveniji je u toku petnaest go-dina razvijen prilino konzistentan sistem profesionalnog razvoja di-rektora. Budui da se demokratsko, odnosno participativno rukovoe-nje zasniva na donoenju odluka u grupi saradnika (Leithwood, Jantzi in Steinbach, 1999), osposobljava-ju se i drugi struni radnici da bi se lake ukljuili u procese saradnje i preuzimanja zajednike odgovorno-sti za dostignua uenika.

    Glavna aktivnost kole za direk-tore ostaje osposobljavanje za pola-ganje direktorskog ispita koji pred-stavlja uslov za obavljanje funkcije. Program se sastoji od sedam mo-dula:

    1. Uvod u rukovoenje u obrazovanju

    1 Radi se o unapreivanju profesionalnih radnika u vaspitanju i obrazovanju u zvanja. Vie o sistemu napredovanja u Pravilniku o unapreivanju strunih radnika u vaspitanju i obrazovanju u zvanja na: http://predpisi.sviz.si/vzgoja%20in%20izobrazevanje/splosno/5.html

    2 Svake godine savet kole, u skladu sa Pravilnikom za utvrivanje radne uspenosti direktora javnih ustanova, ocenjuje uspenost rada direktora, to u finansijskom smislu znai udeo uspeha u godinjem iznosu od najvie dve mesene plate.

  • 19

    Demokratsko upravljanje kolom

    2. Teorija organizacije i ruko- voenje3. Planiranje i odluivanje4. Ljudi u organizaciji5. Direktor kao pedagoki voa6. Zakonodavstvo o vaspitanju i obrazovanju7. Izborni predmet izborni

    sadraji

    Obuka traje godinu dana, to ukljuuje 144 kontaktna asa i sa-mostalan rad uesnika. (Vie na: www.solazaravnatelje.si.)

    Direktori koji prvi put stupaju na ovu funkciju mogu se ukljuiti u program mentorstva za novoimeno-vane direktore. U toku jedne godine, osim stalnih kontakata s mentorom, imaju i pet dana obuke u oblasti onih sadraja koje su novi direktori oznaili kao znaajne za svoj rad, a za njih se ne oseaju dovoljno ospo-sobljeni. Iskusni direktori se mogu ukljuivati i u programe koji se od-vijaju u malim grupama i zahtevaju intenzivan i, prema navodima ue-snika, izuzetno koristan rad. To su Uenje rukovoenja, Akcijsko istra-ivanje za direktore i Razvoj direk-torskog rada.

    Jedan od najvanijih programa je Mree kola koje ue, a zasniva se na konceptu neprestanog usavr-avanja.

    Osim usavravanja na izabranom podruju, podjednako je vano siste-matsko podsticanje saradnje, kako izmeu strunih saradnika pojedi-nih kola, tako i izmeu kola. Klju-nu ulogu preuzimaju razvojni timo-vi koje osposobljavaju strunjaci za datu materiju i proces. Njihova ulo-ga u koli je da budu pokretai pro-cesa saradnje i da usmeravaju rad ka dostizanju ciljeva na izabranom po-druju. Evaluacije su pokazale da se programom dostiu postavljeni ci-ljevi. Zapravo, kole prepoznaju sle-dee znaajne prednosti u saradnji u ovom programu (Erulj, 2006):

    - vie razmene iskustava izmeu saradnika;

    - bolja komunikacija i samim tim

    bolja klima;- zajedniko reavanje problema;- vie saradnje;- raspoloenje i rad u timu;- lini i profesionalni napredak.

    kole koje se vie puta ukljue u program Mree kola koje ue izvetavaju i o oblikovanju prave kulture saradnje koja omoguuje za-jedniko delovanje i na drugim po-drujima rada.

    Dakle, nai programi se zasniva-ju na savremenim konceptima ruko-voenja, koji naglaavaju odgovor-nost, saradnju, trajnost i etinost.

    Izazovi za budunost

    Izazova za rukovoenje kolom uvek ima dosta jer su globalne i lo-kalne promene, koje utiu na nje-ga, esto nepredvidive i iznenadne. Usmeriemo se na dva izazova ko-ja se trenutno ine kljunim i koja, prema naem miljenju, mogu naj-vie doprineti uspenosti kole.

    Prvi i za nas najvaniji jeste ru-kovoenje usmereno ka uenju. Ra-di se o konceptu koji naglaava di-rektorovu ulogu pokretaa uenja na svim nivoima. Naroito nagla-avamo ulogu direktora prilikom planiranja, podsticanja i ostvari-vanja usavravanja nastavnika, jer istraivanja (Southwort, 2005) go-vore da upravo podsticanjem pro-fesionalizma kod nastavnika pret-postavljeni vre najjai uticaj na uenje uenika. Tim konceptom povezujemo sve programe, a najvi-e ga naglaavamo prilikom pripre-me za direktorski ispit, te u progra-mima Uenje rukovoenja i Razvoj direktorskog rada.

    Veliki izazov, kako direktorima, tako i kolama, predstavlja i sistem odreivanja i obezbeivanja kvali-teta u vaspitanju i obrazovanju. Kao vodea ustanova u ovom opsenom projektu, neprestano se staramo da se sistem ne pretvori u ocenjivanje kola i lestvice, nego da doprinosi-mo i podsticanju samoprocenjiva-nja u kolama koje, pre svega, vodi

    u profesionalne rasprave i istinska, trajna unapreenja.

    Takoe, na kraju postajemo sve-sni brojnih izazova za nau organi-zaciju. Sigurno nas eka jo mno-go rada na podruju istraivanja, a jo vie bismo eleli da uvrstimo trajnu saradnju sa mnogim dra-vama, naroito s onima koje ima-ju slinu istoriju i kulturu. Svesni smo da osposobljavanjem direktora moemo preneti mnoga iskustva, a istovremeno znamo koliko je vano da uimo jedni od drugih i jedni sa drugima.

    Literatura i izvori

    Erulj, J. 2006. kole kao zajednice ko-je se ue. U: M. Jakli et al. (ur.) Mena-dment znanja. Maribor: Pivec.

    Eurydice. 2009. Obrazovni sistem u Sloveniji. Dostupno na: http://www.eu-rydice.si/index.php?option=com_content&view=category&id=101:izobrazevalni-sistem-v-sloveniji&layout=blog&Itemid=332&layout=default , pregleda-no 16. 4. 2010.

    Krek, J., ur. 1995. Bela knjiga o vaspita-nju i obrazovanju u Republici Sloveni-ji. Ljubljana: Ministarstvo za kolstvo i sport.

    Leithwood, K., Jantzi, D. in Steinbach, R. 1999. Voenje koje se menja za vre-mena koja se menjaju. Buckingham: Open University Press.

    Marenti Poarnik, B. i dr. 2003. Struna autonomija i odgovornost pe-dagokih radnika. Ljubljana: Filozofski fakultet.

    Ministarstvo za kolstvo i sport. 2007. Zakon o organizaciji i finansiranju vas-pitanja i obrazovanja (Slubeni list RS 16/2007).

    Ministarstvo za kolstvo i sport. 2008. Pravilnik o unapreivanju profesional-nih radnika u vaspitanju i obrazovanju u zvanja. Dostupno na: http://predpisi.sviz.si/vzgoja%20in%20izobrazevanje/splosno/5.html, pregledano 18. 4. 2010.

    OECD. 2008. Obrazovanje na prvi po-gled 2008: Pokazatelji OECD Dostu-pno na: www.oecd.org/edu/eag2008, pregledano: 18. 4. 2010.

    Pont, B., Nusche, D. in Moorman, H. 2008 Unapreenje rukovoenja u kol-stvu, Tom 1: Politika i praksa OECD.

    Southworth, G. 2005. Rukovoenje usmereno ka uenju. U: B. Dejvis (ur.) Osnove rukovoenja u kolstvu. Lon-don: Chapman.

  • 20

    , , - , , -,

    - . - , , , , , - . , - , - , , - - .

    , - - - , -. , , - , , - .

    . . -, , , , - , . , , . - - : -, , , , . , - .

    :

    - -. - , , - . - : , , , , . -, -

    - . - - . , , - .

    , -. , - , .

    -. , -, - . , . - , -

    .

  • 21

    , - . -, , , - , - , , , - . ; , -, , , , -, .

    - . - o , , , , , , , , - - . - , , .

    - -, - , - (), -, - - , , . - .

    -. - . . . -, - . .

    . -

    - , , - , , (), - , -, . .

    , - - : , -, , -, - . - - : , , -, - .

    . .

    - - - .

    . -

  • 22

    : , - , - -, ( , , ), . , , - . (Open Days) .

    , , , . , . , , , , - - , -

    , .

    ,

    - , , - , . - , - . - , - , .

    - - . - . , , .

    , - , .

    , , 14. 18. 2010. .

    - 49 - -, , - - .

    - , .

    200 .

    - : 2006-2009. - .

    -, , , - . - , - .

    e . .

  • 23

    UENIKI PARLAMENTI GLAS MLADIH ZA DEMOKRATINIJE UPRAVLJANJE KOLAMA U SRBIJI

    Demokratsko upravljanje kolom

    Marko Stojanovi

    Parlament kola aktivnog graanstva

    Ueniki parlamenti, jedan od mehanizama demokratizacije ko-le koji obezbeuje prostor mladima da artikuliu svoje stavove i potre-be, bili su i tema Nacionalne konfe-rencije koja je odrana 19. februara ove godine u prostorijama Narod-ne banke Srbije. Konferencija je re-zultat jednogodinje saradnje Gra-anskih inicijativa s uenikim parlamentima na jaanju njihovog poloaja u sistemu demokratskog upravljanja kolom. Namera orga-nizatora je bila da na jednom mestu okupi predstavnike razliitih aktera kako bi se poloaj uenikih parla-menata sagledao iz vie uglova. Na-cionalna konferencija okupila je ez-desetak uesnika iz redova uenika, profesora, kolskih psihologa, pred-stavnika Ministarstva prosvete i ci-vilnog drutva

    Demokratija se ne ui samo iz knjiga. Zato je Amerika ambasa-da podrala Konferenciju, kao i dru-ge aktivnosti Graanskih inicijati-va koje pripremaju mlade za aktivno graanstvo, rekla je Suzan Delja, atae za kulturu, otvarajui skup pod nazivom Ui i utii.

    Da li uenici postoje zbog kole ili kola postoji zbog uenika? Ka-kvo god da je vae miljenje, znajte da se u razvijenim zemljama dono-enje odluka u koli ne moe zami-sliti bez uea uenika i uenica.

    Svest o potrebi da se i uenici ukljue u donoenje odluka koje ih se najdirektnije tiu, kod nas je po-ela da se razvija nakon demokrat-skih promena. Izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2001. godine, kole su dobile mogunost da formira-ju ueniki parlament kao pred-stavniko telo uenika. Formira-nje parlamenta nije bila obaveza za kolu ve mogunost, a nadle-nost parlamenta je bila simbolina i svodila se na savetodavnu ulogu o pojedinim pitanjima.

    Krajem prole godine usvojen je novi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa znatno boljim reenjima koja reguliu po-loaj uenikog parlamenta u si-stemu demokratskog upravljanja kolom. Iako su pojedina zakonska reenja pretrpela kritiku strune javnosti, ne moe se osporiti ogro-man doprinos Zakona u uvriva-nju uloge parlamenta kao ueni-kog predstavnikog tela.

    Novi zakon za snaniji parlament

    Najznaajnija zakonska novi-na jeste uvoenje obaveze ko-li da obrazuje ueniki parlament kao stalno telo. Ova obaveza od-nosi se na srednje kole i na po-slednja dva razreda osnovne. Ova-kvo zakonsko reenje istie znaaj uenikog parlamenta ne samo za dalju demokratizaciju kolskog si-stema ve i za lini razvoj uenika i negovanje demokratske i graan-ske kulture kod mladih. Ueniki parlament je prostor prvog susre-ta mladih sa debatom, drutvenim

    dijalogom i spoznajom line od-govornosti za druge. Zahvaljujui novom zakonu, ovakav prostor e biti obezbeen u svim kolama u Srbiji.

    Novi zakon je vodio rauna i o svrsishodnosti parlamenta u kol-skom sistemu, pa mu je proirio nadlenosti, ali i stepen odgovor-nosti. Sada predstavnici parlamen-ta u kolskom odboru imaju pravo na re, ali i na uee u donoenju odluka. Predstavnici parlamenta su prisutni i u strunim aktivima za razvojno planiranje i za samo-vrednovanje. Parlament se mora konsultovati i prilikom izbora ud-benika. Na kraju, uenici su dobi-li pravo na svoje predstavnike i u Nacionalnom prosvetnom savetu. Sve ovo ide u prilog zakljuku da u naem prosvetnom sistemu svest o demokratskom upravljanju sazre-va i da se mladi vie ne posmatra-ju samo kao korisnici u nastavnom procesu ve kao partneri.

    Meutim, i pored injenice da je Zakonom obezbeen osnov za aktivnu ulogu uenikog parla-menta u procesima upravljanja kolom, dobra praksa jo nije sti-

  • 24

    Demokratsko upravljanje kolom

    gla do svih kola. Da bi ueniki parlament izrastao u kolsku in-stituciju, neophodno je napraviti jo niz koraka. Zakon je samo prvi korak. Odgovornost je sad podjed-nako na nastavnicima, roditeljima i uenicima.

    Brojni su primeri otpora na-stavnika i direktora ukljuivanju uenika u procese donoenja od-luka. Neki nastavnici smatraju da uenici nemaju iskustva i izgrae-ne i zrele stavove da bi sa nastav-nicima ravnopravno uestvovali u donoenju vanih odluka za ko-lu. Meutim, da li je to zaista tako, ili vladaju predrasude prema mla-dima? Da li sumnjamo u sposob-nost mladih da sami procene ta je u njihovom najboljem interesu? Da li sumnjamo u spremnost i spo-sobnost mladih da preuzimaju od-govornost za svoje odluke? Od od-govora na ova pitanja zavisi i nain na koji vidimo budunost mladih i njihovu buduu ulogu u drutvu.

    No, vratimo se u sadanjost i na pitanje kako obezbediti partnersko uee uenika u procesima uprav-ljanja kolom. Odgovornost je ue-nika da budu aktivni uesnici u kolskom ivotu, a odgovornost nastavnika i roditelja da obezbe-de podsticajan ambijent i podrku. Motivacija uenika je neposredno vezana za odnos koji kolska upra-

    va, nastavnici i roditelji imaju pre-ma njima. Praksa je pokazala da su uenici snano motivisani u onim kolama u kojima se uloga i znaaj uenikog parlamenta uvaava, za razliku od uenika u kolama u ko-jima parlament postoji samo da bi se zadovoljila forma.

    Kako dalje graditi instituciju

    U cilju dalje podrke izgrad-nji partnerskih odnosa uenika i nastavnika u procesima upravlja-nja kolom, Graanske inicijative su u februaru organizovale Na-cionalnu konferenciju o ueni-kim parlamentima. Da je mogue

    ostvariti dijalog izmeu uenika i nastavnika, pokazao je i uvod-ni panel, na kojem su, jedni po-red drugih, svoje stavove izlaga-li uenici i nastavnici. Nastavnici i uenici su se ponovo nali jedni pored drugih na paralelnim radi-onicama, na kojima su meusob-no raspravljali o razliitim pita-njima i usvajali preporuke kako dalje unaprediti poloaj ueni-kog parlamenta.

    I na ovoj konferenciji i na broj-nim drugim skupovima posve-enim uenikim parlamentima, ula su se razliita miljenja o uenikim parlamentima, od po-drke do negiranja, predstavlje-na su dobra i loa iskustva i upu-ene brojne preporuke uenicima, roditeljima i nastavnicima na ko-ji nain graditi instituciju ueni-kog parlamenta. U mnogim kola-ma parlamenti su nove institucije, prvi put formirane ove kolske go-dine. U mnogim kolama e se i uenici i nastavnici prvi put nai u ulozi ravnopravnih uesnika u procesima donoenja odluka. Ve-rovatno e proces izgradnje insti-tucije uenikog parlamenta pro-laziti kroz uzlazne i silazne faze. Najvanije je da svaka strana pre-uzme svoj deo odgovornosti, to e doprineti da vremenom i u ovoj oblasti postanemo deo savreme-nog sveta.

  • 25

    , - . - , , , .

    - , , , , , , ... . , - , - , , - . 50 a -, 616, - . , , . - - . - ; - , - .

    - - (Rudgers), 10. 25. - , , - , - , - -, - , , - - , , - - , - - . - - . , - -. .

    - - , , - , , , , , ... - , -

    - -. . - 300 - , , .

    - , .

    - - , - - . - , - . - - , ,

    15 30 ( 1 000 ). -, , . - - , , . ( ),

  • 26

    Primeri dobre prakse

    LINI I PROFESIONALNI ETIKI KODEKSGlorija A. Kolonja, Haketstoun, Nju Dersi -

    .

    . , (, , ) . -, .

    , . - , , - .

    , .

    Moja filozofija kako vidim sebe kao direktorku kole

    Biu znatieljna, struna, posve-ena, promiljena, briljiva i aktiv-na u zajednici. Moj najvei interes bie da pomognem transformisanje ivota naih uenika demonstrira-njem profesionalnosti, strunosti i znanja, vetina rukovoenja i lider-skih stavova. Upravljajui kolom, vodiu se pedagokim naelima ko-ja omoguavaju uspeh svih ueni-ka. Trudiu se da razumem njihove potrebe i podrim ih da budu zaista uspeni.

    Prilikom kreiranja vizije ko-le, vodiu rauna o potrebama zajednice, a naroito o interesi-ma uenika i njihovih porodica. Stalno u oslukivati sa kojim izazovima se suoavaju aci i roditelji u okviru zajednice i ove informacije koristiu za konti-nuirano unapreenje nastave i procesa uenja. Ovo e biti na-in da se osigura integritet kole i da se svi uenici i porodice tre-

    tiraju na jednak, poten i dosto-janstven nain.

    Uspostaviu stalni dijalog sa lanovima kolskog kolektiva i za-jednice o spoljnim uticajima na ostvarenje vizije kole. Prepozna-u faktore koji bi mogli da dove-du u pitanje, ali i da podre nastav-ne programe i dostignua uenika. Ove informacije u deliti sa zajed-nicom u kojoj ivimo i radimo ka-ko bismo zajedniki odredili naj-bolje puteve i odgovore na spoljne izazove. Imau svest o razliitosti unutar zajednice i biu fer, pote-na, moralna i nepristrasna prema svim grupama.

    Biu u toku sa planovima za no-ve politike, zakone, propise, vane za upravljanje kolom i korstiu ta znanja da ostvarim znaajnu, pozi-tivnu promenu u nastavi i uenju, koja je vana za sve uenike. Vodi-u se duhom, kao i politikama, za-konima i propisima koji vae u ko-li i drutvu i inspirisati druge da se tako ponaaju.

    Ja u poverenje stei svojim de-lovanjem i primerom i biu katali-zator stvaranja kole iji e deo svi eleti da budu.

  • 27

    17 " - () , -

    240 . .

    17 - .

    17 ( ) - - . , .

    ?

    17 - : , , , - (, , , , ...), - (, -, ), ( ), 10 - .

    - () ( 10 200 000 ) - - , - - , - .

    - - , - , . ( , 2009), ( , 2006),

    - , ( , 2003.)

    - , , -, , - , , ...

    , - , , - ... , - , , -, - - / - .

    -- - , . : [email protected]

    : www. gradjanske.org

  • 28

    Beogradska O Filip Filipo-vi razvila je strategiju ukljui-vanja svih zainteresovanih strana u razvoj kole. Godine 2004. za-poeli su i projekat pod nazivom Planiranje napretka kole koji je vodio tim za razvoj, u sastavu: di-rektor, jedan uitelj i dvoje spolj-nih konsultanata. Osnovna ko-la Filip Filipovi navodi se kao primer dobre prakse i u priru-niku Saveta Evrope Demokratsko upravljanje kolom. Bio je to po-vod za posetu jednom asu Gra-anskog vaspitanja, ali i za upo-znavanje sa aktivnostima koje kola provodi kako bi sve zainte-resovane ukljuila u svoj rad.

    Evropska unija za osnovce

    Predstaviti Evropsku uniju ue-nicima estog razreda nije najlaki zadatak za nastavnike Graanskog vaspitanja. Ne izgleda tako kad je u pitanju as Aleksandre Lali u O Filip Filipovi. Oda rado-sti, zastavice za uenike koji bira-ju zemlje lanice, pretvaranje ma-pe Evrope u prikaz Unije samo su neki od detalja kojima je nastavni-ca animirala uenike i prenela im osnovne podatke.

    U drugom delu asa, uenici su

    podeljeni u male grupe koje su imale razliite zadatke. Trebalo je da pu-tuju Evropom kao dravljani Srbije ili Francuske.

    Putnici su tako na svom pri-meru nauili da Francuzi do Poljske putuju bez ogranienja, pregleda pa-soa, menjanja valute, a u sluaju da tako odlue, Francuzi bi u ovoj ze-mlji mogli traiti i posao.

    Vize vie nisu potrebne ni putni-cima sa srpskim pasoima, to znaju i estaci. Ali znaju i da moraju zame-

    niti dinare i da tako gube neki deo vrednosti novca, da se ne bi mogli za-posliti, bar ne legalno i za stalno, jer Poljska je lanica Unije, a Srbija jo ne.

    Sve to su kroz vebu shvatili, uenici su predstavili svom razredu. estaci su uspeno savladali osnovne pojmove o EU, na za njih vrlo zani-mljiv nain, a o tome svedoi tiina i radna uurbanost tokom priprema i izlaganja.

    Aleksandra Lali istie da ovaj as nije uobiajen, da je pripremljen sa neto vie panje, kao javna pre-zentacija u okviru specijalistike obuke za graansko vaspitanje koju ova nastavnica upravo zavrava na Fakultetu politikih nauka. Ona na-pominje da je uspenost asa delom rezultat ove edukacije.

    Sadraji koje smo usvojili to-kom obuke u organizaciji Graan-skih inicijativa velika su pomo. Li-teraturu je teko pronai ukoliko nastavnika ne uputi neko struan. Razliita tematika sedam modula, metode koje su nam predstavili, pi-sanje rada nakon svake radionice, a naroito stalni struni nadzor men-tora jesu neto to ovu obuku izdva-

    JEDAN AS GRAANSKOG ZA ESTAKE I KOLSKE AKTIVNOSTI ZA SVE

    O Filip Filipovi Beograd

    Primeri dobre prakse

  • 29

    ja od svih koje sam prethodno pro-la, kae Aleksandra Lali.

    Upravo ovaj as o Evropskoj uniji prikaz je novih korisnih znanja koja je stekla, kae ova mlada profesorka srpskog jezika a i u ulozi nastavni-ce Graanskog vaspitanja potpuno je na svom terenu. Aleksandra do-daje da su moduli o medijaciji, kao i predavanje o tome kako kreirati kampanju i reklamu njoj bili najza-nimljiviji.

    Dodatne aktivnosti mogunost da svi doprinesu stvaranju boljeg okruenja

    Osvrui se na kolske aktivno-sti koje vode nastavnice Graanskog vaspitanja, u saradnji s ostalim la-novima kolektiva, drugim kolama i nevladinom organizacijama, Alek-sandra Lali i pedagog Nevenka Kraguljac istakle su vie projekata.

    Svi ti projekti doprineli su veem ueu uenika u ivotu i radu kole, a uenici su osnaeni da samostalnije delaju i aktivno zastupaju svoja pra-va. Neke od aktivnosti ukljuivale su i nastavnike i roditelje, iji su pred-stavnici aktivni i u planiranju razvoja kole i u procesu evaluacije rezultata.

    Program prevencije nasilja Zdravi izbori za decu kola reali-zuje u saradnji sa Incest trauma cen-trom (ITC) tokom 2009. i 2010.

    Na sastanku kolskog tima kole bez nasilja dogovoreno je da forum-grupa uestvuje na takmienju koje je organizovao Incest trauma centar iz Beograda, u partnerstvu sa Kan-celarijom za mlade Gradske uprave grada Beograda u okviru kampanje ITC protiv seksualnog nasilja. Cilj je promovisanje i usvajanje inicijative ITC da se tema o nasilju nad decom i enama uvede u kolski nastavni plan i program i udbenike.

    lanovi Forum teatra izveli su forum scenu Snimanje i osvojili na-gradu besplatan desetonedeljni program prevencije nasilja pod na-zivom Zdravi izbori za decu. U

    ovom programu je uestvovalo na-stavno osoblje, roditelji i jedno kol-sko odeljenje, a vodile su ga Duica Popadi i Ljiljana Bogavac iz ITC.

    Maja Miti i Sanja Krsmanovi-Tasi, glumice Dah teatra, tokom aprila pripremile su sa lanovima Forum teatra predstavu koja e biti izvoena na trgovima i u parkovima tokom juna 2010.

    O svemu je obaveten Unicef koji i stoji iza projekta Moja kola ko-la bez nasilja.

    Sekcija Za prava deteta iznikla je iz trogodinjeg rada na programu Stvarnost i nae mesto u njoj. Re je o regionalnom projektu koji po-drava fondacija Save the Children. Uenici tokom kolske godine rea-lizuju tri akcije, prethodno se obu-avaju za njihovo planiranje, javno zastupanje, pripremaju prezentaci-je, izvode vrnjaku edukaciju, orga-nizuju humanitarne akcije. kola je obezbedila prostoriju za rad ove sek-cije i uenici se sastaju jednom ne-deljno da bi se dogovarali i planirali dalje aktivnosti.

    Trenutno je u toku rad na progra-mu Obezbeivanje zdravog i bez-bednog okruenja za decu i mlade u cilju stvaranja akog kluba u O Filip Filipovi. Osnivanje akog kluba predloili su lanovi Ueni-kog parlamenta. Podrka za ostvare-nje ovog kolskog projekta obezbe-

    ena je u okviru projekta Pruanje unapreenih usluga na lokalnom ni-vou DILS koji vode Vlada Repu-blike Srbije i Ministarstvo prosvete sredstvima Svetske banke/Meu-narodne banke za obnovu i razvoj, IBRD Zajam broj 7510 YF.

    Pedagog O Filip Filipovi Ne-

    venka Kraguljac istakla je da se li-sta aktivnosti ne zavrava ovde. Ova kola sa 50 godina tradicije i skoro 700 uenika uskoro e dobiti i kol-sku radio stanicu u okviru opremlje-ne medijateke. Ona kae da se u ko-lu dovoze i deca iz krajeva koji joj ne gravitiraju, jer su roditelji zadovolj-ni dostignutim standardima nastave i ukupnog ivota u koli. Veruje da je to znatnim delom zasluga dva po-slednja direktora, mlaih i izuzet-no strunih ljudi koji su podsticali i uvaavali kolektiv i primenjivali no-va znanja i iskustva.

    Potvrda savremenih trendova i injenice da se u ovoj koli zaista slua glas uenika jeste i ocenjivanje nastavnika. U toku je anonimna an-keta u kojoj su svi uenici vrednova-li rad svojih nastavnika, ocenama od jedan do pet, ali uz komentare.

    Rezultati e biti predstavljeni na Nastavnom veu, potvrdila je Ne-venka Kraguljac i naglasila da je ovo jedan od naina da se unapredi rad nastavnika i razvije oseaj kod ue-nika da je njihovo miljenje vano i da se stvari mogu menjati.

    Primeri dobre prakse

  • 30

    2005. , - . 63 .

    - - a -, - .

    - - . - - .

    , , -, - . , : - , , - , -, , , . - - .

    . - -, .

    2007. -

    - -. - , .

    - - - . 2007. , - 12 , , 2010. ,

    30 - . - . - - . - , .

    - ( , , -, , -) - 2007. , 22 .

    - , 2008. - . , . - -, , . 20 .

    - , .

    ,

  • 31

    ,

    XV

    - - . .

    - - - . - 7. . - , - , - . - . , , , - , . , , , - -. . ? , - - , - . - () - .

    ,

    . - .

    - - - -. - .

    - - . .

    : , -, - , - , .

    , , -, -, .

    - , - .

    - - - .

    , - . . - .

    . : , . - -. - . , .

    , - , -, .

    !

    , . -, , . , , , . - , .

    , , . !

  • 32

    O Miroslav Anti ula je 2005. u prvih pet kola koje su u Sr-biji poele rad na projektu kola bez nasilja. Ovaj Unicefov projekat se ostvaruje u saradnji sa Ministar-stvom prosvete. Na konkursu Mi-nistarstva na temu Obezbeivanje zdravog i bezbednog okruenja za decu i mlade u Srbiji, koji se reali-zuje u okviru projekta DILS1 , ovoj koli su odobrena sredstva za pro-jekat Nae malo menja mnogo

    Svesni injenice da zadatak ko-le nije samo ostvarenje visokih obra-zovnih postignua nego da u velikoj meri utie na razvijanje i formiranje stavova mladih ljudi, eleli smo da kroz spektar aktivnosti osposobimo decu za razliite naine, metode, me-hanizme konstruktivnog reavanja problema, navodi direktorka kole Biljana Radosavljevi.

    Projekat Nae malo menja mnogo ima za cilj da kroz edukaci-ju svih aktera obrazovnog procesa (uenici, nastavnici, roditelji, lanovi kolskog odbora...) prui znanja i ve-tine potrebne za snalaenje i dela-nje u razliitim situacijama. Jaanjem kompetencija nastavnika, oni se os-posobljavaju za preventivni rad. Za-jednikim treninzima i seminarima za roditelje i nastavnike, istovremeno se osnauje komunikacija i saradnja ove dve vane grupe uesnika u obra-zovno-vaspitnom procesu.

    Takav je sluaj i seminar Vr-njaka/kolska medijacija koji je, kao jedna od prvih aktivnosti pro-jekta Nae malo menja mnogo, odran u O Miroslav Anti od 28. do 30. maja. Za tridesetak uesnika, roditelja i nastavnika iz tri beograd-ske osnovne kole (Miroslav Anti, Ujedinjene nacije i Milo Crnjan-ski), seminar su vodile Biljana Ra-

    dosavljevi i Nataa Vukovi.

    Seminar se odvijao prema pro-gramu u vlasnitvu Kancelarije ne-make agencije za tehniku saradnju , koja je za sline namene pripremi-la i prirunik Vrnjaka medijacija od svae slae

    Seminar je deo programa Tran-sformacija konflikata i osnaivanje mladih. Akreditaciju seminara je do-bilo Pedagoko drutvo Srbije, iji la-novi realizuju program. Autori pro-grama su Stanislava Vidovi, Marija Radovanovi i Milena Goli.

    Pozdravljajui meovitu grupu ro-ditelja i nastavnika i predstavljajui temu i ciljeve skupa, voditeljke semi-nara su podsetile da uenici, obja-njavajui ta je vrnjaka medijacija, kau: To je kako da se lepo svaamo. Zapravo, ideja ovog okupljanja je da roditelji i nastavnici, kao i uprave ko-la, nakon razumevanja tehnika i smi-sla medijacije, pomognu osnivanje i rad vrnjakih timova medijatora.

    Kako bi se roditelji i nastavnici to bolje snali na ovom zadatku, u okvi-ru seminara je predstavljena priro-da konflikta, uz vanu napomenu da su konflikti svakodnevna i neizbena, ali ne nuno uvek loa pojava. Nataa Vukovi skrenula je panju na kine-sku grafemu za re konflikt:

    Ona se sastoji iz dve rei: opa-snost i mogunost. Konflikt zaista ima u sebi taj destruktivni i autode-struktivni element, ali mestimino se kroz konflikt ostvaruje napredak, li-ni i opti razvoj.

    Uesnici seminara mogli su i da se prepoznaju u predstavljenim stilovi-ma ponaanja u sukobu. Neki se po-vlae, drugi napadaju po svaku cenu,

    trei uzimaju u obzir i interes i pred-met sukoba, ali najee se tokom jednog konflikta promeni vie faza, istakle su voditeljke.

    Meu praktinim preporukama za transformaciju konflikta u lepu svau istie se vanost sagledavanja situacije iz tuih cipela, ali i pravil-no formiranje takozvane Ja-poruke. Ja-poruka bi drugoj strani trebalo ta-no da prenese kako se mi oseamo u odreenom sukobu, a da pri tom ne etiketiramo i ne osuujemo tu osobu. Takoe je vano ne interpretirati tu-e postupke i stavove na osnovu vla-stitog iskustva i procena jer to, po pra-vilu, vodi produbljivanju konflikta.

    Da bi ove sadraje usvojili i budu-i vrnjaki medijatori, naredni semi-nar bie organizovan za uenike sve tri kole.

    Ovakva vrsta osposobljavanja ue-nika vodi ka tome da bolje razumeju sebe i druge, da ovladaju osnovnim ivotnim vetinama komunikacije, uvaavanja i pregovaranja, znaajnim za kreativno reavanje problema, ak-tivno uee, podizanje nivoa svesti....

    Kroz rad vrnjakih timova, ali ve i kroz ovakve edukativne aktivno-sti, poveava se uee uenika u i-votu kole. To vodi osnaivanju i po-rastu samopouzdanja, ali i pripremi za aktivno uee mladih u formira-nju nekog kvalitetnijeg i miroljubivi-jeg okruenja i drutva.

    VRNJAKA MEDIJACIJA ILI KAKO DA SE LEPE SVAAMO

    O Miroslav Anti Beograd

    Primeri dobre prakse

    1 DILS Projekat pruanja unapreenih usluga na lokalnom nivou (DILS) finansira se iz zajma Svetske banke/Meunarodne banke za obnovu i razvoj 7510 YF. Projekat realizuju Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike, a njegovi osnovni ciljevi su unapreivanje kvaliteta, dostupnosti i efikasnosti usluga na lokalnom nivou.

  • 33

    - , 14 , 832 - 10 , - 160 - .

    - , 26. , - - , , ... - - - .

    -, , - .

    - , -, - -. . - , - .

    .

    , , .

    . - - , - . , 10 , - .

    - - , - . . . - .

    - , - .

    , - 10 000 - 1 000 .

    - - - :

    , .

    - . - : , , , , XV X , , , II , , - , , - , , , , - , .

    ,

  • 34

    Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

    Koji je najvaniji do-gaaj u isto-riji Srbije?, pitali su mla-di Amerikan-ci. Nai sred-njokolci su istakli da je mnogo doga-aja obeleilo srpsku istori-ju, a pomenuli su: Kosovsku bitku 1839. godine, Srp-ski ustanak 1804. godine, petook-tobarske promene 2000. godine i pad reima Slobodana Miloevia

    .Mladi iz Srbije su eleli da zna-

    ju zato je video nadzor kontrover-zna tema mladima u Los Anele-su. Uenici/ce iz Los Anelesa su naglasili da je to uslovljeno inje-nicom da se nadzor moe tuma-iti na vie naina, sa vie pozici-ja. U demokratiji, sloboda govora, misli, kretanja... garantovana je, pa i zatiena i od nadzora vlade. Ljudi imaju pravo na sopstvenu privatnost, kao i da neke informa-cije, kao to su ta kupuju ili koje knjige itaju, zadre za sebe. Ali, istovremeno, previe zatite pri-vatnosti jedne osobe moe da do-vede do ugro-avanja celog drutva...

    Uenike iz Los Anelesa je takoe in-teresovalo ta uenici Srbi-je misle o tre-nutnoj Vla-di Republike Srbije i kako je vide u od-nosu na ne-ke prethodne.

    U toku je trea godina im-plementacije programa Promi-ljanje o demokratiji, koji Gra-anske inicijative sprovode u saradnji sa Fondacijom za ustav-no pravo iz LA, Kalifornija, i i-kaga i Ulinim pravom iz Me-rilenda. U projekat je ukljueno 10 kola i 14 nastavnika/ca iz Rume, Uica i Beograda. Vie od 600 uenika/ca je aktivno ue-stvovalo u programu

    Jedinstvena razmena miljenja putem direktnog video linka iz-meu mladih iz Srbije i Sjedinje-nih Drava odrana je 15. marta 2010. godine u zgradi SCOPES-a. Video konferencija trajala je sat i po i bila je prekratka da se proko-mentariu sve teme koje su zani-male mlade iz ove dve zemlje, a koje su deo programa Promilja-nje o demokratiji u okviru Gra-anskog vaspitanja.

    Vizije mladih u Srbiji o istoriji, politikom sistemu, kulturi i inte-resovanjima tinejdera predsta-vilo je tridesetak srednjokolaca. Oni su uenici i uenice beograd-skih srednjih kola: Farmaceut-sko fizioterapeutske, eleznike tehnike, Saobraajno-tehnike, X beogradske gimnazije Mihaj-lo Pupin, Elektrotehnike, Me-dicinske, II ekonomske, XV beo-gradske gimnazije, zatim Srednje strune kole Branko Radievi iz Rume.

    Pitanja i odgovori o popular-nim i znaajnim istorijskim li-nostima i dogaajima, razlozi za i protiv video nadzora, naini-ma na koje se mladi bore za svoje stavove, prie o srednjokolskim obavezama i navikama, uloga mladih u demokratiji, pomogli su srednjokolcima da bolje upo-znaju i razumeju vrnjake iz dru-ge kulture.

    Nai uenici vide sadanju vladu kao demokratsku, bolju od nekih prolih, naroito iz vremena kada je predsednik Srbije bio Slobodan Miloevi. Prema njihovoj oceni, bila je to praktino diktatura.

    Ovo su samo neke od tema koje su uesnici dotakli tokom za njih prekratke video konferencije.

    Opta ocena srednjokolaca iz Srbije, uesnika video razme-ne miljenja, bila je: zanimljivo i veoma prijatno. Za njih je bi-lo uzbudljivo da svoje stavove izraavaju i brane na engleskom jeziku. Smatraju da su ovakva iskustva znaajna, da ohrabruju i poveavaju znanje, ali i samo-pouzdanje.

    PROMILJANJE O DEMOKRATIJI PUTEM VIDEO LINKA

  • 35

    -, -/ , - , . - - .

    , - .

    - / -. -

    , - - , - - - , -

    -, , 3. 10. 2010. - . - - - - , /

    , - : , , , XV , , , .

    , - : , . - ,

    .

    - . , , - , -. . . . . - - , .

    , , .

  • 36

    KAMPANJA SREDNJOKOLACA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST (RR)

    gumente za i protiv, identifikovali su oblasti slaganja ili neslaganja sa drugim uenicima, donosili su od-luke pojedinano, ali i u okviru ma-lih grupa, kako bi drava trebalo da postupi u ovom sluaju, a svoje od-luke su argumentovali, potkreplji-vali dokazima i zdravim rasui-vanjem. Na kraju asa su se, kao i uvek, osvrnuli na znaaj promilja-nja prilikom donoenja odluka u demokratskom drutvu. Uenici su prepoznali brojne argumente i za i protiv obaveznog prijavljivanja slu-ajeva nasilja. Najsnaniji argumen-ti protiv bili su: obaveznim prijavlji-vanjem se ne obezbeuje sigurnost osobi koja je preivela nasilje; naru-ava se odnos poverenja izmeu leka-ra i pacijenta, pa ena moe da odlu-i da ne potrai medicinsku pomo; i najzad ene koje su preivele nasilje nezavisne su odrasle osobe koje ima-ju pravo da donesu svoje sopstvene kljune ivotne odluke, a obavezno prijavljivanje odrava kontinuitet tetnog stereotipa zlostavljane ene kao pasivne i bespomone.

    RR TA JE TO?

    Ovo je trea godina kako je ele-znika tehnika kola, posredstvom Graanskih inicijativa, ukljuena u projekat Promiljanje o demo-kratiji. U okviru ovog projekta a-ci su imali priliku da se upoznaju sa brojnim aktuelnim i kontrover-znim temama demokratije (oba-vezno glasanje, nasilnike video igrice, globalna promena klime, po-licijski as za maloletnike, manjine u demokratiji, sloboda izraavanja, maloletniko pravosue, eutanazi-ja...) Tema promiljanja Nasilje u porodici veoma je zainteresovala uenike i uenice dva odeljenja za-vrnih razreda i podstakla ih na po-kretanje akcije.

    1. KORAK: AS DELIBERACIJE

    Na asu se razgovaralo o ulozi si-stema zdravstvene brige i krivino-pravnog sistema u odgovoru na na-silje u porodici, posebno ako se ima u vidu nasilje nad enama. Cilj je bio da aci razumeju dinamiku nasilja u porodici i, naroito, njegovu po-vezanost sa rodnom neravnoprav-nou. Bilo je vano da ispitaju ka-ko demokratske drave, koje neguju iste demokratske principe i suoa-vaju se sa slinim problemima, ipak mogu da razviju razliita reenja tih problema. Tokom diskusije, ueni-ci su razumeli da postoji tenzija iz-meu prava na samoopredeljenje i prava na sigurnost prilikom usta-novljavanja politike na osnovu koje se donose odluke u vezi s nasiljem u porodici.

    Ponueno pitanje za promilja-nje je glasilo: Da li naa drava tre-ba da zahteva od onih koji pruaju zdravstvenu uslugu da prijave poli-ciji sluajeve nasilja nad enama? Uenici i uenice su analizirali ar-

    Bilo je teko doneti odluku, neki uenici se nisu opredelili, ali veina se opredelila da bi za nae demokrat-sko drutvo bilo korisno uvoenje obaveze prijavljivanja. Najsnani-ji argumenti za bili su: obaveznim prijavljivanjem se ipak poboljava si-gurnost osoba koje su preivele na-silje, samim tim to se ono smatra krivinim delom, a ne kao privat-na ili porodina stvar; ovim se a-lje jasna poruka drutvu da je na-silje u porodici neprihvatljivo, da je to ozbiljan zloin koji drava nee ignorisati; evidencija krivinih dela i poinilaca e biti potpunija a time e i policiji biti olakan posao; sma-njie se nasilje.

    Uspean as, rekli bismo. Ali, to nije sve. To je bio samo poetak.

    2. KORAK: MALA DEBATA I VRNJAKA EDUKACIJA

    Usledilo je istraivanje, dugo-trajno bavljenje temom, i inicijativa ono to autori projekta (Delibe-

    Nada Banjanin-urii, profesorka Sociologije, Ustava i prava graana, Graanskog vaspitanja, eleznika tehnika kola, Beograd

    Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

  • 37

    Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

    rating in a Democracy Fondaci-ja za Ustavno pravo, Los Aneles) nazivaju Service Learning Advo-cacy. Pod tim se podrazumeva da uenici nakon asa deliberacije, na-kon postavljenih pitanja ta moe da uini? ili ta e uiniti? uko-liko ih je tema inspirisala, znanja koja su stekli primene u svojoj za-jednici, na razliite naine. To je, u stvari, bavljenje odabranom temom, koje ukljuuje i aktivan pristup, de-lovanje. Tako uenici stiu iri uvid i bolje razumevanje problema, a bu-dui da deluju u svojoj zajednici, u prilici su da uvide i praktine vred-nosti graanskog drutva.

    Nakon deliberacije (promilja-nje), najpre je u odeljenju V6 odr-ana debata na slinu temu koja je glasila: DRAVA TREBA DA PO-BOLJA ZATITU ENA OD PO-RODINOG NASILJA. Zatim je usledilo proirenje teme na sve as-pekte rodne neravnopravnosti. Sa-mi uenici su svesni da i dalje ivi-mo u patrijarhalnom drutvu u kom jo postoji ne samo nasilje nad ena-ma ve i diskriminacija ena, ek-sploatacija ena i mizoginija. I pored proklamovane rodne ravnopravno-sti i zabrane diskriminacije, u naoj sredini su esti stereotipi o enama, podela na muke i enske poslove, kao i brojne predrasude... Mladi lju-di olako i nekritiki prihvataju sta-vove svojih roditelja i uticaj medija. Zato su uenici V1 i V2 organizo-vali vrnjaku edukaciju sa temama ROD I POL i USPEAN OVEK. Na ovim asovima, mlai aci su senzi-bilisani za pitanja roda, podstaknuti su da kritiki propitaju obrasce uko-renjene patrijarhalne svesti, da raz-miljaju o rodnoj neravnopravnosti i da lake prepoznaju njene pojave u naem drutvu.

    3. KORAK: IRENJE ZNANJA

    Do detalja smo planirali i veliku javnu debatu (tri debatera afirma-tivnog tima i tri debatera negativ-nog tima, u stilu Karla Popera, a po-zicije se odreuju neposredno pred poetak debate). Prikupili smo li-teraturu, pripremili timove, uvod-

    ne govore, odredili sudije, ak smo pozvali i goste iz PTT kole, a Aso-cijacija za kreativnu komunikaciju i debatu (ACCD) obezbedila nam je sredstva za akciju. Ali upravo tad je iz Ministarstva prosvete stigla pre-poruka da se izbegavaju vea oku-pljanja zbog epidemije gripa! Ta-ko smo odustali od javne debate, ali smo razmiljali kakvom akcijom da je zamenimo.

    asovi iz Graanskog vaspitanja, Sociologije i Ustava i prava graana otvorili su prostor za konstruktiv-ne aspekte problema: rodna ravno-pravnost, feminizam i emancipa-cija. Kada se postavilo pitanje TA MI MOEMO DA UINIMO?, od-govor se sam nametnuo hajde da naglasimo pozitivne strane en-skog angaovanja, hajde da ukae-mo na njihov znaajan (ali drutve-no nevidljiv, ignorisan, ili porican!) doprinos. Hajde da organizujemo kampanju koja promovie rodnu ravnopravnost! Hajde da pronae-mo i istaknemo osnovne podatke o znaajnim enama sveta i Srbije ko-je su svojim delom ostvarile nepro-lazne vrednosti.

    4. KORAK: KAMPANJA

    U kampanju RR TA JE TO? kao i u pripremu dve izlobe uklju-ila su se brojna odeljenja treih i etvrtih razreda eleznike tehni-ke kole. Jedni su tampali i secka-li flajere, drugi su ispisivali plaka-te, trei su lepili panoe... Flajeri su nosili objanjenje pojmova: ROD-NA ULOGA, RODNA ANALIZA, RODNI IDENTITET, RODNA DISKRIMINACIJA, ENSKA LJUDSKA PRAVA, RODNO ZA-SNOVANO NASILJE, ROD-NO OSETLJIVI INDIKATORI... RODNA RAVNOPRAVNOST je definisana kao ravnopravno uee ena i mukaraca u svim oblasti-ma javnog i privatnog sektora, jed-nak poloaj i jednake mogunosti za ostvarivanje svih prava i slobo-da; korienje linih znanja i spo-sobnosti za razvoj drutva, kao i ostvarivanje jednake koristi od re-zultata rada.

    U izradi 50 portreta ena ue-stvovalo je 50 uenika i uenica svako je na arenom papiru A4 rukom ispisao kratku biografiju, ukazao na znaajnost i zalepio foto-grafiju odreene ene. Svi papiri su ispisani razliitim rukopisom, jer su ih radili razliiti uenici.

    5. KORAK: IZLOBE

    Moda je korisno napraviti malu digresiju: idejni okida za ovu akciju bio je plakat u holu kole pod nazi-vom MLADOST MUDROST, na kom su predstavljene 42 linosti kao olienje mudrosti. Na tom plakatu su istaknute samo male fotografije sa imenima, bez biografija, jer se o njima, naravno, dovoljno zna. Nali su se tu mnogi, od Ajntajna i Tesle, do Bude i Dona Lenona... I, narav-no, na plakatu nije bilo portreta ni-jedne ene!

    Za prvu izlobu ENE KOJE SU PROMENILE SVET izabrali smo 25 izuzetnih ena, od vladarki i ratni-ca do sportistkinja i ena pronala-zaa, od knjievnica i umetnica, do heroina i revolucionarki... Sve one su pokazale izuzetnu hrabrost, a neke od njih se nisu obazirale na posledi-ce i vernost svojim idealima platile su ivotom. Svaka od njih je ostavi-la znaajan trag u svetu u kom da-nas ivimo. U naem izboru, to su: Kleopatra, Elen Mekartur, Kata-rina Velika, Majka Tereza, Marti-na Navratilova, Helen Keler, Ma-rija Kiri, Bili Din King, princeza Dajana, Eleonor Ruzvelt, Simon de Bovoar, Hana Arent, Virdini-ja Vulf, Amelija Erhart, Koko a-nel, Mejrid Korigan i Beti Vili-jams, Harijet Bier Stou, Merilin Monro, Marija Magdalena, Dajan Fosi, Benazir Buto, Ana Frank, Opra Vinfri, Ketrin Hepbern, Ro-za Luksemburg.

    Za drugu izlobu ZNAAJNE

    ENE SRBIJE izabrali smo 25 izu-zetnih ena: Ljubinka Bobi, Jasna ekari, Isidora ebeljan, Nadeda Petrovi, Milena Pavlovi Barili, Mi-leva Mari Ajntajn, Jelisaveta Na-i, Marija Bogdanovi, anka Sto-

  • 38

    Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

    Kakvi su efekti? Moemo rei da su ostvareni verovatno svi postav-ljeni ciljevi: uenici su stekli zna-nja i bolje su informisani o nasilju nad enama, rodnoj neravnoprav-nosti, diskriminaciji, mizoginiji i eksploataciji ena. Podignut je i ni-vo svesti o rodnoj ravnopravnosti; povean je stepen informisanosti o enama koje su na najrazliitije naine znaajno doprinele svetskoj istoriji; pobuena je svest o tome da nisu samo mukarci ostvariva-li dela istorijskog znaaja; povean je stepen informisanosti o enama koje su znaajno doprinele razvo-ju Srbije na najrazliitije nai-ne. Pored toga, poveana je ueni-ka participacija; uenici su razvili vetine liderstva i model vrnja-ke edukacije. Primetno je bilo i nji-hovo veliko zadovoljstvo zbog kre-ativnog angaovanja i druenja; uenici su podstaknuti na nove ak-cije. I naravno promovisani su ci-ljevi, vrednosti i metodi predmeta Graansko vaspitanje.

    6. KORAK: LINI OSVRT

    Ipak, da zaokruimo priu, vra-timo se na poetak teksta, naoj te-mi Nasilje u porodici. Feministi-

    ki, Goranka Mati, Mina Karadi, Jelena Jankovi, Ana Jovanovi, Brankica Stankovi, Zagorka Golu-bovi, Mira Stupica, Olja Ivanjicki, Naa Higl, Desanka Maksimovi, Isidora Sekuli, carica Milica, Draga Main, Mirjana Karanovi.

    Prilikom izbora, akcenat je stav-ljen na znaajnost njihovog dela, a ne na popularnost, mo, uspeh ili bogatstvo. Kljuna prednost ovih izlobi je to se mogu lako dopunja-vati. Uenici mogu da predloe novo ime i da izrade biografiju sa portre-tom, koja e biti naknadno pridoda-ta sadanjoj postavci.

    5. KORAK: EVALUACIJA

    Kao to bi svaki paljiv (i izdr-ljiv) italac mogao zakljuiti, akci-ja RR TA JE TO? trajala je mese-cima. Bila je slojevita, planirana je u nastavcima, sve dok je postoja-la motivacija aka, balansirala je iz-meu interesovanja i mogunosti za realizaciju... Aktivnosti su se suk-cesivno nastavljale jedna na drugu. Ukljuila je aktivno vie od 60 ue-nika i uenica, neposredni korisni-ci su bili uenici devet odeljenja, a posredni praktino svi aci ele-znike tehnike kole.

    ka i socioloka analiza porodino nasilje odavno ne smatraju znakom haosa, necivilizacije i pretkulture, ve sastavnim delom patrijarhalnog drutvenog i porodinog ustrojstva. To je kulturno proizvedeno, dru-tveno konstruisano nasilje. Ovakav pristup, kako kae Z. Mrevi, po-prima karakter politikog pitanja jer je neposredno uslovljen odnosi-ma drutvene moi izmeu najveih drutvenih grupa (mukaraca, ena i dece) u posebnom kontekstu patri-jarhalne porodine institucije.

    O prevenciji ili smanjenju poro-dinog nasilja ne moe se govoriti bez promene stavova i razvoja svesti o problemu, bez izmena u vaspitno-obrazovnom, medijskom sistemu i sistemu kulturnih vrednosti. Treba se boriti sa stereotipima i stavovima koji prataju ili ignoriu porodino nasilje.

    U obrazovnom sistemu Srbije, rodna ravnopravnost, kao nastav-na jedinica ili tema, nije sadrana ni u jednom kurikulumu nijednog predmeta. U ovom kontekstu, po-novo preispitujem efekte jednog a-sa deliberacije i jedne uenike akci-je u jednoj beogradskoj koli. Moda smo dosta uradili, ali ostaje pitanje da li smo ita postigli? Ostvari-li smo zadatke i ciljeve, ali ishode e evaluirati neko drugi.

    Razvijanje novih demokrat-skih ljudskih odnosa nije lak za-datak, ali je neophodan za elimi-naciju i prevenciju porodinog nasilja. Drutvo koje tolerie nasi-lje je drutvo sauesnika koje one-moguava susret suverenih indivi-dua. Drutvo koje eli da proe na testu rodne demokratije, nee vie eleti da porodino nasilje vi-di kao privatni problem. Kako kae F. Vranicki, porodino nasilje nije samo ekskluzivno pitanje za poli-ciju, sudove, psihologe, porodino planiranje ili ensku politiku; to je, u stvari, vie izazov itavom drutvu! Ono to je potrebno jeste drutvena klima u kojoj preutna tolerancija i apatija u odnosu na nasilje vie nee biti prihvatljiva.

  • 39

    14. 19. - . (, ), , , , , , .

    ( ) ( : Project Citizen), .

    , , , - ,

    .

    ( - , , , , ., - , , ) . - , .

    - . - , -

    , .

    , . a, ,

    , , 3. 5. .

    , , .

    - - 34 . , - . ,

    , - .

    - : - 7. , , , , V , .

    .

    V , ,

    . . - , - - . , - .

    , - .

  • 40

    . , .

    - . - - -, -, - .

    , , , .

    , - .

    -

    , , , , - , , - , . -? , ? - , ? - ? ? ?... - - , .

    - -. , -

    (, , , , , ). . - - .

    , , , - , , - . - , . - ? , .

    . - ( , Facebook) , , .

    , , - , , - - , .

  • 41

    Srednjokolci u Srbiji ele da doprinesu reavanju ekolokih problema, smanje porodino i vr-njako nasilje i obezbede jednake mogunosti kolovanja i prevoza za svoje vrnjake s invaliditetom. Ovo je zakljuak sa smotre posti-gnua 240 uenika, koja je u or-ganizaciji Graanskih inicijativa odrana 24. aprila na Pravnom fa-kultetu u Beogradu.

    Na nastavi Graanskog vaspita-nja u srednjim kolama u 25 grado-va Srbije, uenici su birali problem ugroavanja ljudskih prava iz svoje okoline. Prema pravilima Projekta Graanin radili su analizu, a potom predlagali akcije i naine da se takvi problemi ree ili umanje.

    Najbolje rezultate na takmie-nju 27 timova postigli su uenici Gimnazije Duan Vasiljev iz Ki-kinde. Oni su istraivali o divljim deponijama i obezbedili podrku lo-kalne samouprave za njihovo ukla-njanje. Posebne pohvale zasluili su kreativnou prezentacije.

    Da se aktivnosti ne zavravuju ueem na smotri, potvuje pro-fesorka Graanskog vaspitanja Mi-ljana Kitanovi, koja je vodila kikin-dski tim kroz projekat.

    Nakon smotre, mladi tim je inicirao razgovore sa predstavnicima loklanih vlasti. Na okruglom stolu su predstavi-li svoj projekat, ali i mere za reavanje problema, gde e podrka kikindske samouprave biti neophodna.

    Linim primerom su se istakli i u ekolokoj akciji ienja Velikog parka u Kikindi, a uetvuju i u akci-ji kojom se promovie reciklaa.

    Drugoplasirani su gimnazijal-ci sa Uba, ija je inicijativa za osni-vanje lokalne kancelarije za mlade pred realizacijom.

    Linija 17 za sve ona istinski spaja podnaslov je projekta tima Saobraajno-tehnike kole Zemun. Srednjokolci ele da omogue ko-rienje javnog prevoza osobama s invaliditetom. Tim ST u crvenim majicama osvojio je tree mesto.

    etvrti po uspehu na smotri, uenici Gimnazije iz aka, pred-stavili su nalaze o rasprostranjeno-sti nasilja u porodici i najavili da e za njegovo suzbijanje traiti iroku podrku u svojoj optini.

    Plastine kese su glupe jako, svaki graanin Kueva misli tako, poruila je petoplasirana ekipa Eko-nomsko-trgovinske mainske kole iz ovog mesta. Tim se zalae za pot-punu zamenu plastinih zagaivaa prirode papirnim vreicama.

    Ovih pet ekipa predstavljae Srbi-ju i prikazati svoj rad na regionalnom takmienju ovog leta u Makedoniji.

    Cilj smotre da uenici promo-viu svoj rad, Graansko vaspita-nje kao predmet i afirmiu aktivno-sti mladih u sferi ljudskih prava u potpunosti je ostvaren. Svojim pre-zentacijama i angamanom, sred-njokolci su potvrdili da stasava generacija svesnih, informisanih i aktivnih graana, istakao je Miljen-ko Dereta na ceremoniji proglaenja pobednika.

    Izvrni direktor Graanskih ini-cijativa estitao je najboljima, ali je napomenuo da pored ovih pet ekipa, naroito priznanje zasluuje Sred-

    nja ekonomska kola iz Sombora, ali i tim iz Velikog Ropotova sa Kosova. Pitanje prava na pasoe Srbije kako se ne bi oseali graanima drugog reda, kojim su se mladi iz Ropotova bavili, svojom ozbiljnou prevazila-zi okvire srednjokolske smotre.

    S druge strane, somb