UVOD

U ZAKONSKE

PROPISE

U tiini svoje odaje:

Sudija prekorauje Zakon

Leopolod - Michael Marzi

2009.

5

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora Uvod u zakonske propise

1

SADRAJ

1. Osnove prava 2

2. Osnovna terminologija u ustavnom sistemu 2

3. Zakonodavstvo 3

4. Uvod u graansko pravo 4

5. Ugovor o sprovoenju leenja 5

6. Prava pacijenata 6

7. Zakon o obaveznim nadoknadama (naknada tete) 9

8. Veza izmeu bolnikih propisa, propisa struke i zakona o radu 14

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora Uvod u zakonske propise

2

UVOD U ZAKONSKE PROPISE ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVU

Predgovor: Naravno da se u ovom priruniku, moe dati samo kratak pregled odgovarajuih zakonskih uredbi koje se odnose na zaposlene u zdravstvu. Iako su mogua manja odstupanja u zakonodavstvu meu razliitim dravama, ona su verovatno vrlo mala. U sluaju bilo kakvih pitanja ili nejasnoa treba osigurati struni pravni savet dotine zemlje. 1. OSNOVE PRAVA ivot u zajednici poziva na red. Postoje razni propisi, ali najvaniji je zakon. Zakon ima dve istaknute take: nainjen je u pisanom obliku od strane dravnih institucija i moe, ako je potrebno, biti sproveden uz mere prisile. Primer: Trokovi za nabavku robe nisu plaeni. Prodavac moe podneti tubu kako bi naplatio dug. Ako se i nakon presude dug jo uvek nije uplatio, duniku se moe iznos duga nasilno oduzeti od njegove plate uz uveanje iznosa za trokove voenja postupka.

Osim zakonskih odredbi, kljunu ulogu igraju i obiaji (pravila ponaanja u odreenoj grupi ili drutvu), kao i moral (shvatanje savesti).

Zakonske odredbe se sastoje od elemenata prekraja i pravnih (zakonskih)

posledica.

Primer: Ako neko umre bez testamenta jer ga nije napisao,

njegova imovina e se raspodeliti kako je predvieno

zakonom. Ako postoji ispravan testament, po njemu e se

odrediti kome e se imovina raspodeliti.

2. OSNOVNA TERMINOLOGIJA U USTAVNOM SISTEMU Temeljna pravila ljudskog ivota saeta su u Ustavu svake drave kojeg odreuje predstavniko telo graana odnosno nositelja zakonodavne vlasti. Ustav propisuje osnovna naela, sistem i nain delovanja u detalje. U Ustavu su sadrane norme koje ine temelj pravnog poretka.

Demokratska naela: graani odluuju ko e biti nosilac vlasti u vanim telima, putem izbora koji se odravaju u redovnim intervalima. Generalno, mandat je ogranien, a ponovni izbor je mogu.

Naelo dravnog ureenja: republika se razlikuje od monarhije po tome to je umesto monarha (kralja ili kraljice), nadlean predsednik drave ije je trajanje mandata ogranieno.

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora Uvod u zakonske propise

3

Naelo vladavine prava: sva tela drave trebaju potovati vaee zakonodavstvo. Postoje razne pravne zatitne institucije koje garantuju ispravno sprovoenje zakona.

Primer: Postupak policije prilikom hapenja moe se naknadno smatrati nezakonitim

ako to ustanove nadzorna tela. Oteena se strana ne samo slubeno oslobaa od

sumnje za bilo kakve nezakonite radnje, nego joj se isplauje i odteta.

Vanost naela vladavine prava ne proizlazi ni najmanje od predvidljivosti dravnog delovanja. Za dravne institucije takoe postoje zakonske nadlenosti koje su prilino jasno ograniene.

Naelo jednakosti i pravednosti: drava kojom upravlja vladavina zakona,

namerno postavlja granice svoje vlasti kako bi svaki graanin uivao odreenu

slobodu.

Primeri: Tajno glasanje na glasakom mestu

osigurava da svako da svoj glas onome koga smatra

podobnim. Tajnost listia osigurava sadraj listia od

kritike. Zabranjeno je tajno prislukivanje telefonskih

razgovora. Samo u vrlo izuzetnim sluajevima (sumnja

na zloin) moe biti povreena (prekrena) tajnost

pisama ili telefonskih razgovora.

Naelo podele vlasti: vlast se u dravi rasporeuje na nain koji obezbeije da pojedinac nije nositelj prevelikih vlasti. To pomae protiv zloupotreba vlasti i korupcije. Primeri: U isto se vreme vane slubene dunosti ne mogu ukinuti ili ponititi, niti od jedne osobe. Meutim, zastupnik Sabora moe postati ministar, a kasnije i ef drave. 3. ZAKONODAVSTVO Svakoj dravi treba zakonodavac. Uopteno, predlog zakona usvaja (u demokra-tskim zemljama) Parlament, iji su zastupnici izabrani ili ponovo izabrani u jednakim vremenskim intervalima.

Zakoni se donose ili proglaavaju, a danas su dostupni i na internetu. Napomena: Zakon koji je ve objavljen moe stupiti na snagu tek kasnije. Povremeno treba primeniti stari i stvarno vie ne vredei propis (na primer, Ministarstvo finansija izdaje obavetenja porezne procene za 2008. godinu a sastavljen je u 2009. i odnosi se na vie ne vredee pravno stanje koje je vladalo u poreznoj godini 2008.).

ak i advokati imaju tekoa prisetiti se koje je ispravno pravno stanje, posebno zato to su zakonske odredbe opozvane budui da se smatraju neustavnima.

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora Uvod u zakonske propise

4

4. UVOD U GRAANSKO PRAVO

Graansko (privatno) pravo ureuje drutvene odnose izmeu fizikih osoba, a merodavna su dravna tela koja imaju vlasti nad graanima po vaeim dravnim zakonima.

Primer: Kupovina automobila od zastupnika je pokrivena optim propisima graanskog materijalnog prava. Izdavanje vozake dozvole je akt drave.

Pravna sposobnost fizike osobe zapoinje roenjem, a prestaje smru. Sticanjem radne sposobnosti, fizika osoba je nositelj prava i obaveza.

Iako se svako smatra pravno sposobnim od roenja, njemu/njoj nije odmah data radna sposobnost. Radna sposobnost je okarakterisana injenicom da ljudi na temelju svojih vrednosti i aktivnosti, i vlastitom voljom stiu prava i obaveze. Primer: Kum daje novoroenom detetu tednu knjiicu na dar. Ali, dete nema sposobnost raspolaganja svojom uteevinom. Stoga je zakonom odreeno da deca imaju pravne zastupnike (roditelje) kako bi se savladao ovaj nedostatak.

Radna sposobnost, pak ima dve bitne stvari: sposobnost

sklapanja pravnih poslova i svojstvo subjekta da bude

odgovoran za svoja protivpravna delovanja.

Sposobnost sklapanja pravnih poslova znai da osoba moe, na primer,

zakljuiti kupoprodajni ugovor. Pravna odgovornost za deliktna dela znai da osoba treba odgovarati za bilo koja protivpravna dela. Primer: Voza automobila povredi nekoga u nezgodi za koju je sam kriv. Ako je bio uraunljiv (compos mentis) u vreme nesree, voza u tom sluaju mora platiti oteenom nadoknadu tete ako se to od njega trai. Najvaniji pravni akt u graanskom pravu je ugovor. Ugovor nastaje kad postoje dve (ili vie) konsenzualnih izjava o nameri, koje povlae za sobom pravne posledice. Primer: Otac kupuje 10 komada guma za vakanje za svoje dete. Uplatom prodajne cene, on postaje vlasnik. On, dakle, moe dati (kao poklon) vakae gume svom detetu. Primer: Brani par kupuje stan od graevinara. Oba brana partnera potpisuju ugovor, ime svaki od njih postaje vlasnik (suvlasnik) polovine stana.

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora Uvod u zakonske propise

5

U svim zemljama sveta svakodnevno se sklapaju milioni ugovora poput kupoprodajnih ugovora koji se odnose na robu za svakodnevnu upotrebu, ugovora s izvriocima usluga javnog prevoza, itd. Pisani oblik ugovora je izuzetak. Za male kupovine koje se odmah plaaju, takoe, i u potpunosti vrede ugovori za koje nije potreban pisani oblik. Takoe nije nuno da se u vreme kupovine postie sporazum (usmeni ili pismeni) oko stvari za koje se obino pretpostavlja da su utvrene. Primer: Kupac kupuje u trgovini namirnice koje su pokvarene, ali to je postalo jasno tek nakon konzumiranja. Iako kupovina ispravnih namirnica nije izriito dogovorena u vreme kupovine robe, karakteristino je da se automatski pretpostavlja da je sigurna, jer kupovina pokvarenih namirnica ne bi imala smisla (i ne samo u okviru pravnog znaenja). Oteeni moe tako traiti naknadu, ako moe dokazati povezanost izmeu kupovine i trovanja hranom. Ako oteeni ne uva raun, on moe traiti svoja prava iako e to biti puno tee izvesti.

Pravni sistem omoguava iroko podruje delovanja ugovornim stranama. Tako dugo dok ugovorne strane imaju mogunost sklapanja legalnih poslova, skladno ugovoru bez prevara ili prisile, izvrenje ugovora je pravno i de facto ne naruava zakon, pa vaei ugovor stupa na snagu. Ako dogovorene obaveze nisu ispunjene, oteena strana u ugovoru moe se pozvati na pomo drave i pokrenuti parnicu. Usluge leenja koje pruaju lekari u domu zdravlja ili bolnici su isto tako pravni ugovori (ugovor o sprovoenju zdravstvene zatite), i u sluaju bilo kakve greke postoji pravna osnova za podnoenje zahteva za naknadu. 5. UGOVOR O SPROVOENJU LEENJA

Ako se neko lei u ambulanti ili u zdravstvenoj ustanovi (bolnici ili domu zdravlja), na snagu stupa ugovor graanskog prava, a primenjuje se ak i ako bolnicu vodi javni sektor (drava).

Ne radi se samo o osnovnoj obavezi koja se mora

sprovoditi, npr. leenju, nego i o prateim poslovima,

kojih pacijent uopte nije svestan.

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora Uvod u zakonske propise

6

6. PRAVA PACIJENATA Ono to se obino naziva pravo pacijenta usko je vezano za graansko pravo kao i ljudska prava. Ugovor o sprovoenju zdravstvene zatite ve dugo vremena ima pravnu osnovu. Jo u davnim vremenima pacijenti su takoe imali mogunost pozvati se na svoja prava, meutim, esto su u vezi s t