Fabijeti, Maligeti, Matera, "Uvod u antropologiju - od lokalnog ka globalnom", 138-162,162-178, 193-kraj 138-1625. Etnografska magija MalinovskogRevolucija koja je stvorila legendu - poetkom XIX veka zahvaljujui Hadonovom i Riversovom radu metod neposrednog upoznavanja-posmatranja je gotovo u potpunosti zamenio salonskog antropologa, ali ipak nisu oni ti koji su imali presudnu ulogu u razvoju antropolokog metoda. Oni jesu usvojili metod sistematskog istraivanja prirodnih nauka i imali odreene teorijske postavke, ali nisu provodili dovoljno vremena sa domorocima, nisu poznavali njihov jezik i sa njima su imali povrne i proizvoljne dodire. - Rad Malinovskog na Solomonovim ostrvima 1916-1918 smatra se poetkom primene savremene metode. Britanci su ti koji su, za razliku od amerikih antropologa, poeli da sprovode istraivanja u kontinuitetu; npr. rad Boasa, amerikog antropologa, svodi se na mnotvo kratkih poseta velikom broju mesta. - Malinovski je imao antropoloko obrazovanje pre nego to je otpoeo sa radom na terenu, nakon studiranja postao je i lan Komiteta za antropologiju, zatim mu je Seligmen pomogao da bude sekretar antropolokog odeljenja Britanskog udruenja u ekspediciji u Australiji. Tu je Malinovski izrazio nezadovoljstvo, jer je tokom te ekspedicije bio malo u kontaktu sa domorocima. - tokom boravka na ostvru Mailu on je pokuao vie da se priblii domorocima i nauio je njhov jezik, ali je i dalje uglavnom boravio u kui misionara i kratko je boravio na terenu. Po nekima, on je ipak na Mailuu shvatio znaaj neposrednog posmatranja, ali je to poeo da primenjuje tek na Solomonovim ostrvima -tokom Prvog svetskog rata Australija je Malinovskog proglasila za neprijatelja, pa je bio izgnanik dve godine - rad Malinovskog od 1915 do 1918 godine na Solomonovim ostrvima predstavlja vrstu arhetipskog iskustva u antropologiji i predmet graenja velikog mita o nauniku koji se uklapa u egzotino okruenje (Gerc). "Argonauti sa zapadnog Pacifika" se smatra vrhuncem etnolokog istraivanja i tumaenja, tada je Malinovski vie meseci iveo meu domorocima kako domorodac. - Neki smatraju da je Malinovski tvorac teorije o etnografskom radu na terenu, drugi da je izazvao revoluciju u antropologiji. Etnografska praksa i funkcionalistika teorija

- Malinovski je bio svestan da eli da uvede novine u antropologiju, iz dnevnika se vidi da su ga prvenstveno zanimala metodoloka pitanja. U radu o Solomonovim ostrvima je eleo da napie predgovor u kom bi se ogradio od dotadanjih spisa. U "argonautima zapadnog Pacifika" on istie prednosti svog metoda u odnosu na nestrunost drugih antropologa i govori o "naunoj revoluciji" koju eli da uvede u socijalnu antropologiju, pokuavajui da ubedi u ispravnost svog metoda. Etnograf po njemu pre svega mora da poznaje naela, ciljeve i rezultate savremenog naunog istraivanja. Tri kategorije metodolokih naela koje navodi Malinovski:

realni nauni ciljevi i poznavanje vrednosti i kriterijuma savremene etnografije - neophodan je ops osnovnih crta domorodakih obiaja, ivotnih zakona i pravila u plemenskoj zajednici primenom "metoda statistikog prikupljanja podataka pomou neposrednih zakona". Vano je ispitati pojavu posmatranjem svih njenih neposrednih ispoljavanja i iscrpnim ispitivanjem detaljnih primera. Rezultati bi trebalo da se smeste u neku vrstu uporedne tabele, koja e nam pruiti informacije o strukturi domorodake kulture, i ustrojstva njihove zajednice. Metod podrazumeva prikupljanje rodoslova, detaljnih podataka o tehnologiji, popis seoskog stanovnitva, neposredno postavljanje pitanja. Tek uz dovoljnu koliinu podataka moi emo da ih uporeujemo kako bismo stekli uvid u zajednicu i kulturu koju elimo da prouavamo; od kojih treba da sastavimo uporedne mentalne karte koje su zasnovane na prepoznavanju naela domorodake kulture koja se ispoljava u njihovom ponaanju i izraavanju. Cij istraivanja je da prikupimo injenice o stvarnom ivotu i tipinom ponaanju - gledite domorodaca, njihov odnos prema ivotu i njegovo vienje sopstvenog sveta. - Tu ima veoma malo originalnih ideja u odnosu na ono to su Seligman i Rivers izneli u "Belekama i upitnicima"... da obezdedi dobre uslove za rad - ivi sa domorocima - meutim kod Malinovskog nije stvar u iznetim idejama, nego u onome to je on uradio na terenu: "etnografsku magiju" je sam Malinovski objasnio kao prostu primenu odgovarajueg broja zdravorazumskih pravila i naela koja se ogledaju u potrebi da teorietiari napuste svoje radne sobe i osmatrake poloaje na tremovima misionarskih kua. Malinovski nije bio ni prvi koji je iveo u domorodakim zajednicama. Kod njega ne nailazimo ni na jasnu i celovitu raspravu o osnovnim postavkama rada na terenu - njegov znaaj je u tome to je svoja etnografska istraivanja uklopio u nove funkcionalistike teorijske pretpostavke i to je akademska sredina bila spremna da to prihvati. da primenjuje odreen broj metoda za prikupljanje, obradu i odreivanje svog iskustva. Li smatra da je Malinovski dao glavni doprinos time to je insistirao da se prikupljeni podaci posmatraju kao meusobno povezani, da ih posmatra iz perspektive razliitih sfera, bilo da se odnose na okruenje, strukturu, norme, tehnologiju, zakone... Od Malinovskog se kultura posmatra celovitije, daje se celokupna slika odreenog naina ivota, pa se pojmovi koje se odnose na ivot neke kulture mogu posmatrati kao sistematski povezani. Funkcionalizam je pruio osnovu za bavljenje etnografijom i pisanje etnografskih radova - holistiki pristup, ija je tenja povezivanje delova u celinu i posmatranje predmeta istraivanja sa "globalnog" stanovita.

Posmatranje i uestvovanje: uivljavanje i pisanje studija

Metod posmatranja i uestvovanja se bazira na meusobnoj zavisnosti socijalnih inilaca, podrazumeva da su istraivanja usmerena na pojedinane populacije kako bi omoguila razumevanje kulturnih znaenja i socijalne strukture grupe i funkcionalnih veza izmeu njenih obiaja i verovanja. Ovaj metod odreuje idealno ponaanje antropologa i utvruje pouzdanost znanja u okviru ove naune discipline. Metod se temelji na navodnoj nepristrasnosti istraivaa i uesnika koji tei da obuhvati "domorodako stanovite" putem subjektivnog i neposrednog iskustva etnografa uesnika. Antropolog treba da zanemari sopstveno znanje kako bi pruio objektivan opis pojava. Nauna vrednost posmatranja se obezbeuje ukoliko moe da se u njima uoi jasna razlika izmeu rezultata neposrednog posmatranja i tvrdnji domorodaca s' jedne, i zakljuaka autora koji se zasnivaju na zdravom razumu i njegovoj psiholokoj sutini, sa druge strane. Metod tei da na minimum svede iskrivljavanje stvarnosti do kojih moe da doe prisustvom etnografa na terenu, i to to duim boravkom na terenu i njegovom to veom intergacijom u okruenje. Boravak na terenu je jedini pouzdan izvor informacija. -posmatranje i uestvovanje je dovelo do naina pisanja koji se pripisuju Malinovkom. Podrazumeva se da se istraivanje odnosi na pojedinanu zajednicu i da su rezultati izloeni po jeziko-pripovedakom obrascu studija. Tome su prethodili pionirki radovi Spensera, Gilena, Riversa i Seligmana. Etnografska studija predstavlja "vid tekstualnog oblikovanja koje rekonstruie celovit nain ivota u njegovoj sveukupnosti, razlae ga i analizira po utvrenim naelima nizom teorijskih uoptavanja". Narativna forma je uglavnom bezlina, bez pominjanja konkretnih odnosa na terenu i optih istorijskih i politikih prilika u kojima se odvija istraivanje. Istovremenost pristupa stilski se ogleda u primeni takozvanog "etnografskog prezenta" koji je Malinovski upotrebio u svom radu 1922. godine. Na taj nain je odreena zajednica obuhvaena nekom vrstom transcendentalnog pogleda u datoj vremenskoj i prostornoj taki. Metod se temelji na pretpostavci da je kultura koju istraiva analizira pre dodira bila i ostala "prirodna", nepromenjiva i vrsto povezana, bez ikakvih spoljnih uticaja. Ogranienja poruka Argonauta: dnevnici - Tehnika metoda pormatranja i uestvovanja Malinovskog zasniva se na nekritikoj upotrebi podataka i opisivanju kultura sa spoljanjeg, objektivnog gledita. Sam taj metod podrazumeva osetljivu ravnoteu objektivnosti i subjektivnosti. Postmatranje i uestvovanje po logici stvari ne moe da u potpunosti da definiciju istraivake situacije, ve samo njen neuoblien prikaz. U praksi, Malinovski nije odredio prava uputstva, osim jednostavne poruke antropolozima da se nau na licu mseta kako bi mogli da sporovedu istraivanje. Tu se Malinovski ne razlikuje mnogo od Riversovih uputstava, a ni od Volnijevih i De erandoovih. ak i poseban dar za "etnografsko podraavanje", sposobnost "etnografskog istraivanja" pokazali su se kao pravi pravcati mit koji je stvorila antropoloka sredina. Pokazalo se da je junak kulturne antropologije zapravo "komplikovan, zabrinut, samoljubiv, umiljeni bolesnik", ak i da je rasista. Malinovski nije bio ba priseban ovek i veliki deo vremena je eleo da bude na nekom drugom mestu. Iz njegovog dnevnika vidimo da je njegova situacija bila "antropologije nelagode" koju su karakterisale tekoe u radu, razoarenja, izgubljenost i samoa. Priroda antropologovog rada iskljuuje mogunost uivljavanja, nasuprot toga zasniva se na nepremostivoj razlici i odstojanju koji postoje izmeu antropologa i domoroca.

- Ravnoteu izmeu neposrednog uestvovanja domorodakim aktivnostima i istovremeno ouvanje neophodne distance u posmatranju je teko postii. Sam metod podmatranja i uestvovanja je protivurean, zasniva se na suprotnim i neostvarivim naelima - "paradoks posmatranja i uestvovanja". - Sa metodoloke strane, naelo posmatranja i uestvovanja je u suprotnosti sa saznajnim postavkama na kojima bi trebalo da se zasniva, jer ona naruava razdvojenost subjekta i objekta. Rad antropologa (Malinovskog) je pre monolog o drugom nego dijalog sa drugim. Pokazuje se da se naela i praksa Malinovskog ne mogu slediti. Malinovski se u naelu oslanjao na izvestitelje koje je plaao duvanom i na intervjue koje i on sam smatra drugorazrednim oblikom rada. - Uestvovanje u nekoj zajednici podrazumeva i drutvenu jednakost i ravnopravan odnos antropologa i domoroca. Na primer, 1914. kada je Malinovski doao na Novu Gvineju, u odnosima izmeu kolonijalnih namesnika iz Evrope i domorodaca vladala je okotala hijerarhijska struktura zasnovana na dominaciji i nemilosrdnoj ekspoataciji putem prinudnog rada. Nametnuti su britanski zakoni takozvanim posrednim vladanjem. Posredno vladnje se zasniva na prisvajanju tradicionalnih politikih vlasti sa ciljem upravljanja kolonijama; ona oznaava poetak saradnje britanske kolonijale uprave sa funkcionalnim antropolozima, i u preoblikovanju onih elementata domorodake kulture koji su bili u suprotnosti sa kolonijalnim intresima, po evropskim shvatanjima. Uvedeni su sitem oporezivanja i telesno kanjavanje, kao i prisilni rad na plantaama. - Malinovski se esto alio da domoroci ne sarauju sa njim, da ga varaju i da ne podnose njegovo prisustvo. Vreme je uglavnom provodio u kolonijalnim kuama izvan domorodakih sela, u koja je odlazio samo da bi obavljao istraivanje. U spisima Malinovskog naizalimo na snanu osudu kolonijalnog ureenja. U dnevnicima iznosi mnotvo optubi na raun misionara i kolonizatora zbog njihove bezoseajnosti i nepoznavanja domorodakog ivota. - kontekst etnografskih prouavanja uvek potresaju odnosi koji poivaju na nejednakosti moi, ideologije, hijerarhije, nasilja. Pristuni su bili slubenici uprave, trgovci, misionari, melezi. Poloaj domorodaca sa kojima je Malinovski preteno odravao veze on oznaava kao "aristokratski". Malinovski je oznaavao itelje Solomonskih ostrva kao "divljake" i "crnuge". Malinovski se u selu nastanio kao neki lord, sa brojnom poslugom koja ga je uvaavala. On je razgovore sa domorocima vodio u centru sela. - "etnografski autoritet" kakav je na primer bio Malinovski probraava se izmenjenim obelejima kulture i meukulturnih odnosa, kao i ponitavanjem podele na nepismean i pismena drutva.

162-1786. Usagleavanje znaenja: Teren i tekstZaokret u tumaenju

- Misao Kliforda Gerca oznaila je primene koje su obeleile razvoj antropologije. On je jedna od najvanijih linosti u pogledu savremene antropologije. Nakon Krebera i Klakhona, Gerc je obnovio ameriku antropologiju sa istraivanjem koje spada u najoriginalnije u savremenom dobu. To istraivanje nam omoguuje da preispitamo neke od temelja drutvenih nauka, da razmiljamo o sutinskim saznajnim metodolokim pitanjima, ono predstavlja odgovor na krizu drutvenih nauka i njihovog obrasca koji je izgraen po uzoru na "prirodne" nauke, te uvodi proces ponovnog otkrivanja bogatstva simbolikog znaenja bogatstva kulture. - Gerc kritikuje savremenu opsednutost mitom o nedvosmislenom i nepromenjivom naunom metodu i dovodi u pitanje prilagoenost teorijskih instrumenata kojima se antropologija slui od kako se poetkom XX veka izdvojila kao zasebna nauna disciplina. Za Gerca je zabluda zamisao drutvenih nauka zasnovanih na prirodnim naukama, zabluda proistekla iz pojmovne zbrke koja se moe sagledati prouavanjem jezika i simbolizma. To znai odustajanje od pokuaja stvaranja novih optih teorija koje zanemaruju pojedinosti, kritiku logikog pozitivizma i empirizma, kritiku obrasca izvoenja zakljuka na osnovu pretpostavki i podele na teoriju i posmatanje, na antropologiju i entografiju. - Gerc ni u jednom radu precizno ne objanjava svoje stanovite, ali se njegova sinteza tumeenja svakako ne pojavljuje niotkuda. Njeno poreklo see od strukturalistikih pretpostavki Franca Boasa, Rut Benedikt, Edvarda Sapira, Roberta Lovija i svih pravaca koji su nastali kao reakacija na pozitivizam, oslanjajui se pre svega na filozofsku tradiciju jugozapadne Nemake (Diltaj, Henrih Rikert i Vilhem Vindelband) kao i neokantovci oko Badenske kole. Gerc je razvio svoje miljenje u okviru dve struje: 1. "materijalizam" - njih zanima ponaanje, delovanje i politike i ekonomske osnove u kulturi ija su ishodita kulturna ekologija Duliajana Stjuarda, kulturni evolucionizam Leslija Vajta i materijalizam Marvina Harisa najistaknutiji predstavnici "nomotetikog" gledita, povratak antropologiji kao prirodnoj nauci 2. "simbolika" antropologija - u ijem je sreditu prouavanje znaenja i "domorodakog" gledita. Taj pristup su oberuki prihvatili oni antropolozi koji nisu bili zadvoljni Harisovim nomotehnikim pretpostavkama. Gerc razliku od analize ponaanja i drutvene strukture pomera na prouavanje simbola i znaenja, kao i oni filozofski pristupi koji su poetkom 60tih odbacili pozitivistiki pristup i vratili se nemakom istoricizmu i sociologijama tumaenja. 3. antropologija tumaenja razvila se nasuprot logikom pozitivizmu i sistematskim pristupima. Otro se suproststavlja pravcima kao to su strukturalni funkcionalizam ili neoevolucionizam, po kojima kultura, ponaanje i drutvena struktura mogu da budu predmet tipoloke, formalne, ili uvodne obrade iji je cilj da uoblii opte stavove. Njegova razmatranja se odnose na mikrodrutvene i kontekstualne opise. - najvee tekoe u analizi Gercovog dela su u tome to on odbija da svoje ideje izloi sistematski i prednost daje konkretnim problemima u odnosu na opta i apstraktna pitanja. On upozorava da ne moe da izgradi teorijske osnove za svoju antropologiju. ak i kad se bavi specifino teorijskim pitanjima, on se uvek poziva na praksu i upuuje na nju. Etnografska praksa je sredite Gercove misli. On iz

konkretnih situacija u istraivakom radu crpi nove ideje, retorike motive, saznajne pretpostavke i analitiku strategiju. Njegov etnografski rad je veoma prilagodljiv i otvoren, njegova osnovna obeleja su odreeni odabir i poigravanje idejama koje su osloboene uzora i autoriteta. Tvrdi se da su njegovi planovi, kao i rezultati istraivanja, nepouzdani i nepotpuni. Iz toga proistie etnografska praksa koja je znatno bolja od prethodnih. Gercova antropologija polazi od stanovita da je iskustvo uvek sloanije od njegovog predstavljanja. Ono se suprotstavlja sociolokim i funkcionalnim pojednostavljivanjima koje sve pojave smetaju u odreene kategorije. On tei da prenese smisao uslova rada na terenu i prevoenje izvan kulturnih i jezikih granica. Hermenetuki krug: izvan objektivnosti i subjektivnosti - Gerc je u drutvene nauke uveo povratak na hermeneutiku kao teoriju znaka i jednakih i razliitih znaenja, iji je naglasak na razumevanju i tumaenju i na konstruktivnim svojstvima znanja. Hermeneutiko stanovite znai da s' jedne strane podrazumevamo da ovekove aktivnosti i njegovi izrazi poseduju znaenjsku komponentu poznatu subjektu koji proizvodi i ivi u okviru odreenog sistema znaenja i vrednosti, a sa druge da se nauna tumaenja u okviru razliitih disciplina zasnivaju na obrascima po kojima grade svoja znaenja. Iz toga proizilazi da predmete ne posmatramo kao entitete koji poseduju odreena svojstva. Sam subjekt nije nikakav "uzor" niti "neutralni inilac". - Nauka osloboena dogmi i spekulativne filozofije vraa se oveku i njegovoj sposobnosti da "daje smisao". Antropolog kod Gerca poput knjievnog kritiara, gradi, pronalazi znaenja odreenog drutvenog diskursa. To znai da su antropoloki tekstovi, kao i knjievna dela, fikcija, u izvonom znaenju rei fictio, "neto se proizvodi", "neto se oblikuje". - Taj konstruktivan odnos prema saznanju oituje se na razliite naine i u teorijskom opusu Gercovog naslea: stvaralaki opis u Rikerovom tumaenju Aristotela, "odnos prema vrednostima" kod Vebera, "simbolika funkcija" kod Kasirera, stvaralaka svojstva predrasuda kod Gadamera, "videti kao" kod Vitgentajna, "videti da kod Hensona. Postoji zajedniko shvatanje da celokupno znanje zavisi od stanovita sa kog se razmatra, te da ne postoji potpuno objektivna analiza drutvenih pojava, koja bi bila potpuno nezavisna od teorijskih stanovita. Tu je re o semantikom polju: znanje gradi predmete oblikovanjem i preoblikovanjem njihovih znaenja. To zahteva odreeni nain poimanja odnosa izmeu teorije i njenh odrednica. - Gercova antropologija vri podelu na teoriju i opisivanje, na antropologiju-teorijsku obradu i etnografiju-opis i prikazivanje. Opisivanje je ve samo po sebi tumaenje, konstruktivno i optereeno teorijom. Sama saznajna aktivnost nije prosto reprodukovanje, ili predstavljanje "datosti", ve je oblikovanje koje pojavama daje zamiljeno znaenje i vrednost. On smatra da subjekt ne moe da zanemari sopstveno bie, sopstvenu kulturu, ili da zaboravi sopstvena znanja da bi postigao objektivnost, fenomenolokim svoenjima ili "udesnim" poistoveivanjima i uvaavanjima. Samo ako smo svesni sopstvenih pozicija, moemo da predstavimo drugog i da mu damo odreeno znaenje. Gerc staje na hermeneutiko stanovite jer smatra da bie i stvar, pre bilo kog neutralonog suoavanja subjekta i objekta, povezuje istorijsko, unapred stvoreno razumevanje.

- Gerc priznaje da teorijski koncepti nuno zavise od toga kako pojedinci tumae svoje i tue postupke. tumaenje se ipak po svojoj prirodi uvek razlikuje od opisa onog to se tumai. Snaga tumaenja lei u razlici koja omoguuje analitiaru da izgradi smisao. Cilj antropologije tumaenja i hermeneutikih nauka jeste da postignu veu jasnou od neposrednog razumevanja subjekta. Gercov antropolog se bavi tumaenjima i tumaenjima tumaenja. Ono to mi nazivamo podacima, u stvari su naa tumaenja neijih tumaenja. Zadatak analitiara je da prvobitna tumaenja, esto nejasna i nepotpuna, zameni ispravnim. Kulture moramo da izrazimo u okviru onih tumaenja koja smatramo da Berberi ili Jevreji daju onome to doivljavaju. To ne znai da su ti opisi berberski ili jevrejski - da su deo stvarnosti koju opisuju. Gerc taj problem smeta u okvire podele obrazaca koju je dao Hajnc Kout, na one koji su "bliski iskustvu i one koji su "udaljeni od iskustva". Obrazac udaljen od iskustva jeste obrazac koji primenjuje bilo koji strunjak. Antropolog mora da primenjuje oba obrasca, ne sme da se ogranii na domoroevo gledite, niti da namee svoje. Mora da prevazie iskustvo drugog, ali i da ostane iznad sopstvenog iskustva. - kruni tok razumevanja hermenetutikog pristupa jasno se ogleda u postupku prevoenja koji Gerc prepoznaje kao obrazac tumaenja. Etnografija kao i prevoenje predstavlja nain pribliavanja drugaijem, to ovde prevazilazi znaenje prenoenja iz jednog jezika u drugi, nego to Gerc posmatra kao simboliko premetanje, prelaz iz jednog psihikog nivoa u drugi, iz jedne kulture u drugu. Prevoenje je u tom smislu saznajni i tumaenjski postupak. - prevoenje kao i tumaenje potie od razlike izmeu dva govorna sveta. Za prevoenje je karakteristino upravo prevazilaenje te razlike, a u tom procesu ujednaavanja, "mada se mnogo gubi, mnogo se i dobija, iako na dvosmislen i nejasan nain". Antropolog mora da koristi znaenja koja su deo njegove kulture da bi rekonstruisao nain na koji subjekti, kao pripadnici razliitih kultura, pridaju znaenje samima sebi. Prevoenje rekonstruie tui sistem simbola, polazei od tueg. Ono tei da odredi implicitna, skrivena znaenja, pritom ne zanemaruje znaenja koja subjekt prepoznaje i shvata, ali se ni ne zaustavlja na njima. Prevoenje je upravo zadravanje u toj razlici, sueljavanje prevodioevog jezika s jezikom onoga t se prevodi. Etnograf mora da da neki smisao onome to je tue, on tei da pronae reenje problema onog to je tue; on mora da nam priblii ono to je razliito, a da istovremeno ouva njegovu razliitost. Cilj etnografije prema Gercu jeste da u okviru sopstvenih vidika, sopstvenog jezikog i ukupnog iskustva, pronae izvore koji e nam pomoi da se suoimo sa onim to je za nas tue. Tekst kao metafora - Gerc je razradio metaforu kulture shvaene kao tekst. Ta metafora je snano istakla razliku izmeu "neutralnog" naunika koji prouava ponaanje i onoga koji tumai kulturu drugaijih. Smisao metafore teksta je da navede na razmiljanje o tome kako antropolog gradi svoja tumaenja i to na bazi tumaenja svojih izvestitelja. Bavljenje antropologijom je nalik pokuaju itanja nekog izbledelog stranog rukopisa koji vrvi od izostavljenih rei, nejasnih ispravki i pristrasnih opaski. Metafora teksta nam prua sliku oveka koji nije pod vlau nekih sila, nego se potinjava mnogostrukim pravilima i uklapa u kontekst prepun viestrukih znaenja. To znai da razumevanje oslobodimo "psiholokog uticaja". Riker to naziva

"atomizacija radnje", to upuuje na drutveno i javno gledite. Gerc je definisao ovaj aspekt razumevanja kao "zgusnuti opis" (thick description), a naziv je preuzeo od Rajlija. "Zgusnuti opis se sastoji u "otkrivanju i rekonstruisanju nivoa onih znaenja koja nisu izriita u okviru stanovita vrilaca radnje, odnosno mnogostruko sloenih pojmovnih struktura koje uobliavaju to stanovite ". Predstavlja traganje za "kontekstom" za neim u ijem kontekstu moemo razumljivo, odnosno zgusnuto da opiemo sopstvene dogaaje, ponaanja, pravila, procese. - analiza otpoinje prouavanjem vrilaca radnje i razmatranjem njihove take gledita, a potom kao nadgradnja dolaze slojevi kulture na kojima oni zasnivaju sopstveno znaenje. Gercovo objanjenje "zgusnute" etnografske analize podsea na Veberovo shvatanje razlike izmeu ponaanja i radnje; tu se porede tikovi, kao samo ponaanje, u odnosu na migove, koji imaju znaenje i predstavljaju specifian predmet etnografije. -Gercovo shvatanje u sutini spada u oblast lingvistike komunikacije, on kao da usvaja Rikerovu poruku da se okrene pojmu jezika. Budui da se usredsreuje na razmatranje ljudskih radnji i odnosu na znaenje koje tim radnjama pridaju njihovi vrioci, to znai da se suoi sa jezikom. Jezik predstavlja znak kojim ovek "iskazuje ono to ini", pokazatelj iskustva koje saoptava iskazima koji su izraz strukture iskustva. Prednost tog polazita je to ne obuhvata direktno ono to subjekt osea o svom linom doivljau, ve samo javni iskaz radnje. Prolazak kroz jeziki iskaz nam omoguuje da se oslonimo na opredmeenje iskustva putem govora. Razumevanje tako ne zahteva potragu za neim to bi bilo "ispod" ili "iznad", niti poetna naela, uivljavanje istraivaa, dijahrona istraivanja ili denotativno-referencijalne postavke. Ono pre svega zahteva da gradimo "zgusnuti opis" , ali i da istovremeno ostanemo "u okviru" odreenog opteg konteksta koji nekoj pojedinosti daje znaenje, ali ga i prima od nje. - prouavanje znaenja kulture tako postaje empirijska injenica. Naelo tumaenja odnosi se na pristup drutvenim injnicama i na utvrivanje podataka. To naelo se nadovezuje na Habermasa i Rajlija, i odreuje prema Gercu empirijsku osnovu drutvenih nauka. - postupke drugog moemo da razumemo ukoliko odredimo kako emo upuivati na njega. To znai da usvajanje smisla odmah postaje razumevanje koje utire put empirijskom utvrivanju. Gerc razmatra nameru polazei od procesa miljenja i smatra ga javnim inom koji se odvija razmenom simbola. On istie tu uzajamnu povezanost miljenja i vanost konteksta u kom se ono odvija - ovekovo miljenje je u osnovi drutveno i javno. Ono se ne sastoji od doivljaja u glavi, ve od razmene simbola kao nosilaca znaenja. Miljenje kao privatno je od drugorazrednog znaaja. I miljenje i ponaanje predstavljaju izraz pretenih vrednosti i vidova ureenja u odreenoj zajednici. - pridavanje znaenja po Gercu jeste drutveno i javno. Znaenje radnje u sutini upuuje na kulturu. Simboli nisu proizvod duhovnih ili psiholokih procesa, nego znaenje koje je sastavni deo radnje i moemo da ga odgonetnemo na osnovu same radnje, posredstvom uesnika u drutvenoj igri. Gerc se pre svega oslanja na Vitgentajnovu i Rajlijevu analitiku teorju, pa njegovo prouavanje miljenja postaje "prouavanje ljudi koji misle".

193-kraj PROTOK KULTURA5. Antropologija u savremenom svetuHibridne kulture i ukrtanje misli

- Hibridne kulture su spojevi, obrisi i predeli koji nastaju iz danas sve intenzivnijih susreta pojedinaca i grupa sa drugaijim istorijama, pamenjima, saznanjima i identitetima, koji se esto zasnivaju na meusobno veoma udeljenim iskustvenim pretpostavkama. Kad govoriomo o "hibridnim kulturama, mi kao da podrazumevamo da postoje "iste" kulture; s' empirijskog gledita, kulture su oduvek bile "hibridne". Izraz "hibridne kulture oznaava sam predmet kultrune antropologije, budui da ljudske kulture nikada nisu bile "iste". - Sa druge, koncepcijske strane, kad govorimo o "hibridnim kulturama" u prvi plan istiemo praktine i simbolike strategije koje kulture primenjuju da bi neprekidno menjale svoj sopstveni poloaj u konteksu ubzanih dodira i promena. - mogli bismo da kaemo da je antropolgija ukrtena misao zato to nastaje kao spoj kulturnog naslea antripologa i naslea misli onih koji su predmet antropolokog izuavanja. "Promet kultura" podrazumeva da sva ona viestruka i sloena kretanja koja obeleavaju fenomene ukrtanja, sve uestalije promene u savremenom svetu. Cilj analize fenomena kulturnog prometa i ukrtanja jeste uoavanje smisla koji ti procesi imaju za one koji ih doivljavaju u prvom licu, kao i praktino i simbliko dejstvo tih procesa na sredinu u kojoj nastaju. Homogenizacija ili neto drugo? - svi smo svesni injenica da naa kulture poprima uticaje iz drugih kultura, ali neto manje znamo o uticaju afrike i okeanijske umetnosti na razvoj savremene evropske umetnosti, odnosno o injenici da su slikari i vajari poput Braka, Pikasa i Modiljanija, crpli svoje nadahnue iz "umetnosti" koje dugo nismo smatrali pravim. Ne znamo mnogo ni o tome da jake ideologije, npr. nacionalizam ili fundamentializam, nalaze snaan podsticaj u nasleu zapadne misli. - kulturni dodiri su doveli do paradoksalnih rezultata. Postoji raireno uverenje da ti dodiri pogoduju tenji za homogenizacijom cele planete na poguban, ili u najbolju ruku uznemiruju nain. Zbog sukobljavanja do kojih naizgled dolazi usled ovih dodira, postoji utisak da su kulture i etnike skupine odvojeni entiteti, nepopravljivi zatoenici sopstvene logike i istorije. - dugo je vladalo miljenje da su ljudske zajednce i kulture odvojene celine koje ne izlaze izvan kruga sopstvenih znaenja. Ali smo shvatili da se kulture uvek menjaju.

Lokalno i globalno - svet ne moemo da posmatramo kao celinu koja se neprestano homogenizuje, niti kao celinu koja se sastoji od drutvenih i kulturnih zajednica izloenih dijalektici "unutranjih" i "spoljanjih" kretanja, niti pak kao "sukob civilizacija". Moramo da se potrudimo da sagledamo svet kao prostrani ambijent u kojem razliite kulturne tradicije usvajaju globalne naine miljenja koji su potom pogodni za preoblikovanje drugih lokalnih naina miljenja u procesu iji se kraj ne sagledava.

8. U globalnoj ekumeniNovi pojmovi za nove pojave - ljudska drutva i kuture nikada nisu bile sasvim odvojene celine. Zatim je dolo do neverovatnog razvoja i irenja tih dodira i razmena. - ova promena koja se odigrava u svetu primorava nas da tom svetu prilagodimo svoje kategorije. Ovde je tema problemi kulturnog prometa i ukrtanja sa stanovita koje ni na koji nain ne shvata kulturu kao "sadraj". Moemo govoriti o "globalnoj ekumeni" gde pod "ekumenom" podrazumevamo prostor neprekidnih uzajamnih delovanja i kulturne razmene. Antropologija se zapravo slui etnografijom, tj. analizom kultunih fenomena koje ona posamatra, prouava, opisuje i tumai u okviru odgovarajueg konteksta. Centar ili periferija ili centri i periferije? - poev od 60-tih god. XX veka poinje mnogo da se govori o neravnospravnosti odnosa izmeu centra i periferije. Iseljenici koji slue kao najamna radna snaga su unutar ekonomskog sistema koji ih prihvata, stoga tom sistemu odgovara da struktura zajednica iz kojih potiu te osobe ostane nepromenjena, jer e se one samo tako i dalje reprodukovati, a kapitalistiki sektor proizvodnje nee imati nikakvih trokova. Ova zajednica istovremeno spada u "oblast protoka kapitala", budui da ga snabdeva radnom snagom i dobrima. - u tim analizama obino se gleda drutvena, politika i ekonomska struktura, ali te analize ne uzimaju u obzir "kulturne" aspekte. Nema nikave sumnje da je odnos izmeu centra i periferije neravnopravan. Meutim, bilo bi suvie uproeno da mislimo kako se procesi u okviru kulture odvijaju uporedo sa onim to se dogaa u politici i ekonomiji. Moramo da se naviknemo, barem kada je o kulturi re, da govorimo o centrima i periferijama. Uporne asimetrije - muzike i televizijske serije koje potiu iz ekonomski znatno siromanijih zemalja, kao i odreena knjievnosti izuzetne vrednosti, s punim pravom su zauzeli vano mesto u kulturnim vidicima obrazovnih slojeva bogatijih zemalja. Teko bismo mogli da prihvatimo zamisao da kulturne snage Treeg sveta, mada jesu mnogo snanije nego to su to bile u prolosti, zbog toga ostvaruju isti uticaj u povratnom smeru ka velikim bogatim kulturama.

- mnogi predmeti su uzeti iz drugih sredina i doneti u muzeje zapadnih zemalja. Sve te predmete, a naroito obredne, nije mogue lako zameniti novim, pre svega zbog toga to je sve manje zanatlija koji umeju da ih izrade. Kulture koje su liene tih predmeta, ili su im ih oduzeli, danas se nalaze u neprijatnoj situaciji. Maori sa novog Zelanda su tako reagovali na jednu izlobu u Njujorku 1948. godine, odnosno osudili su merila za izlaganje njihovih "taonga" (blaga), ali su istovremeno postali svesni da njihove rukotvorine imaju odreene vrednosti na zapadnom tritu umetnikih predmeta. -npr. kraljevski dobo plemena kraljevstva Ankole (srednjeistona Afrika) oglaavao se samo u posebnim prilikama i iskljuivo u obredne svrhe. Kada je kraljevstvo potpalo pod britansku vlast tom dobou izgubio se svaki trag i neki veruju da su ga domoroci sakrili od belaca da bi ga sauvali za povratak monarhije u budunosti. Zamislimo da je taj dobo dospeo u neki od muzeja u Velikoj Britaniji. Taj postupak bi znaio smestiti dobo u drugaiji sistem znaenja i da e dobiti ono znaenje koje mi pridajemo zamisli "kulture kao celine koja moe da se vidi, skuplja, opisuje i u izvesnom smislu "meri". Sa stanovita znaenja, smetanje obrednog doboa u muzej se samo formalno moe porediti sa uvoenjem friidera u zajednicu na jugoistoku Azije. U sutinskom smislu, u smislu "kulturne politike", re je o dva sasvim razliita postupka. Premetanje elektrinog aparata za domainstvo Zapada u neku zajednicu u treem svetu je posupak koji su elele obe strane, ali su prvobitni vlasnici sasvim svesni konanog ishoda koji su nameravali da postignu (proirenje trita). - promet kultura nosi na sebi oznaku asimetrinog neravnopravnog odnosa jer poiva na prevlasti koju odreene kulture mogu da ostvaruju nad drugim. Ukrtanja - zanimljivo je kako neke kulture uspevaju da na svoj nain protumae procese preobraaja koji obeleavaju njihovu dananjicu. Slikovit primer su zemljoradnici iz Bidapura u junoj Indiji. Zemljoradnici iz ove oblasti svoju sadanjicu nazivaju hibridnim vremenom, hibred kala, a sebe hibridnim ljudima, hibred mandi. Ovi ratari za sebe kau da su osetljivi, slabi i podloni bolestima. Istraivai su prouavali sluaj Bidapura, kako lokalne sredine pokuavaju da jasno izraze uticaj spoljanij porobljivakih snaga na njihov ivot. Pri obraivanju zemlje Bidapura se strogo pridravaju obrednog kalendara koji se odnosi upravo na zemljite. Vrstu zemljita nazivaju guna, a postupke koji se moraju pravilno primenjivati nazivaju bada, dok je hulige "prueno izobilje", to se odnosi na prinos koji im je zemlja pruila. Postoje tri gune, odnosno tri kvaliteta zemljita; na prva dva se gaje sirak i proso koji su javari - nisu hibridne nego su prirodne kulture, i trea vrsta tla na kojoj se gaji hibred prina (zamisao istog i ukrtenog su postavili na slian nain na koji su postavljeni pojmovi iste i hibridne kulture, koji su naravno relativni. Prva dva donose letinu od koje ljudi postaju jaki, dok od tree vrste postaju slabi. Pojmom rada Bidaputi oznaavaju ispravan nain gajenja javari. Hulige je prinos zemljita, ali nema ekonomsko znaenje, ve obuhvata zamisao da je plodnost boanskog porekla i da ima veliku moralnu i drutvenu vrednost jer podrazumeva obavezu deobe i davanja drugim lanovima zajednice. - Pojam hulige se zamenjuje pojmom utpati, koji se iskljuivo odnosi na koliinski prinos. Meutim, ratari znaju da je taj tip proizvodnje uneo promene i nova znaenja

u odnose meu ljudima, kao i odnose izmeu ljudi i zemlje. Pojam ispravnog postupka zamenjuje se pojmom sistam - sistem, sistemski. Promena naina proizvodnje je u pojmovnom i simbolikom smislu dovela do preobraaja celokupnog stava bidapurskih ratara - ranije su smatrali da su usevi svetinje, a sada preziru hibridna semena. Promenio se nain pa i poimanja, ali akteri prihvataju te promene u okviru istog "obrednog obrasca". Sada ovi ljudi znaju da ih vie ne povezuje obraivanje zemlje koje se zasniva na uzajamnom pomaganju, ve da svako radi za sebe. Gubljenje lokalnih obeleja - socijalni antropolozi sve vie govore o nadnacionalnim kulturama. Prema Ulfu Hanercu, "strukture znaenja se kreu kroz mree drutvene komunikacije i ne nalaze se u celini ni na jednoj teritoriji". Ta definicija zamisao kulture kao sloene strukturalne celine znaenja povezuje sa pojmom mree, koja predstavlja sloenu i promenjivu celinu drutvenih odnosa, ne moe se svesti na krute u monolitne obrasce kao to su pleme ili rod. Mrea predstavlja celinu odnosa koja tei da bude "otvorena", odnosno moe da se poveava ili smanjuje, da preplie mnotvo merila, kako formalnih, tako i neformalnih, tako da prevazilazi ustanovljene prostore pripadnosti Mree nadnacionalne kulture nisu vezane za neku odreenu teritoriju, one prenose kulture koje su liene lokalnih obeleja; na primer, to su zajednice na internetu. - danas se promet ne moe posmatrati kao meu-narodni, ve pre kao nadnacionalni protok. Nadnacionalne kulture na neki nain obezvreuju mesto kao faktor irenja kulturne dimenzije i samog kulturnog identiteta. globalna dimenzija potie i od tog obezvreivanja mesta kao elementa kulture. Svet ni ranije nije bio rascepkan na pojedinane kulture i zajednice, nego je kao i sada bio proet kulturnim dodirima i ukrtanjima.

9. Novi predeliOd iseljenikog obrasca do pojma stranca - to to doseljenike smatramo imigrantima svakako je posledica injenice da su nam na umu kako evropski emigranti koji su u XIX i poetkom XX veka odlazili u Ameriku, tako i osnovai kolonija. Danas je to sasvim dugaije, ini se da ljudi danas odlaze i dolaze tako esto kako bi to pre samo nekoliko decenija bilo nezamislivo. Ljudi koji se sele gotovo nikad nemaju nameru da se nastane u zemlji domainu, ve ele da u njoj provedu izvestan, krai ili dui period da bi prikupili odreena sredstva. -masovni odlasci ljudi u druge zemlje dovode do sve masovnijeg prisustva stranaca u zemljama u kojima je nacionalna tradicija izgraena na naelima dravljanstva i pripadnosti, odnosno na naelima koja su danas ozbiljno dovedena u pitanje upravo zbog izmenjenih obeleja stranaca. Stanci tu gde dou ive izopteno, oni su po deifniciji iskljueni iz svakodnevnih delatnosti; sada kao ulestvuje u njima, ali je i dalje stranac. Uee u ovim delatnostima ne podrazumeva i automatsko dobijanje

dravljanstva. Ne samo da ih odbacuju drave u koje odlaze, , oni sami esto ni ne ele da se potpuno uklope i postanu punopravni graani u ovoj zajednici. - stranac, istorijski posmatrano, predstavljao je faktor protiv kog se nacionalna drava konstituie. Postoji izrazita protivrenost izmeu pojam pripadnosti i pojma stalnog, mada ne i konanog prisustva na teritoriji odreene drave, sa druge strane. Nacionalna drava od svojih drava zahteva lojalnost, dok stranac upravo zbog toga to je stranac ne osea obavezu da udovolji tom zahtevu. Stranci su zapravo neprekidno prisutni, a ne mogu da otstanu izolovani u odnosu na ivotne aktivnosti lanova zajednice pod vlau nacionalne drave. Nacionalna drava bi mogla da pronae izlaz tako to bi strancima dala dravljanstvo, ali to bi bilo samo teorijsko reenje. Dakle, prisustvo tih stranaca je konano, ali nije stalno, jedni dolaze a odlaze drugi koji ih smenjuju. Oni zahvataju i bogate zemlje izvan zapadne Evrope, kao to su lanice OPECA na Arabijskom poluostrvu i na jugoistoku Azije, koje primaju strance, ali pod uslovom da potuju stroga pravila drutvene izolacije. Panorame - antropologija i drutvene nauke uopte su teile da stvore predtavu o oveanstvu razvrstanom u "pregrade", gde svaka kultura odgovara odreenoj zajednici i odreenoj relativno jasno omeenoj teritoriji. -Arjun Apaduraj, ameriki antropolog indijskog porekla, predloio je pojam etnika panorama (etnoscape) za oznaavnje tih promena kulturnog identiteta i novih sociokulturnih prilika koje nastaju u kontekstu ija su obeleja pokretljivost i dodiri ljudi i sistema znaenja. - pojam etnike panorame uvodi predstavu o kulturnim kontekstima u kojima antropolozi sve ee rade, Tako da se govori o tehnolokoj (okruenje koje nastaje protokom proizvodnih i tehnolokih ureaja koje proizvode dravna i privatna, nacionalna i mutinacionalna preduzea), finansijskoj (okruenje koje nastaje kao proizvod protoka novca kroz svetske banke i berze), medijskoj (skupovi infromacija u rei i slici koje stvaraju radio i televizijski programi, novine i knjige koje te rei i slike prenose izvan granica zemalja u kojima su nastale) i ideolokoj panorami (ona se stvara kao posledica irenja univerzalnih ideja koje potuu sa Zapada, kao to su sloboda, blagostanje, ljudska prava, itd.). - promena ne znai nestajanje, nego preoblikovanje individualnih i kolektivnih identiteta u senci globalizacije i nadnacionalnih kultura koje je jedno od centralih obeleja nae savremene stvarnosti. Istovremeno se menjaju socio-kulturni odnosi izmeu pojedinaca i grupa, primer su Amitav Go, indijski antropolog koji pie na engleskom jeziku i V. S. Najpol, karipski knjievnik koji takoe pie na engleskom. Gubljenje teritorijalnog obeleja - pojam etnike panorame je vezan za gubljenje lokalnog obeleja kulture, kao i za gubljenje teritorijalnog obeleja. I sam Apaduraj podvlai neophodnost da etnografija promeni svoje stanovite i uzme u obzir novonastalu situaciju i nova kretanja. On zapaa da gubljenje teritorijanog obeleja predstavlja jednu od najmonijih snaga u savremenom svetu jer se podudara sa masovnim kretanjima i seobama ljudi koji

razvijaju specifino poimanje svog ivota i oseanja pripadnosti i otuenosti u odnosu na novo boravite i na zemlju porekla. To gubljenje teritorijanih obeleja ne deluje smao na simbolikom planu. Iseljenici mogu da gledaju filmove iz zemlje matrice, a oni koji ne naputaju svoju kuu mogu da gledaju produkciju koja potie iz drugih kulturnih celina. Kad se na gubitak teritorijalog obeleja primeni novac, jasnije mogu da se sagledaju neki otvoreni ili prikriveni sukobi koji se odnose na razliite take na planeti. Na primer, novana situiranost i novi ukus navode indijsku buroaziju i siromani proletarijat da kupuju zapadnjaku robu. - gubljenje teritorijanog obeleja je najvaniji deo procesa graenja drutvenokulturnog identiteta i znaenja. Globalna mata - mnoga, posebno ekonomska svojstva lokalne stvarnosti, posebno u zemljama treeg sveta, moemo da razumemo samo u svetlu odnosa izmeu centra i periferije. Na polju kulture je sve sloenije, jer lokalne sredine grade oblike imaginacije koji se zasnivaju na odnosu izmeu razliitih konteksta, a ne na kontekstu koji je vezan za jedinstveno teritorijano obeleje. Stoga ljudi preobraavaju svoj identitet i svoju kulturu pomou ovih "svetova" koje gradi njihova mata. Zamiljene zajednice - izraz je skovao Benedikt Anderson, koji se bavi nacionalizmom. Prethodno pomenuta identifikacija putem matanja i medija, razumevanjem znaenja poveanje ovekove sposobnosti da pomou imaginacije sagleda sebe kao deo ireg prostora koji deli sa drugim ljudima. Zadatak savremene antropologije je da obuhvati i proui ljudski ivot u odreenom okruenju koje vie nema onakva lokalna i teritorijalna obeleja kokva je nekada imalo. -zamiljene (nacionalne) zajednice posledica su dvostrukog procesa: irenja pisanog jezika i posvetovljavanja ivota. Anderson smatra da je razvoj "kapitalizma tampe" u XVII veku omoguio irenje pisanog jezika. Taj razvoj je dostigao vrhunac u XIX veku sa pojavom masovne sekularizacije i irenja novina. Tako je svaki ovek, dok ita, mogao da oseti vezu sa stotinama hiljda drugih ljudi koji na istom jeziku itaju isto to i on, i u isto doba dana. Alfred ic to naziva "situacija istovremenosti". Oigledno je da su zajednice gotovo uvek "zamiljene". Redak je sluaj da se svi lanovi neke zajednice meusobno poznaju, a jo ree da mogu da se lino uvere u "istovremenost toka" svojih svesnih doivljaja. Nadnacionalne kulture su zamiljene u jo veoj meri nego nacionalne. To znai da ne moemo da se zadovoljimo analizom drutvenih aktivnosti, kulturnih fenomena i institucija koje sainjavaju kulturu neke lokalne skupine ljudi, nego moramo da obratimo panji i na ideje koje sve nie nastaju usled postojanja zamiljenih zajednica i gubljenja teritorijalnog obeleja.

10. Mimetiki procesi u prometu kulturaO ideji mimezisa

- koji je to centralni mehanizam u procesu ukrtanja i protoka kultura, razvoju prenoenja kultua? - dodiri meu kulturama, protok simbola i obrazaca ponaanja, vrednosnim sistema i stilova miljenja ostvaruju se nametanjem ili prihvatanjem. - Mimezis je in u kojem ponaanje i smisao nisu apsolutno razdvojeni. Mimezis je unverzalna pojava, logina pretpostavka je bila da je bila predmet razmiljanja u svim kulturama, ak i u onim koje ne pozaju pismenost. U nekim vrstama obreda ljudi "podraavaju", "imitiraju" pokrete ivotinja, preoblae se u biljke, kope zemlju vodom i td. Smatralo se da je to izraz tipino magijskog mentaliteta koji prethodi racionalnom miljenju. Ti mimetiki obredi su tumaeni kao ispoljavanje svesti primitivnog oveka o sopstvenoj inferiornosti u odnosu na prirodne sile kojima je pridavao boansko znaenje. Prema nekim tumaenjima takvi obredi su pre svega dokaz da primitivno miljenje ne shvata uzrono-posledine veze meu pojavama. Meutim, kao to je kasnije objanjeno, ti obredi se ne zasnivaju na pogrenom poimanju uzrono-posledinih odnosa, ve i da uspostavi odnos znaenja izmeu ljudskih bia, prirode i bogova. To obredi su "drame" ili "predstave" ija je svrha razumevanje sveta. - u tradicionalnoj teoriji pojam mimezisa predstavlja deo ovekovog ponaanja koji je predmet rasprava jo od antikih vremena. Platon je dao dva tumeenja mimezisa: mimezis pripada obrednoj, boanskoj sferi. Ljudi podraavaju neto to je "izvan njih" on je poricao da mimeza poseduje vrednost, podraavanje je tu drugog reda u odnosu na uzor. Ono ima negativnu vrednost jer nas dovodi u zabludu da se pribliavamo istini, a u stvari nas udaljuje od nje.

- Aristotel sasvim drugaije poima mimezu. Kod njega podraavanja ima pozitivnu vrednost jer pomou njega uimo. Mimeza nije puki odraz istine, ve je proces saznanja. Namera pesnika tragiara nije da gledaocima jednostavno predstavi ivot onakav kakav jeste, nego da govori o moguem na osnovu verodostojnosti ili nunosti. Zbog toga je prema Aristotelu poezija ozbiljnija od istorije. - mimezu emo ovde definisati kao preuzimanje "drugaijih" kultrunih formi koje vre pripadnici odreene kulture. Ona je kluno obeleje procesa kultrunog prometa. Posebno je zanimljiv primer mimetikog ponaanja koji se odnosi na havajski etnografski kontekst i na kapetana Dejmsa Kuka u prilazu i analizi Marala Salinsa. "Sluaj Kuk" - odigrao se u kontekstu velikog zapadnoj osvajanja oblasi u Tihom okeanu i prvih dodira kultura koje se uzajamno nisu poznavale. Domoroci su Dejmsa Kuka pogreno posmatrali kao boga po imenu Lono. Postoje svedoanstva da su domoroci saekali Kuka kao "boanstvo", kae Obejesekere, tako da je postao predmet obreda koji se svake godine odravao u ast Lona, boga plodnosti i izobilja. Kuk je

posle smrti zbilja proglaen za boanstvo. Neki, kao Obejesekere, tvrde da se zbog toga to su smatrali da im on omoguuje da imaju povlaeni poloaj u odnosima sa Velikom Britanijom proglaenje Kuka za boanstvo desilo posle, a ne pre njegovog ubistva (kako smatra Salins), i da je omoguilo ostvarenje zamisli tipine za lokalno verovanje o postanku sveta, a po kojoj su kraljevi naslednici mane (mo da se ono to je nevidljivo uini vidljivim) svojih prethodnika posle smrti proglaavani za bogove. -po Salinsu, Havajci su ubili Kuka jer su se plaili da on nije samo bog, nego i vladar koji se vratio da trai pravo na svoje kraljevstvo. Zahvaljujui toj moi, Havajske stareine su stekle povlaen poloaj u odnosu sa Britancima. Havajske aristokrate su tako poele da produbljuju razlike izmeu sebe i obinih Havajaca, pa su sebi poeli da daju imena znaajnih linosti engleske i severnoamerike politike, odevali su se, ponaali za trpezom i u javnosti kao belci, tj. kao britanske aristokrate. Umesto da budu naivno podraavanje obiaja belaca, ovi obiaju su predstavljali stabilan razvoj drutvenih slojeva. Kako Salins primeuje, Havajske stareine su primenile iste one kriterijume po kojima su se Evropljani od njiha razlikovali, a to su hrana, stanovanje i odea. Stareine su smatrale da im Kukovo posedovanje mane daje pravo na takvo podraavanje i poseban poloaj u odnosu na belce. Mimezis i mo - primer venecuelnanskih robova iz XVIII veka koji su nou podraavali "dvorove" belih vlastodraca i istovremeno pripremali pobune. Ili na primer, "mimetiki" plesovi putem kojih su crni Junoafrikanci izraavali elju da budu kao njihovi beli goispodari,u periodu od 30tih do 50tih godina XX veka. Ti brojni primeri preuzimanja oblika nekog drugog ne znae da oni koji ih preuzimaju ne postaju kao drugi, ve se upravljaju prema drugima, kae Rene irar. U mimezi nije re o izjednaavanju sa drugima i utapanju u njih, to su takvi oblici izraavanja kolektivne sveti koji pripadnicima zajednice omoguavaju da o sebi misle kao o drugaijima od drugih. Meutim, to navodno preuzimanje moi koju ima drugi esto se odvija upravo po logici tog drugog, kao to emo kasnije videti. Izvornost, podraavanje, savremenost - ovde autori govore o tome da odreeno knjievno delo moe da se smatra etnografskim dokumentom. injenica je da knjievno delo obuhvata tipino "kulturne" oblike ivota i izraze, kako realitike tako i fantastine - namenjene pripadnicima te "kulture" koji mogu da ih razumeju. - zanimljiv primer je "Crna knjiga" Orhana Pamuka. Ta knjiga naizgled spada u anr trilera, ali je u stvari roman o identitetu glavnog junaka koji eli da bude kao njegov roak novinar, o indentitetu Turske i njenih itelja kojima se novinar obraa u svojim lancima; ali i roman o likovima u romanu koji tragaju za samima sobom, a istovremeno ude da budu "neko drugi". - u jednom delu romana se razmatra majstor Bediju, istanbulski zanatlija koji izrauje lutke za izloge, koji eli da njegove lutke predstavljaju autentine Turke. Meutim, niko ne prihvata njegove lutke, ni predtstavnici vere, koji ih smatraju za svetogre, ni vlasnici radnju u Istanbulu. Radnja se dogaa izmeu pada

Otomanskog carstva i stvaranja turske republike, 20 tih godina prolog veka. Jedan duandija objanjava Bediju da Tuci vie nee da budu Turci, nego hoe da budu neto drugo. poraz Bedija izazvana je irenjem zapadnih filmova zbog kojh Turci svoje kretnje zamenjuju kretnjam iz filmova. Tradicionalne lutke e zapeatiti konani poraz lutkarevih snova upravo u trenutku kad ih neki duandija stavi u izlog, koji ih je neko vreme drao u izlogu cele, a zatim je odluio da ih raskomada i tako dobije posebne delove za izlaganje pojedinanih predmeta. Nije mogao da ih iskoristi cele jer skoro niko nije obraao panju na njih, budui da su mnogo liile na stvarne ljude. Bile su suvie originalne, identitet koji su Turci eleli da zaborave. To komadanje lutaka predstavlja metaforu rasparavanja kulture, odricanjem pamenja, komadanjem vremena, prostora, ivotnog ritma, sve u svemu komadanjem pojedinca to odlino pokazuje i "ovek bez osobina" roman Roberta Muzila. Sudbina lutaka je postala metafora gubitka individualnog i kolektivnog autoriteta. U kolebanju onih koji ale za tradicijom i prolou ostaju samo gorina i buncanje onih koji razmiljaju o razornom dejstvu savremenosti. - u zemlji koja vie ne ume da izabere izmeu sebe i drugog, obuzeta eljom da bude kao drugi i aljenjem to nije "ono to jeste". Ta pria je povezana i sa pitanjem dvojake prirode identiteta, individualne i kolektivne. I mastor i Turci podraavaju, on u pokuaju da doara svoj san o izvornosti, oni da bi mogli da budu onakvi kakvi nisu.

11. Novi identiteti i novi otpori osavremenjavanjuIdentitet i osavremenjavanje - injenica je da su mnoge "drugaije" zajednice nastale tokom zapadnih osvajanja, bilo da su fiziki unitene kao rtve etnocida, bilo da su se elementi koji su sainjavali novo vezivno tkivo izgubili, izmenili ili su ak zamenjeni novim. Meutim, mnoge kulture su uspele da preive sudar sa Zapadom i jedna od najznaajnijih pojava krajem prethodnog veka jeste nastojanje da se njihov glas uje u nacionalnom i meunarodnom kontekstu. - u svakoj antropolokoj analizi postoji porobljivaki odnos koje je manje ili vie prikriven, a sastoji se u preuzimanju prava da se govori u ime drugih. Ponekad za potvrdu neijeg identiteta nije potrebno da se on istie, to je sluaj sa Papuancima na visoravnima Nove Gvineje. Sve do nedavno oni su iveli u seoskim zajednicama i imale stareine mumi- "big men", ija se vlast u sutini zasnivala na grupi pristalica koju su stareine uspele da okupe oko sebe raznim ekonomskim i branim vezama itelja sela. Njihova vlast je bila nepostojana, esto su se smenjivali. - sa priobalnim Papuancima je bio drugaiji sluaj, oni su razvili kult pod imenom kargo, koji predstavlja verovanje u mitski brod kargo kojim e njihovi preci poslati neizmernu koliinu zapadnih potronih dobara. Kult je nastao krajem XIX veka, zasniva se na simbolikoj upotrebi evropskog bogatstva za prikazivanje osloboenja domorodake zajednice. Dakle, kargo je sloen kritiki izraz melanezijske zajednice o samoj sebi. Dok su oni prihvatili mit o kargu, Papuanci na visoravni su nastavili da vode plemenske ratove. Umesto drevnih titova sa izrezbarenim "tradicionalnim motivima danas nose metalne titove koji se prave od starih kanti sa oznakama piva

koje se najbolje prodaje u Okeaniji. Za izradu titova, obrednih ukrasa i linog nakita se obilato koriste predmeti sa Zapada, a u muzeju se izlau iskljuivo predmeti koji naizged pripadaju tradicionalnoj papuanskoj kulturi, dok samo zagovaraju predstavu o "izvornoj kulturi". Oni koji izlau te predmete ne oblae se kao "izvorni" Papuanci, a predmeti koje izrauju kao verne kopije rukotvorina iz vremena pre dolaska belaca nisu namenjene podseanju Papuanaca na sopstvenu tradiciju. Oni su namenjeni turistima. - Primeri granica do kojih moe da ide to "upoznavanje" Zapada sa domorodakom kulturom jesu storyboards, takoe u Novoj Gvineji, koji nam ujedno prokazuje da se istovremeno odvija i "preoblikovanja kulture i identiteta". Jo krajem XIX veka stanovnitvo Papue Nove Gvineje bilo je izloeno snanom kolonijalnom pritisku, kolonijalno osvajanje je dovelo do kulturnog rastakanja; taj proces propadanja obuhvatio je i "umetnike" radove koji su izraivani u "kuama za mukarce" , a njihova svrha je bila obredno uvboenje u zajednicu odraslih. Meutim, tokom poslednjih decenija pojavili su se novi predmeti kao izraz kultrunog identiteta, koji su namenjeni spoljanjem tritu, odnosno prodaji turistima. - srotyboards su ploe od takozvanog lakog drveta koje turisti mogu bez problema da ponesu sa sobom, a na njima su izrezbareni i nacrtani prizori iz svakodnevnog ivota i iz lokalnih mitova. Preko tih ploa Papuanci izvoze svoj identitet, dovode lokalnu kulturu u vezu sa silama koje vladaju u savremenom svetu. Meutim, dok su tradicionalni mitski crtei bili apstrakti i zagonetni, odmah se vidi na ta se odnosi govor crtea na ovim ploama. On predstavlja ivot Papuanaca onako kako ga turisti zamiljaju: plesovi, obredne igre, prizori iz lova. One kupcima pruaju oseaj da su dostigli tradicionalnu stvarnost Papuanske zajednice i da su je na taj nain prisvojili. - dok turisti u njima vide dela tradicionalne papuanske umetnosti, Papuanci u njima vide odraz svog sadanjeg stanja. Izradu storyboards je prouavala Roberta kolombo Dougoud i kae da za njih papuanci tvrde da pripadaju svetu kole, ime su toboe potvrivali da je to novi olbik umetnosti povezan sa najnovijim dodirima sa svtom belaca. Meutim, deset godina kasnije poeli su da tvrde da njihovi radovi dolaze sa istog mesta sa kog potiu predmeti i motivi koji su precima podarili mo. To sve pokazuje elju domorodaca da se prikau as kao moderni, as kao tradicionalni, zavisno od okolnosti. Sami Papuanci tvrde da su ploe kao savremeni priozvod sasvim u skladu sa njihovom tradicijom. Njihova vienja se razilaze jer se razlikuje simbolika upotreba izvorne papuanske kulture. Razvoj trita tih ploa je imao znaajno dejstvo na nain na koji su Papuanci predstavljeni u kontekstu odnosa sa drugim kuturama. Storyboards su istovremeno uticale i na preodbraaj i na jaanje njihovog identiteta. Obnovljeni su neki obredi, to opet moe da se pritumai kao privlaenje turista, ali i kao podsticaj za ponovno potvrivanje sopstvenog identiteta koji nije vezan za turistiko trite. Osavremenjivanje i razdvojenost - kod mimezisa smo rekli da prisvajanje forme drugog u pojedinim sluajevima znai da elimo da budemo prema drugom, odnosno da prisvojimo njegovu mo i budemo ravnopravni u odnosima sa njim. Takvi sluajevi odgovaraju oblikovanju kolektivnog identiteta koji nam omoguuje da sebe vidimo kao drugaije od onih kojima elimo da se suprotstavimo. Moda je re o podraavanju u tenji da se dostigne

ravnopravnost, ali ta ravnopravnost ni u kom sluaju ne iskljuuje razlikovanje ili razdvojenost. - Rene iro smatra da dananji svet karakterie izbijanje mimetikih kriza, tj. ispoljavanje ponaanja i kolektivne imaginacije omou kojih odreene grupe, narodi i nacije, pokuavaju da se domognu, esto sa pogubnim ishodom, onih dobara koja ve poseduju bogatije grupe, narodi, nacije. Nekm idejama kao to je brod kargo meleneanska zajednica pokuava da objasni razloge svoje zbunjenosti. U takvim izbijanjima kriza znaajnu ulogu ima usvajanje jezika savremenog ratovanja. Jezik savremenog ratovanja dovodi do razdvajanja kultura. - u knjizi Amitava Goa Rob iz rukopisa vie puta se pominje usvajanje govora savremenosti. Objedinjuje se etnografsko iskustvo autora i pripovest o njegovoj istovremenoj potrazi za linou koja je ivela pre mnogo vekova. U toj potrazi autor sledi oskudne tragove i nejasne naznake rasute po bibliotekama irom sveta o kretanju te linosti, indijskog roba. Go obilazi te geografske i kulturne prostore srednjovekovnog sveta i zakljuuje kako ne samo da su pre dolaska zapadnjaka portugalskog prodora u Tihi okean ovim oblastim krstarili ljudi i brodovi krcati robom, nego je i postojao dijalog izmeu vera i kultura. On je morao da pregleda dokumeta u indijskim, egipatskim, britanskim i amerikim bibliotekama. Put ga je stalno vodio kroz Egipat, tako da to traganje prerasta u ponovne obilaske sela, u razmaku od po nekoliko godina, u kojima obavlja antropoloko istraivanje na terenu. Pruila mu se tako prilika da u kratkim vremenskim razmacima prati promene koje izaziva prodor savremenosti, a pogotovo uvoenje govora savremenosti u svet tih seoskih zajednica iji su itelji verni svojim vekovnim tradicijama. Tu doe do svae izmeu Egipana i Indijca, i svako od njih u toj svai tvrdi da je njegova zemlja naprednija u pogledu nauke, tenkova, topova i bombi. Na kraju antropolog Indijac zakljuuje kako su on i imam, Egipanin, lanovi dveju zaostalih zajednica koje se utrkuju da bi stekle prednost u modernom nasilju. - imamovo prisvajanje govora savremenog ratovanja naizgled izraava njegovu elju da bude kao zapadnjaci, ali to zapravo oznaava njegovu elju da bude drugaiji, ne samo od zapadnjaka, nego i od Indijaca. Osavremenjavanje ne razdvaja samo pojedince i njihove tradicije, identitete i pamenja, ve i kulture koje se po svom govoru prepoznaju. Jezik osavremenjavanja je u stvari porobljivaki jezik Zapada i gde god se koristi, prenosti porobljivake ideje koje taj jezik oduvek ozraava: na primer ideje o razvoju. Odreenog dana u godini Egipani poseuju grob jednog egipatskog sveca, pa je i antropolog krenuo da obie to mesto, ali ga je zaustavila policija i privela na ispitivanje, zbog ega on ide tamo kad nije ni musliman, ni jevrej ni hrianin: to je u stvari grob jevrejskog sveca koga vekovima oboavaju muslimani, a u prolosti su ga moda potovali i hriani. Policajac ga je pustio, ali mu je rekao da kao obrazovan ovek ne bi trebalo da obraa panju na takve pojave kao to su posete grobovima svetaca, koje nemaju nikakve veze sa pravom verom, nego su obino praznoverje koje e sa dolaskom razvoja i progresa sigurno nestati. - tu je re o prisustvu savremenosti koja tei da postavi granice, da razdvoji ono to je bilo ujedninjeno i da udalji ono to je bilo blisko. Upotreba tog govora istovremeno udaljava i razdvaja, budui da govor razvoja podrazumeva zamisao o napredovanju na razvojnoj skali, on predstavlja i udaljavanje od drugog, po mogustvu tako to emo da nadmaiti u stepenu osavremenjivanja.

Nacionalizam i jezik nauke - mnoge nacionalne drave nastale po oslobaanju od kolonijalne vlasti, obuhvataju i vlast drave gde ive grupe koje pripadaju razliitim kulturama. Te drave ije su granice obino granice nekadanjih kolonija, esto potresaju nemiri, jedna ili vie grupa pokuavaju da ostvare apsolutnu ili relativnu prevlast nad drugima. Mnoge od tih napestosti su nastale pod takvim okolnostima, kao i zbog injenice da su grupe koje sada uzurpiraju vlast nakada su bile povlaeni saradnici kolonijalnih vlasti. Stoga grupe koje misle da ih druge grupe tlae i eksploatiu tee da se odvoje i da ostvare nezavisnost, ili barem autonmiju u upravljanju. Sve ee i na pefirefijama sveta nastaju nacionalni pokreti koji tee da ih svet prizna i zbog toga se trude da govore jezikom za koji se smatra da je danas prepoznatljiv u itavom svetu jezikom zapadne nauke. - deobom bive britanske Indije 1947. nastali su dananja Indija i Pakistan, jedna od najmnogoljudnijih zemalja na svetu, kanije je stvorena i drava Banglade. U Pakistanu meu narodima koji u njemu ive postoje grupe iji se jezik i tradicija meusobno veoma razlikuju. U zapadnom delu Pakistana ive Baludi. Njiihovi intelektualci koji su se kolovali na koledima u Velikoj Britaniji razvili su ideju o nezavisnom Baludistanu, ali 1947. godine nisu uspeli da ostvare taj plan. Od poetka nac. pokret Baludija na neki nain pokuava da nae potvrdu svoje tenje za autonomijom, mislei da e je nai u teorijama evropskih naunika i lingvista, koji su sredinom XIX veka poeli da se zanimaju za ovaj narod. U drugoj polovini XIX veka britanska kolonijalna uprava je preduzela kulturni popis stanovnitva Britanske Indije. Baludi su popisivani, izraen je njihov etnografski opis i uneseni su u mapu stanovnitva, rekonstruisana je i njihova istorija na osnov raspoloivih dokumenata, kao i etnografskih i lingvistikih podataka. Prvi istraivai koji su se zanimali za Balude tokom XIX veka zastupali su teorije da je irenje indoevropskih jezika u Evropi i Aziji izazvano ekspanzijom osvajakjih talasa i seoba koji je krenuo iz june Rusije oko 3 000 g. pre n. e., da bi dospeo do krajnjeg zapada Evrope s jedne, i Indije s druge strane. Jezik kojim govore Baludi predstavlja krajnju taku do koje je dopro pravac irenja podgrupe iranskih jezika. Balduki je slian zaista persijskom i kurdskom. Mnotvo usmenih balukih predavanja potvruje nepobitne istorijske injenice i svedoi da je predeo dananjeg Baludistana mesto susreta skupina i kultura koje su dolazile sa Istoka i Zapada, iz centralne Azije, ali i sa Afrikih obala i sa Arabijskog poluostrva. Uprkos tome, baluki nacionalisti prihvataju ideju o homogenosti svog porekla i kulture; njihov nacionalizam trai potvrdu u teorijama evropskih naunika iz XIX veka. Zbog cele te prie, Baludi su nerazvijeni, tako da pakistanske vlasti uvek mogu da se pozovu na injenicu da su Baludi na niem stupnju razvoja njihove zemlje, te ostaju kulturno i politiki u podreenom poloaju, a prebacuju im i nepotovanje vere. - Od evropske nauke iz XIX veka Baludi su preuzeli teoriju o indoevropskom poreklu i oslanjaju se na nju da bi ih svet priznao kao naciju. Ni tu nije toliko bitno da shvatimo pojam sklepane kulture koja se krije iza takvih pojava, koliko da razumemo njihovo dejstvo i politike posledice koje trpi identitet. Jezik modernizacije zbliava kulture u trenutku kada ga usvoje, ali ih istovremeno i razdvaja, zato to podrazumeva zamisao o napretku, takoe je pogodan za kulturna i politika podvajanja.

12. Marginalnosti i opiranje globalizaciji

Zaviajne zajednice i drutvene enklave -otpor koji pojedine kultre pruaju drugim kulturama gotovo nikad nije posledica organizovane volje i otvorenih politikih namera. Postoje i grupe koje pronalaze nove naine da uoblie svoj identitet, poto su liene svoje kulture i oteto mu je pravo na naslee. Znaajni primeri te vrste su i zajednice u centralnoj i junoj Africi koje bi se mogle svrstati u planetu brodoloma kako je naziva Ser Latu. Na planeti brodoloma ive oni kojima je u neposrednom ili posrednom sudaru sa zapadnom dominacijom oduzeta sopstvena kultura. Re je o svima koji su iskljueni iz tehnoloko-ekonomske nadnacionalne megamaine gde blagodeti savremenog sveta gotovo da i ne postoje. Dok su bile eksploatisane, ovakve zajednice su se jo i mogle nadati nekakvom opstanku, ali danas ivote ovih zajednica vie ne odravaju zarade iseljenika. - Ser Latu govori o pojavi zaviajne zajednice koja nie iz ruevina drevnih zajendnica, a temelji se na novoj socijalnoj solidarnosti, ne samo radi ouvanja utene nostalgije, ve i radi odranja svih ivotnih dimenzija. Postoje tri sloja u graenju zaviajne zajednice: imaginarni, drutveni i tehniko-ekonomski. Zaviajna zajednica na tehniko-ekonomskom planu pronalazi reenja koja su u potpunosti izvan trinih zakona i protoka raspoloive robe. Re je o reciklai otpadaka savremenog industrijskog drutva, drugaijoj upotrebi odbaenih predmeta, o mreama koje nadoknauju nedostatak onoga to mi zovemo uslugama. Sloj imaginacije u gradnji zaviajne zajenice sastoji se od spajanja razliitih verovanja, prorokih pokreta u kojima se modernistiki, hrianski ili muslimanski elementi meaju sa tradicionalnim vrednostima. Taj spoj je drugaiji od ostalih jer se odnosi na vie komponenata- verska i politika obeleja, kao i identitet. - Vitorio Lantemari je uoio tu povezanost razvoja religije s jedne, i politike i identiteta sa druge strane, da bi je potom uklopio u iri okvir odnosa izmeu Zapada i kultura Treeg sveta, zbog kojih su ove potonje liene identiteta. - u zapadnoj Africi se 20-tih godina prolog veka javljaju spojevi raznih vera i pojedini proroci koji ve predstavljaju odgovor na sile porobljavanja. Mark Oe vidi tri fenomena kao obeleja savremenog doba: gomilanje slika, gomilanje dogaaja, gomilanje individualnih odrednica. - Pol Riards kae da oni koji su iskljueni iz megamaine sve vie postaju socijalne enklave koje se oslanjaju na sistematsku primenu sile, enklave odbaenih ljudi koji esto postaju vlastodrci koji temelje svoju mo na do zuba naoruanim gardama u kojma su mladi i veoma mladi ljudi. Primer je Ujedinjeni revolucionarni Front Sijera Leona, sainjen od mladia na marginama drutva koji nemaju sredstava za ivot niti za bilo kakvo obrazovanje, a pruaju otpor sistemu. Oni obrazuju razliite garde u slubi sloenih enonomskih interesa koje se bave eksploatacijom rudnika dijamanata ili trguju dijamantima. To je ekonomski organizovano nasilje koje se uklapa u lokalne prilike uslovljene globalnim uticajima. Potkulture, otpori i odnosi meu polovima - razmatranje podkultura je vano jer su to oblici kulturnih odgovora i otpora koji danas postoje u perifernim delovima sveta koji nisu samo izraz pojedinih kultura, ve

i dijalektike, ponekad i sukobljavanja koja postoje unutar njih. Na primer, u mnogim kulturama u centralnoj i junoj Aziji postoje muka i enska tajna udruenja koja izraavaju svoju polnu pripadnost, odbojnost prema suprotnosm polu... Na primer tajno muko udruenje Poro i tajno ensko udruenje Sande u plemenu Mande u Sijera Leoneu. Obredi enskog udruenja koji su ukljuivali savremenu odeu i asesoriz su izazvali veliki otpor tradicionalnih muslimana. Revolucija, simbolizam i protok kultura - na mnogim mestima se obrazuju okruenja ija se obeleja sve vie gube. Etnoglafija se i sama sve manje odnosi na jedno lokalno obeleje, a sve vie na mnotvo razliitih lokalnih obeleja istovremeno. To je i zbog toga to su savremene kulture otvorenje za razliite dodire i uticaje nego ranije. Znaajan primer tog ukrtanja je i kaligrafska vetina koja je dola do izraaja u iranskoj revoluciji 1979. Ta vrsta stvaranja je oigledno politika, a stilske odlike plakata i zidnih slika u iranskoj revoluciji po mnogo emu se mogu porediti sa odreenim stilom koji potie iz kubanske revolucije polovinom prolog veka i ruske revolucije poetkom XX veka. Krasnopis je grafiko izraavanje koje spaja lingvistike i vizuelne komponente, a prilagodljivost mu omoguuje da objedini i uskladi nove i stare, ve postojee elemente. - Abedi i Fier prate grafike preobraaje koje doivljava crte ljuljana na plakatima i zidnim slikama u iranskoj revoluciji.

13. Izraavanje odbaenosti i eksploatacije pomou kultureSinkretizam, marginalnost i oslobaanje - ovde se razmatraju oblici kulturnog izraavanja marginalnosti i eksploatacije. U oblicima sinkretizma kao to su muke i enske zajednice, vanu ulogu ima podraavanje. U jednom plemenu na Novoj Gvineji vanu ulogu je imao inicijacijski obred obrezivanja, koji je oiveo nakon dugog vremena zapostavljanja. Razlog ponovnog prihvatanja obrezivanja je taj to je ono shvaeno kao kljuni deo obreda inicijacije mladih u svet mukaraca u pokuaju da ponovo ovladaju svojim politikim i saznajnim prostorom. Pripadnici plenema Ngaing istiu da taj obiaj potie spolja, ali obavezno napominju da se odvija zajedno sa sloenim obredom koji je postoja pre njegovog uvoenja. To ovrezivanje je uvela osoba koja nije lan plemena, nego je bolniar u bolnici kojom su upravljali belci, te su pripadnivi plemena prihvatili taj obiaj jer to rade i belci, ali ne iz obrednih razloga, nego radi zdravlja i higijene. Inicijacija poinje pripremnim pranjem instrumenata vodom iz odreenih delova reke, koji slue iskljuivo u te svrhe, kao i sastavljanjem novih kompozicija za muzike instrumente koji se uzrauju od tikve. Pre obreda mladii se povlae na to mesto i ispovedaju. Oni priaju sve o svojim polnim odnosima, koji prema antropologiji ovog plemena, slabe mukarevu snagu. Posle obrezivanja mladii se povlae i za to vreme se uvode u ezoterike tajne; na dan obrezivanja se pojavljuju pred metanima obueni u evropsku odeu i nosei posude sa krvlju obrezivanih ena i ploice. Pripadnici plemena Ngiang misle da je taj obred savreno u skladu sa hrianskom verom. Oni smatraju da misionari i belci uopte, ne otkrivaju najdublje istine o svojoj kulturi, ve samo najpovrnija obeleja. Biblija i Novi zavet tako

postaju izvor za uvoenje obreda inicijacje. Oni povezuju Jovana Krstitelja i Isusa Hrista sa tradicionalnim obrednim instrumetima koji se peru vodom u odreenom delu reke pre obreda inicijacije. Oni znaju da je Isus bio obrezivan i smatraju da je njegovo razapinjanje na krst zapravo obredno obrezivanje. -takvo povezivanje nije rezultat nikakve kultrune papazjanije, ve deo prilino delotvornog shvatanja i suprotstavljanja kolonizatorima koji su nametnuli poniavajuu predstavu o Papuancima. - Otpor belcima se izazvao u raznim vidovima imaginarnog, a cilj je bio da izgradi i prostor i predstavu o sopstvenom telu koja se razlikuje od shvatanja kolonijalnih osvajaa. Pleme Ngaing ugradilo je kolonijalnu hijerarhiju u svoje vienje tela i duha, tako da oni u beloj koi vide izbavljnje od crnila. Domoroci smatraju da bela sr predstavlja belce koji imaju mo da proizvode opipljiva dobra. Oni ipak na taj nain reprodukuju manihejsko vienje tipino za kolonijalno hrianstvo i doprinose njegovom potvrivanju, i na taj nain pruaju otpor u okviru hegemonijskog konteksta. Podrivanje odnosa moi na paradoksalan nain doprinosi njihovom produavanju. Belci se na kraju nalaze u sreditu, za razliku od domorodaca. Oni su uvoenjem obrezivanja otpoeli proces odvajanja od belaca, jer su ga spojili sa tradicionlanim obredima koji se razlikuju od Evropljana. Meutim, obrezivanje im ne pomae da shvate tradiciju i da obnove ritualna znanja i radnje i da to naslee ugrade u svoj savremeni identitet. Tradicija predstavlja izgradnju kulturne prolosti domorodaca i to pod uticajem savremenih prilika saznanja i moi.

Eksploatacija na polju imaginarnog - Kako je lokalno stanovnitvo prikazivalo eksploataciju Zapada u okviru svoje kulturne imaginacije? - rudari koji kopaju rudu kalaja u bolivijskim kopovima razvili su demonsku predstavu o kapitalistikim proizvodnim i trainim odnosima. Oni su potomci desetina i stotina rudara koji su umrli u tim rudnicima u decenijama neposredno nakon panskog porobljavanja Inka; primili su hriansku veru, ali oboavaju kako hrianska boanstva, tako i duhove plodnosti i podzemne bogove svoje drevne religije. Rudari koji se mole bogu Tiju i prinose rtvu svesni su svog neizvesnog poloaja: s jedne strane su prinueni da uestvuju u unutavanju prirodnih zaliha, sa druge shvataju da ta logika eksploatacije prirode kojoj moraju da se povinuju dovodi u opasnost njihove ivote. Tija obezbeuje rudarima da ostvare prelaz izmeu ta dva lika stvarnosti, kao i izmeu lokalnog obeleja njihovog ivota i snaga globalizacije. Tokom kolonijalnog razdoblja oni su predstavili Tija u odei panskog inkvizitora, dok je tokom 70tih to belac sa kaubojskim eirom. - u studijama evropskih seoskih kultura, poput istraivanja italijanskog juga koje je uradio Ernesto de Martin, opisuju se oblici otpora utisnuti u kulturna spajanja i podraavanja. Takva istraivanja pruaju podsticaje za razumevanje zajednica koje su geografski veoma udaljene od nas, ali su nam u vremenskom smislu veoma bliske.

- u bolivijskom plemenu ipaja veruju u povratak vampira koji zovu Karisiri. On izgleda kao obian ovek, melez ili belac. To verovanje postoji u bolivijskim visoravnima jo od ranskog osvajanja. Seoske sredine su poele da smatraju odreene pojedince sumnjivim zbog posrednike uloge izmeu seoskim i gradskih zajednica, pa su ih optuili da su oni Karisiri, tako da su postali rtve prekog suda i lina. - Erik Volf, antropolog, u delu Evropa i narodi bez istorije polemie o shvatanju da se druge kulture posmatraju kao da nemaju istoriju. Taj deo antropoloke tradicije tei da druge narode prikae kao izvorne zajednice ije kulture i institucije nisu zagaene spoljnim uticajima. Pre je bilo lake da se svet prikae kao mesto razvoja izdvojenih i zasebnih kultura, to je nemogue od kada se pojavila etnografska slagalica, etnografija koja gradi specifina saznanja o izdvojenim socio-kulturnim zajednicama i uklapa ih kao kamenie u planetarni mozaik. Sa pojavom kosmopolitske etnografije sve se vie vodi rauna o procesima gubljenja teritorijalnih i lokalnih obeleja kojima su kulture kao i ljudi kao njihov sastavni deo sve vie izloeni. - Ser Latu pie da je prevlast Zapada ekonomski i kulturni proces koji ima dvostruko dejstvo: univerzalno, zbog njegovog irenja i njegove istorije, i reproduktivno, jer ima obeleja maine i oblik modela. - Klod Levi-Stros je razotkrio ljudodersko potroako ponaanje koje Zapad ispoljava u dodiru sa drugim kulturama, dok njima istovremeno pripisuje takvo ponaanje.