UV zraenje je deo elektromagnetnog spektra zraenja talasnih duina od 100 - 400 nm

Spektar elektromagnetnog zraenja i optiki deo spektra

Izvori UV zraenja

prirodni: Sunce (solarno UV zraenje )

vetaki:lampe i fluroscentne cevi koje se koriste u biologiji, medicini i kozmetici.

Prema biolokom dejstvu UV zraenje se deli :

UV-C oblast od 100 do 290 nm (direktno deluje na genetski materijal i moe da izazove smrt elija)

UV-B oblast od 290 do 320 nm (uzrokuje opekotine, mutacije, karcinogenezu, prevremeno starenje)

UV-A oblast od 320 do 400 nm (izaziva stvaranje slobodnih radikala koji deluju na genetski materijal, doprinosi hroninim oboljenjima koe i oiju, starenju)

Apsorpcija od strane gasova u atmosferiVisina SuncaNadmorska visinaRefleksija i apsorpcija povrine

Apsorpcija UV zraenja od strane gasova u atmosferi

Najvei deo UV zraenja se apsorbuje od strane:

Ozona Molekularnog kiseonikaAzotaJedinjenja azota,Jedinjenja ugljenika i dr. Ozon Ozon u potpunosti apsorbuje UV-C komponentu zraenja, zraenje koje je po ivi svet najopasnije, i veinu UV-B komponente.

Visina Sunca Suneva elevacija (visina Sunca) je ugao izmeu horizonta i pravca u kojem se vidi Sunce.

Suneva elevacija zavisi od doba dana, od geografske irine i datuma u godini.

Najvei intenzitet UV zraenja je u letnjim mesecima oko podneva.

Nadmorska visina

Sa poveenjem nadmorske visine poveava se intenzitet UV zraenja za 6-8% na svakih 1000 m. Do ovog poveanja dolazi zbog smanjenja koliine apsorbera sa poveanjem nadmorske visine.

refleksija sunevih zraka :

85% od snega 17% od peska 5% od vode 3% od trave.

Podela intenziteta UV zraenja prema vrednosti UV indeksa

UV indeks predstavlja fluks zraenja od 25 mW/m2

UV indeksNivo zraenja1-3Nizak nivo3-5Srednji nivo5-7Visok nivo7-9Veoma visok nivo9-Ekstremno visok nivo

Minimalana eritemska doza (MED)

Za Evropu su usvojena etiri karakteristina tipa koe:

Tip koe I je tip koe koja uvek crveni, a nikad ne tamni. To su ljudi sa izrazito svetlom puti, svetlim oima i kosom. Tip koe II po pravilu crveni, a retko crni. Tip koe III su ljudi smee kose i oiju, crne, a ne crvene odmah. Tip koe IV poseduju ljudi tamne puti, tamne kose i oiju. Njihova koa crni, a retko pocrveni.

Minimalna eritemska doza (MED) predstavlja onu aktivnu dozu koja izaziva crvenilo koe koja do tada nije izlagana zraenju

Tip 1 - Mleno bela koa, pege, ridja ili plava kosa, plave oi. Lako izgori, uvek pocrveni, nikad ne pocrni. Tip 2 - Svetla koa, plava kosa, svetle oi, lako izgori, uvek pocrveni, minimalno pocrni. Tip 3 - Svetla koa, kestenjasta kosa i oi. Retko izgori, ponekad pocrveni, lako pocrni. Tip 4 - Tamna koa, tamne oi i kosa. Retko izgori, ne crveni, jako pocrni Tip 5 - Tamno braonkasta koa, tamne oi i kosa (azijski tip). Izuzetno retko izgori, jako pocrni. Tip 6 - Crna koa, crne oi i kosa (afriki tip). Nikad ne izgori.

Vreme izlaganja UV zraenju za tipove koe I i IIVreme izlaganja UV zraenju za tipove koe III i IV

Dejstvo UV zraenja na ljudski organizam

Dejstvo zraenja na kou Vei deo UV zraenja se zaustavlja ve u povrinskom sloju koe-epidermisu. Tom prilikom dolazi do sledeih fizikih pojava.

refleksijetransmisijeapsorpcije

poveanje metabolizma, bilo preko direktne stimulacije tkiva ili preko stimulacije tiroideje, podie optu otpornost organizma i imunobioloke snage, obezbeuje D vitamin i normalan metabolizam kalcijuma i fosfora, normalizuje nivo glikemije i holesterolemije,

1. Kratkorone posledice

Oseaj toplote, Trenutno crvenilo

2. Srednjerone posledice

- Opekotine od sunca- Tamna boja koe- Poveanje debljine koe i slabljenje imuniteta

3. Dugorone (hronine) posledice

- Starenje koe - Pojava karcinoma koe - Pojava katarakte

Melanom je najagresivniji od svih tumora koe jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe.

A: Asymmetry - Asimetrija Ako povuete liniju kroz sredinu promene, videete da dve polovine nisu simetrine 1. ABCD kriterijum A: Asymmetry - Asimetrija Ako povuete liniju kroz sredinu promene, videete da dve polovine nisu simetrine

B: Borders IviceNepravilna, izreckana ivica

C: Color - Boja Razliita prebojenost mladea - prisustvo vie boja: crna, braon, ruiasta, crvena ili bela

D: Diameter - Dijametar Ukoliko je mlade preko 6 mm u promeru

Sedam taaka Glazgovske grupe :Promena veliinePromena oblikaPromena boje mladeaPromer preko 6 mmInflamacija (zapaljenje)Krvarenje ili stvaranje kruste na povrini mladeaPromene u senzibilitetu (svrab, bol...)

Dejstvo UV zraenja na oi

UV-B zraenje apsorbuje prednji deo oka, pa ono u tom delu i izaziva oteenje.UV-A zraenje prodire dublje u oko pa izaziva oteenja na dnu oka.

Apsorpcija UV zraenja u oku doprinosi razvoju katarakte, fotokeratitisa, malignim i degenerativnim promenama.

Zatita od UV zraenja

Odea prua potpunu zatitu od UV zraenja.Delove koji nisu prekriveni odeom treba zatititi primenom zatitnih preparata koji sadre supstancije koje apsorbuju u UV-B i UV-A oblasti.Osnovno svojstvo svih preparata za zatitu od UV zraenja je zatitni faktor (Sun Protection Factor, SPF). SPF predstavla brojnu vrednost koja pokazuje koliko puta due se moe boraviti na suncu uz primenu preparata, u odnosu na stanje bez njega, a da ne doe do pojave crvenila koe. Bitno je da preparati pored zatite od zraenja u UV-B oblasti pruaju i zatitu u UV-A oblasti.

Zastitni faktor (SPF) oznacava koliko puta duze se mozemo suncati do pojave prvog crvenila u odnosu na vreme bez ikakve zastite. To znaci, da na primer ako je koza osetljiva i crvenilo se javlja posle deset minuta, sa preparatom faktora 15 crvenilo ce se pojaviti posle 150 minuta suncanja.

Izbegavajte sunce izmedju 11 i 16 h. Traite hlad, zatitite se odeom Nosite adekvatnu odeu. Savetuje se majica dugih rukava, eir i zatitne naoari. Koristite zatitni antisolarni krem sa veim SPF od 20, irokog spektra koji prua UVB+UVA zatitu. Antisolarna sredstva primenjujte svakodnevno (pre izlaska iz kue i izlaganja suncu) na sve regije koe koje su izloene UV radijaciji u dovoljno debelom sloju. Ponavljajte mazanje redovno, naroito ako plivate ili ste dugo van kue (na svaka 2 do 4 sata). Antisolarna zatitna sredstva ne koristite da bi produili boravak na suncu ve da biste zatitili vau i kou vaeg deteta od tetnog delovanja sunca. Ne ostajte dugo na suncu i izbegavajte sunanje.

Suncobran prua dovoljnu zatitu odsunca: netano.

Kad stignete na plau nanosite kremu zatite od sunca i mislite da ste zatieni za ostatak dana: netano

Nanoenje krema spreava tamnjenje koe: netano.Oblaci spreavaju da se potamni i da nas uhvati sunce: netano.Moemo se izlagati suncu bez zatite ako nam je koa pocrnela (osunana): netano.Voda titi od sunca: i tano i netano.Proizvodi od kojih dobijamo tamniji ten bez sunca tite od tetnih zraka: netano.

solarijumi (prevremenog starenja koe, slabljenja ili potpunog blokiranja imunskog sistema, oteenja oiju, pojavu katarakte i melanoma na oku, karcinoma koe)

lampe za sunanje

Na osnovu preporuka SZO solarijume ne smeju koristiti: - Osobe sa fototipom koe I i II - Osobe koje imaju veliki broj mladea - Deca i sve osobe mladje od 18 godina. - Osobe kod kojih postoji tendencija ka pegavosti - Osobe koje imaju istoriju estih opekotina od sunca - Osobe koje imaju pre-maligne promene na koi - Osobe koje imaju kou oteenu od sunca - Osoba koje na sebi imaju kozmetske preparate (poveana osetljivost ka UV radijaciji) - Osobe koje koriste lekove kao to su: antidepresivi, antibiotici, psoraleni, antigljivini lekovi, antidijabetini lekovi

Opekotine od sunca mogu biti razliitog intenziteta, kreu se od obinog crvenila do pravih opekotina. Stepen opekotina zavisi od intenziteta i sunevog zraenja i vremena (duine) boravka na suncu, kao i od fototipa koe. UVA zraci pogoravaju opekotine koje su izazvane UVB zracima. To daje odgovor i na pitanje zato suneva svetlost pred kraj dana, sa manjim sadrajem UVB zraka, ali velikim sadrajem UVA, pogorava stanje podnevnih opekotina. - Tamna boja koe, naalost glavni razlog naeg sunanja, poinje da se javlja 2 dana posle izlaganja suncu, najintenzivnija je 20-og dana a nakon toga se postepeno povlai ukoliko ne doe do novog izlaganja sunevim zracima. Starenje koe - zbog izlaganja suncu zahvaljujui UVA zracima koji prodiru duboko u kou, ona stari. UVB i infracrveno zraenje imaju takoe negativno dejstvo. Hronino izlaganje suncu izaziva prerano starenje koe koja postaje suva, zadebljala, ukasto prebojena, sa dubokim borama, na njoj se javljaju pigmentne promene. - Pojava karcinoma koe (bazocelularnog karcinoma, spinocelularnog karcnoma i malignog melanoma) je najozbiljnija posledica preteranog izlaganja suncu. Danas je utvrdjeno da izlaganje koe suncu, posebno UV zraenju ini glavni faktor rizika za razvoj karcinoma koe. Ne-melanomski karcinomi koe (bazocelularni i spinocelularni karcinom) nastaju posle dugotrajnog kontiniranog izlaganja suncu kada dolazi do ispoljavanja kumulativnog efekta UV radijacije (primarno UVB i UVC zraka). Suncobran prua dovoljnu zatitu od sunca: netano. Sunevi zraci se odbijaju od tla i dolaze direkno do vae koe. Postavite suncobran u travu koja upija vei procenat zraenja.Nanoenje krema spreava tamnjenje koe: netano.Sloj krema titi od UVA i UVB i od njihovog neeljenog dejstva (solarni eritem, i na duge staze starenje koe). Posle nekoliko dana izlaganja suncu dobiete lepu boju bez da ste uinili naao svojoj koiOblaci spreavaju da se potamni i da nas uhvati sunce: netano. Oblaci zaustavljaju tek jedan mali deo sunevih zraka. Oblak e propustiti i do 95% UV. Dakle, oprez!Moemo se izlagati suncu bez zatite ako nam je koa pocrnela (osunana): netanoNikada ne zaboravite da osunana koa ne titi od sunca. I jo, potamnela koa ne spreava UVA koji su odgovorni (na duge staze) za razvoj kutanih karcinoma. ak i ako vaa koa brzo dobija taman ten bolje je da koristite kremu sa manjim zatitnim faktorom.Voda titi od sunca: i tano i netano. Istina je, ali samo u dubini. Dok plivate na povrini, voda se ponaa kao lupa. titi do toplote ali ne i od suncaProizvodi od kojih dobijamo tamniji ten bez sunca tite od tetnih zraka: netano. Tamna boja koe kod ovih proizvoda je produkt oksidacije, kao jabuka, koja kad se presee potamni. Ova vrsta proizvoda se preporuuje ukoliko elite da imate ravnomernu boju koe tokom cele godine: potpuno je siguran nain i nema tetnih dejstava kao solarijum. Tablete za dobijanje tamnog tena (psolaren) se preporuuju samo kao terapija pojedinih bolesti koe i moraju biti prepisane od strane lekara. Tablete koje sade karoten daju koi samo odrenu boju, ne tite meutim od sunca i mogu da budu opasne za oi i jetru. . Prekomerno kratkotrajno ili dugotrajno izlaganje dejstvu UV radijacije u solarijumima moe dovesti do prevremenog starenja koe, slabljenja ili potpunog blokiranja imunskog sistema, oteenja oiju ikljuujui pojavu katarakte i melanoma na oku, karcinoma koe. Svi vetaki aparati za potamnjivanje koe, a prevashodno solarijumi koji se najee koriste emituju kako UVA tako i UVB zrake. Koliina radijacije je slina onoj koju emituje sunce, a u pojedinim sluajevima, naalost moe biti i mnogo jaa, tako da pojedini solarijumi imaju sposobnost da emituju UV radijaciju koja je od 5 do 20 puta jaa od UV radijacije koje emituje sunce u Australiji u podne u letnjim mesecima.