Uticaj Finansijske Krize Web

Uticaj finansijske krize na poslovne performanse preduzeća po privrednim

granama - komparativna analiza srbije, Hrvatske i slovenije

Beograd, oktobar 2012. godina

UTICAJ FINANSIJSKE KRIZE NA POSLOVNE PERFORMANSE PREDUZEĆA

PO PRIVREDNIM GRANAMA – KOMPARATIVNA ANALIZA SRBIJE, HRVATSKE I SLOVENIJE

Izdavač:Nacionalna agencija za regionalni razvoj

Studiju izradio tim Agencije za edukaciju, konsalting i menadžment Logistic sevices solution support Niš

Štampa: Vizartis

Tiraž: 200

sadrŽaJ

1. globalna ekonomska i finansijska kriza 5 1.1. O krizi uopšte 5 1.2. Sistemski aspekt ekonomske krize 8 1.3. Zablude neoliberalizma 8 1.4. Uzroci finansijske krize 9 1. 5. Regulisanje finansijskog sektora kao nužnost 10

2. ekonomska kriza U evropi 12 2. 1. Uzroci i posledice 12 2.2. Privredna kretanja u EU 14 2.3. Privredna kretanja u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj 22

3. posledice krize na poslovne performanse preduzeća u srbiJi 29 3.1. Metodologija istraživanja 29 3.2. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 29 3.3. Rudarstvo 36 3.4. Prerađivačka industrija 43 3.5. Trgovina na veliko i trgovina na malo 50 3.6. Građevinarstvo 57 3.7. Informisanje i komunikacije 63 3.8. Finansije i osiguranje 70 3.9. Poslovanje nekretninama 76

4. posledice krize na poslovne performanse preduzeća u sloveniJi 83 4.1. Metodologija istraživanja 83 4.2. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 83 4.3. Rudarstvo 90 4.4. Prerađivačka industrija 97 4.5. Građevinarstvo 104 4.6. Trgovina na veliko i trgovina na malo 111 4.7. Informisanje i komunikacije 118 4.8. Finansije i osiguranje 126 4.9. Poslovanje nekretninama 133

5. posledice krize na poslovne performanse preduzeća u HrvatskoJ 141 5.1. Metodologija istraživanja 141 5.2. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 141 5.3. Rudarstvo 148 5.4. Prerađivačka industrija 155 5.5. Građevinarstvo 162 5.6. Trgovina na veliko i trgovina na malo 169 5.7. Informisanje i komunikacija 176 5.8. Finansije i osiguranje 183 5.8. Poslovanje nekretninama 190

6. komparativna analiza srbija, slovenija i Hrvatska 196 6.1. Komparativna analiza uticaja finansijske krize na sektor poljoprivrede 196 6.2. Komparativna analiza uticaja finansijske krize na prerađivački sektor 200 6.3. Komparativna analiza uticaja finansijske krize na sektor trgovine 204

preDgovor

Ekonomska recesija koja je danas zahvatila privrede većine zemalja i to onih najrazvijenijih, dok ostale zemlje beleže negativne uticaje u vidu značajnijeg usporavanja privrednog rasta, nametnula je pitanja njenog prevazilaženja, kako kreatorima ekonomske politike, tako i makroekonomistima. Mere ekonomske politike, koje bi trebalo da doprinesu okončanju negativnih ekonomskih kretanja i preokrenu ih, u prvom su redu usmerene na podsticanje agregatne tražnje, a u makroekonomiji su poznate kao kejnzijanska ekonomska politika. Znajući da su Kejnsova ekonomska teorija i politika, u vidu kejnzijanizma, nastale 30-tih godina XX veka u periodu Velike ekonomske krize, kao i da ekonomije nakon ove krize do danas nisu zabeležile tako drastičan pad, često se današnja kriza poredi sa onom iz 30-tih godina, u pokušaju da se utvrde njeni uzroci, kao i ekomomska politika za njeno prevazilaženje. Iako sadašnja ekonomska kretanja po oštrini pada podsećaju na onu iz 30-tih godina XX veka, uzroci su im drugačiji, mada postoji druga vrsta sličnosti koja se sve više nazire.

Kao što je kriza iz 30-tih godina XX veka dovela do verovatno najznačajnije promene u ekonomskoj teoriji, okončanja klasične ekonomije i razvoja makroekonomije kao posebne discipline, a bazirane na Kejnsovoj teoriji, kao i do promena u vođenju ekonomske politike, po prvi put je uvedena aktivna politika upravljanja agregatnom tražnjom bazirana na monetarnoj i fiskalnoj ekspanziji, a kasnije i stvaranjem osnova svetskog monetarnog i finansijskog sistema, tako se i danas očekuje da će kriza izroditi promenu dominantne makroekonomske paradigme, ali i stvaranje novog finansijskog sistema, koji bi se bazirao ne većoj transparentnosti i regulaciji. Zbog toga se danas sve glasnije govori o kraju neoliberlne makroekonomske paradigme, kao i liberalizma u vođenju makroekonomske politike, jer je sve veća uloga državne intervencije, kao i pritisci za primenom protekcionističke ekonomske politike.

Ekonomska kriza jeste sastavni deo makroekonomskog ambijenta Srbije na početku druge decenije dvadesetprvog veka. U cilju pronalaženja adekvatnog odgovora na aktuelnu ekonomsku krizu sagledani su transmisioni mehanizmi na osnovu kojih se ona prenosila na realni sektor privređivanja i kakve su bile njene posledice na privredu Srbije.

Osim posledica na privredu Srbije, uticaj finansijske krize sagledan je i na ostale zemlje u okruženju, kao što su Slovenija i Hrvatska. Posledice finansijske krize analizirane su za svaku od zemalja po sektorima privređivanja. Cilj ovakvog pristupa ogledao se o tome da se sagledaju najranjiviji sektori privrede u različitim zemljama i sagledaju iskustva ekonomske politike u Srbiji i okruženju. Rezultati istraživanja mogu se iskoristiti za smernice ekonomske politike u godinama koje slede. Ovakav pristup je neophodan jer ekonomska kriza nije prošla.

5

Globalna ekonomska i finansijska kriza – velika recesija

1. globalna ekonomska i finansijska kriza (velika recesija)

1.1. o krizi uopšteOdavno je postalo jasno da je u savremenim uslovima privređivanja, tržište postalo nesavršen

koordinacioni mehanizam. Toj činjenici doprinosi ne samo ogromna dinamika ekonomske aktivnosti u svetskim razmerama, već i različito delovanje države u ekonomskoj i drugim društvenim sferama.

Princip leseferizma je odavno demantovala surova ekonomska stvarnost, pa je planiranje budućeg razvoja postala obaveza svake ozbiljne nacionalne ekonomije. Pravovremena i adekvatna državna aktivnost se u savremenom procesu razvoja gotovo nigde ne postavlja kao pitanje.

Cilj studije koja je pred vama, nije da analizira nesavršenost tržišnog mahanizma, niti da se bavi analizama kriznih dešavanja i neadekvatne reakcije države s tim u vezi. Cilj studije je da analizira konkreten faktore koji su doveli do najnovije ekonomske krize, čiji su se prvi simptomi pojavili maja 2007. godine, zatim da objasni njeno širenje i njene posledice po svetsku ekonomiju, a pogotovo zemlje u okruženju koje su ovde glavna tema. U fokusu ovog istraživanja će biti tri zemlje Jugoistočne Evrope, koje su nekada bile deo jedinstvene države Jugoslavije, od kojih je jedna već punopravni član EU, a dve imaju status kandidata. Radi se, dakle, o Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, najrazvijenijim republikama bivše SFRJ, čije su ekonomske veze nakon raspada iste, čak i pored ozbiljnih političkih nesuglasica u prethodnom periodu, ostale na zavidnom nivou, sa tendencijom daljeg razvoja.

Intenzitet ekonomske krize začete 2007. godine, koja je zahvatila čitavu planetu, bio je takav da je ona neizbežno, iako ju je iznedrio finansijski sektor, morala uticati i na realni sektor privrede. Mikroekonomski entiteti su intenzivnio trpeli negativne uticaje krize koja se prelivala iz regiona u region, sa nacionalne ekonomije na nacionalnu ekonomiju, sa preduzeća na preduzeće. Pad proizvodnje je dalje negativno uticao i na pad zaposlenosti, ogromne disbalanse u budžetima, zaduživanja u inostranstrvu, što je dovelo do opšte ekonomske pometnje i katastrofalnih prognoza budućeg privrednog rasta.

Kriza o kojoj govorimo nije, dakle, privremena i lokalna, već dugoročna i globalna. Ona je pre svega struktrurnog karaktera, što je dodatno čini složenom.

Čini se da u istoriji ne postoji ni jedna društvena zajednica koja na ovaj ili onaj način nije bila u nekom periodu zastoja ili nazadovanja. Da se kriza može predvideti, verovatno da do nje ne bi ni dolazilo. Ona dolazi neočekivano, postepeno ili naglo, pa ukoliko se desi, njoj treba pristupati krajnje trezveno i objektivno. Bilo kakav subjektivizam i odsustvo kolektivnih interesa može je produbiti i produžiti.

Sa usložnjavanjem globalne ekonomske aktivnosti, krize se dešavaju sve češće i očigledan su dokaz postojanja privrednih ciklusa. Zbog toga krizu možemo posmatrati i kao svojevrsnu prekretnicu u razvoju – od silazne u uzlaznu fazu (pad i depresija ulaze u nove faze oživljavanja i zatim poleta). Ekonomski ciklus predstavlja periodično ponavljanje određenih teškoća, vidljivih pre svega kroz naizmenični pad i porast ekonomske aktivnosti, odnosno fluktuacije dohotka.1

Da li su krize neminovne i da li se mogu izbeći? Da su kojim slučajem ekonomski sistemi perfektni, verovatno da do kriza ne bi ni dolazilo. Njihova imperfektnost, međutim, dovodi do ciklusa. Pravovremena i adekvatna uloga državnih institucija i ekonomske politike, s tim u vezi, mora odigrati odlučujuću ulogu.

1 P. Đukić, „Globalna i nacionalna ekonomska kriza – izazov za reforme i održivi rast ekonomije“, Ekonomska kriza, Novi Sad, 2009, str. 3.

6


Ekonomska kriza, prema Habermasu, dovodi i do dezintegracije društvenih institucija, a samim tim i do socijalne dezintegracije. Može se reći i da je najvažnija komponenta krize društvenog sistema ustvari privredna kriza, s obzirom da se u njoj sukobljavaju interesi delujućih grupa, čime se dovodi u pitanje i socijalna integracija društva.2

Bilo da je kriza globalna ili lokalna, prema Kejnzu, jednom od najznačajnijih i najpoznatijih ekonomista novije ekonomkse nauke koga su nakon Velike depresije nazivali i „spasiocem kapitalizma“, najznačajniji uzročnik je neadekvatna raspodela dohotka koja ne obezbeđuje uvek rast platežno sposobne tražnje i investicija. Kejnzijansku revolucija je u globalnoj makroekonomskoj politici i praksi donela državnu preraspodelu dohotka radi njegovog preusmeravanja ka sektorima i socijalnim kategorijama gde je veća sklonost ka potrošnji, a sve to radi održavanja potrebnog nivoa investicija i pune zaposlenosti.

Nakon krize, više ništa nije kao ranije. Pogotovo je situacija složena ako posmatramo strukturnu transformaciju, koja u kriznim uslovima „odvlači“ strukturu od optimuma. Strukturni poremećaji se dugo leče i zahtevaju puno kapitala, a to za nerazvijene i zemlje u razvoju znači da moraju ulaziti u različite dužničko-poverilačke odnose, što može produbiti i zakomplikovati krizu.

Prvi znaci svetske ekonomske krize koja podseća na onu od 1929-1933. pojavili su se polovinom 2007. godine u SAD-u, najverovatnije u sektoru nekretnina, a inicijalna kapisla bila je njihova precenjenost. Prvi na udaru bio je finansijski sektor, čiji su strukturni i funkcinalni nedostaci doveli do toga da se kriza prenese i na realni sektor i učini je kompletnom. Ona nije bila samo finansijska, već ukupna ekonomska.

Visoko rizične operacije finansijskim derivatima koje su bile motiv gramzivom finansijskom sektoru da obezbedi enormni profit samo za sebe, čini se da nisu bile adekvatno kontrolisane od strane države. Institucionalna slabost i sistemske greške, dovele su do neslućenog negativnog domino efekta, pa se u ozbiljno razmatranje stavljaju pitanja koja se odnose na suštinska sisitemska poboljšanja i novu ulogu države u savremenim globalnim ekonomskim procesima. Aktivne mere monetarne i fiskalne politike jesu ublažile krizu, ali dugoročno održiv i stabilan rast i razvoj moraju biti praćeni sistemskim poboljšanjima (pre svega u finansijskoj sferi). Korenite institucionalne reforme, odnosno institucionalno prilagođavanje je u ovom slučaju conditio sine qua non u koncipiranju modernog, globalnog i održivog privrednog razvoja. Ovakvo institucionalno prilagođavanje će, razume se, uticati na promenu ekonomske politike koja će morati da uvažava nove pravce delovanja. Nova ekonomska politika koja će proizaći iz novog institucionalog ambijenta bi trebalo, pre svega, da amortizuje eksterne šokove, ali da ih i istovremeno ne izaziva.

Praksa pokazuje da tržišni defekti u saradnji sa određenim institucionalnim aranžmanima povremeno generišu krizu. Sa druge strane, preterana državna aktivnost (u ekonomiji), takođe može generisati krizu, pa se opravdano postavlja pitanje intervenisati ili ne? Ako je odgovor potvrdan sledeće pitanje koje se nameće je koliko intervenisati?

Univerzalni recept za „mešanje“ države u privredu takođe ne postoji, tj. optimalni intezitet i obim državnog uplivisanja u ekonomskoj sferi zavisi od specifičnosti konkretne nacionalne ekonomije, kao i njenog internog i eksternog okruženja. Nacionalna ekonomija je dinamičan, stohastičan, složen i hijerarhijski postavnjen sistem, a savremena ekonomska zbivanja potvrđuju ove osnovne njene karakteristike (pogotovo stohastičnost). Nemogućnost preciznog predviđanja budućih promena, činjenica je koja će verovatno još dugo biti glavna opsesija naučne i stručne javnosti koja se bavi makroekonomijom.

Od trenutka kada je nastala tržišna privreda i industrijski način proizvodnje, konstelacija snaga i srž svetske privrede se prostorno pomerala. Ovakva kretanja su bila podložna kriznim poremećajima, koji su nastajali u zavisnosti od različitih uzroka i ispoljavali se na različite načine. Recesije i krize su normalne faze u privrednom ciklusu, baš kao i uzlet i prosperitet. Krize i recesija, međutim, nastaju kao rezultat nagomilanih neravnoteža u odnosima osnovnih makroekonomskih agregata.

2 Isto, str. 3.

7


Što se finansijskih kriza tiče, one su sve učestalije, posebno u 20. i 21. veku. Pitanje koje naučna i stručna javnost postavljlja je, zbog čega do dana današnjeg nema ni jedne pouke vezane za ekonomsku politiku?! Neoklasična teorija nije priznavala krizu, ali kada je ona postala očigledna, bilo je samo konstatovano da je ona neizbežna, pa čak i korisna!3 Racionalno ponašanje, perfektna konkurencija, perfektno funkcionisanje robnih i faktorskih tržišta, dovode do opšte ravnoteže koja ne zahteva apsolutno nikakvu intervenciju ekonomske politike. Stvarnost surovo dokazuje da je ona samo divna teorijska fikcija koju makroekonomsi sanjari samo mogu da priželjkuju.

U realnim uslovima prisutna je, međutim, imperfektna konkurencija, monopoli i oligopoli, a struktura međunarodne razmene se više ne može posmatrati na nivou nacionalnih ekonomija. U savremenim turbulentnim ekonomskim uslovima nailazimo na heterogene i diferencirane proizvode, asimetrične informacije, neizvesnost u poslovanju. Svetska privreda se ne širi više kolonijalnim osvajanjima, nego transnacionalizacijom poslovanja, kao svojevrsnim metodom neokolonijalizma.

Čuveni ekonomista Krugman nailazi na brojne slabosti u makroekonomiji koje dovode do krize, a u nauci, baš kao i u ekonomskoj politici, postoje dijametralno različiti stavovi oko rešavanja finansijske krize. Fakat je da ne postoje realne informacije, optimalan portfolio, niti racionalni investitor.4

Ravnotežna cena određene finansijske aktive se izvodi iz odnosa sa cenama ostale finansijske aktive, bez ikakve veze sa stanjem u realnom sektoru privrede, pa se zbog toga i formiraju „baloni“ na osnovu nerealnih očekivanja „naduvanih“ cena finansijske aktive. Pucanje ovih balona označava početak finansijske krize.

Zbog povezanosti finansijskih tržišta u svetu, finansijska kriza veoma brzo pravi „efekat mastila“ u vodi i brzo se širi. Pogotovo je ovo izvesno ako je otpočela u nekoj od zemalja „rezervne valute“.

Nobelovac Phelps, pak, navodi da neizvesnost u ekonomiji nastaje u interakcijama, kako u realnom, tako i u finansijskom sektoru i potvrđuje da je najgora solucija da kriza nastane u zemlji rezervne valute. Zemlja rezervne valute za potrebe čitavog sveta, emituje više svoje valute nego što joj je realno potrebno, ali objašnjenje ove pojave je napre u činjenici da ova zemlja zarađuje senioraž, koji je ustvari razlika između troškova štampanja novca i njegove pune nominalne vrednosti. Uzmimo npr. SAD u kojoj je zapravo epicentar najnovijih ekonomksih kriznih potresa. Svaki pad dolara stimuliše izvoz SAD, a umanjuje vrednost deviznih rezervi ostalih zemalja. Danas je SAD garant stabilnosti globalnog finsnijskog sistema i ova kriza je realan pokazatelj šta se u svetskoj privredi dešava kada se ovakav garant razboli.

Bankrotstvo velikih finansijskih institucija povećalo je sistemski rizik, a pomoć države ovakvim institucijama pomaže da taj rizik bude još veći i destruktivniji. Država dokapitalizacijom, ustvari, ovakve finansijske institucije čini još većim, a njihova međusobna konkurencija ih prisiljava da imaju rizične plasmane i abnormalan leveridž (nivo zaduženosti u odnosu na sopstvenu aktivu). To je ustvari glavni razlog „pucanja balona“ nastalog prekomernim odobravanjem nepokrivenih hipotekarnih kredita.

Rekapitalizacija banaka i fiskalna stimulacija tražnje u realnom sektoru udvostručila je budžetski deficit u SAD u odnosu na bruto domaći proizvod. Ukupan dug na tržištu kredita u SAD bio je krajem marta 2009. godine 53 hiljade milijardi dolara, odnosno bio je 3,5 puta veći od bruto domaćeg proizvoda. Da bi se ovaj problem ublažio dozvoljena je ekspanzija jeftinih kredita bez odgovarajućeg kolaterala iz sredstava banaka koje su na osnovu nepromenjenog sopstvenog kapitala, enormnim povećanjem leveridža odobravale sve veći iznos kredita.5

3 http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-moguci-koncepti-resavanja-svetske-finansijske-krize.html?alphabet=l4 Isto.5 http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-moguci-koncepti-resavanja-svetske-finansijske-krize.html?alphabet=l

8


1.2. sistemski aspekt ekonomske krizePrivredni sistem kao ambijent u kome se jedna privreda razvija može pozitivno, ali i negativno

uticati na privredni razvoj konkretne ekonomije. On reguliše kompletan proces društvene reprodukcije (proizvodnje, razmene, rspodele i potrošnje). On sadrži nekolio važnih podsistema, od kojih ćemo ovom prilikom istaći sistem koordinacije i poznato ja da je tržište najznačajniji koordinacioni mehanizam. Tu postoje i brojni mehanizmi države koji mu „pomažu“ u koordinaciji, a najznačajniji je ekonomska politika, koja ako je adekvatna, može valjano trasirati adekvatan i optimalan put razvoja jedne privrede.

Ekonomska politika, međutim, često može i negativno uticati na razvoj, pa čak može izazvati ili produbiti krizu. Ukoliko ne prati ekonomska događanja na pravi način, dobija neadekvatne informacije (ili ih uopšte ne dobija), kasni u akcijama ili odlukama, ona može prilično „odmagati“ tržištu i činiti ga još nesavršenijim.

Možemo zaključiti da krizu ne generišu samo ciklična kretanja u privredi, već u dobroj meri i država u drugoj instanci. Mikroekonomski subjekti (preduzeća i banke) ne mogu biti okrivljeni za negativna kretanja u privrednoj sferi, jer su oni instanca koja najpre trpi uticaj, a tek onda ga širi. Može se desiti da privredni sistem kao interni ambijent u kome privreda funkcioniše, ima određene greške, tzv. sistemske greške, koje će se vrlo brzo reflektovati (i to po pravilu negativno) na strukturu konkretne privrede. Tako će sistemske greške u narednoj iteraciji izazvati i strukturne disbalanse.

Ukoliko koordinacioni sistemski mehanizam bude neadekvatno postavljen, to može izazvati deformaciju cena, alokaciju i mobilizaciju resursa, što će gotovo sigurno negativno uticati na buduću strukturnu transformaciju privrede i usporiti budući privredni rast.

Pošto privredni sistem i tržište ne dopuštaju ekstreme, mora postojati adekvatna regulacija od strane države, koja mora biti dovoljna i pravovremena. Tome u prilog govori i trend deregulacije finansijskih tržišta koji je i doveo do krize neslućenih razmera, pa bi kao logičan zaključak usledila konstatacija da mora postojati regulacija ovako osetljivog sektora.

Kriza koja je otpočela 2007. godine jedna je od najdubljih i najrasprostranjenijih u novoj istoriji. Zbog toga je nazvana i Velikom recesijom. Posle Velike depresije `30-ih, Velike inflacije `70-ih, Velike umerenosti `90-ih, recesija u periodu od decembra 2007 do juna 2009. godine je svoje ime dobila jer je bila široko rasprostranjena, duboka, produžena i praćena agresivnim politikama vlada i centralnih banaka širom sveta.

Velika recesija je pokazala ključne nedostatke privrednog sistema koje je potrebno poboljšati kroz institucionalno prilagođavanje. Ono mora u narednom periodu uticati i na svest ekonomskih subjekata o pogubnom delovanju krize i činjenju napora kako se ovakve razmere krize više ne bi dešavale.

1.3. zablude neoliberalizmaEkonomska integracija i ekonomska međuzavisnost u svetu, danas je na nivou koji je bez

presedana. Rezultat ovakve interkonekcije jeste taj da globalna ekonomija ne može funkcionisati na dobrobit svih, bez postojanja međunarodne solidarnosti i kooperacije. Globalna finansijska i ekonomska kriza, praćena kolapsom velikih finansijskih institucija, istakla je ovaj problem, a to je istaklo potrebu za razvojem novih pristupa u nove forme globalne saradnje. G-20 koji je postao vodeći forum za međunarodnu ekonomsku saradnju, pokušavao je da koordinira globalnu antikriznu politiku, mada se čini da to do sada nije uspeo.

Ne treba previše trošiti reči oko toga da krizni periodi nisu dobri za ekonomiju i društvo uopšte, jer tu gube svi. Sistemske greške su najčešći uzročnici strukturnih fluktuacija, pa za kratko vreme beležimo pad gotovo svih makroekonomkskih agregata: opada BDP, zaposlenost, potrošnja, investicije, zalihe i inflacija rastu.

9


Još je tokom Velike depresije `30-ih godina definitivno bilo jasno da je potrebna aktivna uloga države u regulisanju procesa društvene reprodukcije, pa se smatra da se tada pojavila i ekonomska politika u pravom smislu te reči. Iako se do dana današnjeg vode debate oko toga da li i koliko (de)regulisati privredu, činjenice pokazuju da je krajem `70-ih godina 20. veka, razvijeni svet imao višak regulacije koja je ometala tržišno delovanje,a opet je tokom `80-ih i `90-ih godina izvršena deregulacija, koja se pokazala prekomernom. Tržište sa dovoljnom i adekvatnom regulacijom (regulisano tržište) je ključna pretpostavka izlaska iz tekuće globalne ekonomske krize.6

Deregulacija, pre svega, finasijskog i bankarskog sektora, praćena ekspanzivnom monetarnom politikom, smatra se osnovnim uzrokom svetske finasijske krize, pa je za izlazak iz nje potrebno obezbediti kontrolisanu monetarnu politiku i adekvatnu regulativu.

Gotovo da više ne postoji sumnja da je neoliberalizam koji je intenzivno bio promovisan od strane Fridmana i Hajeka, a praktično primenjivan najviše preko „Vašingtonskog konsenzusa“ kao praktikuma, stvarnost definitivno dematovala i potvrdila kao veoma lošu paradigmu (ili čak ideologiju). Čak je i najdosledniji popularizator Džefri Saks, priznao da u ovom konceptu postoji ozbiljna greška. Evidentno je da su sve zemlje koje su dosledno primenjivale recept neoliberalizma, listom doživljavale ekonomske kolapse, a najnoviji (o kome govorimo), tipična je posledica neoliberalnog recepta. Svaka zemlja koja je prihvatila ili joj je nametnut koncept ekonomskog neoliberalizma, zapao je u tešku ekonomsku krizu, a zemlje koje su napustile ovaj koncept ili ga nikada nisu ni prihvatile, postižu vrlo solidne privredne rezultate.7

1.4. uzroci finansijske krizeIzvesno vreme od početka finansijske krize, njeni efekti na realni sektor nisu bili toliko

vidljivi, ali se ovakva situacija vrlo brzo promenila. Niže cene stanova, niže cene akcija (inicijalno pokrenute od strane finansijskih institucija zbog pada vrednosti hartija na tržištu), veće premije rizika i racionalnije kreditiranje, počeli su da uzimaju danak u drugoj polovini 2007. godine. I kada su svi priželjkivali kraj novonastalih kriznih poremećaja, u jesen 2008. efekat krize iznenada postaje mnogo izraženiji. Zabrinutost da se finansijska kriza pogoršala i da može dovesti do nove Velike depresije, dovelo je do naglog pada cene akcija, ali i pada potrošačkog i korporativnog poverenja širom sveta. To se dogodilo kao rezultat kumuliranja nekoliko osnovnih uzroka tokom prethodnog perioda u kome se kriza nije nazirala. Ovi uzroci jesu oblikovali krizu, ali moramo istaći i neke dodatne mehanizme koji su je pojačavali i ubrzavali. Blanhard je identifikovao dva povezana, ali u isto vreme različita mehanizma: prvi, prodaja aktive kako bi se zadovoljila likvidnost investitora i drugo, prodaja aktive kako bi se ponovo uspostavili adekvatni kapitalni koeficijenti.8 Zajedno sa inicijalnim uslovima koji su izazivali krizu, ovi mehanizmi su dodatno pomagali nastanak najgore globalne recesije od `30-ih godina prošlog veka naovamo.

Logično je najpre otpočeti analizu inicijalnih uzroka globalne krize. Iako većina smatra da je „fitilj“ koji je „potpalio“ krizu bio pad cena nekretnina u SAD, postoje još četiri ključna uzročnika:

1. podcenjivanje rizika sadržanog u novoemitovanoj aktivi,2. nepredvidivost uticaja novoemitovanih hartija od vrednosti na bilanse finansijskih institucija,3. interkonekcija finansijskih institucija unutar i između zemalja i4. visok nivo leveridža finansijskog sistema kao celine.9

6 M. Bošnjak, „Globalna finasijska i ekonomska kriza i njen uticaj na privredu i finansije Srbije“, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, 2011, str. 9.

7 M. Kovačević, „Katastrofalne posledice najveće zablude ekonomske nauke – neoliberalizma“, http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-38683/katastrofalne-posledice-najvece-zablude-ekonomske-nauke-neoliberalizma

8 O. Blanchard, „The Perfect Storm“, Finance & Development, vol. 49, No 2, IMF, 2009.9 Isto.

10


Aktiva je stvorena i njome se počelo trgovati i to naizgled nije sadržalo ozbiljniju dozu rizika. Uz očekivanja stabilnih (i čak rasta) cena nekretnina, većina subprimarnih hipoteka se pojavilo sa relativno malim rizikom. Vrednost hipoteke je mogla biti relativno visoka u odnosu na cenu nekretnine, ali se verovalo da će taj disbalans polako nestati tokom vremena, kako se cene budu povećavale. U retrospektivi, zabluda ove pretpostavke bila je sledeća: ako se desi da cene nekretnina zapravo padnu, mnoge hipoteke će prevazići vrednost nekretnine, što jeste ustvari dovelo do neizvršenja obaveza i poništavanja kredita.

Zašto su ekonomski subjekti koji su uzimali hipotekarne kredite potcenili ovakav rizik? Osnovno objašnjenje je opštije, a ekonomska istorija nas uči da benigno ekonomsko okruženje može vrlo često da dovede do kreditnog buma i do kreiranja marginalne aktive i marginalnih pozajmica. Gledajući sadašnju distribuciju prinosa, dužnici i poverioci postaju suviše veliki optimisti u vezi budućih prinosa.10

Sekjuritizacija je dovela do kompleksne i teško vrednovane aktive u bilansima finansijskih institucija. Iako je ovaj fenomen pretvaranja hipotekarnih kredita u hipotekarne hartije od vrednosti počeo mnogo ranije, on se naročito pojačao poslednje decenije. Sredinom 2008. je, recimo, više od 60% svih hipoteka u SAD bilo sekjuritizovano – sakupljeno u formu hipotekarnih hartija od vrednosti – i prihodi od tih hartija su bili odvojeni (tranširani), kako bi se nekim investitorima ponudili rizičniji tokovi, a nekim drugim manje rizični.

Sekjuritizacija i globalizacija dovode do povećanja interkonekcije finansijskih institucija, kako unutar, tako i među samim zemljama.

Leveridž je porastao unutar globalnog finansijskog sistema, jer su finansijske institucije finansirale svoje portfolije sa sve manje i manje kapitala i tako povećavale stopu prinosa kapitala. Osnovni razlozi su optimizam i potcenjivanje rizika, ali i brojne „rupe“ u regulativi. Ako kojim slučajem vrednost aktive postane manja i neizvesnija, veći je leveridž, veća je verovatnoća da će kapital biti uništen, a institucije postati nesolventne, što se upravo i dogodilo.11

1. 5. regulisanje finansijskog sektora kao nužnostSamit grupe 20 najrazvijenijih zemalja održan u Londonu u jeku drugog talasa krize (aprila

2009. godine), razmatrao je izazove i različite scenarije krize. Zaključak je bio da je obavezno zajedničko fiskalno podsticanje (zagovornici SAD i Velika Britanija), da je neophodna jača regulacija finansijskih institucija i finansijskih proizvoda (zagovornici Francuska i Nemačka) i da je potrebna nadnacionalna svetska valuta (zagovornici Rusija i Kina). Ključni predlozi koji se tiču regulacije izneti na ovom samitu jesu:

1. stvaranje međunarodnog regulatora uz postojeći tržišni model utvrđivanja vrednosti imovine, 2. jačanje rezervi u kapitalu finansijskih institucija, posebno banaka kao zaštita od pogoršanja

tržišnih uslova, 3. regulacija hedž fondova – privatnih finansijskih firmi koje okupljaju profesionalne investitore, 4. regulacija rejting agencija koje procenjuju rizike na finansijskim tržištima i time pomažu

investitorima i 5. promena računovodstvenih standarda.12

10 Tokom 2000. godine u većini sveta rast je bio održiv, a kamatne stope bile su relativno niske. Posmatrajući posebno cene nekretnina u SAD, činjenica je da su one permanentno rasle u prilično dugom vremenskom periodu (1991 – 2001).

11 http://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/2009/06/blanchard.htm12 M. Bošnjak, „Globalna finasijska i ekonomska kriza i njen uticaj na privredu i finansije Srbije“, Ministarstvo finansija Republike Srbije,

Beograd, 2011, str. 11.

11


I drugi samit (u Pitsburgu, septrembra 2009.) je eksplicitno predlagao regulaciju bankarskog sektora i novi kodeks finansijskog ponašanja. Nova pravila su nužna da bi se sprečila nova kriza. Razume se da su se pravila odnosila na finansijske institucije.

Sve značajnije svetske privrede, kako one najsnažnije, tako i one u usponu (Brazil, Rusija, Indija i Kina - BRIK), zalagale su se za nove i efikasnije mere regulisanja finansijskog sistema, kao i za smanjenje potrošnje. Pouke izvučene iz davne Velike depresije (`29-`33 godine) mogle su se primeniti na novonastale krizne uslove, a najznačajnija konstatacija je, čini se, akcija u smislu povećanja investicija (investicione tražnje). To na neki način opet u fokus stavlja osnovne elemente aktivističke Kejnzijanske ekonomske politike. Ne odustaje se, naravno, od uklanjanja sistemskih slabosti u finansijskom sistemu i intenciji ka oštrijoj regulativi u bankarskom sektoru. Ozbiljna državna aktivnost je ključ ulaska u fazu uzleta, a državni (finansijski) stimulansi poljuljanim nacionalnim ekonomijama, neophodni su sve dotle dok ove ekonomije ponovo ne stanu na svoje noge.

Bez obzira na silaznu svetsku konjukturu, spoljna trgovina, iako je zabeležila smanjen intenzitet u ovom periodu, nije u svim zemljama izazvala deficite tekućih bilansa. Zbog toga se kao predlog zemljama sa suficitom, sa ovog samita poručuje da ojačaju svoje izvore rasta, a onima sa deficitom da stimulišu domaću štednju.

Krajem 2009. godine stekao se opšti utisak da su se finasijske institucije počele vraćati rizičnom ponašanju, što još jednom upućuje da je potrebno njihovo oštrije disciplinovanje i ukupan nadzor nad globalnim finansijskim sistemom (globalna finansijska reforma).

Početkom naredne 2010. godine (marta meseca), u Torontu je održan treći samit najrazvijenijih zemalja posvećen ekonomskoj krizi i rešenjima za njeno prevazilaženje. Dogovor oko tih rešenja, međutim, nije postignut, jer su viđenja bila potpuno različita: npr. SAD su promovisale podsticanje tražnje kao ključnu meru izlaska iz krize, a koja bi stimulisala privredni rast u narednom periodu, dok EU ključnom preporukom smatra povećanje štednje, koja bi dovela do smanjenja ogromnih budžetskih dispariteta (deficita). Kao zaključak je samo konstatovano da je neophodno nastaviti zajedničku politiku stabilizovanja u drugoj fazi oporavka svetske privrede.

Kriza je samo stišana, a Grupa 20 najrazvijenijih zemalja sveta potrošila je skoro 5000 milijardi $ za podsticanje rasta. Javile su se i neke nove komplikacije, poput veštačke depresijacije Renminbija (kineska valuta) i fiskalna kriza u EU. U iščekivanju četvrtog samita novembra u Seulu, naznačeni su osnovni pravci reforme finansijskog sektora: pooštriti zahteve u pogledu adekvatnosti kapitala banaka; regulisati investicione fondove, rejting agencije i vanberzanske finansijske instrumente; poboljšati globalne računovodstvene standarde; izgraditi efikasne supervizije, ojačati ključne sistemske institucije; unaprediti međunarodnu saradnju u oblasti pranja novca, poreskih rajeva, finansiranja terorizma.

Umesto da se razlike u shvatanju krize i modela za njeno prevazilaženje i izlazak smanjuju, na četvrtom samitu u Seulu se pokazalo da su one ustvari produbljene. Ni na ovom samitu (kao ni na narednom u Kanu) nije postignuta nikakva saglasnost o budućem stabilizacionom modelu ekonomske politike. Ponovo je konstatovano da svetsku privredu treba zaštiti od oštrih ekonomskih potresa (u proizvodnji, trgovini i finansijama), a MMF bi trebalo da igra ključnu ulogu međunarodnog sudije. U monetarnoj sferi bi pod hitno trebalo zaustaviti prekomerne fluktuacije valuta i njihovo formiranje na tržišnim principima. Trebalo bi, takođe, zaustaviti protekcionističke namere pojedinih zemalja i ukinuti trgovinske barijere, onemogućiti nagli rast cena (pogotovo strateških sirovina) i definitivno onemogućiti destruktivno ponašanje finansijskog sektora.

12


2. EKONOMSKA KRIZA U EVROPI

2. 1. uzroci i poslediceEvropska ekonomija je doživela najdublju recesiju još od 1930. godine, sa najnižom tačkom

koja se dogodila 2009. godine. Evropska unija bi mogla u jednom dužem vremenskom periodu imati nizak rast i otežanu strukturnu transformaciju iz nekoliko razloga:

1. Gubitak sposobnosti i znanja nezaposlenih,2. Smanjenje zaliha opreme i zastarevanje zbog umanjenih investicija,3. Manje inovacija zbog manje potrošnje za istraživanje i razvoj.

Države članice su implementirale širok spektar mera kako bi obezbedile privremenu podršku tržištu rada, pojačale investiranje u infrastrukturu i podržale kompanije. Kako bi se osiguralo da će se oporavak održati i podstaknuti dugoročan rast EU, fokus je morao biti pomeren sa kratkoročnog upravljanja tražnjom, ka strukturnim merama na strani ponude. Projektovano je da javni dug poraste 100% BDP do 2014. Godine. Formirani pakt za stabilnost kao i predviđeni rast, garancija su potrebne fleksibilnosti u pogledu neophodnog fiskalnog stimulansa u ovoj teškoj krizi, ali je konsolidacija neizbežna kada se uđe u fazu oporavka i smanji se ukupan rizik.

Dubina i ozbiljnost krize iziskivali su i strategiju za izlazak iz nje, a vremenski period na koji bi ova strategija bila omeđena zaviso bi od brzine samog oporavka. Implementacija i ove strategije bi se obavlajla pomoću seta politika, pa bi bilo neophodno da postoji koordinacija u tom smislu i to vertikalna kod različitih vrsta ekonomskih politika (fiskalna, strukturna, finansijska) i horizontalna, da bi se izbegli efekti prelivanja i da se projekcije rasta članica ne bi mnogo razlikovale.

Izazov ekonomske politike svake zemlje zahvaćene krizom (pa i same EU) je veliki. Tekuća kriza je istakla važnost koordiniranog okvira za upravljanje krizom i on mora sadržati sledeće stubove:

1. Prevencija krize kako bi se sprečilo ponavljanje u budućnosti (analiza osnovnih uzroka i promena u makroekonomksoj, regulatornoj i politici supervizije). Politike za podsticanje budućeg rasta i konkurentnosti bi trebalo da povećaju elastičnost kako do novih kriza ne bi ni dolazilo.

2. Kontrola i ublažavanje krize treba da minimizira štetu prevencijom sistemskih grešaka. Ovde je glavni cilj da se stabilizuje finansijski sistem i realna privreda u kratkom roku. To mora biti koordinirano među zemljama kako bi se izbegao efekat prelivanja..

3. Neutralisanje krize, koje bi trebalo da obezbedi da kriza što kraće traje i sa što manjim troškovima. To zahteva mere podrške, kao i akcije da bi se privrede vratile na put održivog razvoja. Između ostalog ovo podrazumeva politike za oživljavanje banaka i restrukturiranje pojedinih sektora.

Svesne opasnosti od krize, centarlne banke i vlade u EU započele su obimne i koordinirane akcije ekonomske politike. Politike finansijskog spasavanja bile su fokusirane na obnovu likvidnosti i kapitala banaka, kao i pružanje garancija kako bi finansijski sistem opet funkcionisao. Pokrenute su garancije depozita, a centralne banke su smanjile kamatne stope do neviđenih razmera. Vlade su obezbedile likvidnost na osnovu koordiniranog evropskog plana oporavka (EERP – European Economy Recovery Plan). Diskrecioni fiskalni stimulans od 2% BDP je takođe obezbeđen. Disperzija fiskalnog stimulansa među člannicama je u skaldu sa potrebama njihoviih fiskalnih politika. Podrška je pružena teško uzdrmanim industrijama, ali i onim perspektivnim, kako bi se smanjila nezaposlenost. Smatra se da je EU napravila najbolji vodič u kreiranju politike tržišta rada u kriznim uslovima.

13


EU je odigrala ključnu ulogu u kreiranju smernica o tome kako politike državne pomoći mogu biti koncipirane, a da poštuju pravila konkurencije. EU je obezbedila zajedno sa MMF i Svetskom bankom asistenciju i oko platnih bilansa.

Najzad, direktna EU podrška privreednoj aktivnosti obezbeđena je kroz značajno povećanje kredita Evropske investicione banke i strukturnih fondova.

Mere politike kontrole su postigle svoje ciljeve i ublažile krizu.

Već je rečeno da je dubina krize o kojoj govorimo bez presedana u novijoj ekonomskoj istoriji. Ona ima nekoliko zajedničkih globalnih karakteristika, ali i neke specifične, karakteristične za pojedine nacionalne ekonomije. Prethodio ju je relativno dug period brzog kreditnog rasta, malih premija rizika, obilja likvidnosti, velikog leveridža, rasta cena aktive i rasta „balona“ u sektoru nekretnina.

Postojalo je čvrsto verovanje da je evropska ekonomija, za razliku od ekonomije SAD, u priličnoj meri imuna na već pomenute finansijske turbulencije. Ovakvo verovanje je pojačala percepcija da se evropska realna ekonomija, iako u usporenijoj fazi rasta, razvijala na jakim osnovama, kao što su brz rast izvoza i dobre finansijske pozicije domaćinstava i preduzeća. Ova opažanja su se dramatično promenila u septembru 2008. godine.

Kriza o kojoj govorimo, imala je veliki uticaj na realnu ekonomiju EU. To ne znači da su sve EU privrede bile podjednako ugrožene – neke su primile više, a neke manje negativnog uticaja. I ne samo da su tekuće privredne aktivnosti bile pogođene krizom, nego je i potencijalni output (output uz puno korišćenje proizvodnih faktora) pojedinih zemalja, takođe pogođen krizom. Ovo je sigurno uticalo i uticaće na dugoročni rast ovih privreda i privrede EU u celini.

Čini se da je kriza najviše počela uticati na EU privrede od jeseni 2008. i to uglavnom preko tri transmisiona mehanizma:13

1. Preko veza unutar samog finansijskog sistema. Iako su inicijalni gubici nastali u SAD, procenjuje se da su otpisi banaka bili značajno veći u Evropi, a posebno u Velikoj Britaniji i euro zoni. Ovakvi gubici su prouzrokovali velike kontrakcije u privrednoj aktivnosti.

Proces smanjivanja leveridža banaka, drastično je smanjio njihovo prisustvo na tržištima privreda u razvoju, zatvarajući kreditne linije i vršeći repatrijaciju kapitala. Tako se „grudva“ povećavala ograničavanjem finansiranja, naročito u zemljama u razvoju, čiji finansijski sistemi na početku nisu bili toliko ugroženi.

2. Preko efekata bogatstva i poverenja. Kako su domaćinstva pretrpela smanjenje svog bogatstva, štednja se povećavala, a tražnja trajnih potrošnih dobara, kao i stambene investicije su opadali. Dalja posledica je pad proizvodnje koji je u narednim iteracijama, dodatno negativno uticao na finansijska tržišta.

3. Kroz globalnu trgovinu. Svetska trgovina je doživela pravi kolaps u poslednjem kvaratačlu 2008. Razlozi su upravo smanjenje polsovnog investiranja i tražnje trajnih potrošnih dobara. Oba faktora su kreditno zavisni.

13 „Economic Crisis in Europe: Causes, Consequences and Responses“ European Economy 7, European Commission, Brussels, 2009, str. 24.

14


2.2. privredna kretanja u euU nastavku ove studije, poseban akcenat biće stavljenna realni deo EU privrede, a naročito

zemalja koje su nam u posebnom fokusu – Srbije, Slovenije i Hrvatske. Ono od čega ćemo početi, jeste analiza privrednog rasta, jer od njega direktno zavisi i intenzitet, ali i kvalitet strukturne transformacije pojedinih privreda i privrede EU kao celine.

Iz pregleda koji sledi, može se uočiti da je „donja tačka“ krize 2009. godina, kada je rast svetske privrede bio najslabiji. Efakat prelivanja je očigledan imajući u vidu da i razvijene, ali i one zemlje u razvoju imaju isti trend privrednog rasta.

Najveći pad BDP u 2009. zabeležile su zemlje Jugoistočne Evrope i ZND, a nešto manji razvijene zemlje sveta. Od najrazvijenijih zemalja najveći pad vidimo kod Japana (u regionu Azije) i Nemačke (u EU regionu). Interesantno je da je oštrina krize mnogo više uticala na stope rasta najrazvijenijih zemalja nego na zemlje u razvoju (npr. Japan -6,3; Nemačka -4,7).

Što se tiče zemalja u razvoju, ubedljivo najveći pad beleže zemlje Latinske Amerike i Kariba (čiji je rast negativan), a zatim zemlje Okeanije i Afrike (čija je stopa rasta ostala čak i u ovom periodu pozitivna).

15


Izvor: „Trade and Development Report 2011 – Post Crisis Policy Challenges in the World Economy“, UNCTAD, New York, 2011.

Evropa je takođe zabeležila oštar pad društvenog bruto proizvoda 2009. godine (-4,6%) i ističemo da je ovom padu najviše doprineo pad evropskih ekonomija u razvoju (-6%). U euro zoni ističemo nekoliko zemalja koje su imale zaista dramatičan pad društvenog proizvoda u 2009. godini, kao što su Finska, Irska i Slovenija. Iako nisu imale najnižu stopu rasta u euro zoni (izuzev Irske), Grčka i Španija su i u narednom periodu beležile negativnu stopu rasta (vidi tabelu 1).

Od ostalih razvijenih EU zemalja, ubedljivo najveći pad imale su baltičke novopriključene članice – Letonija, Estonija i Litvanija. Zanimljivo je i to da je Poljska jedina od razvijenih evropskih zemalja van evro zone koja je zadržala pozitivan rast u kriznom periodu.

Evropske zemlje u razvoju su pokazale pravo šarenilo kada je privredni rast u pitanju – od oštrog pada u Ukrajini (-14,8%) i Rusiji (-7,8%), do pozitivnog rasta u Albaniji (3,3%) i Belorusiji (0,2%).

Ako posmatramo prosečnu inflaciju (merenu indeksom potrošačkih cena), uočićemo da je u kriznoj 2009. ona bila negativna kod retkog broja zemalja, kao što su npr. Irska i Portugalija iz evro zone, Švajcarska, Makedonija. Najveća inflacija generalno, izmerena je u evropskim zemljama u razvoju (8,5) gde dominiraju Ukarajina (15,9), Belorusija (13) i Rusija (11,7) (vidi tabelu 2).

16


Tabela 1:Realni rast BDP (u %)

2006 2007 2008 2009 2010 2011

evropa 4,2 3,9 1,7 -4,6 2,4 2,3

razvijene evropske zemlje 3,2 2,8 0,8 -4,1 1,7 1,6

Evropske zemlje u razvoju 7,2 6,8 4,2 -6 4,4 4,4

eU 3,4 3,1 1 -4,2 1,8 1,7Euro zona 2,9 2,7 0,7 -4,3 1,8 1,6

Austrija 3,5 3,5 2 -3,9 2,1 3,3Belgija 3 2,6 1 -2,7 2,1 2,4Kipar 4,1 4,4 3,6 -1,7 1 0Finska 4,9 4,2 1 -8,2 3,6 3,5

Francuska 2,4 2,3 0,3 -2,6 1,4 1,7Nemačka 3,2 2,5 1,2 -5,1 3,6 2,7

Grčka 4,5 4 2,9 -2,3 -4,4 -5Irska 5,4 6 -3 -7 -0,4 0,4Italija 2 1,6 -1 -5,2 1,3 0,6

Luksemburg 6,4 5,2 0,7 -3,6 3,5 3,6Malta 3,8 3,7 2,1 -3,3 3,1 2,4

Holandija 3,4 3,6 2 -3,5 1,6 1,6Portugalija 1,4 1,9 0 -2,5 1,3 -2,2Slovačka 8,5 10,4 6,4 -4,8 4 3,3Slovenija 5,9 6,8 3,5 -8,1 1,2 1,9Španija 4 3,6 0,9 -3,7 -0,1 0,8

Ostale EU razvijene zemljeDanska 3,3 1,6 -1,2 -5,2 1,7 1,5Švedska 4,2 2,6 -0,2 -5,3 5,7 4,4

Velika Britanija 2,9 2,6 0,7 -4,9 1,4 1,1Nove EU članice

Bugarska 6,3 6,2 6 -5,5 0,2 2,5Češka 6,8 6,1 2,7 -4,1 2,3 2

Estonija 10 7,2 -3,6 -13,9 3,1 6,5Mađarska 3,9 1,2 0,6 -6,7 1,2 1,8Letonija 12,2 10 -4,6 -18 -0,3 4Litvanija 7,8 8,9 3 -14,7 1,3 6Poljska 6,2 6,8 4,9 1,6 3,8 3,8

Rumunija 7,9 6,2 7,1 -7,1 -1,3 1,5Ostale razvijene ne EU

zemljeIsland 4,3 5,6 1,3 -6,9 -3,5 2,5

Norveška 2,3 3,1 2,1 -1,7 0,3 1,7Švajcarska 3,6 3,6 1,8 -1,9 2,7 2,1

Evropske zemlje u razvojuAlbanija 5,5 6,3 6,8 3,3 3,5 2,5

Belorusija 10 8,6 10 0,2 7,6 5Bosna i Hercegovina 6,9 6,8 5,5 -2,9 0,7 2,2

Hrvatska 4,7 5,5 2,4 -6 -1,2 0,8Makedonija 4 5,9 4,9 -0,9 1,8 3Moldavija 4,8 3 7,2 -6 6,9 7Crna Gora 8,6 10,7 7,5 -5,7 1,1 2

Rusija 7,7 8,1 5,6 -7,8 4 4,3Srbija 5,2 6,9 5,4 -3,5 1 2Turska 6,9 4,7 0,9 -4,8 8,9 6,6

Ukrajina 7,3 7,9 2,1 -14,8 4,2 4,7

izvor: „Regional Economic Outlook – Europe, Securing Recovery“, IMF, Washington, 2009; „Regional Economic Outlook – Europe, Navigating Stormy Waters“, IMF, Washington, 2011.

17


Tabela 2: Prosečna inflacija (indeks potrošačkih cena)

2006 2007 2008 2009 2010 2011

evropa 3,6 3,6 5,7 2,7 3 4,2Razvijene evropske

zemlje 2,2 2,1 3,4 0,7 1,9 2,8

Evropske zemlje u razvoju 7,8 7,8 12 8,5 6,3 7,9

eU 2,3 2,4 3,7 0,9 2 3Euro zona 2,2 2,1 3,3 0,3 1,6 2,5

Austrija 1,7 2,2 3,2 0,4 1,7 3,2Belgija 2,3 1,8 4,5 0 2,3 3,2Kipar 2,2 2,2 4,4 0,2 2,6 4Finska 1,3 1,6 3,9 1,6 1,7 3,1

Francuska 1,9 1,6 3,2 0,1 1,7 2,1Nemačka 1,8 2,3 2,8 0,2 1,2 2,2

Grčka 3,3 3 4,2 1,3 4,7 2,9Irska 2,7 2,9 3,1 -1,7 -1,6 1,1Italija 2,2 2 3,5 0,8 1,6 2,6

Luksemburg 2,7 2,3 3,4 0,4 2,3 3,6Malta 2,6 0,7 4,7 1,8 2 2,6

Holandija 1,7 1,6 2,2 1 0,9 2,5Portugalija 3 2,4 2,7 -0,9 1,4 3,4Slovačka 4,5 2,7 4,6 0,9 0,7 3,6Slovenija 2,5 3,6 5,7 0,9 1,8 1,8Španija 3,6 2,8 4,1 -0,2 2 2,9

Ostale EU razvijene zemlje

Danska 1,9 1,7 3,4 1,3 2,3 3,2Švedska 1,5 1,7 3,3 2 1,9 3

Velika Britanija 2,3 2,3 3,6 2,1 3,3 4,5Nove EU članice

Bugarska 7,4 7,6 12 2,5 3 3,8Češka 2,5 2,9 6,3 1 1,5 1,8

Estonija 4,4 6,6 10,4 -0,1 2,9 5,1Mađarska 3,9 7,9 6,1 4,2 4,9 3,7Letonija 6,6 10,1 15,3 3,3 -1,2 4,2Litvanija 3,8 5,8 11,1 4,2 1,2 4,2Poljska 1 2,5 4,2 3,5 2,6 4

Rumunija 6,6 4,8 7,8 5,6 6,1 6,4Ostale razvijene ne

EU zemljeIsland 6,8 5 12,4 12 5,4 4,2

Norveška 2,3 0,7 3,8 2,2 2,4 1,7Švajcarska 1 0,7 2,4 -0,5 0,7 0,7

Evropske zemlje u razvojuAlbanija 2,4 2,9 3,4 2,2 3,6 3,9

Belorusija 7 8,4 14,8 13 7,7 41Bosna i

Hercegovina 6,1 1,5 7,4 -0,4 2,1 4

Hrvatska 3,2 2,9 6,1 2,4 1 3,2Makedonija 3,2 2,3 8,3 -0,8 1,5 4,4Moldavija 12,7 12,4 12,7 0 7,4 7,9Crna Gora 2,1 3,5 9 3,4 0,5 3,1

Rusija 9,7 9 14,1 11,7 6,9 8,9Srbija 12,7 6,5 11,7 8,1 6,2 11,3Turska 9,6 8,8 10,4 6,3 8,6 6

Ukrajina 9,1 12,8 25,2 15,9 9,4 9,3

izvor: Isto.

18


Fiskalna reakcija širom evrope bila je evidentna, ali raznolika među zemljama. Analizu nastavljamo posmatranjem fiskalnog bilansa evropskih zemalja (merenih procentualno u odnosu na BDP). Najveći fiskalni deficit u 2009. godini zabeležila je Grčka (-15,5% BDP), mada se mora priznati da je fiskalni deficit Irske 2010. godine najubedljivi zabeleženi ekstrem (-32% BDP). Pored Grčke i Irske iz evro zone, pridružuju im se i Portugalija i Španija, a od ostalih razvijenih evropskih zemalja i Velika Britanija. Od evropskih zemalja u razvoju, najveće fiskalne deficite beleže Albanija i Crna Gora. Interesantno je uočiti da u ekstremno kriznim uslovima jedino Norveška i Švajcarska beleže pozitivan fiskalni bilans (tabela 3).

19


Tabela 3: Fiskalni bilans (% BDP)

2006 2007 2008 2009 2010 2011

EU -1,5 -0,9 -2,3 -6,8 -6,5 -4,6Euro zona -1,2 -0,6 -1,8 -6,3 -6 -4,1Austrija -1,7 -0,7 -0,5 -4,1 -4,6 -3,5Belgija 0,2 -0,3 -1,2 -5,9 -4,1 -3,5Kipar -1,2 3,4 0,9 -6 -5,3 -6,6Finska 3,9 5,2 4,4 -2,8 -2,8 -1Francuska -2,3 -2,7 -3,4 -7,5 -7,1 -5,9Nemačka -1,5 -0,5 -0,1 -3,1 -3,3 -1,7Grčka -2,8 -3,6 -5 -15,5 -10,4 -8Irska 2,9 0,1 -7,3 -14,2 -32 -10,3Italija -3,3 -1,5 -2,7 -5,3 -4,5 -4Luksemburg 1,3 3,2 1,4 -0,9 -1,7 -0,7Malta -2,6 -2,2 -4,7 -3,7 -3,8 -2,9Holandija 0,6 0,5 0,9 -5,5 -5,3 -3,8Portugalija -3,9 -2,6 -2,6 -10,1 -9,1 -5,9Slovačka -3,5 -1,9 -2,5 -8 -7,9 -4,9Slovenija -0,8 0,3 -0,3 -5,6 -5,3 -6,2Španija 2 2,2 -3,8 -11,1 -9,2 -6,1Ostale EU razvi-jene zemljeDanska 5 4,5 3,4 -2,8 -2,9 -3Švedska 2,4 3,8 2,5 -0,9 -0,3 0,8Velika Britanija -2,6 -2,6 -5,1 -10,3 -10,2 -8,5Nove EU članiceBugarska 3,5 3,5 3 -0,9 -3,9 -2,5Češka -2,6 -0,6 -1,4 -5,8 -4,7 -3,8Estonija 3,3 2,9 -2,3 -2,1 0,2 -0,1Mađarska -9,3 -4,9 -3,4 -4,5 -4,3 2Letonija -0,9 0,7 -3,4 -7,8 -7,8 -4,5Litvanija -0,4 -1 -3,3 -9,2 -7,1 -5,3Poljska -3,9 -2 -3,1 -7,3 -7,9 -5,5Rumunija -1,4 -3,1 -4,9 -7,3 -6,5 -4,4Ostale razvijene ne EU zemljeIsland 6,3 5,4 -0,5 -8,6 -5,4 -4,1Norveška 18,5 17,7 18,8 10,6 10,9 12Švajcarska 1,7 2,2 0,9 0,5 0,4 0,8Evropske zemlje u razvojuAlbanija -3,2 -3,8 -5,5 -7,4 -4,2 -3,7Belorusija 1,4 0,4 1,4 -0,7 -1,8 -0,9Bosna i Hercego-vina 2,2 -0,1 -4 -5,5 -4,3 -3

Hrvatska -1,8 -1,2 -0,9 -4,1 -5 -5,7Makedonija -0,5 0,6 -1 -2,7 -2,5 -2,5Moldavija 0 -0,2 -1 -6,3 -2,5 -1,9Crna Gora 2,1 6,4 -0,3 -6,5 -3,8 -3,4Rusija 8,3 6,8 4,3 -6,3 -3,5 -1,1Srbija -1,6 -1,9 -2,5 -4,5 -4,6 -4,6Turska -0,7 -2,1 -2,8 -6,2 -3,7 -1,4Ukrajina -1,4 -2 -3,2 -6,3 -5,7 -2,8

izvor: Isto.

20


Kriza se manifestovala i na intenzitet i strukturu spoljne trgovine među zemljama, što je nužno dovelo do neočekivanih kretanja u platnim bilansima pojedinih zemalja. U evro zoni, najveći deficit tekućeg bilansa beleži Grčka i Portugalija, a od ostalih razvijenih evropskih ekonomija tu je i Island Ubedljivo najveći fiskalni deficit u 2009. Godini zabeležile su evropske zemlje u razvoju – Crna Gora (-30,3% BDP), a zatim Albanija, Belorusija i Moldavija

Ne treba doneti pogrešan zaključak da u kriznim uslovima sve zemlje beleže deficite tekućeg bilansa. U prilog tome govori i činjenica da su recimo zemlje poput Luksemburga i Nemačke u euro zoni i Norveška, Švajcarska, Švedska, Letonija i Litvanija od ostalih razvijenih evropskih ekonomija, zabeležile zavidan višak u svojoj spoljnoj trgovini i u uslovima krize (tabela 4).

Tabela 4: Tekući bilans (% BDP)

2006 2007 2008 2009 2010 2011

eU -0,3 -0,5 -1,1 -0,1 -0,1 -0,2Euro zona 0,4 0,3 -0,7 -0,3 -0,4 0,1

Austrija 2,8 3,1 3,5 3,1 2,7 2,8Belgija 2,6 1,7 -2,5 0 1 0,6Kipar -7 -11,7 -18,3 -7,5 -7,7 -7,2Finska 4,5 4,1 2,4 2,3 3,1 2,5

Francuska -0,5 -1 -2,3 -1,5 -1,7 -2,7Nemačka 6,1 7,5 6,4 5,6 5,7 5

Grčka -11,1 -14,2 -14,4 -11 -10,5 -8,4Irska -3,6 -5,3 -5,2 -2,9 0,5 1,8Italija -2,6 -2,4 -3,4 -2,1 -3,3 -3,5

Luksemburg 10,4 9,8 9,1 6,9 7,8 9,8Malta -9,2 -7 -5,6 -7,5 -4,8 -3,8

Holandija 9,3 7,6 7,5 4,9 7,1 7,5Portugalija -10 -9,4 -12,1 -10,9 -9,9 -8,6Slovačka -7 -5,3 -6,5 -3,2 -3,5 -1,3Slovenija -2,5 -4,2 -5,5 -1,3 -0,8 -1,7Španija -9 -10 -9,6 -5,2 -4,6 -3,8

Ostale EU razvijene zemlje

Danska 2,9 0,7 1 3,8 5,1 6,4Švedska 8,6 8,6 7,8 7 6,3 5,8

Velika Britanija -3,3 -2,7 -1,7 -1,7 -3,2 -2,7Nove EU članice

Bugarska -18,5 -25,2 -25,5 -8,9 -1 1,6Češka -2,6 -3,1 -3,1 -3,3 -3,7 -3,3

Estonija -16,9 -17,8 -9,3 4,5 3,6 2,4Mađarska -7,5 -6,5 -8,4 0,4 2,1 2Letonija -22,7 -21,6 -12,6 8,6 3,6 1Litvanija -10,7 -14,6 -11,6 4,5 1,8 -1,9Poljska -2,7 ,4,7 -5,5 -4 -4,5 -4,8

Rumunija -10,4 -13,5 -12,4 -4,2 -4,3 -4,5Ostale razvijene ne

EU zemljeIsland -25,3 -19,9 -40,6 -11,7 -10,2 1,9

Norveška 17,2 15,9 19,5 12,9 12,4 14Švajcarska 14,4 9,9 2,4 11,4 15,8 12,5

21


Evropske zemlje u razvojuAlbanija -5,6 -9,1 -14,1 -13,5 -11,8 -10,9

Belorusija -3,9 -6,8 -8,4 -13 -15,5 -13,4Bosna i

Hercegovina -8,4 -12,7 -14,7 -6,2 -5,6 -6,2

Hrvatska -6,7 -7,6 -9,4 -5,2 -1,1 -1,8Makedonija -0,9 -7,2 -13,1 -6,7 -2,8 -5,5Moldavija -11,3 -17 -17,7 -8,5 -8,3 -9,9Crna Gora -24,1 -29,4 -29,6 -30,3 -25,6 -24,5

Rusija 9,5 5,9 6,1 4,1 4,8 5,5Srbija -10,1 -15,6 -17,3 -7,1 -7,2 -7,7Turska -6 -5,8 -5,7 -2,3 -6,6 -10,3

Ukrajina -1,5 -3,7 -7,2 -1,5 -2,1 -3,9

izvor: Isto.

Što se uticaja krize na zaposlenost tiče, on je bio relativno ograničen 2008. godine, ali se otvoreno manifestovao već 2009. godine. Evropske zemlje su donele čitav set mera za zaustavljanje nezaposlenosti i oporavak tržišta rada. Dobro dizajnirane politike zapošljavanja bi trebalo da ublaže kako ekonomski, tako i ljudski uticaj krize. I zaista se u 2011. može govoriti o relativnom uspehu ovih politika, jer je zaustavljeno zapošljavanje u EU i ostavren je blagi rast zaposlenosti (0,2%).

Od svih EU zemalja, po pitanju nezaposlenosti najgore su prošle Baltičke zemlje poput Letonije, Estonije i Litvanije, ali i razvijene EU privrede poput Španije i Irske. Zanimljivo je da je Nemačka kao najrazvijenija evropska ekonomija, kriznu 2009. godinu završila bez negativne stope zaposlenosti, ali su 2010. i 2011. prošle sa blagim padom zaposlenosti. Luksemburg i Poljska su retke EU privrede koje ni u jednom trenutku nisu imale negativan predznak stope zapošljavanja, imajući u vidu čitav krizni period. Situacija je slična i sa Makedonijom, koja je jedini pozitivan primer evropskih zemalja u razvoju, beležeći pozitivnu stopu rasta u dužem vremenskom periodu.

22


Tabela 5: Zaposlenost (godišnji % rast)

2006 2007 2008 2009 2010 2011

eU 1,6 1,8 0,9 -1,8 -1 0,2Austrija 1,4 1,8 1,8 -0,9 -0,1 0,2Belgija 1,2 1,6 1,7 -0,4 -0,9 0,2Kipar 1,8 3,2 2,8 -0,7 -0,7 -0,2Finska 1,8 2,2 1,6 -2,8 -2,1 0,4

Francuska 1 1,4 0,6 -1,2 -0,7 0,3Nemačka 0,6 1,7 1,4 0 -0,3 -0,1

Grčka 2 1,4 0,1 -1,2 -1,9 -0,8Irska 4,3 3,7 -1,1 -8,2 -3,5 0,4Italija 2 1,3 0,3 -1,7 -1 0,2

Luksemburg 3,6 4,4 4,7 0,9 0 0,7Malta 1,3 3,2 2,6 -0,6 0,3 0,7

Holandija 1,7 2,5 1,4 -1,1 -1,6 -0,1Portugalija 0,5 0 0,4 -2,5 -0,5 0Slovačka 2,3 2,1 2,8 -2,4 -1,9 1,2Slovenija 1,5 3 2,8 -2,2 -2,3 -0,5Španija 3,9 3 -0,6 -6,7 -2,5 -0,1Danska 2,1 2,9 1,9 -3,4 -1,9 -0,1Švedska 1,7 2,5 0,9 -2 -0,9 0,3

Velika Britanija 0,9 0,7 0,7 -1,6 -0,3 0,7Bugarska 3,3 2,8 3,3 -2,9 -1,2 0,6

Češka 1,9 2,7 1,2 -1,2 -1,9 0,4Estonija 5,4 0,8 0,2 -9,9 -2,6 1,5

Mađarska 0,6 -0,3 -1,3 -2,8 -0,9 0,8Letonija 4,9 3,6 0,9 -13,6 -7,2 0,8Litvanija 1,8 2,8 -0,5 -6,9 -3,6 0,2Poljska 3,2 4,4 3,8 0,4 0 0,6

Rumunija 0,7 0,4 -0,2 -1,8 -1,7 0,8Hrvatska -0,6 3,5 1,1 -2,5 -2 0,5

Makedonija 3,2 4,3 6,2 3,4 1,5 2Srbija* - -1,2 -0,1 -5,5 -4,9 -

*izračunato na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, godišnji proseciizvor: „Employment in Europe 2010“, European Commission, Brussels, 2010; „Statistički godišnjak Srbije“, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2011.

2.3. privredna kretanja u srbiji, sloveniji i HrvatskojVeć je rečeno da ni jedna zemlja nije ostala imuna na svetsku ekonomsku i finansijsku krizu.

To je slučaj i sa zemljama čiju dublju analizu i vršimo – Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom.

Možda je najvidljiviji i najprostiji način da odmah na početku sagledamo efekte krize, analiza kretanja BDP i stope njegovog rasta. Kao i u najvećem broju zemalja na svetu, 2009. godina je zaista „krizno dno“ sa najnižim stopama rasta. Radi se zapravo o negativnim stopama, a od navedenih zemalja Slovenija ima najnižu (-8%). Slede zatim Hrvatska (-6,9%) i Srbija (-3,5%). Gledajući popsmatrane zemlje i vremenski period nakon 2009. godine, čini se da je Srbija imala najbolje performanse (kada je rast u pitanju) i najbrži oporavak.

23


izvor: Wiener Institut für Internationale Wirtschaftsvergleiche, Country Expertise, 2012.

Od sve tri pomenute zemlje samo je jedna (Slovenija) punopravna članica EU, a preostale dve imaju status kandidata, pa se očekuje i njihovo brzo priključivanje ovoj integraciji. Razume se da je Slovenija i najrazvijenija zemlja okruženja sa 21000 EUR per capita društvenog proizvoda, dok je srbije sa 8700 EUR per capita društvenog proizvoda, najnerazvijenija. Zanimljivo je da je u sve tri zemlje društveni proizvod per capita počev od 2008. pa do danas opao, što dovoljno ilustrativno pokazuje intenzitet krize (grafikon 3).

izvor: Isto.

24


Posmatrajući bruto industrijsku proizvodnju ovih zemalja, pokazuje se još jednom da najrazvijenije zemlje trpe i najveći efekat krize, kako na finansijski, tako i na realni sektor. Takav je i ovde slučaj. Slovenija beleži najoštriji pad industrijske proizvodnje, a Hrvatska najmanji. Oporavak indiustrijske proizvodnje je u Sloveniji, počev od 2010. godine bio najbrži, ali je silazna linija proizvodnje nažalost opet otpočela 2011. godine (grafikon 4).

Imajući u vidu da pad industrijske prioizvodnje gotovo po pravilu izaziva nezaposlenost u nekim naredenim iteracijama, očekivalo se da će stopa nezaposlenosti biti najveća u Sloveniji. Situacija, međutim, nije takva. Najveću stopu nezaposlenosti beleži ipak Srbija, pa zatim Hrvatska i Slovenija, respektivno. Efekti krize imaju izgleda duga i promenjiva vremenska kašnjenja, pa ove stope kod sve tri zemlje, počev od 2008. pa naovamo rastu (grafikon 5).

izvor: Isto.

izvor: Isto.

25


Pretpostavlja se da se shodno ambijentu razvijenosti prilagođavaju i plate u jednoj nacionalnoj ekonomiji. S tim u vezi konstatujemo da su najveće prosečne bruto plate upravo u sloveniji, a najniže u Srbiji. Možemo uočiti i njihov blagi rast u Sloveniji u posmatranom vremenskom periodu, dok se njihova dinamika u srbiji i Hrvatskoj kretala oko nekog nepromenljivog proseka (grafikon 6).

izvor: Isto.

Što se inflacije tiče, (merenom % promenom potrošačkih cena), ona je ubedljivo najveća u Srbiji, a najmanja u Sloveniji, mada su i u Sloveniji i u Hrvatskoj 2009 – 2011 zabeležena ciklična kretanja. Evidentno je kod sve tri zemlje da je u 2009. godini zabeležen pad potrošačkih cena uzrokovan kako faktorima na strani tražnje, tako i onima na strani ponude (grafikon 7).

izvor: Isto.

26


U kriznim uslovima, fiskalna opterećenja za sve privrede se uvećavaju. To se desilo i sa najnovijom krizom, a sve tri zemlje koje posmatramo zabeležile su fiskalne deficite, od kojih je 2009. najveći bio u Sloveniji, a najmanji u Hrvatskoj. Treba istaći da je Hrvatska tek u 2010. godini imala najveće povećanje fiskalnog deficita, a da će se on u Sloveniji tek povećavati (grafikon 8).

izvor: Isto.

Posmatrajući javni dug ove tri zemlje (meren % BDP), uočavamo da je on u 2011. prilično ujednačen, ali da je najveće povećanje 2008 – 2011. zabeležila Slovenija. Zatim Hrvatska, a onda Srbija (grafikon 9).

izvor: Isto.

27


Za sve tri zemlje možemo identifikovati još jednu zajedničku crtu, a to je deficit tekućeg bilansa.Ubedljivo najveći deficit tekućeg bilansa (opet meren % BDP) beleži Srbija i to u kriznoj 2009. je taj procenat -7,2% BDP. Sledi zatim Hrvatska sa -5,1%, a onda Slovenija sa -1,3%. I u 2011. godini deficit tekućeg bilansa Srbije je ubedljivo najveći.

izvor: Isto.

Činjenica je da su SDI jedan od značajnijih pokretača privrednog razvoja pojedinih zemalja u savremenim uslovima. Tu pogotovo mislimo na zemlje Zapadnog balkana koje su u okruženju,

ali i na sve zemlje u razvoju koje nemaju dovoljno domaće akumulacije kako bi finansirale budući privredni razvoj. Činjenica je da Srbija i Slovenija beleže najveći pad priliva SDI u 2009. Godini,

dok je kod Hrvatske taj pad najdrastičniji 2010.

Krizne periode karakterišu ne samo veliki javni dugovi zemalja, već i veliki spoljni dugovi. U periodu 2008 – 2011 vidi se razlika u posmatranim zemljama kada je njihovo spoljni dug u pitanju. Naime, Srbija je zabeležila najveći spoljni dug u 2010. godini (87,1 % BDP), Slovenija 20011 (116,6% BDP), a Hrvatska 2010. (105 % BDP). Očigledno je da je spoljni dug Slovenije u ovom periodu najveći.

28


izvor: Isto.

izvor: Isto.

29


3. posledice krize na poslovne performanse preduzeća U srbiji

3.1. metodologija istraživanja

U cilju analiziranja efekata finansijske krize na poslovanje pojedinih sektora privrede u Srbiji, moramo da definišemo vremenski interval, uzorak i ekonomske pokazatelje koji će se razmatrati. Uzorak je definisan i naveden u okviru svakog pojedinačnog sektora. Za potrebe ovog rada opredelili smo se za vremenski period od 5 godina, tačnije interval od 2006. do 2010. godine. Kada je reč o pokazateljima na osnovu kojih vršimo analizi poslovnih performansi opredelilismo se za sledeće pokazatelje: ukupan prihod, finansijski rashodi, poslovni dobitak – EBIT, neto marža, ekonomičnost, stopa prinosa na imovinu (ROA), koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta potraživanja, tekući racio likvidnosti, pokriće dugotrajne imovine kapitalom, udeo obaveza u finansiranju.

3.2. poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor poljoprivred, šumarstva i ribarstva u Srbiji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije14 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2006. do 2010. godine. Sektor poljoporivrede jedan je od najvažnijih sektora privrede, naročito u situaciji kada cena hrane u svetu pokazuje tendenciju rasta. Analiziramo kako je svetksa finansijska kriza uticala na sektor poljoprivrede sa aspekta već definisanih pokazatelja.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva po godinama

pokazatelj 2006 2007 2008 2009 2010

Udeo obaveza u finansiranju 46,55 54,88 57,13 58,37 62,52

Pokriće dugotrajne imovine kapitalom 1,06 1,12 0,97 0,92 0,93

Koeficijent tekuće likvidnosti 1,27 1,20 1,18 1,04 1,04

Koeficijent obrta zaliha 4,94 3,49 3,96 3,66 3,76

Koeficijent obrta potraživanja 9,63 8,02 8,06 7,05 7,01

Ekonomičnost 1,00 1,03 0,99 0,95 0,98

Return on assets (ROA) 4,33 3,94 1,73 1,55 0,88

Neto marža 6,39 2,41 -3,99 -3,71 -1,87

Finansijski rashodi 588.395 985.956 1.834.738 2.393.593 3.198.422

Poslovni dobitak (EBIT) 153.445 324.737 367.040 214.633 188.897

Ukupni prihodi 29.008.991 35.963.260 43.019.252 46.248.248 62.362.612

14 Te kompanije su: 1. DOO ALMEX PANČEVO PANČEVO; 2. PKB KORPORACIJA AD BEOGRAD; 3. JAVNO PREDUZEĆE ZA GAZDOVANJE ŠUMAMA; 4. ULJARICE-BAČKA DOO NOVI SAD; 5. DOO ĆIRIĆ I SIN SAKULE; 6. PIK-BEČEJ BEČEJ; 7. JP VOJVODINAŠUME PETROVARADIN; 8. KRIVAJA DOO KRIVAJA; 9. ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA ULJARICA NEGOTIN; 10. AD NAPREDAK STARA PAZOVA AD; 11. PERUTNINA PTUJ-TOPIKO AD BAČKA TOPOLA; 12. TEHNOOPREMA BAČKA; 13. ZZ TRLIĆ UB; 14. MABER COMERC DOO PANČEVO; 15. FARME PILIĆA ŽITIŠTE; 16. DOO RACA ZRENJANIN ZRENJANIN; 17. TRANSPETROL SEČANJ;18.ZZ MILENIJUM BANATSKO NOVO SELO; 19. PKB IMES DOO BEOGRAD-PADINSKA SKELA; 20. AGRO-PROMET DOO BEČEJ; 21. AGROGRNJA DOO PIVNICE.

30


ukupni prihod ostvaren u kompanijama obuhvaćenim uzorkom ne pokazuje značajne oscilacije u prvom talasu finansijske krize. Interesantno je da sektor poljoprivrede ima rast ukupnog prihoda u 2008. godini, kada je došlo do pada sveopšte privredne aktivnsoti. U 2009. godini ukupni prihod ostao je skoro na istom nivou kao u prethodnoj godini, dok je u 2010. sa rastom cene hrane vrednost prihoda povećan. Međutim, kakva je zapravo bila profitabilnost kompanija videćemo analizom narednih pokazatelja.

Kretanje ukupnog prihoda u analiziranom periodu (u hilj.RSD)

Analizom finansijskih rashoda dolazimo do informacija da je u godinama krize došlo do naglog rasta ove kategorije rashoda. U 2009. godini finansijski rashodi iznose 2,5 mlrd. RSD. Nastajanjem finansijske krize i njenim prelivanjem na zemlje članice EU i Srbiju, došlo je do poskupljenja kreditnih linija i celokupne nestabilnosti finansijkog sektora, što je rezultiralo ovako visokim rastom finansijskih rashoda u sektoru poljoprivrede Srbije.

Kretanje finansijskih rashoda u analiziranom periodu (u hilj.RSD)

31


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu potrvđuje da je zbog krize zabeležena veoma niska profitabilnost kompanija. Ipak poslovni dobitak je na pozitivnom nivou, ali je njegov pad u 2009. godini u odnosu na 2008. evidentan.

Kretanje poslovnog dobitka u analiziranom periodu (u hilj.RSD)

Dalja analiza neto marže na izabranom uzorku pruža nam konkretne informacije o konačnoj profitabilnosti i samom neto dobitku kompanija. Iako je poslovni dobitak u 2008. godini ostao na pozitivnom nivou, neto dobitak kompanija u ovoj godini bio je negativan. Neto marža beleži negativnu vrednost još pre otpočinjanja krize u Srbiji. Ovo pokazuje na unutrašnju slabost preduzeća iz oblasti poljoprivrede.

Kretanje neto marže u analiziranom periodu

ekonomičnost, kao merilo uspešnosti poslovanja, beležila je pozitivnu vrednost do 2008. godine. Od tada potvrđuje se činjenica da na analiziranom uzorku ukupni rashodi prevazilaze ukupne prihode. Ovakva situacija nije savladana ni u 2010. godini.

32


Kretanje ekonomičnosti u analiziranom periodu

Slika koja se dobija na osnovu poslovnog prihoda i profitabilnosti kompanija, postaje jasnija nakon analize vrednosti stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime, sa grafikona se jasno vidi da se stopa prinosa na imovinu smanjila i da je ostala na niskom nivou. Negativna vrednost beleži se u 2009, godini kada je kriza imala svoju kulminaciju, ali je i u 2010. godini primetan njen dalji pad.

Stopa prinosa na imovinu u analiziranom periodu

Slično drugim pokazateljima, racio tekuće likvidnosti beleži tendenciju stalnog umanjenja. Međutim, uprkos ovoj činjenici njegova vrednost u analiziranom periodu ocenjuje se kao zadovoljavajuća. To nam govori, da su kompanije i pored teških uslova poslovanja i situacije na tržištu, uspele da ostanu likvidne, ali na granici da tu likvidnost ugroze u godinama koje slede.

33


Tekući racio likvidnosti u analiziranom periodu

Analizom koeficijenta obrta zaliha, dolazimo do informacije da je preduzećima iz sektora poljoprivrede bilo potrebno u proseku više od tri meseca kako bi realizovale svoje zalihe. Vrednost ovog pokazatelja u analiziranom period je relativno stabilna, uzimajući u obzir sezonski karakter proizvodnje.

Koeficijent obrta zaliha u analiziranom periodu

34


koeficijent obrta potraživanja, slično kao i prethodni pokzatelj beleži tendenciju pada. Drugim rečima u 2006. godini privrednim društvima iz oblasti poljoprivrede trebalo je 35 dana da naplate svoja potraživanja, krajem 2010 godine ona su to činila u proseku za 55 dana. Povećan period naplate potraživanja je rezultat ošteg pada privredne aktivnosti u Srbiji.

Koeficijent obrta potraživanja u analiziranom periodu

Na osnovu prethodno analiziranih pokazatelja, primetili smo visok rast finansijskih rashoda. Da li je taj rast praćen povećanjem zaduživanja kompanija, možemo proceniti analizom pokazatelja učešća obabeza u finansiranju. Vrednost ovog pokazatelja ima permanenti rast u analiziranom periodu u intervalu od 48% do 62%. To čini više od polovine eksternih izvora finansiranja, tako da možemo zaključiti da je bilo većeg zaduživanja kompanija iz sektora poljoprivrede u analiziranom periodu.

Učešće obaveza u finansiranju u analiziranom periodu

35


Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže, prikazanoj na grafikonu, vidimo da je došlo do njenog narušavanja još od 2008. godine. Naime, pokazatelj pokriće dugotrajne imovine kapitalom ima vrednost nižu od jedinice, te dolazimo do zaključka da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom već delimično na nivou od 93%.

Pokriće dugotrajne imovine kapitalom u analiziranom periodu

36


3.3. rudarstvo

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor Rudarstva u Srbiji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije15 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2006. do 2010. godine. Sektor rudarstva jedan je od najvažnijih sektora privrede, naročito u situaciji kada za neobnovljive izvore energije danas ne postoje alternative. Analiziramo kako je svetksa finansijska kriza uticala na sektor rudarstva sa aspekta već definisanih pokazatelja.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru rudarstva po godinama

pokazatelj 2006 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,01 0,96 0,96 0,81 1,06

Return on assets (ROA) 0,29 -1,66 -6,09 -19,96 8,01

Neto marža 2,33 -3,19 -2,06 -0,35 0,15

Finansijski rashodi 12.946.243 10.305.175 24.299.281 20.675.184 27.760.209

Poslovni dobitak (EBIT) 3.252.147 1.560.043 1.492.169 (3.042.783) 29.446.121

Ukupni prihodi 326.246.595 313.497.720 374.503.869 190.116.555 249.889.912

ukupni prihod, ostvaren u kompanijama obuhvaćenim uzorkom pokazuje značajne oscilacije u prvom talasu finansijske krize. Sveopšti pad privrednih aktivnosti imao je značajan negativan uticaj na ovaj sektor. U 2009. godini ukupni prihod opao je za skoro 50% u odnosu na iznos u 2008. godini. Kakva je zapravo bila profitabilnost kompanija videćemo analizom narednih pokazatelja.

15 Te kompanije su: 1. NIS A.D. NOVI SAD; 2. RB KOLUBARA DOO LAZAREVAC; 3. RTB BOR GRUPA RBB DOO BOR; 4.RTB BOR GRUPA RBM DOO MAJDANPEK; 5. JP PEU RESAVICA-U RESTRUKTURIRANJU 6. EPS -JPPK KOSOVO SA PO OBILIĆ; 7. IGM MEGALIT-ŠUMNIK AD RAŠKA; 8. AD RUDNIK RUDNIK; 9. ZORKA-ALAS-KAMEN DOO NOVI SAD; 10. GP GRANIT-PEŠČAR AD LJIG; 11. PREDUZEĆE HIDRO-BAZA DOO BEOGRAD; 12. RUDNIK LECE DOO MEDVEĐA; 13. OMYA VENČAC DOO; 14.VELIKI MAJDAN DOO LJUBOVIJA; 15. NEMETALI DOO TOPOLA; 16. RUDNIK OLOVA I CINKA GROT; 17. RUDNIK KOVIN AD KOVIN; 18. AD ALAS-RAKOVAC LEDINCI; 19. PREDUZEĆE KOPOVI AD UB; 20. PRO KALK DOO GALOVIĆ; 21. ALPINE DOLOMIT PETROVAC;

37



Analizom finansijskih rashoda dolazimo informacija da je u godinama krize došlo do naglog rasta ove kategorije rashoda. U 2010. godini finansijski rashodi iznose 2,7 mlrd. RSD. Nastajanjem finansijske krize i njenim prelivanjem na zemlje članice EU i Srbiju, došlo je do poskupljenja kreditnih linija i celokupne nestabilnosti finansijkog sektora, što je rezultiralo ovako visokim rastom finansijskih rashoda u sektoru rudarstva u Srbiji.

Kretanje finansijskih rashoda u analiziranom periodu(u hilj.RSD)

38


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu potrvđuje da je zbog krize zabeležena veoma niska profitabilnost kompanija. Izuzetak za ovako veliki iznos u 2010. godini jeste privatizacija Naftne industrije Srbije koja je imala pozitivan finansijski rezultat u toj godini. Dominacija ove kompanije u uzorku dovela do rezultata prikazanih na narednoj slici.

Kretanje poslovnog dobitka u analiziranom periodu(u hilj.RSD)

Dalja analiza neto marže na izabranom uzorku pruža nam konkretne informacije o konačnoj profitabilnosti i samom neto dobitku kompanija. Iako je poslovni dobitak u 2010. godini ostao na pozitivnom nivou, neto dobitak kompanija u ovoj godini bio je negativan. Neto marža beleži negativnu vrednost još pre otpočinjanja krize u Srbiji. Ovo pokazuje na unutrašnju slabost preduzeća iz oblasti rudarstva.


39


ekonomičnost, kao merilo uspešnosti poslovanja, beležila je adekvatnu vrednost do 2007. godine. Od tada potvrđuje se činjenica da na analiziranom uzorku ukupni rashodi prevazilaze ukupne prihode. Ovakva situacija savladana je u 2010. godini.


Slika koja se dobija na osnovu poslovnog prihoda i profitabilnosti kompanija, postaje jasnija nakon analize vrednosti stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime, sa grafikona se jasno vidi da je stopa prinosa na imovinu imala negativnu vrednost u analiziranom periodu. Izuzetak je 2010. godina, ali je ona rezultat privatizacije NIS-a.


40


Slično drugim pokazateljima, racio tekuće likvidnosti beleži tendenciju cikličnog kretanja. Međutim, uprkos ovoj činjenici njegova vrednost u analiziranom periodu ocenjuje se kao nezadovoljavajuća.


Analizom koeficijenta obrta zaliha, dolazimo do informacije da je preduzećima iz sektora rudarstva bilo potrebno u proseku više od dva meseca kako bi realizovale svoje zalihe. Vrednost ovog pokazatelja u analiziranom period je relativno stabilna, ali ima tendenciju rasta. Ovo pokazuje da se vreme obrta zaliha smanjuje u analiziranom periodu.


41


koeficijent obrta potraživanja, slično kao i prethodni pokzatelj beleži tendenciju rasta. Drugim rečima u 2006. godini privrednim društvima iz oblasti rudarstva trebalo je 50 dana da naplate svoja potraživanja, krajem 2010 godine ona su to činila u proseku za 31 dan. Smanjen period naplate potraživanja je rezultat činjenice da je NIS, kao veliki učesnik u uzorku, na kon privatizacije pooštrio politiku naplate potraživanja.


Na osnovu prethodno analiziranih pokazatelja, primetili smo visok rast finansijskih rashoda. Da li je taj rast praćen povećanjem zaduživanja kompanija, možemo proceniti analizom pokazatelja učešća obaveza u finansiranju. Vrednost ovog pokazatelja ima ciklični karakter sa tendencijom rasta u analiziranom periodu u intervalu od 62% u 2006. na 71% u 2010. godini. To čini više od polovine eksternih izvora finansiranja, tako da možemo zaključiti da je bilo većeg zaduživanja kompanija iz sektora rudarstva u analiziranom periodu.


42


Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže,vidimo da je došlo do njenog narušavanja još od 2007. godine. Naime, pokazatelj pokriće dugotrajne imovine kapitalom ima vrednost nižu od jedinice, te dolazimo do zaključka da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom već delimično na nivou od 44% u 2010 godini.


43


3.4. prerađivačka industrija

U cilju analiziranja efekata finansijske krize na poslovanje iz oblasti prerađivačke industrije moramo da definišemo vremenski interval, uzorak i ekonomske pokazatelje koji će se razmatrati. Za potrebe ovog rada opredelili smo se za vremenski period od 5 godina, tačnije interval od 2006. do 2010. godine. Što se uzorka tiče, reprezentativnim uzorkom smatramo dvadeset kompanija čija je ekonomska snaga takva da učestvuju sa 23,5% u ukupnim prihodima koji se realizuje u sektoru prerađivačke industrije u Srbiji.16 Reč je o kompanijama koje čine okosnicu industrije Srbije.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru prerađivačke industrije po godinama

pokazatelj 2006 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,01 1,05 1,04 0,99 1,02

Return on assets (ROA) 8,84 8,46 3,25 -5,48 -2,12

Neto marža 6,92 7,10 3,63 -6,42 -0,68


Poslovni dobitak (EBIT) 19.724.632 23.028.752 23.473.364 10.393.649 18.986.189

Ukupni prihodi 289.433.263 317.280.725 386.750.302 335.892.648 435.671.627

16 Reč je o kompanijama: 1. PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I PRERADU ČELIKA U. s. steel serbia DOO SMEDEREVO; 2. AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU PETROHEMIJSKIH PROIZVODA, SIROVINA I HEMIKALIJA Hip-petroHemija PANČEVO; 3. Hemofarm AKCIONARSKO DRUŠTVO FARMACEUTSKO-HEMIJSKA INDUSTRIJA VRŠAC; 4. PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU GUMA tigar TYRES, DOO PIROT; 5. rudarsko-topioniČarski basen BOR DOO; 6. AKCIONARSKO DRUŠTVO INDUSTRIJA MLEKA I MLEČNIH proizvoDa imlek BEOGRAD; 7. pHilip morris OPERATIONS AD NIŠ; 8. coca-cola HELLENIC BOTTLING COMPANY-SRBIJA; 9. sUnoko DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU ŠEĆERA I TRGOVINU NOVI SAD; 10. apatinska pivara APATIN DOO APATIN; 11. Dijamant AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU ULJA, MASTI I MARGARINA ZRENJANIN; 12. PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU PUTNIČKIH AUTOMOBILA fiat aUtomobili srbija DOO;13. PREDUZEĆE beoHemija D.O.O. PROIZVODNJA, TRGOVINA I USLUGE BEOGRAD; 14. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU PODOVA tarkett BAČKA PALANKA; 15. tetra pak PRODUCTION DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU BEOGRAD; 16. granD prom DOO ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE BEOGRAD; 17. victoriaoil AKCIONARSKO DRUŠTVO FABRIKA ZA PRERADU ULJARICA ŠID; 18. Henkel SRBIJA DOO BEOGRAD; 19. AKCIONARSKO DRUŠTVO galenika ZA PROIZVODNJU LEKOVA, DENTALA, ANTIBIOTIKA, FARMACEUTSKIH SIROVINA, PARAFARMACEUTIKE, VETERINARSKIH PROIZVODA I ADITIVA BEOGRAD; 20. sojaprotein AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA PRERADU SOJE BEČEJ.

44


Vezano za prvi pokazatelj, kretanje ukupnog prihoda, podaci su pokazali da je reprezentativni uzorak u posmatranom periodu pokazao rastuće prihode. Na prvi pogled može se reći da kriza nije imala uticaj na prerađivačku delatnost u Srbiji. Međutim, ako uzmemo u obzir da je ovo bio period kada su mnoge od ovih kompanija ulagale u povećanje svog tržišnog učešća (ulazak na tržište Srbije) i da je vrednost dinara u odnosu na evro smanjena za 30 procentnih poena onda se relativizuje se značaj ovog pokazatelja. Ozbiljniji pad prihoda realizovan je u drugoj polovini 2008. i tokom čitave 2009 godine. Uzlazni trend je direktni rezultat ekonomske politike koja se zasnivala na stimulisanju tražnje za proizvodima domačeg porekla putem subvencionisan kredita.


finansijski rashodi su nakon blagog rasta u 2007. godini, zabeležili nagli porast u 2008. godini, kada je se osetio prvi talas krize na poslovanje kompanija. Finansijski rashodi su u 2008. godini porasli za 162%. Nakon smanjenja ove kategorije rashoda u 2009. godini, dolazi do ponovnog rasta u 2010. do vrednosti od 3,5 mlrd. dinara.


45


poslovni dobitak (ebit) je u analiziranom periodu imao tendenciju rasta sve do 2009. godine, kada je usledio nagli pad profitabilnosti kompanija i njegovo smanjenje za 56% u odnosu na prethnodnu godinu. U 2010. godini EBIT beleži povećanje vrednosti. Sve ovo ukuazuje da su kompanije imale smanjenju profitabilnosti, posmatrajući s aspekta obavljanja pretežne delatnosti.


Optimistička slika koja se dobija na bazi kretanja realizovanog prihoda bledi ukoliko analiziramo vrednost stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime grafičkog prikaza ROA jasno se vidi da se stopa prinosa na imovinu radikalno smanjila. Ovo pokazuje da negativni trendovi iz 2006. i 2007. godine su radikalno dobili na intenzitetu u 2008. Kriza je dostigla svoju kulminaciju u 2009. godini. Makroekonomska neizvesnost iz 2010. godine uticala na smanjenje stope prinosa, tako da posmatrani uzorak, koji reprezentuje sektor prerađivačke delatnosti pokazuje negativnu vrednost ovog pokazatelja za 2010. godinu.


46


Sličan trend pokazuje i kretanje neto marže na posmatranom uzorku. Naime, nakon pozitivnog trenda u 2006. i 2007. godini ovaj pokazatelj je u 2008. dostigao negativnu vrednost. Skromni rast neto marže iz 2009. godine, kao posledica podsticajnih mera vlade Republike Srbije u cilju generisanja agregatne tražnje (subvencionirani potrošački krediti), nije imao svoj dugoročni epilog.


ekonomičnost poslovanja kao relativni odnos između ukupnih rashoda i prihoda pokazuje

uspešnost poslovanja privrednog subjekta. Za analizirani period istraživanje je pokazalo da su prerađivačka preduzeća u Srbiji imala pozitivnu vrednost ovog pokazatelja (veću od 1) ali je pokazala školski primer procikličnog kretanja u kriznim vremenima. Tačnije u silaznoj fazi privredne konjukture ekonomičnost se smanjuje , a u pozitivnoj raste.


47


Sličnu dinamiku uočavamo i kod pokazatelja racio tekuće likvidnosti. S tom razlikom što uprkos umanjenju njegove vrednosti, nivo ovog pokazatelja je na zadovoljavajućem nivou. Ovo je sasvim logična činjenica jer je reč o najvećim srpskim prerađivačima.


Interesantni su podaci koje smo dobili na bazi analize kretanja koeficejna obrta zaliha i potraživanja na posmatranom uzorku.

Naime, istraživannje je pokazalo da je kriza imala negativan uticaj na koeficijent obrta zaliha. Tačnije, u 2007. godini preduzećima iz oblasti prerađivačke industrije bilo je potrebno 58 dana da bi realizovali svoje zalihe robe (koeficijent 6,2), dok je za taj posao u 2009. godini bilo neophodno 61 dan (koeficijent obrta 5,9). Rečju, u posmatranom periodu koeficijent obrta zaliha ima tendenciju smanjenja. Međutim, mere Vlade Republike Srbije kojima su subvencirani krediti za proizvode domaćeg porekla, dali su izvesne rezultate. Tačnije, koeficijent obrta je dostigao vrednost višu od one u 2006. godini.


48


Dok je u posmatranom periodu koeficijent obrta zaliha imao negativan trend, koeficijent obrta potraživanja je imao tendenciju rasta. Ovo ukazuje na činjenicu da su prerađivači u Srbiji suočeni sa finansijsom krizom politiku naplate potraživanja morali da koncipiraju tako da smanje broj dana naplate potraživanja. Tako u 2007. godini prerađivačima je bilo potrebno 46 dana da naplate svoja potraživanja (koeficijent naplate potraživanja 7,7), dok je u 2010. godini taj poso bio realizovan za 34 dana (koeficijent naplate potraživanja 10,34). U razgovoru sa čelnim ljudima u 3 kompanije koje su bile deo uzorka ovo je posledica politike prodaje koja je valutu plaćanja i uslove prodaje redukovala u skladu sa novonastalim kriznim okolnostima. Ovo je bilo moguće jer u uzorku imamo kompanije koje se bave maloprodajom akcizne robe (cigareta) gde je period naplate izuzetno kratak.


Kako aktuelna kriza nosi epitet finansijske, opredelili smo se za analizu pokazatelja koji nam govore o učešću obaveza u finansiranju. Naime, postavlja se pitanje da li su privredni subjekti iz prerađivačkog sektora za finasiranje svojih aktivnosti, zbog krize, bile prinuđene da teret finansiranja delimično prebace na svoje dobavljače. Nažalost, na analiziranom uzorku za posmatrani period dobili smo nedvosmisleno potvrdan odgovor.

49



Upravo sa stanovišta finansiranja, istraživanje je potvrdilo hipotezu da se racio dugoročne finansijske ravnoteže narušava u vremenu finansijskih kriza. Tako na primer, pokazatelj pokrića dugoročne imovine kapitalom, na posmatranom uzorku, ima tendenciju smanjenja. To drugim rečima znači da je u 2006. godini, na posmatranom uzorku, 1 dinar osnovnih sredstava (dugoročne imovine) bio finansiran sa 1,1 dinara kapitala kompanije. U 2010. godini 1 dinar dugoročne imovine finansiran je sa 0,79 dinara kapitala kompanije. Ovo pokazuje na tendenciju ugrožavanja dugoročne finansijske ravnoteže prerađivačkog sektora u vremenu trajanja finansijke krize.


50


3.5. trgovina na veliko i trgovina na malo

U cilju analiziranja efekata finansijske krize na poslovanje preduzeća koja se bave trgovinskom delatnošćun reprezentativnim uzorkom smatramo dvadeset jednu kompaniju čija je ekonomska snaga takva da učestvuju sa 21% u ukupnom prometu koji se realizuje u sektoru trgovinske delatnosti u Srbiji.17 Reč je o kompanijama koje se bave prometom mešovite prehrambene robe, naftnim derivatima i poljprivrednim materijalom. Većinja njih je rezultat internacionalizacije procesa trgovine u Srbiji.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru trgovine po godinama

pokazatelj 2006 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,00 1,05 1,00 1,01 1,01


Neto marža 1,09 2,27 -0,32 1,10 0,54



Ukupni prihodi 191.828.123 270.717.997 369.307.766 436.436.248 545.298.575

Vezano za prvi pokazatelj, kretanje ukupnog prihoda, podaci su pokazali da je reprezentativni uzorak u posmatranom periodu pokazao rastuće prihode. Na prvi pogled može se reći da kriza nije imala uticaj na trgovinsku delatnost u Srbiji. Međutim, ako uzmemo u obzir da je ovo bio period kada su mnoge od ovih kompanija ulagale u povećanje svog tržišnog učešća (ulazak na tržište Srbije), relativizuje se značaj ovog pokazatelja.


17 Te kompanije su: DELHAIZE SRBIJA, MERCATOR-S, IDEA, LUKOIL, OMV, METRO C&C, C MARKET, MERCATA, RUDNAP, VELETABAK, NELT, KNEZ PETROL, INVEJ, DELTA AGRAR, SwISSLION, DIS, EKO SRBIJA, INTERKOMERC, KONCERN FARMAKOM, RTB INVEST, DIREKTNA TRGOVINA.

51


finansijski rashodi su u 2008. godini zabeležili nagli rast, koji je nastavljen sve do 2010. godine, samo različitom dinamikom. Jedini blagi pad bio je u 2009. godini. Vrednost finansijskih rashoda je povećana sa 4,2 milijardi dinara u 2007. godini na 27 miljardi dinara u 2010. godini. Ovakav rast finansijskih rashoda, govori da je svetkska finansijska kriza imala jak uticaj na finansijske obaveze kompanija.


poslovni dobitak (ebit) je nakon pada u 2008. godini ponovo zabeležio tendenciju rasta, tako da je sve do 2010. godine njegova vrednost uvećavana. To znači da su kompanije obavljajući poslovnu aktivnost trgovine, ostvarile pozitivan poslovni rezultat

Kretanje finansijskih rashoda u analiziranom

52


Optimistička slika koja se dobija na bazi kretanja realizovanog prihoda bledi ukoliko analiziramo vrednost stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime sa slike se jasno uočava da se stopa prinosa na imovinu smanjila. Ovo pokazuje da pozitivni trendovi iz 2006. i 2007. godine su izostali u 2008. kada je kriza imala svoju kulminaciju. Napori učinjeni u 2009. godini sa daljom makroekonomskom neizvesnošću uticali su na smanjenje stope prinosa, tako da posmatrani uzorak, koji reprezentuje sektor trgovinske delatnosti pokazuje negativnu vrednost ovog pokazatelja za 2010. godinu.


Sličan trend pokazuje i kretanje neto marže na posmatranom uzorku. Naime, nakon pozitivnih trendova u 2006. i 2007. godini ovaj pokazatelj je u 2008. dostigao negativnu vrednost. Skromni rast neto marže iz 2009. godine, kao posledica podsticajnih mera vlade Republike Srbije u cilju generisanja agregatne tražnje (subvencionirani potrošački krediti), nije imao svoj dugoročni epilog.


53


ekonomičnost poslovanja kao relativni odnos između ukupnih rashoda i prihoda pokazuje uspešnost poslovanja privrednog subjekta. Za analizirani period istraživanje je pokazalo da su trgovinska preduzeća u Srbiji imala pozitivnu vrednost ovog pokazatelja (veću od 1) ali ne baš na tako visokom nivou. Kriza je uticala da se vrednost ovog pokazatelja smanji.


Sličnu dinamiku pokazuje i pokazatelj koeficijenta tekuće likvidnisti. S tom razlikom što se u periodu stabilnog makroekonomskog okruženja vrednost ovog pokazatelja blago uvećala, dok je period makroeknomske nestabilnosti utico na njegovovo smanjenje.


54


Interesantni su podaci koje smo dobili na bazi analize kretanja koeficejna obrta zaliha i potraživanja na posmatranom uzorku. Naime, istraživannje je pokazalo da je kriza imala negativan uticaj na koeficijent obrta zaliha. Tačnije, u 2006. godini trgovinskim preduzećima je bilo potrebno 131 dan da bi realizovali svoje zalihe robe (koeficijent obrta 2,75), dok je za taj posao u 2010. godini bilo neophodno 222 dana (koeficijent obrta 1,62). Rečju, u posmatranom periodu koeficijent obrta zaliha ima tendenciju smanjenja.


Dok je u posmatranom periodu koeficijent obrta zaliha imao negativan trend, koeficijent obrta potraživanja je imao tendenciju rasta. Ovo ukazuje na činjenicu da su trgovci u Srbiji suočeni sa finansijsom krizom politiku naplate potraživanja morali da koncipiraju tako da smanje broj dana naplate potraživanja. Tako u 2006. godini trgovinama je bilo potrebno 29 dana da naplate svoja potraživanja (koeficijent naplate potraživanja 12,39), dok je u 2010. godini taj poso bio realizovan za 23 dana (koeficijent naplate potraživanja 15,45). U razgovoru sa čelnim ljudima u 3 kompanije koje su bile deo uzorka ovo je posledica politike prodaje koja je valutu plaćanja i uslove prodaje redukovala u skladu sa novonastalim kriznim okolnostima. Takođe, u uzorku imamo kompanije koje se bave maloprodajom naftnih derivata gde je period naplate izuzetno kratak.

55



Kako aktuelna kriza nosi epitet finansijske, opredelili smo se za analizu pokazatelja koji nam govore o učešću obaveza u finansiranju. Naime, postavlja se pitanje da li su trgovinske kompanije za finasiranje svojih aktivnosti, zbog krize, bile prinuđene da teret finansiranja delimično prebace na svoje dobavljače. Nažalost, na analiziranom uzorku za posmatrani period dobili smo nedvosmisleno potvrdan odgovor.


56


Upravo sa stanovišta finansiranja, istraživanje je potvrdilo hipotezu da se racio dugoročne finansijske ravnoteže narušava u vremenu finansijskih kriza. Tako na primer, pokazatelj pokrića dugoročne imovine kapitalom, na posmatranom uzorku, ima tendenciju smanjenja. To drugim rečima znači da je u 2006. godini, na posmatranom uzorku, 1 dinar osnovnih sredstava (dugoročne imovine) bio finansiran sa 0,66 dinara kapitala kompanije. U 2010. godini 1 dinar dugoročne imovine finansiran je sa 0,62 dinara kapitala kompanije. Ovo pokazuje na tendenciju ugrožavanja dugoročne finansijske ravnoteže sektora trgovine u vremenu trajanja finansijke krize.


57


3.6. Građevinarstvo

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor Građevine u Srbiji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije18 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2006. do 2010. godine. Sektor građevine je jedan od sektora koji je u svetu doživeo najveći udarac od strane aktuelne krize. Analiziramo kako je svetksa finansijska kriza uticala na sektor građevine u Srbiji sa aspekta već definisanih pokazatelja.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru građevinarstva po godinama

pokazatelj 2006 2007 2008 2009 2010


Pokriće dugotrajne imovine kapi-talom 0,66 0,63 0,60 0,67 0,63




Ekonomičnost 0,86 0,84 0,99 1,00 1,01


Neto marža 2,94 3,88 2,73 2,98 2,75


Poslovni dobitak (EBIT) (2.132.743) 2.108.818 10.023.345 6.884.463 12.542.194

Ukupni prihodi 79.389.700 92.557.209 107.684.278 110.880.399 126.452.581

ukupni prihod, ostvaren u kompanijama obuhvaćenim uzorkom ne pokazuje značajne oscilacije u prvom talasu finansijske krize. Interesantno je da sektor građevine ima rast ukupnog prihoda u čitavom analiziranom period. Međutum, ako se uzme u obzir činjenica da je reč o nominalnim pokazateljima, mišljenja smo da je reč o iskrivljenoj slici. Kakva je zapravo bila profitabilnost kompanija videćemo analizom narednih pokazatelja.


18 Te kompanije su: 1. JP PUTEVI SRBIJE BEOGRAD; 2. INTER-KOP DOO, MIŠAR; 3. JKP BEOGRAD-PUT BEOGRAD; 4. OGRANAK SAVA MOST G.P, BEOGRAD; 5. ENERGOPROJEKT-NISKOGRADNJA AD BEOGRAD; 6. ENERGOPROJEKT-VISOKOGRADNJA AD BEOGRAD; 7. PZP BEOGRAD AD BEOGRAD; 8. PUTEVI AD UŽICE; 9. ALPINE DOO – BEOGRAD; 10. ENERGOPROJEKT-OPREMA AD BEOGRAD; 11. NAPRED AD BEOGRAD; 12. PROJEKTOMONTAŽA AD BEOGRAD; 13. PROMO MEDIA DOO BEOGRAD; 14. HIDROTEHNIKA-HIDROENERGETIKA AD BEOGRAD; 15. GEMAX DOO BEOGRAD; 16. MBA MILJKOVIĆ DOO BEOGRAD; 17. DENEZA M INŽENJERING DOO BEOGRAD; 18. JEDINSTVO AD SEVOJNO; 19. OGRANAK PORR BAU GMBH BEOGRAD; 20. STRABAG AG OGRANAK ZA GRAĐEVINSKE POSLOVE, BEOGRAD; 21. RATKO MITROVIĆ - DEDINJE DOO BEOGRAD;

58


Analizom finansijskih rashoda dolazimo informacija da je u godinama krize došlo do naglog rasta ove kategorije rashoda. U analiziranom period finansijski rashodi su se uvećali čak za 5,1 puta. Nastajanjem finansijske krize i njenim prelivanjem na zemlje članice EU i Srbiju, došlo je do poskupljenja kreditnih linija i celokupne nestabilnosti finansijkog sektora, što je rezultiralo ovako visokim rastom finansijskih rashoda u sektoru građevine Srbije.


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu potrvđuje da je zbog krize zabeležena veoma niska profitabilnost kompanija. Naime, nakon perioda oporavka građevinske industrije od 2006. do 2008. godine, kriza u 2009. godini je doprinela smanjenju poslovnog dobitka. Povećanje u 2010. godini je rezultat intenzivne podrdške države ovom sektoru privrede. Pozitivni trend u ovj godini rezultat je ulaganja u puteve Srbije, ali je to za posledicu imalo povećanje budžetskog deficit.


59


Dalja analiza neto marže na izabranom uzorku pruža nam konkretne informacije o konačnoj profitabilnosti i samom neto dobitku kompanija. Iako je neto marža u period od 2006. do 2009. bila na pozitivnom nivou, ali sa negativnim trendom, ona je u 2010. godini zabeležila negativnu vrednost. Ovo takođe pokazuje na unutrašnju slabost preduzeća iz oblasti građevine.


ekonomičnost, kao merilo uspešnosti poslovanja, beležila vrednost manju od jedinice u gotovo čitavom anailiziranom interval. Rečju, na analiziranom uzorku ukupni rashodi prevazilaze ukupne prihode. Ovakva situacija je savladana tek u 2010. godini.


60


Slika koja se dobija na osnovu poslovnog prihoda i profitabilnosti kompanija, postaje jasnija nakon analize vrednosti stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime, sa gračikog prikaza ROA se jasno vidi da se stopa prinosa na imovinu smanjila i da je u 2010. godini dostigla negativnu vrednostu.


Slično drugim pokazateljima, racio tekuće likvidnosti beleži vrednost manju od jedinice do 2006. godine. Izuzetak je 2009. godina, kada je merama Vlade Republike Srbije unapređen sektor građevine u Srbiji. Međutim, sa izostankom tih mera u 2010. godini vrednost ovog pokazatelja je manja od jedinice To nam govori, da kompanije nisu uspele da ostanu likvidne, tj. da na vreme izmiruju svoje tekuće obaveze.


61


Analizom koeficijenta obrta zaliha, dolazimo do informacije da je vrednost ovog pokazatelja u analiziranom periodu imala tendenciju umanjenja. Drugim rečima broj dana za realizaciju zaliha se povećavao.


koeficijent obrta potraživanja, za razliku od koeficijenta obrta zaliha, koeficijent obrta potraživanja je imao tendenciju rasta. Drugim rečima broj dana naplate potraživanja se smanjivao.


Na osnovu prethodno analiziranih pokazatelja, primetili smo visok rast finansijskih rashoda. Da li je taj rast praćen povećanjem zaduživanja kompanija, možemo proceniti analizom pokazatelja učešća obabeza u finansiranju. Vrednost ovog pokazatelja ima permanenti rast u analiziranom periodu u intervalu od 55% do 72%. To čini više od polovine eksternih izvora finansiranja, tako da možemo zaključiti da je bilo većeg zaduživanja kompanija iz sektora građevine u analiziranom periodu.

62



Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže vidimo da je ona bila ugrožena još od 2006. godine. Blago poboljšanje je bilo u 2009. godini, ali je vrednost ovog pokazatelja na i dalje bila na niskom nivou. Generalni zaključak je da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom već delimično na nivou od oko 63%, što je jako nizak nivo.


63


3.7. informisanje i komunikacije

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor Informisanja i komunikacija u Srbiji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije19 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2006. do 2010. godine. Sektor Infrmisanja i komunikacija jedan je od najvažnijih sektora privrede, ovo iz razloga jer je on nosilac tehničkog progresa, koji je najznačajniji factor privrednog rasta. Analiziramo kako je svetksa finansijska kriza uticala na ovaj sektor sa aspekta već definisanih pokazatelja.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru informisanja i komuniakacija po godinama

pokazatelj 2006 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,17 1,10 1,06 1,12 1,11


Neto marža 18,46 -22,35 -11,88 1,43 3,88



Ukupni prihodi 100.034.762 140.125.603 168.928.891 176.379.186 187.954.865

19 Te kompanije su:1. TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD; 2. TELENOR DOO BEOGRAD; 3. VIP MOBILE DOO BEOGRAD; 4. SBB DOO BEOGRAD; 5. RINGIER AXEL SPRINGER DOO BEOGRAD; 6. PINK INTERNATIONAL COMPANY DOO BEOGRAD; 7. ASSECO SEE DOO BEOGRAD; 8. COMTRADE ITSS DOO BEOGRAD; 9. NID KOMPANIJA NOVOSTI AD BEOGRAD; 10. POLITIKA AD BEOGRAD BEOGRAD; 11. POLITIKA NOVINE I MAGAZINI (PNM) DOO BEOGRAD; 12. RRC DOO BEOGRAD; 13. TELECALL DOO BEOGRAD; 14. JAVNO PREDUZEĆE ZU BEOGRAD; 15. INTRACOM TELECOM DOO BEOGRAD; 16. JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE INFOSTAN BEOGRAD; 17. FOX TELEVIZIJA DOO BEOGRAD; 18. TELEGROUP DOO BEOGRAD; 19. B92 AD BEOGRAD; 20. JAVNO PREDUZEĆE SLUŽBENI GLASNIK BEOGRAD; 21. MICROSOFT SOFTWARE DOO BEOGRAD;

64


ukupni prihod, ostvaren u kompanijama obuhvaćenim uzorkom ne pokazuje značajne oscilacije u prvom talasu finansijske krize. Interesantno je da ovaj sektor ima rast ukupnog prihoda u 2006. godini, iako jedošlo do pada sveopšte privredne aktivnsoti. U 2009. godini ukupni prihod je imao blagi rast u odnosu na 2008. i isti trend je nastavljen i u 2010. godini. Međutim, kakva je zapravo bila profitabilnost kompanija videćemo analizom narednih pokazatelja.


Analizom finansijskih rashoda dolazimo informacija da je u godinama pre otpočinjanja krize došlo do naglog rasta ove kategorije rashoda. U 2009. godini finansijski rashodi su se smanjili na analiziranom uzorku i inali vrednosti od 21 mlrd. RSD. Nastajanjem finansijske krize i njenim prelivanjem na zemlje članice EU i Srbiju, došlo je do poskupljenja kreditnih linija i celokupne nestabilnosti finansijkog sektora, što je rezultiralo ovako visokim rastom finansijskih rashoda u sektoru poljoprivrede Srbije.


65


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu potrvđuje da je zbog krize zabeležena promenljiva profitabilnost kompanija. Ipak poslovni dobitak je na pozitivnom nivou, ali je njegov pad u 2009. godini u odnosu na 2008. evidentan.


Dalja analiza neto marže na izabranom uzorku pruža nam konkretne informacije o konačnoj profitabilnosti i samom neto dobitku kompanija. Iako je poslovni dobitak u 2008. godini ostao na pozitivnom nivou, neto dobitak kompanija u ovoj godini bio je negativan. Neto marža beleži negativnu vrednost još pre otpočinjanja krize u Srbiji. Ovo pokazuje na unutrašnju slabost preduzeća iz oblasti informisanja i komunikacije.


66


ekonomičnost, kao merilo uspešnosti poslovanja, beležila je pozitivnu vrednost tokom čitavog analiziranog perioda. Na ovaj način se potvrđuje činjenica da na analiziranom uzorku ukupni prihodi prevazilaze ukupne rashode. Međutim, kod ovog pokazatelja potvrđuje se uticaj finansijske krize na analizirani sektor.


Slika koja se dobija na osnovu poslovnog prihoda i profitabilnosti kompanija, postaje jasnija nakon analize vrednosti stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime, sa grafikona možemo uočiti da se stopa prinosa na imovinu smanjila i da je ostala na niskom nivou. Negativna vrednost beleži se u 2010. godini. Rast iz 2009. godine je bio privremenog karaktera.


67


Slično drugim pokazateljima, racio tekuće likvidnosti beleži tendenciju stalnog umanjenja. Međutim, uprkos ovoj činjenici njegova vrednost u analiziranom periodu ocenjuje se kao zadovoljavajuća. To nam govori, da su kompanije i pored teških uslova poslovanja i situacije na tržištu, uspele da ostanu likvidne, ali na granici da tu likvidnost ugroze u godinama koje slede.


Analizom koeficijenta obrta zaliha, dolazimo do informacije da je preduzećima iz sektora komunikacije i informisanja bilo potrebno u proseku manje od jednog meseca kako bi realizovale svoje zalihe. Vrednost ovog pokazatelja u analiziranom period pokazuje da su u godinama krize kompanije iz ovog sektora poboljšali obrt zaliha, što je posledica racionalnijeg upravljanja imovinom. Međitim, u 2010. godini sa relativnom poboljšanjem uslova poslovanja u ovom sektoru je broj dana realizacije zaliha povećan na 21 dan.


68


koeficijent obrta potraživanja, slično kao i prethodni pokzatelj beleži tendenciju pada. Drugim rečima u 2006. godini privrednim društvima iz oblasti informisanja i komuniciranja trebalo je 43 dana da naplate svoja potraživanja, krajem 2010 godine ona su to činila u proseku za 49 dana. Povećan period naplate potraživanja je rezultat ošteg pada privredne aktivnosti u Srbiji.


Na osnovu prethodno analiziranih pokazatelja, primetili smo visok rast finansijskih rashoda. Da li je taj rast praćen povećanjem zaduživanja kompanija, možemo proceniti analizom pokazatelja učešća obaveza u finansiranju. Vrednost ovog pokazatelja ima permanenti rast u analiziranom periodu u intervalu od 31% do 45%. To čini manje od polovine eksternih izvora finansiranja, tako da možemo zaključiti da nije bilo većeg zaduživanja kompanija iz sektora informisanja i komunikacije u analiziranom periodu.


69


Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže vidimo da je došlo do njenog narušavanja još od 2006. do 2008. godine. Međutim, ovaj pokazatelj ima rastuću vrednost do 2010. godine, što pokazuje da su se privredna društva iz ovog sektora konsolidovala.


70


3.8. finansije i osiguranje

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor finansija i osiguranja u Srbiji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije20 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2006. do 2010. godine. Sektor finansija i osiguranja je jedan od sektora koji je u svetu doživeo najveći udarac od strane aktuelne krize. Analiziramo kako je svetksa finansijska kriza uticala na ovaj sektor u Srbiji sa aspekta već definisanih pokazatelja.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru finansija i osiguranja po godinama

pokazatelj 2006 2007 2008 2009 2010

Udeo obaveza u finansiranju 61.19 59.94 66.33 68.77 69.14

Pokriće dugotrajne imovine kapitalom 1.61 2.60 3.11 1.27 1.46

Koeficijent tekuće likvidnosti 1.43 1.29 2.34 1.37 1.26

Koeficijent obrta zaliha 43.83 72.38 81.34 34.98 38.57

Koeficijent obrta potraživanja 2.68 3.42 2.43 1.82 2.57

Ekonomičnost 1.07 1.24 1.09 1.09 1.08

Return on assets (ROA) 3.96 5.79 3.95 1.65 2.30

Neto marža 20.67 31.23 10.55 26.71 37.53


Poslovni dobitak (EBIT) 75.146 403.020 254.625 (89.321) 664.179

Ukupni prihodi 32.873.027 32.080.554 33.826.390 28.901.133 43.199.662

ukupni prihod, ostvaren u kompanijama obuhvaćenim uzorkom pokazuje značajne oscilacije u prvom talasu finansijske krize. Interesantno je da sektor finansija i osiguranja ima rast ukupnog prihoda tek u 2010.godini. Međutum, ako se uzme u obzir činjenica da je reč o nominalnim pokazateljima, mišljenja smo da je reč o iskrivljenoj slici. Kakva je zapravo bila profitabilnost kompanija videćemo analizom narednih pokazatelja.


20 Te kompanije su: 1. RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO BOR; 2. MK GROUP DOO BEOGRAD; 3. VELEFARM AD HOLDING KOMPANIJA BEOGRAD; 4. PRVI FAKTOR - FAKTORING DOO, BEOGRAD; 5. KOMPANIJA GENERALEXPORT DP BEOGRAD; 6. ENERGOPROJEKT HOLDING AD BEOGRAD; 7. DRENINVEST DOO BEOGRAD; 8. SRBIJAPUT AD BEOGRAD; 9. PLIMA HOLDING DOO KRUŠEVAC; 10. TIGAR AD PIROT; 11. METALAC AKCIONARSKO DRUŠTVO, GORNJI MILANOVAC; 12. BEOGRAD FILM DOO BEOGRAD; 13. MPC HOLDING DOO BEOGRAD; 14. AGRI EUROPE INVEST DOO NOVI SAD; 15. DINERS CLUB INTERNATIONAL BELGRADE DOO; 16. EKI INVESTMENT DOO BEOGRAD; 17. NIŠAUTO AD, NIŠ; 18. KOMPANIJA RATKO MITROVIĆ AD BEOGRAD; 19. NCA INVESTMENT GROUP DOO BEOGRAD; 20. CAMBIO GROUP DOO PRIGREVICA; 21. MAKSIM BG DOO INĐIJA;

71


Analizom finansijskih rashoda dolazimo informacija da finansijski rashodi pokazuju kontraciklični karakter. Njihova vrednost u 2010. godini dostigla je vrednost preko milijardi dinara.


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu potrvđuje da je zbog krize zabeležena veoma niska profitabilnost kompanija. Naime, nakon perioda uspešnog poslovanja sektor finansija i osiguranjau 2008. i 2009. godini ima pad vrednosti ovog pokazatelja. Kriza u 2009. godini je doprinela negativnoj vrednosti poslovnog dobitka. Povećanje u 2010. godini je rezultat intenzivne konsolidacije ovog sektora privrede.


72


Dalja analiza neto marže na izabranom uzorku pruža nam konkretne informacije o konačnoj profitabilnosti i samom neto dobitku kompanija. Na analiziranom uzorku vidimo da neto marža ima ciklični karakter do otpočinjanja krize. Nakon konsolidacije ovog sektora ona ima tendenciju rasta.


ekonomičnost, kao merilo uspešnosti poslovanja, beležila vrednost veću od jedinice u gotovo čitavom anailiziranom interval. Rečju, na analiziranom uzorku ukupni prihodi prevazilaze ukupne rashode. Mešutim, uticaj krize na ovaj pokazatelj je više nego evidentan.


73


Slika koja se dobija na osnovu poslovnog prihoda i profitabilnosti kompanija, postaje jasnija nakon analize vrednosti stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime, jasno se vidi da se stopa prinosa na imovinu smanjila i da je u 2009. godini dostigla najnižu vrednost u analiziranom periodu.


racio tekuće likvidnosti beleži kontracikli;ni karakter. Naime, u 2008. godini kada je postala evidentna opasnost od prelivanja krize na Srbiju i pojave efekta “stada” nivo likvidnosti se u ovom sektoru naglo povečao iz preventivnih razloga.


74


Analizom koeficijenta obrta zaliha, dolazimo do informacije da je vrednost ovog pokazatelja u analiziranom periodu imala tendenciju povećanja, pa umanjenja. Drugim rečima broj dana za realizaciju zaliha se smanjivao, pa nakon toga povećavao.


koeficijent obrta potraživanja, u analiziranim period, je imao ciklični karakter, ali u kome je jasno uočljiv trend umanjenja. Drugim rečima broj dana naplate potraživanja se povećao.


75


Na osnovu prethodno analiziranih pokazatelja, primetili smo visok rast finansijskih rashoda. Da li je taj rast praćen povećanjem zaduživanja kompanija, možemo proceniti analizom pokazatelja učešća obabeza u finansiranju. Vrednost ovog pokazatelja ima permanenti rast u analiziranom periodu u intervalu od 61% do 70%. To čini više od polovine eksternih izvora finansiranja, tako da možemo zaključiti da je bilo većeg zaduživanja kompanija iz sektora finansija i osiguranja u analiziranom periodu.


Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže, vidimo da je ona imala ciklični karakter. Naime, do izbijanja finansijske krize dugoročna finansijska ravnoteža se poboljšala, dok se od 2008. godine pogoršala. Generalni zaključak je da je dugotrajna imovina bila u potpunosti pokrivena kapitalom.


76


3.9. poslovanje nekretninama

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor poslovanja nekretninama u Srbiji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije21 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2006. do 2010. godine. Analiziramo kako je svetksa finansijska kriza uticala na sektor rudarstva sa aspekta već definisanih pokazatelja.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru poslovanja nekretninama po godinama

pokazatelj 2006 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 0,81 1,12 1,14 1,42 1,09

Return on assets (ROA) 1,31 -0,14 2,21 3,82 -2,32

Neto marža -6,99 -27,13 -4,63 -37,62 -41,42


Poslovni dobitak (EBIT) (653.823) (686.043) 2.092.023 4.984.629 4.701.126

Ukupni prihodi 6.527.390 8.873.965 14.870.431 21.786.000 25.250.035

ukupni prihod, ostvaren u kompanijama obuhvaćenim uzorkom pokazuje tendenciju rasta u čitavom analiziranom periodu. Međutim, intezitet rasta prihoda značajno se smanjio u godinama krize. Ukoliko tome dodamo ičinjenicu da je reč o nominalnim pokazateljima evidentan je uticaj krize na sektor poslovanja nekretninama. Kakva je zapravo bila profitabilnost kompanija videćemo analizom narednih pokazatelja.


21 Te kompanije su: 1. HYPO ALPE-ADRIA-RENT DOO BEOGRAD; 2. UŠĆE SHOPPING CENTER D.O.O. BEOGRAD; 3. DELTA CITY 67 DOO BEOGRAD; 4. AIRPORT CITY DOO BEOGRAD; 5. JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE GRADSKE PIJACE BEOGRAD; 6. UŠĆE TOWER I D.O.O. BEOGRAD; 7. OCEAN ATLANTIC DORĆOL DOO BEOGRAD; 8. EUROSALON REAL ESTATE DOO BEOGRAD; 9. DIPOS DOO BEOGRAD BEOGRAD; 10. ROBNE KUĆE BEOGRAD DOO; 11. POSTMEX DOO BEOGRAD; 12. PC REBRAČA DOO SOMBOR; 13. BZ TOP CORPORATION BEOGRAD; 14. NLB SRBIJA DOO BEOGRAD; 15. JKP TRŽNICA NOVI SAD; 16. KANEM CO D.O.O. BEOGRAD; 17. ACPM DOO BEOGRAD; 18. IMMOPOINT DOO BEOGRAD; 19. PS DOMINA DOO BEOGRAD; 20. DOO VEN RU INVEST RUMA; 21. GRAWE NEKRETNINE DOO BEOGRAD;

77


Analizom finansijskih rashoda dolazimo do informacija da je u godinama krize došlo do naglog rasta ove kategorije rashoda. U 2010. godini finansijski rashodi iznose 14,4 mlrd. RSD. Nastajanjem finansijske krize i njenim prelivanjem na zemlje članice EU i Srbiju, došlo je do poskupljenja kreditnih linija i celokupne nestabilnosti finansijkog sektora, što je rezultiralo ovako visokim rastom finansijskih rashoda u sektoru poslovanja nekretninama u Srbiji.


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu potrvđuje da je sektor poslovanja nekretninama do 2007. godine imao negativan poslovni dobitak. Međutim, sa mehurom cena nekretnina u Srbiji tokom 2008. i 2009. godine ove kompanije sui male enormni rast poslovnog dobitka, u 2010.godini prisutan je pad ovog pokazatelja u odnosu na 2009. ovo pkazuje uticaj krize na ovaj sektor.


78


Dalja analiza neto marže na izabranom uzorku pruža nam konkretne informacije o konačnoj profitabilnosti i samom neto dobitku kompanija. Iako je poslovni dobitak u period od 2008. do 2010. godine ostao na pozitivnom nivou, neto dobitak kompanija u čiatvom analiziranom periodu bio je negativan. Neto marža beleži negativnu vrednost još pre otpočinjanja krize u Srbiji. Ovo pokazuje na unutrašnju slabost preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama.


ekonomičnost, kao merilo uspešnosti poslovanja, beležila je neadekvatnu vrednost do 2007. godine. Od 2007. do 2010. godine ukupni prihodi su veći od rashoda, ali se ta razlika počela smanjivati nakon 2009. godine.


79


Slika koja se dobija na osnovu poslovnog prihoda i profitabilnosti kompanija, postaje jasnija nakon analize vrednosti stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime, sa grafikona se jasno vidi kako je finansijska kriza uticala na sektor poslovanja nekretninama. Tačnije, od 2007. do 2009. godine pozitivna stopa prinosa bila rezultat investiranja u nekretnine i mehura cena, dok je u 2010. iznos ovog pokazatelja dostigao negativnu vrednost.


Slično drugim pokazateljima, racio tekuće likvidnosti beleži tendenciju cikličnog kretanja. Međutim, uprkos ovoj činjenici njegova vrednost u analiziranom periodu ocenjuje se kao zadovoljavajuća.


80


Analizom koeficijenta obrta zaliha, dolazimo do informacije da je preduzećima iz sektora poslovanja sa nekretninama došlo do smanjenja koeficijenta obrta zaliha (osim u periodu od 2008. do 2009. godine). To pokazuje da se sa pojavom krize broj dana obrta zaliha povećavao. Rečju, vreme obrta zaliha povećava se u analiziranom periodu.


koeficijent obrta potraživanja u analiziranom periodu pokazuje ciklični karakter. Tačnije, u periodima od 2006. do 2007. i 2009. do 2010. godine ima tendenciju rasta, što znači da se broj dana naplate potraživanja smanjivao. Period 2007. do 2009. godine karakterističan je po tome što se broj dana naplate potraživanja povećavao. Ovo je u skladu sa činjenicom da se obim prodaje nekretnina u tom periodu intenzivno povećao, pa samim tim i broj dana neophodnih za naplatu.


81


Na osnovu prethodno analiziranih pokazatelja, primetili smo visok rast finansijskih rashoda. Da li je taj rast praćen povećanjem zaduživanja kompanija, možemo proceniti analizom pokazatelja učešća obaveza u finansiranju. Vrednost ovog pokazatelja ima trend rasta u analiziranom periodu u intervalu od 66% u 2006. na 80% u 2010. godini. To čini više od polovine eksternih izvora finansiranja, tako da možemo zaključiti da je bilo većeg zaduživanja kompanija iz sektora poslovanja sa nekretninama u analiziranom periodu.


Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže vidimo da vrednost ovog pokazatelja ima trend uvećanja. Međutim, pokazatelj pokrića dugoročne imovine kapitalom ima vrednost nižu od jedinice, te dolazimo do zaključka da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom već delimično u rasponu od 20% u 2006. godini do 49% u 2010 godini.


83


4. posledice krize na poslovne performanse preduzeća U sloveniji

4.1. metodologija istraživanja

U cilju analiziranja efekata finansijske krize na poslovanje pojedinih sektora privrede u Sloveniji, moramo da definišemo vremenski interval, uzorak i ekonomske pokazatelje koji će se razmatrati. Uzorak je definisan i naveden u okviru svakog pojedinačnog sektora. Za potrebe analize opredelili smo se za vremenski period od 4 godine, tačnije interval od 2007. do 2010. godine22. Kada je reč o pokazateljima na osnovu kojih vršimo analizi poslovnih performansi opredelilismo se za sledeće pokazatelje: ukupan prihod, finansijski rashodi, poslovni dobitak – EBIT, neto marža, ekonomičnost, stopa prinosa na imovinu (ROA), koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta potraživanja, tekući racio likvidnosti, pokriće dugotrajne imovine kapitalom, udeo obaveza u finansiranju.

4.2. poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

U cilju analiziranja efekata finansijske krize na poslovanje preduzeća sektora poljoprivrede moramo da definišemo vremenski interval, uzorak i ekonomske pokazatelje koji će se razmatrati. Što se uzorka tiče, reprezentativnim uzorkom smatramo dvadeset jednu kompaniju čija je ukupni prihod ostvaren u 2010. godini najveći u sektoru poljoprivrede Slovenije.23

Reč je o kompanijama koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom, zatim, vinskim podrumima, poljoprivrednim zadrugama, a skoro trećina kompanija iz uzorka bavi se uprvaljenjem šumama. Kako je Slovenija poznata u Evropi, po svojim nacionalnim parkovima, skijalištima i planinskim turizmom sasvim je logično da u sektoru poljoprivrede, šumarstvo ima visoko učešće.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010

Udeo obaveza u finansiranju 41,05 42,82 45,48 46,10

Pokriće dugotrajne imovine kapitalom 0,96 0,97 0,92 0,92

Koeficijent tekuće likvidnosti 1,62 1,68 1,68 1,61

Koeficijent obrta zaliha 11,98 11,60 10,34 11,92

Koeficijent obrta potraživanja 5,78 5,95 5,27 5,34

Ekonomičnost 1,06 1,00 0,98 1,00

Return on assets (ROA) 4,05 1,07 -1,19 0,06

Neto marža 3,34 -0,86 -3,37 -0,69

Finansijski rashodi 5.581.129 7.535.321 5.874.774 4.303.254

Poslovni dobitak (EBIT) 2.886.747 (998.594) (3.194.007) 1.825.150

Ukupni prihodi 232.739.673 252.771.550 223.231.975 221.882.472

22 U trenutku analize dostupni su bili finansijski izveštaji za 2010. godinu. 23 Te kompanije su: FARME IHAN D.D; GOZDNO GOSPODARSTVO NEOVO MESTO D.D; SAVA Z.O.O; GOZDARSTVO GRČA; MLEKARSKA

ZADRUGA PTUJ Z.O.O; GOZDNO GOSPODARSTVO BLED D.O.O; PANVITA PRAŠIČEREJA NEMŠČAK D.O.O; VINSKA KLET „GORIŠKA BRDA“ Z.O.O; MEJA KMETIJSKO PODJETJE ŠENTJUR D.D; GOZDNO GOSPODARSTVO SLOVENJ GRADEC D.D; KMETIJSKA ZADRUGA AGRARIA KOPER Z.O.O; PANVITA, AGROMERKUR D.D; RADGONSKE GORICE GORNJA RADGONA D.D; PANVITA D.D; KMETIJSKO GOZDARSKA ZADRUGA Z.O.O; PP – AGRO D.O.O; SOŠKO GOZDNO GOSPODARSTVO TOLMIN D.D; P&F JERUZALEM ORMOŽ D.O.O; EVROSAD D.O.O; GOZDNO GOSPODARSTVO MARIBOR D.D; AGROSAAT D.O.O.

84


Vezano za prvi pokazatelj, kretanje ukupnog prihoda, podaci su pokazali da je reprezentativni uzorak u posmatranom periodu imao tendenciju pada nakon 2008. godine. Zapravo, ukupni prihod u 2009. i 2010. godini, imao je nižu vrednost nego u 2007. godini. Skoro trećinu uzorka čine preduzeća koja se bave upravljenjem šumskim kompleksima. Kako je finansijska kriza uticala na pad životnog standarda stanovništva, možemo usposviti relaciju da se pad broja turista u kriznim godinama odrazio na profitabilnost ovih preduzeća, što je direktno uticalo na ceo sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Kretanje ukupnog prihoda u analiziranom periodu (u €)

Analiza finansijskih rashoda preduzeća pruža nam uvid, da li su preduzeća u posmatranom periodu imala troškove finansiranja, pre svega rashode kamata po osnovu kredita, negetivne kursne razlike ili druge finansijske rashode. Finansijski rashodi imali su istu dinamiku kretanja kao i ukupan prihod u periodu od 2007. do 2010. godine. Finansijski rashodi zabeležili su pad u 2010. godini od 27% u odnosu na 2009. godinu, odnosno pad od 43% u 2010. u odnosu na 2008. godinu.

Kretanje finansijskih rashoda u analiziranom periodu(u €)

85


poslovni dobitak ili ebit predstavlja dobit preduzeća bez kamata i poreza. Poslovni dobitak predstavlja razliku između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda i pokazuje nam uspešnost preduzeća u operativnom smislu. Kako je finansijska kriza pun efekat imala u 2008. i 2009. godini to objašnjava drastičan pad EBIT-a u tim godinama. U 2010. godini beleži se oporavak sektora i povećanje poslovne dobiti.

Kretanje poslovnog dobitka EBIT-a u analiziranom periodu(u €)

Sličan trend kao EBIT pokazuje kretanje neto marže na posmatranom uzorku. Neto marža nakon pozitivne vrednosti u 2007. godini beleži veliki pad u 2008. godini što je nastavljeno u 2009. Blagi oporavak sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva postoji u 2010. godini, ali je ta vrednost i dalje negativna. Kako neto marža direktno zavisi od neto dobitka, to nam govori da su kompanije u analiziranom periodu poslovale sa negativnim poslovnim rezultatom.


86


ekonomičnost je merilo uspešnosti poslovanja i temelji se na odnosu ostvarenih prihoda i nastalih troškova. Vrednost koeficijenta iznad jedinice pokazuje da su prihodi veći od troškova, dok vrednost niža od jedinice ukazuje da su troškovi veći od prihoda. Vrednost manja od jedinice ostvarena je jedino u 2009. godini. Vrednost u ostalim analiziranim godinama pruža nam sliku da prihodi nisu bili zanačajnije veći od rashoda.


Pad prihoda i neto dobiti, negativno se odrazio na pokazatelj stopa prinosa na imovinu kompanija (roa), koji nam govori koliko je menadžment kompanije efikasan u korišćenju aktive za obezbeđivanje zarade, tj. koliko evra neto dobiti je ostvareno na jedan evro prosečno angažovanih ukupnih sredstava. Vrednost ROA u 2007. godini iznosio je 4,05, tj. na 1 € prosečno angažovanih ukupnih sredstava ostvareno je 4,05 € neto dobiti. Kako je svetska finansijska kriza svoj puni efekat imala u 2009. godini, sa grafikona jasno vidimo tendenciju pada. Sličnu liniju pada kao ROA ima i EBIT. Međutim, adekvatnim merama države u 2010. godini sektor poljoprivrede, šumarstva i ribartstva prati blagi oporavak.

Kretanje ROA u analiziranom periodu

87


Veoma bitan pokazatelj jeste racio tekuće likvidnosti. Interesantno je da u kriznim godinama koeficijent likvidnosti beleži rast, ali je vrednost ostala u rasponu od 1,60 do 1,70. To govori o jakim naporima kompanija da i pored teške finansijske situacije, pada prihoda, smanjenja opšteg nivoa privredne aktivnosti, održe zadovoljavajući nivo likvidnosti.


Sa aspekta analize koeficijenta obrta zaliha, dolazimo do podataka da je preduzećima iz sektora poljopirvrede bilo potrebno u proseku 30 dana kako bi realizovale svoje zalihe. Vrednost ovog pokazatelja beleži blagi pad u 2009. godini, ali je vrednosti i dalje bila približna 11. U svakom slučaju, nema značajnijih oscilacija zbog sveukupnog pada privredne aktivnosti usled finansijske krize.


88


Kao što koeficijent obrta zaliha ima stabilno kretanje u analiziranom periodu, slična je situacija sa koeficijentom obrta potraživanja. Vrednost koeficijenta obrta potraživanja u svim analiziranim godinama kreće se u interval od 5,27 do 5,95. Blagi pad kao i kod prethodnog pokazatelja ostvaren je u 2009. godini. Prosek naplate potraživanja iznosio je 65 dana. Veći broj potrebnih dana naplate potraživanjima koji je bio potreban preduzećima, posledica je pada kupovne moći kako stanovništva, tako i privrede uopšte zbog negativnih posledica svetske finansijske krize.


Kako aktuelna kriza nosi epitet finansijske, opredelili smo se za analizu pokazatelja koji nam govore o učešću obaveza u finansiranju. Naime, postavlja se pitanje da li su kompanije iz sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva za finasiranje svojih aktivnosti, zbog krize, bile prinuđene da teret finansiranja delimično prebace na svoje dobavljače. Iako finansijski rashodi beleže značajniji pad u 2009. i 2010. godini, procenat učešća obaveza u finansiranju ima blagu tendenciju rasta za oko 1,6% iz godine u godinu. Ova vrednost na analiziranom uzorku u 2010. godini iznosila je 46,10% ukupnih izvora finansiranja.


89


Upravo sa stanovišta finansiranja, veoma je važno analizirati racio dugoročne finansijske ravnoteže (pokriće dugotrajne imovine kapitalom) i utvrditi da li je njegova vrednost narušena u vremenu finansijske kriza. U svim analiziranim godinama vrednost je ispod jedinice, što ukuzuje na to da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom kompanija. Međutim ovaj racio nije imao velike oscilacije, njegova vrednost se kretala u rasponu od 0,92 do 0,97. U 2010. godini 1 € dugoročne imovine finansiran je sa 0,92 € kapitala kompanije. Krajnji zaključak jeste, da je racio dugoročne finansijske ravnoteže u vremenu finansijske krize narušen.


90


4.3. rudarstvo

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor rudarstva u Sloveniji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije24 ovog sektora sa najvecim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2007. do 2010. godine. Sektor rudarstva jedan je od najvažnijih izvora sirovina za prerađivačku industriju. Kako je došlo do pada BDP Slovenije od čak 8% u 2009. godini, analiziraćemo kako je svetksa finansijska kriza uticala na sektor rudarstva sa aspekta već definisanih pokazatelja.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru rudarstva po godinama

pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,05 1,01 1,02 1,02

Return on assets (ROA) 3,29 0,81 1,73 1,38

Neto marža 3,42 -0,31 1,35 1,43


Poslovni dobitak (EBIT) 11.953.669 42.542 10.441.017 7.037.625

Ukupni prihodi 280.578.357 294.772.314 294.636.111 292.765.088

24 Te kompanije su: PREMOGOVNIK VELENJE D.D; CALCIT DOO; RTH D.O.O; TERMIT D.D; SEGRAP D.O.O; SALINEN PROSOL; EKOPLAN D.O.O; KONSTRUKTOR GRATRANS D.O.O; MA.CO.T D.O.O; SALONIT ANHOVO; KAMNOLOMI, D.O.O; PESKOP KEPA D.O.O; POMGRAD D.O.O; RAJKO ČERIN S.P; GRASTO DOO; KAMNOLOM VERD D.O.O; NAFTA – GEOTERM D.O.O; SOLINE PRIDELAVA SOLI D.O.O; P.G.M INŽENERING D.O.O; VEMIMONT MIRAN VERDEL S.P;

APNENEC D.O.O; CPM-GRADBENI MATERIALI D.O.O.

91


ukupni prihod ostvaren u kompanijama obuhvaćenim uzorkom ne pokazuje značajne oscilacije u prvom talasu finansijske krize. Interesantno je da je sektor rudarstva imao rast ukupnog prihoda u 2008. godini, kada je došlo do pada sveopšte privredne aktivnsoti. U 2009. godini ukupni prihod ostao je skoro na istom nivou kao u prethodnoj godini, dok je u 2010. godini manji u odnosu na 2009. za nekih 1,8 miliona evra. Međutim, kakva je zapravo bila profitabilnost kompanija videćemo analizom narednih pokazatelja.


Analizom finansijskih rashoda dolazimo informacija da je u godinama krize došlo do naglog rasta ove kategorije rashoda. U 2009. godini finansijski rashodi iznose 6,4 miliona evra, što je u odnosu na 2007. povećanje za oko 6 puta, a u odnosu na 2008. godinu za oko 2 puta. Nastajanjem finansijske krize i njenim prelivanjem na zemlje članice EU, došlo je do poskupljenja kreditnih linija i celokupne nestabilnosti finansijkog sektora, što je rezultiralo ovako visokim rastom finansijskih rashoda u sektoru rudarstva Slovenije. Adekvatnim merama države članica EU su pokušale da negativne efekte krize svedu na minimum, tako da je u Sloveniji u sektoru rudarstva, u 2010. godini, zabeležen pad finansijskih rashoda na 1,8 miliona evra.


92


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu potrvđuje da je zbog krize zabeležena veoma niska profitabilnost kompanija. Ipak poslovni dobitak bio je na pozitivnom nivou, ali je njegov pad u 2008. godini u odnosu na 2007. veoma visok, čak 280 puta. Poslovni dobitak imao je ciklično kretanje u analiziranom periodu. Posle pada, EBIT beleži rast u 2009. godini, dok je u 2010. zabeležen blagi pad, tako da je EBIT iznosio 7 miliona evra.

Kretanje poslovnog dobitka u analiziranom periodu(u €)

Dalja analiza neto marže na izabranom uzorku pruža nam konkretne informacije o konačnoj profitabilnosti i samom neto dobitku kompanija. Iako je poslovni dobitak u 2008. godini ostao na pozitivnom nivou, neto dobitak kompanija u ovoj godini bio je negativan. Neto marža beleži negativnu vrednost samo u 2008. godini, dok je u 2009. i 2010. zabeležen njen rast. Kako ukupni prihod nije imao značajnije ocilacije, rast poslovnog dobitka u 2009. godini, a takođe i veliki rast finansijskih rashoda, nije uticao na neto dobitak kompanija – u 2009. godini zabeležen je pozitivan finansijski rezultat na izabranom uzorku, a time i pozitivna vrednost neto marže.


93


ekonomičnost, kao merilo uspešnosti poslovanja, beleži pozitivnu vrednost u svim analiziranim godinama. Ipak, prihodi nisu bili mnogo veći od rashoda, tako da je vrednost ostala na nivou 1,01 i 1,02 posle 2008. godine.


Optimistička slika koja se dobija na osnovu poslovnog prihoda i profitabilnosti kompanija, bledi nakon analize vrednosti stope prinosa na imovinu kompanija (roa). Naime, sa grafikona se jasno vidi da se stopa prinosa na imovinu smanjila i da je ostala na niskom nivou. Negativna vrednost beleži se u 2008, godini kada je kriza imala svoju kulminaciju, ali je i u 2010. godini primetan njen dalji pad.


94


Za razliku od drugih pokazatelja, racio tekuće likvidnosti beleži tendenciju stalnog rasta. Njegova vrednost u analiziranom periodu ocenjuje se kao zadovoljavajuća. To nam govori, da su kompanije i pored teških uslova poslovanja i situacije na tržištu, uspele da ostanu likvidne.


Analizom koeficijenta obrta zaliha dolazimo do informacije da je preduzećima iz sektora rudarstva bilo potrebno u proseku mesec dana kako bi realizovale svoje zalihe. Vrednost ovog pokazatelja beleži tendenciju pada od 2007. godine pa sve do 2010. Kako je došlo da smanjenja koeficijenta obrta zaliha, povećan je period ralizacije zaliha, koji je u 2010. godini iznosio 35 dana.


95


koeficijent obrta potraživanja kao i prethodni pokazatelj beleži tendenciju pada. Kako nije došlo do značajnijeg narušavanja likvidnosti kompanija i period naplate potraživanja je u proseku iznosio 68 dana. Povećan period naplate potraživanja ipak je rezultat ošteg pada privredne aktivnosti u Sloveniji.


Na osnovu prethodno analiziranih pokazatelja, primetili smo visok rast finansijskih rashoda. Da li je taj rast praćen povećanjem zaduživanja kompanija, možemo proceniti analizom pokazatelja učešća obabeza u finansiranju. Vrednost ovog pokazatelja ima stabilnu vrednost u analiziranom periodu i kretala se u intervalu od 34,76 do 38,42%. To čini oko trećinu eksternih izvora finansiranja, tako da možemo zaključiti da nije bilo većeg zaduživanja kompanija iz sektora rudarstva usled dejstva finansijske krize.


96


Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže zapažamo da je došlo do njenog narušavanja u svi analiziranim godinama. Naime, pokazatelj pokriće dugotrajne imovine kapitalom imao je vrednost nižu od jedinice, te dolazimo do zaključka da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom već delimično na nivou od 80%.


97



Prerađivačka industrija igra značajnu ulogu u ekonomiji balkanskih zemljama. U poslednjem tromesečju 2011. godine BDP Slovenije je opao za 0,7% u odnosu na treći kvartal, i ovo je bilo četvrto uzastopno tromesečje sa smanjivanjem BDP-a.

Prerađivačka industrija je imala desezonirano snižavanje aktivnosti za 0,1%, nakon smanjivanja po 1,6% u drugom i trećem tromesečju. Nivo prerađivačke industrije bio je za 13,8% niži u odnosu na rekordni iz Q1 2008. godine, i uporediv sa nivoom iz Q1 2006. godine25.

Uticaj svetske finansijske krize na sektor prerađivačke industrije u Sloveniji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije26 ovog sektora sa najvecim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2007. do 2010. godine, na osnovu dostupnih finansijskih izveštaja kompanija.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru prerađivačke indsurtije po godinama

pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,08 1,07 1,05 1,06


Neto marža 5,01 4,26 2,90 3,97


Poslovni dobitak (EBIT) 544.529.056 503.927.109 384.726.180 455.944.351

Ukupni prihodi 6.973.227.991 7.033.508.418 6.098.642.986 7.132.213.834

25 Statistični Urad Republike Slovenije26 Te kompanije su: REVOZ D.D; KRKA, TOVARNA ZDRAVIL D.D; GORENJE GOSPODINJSKI APARATI D.D; LEK FARMACEVTSKA DRUŽBA

D.D; IMPOL D.O.O; GOODYEAR DUNLOP SAVA TIRES D.O.O; ACRONI D.O.O; CIMOS D.D; BSH HIŠNI APARATI D.O.O. NAZARJE; HELLA SATURNUS SLOVENIJA D.O.O; TALUM TOVARNA ALUMINIJA D.D; ADRIA MOBIL DOO; HELIOS TOVARNA DOO; HENKEL SLOVENIJA D.O.O; SECOP KOMPRESORJI D.O.O; JULON D.D; ISKRA AVTOELEKTRIKA D.D; DROGA KOLINKSA D.D; PERUTNINA PTUJ D.D; CINKARNA CELJE D.D; LJUBLJANSKE MLEKARNE D.D.

98


ukupan prihod, analiziran na izabranom uzorku beleži pad u 2009. godini od 13,3%, da bi u 2010. godini porastao za skoro 17%. Ovo potrvđuje prethodnu činjenicu da je u 2009. godini došlo do pada privredne aktivnosti, a tim i atkivnosti u okviru prerađivačke industrije. Slovenija je jedna od retkih zemalja koja je preduzela mere stabilizacije, pre nego što se kriza prelila na evropske zemlje. Spremnost države i privrede da se suouči sa negativnim efektima krize, uticali su na to da Slovenija već u 2010. godini zabeleži pozitivne rezultate.


Kako svetska kriza ima epitet finansijske, analiziraćemo kretanje finansijskih rashoda u ovom periodu. U 2008. i 2009. godini došlo je do povećanja finansijskih obaveza kompanija, što je dodatno opterećivalo kategoriju finansijskih rashoda kompanija. Međutim, slovenačke kompanije prerađivačkog sektora, beleže smanjenje svojih finansijskih rashoda od 2008. godine. Pad finansijskih rashoda u 2009. iznosio je 17,6%, dok je u 2010. godini pad iznosio 12,77%.


99


poslovni dobitak (ebit) u periodu od 2007. do 2009. godine karakteriše tendencija opadanja. U 2009. godini poslovni dobitak je u odnosu na prethodnu, opao za 24%. Nakon toga, u 2010. godini zabeleženo je povećanje EBIT-a od 18%. Ovakvo kretanje potvrđuje već iznete činjenice da je sektor prerađivačke industrije najviše bio pogođen krizom u 2009. godini.


Grafikon na kome je prikazana neto marža, ima skoro identično kretanje kao i EBIT. To je rezultat smanjene profitabilnosti kompanija, što smo videli iz prikaza poslovnog dobitka, ali i ukupnih prihoda, počev od 2007, pa do 2009. godine. Pored tendencije opadanja, neto marža i dalje ima pozitivnu vrednost, što ukazuje da su kompanije iz uzorka u proseku imale pozitivan finansijski rezultat. U 2009. godini zabeležen je pad od 32%, ali je u 2010. godini zabležen rast neto marže.


100


ekonomičnost, u svim analiziranim godinama beleži vrednost veću od 1,05. To ukazuje da je došlo i do redukcije troškova usled pada ukupnih prihoda kompanija. Dinamika pada troškova je bila približno ista kao kod prihoda. Dakle ukupni prihodi bili su veći od ukupnih troškova, pa vrednost ovog pokazatelja nije bila ugrožena.


Kretanje stope prinosa na imovinu kompanija (roa) takođe beleži pad u 2008, i 2009. godini. Najveći pad ostvaren je u 2009. na vrednosti od 4,24. To znači da su na 100 evra prosečno angažovanih sredstava, kompanije iz uzorka u proseku ostvarivale 4,24 evra poslovne dobit. U 2010. godini zabeležen je rast stope prinosa na imovinu od 15%.


101


Pokazatelj likvidnosti kompanija, racio tekuće likvidnosti ima stabilnu vrednost (veću od jedinice), pa možemo oceniti das u kompanije iz sektora prerađivačke industrije imale zadovoljavajuću likvidnost. Interesantno je da u 2009. godini, kada je finansijska kriza imala najveće negativne efekte na sektor prerađivačke industrije, racio tekuće likvidnosti zabeležio povećanje.Ova vrednost je prosečna za ceo uzorak, tako da ne možemo bez dublje analize tvrditi da li su kompanije smanjivale svoje kratkoročno zaduživanje ili obrtnu imovinu, usled čega može doći do povećanja likvidnosti.


koeficijenta obrta zaliha u periodu od 2007. do 2010. godine beleži stabilne vrednosti koje ne osciliraju tokom perioda. Kompanije su u proseku 6 puta godišnje realizovale svoje zalihe. U 2010. godine dolazi do povećanja koeficijenta obrta zaliha i njegova vrednost iznosila je 7,52. Prosečno vreme realizacije zalih u proseku je iznosilo 24 dana.


102


Za razliku od prethodnog pokazatelja aktivnosti kompanija, koeficijent obrta potraživanja, imao je oscilacije u posmatranom perioudu. Te oscilacije su u pozitivnom smislu, beleži se povećanje koeficjenta obrta potraživanja, a samim tim i smanjenja perioda naplate potraživanja. Jedino u 2010. godini dolazi do ponovnog pada na približno istu vrednost kao u 2007. Period naplate potraživanja u 2009. godini iznosio je 45 dana.


Da je svetksa finansijska kriza uzrokovala povećanje učešća obabeza u finansiranju, možemo videti na osnovu grafičkog prikaza. Međutim povećanje učeća obaveza u finansiranju u 2010. godini povećano je samo za 4,4%. Ukoliko se slična tendencija nastavi, doći će do eksterni izvori finansiranja imaće učešće više od polovine ukupnih izvora finansiranja.


103


pokriće dugotrajne imovine kapitalom, govori nam da li je ispoštovano pravilo duogročne finansijske ravnoteže. Kod prethodno analizirana dva sektora, to nije bilo ispoštovano, dok je kod sektor prerađivačke industrije jedino ispoštovano u 2010. godini. Vrednost ovog pokazatela iznosila je 1,01, tako da ne možemo tvrditi da je finansijska uravnoteženost potpuna.


104


4.5. GrađevinarstvoU 2008. godini slovenačka privreda bila je jako pogođena svetskom finansijskom krizom.

Premа podаcimа Privredne komore Slovenije, nаkon 2008, kаdа je ušešće grаđevinskog sektorа u bruto domаćem proizvodu (BDP) iznosio 7,3 odsto, sve je pošlo nizbrdo. Udeo tog sektorа u slovenаčkoj ekonomiji 2009. pаo je nа sedаm odsto, 2010. nа šest odsto, а u prvih šest meseci 2011. nа svegа 4,3 odsto.

Od početka krize, većina slovenačkih giganata u sektoru građevinske industrije, borilo se za opstanak, ali su ipak u 2010. i 2011. godini neki od njih proglasili stečaj. Poteškoće ovih firmi dovele su do togа dа su se mnoge mаnje kompаnije suočile sа problemimа. Lošа situаcijа u grаđevinskom sektoru odrаzilа se i nа trsžište rаdа, а broj rаdnikа u grаđevinаrstvu smаnjen je u julu nа 69.339 (8,4 odsto rаdno аktivnog stаnovništvа) sа 87.947 (10,1 odsto rаdno аktivnog stаnovništvа) iz 200827.

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor građevinarstva u Sloveniji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije28 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2007. do 2010. godine, na osnovu prethodno definisanih pokazatelja.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 0,91 1,02 1,02 0,96

Return on assets (ROA) 2,56 2,48 1,70 -3,37

Neto marža 2,06 1,75 1,41 -4,11


Poslovni dobitak (EBIT) 56.358.343 78.827.986 56.430.613 (67.464.599)

Ukupni prihodi 2.024.733.957 2.193.817.882 1.815.176.172 1.732.512.486

27 Gospodarska zbornica Slovenije28 Te kompanije su: SCT D.D; PRIMORJE D.D; GREP DOO; CGP D.D; GPG D.D; ENERGOPLAN D.D; CM CELJE D.D; KONSTRUKTOR VGR; CPM

D.D; GRADIS SKUPINA G D.D; SŽ - ŽGP D.D; GORENJSKA GRADBENA DRUŽBA D.D; CESTNO PODJETJE LJUBLJANA D.D; KRAŠKI ZIDAR D.D; STAVBENIK DOO; STRABAG DOO; IMP PROMONT DOO; NIVO D.D; SGP POMGRAD - GRADNJE DOO; BEGRAD D.D; GVO DOO.

105


Kretanje ukupnog prihoda posle 2008. godine potvđuje prethodno navedene činjenice o padu aktivnosti u građevinskom sektoru i beleži pad u 2009. i 2010. godini. Ukupni prihod, ostvaren u kompanijama obuhvaćene uzorkom, u 2009. bio je za 17,26% niži nego u prethodnoj godini, dok je u 2010. godini zabeležio pad od 4,55%.


Iaoko je svetska finansijska kriza svoje negativne efekte na građevinsi sektor počela da pokazuje krajem 2008. godine, finansijska nestabilnost kompanija ovog sektora kulminirala je u 2010. godini. To zaključujemo na osnovu analize pojedinih pokazatelja o finansijskoj ravnoteži kompanija. Jedan od pokazatelja jesu finansijski rashodi i njihov rapidan rast u 2010. godini za 43% u odnosu na 2009. godinu.

Kretanje finansijskih rashoda u analiziranom periodu (u €)

106


poslovni dobitak (ebit) u periodu nakon 2008. godine beleži tendenciju pada, a svoj najveći pad ostvario je u 2010. godini za 219% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo jeste veliki pada profitabilnosti kompanija, izazvan smanjenjem vrednosti građevinskih radova usled nastanka finansijske krize. To je dovelo do negativne vrednosti poslovnog dobitka u 2010. godini i direktno uticalo na samu neto dobit, što ćemo videti analizom neto marže. EBIT je u 2010. godini zabeležio negativnu vrednost od 67 miliona evra, na izabranom uzorku 21 kompanije građevinskog sektora u Sloveniji.

Kretanje poslovnog dobitka u analiziranom periodu (u €)

Za razliku od poslovnog dobitka koji beleži pad nakon 2008. godine, neto marža je na izabranom uzorku imala konstantu tendenciju opadanja. Najveći pad poslovnog dobitka (EBIT) u 2010. godini prati i pad neto marže. Neto marža imala je negativnu vrednosti u 2010. godini od -4,11%. To nam govovri da je građevinski sektor na izabranom uzorku u proseku imao negativan neto rezultat, tj. gubitak.


107


ekonomičnost je za vreme pojave svetske finansijske krize imala pozitivnu vrednost, tj. prihodi su bili veći od troškova u 2008. i 2009. godini. Negativan trend, opšteg smanjenja poslovnih performansi kompanija, prati i koeficijent ekonomičnosti, tako da je njegova vrednost iznosila 0,96. To znači da su prihodi bili niži od troškova, što je dalje uzrokovalo negativan finansijski rezultat.


Kretanje stope prinosa na imovinu kompanija (roa) slično je kao i kretanje ostalih pokazatelja uspešnosti poslovanja kompanija. Trend opadanja vrednosti prisutan je počev od 2007. godine, da bi se u 2010. godini vrednost ROA zaustavila na -3,37. Negativna vrednost direktno je povezana sa prosečno ostvarenim poslovnim gubitkom kompanija građevinskog sektora Slovenije. Dalja prognoza kretanja ovog pokazatelja zavisi od toga koliko će kompanije uspeti da u narednom vremenskom periodu ostvare povećanje prihoda i povećanje poslovnog dobitka.


108


Što se tiče likvidnosti kompanija racio tekuće likvidnosti nema većih oscilacija, osim u 2009. godini, ali je njegova vrednost ostala pozitivna u svim analiziranim godinama. Dakle, kompanije su uspele da svoje kratkoročne obaveze pokriju obrtnim sredstvima i time održe tekuću likvidnost, koju možemo oceniti kao zadovoljavajuću.


koeficijenta obrta zaliha, takođe beleži tendenciju opadanja, ali ne za neke ekstremno visoke vrednosti. U 2007. godini iznosio je 21,27, da bi se ta vrednost smanjila u 2010. godini na 14,37. Prosečno vreme obrta zaliha beleži povećanje, usled smanjenja koeficijenta obrta. U 2007. godini zalihe su u proseku realizovane na 17 dana, dok su u 2010. godini ralizovane za svega 25 dana.


109


koeficijent obrta potraživanja, u svim analiziranim godinama ima veoma nisku vrednost. To znači da je kompanijama bilio potrebno duže vreme da naplate svoja potraživanja. Međutim, pored teške ekonomske situacija u građevinskom sektoru, koeficijent obrta potraživanja beleži rast u 2010. godini i iznosio je 4,06, dok je u 2009. godini iznosio 2,41. Prosečno vreme naplate potraživanja u 2010. godni iznosilo je 90 dana, što je daleko bolje nego 151 dan u 2009. godini.


Veoma visok rast finansijskih rashoda u 2009. godini upućuje na to da su kompanije u ovom period bile sklone zaduživanju. To potvrđuje i analiza učeša obaveza u finansiranju, koja ima blagu tendenciju rasta od 2007. godine. Manji pad bio je jedino u 2009. godini, ali je nastavljen rast u 2010. gde je učešće obaveza u finasiranju iznosilo 80,42%. Ovo jeste jako visoka vrednost i zabrinjavajući podatak, što se tiče održanja finansijske ravnoteže kompanija.


110


Drugi pokazatelj koji govori o dugoročnoj finansijskoj ravnoteži je pokriće dugotrajne imovine kapitalom. Od 2007. godine ovaj pokazatelj beleži tendenciju rasta i vrednost u rasponu od 0,67 do 0,70. U 2010. godini primetan je pad na 0,48. Sve ovo ukazuje da dugoročna finansijska ravnoteža nije uspostavljena, te da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom.


111



Na osnovu iste metodologije korišćene u prethodno analiziranim sektorima, praćen je uticaj svetske finansijske krize na sektor trgovine u Sloveniji. Reprezentativni uzorak čini 21 kompanija29 sektora trgovine, sa njavećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini.

Kako najveći procenat tržišnog učešća pripada velikim trgovinskim lancima, stoga uzorak od 21 najvećih trgovinskih kompanija možemo jako blisko povezati sa realnim stanjem u trgovinskom sektoru Slovenije.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,03 1,01 1,01 1,01


Neto marža 1,60 0,57 0,13 -0,35



Ukupni prihodi 8.997.015.016 11.014.427.622 9.093.896.763 9.891.942.075

29 Te kompanije su: PETROL D.D; MERCATOR D.D; BMW VERTRIEBS GMBH - PODRUŽNICA LJUBLJANA; ENGROTUŠ D.D; SPAR SLOVENIJA D.O.O; OMV SLOVENIJA, D.O.O; GEOPLIN D.O.O; MERKUR D.D; KEMOFARMACIJA D.D; TOBAČNA GROSIST D.O.O; SALUS LJUBLJANA, D.D; HOFER TRGOVINA D.O.O; RENAULT NISSAN SLOVENIJA D.O.O; PORSCHE SLOVENIJA, D.O.O; LIDL D.O.O; PHILIP MORRIS LJUBLJANA D.O.O; KOVINTRADE D.D CELJE; AVTO TRIGLAV D.O.O; MOL SLOVENIJA D.O.O; ENI SLOVENIJA D.O.O; JOHNSON & JOHNSON D.O.O.

112


Što se tiče kretanja ukupnog prihoda, kompanija reprezentativnog uzorka, u analiziranom periodu primetan je jedino pad u 2009. godini. Naime, ukupni prihod smanjen je za 17,43% u odnosu na 2008. godinu. Pored toga što je u 2010. godini došlo do rasta prihoda, on je i dalje bio na nižem nivou nego u 2008. godini, kada je iznosio 11 milijardi evra.

Kretanje ukupnog prihoda u analiziranom periodu(u €)

finansijskih rashodi imali su visok rast u 2009. godini, koji je iznosi 181% u odnosu na prethodnu godinu. Sami finansijski rashodi u 2007. i 2008. godini činili su oko 1,2% ukupnog prihoda, ali je smanjenjem ukupnog prihoda u 2009. godini njihovo učešće iznosilo 4%. Manji pad finansijskih rashoda zabeležen je u 2010. godini, ali je njihova vrednost i dalje ostala na višem nivou nego u prve dve godine.


113


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu imao je potpuno drugačije kretanje. Poslovni dobitak nakon pada u 2008. godini na vrednost od 158 miliona evra, beleži rast od 43,8% u 2009. godini. Zanemarljiv pad zabeležen je u 2010. godini i vrednost EBIT ostala je na nivou od 226 miliona evra. Ovakvo kretanje poslovnog dobitka ukazuje nam da je sektor trgovine ostvario pozitivan poslovni rezultat, tj. rezultat ostvaren obavljanjem osnovne aktivnosti za koje su kompanije registrovane, a to je trgovina.


Međutim, analizom neto marže dobijamo potpuno drugačiju sliku o profitabilnosti kompanija trgovinskom sektora. Kako je u 2009. godini došlo do enormnog rasta finansijskih rashoda, a istovremeno pada ukupnog prihoda neto marža beleži pad i iznosila je 0,13%. Neto marža imala je tendenciju opadanja počev od 2007. godine, da bi u 2010. godini imala negativnu vrednost -0,35%. To znači da su kompanije u proseku poslovale sa negativnim neto rezultatom. Ono što je najviše uticalo na pad neto marže, jeste visoko učešće finansijskih rashoda od 2009. godini. Finansijski rashodi imali su veću stopu rasta nego što je to ostvario poslovni dobitak EBIT.


114


Ekonomski cilj poslovanja predzeca je da obezbedi pozitivnu razliku između ostvarene vrednosti u vidu rezultata poslovanja i utrošenih vrednosti (troškova) za dati obim proizvoda i usluga. ekonomičnost je jedan od širih instrumenata kontrole ekonomske uspešnosti poslovanja preduzeca, jer ona odražava odnos preduzeća prema ukupnim troškovima. Trgovinski sektor Slovenije je u analiziranom periodu zabeležio vrednost koeficijenta ekonomičnosti veću od jedinice, tako da su ukupni prihodi bili veći od ukupnih troškova. Manji pad koeficijenta ekonomičnosti zabeležen je u 2008. i 2009. godini, ali ipak njegova vrednost ne pokazuje visoku profitabilnost kompanija.


stopa prinosa na imovinu (roa) beleži trend opadanja od 2007. do 2009. godine. Kako je ukupan prihod u 2009. godini smanjen, to se bitno odrazilo i na smanjenje stope prinosa na imovinu. U 2010. godini stopa prinosa na imovinu beleži porast i iznosila je 3,84 što znači su kompanije u proseku na 100 evra prosečno angažovanih sredstava ostvarile 3,84 evra neto dobiti.


115


racio tekuće likvidnosti u analiziranom periodu imao je stabilno kretanje, većih oscilacija nije bilo, pa je ostao na pozitivnom nivou. Na osnovu dobijenih rezultata ocenjujemo da su kompanije iz trgovinskog sektora Slovenije bile likvidne. Međutim, vrednost koeficijenta likvidnosti bila je na jako niskom nivou, naročito u 2009. i 2010. godini. Ta vrednost iznosila je 1,04 i 1,07, pa možemo reći da je likvidnost bila na granici ugrožavanja.


koeficijent obrta zaliha u trgovinskom sektoru obično ima višu vrednost nego u ostalim sektorima, zbog prirode same delatnosti. Ovaj pokazatelj je od velike važnosti svima koji se bave trgovinom jer pokazuje koja roba ima “brze izlaze” odnosno koliko se dobro prodaje određena roba. Koeficijent obrta zaliha ne beleži bitne promene. Jedini pad pokazatelj beleži u 2008. godini, da bi u 2009. godini porastao. U 2010. godini koeficijent obrta zaliha iznosio je 19,42. To znači da je preduzećima u proseku bilo potrebno 19 dana da realizuju svoje zalihe. U 2008. godini prosečan period realizacije zaliha iznosio je 16 dana.


116


koeficijent obrta potraživanja u analiziranom periodu nije imao bitnih promena. Pozitivno je to što u 2009. godini dolazi do njegovog rasta u odnosu na prethodnu godini i vrednost je iznosila 19,62. Daljom analizom perioda naplate potraživanja, dolazimo do podataka koji govore o sposobnošću menadžmenta kompanije da upravlja kategorijom kupaca. Prosečan period naplate potraživanja u periodu od 2007. do 2009. kretao se u intervalu od 22 do 26 dana. U 2010. godini prosečan period naplate skraćen je na 18 dana.


U 2009. i 2010. godini dolazi do velikog rasta kategorije finansijskih rashoda u trgovinskom sektoru Slovenije. Da li je to posledica novog zaduživanja kompanija u kriznim godinama videćemo nakon analize sledećih pokazatelja.

117


učešće obaveza u finansiranju ne beleži promene tokom analiziranog perioda, a vrednost se kretala u rasponu od 60 - 61,62%. Ovo predstavlja visoko učešće obaveza u finansiranju kompanija u iznosu od skoro 2/3 u korist eksternih izvora finansiranja. Rast finansijskih rashoda verovatno je posledica negativnih kursnih razlika, kamata, nestabilnosti na svetskom finansijskom tržištu, ali ne i novog zaduživanja kompanija.


Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže, analiziramo pokazatelj pokriće dugotrane imovine kapitalom. U svim analiziranim godinama imovina nije bila u potunosti pokrivena kapitalom već u rasponu od 72-92%. Najbolja vrednost pokazatelja bila je u 2007 godini, da bi nakon uticaja svetske finansijske krize pokriće dugotrajne imovine kapitalom nastavilo trend opadanja. U svakom slučaju, dugoročna finansijska ravnoteža i sektoru trgovine nije uspostavljena.


118


4.7. informisanje i komunikacijeUticaj svetske finansijske krize u Sloveniji analiziran je takođe na sektoru infromisanja i komunikacija.

Reprezentativni uzorak čini 21 kompanija30 sektora, sa njavećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. U samom uzorku učešće dve najveće kompanije sektora sektora informisanja i komunikacija u ukupnom prihodu je 48,09%. Reč je o kompanijama “Telekom Slovenije” d.d. i “Mobitel” d.d.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru informisanja i komunikacija po godinama

pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,08 1,11 1,06 0,94


Neto marža 5,27 4,82 2,68 -14,48



Ukupni prihodi 1.610.427.829 1.800.872.047 1.778.549.808 1.738.378.304

Analizirajući kretanje ukupnog prihoda podaci su pokazali da je reprezentativni uzorak u posmatranom periodu imao veoma visok rast u 2008. godini za oko 190 miliona evra. Nakon toga, usledio je blagi pad ukupnog prihoda u 2009. godini, a nastavljen je u 2010. godini. Ukupni prihod u 2010. godini iznosio je 1,7 milijardi evra. Na osnovu analize ukupnog prihoda, zaključujemo da svetska finansijska kriza nije imala negativne efekte koji bi uticali na njegovo smanjenje, kao što je to slučaj u drugim sektorima.


30 Te kompanije su: TELEKOM SLOVENIJE D.D; MOBITEL D.D; SI.MOBIL D.D; TUŠMOBIL D.O.O; IBM SLOVENIJA D.O.O; AKTON D.O.O; PRO PLUS D.O.O; DELO, D.D; T - 2 D.O.O; S&T SLOVENIJA D.D; MLADINSKA KNJIGA D.D; SRC D.O.O; TELEMACH D.O.O; COMTRADE D.O.O; PLANET 9 D.O.O; DNEVNIK D.D; AVTENTA D.O.O; AMIS D.O.O; TELERAY D.O.O; GAMBIT TRADE D.O.O; BANKART D.O.O.

119


S druge strane, usled nestabilnosti svetskog finansijskog sektora dolazi do rasta finansijskih rashoda u godinama kada je kriza “iznenadila” kompanije i dostigla svoj maksimum, pa su kompanije bile sklone novom zaduživanju ili plaćanju viših kamatnih stopa na već postojeće finansijske obaveze. Upravo to se desilo u sektoru informisanja i komunikacija, gde je od 2007. do 2009. godini bio prisutan stalni rast finansijskih rashoda, ali ne u toj meri kao u 2010. godini.

U 2010. godini finansijski rashodi povećani su 4,6 puta nego u prethodnoj godini ili 358,28%. Na prvi pogled ovo jeste zabrinjavajući podatak, međutim tako visok rast finansijskih rashoda u sektoru informisanja i komunikacija posledica je rasta finansijskih rashoda kompanije “Telekom Slovenije”d.d. Reč o najvećoj kompaniji ovog sektora, koja u analiziranom uzorku od 21 kompanija ima učešće u ukupnom prihodu od 25,37%. “Telekom Slovenije” d.d. u 2010. godini povećao je svoje finansijske rashode 10 puta u odnosu na 2009. godinu.

Ako u 2010. godini izuzmemo podatak finanisijskih rashoda kompanije “Telekom Slovenije” d.d, dobijamo potpuno drugačiju sliku sektora informisanja i komunikacija, gde finansijski rashodi beleže pad od 30% u odnosu na 2009. godinu.


120


poslovni dobitak (ebit) je u analiziranom periodu imao tendenciju opadanja, počev od 2007. godine, pa sve do 2010. U 2009. godini zabeležen je pad od 52,76% u odnosu na 2008. godinu. U 2010. EBIT beleži pad od 42,42% u odnosu na prethodnu godinu. Naravno da je ovako visoka stopa poslovne dobiti uticala na krajnju profitabilnost kompanija, naročito ako uzememo u obzir da su finansijski rashodi imali tendenciju povećanja.

Kretanje poslovnog dobitka EBIT-a u analiziranom periodu (u €)

Slično kretanje i tendenciju pada kao EBIT imala je neto marža. Neto marža predstavlja učešće neto dobiti u prihodu od prodaje. Pad kupovne moći stanovništva, smanjenje tražnje na tržištu, smanjenje poslovne dobiti, pa time i neto dobitka kompanija usled dejstva svetske finansijske krize, samo su neki od faktora koji objašnjavaju zašto je neto marža imala konstantnu tendenciju opadanja. Njena stopa opadanja je manja nego što je to slučaj sa EBIT-om. Jedini ekstremno visoki pada zabeležen je u 2010. godini i to na nivou od -14,48%.

Međutim, slična situacija kao kod finansijskih rashoda je i kod neto marže. Naime, visoka negativna vrednost neto marže koju je imala kompanija “Telekom Slovenije” d.d. uticala je da ceo uzorak tj. sektor imaju tako nisku vrednost u 2010. godini. Neto marža kompanija “Telekom Slovenije” d.d. u 2010. godini iznosila je -53,37%. Kada isključimo ovu vrednost, ostatak uzorka ima vrednost neto marže od -0,94%, što nam daje drugačiju sliku.

121


. Kretanje neto marže (u%) u analiziranom periodu

ekonomičnost analizirana na uzorku kompanija sektora informisanja i komunikacija Slovenije u analiziranom periodu beleži pozitivnu vrednost samo u prve tri godine. U periodu od 2007. do 2009. godine, koeficijent ekonomičnosti bio je veći od jedinice, tj. prihodi kompanija su bili veći od troškova. Ta vrednost nije bila značajnije veća od jedinice, jedino je u 2008. godini imala malo veću vrednost i iznosila je 1,11. U 2010. godini koeficijent ekonomičnosti iznosio je 0,94, što nam govori da su troškovi u ovoj godini bili veći od prihoda. Kako ukupni prihod imao tendenciju opadanja, počev od 2009. godini, taj trend imao je i koeficijent ekonomičnosti. To nam govori da kompanije nisu uspešno upravljale svojim troškovima i izvršile redukciju, sa nastankom finansijske krize.


122


Jedan od važnih pokazatelja profitabilnosti koji nam govori o sposbnosti kompanija da ostvare neto dobiti po osnovu ukupnih sredstava kompanija, izražen u procentima. Do sada smo prateći analizu poslovnog dobitka i neto marže dobili ocenu da je profitabilnost kompanija opadala iz godine u godinu. Identična situacija je i sa stopom prinosa na imovinu kompanija (roa). Najveći pad stope prinosa na imovinu od 53,5% zabeležen je u 2009. godini. Tendencija opadanja prisutna je sve do 2010. godine.

Analizirajući EBIT, neto maržu i stopu prinosa na imovinu (ROA), dolazimo do podatka koji je zajednički za sva tri pokazatelja, a to je da su u proseku sva tri imala pad u proseku od 50% u 2009. godini u odnosu na 2008. To nam govori da je negativni uticaj svetske finansijska krize na sektor informisanja i komunikacija počeo u 2009. godini.


123


Pokazatelj koji govori se bavi likvidnošću kompanija je racio tekuće likvidnosti. Ovaj racio beleži pad u 2008. godini i njegova vrednost bila je 0,94, što nije dobro, tj. kompanije nisu mogle da svoje kratkoročne obaveze finansiraju iz postojećih obrtnih sredstava. Stoga je ocena likvidnosti kompanija za 2008. godinu negativna tj. kompanije su bile nelikvidne. Oporavak likvidnosti desio se već u 2009. godini, daljim rastom nastavljen je do 2010. godine. Tako da su u 2009. i 2010. godini kompanije imale zadovoljavajući nivo likvidnosti.


Pokazatelj aktivnosti, koeficijent obrta zaliha, govori nam koliko su kompanije efikasne u upravljanju svojim zalihama. Koeficijent obrta zaliha nema većih oscilacija u analiziranom periodu, jedini veći porast za 25,48% ostvaren je u 2010. godini. Prosečan period realizacije zaliha u periodu od 2007. do 2009. godine iznosio je 15 dana, dok je u 2010. godini kompanijama bilo potrebno svega 10 dana da realizuju svoje zalihe.


124


Za razliku od koeficijenta obrta zaliha koji je imao tendenciju rasta tokom analiziranog peroida, koeficijentom obrta potraživanja zabeležio je tendenciju opadanja. To nam dalje govori da je došlo do rasta broja dana naplate potraživanja. I pored stalnog pada koeficijenta obrta potraživanja, njegova vrednost kretala se u rasponu od 5,87 do 5,07. Broj dana naplate potraživanja u 2007. godini iznosio je 62, dok je u 2010. godini iznosio 72 dana.


Nestabilno finansijsko tržište, teški uslovi poslovanja i naplate potraživanja faktori su koji utiču da kompanije postanu sklone zaduživanju, kako bi finansirale svoje poslovanje. Kako aktuelna kriza nosi epitet finansijske, opredelili smo se za analizu pokazatelja koji nam govori o učešću obaveza u finansiranju. Učešće obaveza u finansiranju beleži oscilacije tokom analizranog perioda sa blagim rastom i blagim opadanjem. Učešće obaveza u finansiranju kretalo se u rasponu od 43,40% do 50,23%. Ovo jeste značajnije učeše eksternih izvora finansiranja, koji ima vrednosti i do polovine ukupnih izvora finansiranja.


125


Sa stanovišta finansiranja, veoma je važno analizirati racio dugoročne finansijske ravnoteže (pokriće dugotrajne imovine kapitalom) i utvrditi da li je njegova vrednost narušena u vremenu finansijske kriza. Ovaj pokazatelj beleži vrednost nižu od jedinice jedino u 2007. godini, što znači da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom, da bi od 2008. godine pravilo dugoročne finansijske ravnoteže bilo ispoštovano. Ovaj pokazatelj imao je tendenciju rasta, tako da je u periodu od 2008-2010. dugoročna finansijska ravnoteža uspostavljena.


126



Sama svetska ekonomska kriza koja je počela 2008. godine nosi epitet finansijska. Interesantno je analizirati kako je kriza upravo uticala na kompanije iz sektora finansija i osiguranja. Reprezentativni uzorak čini 21 kompanija31 sa najvećim ostvarenim ukupnih prihodom u 2010. godini.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,35 0,98 0,91 0,95

Return on assets (ROA) 2,81 -0,25 -1,34 -1,81

Neto marža 16,34 0,58 -5,13 -13,24

Finansijski rashodi 411.940.071 1.064.599.215 718.045.174 1.161.433.717

Poslovni dobitak (EBIT) 11.656.557 (55.614.740) (59.639.501) (75.547.058)

Ukupni prihodi 1.595.257.156 1.733.176.643 1.276.478.799 1.590.735.060

31 Te kompanije su: SLOVENSKE ZELEZNICE D.O.O; HYPO LEASING; GEN ENERGIJA D.O.O; PORCHE LEASING SLO D.O.O; SLOVENSKA ODŠKODNINSKA DRUŽBA, D.D; SIRINGA D.O.O; KAPITALSKA DRUŽBA, D.D; SAVA D.D; NLB LEASING D.O.O; ISTRABENZ D.D; KRANJSKA INVESTICIJSKA DRUŽBA D.O.O; SUMMIT LEASING SLOVENIJA D.O.O; VBS LEASING, D.O.O; ZVON ENA HOLDING D.D; ACH D.D; KD GROUP D.D; DAIMLER AC LEASING D.O.O; UNICREDIT LEASING D.O.O; SKB LEASING D.O.O; INTESA SANPAOLO CARD D.O.O; ZVON DVA HOLDING D.D.

127


ukupan prihod u posmatranom periodu od 2007. godine do 2010. ima ciklično kretanje. Nakon rasta u 2008. godini, dolazi do većeg pada u 2009. godini od 26,35 %. U 2010. godini ukupan prihod raste skoro do iste vrednosti kao u 2007. godini. Prvi talas krize koji je zahvatio finansijski sektor, odrazio se na pad prihoda u 2009. godini. Inače, u ovoj godini i drugi sektori zabeležili su pad prihoda i profitabilnosti. Uprkos krizi, kompanije su uspele da u 2010. godini ukupan prihod povećaju, čije je rast iznosio 24,62% u odnosu na prethodnu godinu.


finansijskih rashodi imali su tendenciju rasta od 2007. godine, bez obzira što je u 2009. godini zabeležen pad u odnosu na prethodnu. Najveći rast finansijskih rashoda ostvaren je u 2008. godini, kada su povećani za 158,43% u odnosu na prethodnu godinu. Njihova vrednost u 2008. godini iznosila je milijardu evra. Nakon pada u 2009. godini, dolazi do ponovnog rasta u 2010. godini i vrednost finansijkih rashoda iznosila je 1,16 milijardi evra. Možemo zaključiti da je u odnosu na ostvareni ukupan prihod, ovo zaista visoka vrednost finansijskih rashoda, a kako je to uticalo na profitabilnost kompanija, analiziraćemo na osnovu narednih pokazatelja.


128


poslovni dobitak (ebit), kao razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda počev od 2007. godini beleži konstantno opadanje. Najveći pad bio je u 2008. godini, gde se od pozitivne vrednosti EBIT-a u 2007. godini došlo do negativne vrednosti od 55 milona evra. Dalji pad nastavljen je sve do 2010. godine, samo sa nižom stopom, tako da je EBIT u 2010. godini imao negativnu vrednost od 75 miliona evra. Sve ovo upućuje na činjenicu da kompanije nisu uspele da ostvare pozitivan poslovni rezultat obavljajući svoju osnovnu delatnost – finansije i osiguranje.


neto marža, kao odnos neto dobitka i prihoda od prodaje, takođe beleži ekstremno visoko opadanje kao i poslovni dobitak. Vrednost neto marže u 2007. godini bila je 16,34, da bi u 2008. godini njena vrednost iznosila 0,98%. U 2009. i 2010. godini neto marža imala je negativnu vrednost, što znači da su kompanije obuhvaćene uzorkom imale u proseku negativan neto rezultat, čime je znatno smanjena profitabilnost sektora finansija i osiguranja.


129


ekonomičnost kao odnos ukupnih prihoda i ukupnih troškova pokazuje nam da je uspešnost poslovanja kompanija u analiziranom periodu bila narušena, tj. da su kompanije neuspešno poslovale. Koeficijent ekonomičnosti ima pozitivnu vrednost do 1,35 jedino u 2007. godini, gde su prihodi bili znatno viši od troškova. Smanjenjem profitabilnosti nakon 2008. godine, do koje smo došli analizirajući prethodne pokazatelje, potvrđuje i koeficijent ekonomičnosti koji u periodu od 2008. do 2010. godine ima vrednost nižu od jedinice.


stopa prinosa na imovinu (roa) potvrđuje pad profitabilnosti sektora finansija i osiguranja. Kako je ROA u direktnoj vezi sa neto dobitkom, sličnu tendenciju opadanja ima kao i neto marža. Stopa prinosa na imovinu imala je negativnu vrednost počev od 2009. godine, pa sve do 2010. godine. To potvrđuje da je prosečan neto rezultat u 2009. i 2010. godini bio negativan.

Stopa prinosa na imovinu (u %) u analiziranom periodu

130


racio tekuće likvidnosti u analiziranom periodu kompanije su uspele da održe na visokom nivou. Zapravo, koeficijent tekuće likvidnosti imao je vrednost veću od 2,7 u svim godinama, osim u 2009. kada je njegova vrednosti iznosila 1,10. Konačna ocena likvidnosti kompanija iz uzorka je zadovoljavajuća.


koeficijent obrta zaliha u sektoru finansija i osiguranja imao je vrednost u rasponu od 6,49 u 2009. godini do 8,99 u 2007. godini. Prosečan period realizacije zaliha kretao se u rasponu od 41 dan do 56 dana. U 2010. godini koeficijent obrta zaliha je imao veću vrednost nego u prethodne dve godine.


131


koeficijent obrta potraživanja u analiziranom periodu imao je jako nisku vrednost u 2007. godini. Nakon toga usledio je rast koeficijenta obrta potraživanja, tako da je njegova vrednost rasla do 5,17. Prosečan period naplate smanjen je nakon 2007. (kada je iznosio126 dana), da bi u 2010. godini iznosio 71 dan.


učešće obaveza u finansiranju kompanija iz sektora osiguranja je na jako visokom nivou. Donekle, ovo proizilazi iz činjenice da ove kompanije u svom poslovanju pretežno koriste pozajmljene izvore finansiranja, tj. posluju tuđim sredstvima. Učešće obaveza u finansiranju kretalo se u rasponu od 78,70% do 84,45%.


132


pokriće dugotrajne imovine kapitalom bilo je na jako niskom nivou u svim godinama analiziranog perioda. Ovaj pokazatelj dugoročne finansijske ravnoteže kretao se u rasponu od 0,17 do 0,22. Ova vrednost je znatno niža od jedinice tako da dugoročna finansijska ravnoteža nije uspostavljena, tj. dugotrajna imovina nije pokrivena kapitalom.


133



Finansijska kriza u velikoj meri pogodila je tržište nekretnina u Evropskoj Uniji. Nakon 2008. godine, došlo je do smanjenja vrednosti građevinskih radova, a dolazi i do pada cena nekretnina.

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor poslovanja nekretninama u Sloveniji, analizirali smo na uzorku 21 kompanije32 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2007. do 2010. godine, na osnovu već definisanih pokazatelja.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 0,96 1,00 1,11 1,07


Neto marža 8,89 3,69 6,54 4,42



Ukupni prihodi 171.907.273 203.991.508 178.635.148 236.855.562

32 Te kompanije su: TUŠ NEPREMIČNINE D.O.O; INVESTICIJSKO PODJETJE, D.O.O; KOMPAS TERRA D.O.O; EUROPARK D.O.O; KBM INVEST D.O.O. - SKUPINA NOVE KBM; JAVNO PODJETJE LJUBLJANSKA PARKIRIŠČA IN TRŽNICE, D.O.O; ISKRA INVEST D.D; SPL D.D; LIKO TRADE D.O.O; CHEMO INVEST D.O.O; CONDOR REAL D.O.O; IBIKO, D.O.O; STIN NEPREMIČNINE D.O.O; NEPREMIČNINSKI SKLAD POKOJNINSKEGA IN INVALIDSKEGA ZAVAROVANJA D.O.O; AVIOPROJEKT D.O.O; GIVO REAL D.D; IMOS-LIT D.O.O; EP INVEST D.O.O; CEEREF NALOŽBE D.O.O; NEPREMIČNINSKI SKLAD POKOJNINSKEGA IN INVALIDSKEGA ZAVAROVANJA, D.O.O; ORBITAL TRGOVINA IN STORITVE D.O.O.

134


Kretanje ukupnog prihoda imalo je ciklično kretanje u analiziranom periodu. Posle pada ukupnog prihoda koji se desio u 2009. godini, dolazi do novog rasta od 32,6% u 2010. Ukupni prihod koji su kompanije iz uzorka ostvarile u 2010. godini bio je najveći tokom analiziranog perioda i iznosio je 236,8 miliona evra. Iako je finansijska kriza uticala na pad cene nekretnina, kao i na celokupno tržište nekretnina EU, kompanije su uspele da svoj ukupni prihod povećaju. Da li je to uticalo na povećanje profitabilnsoti, analiziraćemo uz pomoć pokazatelja profitabilnosti.


Što se tiče finansijskih rashoda kompanije su u 2008. godini ostvarile rast 58% u odnosu na prethodnu godinu. Nakon naglog rasta, dolazi do pada ove kategorije troškova u 2009. godini. Međutim, nakon 2009. godine dolazi do ponovnog rasta finansijskih rashoda, tako da je njihova vrednost u 2010. godini iznosila 37 miliona evra.


135


poslovni dobitak (ebit) u periodu od 2007. do 2010. godine karakteriše konstantno povećanje. Najveći rast ostvaren je u 2008. i 2010. godini. Kompanije obuhvaćene uzorkom ostvarile su u 2010. godini poslovni dobitak od 39 miliona evra. Ovo je jako pozitvna činjenica, s obzirom da su ostali sektori imali jako velike oscilacije EBIT-a u toku analiziranog perioda.


neto marža kao odnos neto dobitka i prihoda od prodaje ima drugčije kretanje u odnosu na poslovni dobitak. Dok je EBIT imao stalnu stopu rasta, neto marža beleži nagli pad u 2008. godini, zatim rast u 2009. godini, pa ponovni pad u 2010. Neto marža je u 2010. godini iznosila 4,42%, dok je njena vrednost u 2007. godini iznosila 8,89%. Ovakvo kretanje neto marže pokazuje da je došlo do smanjenja profitabilnosti kompanija nakon uticaja svetske finansijske krize.


136


ekonomičnost je nakon 2007. godine imala pozitivnu vrednost veću od jedinice. Značajniji rast ostvaren je u 2009. godini. Koeficijent ekonomičnosti u 2009. godini iznosio je 1,11. S aspekta ovog pokazatelja, kompanije su uspešno poslovale u 2008, 2009. i 2010. godini.


stopa prinosa na imovinu kompanija (roa) imala je pad u 2008. godini od 35%. Do 2010. godine stopa prinosa na imovinu ostala je na skoro istom nivou. U ovom periodu neto marža beleži nagli rast, dok je prinos na imovinu stagnirao. Nagli rast stope prinosa na imovinu ostvaren jeu 2010. godini. Zapravo, kompanije iz uzorka su na jedan evro prosečno angažovanih sredstava ostvarile 2,63 evra neto dobiti.


137


Što se tiče likvidnosti kompanija i racia tekuće likvidnosti, njegovo kretanje u analiziranom preiodu bilo je stabilno. Racio tekuće likvidnosti kretao se u rasponu od 1,50 do 1,76. Konačna ocena je da su kompanije u proseku imale zadovoljavajući nivo likvidnosit, tj. da su kratkoročne obaveze bile pokrivene obrtnom imovinom


koeficijent obrta zaliha u analiziranom periodu beleži rast u 2008. godini, zatim pad u 2009. i blagi rast u 2010. godini. Njegova vrednost kretala se u rasponu od 2,89 do 4,62. Prosečan period realizacije zaliha iznosio je 126 dana u 2007. godini, dok je period realizacije zaliha smanjen u 2010. godini i izosio je 95 dana.


138


koeficijent obrta potraživanja nakon istog nivoa u 2007. i 2008. godini beleži rast od 84% u 2009. godini. U 2010. godini njegova vrednost ostala je na približno istom nivou. Prosečan period naplate potraživanja smanjen je u 2009. godini, a ista vrednost ostala je ista u 2010. Prosečan period naplate potraživanja iznosio je 38 dana u 2010, dok je u 2008. iznosio 71 dan.


učešće obaveza u finanisranju u periodu od 2007. do 2010. godine kretalo se u rasponu od 60,83% do 67,78%. Učešće eksternih izvora u kompanijama je na nivou od dve trećine ukupnih izvora. Tokom analiziranog perioda primetan je blagi rast povećanja učešća obaveza u finanisranju sve do 2010. godine, gde dolazi do njihovog blagog pada.


139


Pokazatelj koji govori o dugoročnoj finansijskoj ravnoteži je pokriće dugotrajne imovine kapitalom. Od 2007. godine, ovaj pokazatelj beleži tendenciju opadanja, da bi u 2010. došlo do njegovog rasta. Međutim, njegova verednost je daleko ispod jedinice, što zanči da dugoročna finansijska ravnoteža nije bila uspostavljena, te da dugotrajna imovina nije bila pokrivena kapitalom.


141


5. posledice krize na poslovne performanse preduzeća U Hrvatskoj

5.1. metodologija istraživanjaU cilju analiziranja efekata finansijske krize na poslovanje pojedinih sektora privrede u

Hrvatskoj, moramo da definišemo vremenski interval, uzorak i ekonomske pokazatelje koji će se razmatrati. Uzorak je definisan i naveden u okviru svakog pojedinačnog sektora. Za potrebe analize opredelili smo se za vremenski period od 4 godine, tačnije interval od 2007. do 2010. godine33. Kada je reč o pokazateljima na osnovu kojih vršimo analizi poslovnih performansi opredelilismo se za sledeće pokazatelje: ukupan prihod, finansijski rashodi, poslovni dobitak – EBIT, neto marža, ekonomičnost, stopa prinosa na imovinu (ROA), koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta potraživanja, tekući racio likvidnosti, pokriće dugotrajne imovine kapitalom, udeo obaveza u finansiranju.

5.2. poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvoU cilju analiziranja efekata finansijske krize na poslovanje preduzeća iz oblasti poljoprivrede,

šumarstva i ribarstva moramo da definišemo vremenski interval, uzorak i ekonomske pokazatelje koji će se razmatrati.

Što se uzorka tiče, reprezentativnim uzorkom smatramo dvadeset jednu kompaniju čija je ukupni prihod ostvaren u 2010. godini najveći u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Hrvatske34.

Pokazatelji ukupan prihod, finansijski rashodi i poslovni dobitak (EBIT) izraženi su u hrvatskim kunama (Hrk). Prema podacima Narodne Banke Hrvatske na dan 01.06.2012. – 1 EUR = 7,55 HRK.35


pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,03 1,03 1,00 1,03


Neto marža 2,60 2,18 3,22 1,24



Ukupni prihodi 6.954.313.615 8.701.782.454 7.699.125.965 8.338.951.208

33 U trenutku analize dostupni su bili finansijski izveštaji za 2010. godinu. 34 Te kompanije su: HRVATSKE ŠUME D.O.O; BELJE D.D. DARDA; KOKA D.D; VUPIK D.D; KUTJEVO D.D; PIK VINKOVCI D.D; NOVI AGRAR

D.O.O; TERMOPROMET D.O.O; PURIS D.D; PZ OSATINA; KALI TUNA D.O.O; FETRUS D.O.O; VINDON D.O.O; PZ PRVČA; POLJOCENTAR D.O.O; GAVRILOVIĆ-POLJOPRIVREDA D.O.O; PZ NAPREDAK; PIONEER SJEME D.O.O; POLJOPRIVREDNO PPODUZEĆE ORAHOVICA D.D; MERKUR-VETERINARSKA AMBULANTA D.O.O; SIZIM D.O.O.

35 Narodna Banka Hrvatske – Tečajna lista broj 106 utvrđena na dan 31.05.2012., a primenjuje se od 01.06.2012.

142


Vezano za prvi pokazatelj ukupni prihod, podaci su pokazali da je reprezentativni uzorak u posmatranom periodu zabeležio smanjenje u 2009. godini. Nakon rasta od 25,13% u 2008. godine usledio je pad od 11,52%. U 2010. godini ukupan prihod ponovo je porastao za 8,31%. Bez obzira na ovakvo kretanje, ukupni prihod je na daleko višem nivou nego što je bio 2007. godine.

Kretanje ukupnog prihoda u analiziranom periodu (u HRK)

Analiza finansijskih rashoda kompanija iz uzorka pokazuje stalnu tendenciju rasta. Najveći rast finanisijski rashodi ostvarili su u 2008. godini (88,43%), dok je rast u 2010. godini bio 25,35%. Da li je povećanje finansijskih rashoda značilo novo zaduživanje kompanija, videćemo nakon analize narednih pokazatelja. Takođe, kako je rast finansijskih rashoda uticao na profitabilnost kompanija pratićemo uz pomoć pokazatelja profitabilnosti.

Kretanje finansijskih rashoda u analiziranom periodu(u HRK)

143


poslovni dobitak ili ebit predstavlja dobit preduzeća bez kamata i poreza. U analiziranom periodu EBIT karakteriše pad od 42% u 2008. godini. Nakon 2008. usledio je blagi rast EBIT-a sve do 2010. godine. Njegova vrednost u 2010. godini iznosila je 152 miliona HRK.

Kretanje poslovnog dobitka EBIT-a u analiziranom periodu(u HRK)

Za razliku od poslovnog dobitka neto maržu u 2008. godini karakteriše manji pad. U 2009. godini dolazi do rasta neto marže od 48%, da bi u 2010. godini ona zabeležila veliki pad od 61%. Njena vrednost iznosila je svega 1,24. Ovo je direktna posledica smanjene profitabilnosti kompanija, tj. smanjenja neto dobitka u 2010. godini, s obzirom da je u istoj godini došlo do povećanja prihoda.


144


ekonomičnost kao pokazatelj uspešnosti poslovanja temelji se na odnosu ostvarenih prihoda i nastalih troškova. Vrednost koeficijenta iznad jedinice pokazuje da su prihodi veći od troškova, dok vrednost niža od jedinice ukazuje da su troškovi veći od prihoda. Koeficijent ekonomičnosti u svim analiziranim godinama boi je veći od jedinice, tj. ukupni prihodi bili su veći od ukupnih troškova. Međutim vrednost koeficijenta ekonomičnosti kretala se u rasponu od 1,01 do 1,03 što ne predstavlja visoku vrednost i veliku razliku prihoda i rashoda.


stopa prinosa na imovinu kompanija (roa) kao pokazatelj uspešnosti poslovanja, pokazuje koliko HRK neto dobitka je ostvareno na 100 HRK angažovanih sredstava. Smanjenje neto dobitka i smanjenje profitabilnosti kompaija potvrđuje i stopa prinosa na imovinu, koja je smanjena u 2009. i 2010. godini.


145


racio tekuće likvidnosti beleži stabilno kretanje u analiziranom periodu. Nakon blagog smanjenja likvidnosti do 2009. godine, dolazi do rasta koeficijenta u 2010. na vrednost od 1,75. Njegova vrednost kretala se u rasponu od 1,37 do 1,75. Likvidnost kompanija obuhvaćenih uzorkom možemo oceniti kao zadovoljavajuću.


koeficijenta obrta zaliha karakteriše se konstantnim opadanjem. Vrednost koeficijenta obrta zaliha smanjena je od 3,17 u 2007. godini do vrednosti 2,44 u 2010. godini. Prosečan period realizacije zaliha smanjen je od 115 dana u 2007. na 149 dana u 2010. godini.


146


koeficijent obrta potraživanja takođe beleži smanjenje vrednosti sve do 2009. godine. U 2010. godini dolazi do blagog rasta i njegova vrednost iznosila je 4,70. Prosečna vrednost perioda naplate potraživanja u analiziranom periodu iznosila je 81 dan, dok je prosečan period naplate potraživanja u 2010. iznosio 78 dan.


U analiziranom periodu došlo je do porasta finansijskih rashoda. Analizirajući pokazatelj učešće obaveza u finansiranju pratimo da li je došlo do njegovog rasta, usled eventualno novog zaduživanja kompanija. Učešće obaveza u finansiranju je povećano tokom analiziranog perioda od 47,85% u 2007. do 55,06 u 2009. godini. Međutim, stopa rasta finanisjkih rashoda je daleko viša nego štoje došlo do povećanja obaveza u finansiranju. Povećanje obaveza u finansiranju na neki način možemo povezati sa novim zaduživanjem kompanija.


147


Sa stanovišta finansiranja, veoma je važno analizirati racio dugoročne finansijske ravnoteže (pokriće dugotrajne imovine kapitalom) i utvrditi da li je njegova vrednost narušena u vremenu finansijske kriza. U periodu od 2008. do 2010. godine vrednost je ispod jedinice, što ukuzuje na to da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom. To znači da racio dugoročne finanisjkse ravnoteže nije bio ispoštovan. Jedino je u 2007. godini vrednost bila 1,06 tako da je dugoročna finansijska ravnoteža bila uspostavljena.


148


5.3. rudarstvo

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor rudarstva u Hrvatskoj, analizirali smo na uzorku 21 kompanije36 ovog sektora sa najvecim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2007. do 2010. godine.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, učešće rudarstva u ukupnom BDP-u Hrvatske višestruko premašuje učešće npr. ribarstva, proizvodnje tekstila, duvana, celuloze, papira i proizvoda od papira, a premašuje i učešće privrednih grana, kao što su: mašinska industrija, proizvodnja nameštaja, proizvodanja proizvoda od guma i plastike, proizovdnja komunikacionih uređaja.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru rudarstvu po godinama

pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,12 1,33 1,19 0,93

Return on assets (ROA) 5,88 12,28 5,46 -3,99

Neto marža 8,07 12,84 8,09 -7,72


Poslovni dobitak (EBIT) 605.514.259 1.453.220.650 880.540.353 (361.052.152)

Ukupni prihodi 5.478.486.320 8.286.908.293 7.179.285.382 4.362.986.387

36 Te kompanije su: CROSCO, NAFTNI SERVISI D.O.O; ENI CROATIA B.V; STSI D.O.O; ED-INA D.O.O; INAGIP, D.O.O; SAIPEM MEDITERAN USLUGE D.O.O; SARAĐEN D.O.O; SOLANA PAG D.D; IGMA D.O.O; MICOPERI D.O.O; VELIČKI KAMEN D.O.O; KAMENOLOM GORJAK D.O.O; KAMING D.D; MA.CO.T. D.O.O; GOLUBOVEČKI KAMENOLOMI D.O.O; PGM RAGUSA D.D; MAŠKUN D.O.O; ANTENAL D.O.O; KAMENOLOM GRADAC D.D; RADLOVAC D.D; SCHWARZL D.O.O.

149


ukupan prihod ostvaren u kompanijama obuhvaćene uzorkom imao je rast od 51,26% u 2008. godini u odnosu na 2007. Kako je svetska finansijska kriza počela da svoje efekte ispoljava već u 2008. godini, ukupan prihod beleži pad u 2009. godini. Dalji pad nastavljen je u 2010. godini. Sektor rudarstva predstavlja jedan od važnih proizvođača inputa prerađivačke industrije. Kako je došlo do opšteg pada privredne aktivnosti u Hrvatskoj, to dalje objašnjava pad ukupnog prihoda kompanija. Kako je smanjenje ukupnog prihoda uticalo na profitabilnost kompanija analiziraćemo uz pomoć narednih pokazatelja.


finansijske rashode u analiziranom periodu karatkeriše tendencija smanjenja počev od 2007, pa sve do 2009. godinie. Nakon toga, dolazi do visokog rasta od 51,58% u 2010. u odnosu na 2009. godinu. Kako se povećanje finansijskih rashoda odrazilo na profitabilnost kompanija i finansijsku ravnotežu analiziraćemo uz pomoć narednih pokazatelja pokazatelja.

Kretanje finansijskih rashoda u analiziranom periodu (u HRK)

150


poslovni dobitak (ebit) u analiziranom periodu beleži nagli rast u 2008. godini do nivoa od 1,45 milijardi HRK. Međutim, već u 2009. godini dolazi do pada poslovnog dobitka. Dalji pad EBIT-a nastavljen je u 2010. godini, tako da je smanjenje od 141% u odnosu na 2009. godinu rezultiralo negativnoj vrednosti poslovnog dobitka kompanija iz uzorka. Poslovni dobitak u 2010. godini imao je negativnu vrednost od 361 miliona HRK.

Kretanje poslovnog dobitka u analiziranom periodu(u HRK)

neto marža ima identično kretanje u analiziranom periodu kao poslovni dobitak (EBIT). Kompanije iz izabranog uzorka imale su rast neto marže u 2008. godini. U 2009. godini dolazi do pada neto marže na vrednost od 8,09%. Kako su ukupan prihod i poslovni dobitak imali tendenciju smanjenja od 2008. godine, to je uticalo i na neto dobit kao krajnji poslovni rezultat. Neto dobit je u 2010. godini imala negativnu vrednost, tako da je samim tim i neto marža imala jako nisku vrednost od -7,72%.


151


ekonomičnost, kao merilo uspešnosti poslovanja, beleži pozitivnu vrednost sve do 2010. To znači da su ukupni prihodi bili veći od ukupnih troškova. Koeficijent ekonomičnosti bio je na višoj vrednosti od 1,12 do 1,33. Vrednost troškova bila je viša u 2010. godini, pa je koeficijent ekonomičnosti iznosio 0,93.


Negativne tendencije nakon 2008. godine potvrđuje i analiza stope prinosa na imovinu (roa). U 2008. godini ROA je iznosila 12,28%. To znači da su kompanije na 100 HRK prosečno angažovane imovine ostvarile 12,28 HRK neto dobitka. Visoka vrednost stope prinosa na imovinu govori o jako dobroj profitabilnosti kompanija. Kako je došlo do pada poslovnog dobitka i neto dobiti dolazi do pada stope prinosa na imovinu. ROA je u 2010. godini imala negativnu vrednost što je direktna posledica negativne vrednosti neto rezultata.


152


Optimitsičku sliku dobijamo analizom racia tekuće likvidnosti. Ovaj koeficijent ne beleži veće oscilacije u analiziranom periodu, čak je u 2009. godini došlo do njegovog povećanja. Vrednost tekućeg racia likvidnosti kretala se u rasponu od 1,36 do 1,57. Kompanije obuhvaćene uzorkom svoje kratkoročne obaveze uspele su da finansiraju iz obrtnih sredstava. Konačna livkidnost kompanija sektora rudarstva ocenjuje se kao zadovoljavajuća.


koeficijenta obrta zaliha u periodu od 2007. do 2010. godine beleži vrednost u rasponu od 1,92 do 2,23. Sama priroda delatnosti zahteva duži proces eksploatacije i prerade, tako da je prosek koeficijenta obrta zaliha na nižem nivou. Nakon pada vrednosti u 2009. godini, dolazi do blagog rasta u 2010. godini. Prosečan period realizacije zaliha u 2007. godini iznosio je 190 dana, dok je u 2010. godini iznosio 164 dana.


153


koeficijent obrta potraživanja bio je na istom nivou u 2007. i 2008. godini, da bi nakon toga usledilo njegovo smanjenje. To je direktna posledica smanjene likvidnosti celokupne privrede, što je uticalo na povećanje vremena naplate potraživanja. Prosečan period naplate potraživanja u 2007. i 2008. godini iznosio je 73 dana, da bi u 2010. godini došlo do povećanja broja dana naplate potraživanja na 127.


Analiza finansijskih rashoda pokazala je nakon tendencije pada od 2007. do 2009. godine došlo do rasta od 51,58% u 2010. godini. Da li je to rezultat povećanog zaduživanja kompanija analiziraćemo uz pomoć sledeća dva pokazatelja.

154


učešće obaveza u finansiranju nema značajnije promene u analizrianom periodu. Učešće obaveza u finansiranju kretalo se u rasponu od 41,36% do 45,82%. Nakon rasta od 2007. godine, dolazi do pada ovog pokazatelja u 2010. godini. Dakle, kompanije obuhvaćene uzorkom nisu imale značajnije promene što se tiče zaduživanja, tako je rast finansijksih rashoda usledio zbog nestabilnosti svetskog finansijskog tržišta, kamatnih stopa i kursnih razlika.


Dugoročna finanisjka ravnoteža, kao odnos dugotrajne imovine i kapitala imala je vrednost nižu od jedinice u svim analiziranim godinama. To znači da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom, pa dugoročna finansijska ravnoteža nije bila ispoštovana. Jedino u 2009. godini kompanije su bile jako blizu uspostavljanja finansijske ravnoteže i vrednost koeficijenta iznosila je 0,98.


155



Proizvodnja u hrvatskoj prerađivačkoj industriji u decembru 2010. godine u poređenju sa novembrom, pala je za 3,2%, a u poređenju sa decembrom 2009. manja je za 3,3%. Na nivou cele 2010. godine proizvodnja u prerađivačkoj industriji pala je u odnosu na 2009. godinu za 2,5%37.

Prema pojedinim delatnostima, najveće stope rasta industrijske proizvodnje u prerađivačkoj industriji u decembru su u odnosu na isti mesec 2009. godine ostvarene u proizvodnji kože i srodnih proizvoda (55,5%), proizvodnji mašina i uređaja (37%) i u farmaceutskoj industriji (20,3%). Istovremeno, proizvodnja je najviše pala u ostaloj prerađivačkoj industriji (33,4%), proizvodnji duvanskih proizvoda (21,4%) i proizvodnji računara, elektronskoj i optičkoj industriji (20,2%).38

Uticaj svetske finansijske krize na sektor prerađivačke industrije u Hrvatskoj, analizirali smo na uzorku 21 kompanije39 ovog sektora sa najvecim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2007. do 2010. godine, na osnovu dostupnih finansijskih izveštaja kompanija.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru prerađivačke industrije po godinama

pokazatelj 2007 2008 2009 2010

Udeo obaveza u finansiranju 46,15 51,64 65,98 60,93Pokriće dugotrajne imovine kapi-talom 0,83 0,80 0,78 0,91

Koeficijent tekuće likvidnosti 1,31 1,15 1,34 1,50Koeficijent obrta zaliha 1,35 1,44 1,60 1,75Koeficijent obrta potraživanja 6,35 6,88 5,54 5,73Ekonomičnost 1,02 0,99 0,99 1,07Return on assets (ROA) 3,13 0,65 -0,42 3,44Neto marža 2,31 -0,27 -1,70 4,35Finansijski rashodi 1.488.621.261 2.795.393.887 1.943.943.112 2.520.450.865Poslovni dobitak (EBIT) 1.722.614.570 1.088.818.062 76.389.672 4.574.656.574Ukupni prihodi 54.956.696.015 60.820.189.182 50.950.643.306 57.417.804.805

37 Državni Zavod za Statistiku – Republika Hrvatska38 Državni Zavod za Statistiku – Republika Hrvatska39 Te kompanije su: INA-INDUSTRIJA NAFTE D.D; ULJANIK BRODOGRADILIŠTE D.D; PLIVA HRVATSKA D.O.O; PREHRAMBENA INDUSTRIJA

VINDIJA D.D; PETROKEMIJA D.D; PODRAVKA D.D; DUKAT D.D; M SAN GRUPA D.D; TDR D.O.O; BOXMARK LEATHER D.O.O; PIK VRBOVEC – MESNA INDUSTRIJA D.O.O; BRODOSPLIT-BRODOGRADILIŠTE D.O.O; ERICSSON NIKOLA TESLA D.D; KONČAR-ENERGETSKI TRANSFORMATORI D.O.O; TŽV GREDELJ D.O.O; JAMNICA D.D; LEDO D.D; 3.MAJ BRODOGRADILIŠTE D.D; DIOKI ORGANSKA PETROKEMIJA D.D; TLM-TYP D.O.O; ZVIJEZDA D.D.

156


ukupan prihod analiziran na izabranom uzorku beleži pad u 2009. godini od 16,23%, da bi u 2010. godini porastao za 12.7%. Kako je svetska finansijska kriza uticala na smanjenje sveopšte privredne aktivnosti, došlo je i do pada ukupnog prihoda kompanija ovog sektora. Međuitm, već u 2010. godini kompanije beleže rast prihoda, samo je on na nižem nivou nego u 2008. godini.


finansijski rashodi beleže visok rast u 2008. godini, a u 2009. godini kad je kriza imala svoj najjači uticaj zabeležen je pad finanisjkih rashoda. Kompanije obuhvaćene uzorkom nisu imala nova zaduživanja usled prvog talasa krize, već je rast finanisjkih rashoda usledio tek u 2010. godini, kada dolazi do njihovog rasta od 29,66%.


157


poslovni dobitak (ebit) u periodu od 2007. do 2009. godine karakteriše tendencija opadanja, da bi u 2010. godini usledio esktremno visoki rast. Ovo je direktna posledica ekstremno visokog rasta EBIT-a kompanije “INA” D.D. Međutim ako bismo iključili poslovni dobitak kompanije “INA” D.D, ostale kompanije iz izorka takođe beleže visok rast poslovnog dobitka, što znači da je profitabilnost u 2010. znatno poboljšana.

Kretanje poslovnog dobitka u analiziranom periodu (u HRK)

Grafikon na kome je prikazana neto marža ima identično kretanje kao i EBIT. Nakon zabeleženog pada od 2007. do 2009. godine, dolazi do ekstremno visokog rasta neto marže u 2010. godini na nivou od 4,35%. Neto marža beleži negativnu vrednost u 2008. i 2009. godini, što znači da su kompanije imale negativan neto rezultat. U 2010. godini profitabilnost kompanija je popravljena, pa dolazi do rasta neto marže.


158


Kao što je kod neto marže navedeno, kompanije iz uzorka imale su negativan neto rezultat u 2008. i 2009. godini. To potvrđuje i koeficijent ekonomičnosti, koji u ovim godinama ima vrednost manju od jedinice, što znači da su prihodi bili niži od troškova. u 2010. godini dolazi do visokog rasta samog koeficijenta, a povećanje profitabilnost kompaija potvrđeno je njegovom vrednošću od 1,07.


Kretanje stope prinosa na imovinu kompanija (roa) takođe beleži pad u 2008. i 2009. godini. Najveći pad ostvaren je u 2009. na vrednosti od -0,42. Kako je profitabilnost kompanija popravljena u 2010. godini, kompanije su na 100 HRK prosečno angažovane imovine, ostvarile 3,44 HRK neto dobiti.


159


Pokazatelj likvidnosti kompanija, racio tekuće likvidnosti imao je stabilnu vrednost (veću od jedinice), pa možemo oceniti da su kompanije iz sektora prerađivačke industrije imale zadovoljavajuću likvidnost. Jedino je racio tekuće likvidnosti zabeležio smanjenje vrednosti u 2008. godini, ali je sa poboljšanjem profitabilnosti kompanija povećana i njegova vrednost u 2010. godini.


koeficijenta obrta zaliha u periodu od 2007. do 2010. godine beleži stabilne vrednosti i stalnu tendenciju rasta. Njegova vrednost kreala se u rasponu od 1,35 do 1,75. Period realizacije zaliha kretao se od 270 dana u 2007, do 209 dana u 2010. godini. Ovako niska vrednost koeficijenta obrta zaliha nije karakteristična za prerađivačku industriju, što zanči da kompanije nisu efikasno upravljale svojim zalihama.


160


koeficijent obrta potraživanja nakon rasta do 2008. godine, beleži pad u 2009. godini. Kako je u 2009. godini usledio prvi talas krize, smanjen je koeficijent obrta potraživanja, a samim tim povećan period naplate potraživanja. Period naplate potraživanja u 2008. godini iznosio je 53 dana, da bi u 2010. godini iznosio 64 dana.


Da je svetksa finansijska kriza uzrokovala povećanje učešća obabeza u finansiranju, možemo zaključiti na osnovu povećanja vrednosti ovog pokazatelja. Kompanije su povećale učešće obaveza u 2009. godini na 66%. U odnosu na 2008. godini povećano je učešće obaveza u finansiranju za 27,75%, dok je u odnosu na 2007. godinu povećano za 43%. U 2010. dolazi do smanjenja vrednosti ovog pokazatelja.


161


pokriće dugotrajne imovine kapitalom, govori nam da li je ispoštovano pravilo duogročne finansijske ravnoteže. U svim analiziranim godinama to nije bilo ispoštovana. Vrednost ovog pokazatelja kretala se u rasponu od 0,78 do 0,91, tako da zaključujemo da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom.


162


5.5. Građevinarstvo

Vrednost izvedenih građevinskih radova u Hrvatskoj je u 2010. godini pala za 25,7% u odnosu na 2009. godinu, a u odnosu na 2008. godinu za 34,7%. Broj zaposlenih u građevinskim preduzećima je u 2010. godini u odnosu na 2009. godinu pao za 12,5%, a u odnosu na 2008. godinu za 21,2%. U građevinarstvu se u proseku gubilo hiljadu radnih mesta mesečno – krajem 2008. godine u Hrvatskoj je radilo 108 hiljada građevinara, a krajem 2010. godine nešto vie od 85 hiljada40.

Oštar pad pogodio je pre svega izgradnju stanova u 2010. godini, gde je izgrađeno oko 9 hiljada stanova, što je za tri puta manje nego u 2008. godini uz pad prodajnih cena stanova. Pouzdane statistike neprodatih stanova nema, a procene se kreću od 9 do 15 hiljada.

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor građevinarstva u Hrvatskoj analizirali smo na uzorku 21 kompanije41 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2007. do 2010. godine, na osnovu prethodno definisanih pokazatelja.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,10 1,02 1,03 1,04


Neto marža 5,78 0,37 2,28 0,85

Finansijski rashodi 659.295.452 718.812.999 825.071.844 1.014.419.254


Ukupni prihodi 15.127.292.437 18.274.080.626 20.273.939.057 15.564.047.082

40 Državni Zavod za Statistiku – Republika Hrvatska41 Te kompanije su: DALEKOVOD D.D; BINA – ISTRA D.D; HRVATSKE AUTOCESTE D.O.O; BOUZGUES TRAVAUX PUBLICS; ZAGORJE

TEHNOBETON D.D; KONSTRUKTOR-INZENJERING D.D; TEHNIKA D.D; VIADUKT D.D; MUCIĆ & CO D.O.O; OSIJEK-KOTEKS D.D; AUTOCESTA RIJEKA – ZAGREB D.D; HIDROELEKTRA NISKOGRADNJA D.D; KAMGRAD D.O.O; STRABAG D.O.O; STIPIĆ GRUPA D.O.O; GP KRK D. D; GRADNJA D.O.O. OSIJEK; PROJEKTGRADNJA D.D;CB&I LUMMUS S.R.O; M-PROFIL D.O.O; MONTER-STROJARSKE MONTAŽE D.D;.

163


Kretanje ukupnog prihoda beleži tendenciju rasta sve do 2010. godine. Najveći pad prihoda sektor građevinarstva pogodio je u 2010. godini. Tada su kompanije iz uzorka zabeležile pad ukupnog prihoda od 23,23%. Ovo potvrđuje prethodno iznesene podatke Državnog zavoda za statistiku Hrvatske o smanjenju vrednosti izvedenih građevinskih radova. Kako je to uticalo na profitabilnost kompanija analiziraćemo na osnovu narednih pokazatelja.


Iaoko je svetska finansijska kriza svoje negativne efekte na građevinsi sektor ispolila u 2010. godini, finansijski rashodi su počev od 2007. godine konstantno beleležili rast. Najveći rast ostvaren je u 2010. godini od 22,94% u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost finansijskih rashoda u 2010. godini prešla je vrednost od milijardu kuna.


164


poslovni dobitak (ebit) je nakon pada u 2008. godini počeo da beleži rast sve do 2010. godine. Bez obzira što je vrednost građevinskih radova u 2010. smanjena, a time i ukupan prihod kompanija, poslovni dobitak ostao je na visokom nivou. Prosečna stopa rasta poslovnog dobitka iznosila je 25%.

Kretanje poslovnog dobitka u analiziranom period (u HRK)

Za razliku od poslovnog dobitka koji beleži rast nakon 2008. godine, neto marža na izabranom uzorku, ima veliki pad u 2008. i u 2010 Najveći pad neto marže od 93,56% zabeležen je u 2008. godini. Kako je poslovni dobitak zabeležio rast do 2010. godine, smanjenje neto marže uzrokovano je smanjenjem neto dobitka ili prihoda od prodaje. Mogućnost smanjenja prihoda od prodaje je direktna posledica manje tražnje za proizvodima sektora građevinarstva, dok je smanjenje neto dobitka posledica rasta finansijskih rashoda. Međutim i pored smanjenja neto marže, ona je ostala na pozitivnom nivou, tj. kompanije su ostvarile pozitivan poslovni rezultat.


165


ekonomičnost je pre pojave svetske finansijske krize imala vrednost od 1,10. Nakon 2007. godine koeficijent ekonomičnosti se smanjuje i njegova vrednost kretala se od 1,02 do 1,04. Iaoko je ekonomičnost bila veoma niska, prihodi su u svim analiziranim godinama bili veći od rashoda.


stopa prinosa na imovinu kompanija (roa) zabeležila je pad počev od 2007, pa sve do 2009. godine. To znači da su kompanije ostvarivale manje neto dobitka na 100 HRK prosečno angažovanih sredstava. Situacija je poboljšana u 2010. godini. U 2010. godini na 100 HRK prosečno angažovanih sredstava, komapije su ostvarile 5,45 HRK neto dobiti.


166


Što se tiče likvidnosti kompanija i racia tekuće likvidnosti nema većih oscilacija, osim u 2009. godini, ali je njegova vrednost ostala pozitivna u svim analiziranim godinama. Dakle, kompanije su uspele da svoje kratkoročne obaveze pokriju obrtnim sredstvima i time održe tekuću likvidnost, koju možemo oceniti kao zadovoljavajuću.


koeficijenta obrta zaliha takođe beleži tendenciju opadanja, a najveći pad bio je u 2009. godini. U 2007. godini iznosio je 6,00, da bi se ta vrednost smanjila u 2010. godini na 4,41. Prosečno vreme obrta zaliha beleži povećanje, usled smanjenja koeficijenta obrta. U 2007. godini zalihe su u proseku realizovane na 61 dan, dok su u 2010. godini ralizovane za 83 dana.


167


koeficijent obrta potraživanja u svim analiziranim godinama imao je nisku vrednost. To znači da je kompanijama bilio potrebno duže vreme da naplate svoja potraživanja. Koeficijent obrta potraživanja beleži tendenciju rasta. U 2007. godini iznosio je 2,81, da bi u 2010. godini njegova vrednost iznosila 4,97. Prosečan period naplate potraživanja smanjen je sa 130 dana u 2007. godini na 73 dana u 2010. godini.


Konstantni rast finansijskih rashoda upućuje na to da su kompanije u ovom period bile sklone zaduživanju. To potvrđuje i analiza učeša obaveza u finansiranju, koja beleži nagli rast u 2008. godini. Bez obzira što ovaj pokazatelj na dalje beleži blago opadanje, njegova vrednost je i dalje na višem nivou nego pre početka svetske finansijske krize. Kompanije su imale visoko učešće obaveza u finansiranju u vrednosti od 70%.


168


Drugi pokazatelj koji govori o dugoročnoj finansijskoj ravnoteži je pokriće dugotrajne imovine kapitalom. Od 2008. godine, ovaj pokazatelj beleži tendenciju opadanja i vrednost u rasponu od 0,62 do 0,55. Sve ovo ukazuje da dugoročna finansijska ravnoteža nije bila uspostavljena, te da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom.


169



Na osnovu iste metodologije korišćene u prethodno analiziranim sektorima, praćen je uticaj svetske finansijske krize na sektor trgovine u Hrvatskoj. Reprezentativni uzorak čini 21 kompanija42 sektora trgovine, sa njavećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Kako najveći procenat tržišnog učešća pripada velikim trgovinskim lancima, stoga uzorak od 21 najvećih trgovinskih kompanija možemo jako blisko povezati sa realnim stanjem u trgovinskom sektoru Hrvatske.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010


Pokriće dugotrajne imovine kapi-talom 0,72 0,85 0,71 0,62




Ekonomičnost 0,90 0,91 0,99 1,01


Neto marža 1,21 0,56 0,40 0,64


Poslovni dobitak (EBIT) 872.605.262 1.147.580.532 440.713.576 719.995.195

Ukupni prihodi 44.113.183.291 51.620.964.164 50.441.426.027 57.578.841.838

42 Te kompanije su: KONZUM D.D; PRIRODNI PLIN D.O.O; OMV HRVATSKA D.O.O; TISAK D.D; MERCATOR - H D.O.O; PLODINE D.D; METRO CASH & CARRY D.O.O; KAUFLAND HRVATSKA K.D; LIDL HRVATSKA D.O.O; EURO – PETRO D.O.O; MEDIKA D.D; OBICO D.O.O; PHOENIX FARMACIJA D.D; AGROKOR D.D; SPAR HRVATSKA D.O.O; DM-DROGERIE MARKT D.O.O; BILLA D.O.O; MEDICAL INTERTRADE D.O.O; P.Z.AUTO D.O.O ;TIFON D.O.O; PHILIP MORRIS ZAGREB D.O.O..

170


ukupni prihod kompanija iz uzorka beleži tendenciju rasta sve do 2010. godine. Jedini manji pad zabeležen je u 2009. godini, ali je već u 2010. godini usledio rast od 14,15%. Najveći rast bio je zabeležen u 2008. godini i iznosio je 17%, dok je prosečna godišnja stopa rasta ukupnog prihoda iznosila je 9,6%. Na osnovu analize ukupnog prihoda zapažamo da svetksa finansijska i pad tražnje nije značajno pogodio sektor trgovine, jer je najveći broj kompanija imao rast ukupnog prihoda. Da li je rast ukupnog prihoda praćen i rastom profitabilnosti kompanija analiziraćemo uz pomoć narednih pokazatelja.

Kretanje ukupnog prihoda u analiziranom periodu(u HRK)

finansijskih rashodi imali su visok rast u 2008. godini, koji je iznosio 45,20% u odnosu na prethodnu godinu. Blagi pad finansijskih rashoda zabeležen je u 2009. godini, a nakon toga usledio je rast od 9,29% u 2010. godini. Njihova vrednost u 2010. godini iznosila je 969 miliona HRK. Analizom pokazatelja učešće obaveza u finansiranju, videćemo da li je rast finansijskih rashoda izazvan novim zaduživanjem kompanija.


171


poslovni dobitak (ebit) koje su ostvarile kompanije trgovinskog sektora imao je velike oscilacije u toku analiziranog perioda. Nakon rasta od 31,5% u 2009. godini, usledio je nagli pad u 2009. godini i to za 61,6% u odnosu na prethodnu godinu. U 2010. godini zabeležen je rast poslovnog dobitka, ali je njegova vrednost ostala na daleko nižem nivou nego što je bila u 2008. godini. Vrednost EBIT-a u 2010. godini koje su kompanije ostvarile iznosila je 720 miliona HRK. I pored velikih oscilacija poslovnog dobitka pozitivno je to što je njegova vrednost pozitivna.


Međutim, analizom neto marža dobijamo potpuno drugačiju sliku o profitabilnosti kompanija trgovinskog sektora. Kako je od 2008. godine došlo do rasta finansijskih rashoda neto marža beleži smanjenje vrednosti. U 2008. godini dolazi do naglog pada za 53,47%, a dalji pad nastavljen je u 2009. godini. Vrednost neto marže, kao učešće neto dobitka u prihodu od prodaje, u 2009. godini iznosila je 0,40%. U 2010. dolazi do rasta vrednosti neto marže na vrednost od 0,64%. I pored niske profitabilnosti i niske vrednosti neto marže, ona je ostala na pozitivnoj vrednosti, tj. kompanije su zabeležile pozitivan neto dobitak.


172


ekonomičnost kao pokazatelj ekonomske uspešnosti poslovanja zabeležio je vrednost manju od jedinice u svim godinama osim u 2010. To znači da su kompanije imale veće ukupne troškove od ukupnih prihoda. Što se tiče vrednosti ovog pokazatelja u 2010. i ona nije bila na visokom nivou, prihodi su bili neznatno veći od troškova (vrednost koeficjenta ekonomičnosti iznosila je 1,0053).


stopa prinosa na imovinu (roa) beleži isto kretanje kao i neto marža, s tim što je najveći pada ROA usledio u 2009. godini. Kasniji rast u 2010. godini iznosio je 26,22%. I pored smanjenja profitabilnosti, kao što je već navedeno neto dobitak kompaija je bio pozitivan. To znači da su u 2010. godini na 100 HRK prosečno angažovanih sredstava kompanije ostvarile 1,92 HRK neto dobitka.


173


racio tekuće likvidnosti u analiziranom periodu imao je smanjenje vrednosti počev od 2008. godine. Likvidnost je u svim analiziranim godinama dovedena u pitanje, tj. vrednost je bila manja od jedinice. Jedino je u 2008. godini vrednost bila najbliža jedinici i to 0,98. Konačna oceana je da su kompanije iz sektora trgovine u analiziranom periodu bile nelikvidne, tj. kratkoročne obaveze nisu bile pokrivene obrtnom imovinom.


koeficijent obrta zaliha u trgovinskom sektoru obično ima višu vrednost nego u ostalim sektorima, zbog prirode same delatnosti. Međutim u sektoru trgovine Hrvataske kompanije su zabeležile veoma nisku vrednost ovog pokazatelja. Njegova vrednost kretala se u rasponu od 1,02 do 1,06. Prosečno vreme realizacije zaliha iznosilo je skoro godinu dana, što znači da kompanije nisu efikasno upravljale svojim zalihama.


174


koeficijent obrta potraživanja u analiziranom periodu imao je jako stabilnu i viosku vrednost sa tendencijom rasta iz godine u godinu. Njegova vrednost u 2007. godini izosila je 14,62 dok je u 2010. godini iznosila 21,54. Prosečno vreme naplate potraživanja je u 2007. godini iznosilo 25 dana, da bi u 2010. godini bilo smanjeno na svega 17 dana. Ovakvu vrednost koeficijenta obrta potraživanja i perioda naplate potraživanja slobodno možemo oceniti kao odličnu.


učešće obaveza u finansiranju beleži bitne promene u 2009. godini Tada je došlo do rasta učešća obaveza u finansiranju sa 60,33% u 2008. na 78,16% u 2009. godini. Dakle, rast finanisjkih rashoda možemo oceniti kao novo zaduživanje kompanija u godinama kada je svetska finansijska kriza imala najjači uticaj.


175


Sa stanovišta dugoročne finansijske ravnoteže, analiziramo pokazatelj pokriće dugotrane imovine kapitalom. U svim analiziranim godinama imovina nije u potunosti pokrivena kapitalom već u rasponu od 62-85%. Najbolja vrednost pokazatelja bila je u 2008. godini, da bi nakon uticaja svetske finansijske krize pokriće dugotrajne imovine kapitalom nastavilo trend opadanja i u 2010. godini bio sveden na 62%. U svakom slučaju, dugoročna finansijska ravnoteža i u sektoru trgovine nije uspostavljena.


176


5.7. informisanje i komunikacija

Uticaj svetske finansijske krize u Hrvatskoj analiziran je takođe na sektoru infromisanja i komunikacija. Reprezentativni uzorak čini 21 kompanija43 sektora, sa njavećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini.

U samom uzorku učešće kompanije “Hrvatski Telekom” d.d, kao najveće kompanije sektora informisanja i komunikacija u ukupnom prihodu jeste 44,57%. Kako je reč o najvećoj i ekonomski najsnažnijoj kompaniji u sektoru informisanja i komunikacija u Hrvatskoj, njeno poslovanje i njeni poslovni rezultati u velikoj meri utiču na profitabilnost celog sektora. Ova kompanija je u 2011. godini imala 5.666 zaposlenih, sa ukupnom imovinom 13 milijardi HRK, kapitalom 11 milijardi HRK, ukupnim prihodom 7,8 milijardi HRK i neto dobitkom od 1,8 milijardi HRK. Po broju zaposlenih ova kompanija je na osmom mestu u hrvatskoj privredi, po ukupnom prihodu na trećem, po ukupnoj imovini na četvrtom, a po ostvarenom profit na trećem mestu.

Prikaz osnovnih pokazatelja u sektoru informisanja i komunikacija po godinama

pokazatelj 2007 2008 2009 2010


Pokriće dugotrajne imovine kapi-talom 1,22 1,35 1,32 0,96




Ekonomičnost 1,30 1,28 1,13 1,20


Neto marža 10,69 11,88 5,24 10,16


Poslovni dobitak (EBIT) 1.791.800.405 1.601.763.771 1.194.948.584 2.781.270.246

Ukupni prihodi 17.046.975.600 18.018.277.949 15.980.123.544 18.677.961.211

43 Te kompanije su: HRVATSKI TELEKOM D.D; VIPNET D.O.O; HRVATSKA RADIOTELEVIZIJA; TELE2 D.O.O; OT-OPTIMA TELEKOM D.D; NARODNE NOVINE D.D; RECRO PROIZVODNJA D.D; NOVAT TV. D.D; NOKIA SIEMENS NETWORKS ZAGREB D.O.O; RTL HRVATSKA D.O.O; ODAŠILJAČI I VEZE D.O.O; VEČERNJI LIST NOVINSKO-NAKLADNIČKO D.O.O; METRONET TELEKOMUNIKACIJE D.D; SLOBODNA DALMACIJA D.D; B.NET HRVATSKA D.O.O; EPH MEDIA D.O.O; ISKON INTERNET D.D; ŠKOLSKA KNJIGA D.D; APIS IT D.O.O; VIPNET USLUGE D.O.O; ABSIC-CR D.O.O.

177


Što se tiče kretanja ukupnog prihoda, nakon rasta od 5,7% u 2008. godini dolazi do pada od 11,31% u 2009. godini. U 2010. godini dolazi do ponovnog rasta ukupnog prihoda koji je u odnosu na prethodnu godinu povećan za 16,88%. Ukupni prihod iznosio je 18,7 milijardi HRK. Na osnovu podataka možemo zaključiti da je svetska finansijska kriza jedino u 2009. godini imala negativan uticaj na poslovanje kompanija, pa usledio pad ukupnog prihoda.


finansijski rashodi su počev od 2007, pa sve do 2010. godine imali tendenciju rasta. Najveći rast zabeležen je u 2008. godini i to za 52,64% u odnosu na prethodnu. U 2009. godini su povećani za 29,18%. Ukupna vrednost finansijskih rashoda u 2010. godini iznosil aje 685 miliona HRK. Kako je rast finansijskih rashoda uticao na profitabilnost kompanija pratićemo uz pomoć pokazatelja uspešnosti.


178


poslovni dobitak (ebit) je u analiziranom periodu imao tendenciju opadanja, počev od 2007. godine, pa sve do 2009. U 2009. godini zabeležen je pad od 25,39% u odnosu na 2008. godinu. U 2010. EBIT beleži nagli rast sve do vrednosti od 2,7 milijardi HRK. Naravno da je ovako visok rast poslovne dobiti uticala na krajnju profitabilnost kompanija, i pored toga što su finansijski rashodi imali tendenciju povećanja. Takođe, visoka vrednost poslovnog dobitka rezultat je uspešnog poslovanja kompanije “Hrvatski Telekom” d.d.

Kretanje poslovnog dobitka EBIT-a u analiziranom periodu (u HRK)

Slično kretanje i tendenciju pada kao EBIT imala je neto marža. Neto marža predstavlja učešće neto dobiti u prihodu od prodaje. Neto marža imala je veći pad vrednosti u 2009. godini nego što je bio pad EBIT-a. Njena vrednost bila je manja u 2009. godini za 55,88% u odnosu na prethodnu godinu. I pored pada vrednosti, neto marža govori o odličnoj profitabilnosti u analiziranom periodu, koja je u 2010. godini iznosila 10,16%.


179


ekonomičnost analizirana na uzorku kompanija sektora informisanja i komunikacija Hrvatske u analiziranom periodu beleži pozitivnu vrednost u svim analiziranim godinama. Jedino je došlo do pada vrednosti u 2009. godini na vrednost od 1,13. U ostalim godinama ekoničnost se kretala u rasponu od 1,20 do 1,30. To nam govori da su ukupni prihodi bili na znatno višem nivou nego ukupni rashodi.


stopa prinosa na imovinu (roa) potvrđuje izuzetno dobru prfitabilnost kompanija. Kako su kompanije u proseku imale pozitivan neto rezultat, onda je i ROA imala sličan trend kretanja kao i neto marža. Takođe je zabeležen pad vrednosti u 2009. godini, dok je u ostalim godinama vrednost bila na višem nivou. U 2010. godin na 100 HRK prosečno angažovane imovine kompanije su ostvarile 7,59 HRK neto dobiti.


180


Pokazatelj koji se bavi likvidnošću kompanija je racio tekuće likvidnosti. Ovaj racio beleži smanjenje vrednosti sve do 2009. godine. U 2010. godini dolazi do neznatnog rasta. Najniža vrednost racia tekuće likvidnosti zabeležena je u 2009. godini. Vrednost ovog pokazatelja kretala se u rasponu od 2,21 do 2,90 što govori o odličnoj likvidnosti sektora informisanja i komunikacija.


Pokazatelj aktivnosti koeficijent obrta zaliha, govori nam koliko su kompanije efikasne u upravljanju svojim zalihama. Koeficijent obrta zaliha imao je različito kretanje u analiziranom periodu. U 2009. godini dolazi do pada vrednosti i ovog pokazatelja. Prosečan period realizacije zaliha u 2007. iznosio je 30 dana, dok je u 2010. godini kompanijama bilo potrebno 33 dana da realizuju svoje zalihe.


181


koeficijent obrta potraživanja beleži smanjenje vrednosti sve do 2009. godine. Najniža vrednost ostvarena je upravo u 2009. godini. Vrednost koeficijenta obrta potraživanja kretala se u rasponu od 5,30 do 6.04. Prosečan period naplate potraživanja iznosio je 60 dana u 2007. godini, a u 2010. godini 64 dana.


učešće obaveza u finansiranju beleži nagli rast u 2009. godini, a nastavljen je rast i u 2010. Njihova vrednost u 2010. godini iznosila je 50%. Na osnovu prethodno analizrianih pokazatelja u 2009. godini je došlo do smanjenja profitabilnosti kompanija. Kod učešća obaveza u finansiranju dolazi do rasta u 2009. godini, što znači da su kompanije usled uticaja svetske finansijske krize bile sklone novom zaduživanju.


182


Sa stanovišta finansiranja, veoma je važno analizirati racio dugoročne finansijske ravnoteže (pokriće dugotrajne imovine kapitalom) i utvrditi da li je njegova vrednost narušena u vremenu finansijske krize. Ovaj pokazatelj beleži vrednost nižu od jedinice jedino u 2010. godini, što znači da dugotrajna imovina nije bila u potpunosti pokrivena kapitalom. U ostalim analiziranim godinama pravilo dugoročne finansijske ravnoteže bilo je ispoštovano.


183



Sama svetska ekonomska kriza koja je počela 2008. godine nosi epitet finansijska. Interesantno je analizirati kako je kriza upravo uticala na kompanije iz sektora finansija i osiguranja u Hrvatskoj. Reprezentativni uzorak čini 21 kompanija44 sa najvećim ostvarenim ukupnih prihodom u 2010. godini.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 1,27 1,18 1,07 1,25


Neto marža 15,91 4,42 2,26 11,35

Finansijski rashodi 552.397.255 1.303.425.430 1.333.622.308 1.512.996.466

Poslovni dobitak (EBIT) 321.541.892 259.118.747 (252.848.587) 222.459.655

Ukupni prihodi 3.731.628.914 4.735.152.453 4.781.745.106 5.136.728.718

44 Te kompanije su: AGROKOR KONCERN D.D; PBZ CARD DOO; FINANCIJSKA AGENCIJA – FINA; ERSTE CARD CLUB D.D; ERSTE FACTORING DOO; FAIFFEISEN CONSULTING DOO; PRVI FAKTOR DOO; RAIFFEISEN FACTORING DOO; PORSCHE MOBILITI DOO; FINA GOTOVINSKI SERVISI DOO; CENTRE ONE DOO; ADRIATIC ZAGREB DOO; SKDD D.D; SPECTATOR ULAGANJA DOO; OL NEKRETNINE DOO; PSA FINANCIAL DOO; ŠTEDNO-KREDITNA ZADRUGA CH; LIBERTAS ZASTUPANJE DOO; IFA ZASTUPANJE U OSIGURANJU DOO; ROYAL MEĐUGENERACIJSKA SOLIDARNOST D.D; OVB ALLFINANZ CROATIA DOO.

184


ukupan prihod u posmatranom periodu od 2007. godine do 2010. imao je tendenciju rasta. Najveći rast ukupnog prihoda od 26,89% zabeležen je u 2009. godini. Prvi talas krize koji je zahvatio privredu Hrvatske nije uticao na smanjenje ukupnog prihoda kompanija. Interesantno je da je upravo delatnost finansijskog sektora zabeležila rast prihoda. Kako je izgledala profitabilnost kompanija videćemo na osnovu dalje analize.


finansijskih rashodi imali su takođe tendenciju rasta od 2007. godine, pa sve do 2010. godine. Najveći rast finansijskih rashoda ostvaren je u 2008. godini, kada su povećani za 135,96% u odnosu na prethodnu godinu. U narednim godinama zabeležen je manji rast od 2,32% u 2009. i 13,45% u 2010. godini. Njihova vrednost u 2010. godini iznosila je 1,5 milijardi HRK. Posmatrano u odnosu na rast ukupnog prihoda, ovo jeste zaista visoka vrednost finansijskih rashoda, a to potvrđuje činjenica da su u 2010. godini finansijski rashodi u ukupnom prihodu učestvovali sa 30%.


185


poslovni dobitak (ebit), kao razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda počev od 2007. godini opadanje, s tim što je u 2009. godini došlo do ekstremnog pada EBIT-a za 197,58%. U toj godini EBIT je zabeležio negativnu vrednost. U 2010. godini dolazi do stabilizacije u poslovanju, pa je EBIT imao ponovo pozitivnu vrednost od 222 miliona HRK. U prvom talasu krize u 2009. godini, kompanije su zabeležile jako nisku profitabilnost, posmatrano s aspekta poslovnih aktivnosti, tj. obavljanjem osnovne delatnosti – finansije i osiguranja.


neto marža, kao odnos neto dobitka i prihoda od prodaje, takođe beleži pad vrednosti. Najveći pad od 72,22% zabeležen je u 2008. godini, a nastavljen je u 2009. Vrednost neto marže u 2009. godini iznosila je 2,26%. I pored negativnog poslovnog dobitka u 2009. godini, kompanije su uspele da svoj neto rezultat održe na pozitivnoj vrednosti. U 2010. godini dolazi do poboljšanja profitabilnosti, pa je vrednost neto marže iznosila 11,35%. Posmatrano u odnosu na ostale sektore, možemo zaključiti da su kompanije sektora finansija i osiguranja imale odličnu profitabilnost u kriznim godinama.


186


ekonomičnost kao odnos ukupnih prihoda i ukupnih troškova pokazuje nam da je uspešnost poslovanja kompanija u analiziranom periodu bila na jako dobrom nivou. Jedino dolazi do pada ekonomičnosti u 2009. godini na vrednost od 1,05. U ostalim godinama koeficijent ekonomičnosti imao je vrednost u rasponu od 1,18 do 1,27 što nam govori da su ukupni prihodi bili viši od ukupnih troškova.


stopa prinosa na imovinu (roa) potvrđuje pad profitabilnosti sektora finansija i osiguranja u 2009. godini na dosta nisku vrednost od 0,39. U 2010. godini usledio je oporavak i visok rast vrednosti ovog pokazatelja. U ostalim godinama ROA se kretala u intervalu od 2,89 do 4,68. Tako je u 2010. godini na 100 HRK prosečno angažovanih sredstava ostvareno 4,68 HRK neto dobiti.


187


racio tekuće likvidnosti u analiziranom periodu kompanije su uspele da održe na visokom nivou. Zapravo koeficijent tekuće likvidnosti imao je vrednost veću od 4,5 u svim godinama. najveća vrednost ostvarena je u 2008. godini od 6,39. Konačna ocena likvidnosti kompanija iz uzorka je zadovoljavajuća.

Tekući racio likvidnosti u analiziranom period

koeficijent obrta zaliha u sektoru finansija i osiguranja imao je vrednost u rasponu od 7,03 u 2007. godini do 12,99 u 2009. godini. U 2010. godini dolazi do pada vrednosti ovog pokazatelja. Prosečan period realizacije zaliha kretao se u rasponu od 28 do 52 dana.


188


koeficijent obrta potraživanja u analiziranom period nije imao visoke vrednosti i pored rasta racia tekuće likvidnosti. Time je prosečan period naplate potraživanja bio dosta dug. Prosečno vreme naplate potraživanja bilo je najniže u 2007. godini od 118 dana. U 2009. godini kompanijama je bilo potrebno 157 dana da naplate svoja potrživanja.


učešće obaveza u finansiranju kompanija iz sektora osiguranja bilo je na jako visokom nivou. Donekle, ovo proizilazi iz činjenicee da ove kompanije u svom poslovanju pretežno koriste pozajmljene izvore finansiranja, tj. posluju tuđim sredstvima. Učešće obaveza u finansiranju kretalo se u rasponu od 63,18 do 69,01%, što je preko dve trećine eksternih izvora finansiranja.


189


pokriće dugotrajne imovine kapitalom bilo je na jako visokom nivou u svim godinama analiziranog perioda. Ovaj pokazatelj dugoročne finansijske ravnoteže kretao se u rasponu od 1,36 do 2,12. Ova vrednost je znatno viša od jedinice tako da je dugoročna finansijska ravnoteža bila uspostavljena, tj. dugotrajna imovina bila je pokrivena kapitalom.


190



Finansijska kriza u velikoj meri pogodila je tržište nekretnina u Evropskoj Uniji. Nakon 2008. godine, došlo je do smanjenja vrednosti građevinskih radova, a dolazi i do pada cena nekretnina. Sličan trend prisutan je u i Hrvatskoj, gde je došlo do pada tražnje za nekretninama što je uticalo na pad cene nekretnina.

Kako su efekti finansijske krize uticali na sektor poslovanja nekretninama u Hrvatskoj, analizirali smo na uzorku 21 kompanije45 ovog sektora sa najvećim ostvarenim ukupnim prihodom u 2010. godini. Vremenski interval analize je od 2007. do 2010. godine, na osnovu već definisanih pokazatelja.


pokazatelj 2007 2008 2009 2010






Ekonomičnost 0,99 0,98 0,97 0,97

Return on assets (ROA) -0,07 -1,03 -1,16 -0,81

Neto marža -5,12 -9,09 -8,72 -6,10

Finansijski rashodi 370.391.674 963.352.531 1.089.898.800 1.828.379.206


Ukupni prihodi 6.606.705.411 7.230.945.935 6.863.664.056 5.731.283.934

45 Te kompanije su: ZAGREBAČKI HOLDING DOO; ALPE-ADRI POSLOVODSTVO DOO; GET NEKRETNINE DOO; EURO STRUCTOR DOO; PVN YAGREB DOO; M B R DOO; BUSINESS.HR DOO; ISTRA BAVARIA AGENTUR DOO; STAMBENO POSLOVNI CENTAR MAKSIMIR DOO; EURO TORANJ DOO; TRIUS NEKRETNINE DOO; HYPO ALPE-ADRIA-NEKRETNINE DOO; IMPORTANNE DOO; EUROPOLIS ZAGREBTOWER DOO; M SAN NEKRETNINE DOO; SIGNA OSAM IMMOBILIEN K.D; TRIUS DOO; SAFIR DOO; GRAND CENTAR DOO; CENTAR KAPTOL DOO; SHOPPING CENTAR DOO

191


ukupni prihod imalo je blagi rast u 2008. godini, nakon čega je usledilo njegovo opadanje sve do 2009. godine. U 2010. godini ukupni prihod bio je manji za 20,74% nego u 2008. godini. Ovo je direktna posledica smanjene tražnje za nekretninama, ali i s druge strane pada cene nekretnina usled uticaja svetske finansijske krize.


Što se tiče finansijskih rashoda, zabeležen je porast iz godine u godinu. Najveći rast ostvaren je u 2008. godini za 160% u odnosu na prethodnu. U 2010. finansijski rashodi povećani su pet puta posmatrano u odnosu na 2007. godinu. Njihova vrednost u 2010. godini iznosila je 1,8 milijardi HRK, što usled smanjenja ukupnog prihoda bitno narušava profitabilnost kompanija.


192


poslovni dobitak (ebit) u periodu od 2007. do 2010. godine karakteriše tendencija rasta do 2009. godine, dok je u 2010. godini došlo do njegovog pada. Najveći rast ostvaren je u 2009. godini od 62,54%. U 2010. godini dolazi do pada EBIT-a ispod vrednosti koja je zabeležena u 2009. i 2008. godini. U svakom slučaju kompanije su EBIT održale na visokoj vrednosti, tj. ostvarile su pozitivan poslovni rezultat obavljanjem pretežne delatnosti.


neto marža kao odnos neto dobitka i prihoda od prodaje ima drugačije kretanje u odnosu na poslovni dobitak. Dok je EBIT imao stalnu stopu rasta, neto marža beleži nagli pad u 2008. godini, zatim blagi rast u 2009. godini, koji je nastavljen i u 2010. Međutim u svim analiziranim godinama vrednost neto marže je bila negativna, što znači da su kompanije iz uzorka imale negativan neto rezultat. Ovo je takođe posledica visokog rasta finansijskih rashoda. Ovakvo kretanje neto marže pokazuje da je došlo do smanjenja profitabilnosti kompanija nakon uticaja svetske finansijske krize.


193


ekonomičnost je u svim analiziranim godinama imala vrednost nižu od jedinice. To znači da su ukupni prihodi bili niži od ukupnih troškova, pa je došlo do narušavanja uspešnosti poslovanja kompanija. Koeficijent ekonomičnosti kretao se u rasponu od 0,97 do 0,99.

Kretanje ekonomičnosti u analiziranom period Stopa prinosa na imovinu kompanija (roa) takođe potvrđuje pad profitabilnosti

kompanija. Najveći pad usledio je u 2008. godini, kada je vrednost ROA najviše smanjena. Dalji pad zabeležen je u 2008. i 2009. godini, dok je blagi rast usledio u 2010. godini. Negativna vrednost u svim analiziranim godinama potvrđuje negativan neto rezultat koje su kompanije ostvarile.


Što se tiče likvidnosti kompanija, racio tekuće likvidnosti njegovo kretanje u analiziranom preiodu bilo je stabilno. Racio tekuće likvidnosti kretao se u rasponu od 1,05 do 1,81. Konačna ocena je da su kompanije u proseku imale zadovoljavajući nivo likvidnosit, tj. da su kratkoročne obaveze bile pokrivene obrtnom imovinom.


194


koeficijenta obrta zaliha u analiziranom periodu beleži pad u 2008. i 2009. godini, pa blagi rast u 2010. godini. Njegova vrednost kretala se u rasponu od 1,46 do 2,68. Prosečan period realizacije zaliha iznosio je 136 dana u 2007. godini, dok je period realizacije zaliha smanjen u 2009. godini na 250 dana, a u 2010. godini na 186 dana.


koeficijent obrta potraživanja beleži rast veliki pad u 2008. godini, nakon čega je usledio rast u 2009. i 2010. godini Prosečan period naplate potraživanja iznosio je 72 dana u 2007, dok je u 2010. iznosio 79 dana. U 2008. i 2009. godini prosečno vreme naplate potraživanje je bilo veće i u proseku je iznosilo 83 dana.


195


učešće obaveza u finanisranju u periodu od 2007. do 2010. godine kretalo se u rasponu od 53,38% do 60,44%. Tokom analiziranog perioda primetan je blagi rast povećanja učešća obaveza u finanisranju sve do 2010. godine. To je direktna posledica novog zaduživanja kompanija.


Pokazatelj koji govori o dugoročnoj finansijskoj ravnoteži je pokriće dugotrajne imovine kapitalom. Od 2008. godine, ovaj pokazatelj beleži tendenciju opadanja, da bi u 2010. dostigao veoma nisku vrednost od 0,12. Njegova verednost je daleko ispod jedinice, u svim analiziranim godinama, što zanči da dugoročna finansijska ravnoteža nije bila uspostavljena, te da dugotrajna imovina nije bila pokrivena kapitalom.


196


6. komparativna analiza srbija, slovenija i Hrvatska

U cilju sagledavanja uticaja finansijske krize na privredu Srbije i zemlje u okruženju tačnije Hrvatske i Slovenije, fokusiraćemo se na analizu tri noseća sektora u ovim privredama. To su sektori: poljoprivrede, prerađivački i trgovine. Izbor na ova tri sektora je posledica da oni najbolje oslikavaju strukturu tri konvencionalna sektora koji postoje u svakoj nacionalnoj ekonomiji, a to su primarni, sekundarni i tercijalni sektor. Od pokazatelja koji su predment analize akcenat će biti na finansijsku stabilnost i profitabilnost ovih sektora.

U grupu pokazatelja koji govore o finansijskoj stabilnosti fokus će biti na one koji govore o kratkoročnoj (tekuća likvidnost) i dugoročnoj stabilnosti (udeo obaveza u finansiranju i pokriću dugoročne imovine kapitalom). „Lakmus“ indikatori koji ukazuju na profitabilnost sektora su ekonomičnost, prinos na imovinu i neto marža.

6.1. komparativna analiza uticaja finansijske krize na sektor poljoprivrede

Za potrebe ove analize koristićemo se sledećim pokazateljima: udeo obaveza u finansiranju, pokriće dugoročne imovine kapitalom i koeficijent tekuće likvidnosti.

Za Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku prema definisanoj metodologiji i uzorku dobili smo podatke o udelu obaveza u finansiranju sektora poljoprivrede koji su prikazani na narednoj slici.

Udeo obaveza u finansiranju sektora poljoprivrede

Sa slike se nedvosmisleno može zaključiti da je u godinama krize evidentan porast zaduženosti sektora poljoprivrede u svim državama. Međutim, u Srbiji intenzitet zaduženosti je na najvišem nivou. Dok su preduzeća iz sektora poljoprivrede u Hrvatskoj se razduživala, srpski poljoprivrednici su se zaduživali. Slovenački sektor poljoprivrede je imao zaduženost na nižem nivou tokom čitavog analiziranog perioda.

Sa stanovišta kratkoročne finansijske stabilnosti imamo identičnu sliku. Naime, koeficijent tekuće likvidnosti u analiziranom periodu u sektoru poljoprivrede ima dendenciju pada, sa izuzetkom Hrvatske, ali je u Srbiji on na najnižem nivou. To pokazuje naredna slika.

197


Koeficejnt tekuće likvidnosti sektora poljoprivrede

Dugoročnu finansijsku stabilnost procenjujemo na bazi racia dugoročne finansijske ravnoteže. Tačnije, pokrićem dugoročne imovine kapitalom. Drugim rečima sposobnosti privrednog subjekta da dugoročnu imovinu finansira dugoročnim izvorima finansiranja (kapitalom). Ukoliko je vrednost ovog pokazatelja manja od jedinice to znači da je na dugi rok finansijska stabilnost kompanije ugrožena. Za sektor poljoprivrede u analiziranim privredama evidentno je da je u godinama krize ovaj pokazatelj u sve tri privrede dosegao minimalni iznos. Interesantno je da je sektor poljoprivrede u Srbiji imao bolju polaznu osnovu, ali je sa izbijanjem krize ovaj pokazatelj vrlo brzo dostigao svoju minimalnu vrednost. Detaljniju dinamiku možemo videti na sledećoj slici.

Pokriće dugoročne imovine kapitalom sektora poljoprivrede

198


Profitabilnost sektora poljoprivrede u analiziranim privredama pratimo preko sledećih pokazatelja: ekonomičnost, prinos na imovinu i neto marža. Ekonomičnost kao odnos ukupnih prihoda i rashoda govori o sposobnosti privrednih subjekata da iz prihoda pokriju troškove. Sasvim je logično da vrednost manja od jedinice znači poslovanje sa gubitkom. Za analizirane privrede vidimo da je sektor poljoprivrede imao najveću vrednost ovog pokazatelja u Hrvatskoj, zatim Sloveniji, a najmanju vrednost u Srbiji. Negativan uticaj finansijske krize na ovaj pokazatelj evidentan je u sve tri zemlje, ali je najjači u Srbiji, Sloveniji, pa tek u Hrvatskoj. Detaljnije se vidi na narednoj slici.

Ekonomičnost sektora poljoprivrede

Stopa prinosa na imovinu pokazuje da je sektor poljoprivrede u sve tri analizirane zemlje bio ranjiv na finansijsku krizu. Najjači negativan uticaj finansijske krize bio je na prinos sektora poljoprivrede u Sloveniji, gde je 2009.godine zabeležena negativna stopa prinosa na imovinu.

Stopa prinosa na imovinu sektora poljoprivrede

199


Analiza neto marže pokazuje učešće neto dobiti u ukupnom prihodu. Za analizirani period vidimo da je ova stopa u srpskim i slovenačkim preduzećima iz sektora poljoprivrede imala negativnu vrednost od 2008. godine. To pokazuje da je neto dobit imala negativnu vrednost u tim godinama u sektoru poljoprivrede u Sloveniji i Srbiji. Izuzetak su preduzeća u Hrvatskoj koja su imala nisku, ali pozitivnu neto maržu.

Neto marža sektora poljoprivrede

200


6.2. komparativna analiza uticaja finansijske krize na prerađivački sektor


Za Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku prema definisanoj metodologiji i uzorku dobili smo podatke o udelu obaveza u finansiranju prerađivačkog sektora koji su prikazani na narednoj slici.

Udeo obaveza u finansiranju prerađivačkog sektora

Sa slike se nedvosmisleno može zaključiti da je u godinama krize evidentan porast zaduženosti prerađivačkog sektora u svim državama. Međutim, u Srbiji intenzitet zaduženosti je na najvišem nivou. Dok su preduzeća iz prerađivačkog sektora u Hrvatskoj se razduživala, srpski prerađivači su se zaduživali. Slovenački prerađivački sektor je imao zaduženost na nižem nivou tokom čitavog analiziranog perioda.

201


Sa stanovišta kratkoročne finansijske stabilnosti imamo približno istu sliku. Naime, koeficijent tekuće likvidnosti u analiziranom periodu u prerađivačkom sektoru ima tendenciju pada, sa izuzetkom Hrvatske i Slovenije. Dodatno, u Srbiji je on na najnižem nivou. To pokazuje naredna slika.

Koeficejnt tekuće likvidnosti prerađivačkog sektora

Dugoročnu finansijsku stabilnost procenjujemo na bazi racia dugoročne finansijske ravnoteže. Tačnije, pokrićem dugoročne imovine kapitalom. Drugim rečima sposobnosti privrednog subjekta da dugoročnu imovinu finansira dugoročnim izvorima finansiranja (kapitalom). Ukoliko je vrednost ovog pokazatelja manja od jedinice to znači da je na dugi rok finansijska stabilnost kompanije ugrožena. Za prerađivački sektor u analiziranim privredama vrednost ovog pokazatelja ima različitu dinamiku. U sloveniji vrednost ovog pokazatelja u godinama krize se poboljšala i dostigla vrednost 1 u 2010. godini. U Hrvatskoj startna pozicija ovg pokazetelja je bila na jako niskom nivou, ali je od 2009. evidentan rast i njegova vrednost u 2010. godini je bila 0,9. U Srbiji je sasvim suprotna situacija. Naime nakon visoke vrednosti u 2007. godini, evidentan je pad vrednosti ovog pokazatelja na vrednost ispod 0,8. Ovo pokazuje da je sa stanovišta ovog pokazatelja finansijska kriza imala najjači negativan uticaj na srpski prerađivački sektor. Detaljniju dinamiku možemo videti na sledećoj slici.

Pokriće dugoročne imovine kapitalom prerađivačkog sektora

202


Profitabilnost prerađivačkog sektora u analiziranim privredama pratimo preko sledećih pokazatelja: ekonomičnost, prinos na imovinu i neto marža. Ekonomičnost kao odnos ukupnih prihoda i rashoda govori o sposobnosti privrednih subjekata da iz prihoda pokriju troškove. Sasvim je logično da vrednost manja od jedinice znači poslovanje sa gubitkom. Za analizirane privrede vidimo da je prerađivački sektor imao najveću vrednost ovog pokazatelja u Sloveniji, zatim Srbiji, a najmanju vrednost u Hrvatskoj. Oporavak vrednosti ovog pokazatelja evidentan je u 2010. godini. Intenzitet oporavka najizraženiji je u Hrvatskoj. Detaljnije se vidi na narednoj slici.

Ekonomičnost prerađivačkog sektora

Stopa prinosa na imovinu pokazuje da je prerađivački sektor u sve tri analizirane zemlje bio ranjiv na finansijsku krizu. Najjači negativan uticaj finansijske krize bio je na prinos sektora poljoprivrede u Srbiji, gde je 2009.godine zabeležena negativna stopa prinosa na imovinu.

Stopa prinosa na imovinu prerađivačkog sektora

203


Analiza neto marže pokazuje učešće neto dobiti u ukupnom prihodu. Za analizirani period vidimo da je ova stopa u srpskim i hrvatskim preduzećima iz prerađivačkog sektora imala negativnu vrednost u 2009. godini. To pokazuje da je neto dobit imala negativnu vrednost u tim godinama u prerađivačkom sektoru u Hrvatskoj i Srbiji. Izuzetak su preduzeća u Sloveniji koja su imala relativno nisku, ali pozitivnu neto maržu.

Neto marža prerađivačkog sektora

204


6.3. komparativna analiza uticaja finansijske krize na sektor trgovine


Za Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku prema definisanoj metodologiji i uzorku dobili smo podatke o udelu obaveza u finansiranju sektora trgovine koji su prikazani na narednoj slici.

Udeo obaveza u finansiranju sektora trgovine

Sa slike se nedvosmisleno može zaključiti da je u godinama krize evidentan blagi porast zaduženosti sektora trgovine u svim državama. Međutim, u Hrvatskoj intenzitet povećanja zaduženosti je najizraženiji.

Sa stanovišta kratkoročne finansijske stabilnosti imamo identičnu sliku. Naime, koeficijent tekuće likvidnosti u analiziranom periodu u sektoru trgovine ima dendenciju pada. Najnižu vrednost ovog pokazatelja imaju trgovinska preduzeća iz Srbije i Hrvatske, dok najvišu vrednost imaju trgovinska preduzeća iz Slovenije. To pokazuje naredna slika.

Koeficijent tekuće likvidnosti sektora trgovine

205


Dugoročnu finansijsku stabilnost procenjujemo na bazi racia dugoročne finansijske ravnoteže. Tačnije, pokrićem dugoročne imovine kapitalom. Drugim rečima sposobnosti privrednog subjekta da dugoročnu imovinu finansira dugoročnim izvorima finansiranja (kapitalom). Ukoliko je vrednost ovog pokazatelja manja od jedinice to znači da je na dugi rok finansijska stabilnost kompanije ugrožena. Za sektor trgovine u analiziranim privredama evidentno je da je u godinama krize ovaj pokazatelj u sve tri privrede dosegao iznos ispod minimuma. Sa stanovišta ovog pokazatelja najgora situacija je u Srbiji, zatim Hrvatskoj, pa tek ond u Sloveniji. Detaljniju dinamiku možemo videti na sledećoj slici.

Pokriće dugoročne imovine kapitalom sektora poljoprivrede

Profitabilnost sektora trgovine u analiziranim privredama pratimo preko sledećih pokazatelja: ekonomičnost, prinos na imovinu i neto marža. Ekonomičnost kao odnos ukupnih prihoda i rashoda govori o sposobnosti privrednih subjekata da iz prihoda pokriju troškove. Sasvim je logično da vrednost manja od jedinice znači poslovanje sa gubitkom. Za analizirane privrede vidimo da je sektor trgovine u Hrvatskoj imao vrednost manju od jedinice od 2007. do 2009. godine. Tek u 2010. godini vrednost ovog pokazatelja je dostigla vrednost veću od 1. U Srbiji i Sloveniji imamo obrnutu situaciju. Postoji blagi trend pada vrednosti ovog pokazatelja, ali je u 2010. godini njegova vrednost malo veća od jedinice.

Ekonomičnost sektora trgovine

206


Stopa prinosa na imovinu pokazuje da je sektor trgovine u sve tri analizirane zemlje bio ranjiv na finansijsku krizu. Najjači negativan uticaj finansijske krize bio je na prinos sektora trgovine u Hrvatskoj, gde je 2009.godine zabeležena negativna stopa prinosa na imovinu.

Stopa prinosa na imovinu sektora trgovine

Analiza neto marže pokazuje učešće neto dobiti u ukupnom prihodu. Za analizirani period vidimo da je ova stopa u sektoru trgovine u sve tri zemlje imala ciklični karakter sa negativnim trendom.

Neto marža sektora trgovine

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

338.124.4(4-12)338.1(4-12)”2006/2011”

UTICAJ finansijske krize na poslovne performanse preduzeća po privrednim granama :komparativna analiza Srbije, Hrvatske i Slovenije / [studiju izradio tim Agencije za edukaciju, konsalting i menadžment Logistic services solution support]. -Zaječar : Nacionalna agencija za regionalni razvoj, 2012 (Beograd : Vizartis). - 206 str. :graf. prikazi, tabele ; 21 cm

Tiraž 200. - Bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-84199-32-61. Агенција за едукацију, консалтинг и менаџмент Logistic services solution support (Ниш)a) Економска криза - Југоисточна Европа b)Привредни развој - Југоисточна Европа - 2006-2011COBISS.SR-ID 194255628

Documents

Uticaj Finansijske Krize Web