Uspostavljanje modela za izracunavanje bruto marze

Projekat: „Razvoj modela za

analizu efekata mera agrarne

politike i unapređenje sistema

računovodstvenih podataka na

poljoprivrednim gazdinstvima“

Uspostavljanje modela za izračunavanje bruto marže po pojedinačnim linijama proizvodnje u okviru FADN sistema

mr Saša Todorović i Prof. dr Sanjin Ivanović Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu [email protected] ; [email protected]

mailto:[email protected]





TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE USPOSTAVLJANJA

MODELA ZA IZRAČUNAVANJE BRUTO MARŽE PO POJEDINAČNIM LINIJAMA PROIZVODNJE U OKVIRU

FADN SISTEMA

IDEJA

Svako gazdinstvo ima troškove poslovanja koji se po svom karakteru mogu podeliti u dve osnovne grupe: -fiksni troškovi i -varijabilni troškovi.

Fiksni troškovi su troškovi koji se ne menjaju sa promenom stepena korišćenja kapaciteta, odnosno sa promenom obima proizvodnje.

Varijabilni troškovi se menjaju zbog promene obima proizvodnje.

Fiksni troškovi poljoprivrednog gazdinstva

Varijabilni troškovi poljoprivrednog gazdinstva

troškovi koji se ne menjaju pri promeni obima proizvodnje

troškovi koji ostaju nepromenljivi u ukupnom iznosu pri pojedinim

nivoima obima proizvodnje

proporcionalno varijabilni troškovi

degresivno varijabilni troškovi

progresivno varijabilni troškovi

troškovi koji se menjaju srazmerno promenama obima proizvodnje

promenljivi troškovi koji u ukupnom iznosu rastu sporije od porasta obima proizvodnje

promenljivi troškovi koji u ukupnom iznosu rastu brže od porasta obima proizvodnje

relativno fiksni troškovi

apsolutno fiksni troškovi

0

100000

200000

0 100 200 300 400 500

d

Q

FT

0

200

400

600

800

1000

1200

0 100 200 300 400 500

ft

d

Q

Apsolutno fiksni troškovi*

*Izvor: Gogić P. (2014): Teorija troškova sa kalkulacijama: u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda, Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd.

Relativno fiksni troškovi *

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

0 200 400 600

d

Q

FT1

FT2

FT3

0

200

400

600

800

1000

1200

0 100 200 300 400 500 600

d

Q

ft1

ft2 ft3


• Sama promena varijabilnih troškova može imati različite oblike.

• U praksi se obično polazi od pretpostavke da se varijabilni troškovi menjaju proporcionalno sa promenom obima proizvodnje.

Proporcionalno varijabilni troškovi *

0

100000

200000

300000

400000

500000

0 100 200 300 400 500

PT

Q

d

0

1000

2000

0 100 200 300 400 500

pt

d

Q


Degresivno varijabilni troškovi *

0

50000

100000

150000

200000

250000

0 100 200 300 400 500

d

Q

DGT

0

200

400

600

800

1000

1200

0 100 200 300 400 500

dgt

d

gt

Q


Progresivno varijabilni troškovi *

0

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

3000000

0 100 200 300 400 500

PGT

Q

d

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

18000

0 100 200 300 400 500

d

gt

pgt

Q


Regresivno varijabilni troškovi*

0

20000

40000

60000

80000

100000

0 100 200 300 400 500

RGT

Q

d

-200

0

200

400

600

800

1000

1200

0 100 200 300 400 500

rt

gt

Q

d


Uobičajeni fiksni troškovi poljoprivrednog gazdinstva

Amortizacija građevinskih objekata,

mehanizacije i opreme

Troškovi kamata

Troškovi lizinga

Troškovi poreza

Troškovi opšteg osiguranja gazdinstva

Troškovi plata stalnih radnika

Troškovi upravljanja gazdinstvom

Ostali fiksni troškovi Izvor: Andrić J. (1998): Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Savremena administacija, Beograd.

Uobičajeni varijabilni troškovi poljoprivrednog gazdinstva

Troškovi semena i sadnog materijala

Troškovi mineralnog đubriva

Troškovi pesticida

Troškovi ishrane

Troškovi veterinarskih usluga

Troškovi ugovorenih usluga

Troškovi angažovanja povremenih radnika

Troškovi goriva i maziva

Troškovi tekućeg održavanja mehanizacije

Ostali varijabilni troškovi Izvor: Andrić J. (1998): Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Savremena administacija, Beograd.

KONCEPT BRUTO

MARŽE

Bruto marža je pokazatelj ekonomskog položaja poljoprivredog gazdinstva koji se danas sve češće koristi prilikom analize poslovanja i to:

-poljoprivredog gazdinstva u celini i -pojedinih segmenata poslovanja poljoprivrednog gazdinstva.

S tim u vezi, bruto marža kao značajan ekonomski indikator može se računati za:

-pojedinačne linije poljoprivredne proizvodnje i -čitavo poljoprivredno gazdinstvo.

• Izračunavanje bruto marže za pojedinačne linije poljoprivredne proizvodnje je veoma važan postupak zato što značaj pojedinih useva izražen bruto maržom predstavlja dobru polaznu osnovu za planiranje proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu.

• Analiza bruto marže (na nivou poljoprivrednog gazdinstva) je ključna za vrednovanje poslovanja jer se na temelju kretanja njenih vrednosti može procenjivati sadašnji i budući položaj gazdinstva: - svako povećanje vrednosti ovog pokazatelja ocenjuje se povoljnim

kretanjem,

- smanjenje upućuje na teškoće u poslovanju i može biti jedan od indikatora poslovne krize.

Obračun bruto marže za pojedine linije proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu

Bruto marža se obračunava za svaku liniju proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu i to za određeni obračunski period.

Obračun vrednosti proizvodnje za pojedine linije proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu (primer biljne proizvodnje)

Dakle, pored varijabilnih troškova za izračunavanje bruto marže mora se utvrditi i vrednost proizvodnje (output) i to množenjem količine dobijenih

proizvoda sa njihovom prodajnom cenom.

Bruto marža na nivou poljoprivrednog gazdinstva

Pored bruto marže za svaku liniju poljoprivredne proizvodnje, utvrđuje se i bruto marža za čitavo poljoprivredno gazdinstvo.

Do bruto marže na nivou čitavog gazdinstva može se doći i sabiranjem bruto marži pojednih linija proizvodnje koje su zastupljene na gazdinstvu.

• Kada se od vrednosti proizvodnje (outputa) čitavog gazdinstva oduzmu varijabilni troškovi gazdinstva dobija se pokazatelj koji se naziva bruto marža.

• Često se za ovaj pokazatelj upotrebljavaju i drugi termini, kao što su marža pokrića, kontribuciona marža, neto prihod i sl.

Obračun profita na nivou poljoprivrednog gazdinstva

Kada se od ovako izračunate bruto marže oduzmu fiksni troškovi, dobija se profit (dobit) poljoprivrednog gazdinstva.

• Prema tome, u interesu je proizvođača da ostvari što veću ukupnu bruto maržu.

• Da u njegovoj strukturi proizvodnje u što većem obimu budu zastupljene one linije proizvodnje koje imaju najvišu bruto maržu.

• Naravno, uvek postoje određeni ograničavajući faktori:

- agrotehnički;

- organizacioni;

- prirodni i sl.

• Oni dovode do toga da poljoprivredna gazdinstva moraju proizvoditi ne samo one proizvode koji imaju najveću bruto maržu, već i neke proizvode kod kojih je bruto marža niža.

ČEST SLUČAJ U PRAKSI!

U praksi je čest slučaj da se prednost u korišćenju raspoloživih resursa gazdinstva daje: -najpre onim linijama proizvodnje (usevima) čiji minimum zastupljenosti u strukturi setve mora da se zadovolji zbog poštovanja ograničenja plodoreda (zbog toga pšenica iako često ima najnižu maržu pokrića posmatrajući pet najvažnijih ratarskih kultura u Republici Srbiji (kukuruz, pšenica, suncokret, soja i šećerna repa) u strukturi setve učestvuje i sa 30%), -zatim usevima koji donose najvišu maržu pokrića (tako šećerna repa kao usev sa najvišom maržom pokrića u strukturi setve učestvuje sa maksimalno 15-20% takođe zbog poštovanja ograničenja plodoreda.

• Ako se ima u vidu da se fiksni troškovi ne menjaju sa promenom obima proizvodnje, onda je jasno: - da svaki rast ukupne bruto marže gazdinstva dovodi

do rasta dobiti gazdinstva i

- da smanjenje ukupne bruto marže automatski smanjuje profit (dobit) gazdinstva.

• Pozitivna marža pokrića doprinosi pokrivanju fiksnih troškova pa prema tome, maksimizacija marže pokrića je ekvivalentna maksimizaciji profita ili minimizaciji gubitaka.

Tri faktora se izdvajaju po svom uticaju na visinu ostvarene bruto marže pojedinačnih linija proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu:

- obim proizvodnje;

- prodajne cene i

- varijabilni troškovi.

Promena svakog od tri prethodno navedena faktora može biti posledica različitih okolnosti. Imajući to u vidu kao najvažniji načini za povećanje bruto marže mogu se navesti:

- rast obima proizvodnje;

- rast prodajnih cena i

- smanjenje varijabilnih troškova.

Prethodno navedeno se može ostvariti prvenstveno preko

stalnog usavršavanja poljoprivrednih proizvođača u oblasti

poljoprivredne proizvodnje i u oblasti agroekonomije, kao i

implementacijom novih dostignuća nauke i struke.

KOJE SU KORISTI OD

IZRAČUNAVANJA

BRUTO MARŽE?

Pronalaženje načina za približavanje i usvajanje jednostavnih pokazatelja iskazivanja poslovnih rezultata (kao što je bruto marža) širokom krugu poljoprivrednih proizvođača je naročito bitno u situaciji kada većina poljoprivrednika ne iskazuje rezultate poslovanja čak ni najjednostavnijim pokazateljima.

Baš zbog toga, ona je koristan pokazatelj:

-za poljoprivredne proizvođače i -sve one koji rade u oblasti analize ekonomskih efekata poljoprivredne proizvodnje.

• Ona se može koristiti za analizu performansi

individualnih linija proizvodnje i ukazuje na područja gde

je moguće učiniti poboljšanja;

• Ona omogućava testiranje uticaja pojedinih faktora i

njihovih međusobnih odnosa na poslovanje gazdinstva;

• Ona daje osnovu za kontinuirano praćenje poslovanja;

• Njeno praćenje omogućava poboljšanje konkurentnosti i

unapređenje profitabilnosti kako pojedinih linija

proizvodnje tako i poljoprivrednih gazdinstava u celini i

• Bruto marža je osnov za optimizaciju strukture

proizvodnje poljoprivrednih gazdinstava.

PROBLEMI I RAZLIČITI

METODOLOŠKI PRISTUPI

IZRAČUNAVANJU BRUTO

MARŽE

Mada je generalna ideja o načinu

utvrđivanja bruto marže relativno

jednostavna i razumljiva, kada se pređe

na konkretan proces njenog

izračunavanja dolazi se do mnogobrojnih

problema i neusaglašenosti između

različitih autora!

Tako se u stranoj literaturi kod nekih autora* ističe razlika između termina koji se u Republici Srbiji često koriste kao sinonimi, a to su:

- contribution margin i

- gross margin.

*Horngren, C.T., Datar, S.M., Foster, G. (2006): Cost Accounting: A Managerial Emphasis. Twelfth Edition. Pearson Prentice Hall.

• Contribution margin se dobija kada se od prihoda oduzmu varijabilni troškovi.

• Gross margin se dobija kada se od prihoda oduzmu troškovi prodatih proizvoda (kako varijabilni, tako i fiksni).

Nasuprot tome, neki drugi strani autori ne navode prethodno objašnjenu terminološku razliku*!

* npr. Drury, C. (2004): Management and Cost Accounting. Sixth Edition. Thompson Learning.

Ova činjenica se (za uslove Republike Srbije) dodatno komplikuje time što:

- strani autori polaze od stava da je prihod gazdinstva jednak vrednosti njegovih prodatih proizvoda (sastavljanje bilansa uspeha po metodu troškova prodatih proizvoda),

- dok se u Srbiji koristi sistem po kojem se prihodi ne sastoje samo od vrednosti prodaje, već i od promene vrednosti zaliha i interne realizacije (sastavljanje bilansa uspeha po metodu ukupnih troškova).

Kada se pogleda praksa izračunavanja bruto marže u Republici Srbiji onda se dolazi do činjenice da svaki autor ili svaka institucija koja se bavi ovim obračunima koristi nešto drugačiju metodologiju obračuna!

Kao primer će se navesti: - obračun bruto marže po metodologiji koju navodi Gogić

(2014) u svom udžbeniku iz Teorije troškova sa kalkulacijama;

- obračun koji koristi Institut za primenu nauke u poljoprivredi (IPN) i

- model obrazaca za izradu kalkulacija bruto marže nastao kao rezultat rada na projektu unapređenja savetodavnih poslova u poljoprivredi, koji je finansirao Pokrajinski sekratarijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine tokom 2013. godine, kao i projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 46006 i 46009.

Obračun bruto marže ratarskih kultura (primer pšenice)

Redni broj Elementi kalkulacije Iznos (po ha)

A Tržišna vrednost

1 Zrno

2 Slama

B Varijabilni troškovi

1 Osnovni materijal

- seme

- mineralna đubriva

2 Pomoćni materijal

- Sredstva za zaštitu

- Gorivo i mazivo

- Ostali pomoćni materijal

3 Proizvodne usluge

- Usluge setve

- Usluge žetve

4 Troškovi rada

- Nadnice sezonskih radnika

5 Nematerijalni troškovi

- Osiguranje useva

- Porez na zemljište

6 Troškovi finansiranja

- Kamata za obrtna sredstva

C Bruto marža (A-B)

Izvor: Gogić P. (2014): Teorija troškova sa kalkulacijama: u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda, Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd.

Obračun bruto marže ratarskih kultura (primer pšenice) SLOŽENA KALKULACIJA BRUTO MARŽE Datum:

Linija proizvodnje : PŠENICA Poljoprivredno gazdinstvo:

Jedinica mere: 1 ha

VREDNOST PROIZVODNJE

R.b. Proizvod Prinos / ha Jedinica

mere

Cena

(RSD/kg)

Vrednost

(RSD)

1. Pšenica zrno

kg

2. Slama

kg

3. Subvencije (RSD / ha)

A. UKUPAN PRIHOD ( 1 + 2 + 3 )

VARIJABILNI TROŠKOVI

R.b. Vrsta troška Količina Jedinica

mere

Cena

(RSD/j.m.)

Vrednost

(RSD)

1. SEME

kg

2. MINERALNO ĐUBRIVO

kg

kg

3. SREDSTVA ZA ZAŠTITU

3.1. Herbicidi

kg,l

kg;l

3.2. Fungicidi

kg,l

kg,l

3.3. Insekticidi

kg,l

kg,l

4. DIZEL GORIVO (po ha)

Osnovna i dopunska obrada zemljišta

l

Đubrenje

l

Setva

l

Mere nege i zaštite

l

Žetva

l

Transport

l

5. UGOVORENE USLUGE (RSD / ha)

Setva

Žetva

Sezonski radnici

Ostale usluge (transport, skladištenje pšenice u silosu)

B. UKUPNI VARIJABILNI TROŠKOVI ( 1 + 2 + 3 + 4 + 5 )

C. BRUTO MARŽA ( A – B )

D. ZASEJANA POVRŠINA

ha

E. BRUTO MARŽA ZA UKUPNU PROIZVODNJU ( C x D )

Izvor: Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

Ovde se mogu uočiti određene razlike u izračunavanju bruto marže između prethodno navedenih metodologija, a koje se ogledaju u sledećem:

- u okviru vrednosti proizvodnje IPN uključuje i iznos subvencija, dok kod Gogića to nije slučaj;

- u okviru varijabilnih troškova IPN ne navodi troškove rada, odnosno troškove sezonskih radnika;

- u okviru varijabilnih troškova IPN ne navodi troškove osiguranja useva;

- u okviru varijabilnih troškova IPN ne navodi troškove poreza na zemljište i

- u okviru varijabilnih troškova IPN ne navodi troškove finansiranja,

odnosno troškove kamate za obrtna sredstva.

Obračun bruto marže stočarskih proizvoda (primer tova svinja)

Redni broj Elementi kalkulacije Iznos (po ha)

A Tržišna vrednost

1 Živa mera svinja

2 Stajnjak

B Varijabilni troškovi

1 Osnovni materijal

- Stočna hrana

- Grla za tov

- Voda

2 Pomoćni materijal

- Električna energija

- Gorivo i mazivo

- Ostali pomoćni materijal

3 Proizvodne usluge

- Veterinarske usluge

4 Troškovi rada

- Nadnice sezonskih radnika

5 Nematerijalni troškovi

- Osiguranje proizvodnje

6 Troškovi finansiranja

- Kamata za obrtna sredstva

C Bruto marža (A-B)

Izvor: Gogić P. (2014): Teorija troškova sa kalkulacijama: u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda, Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd.

Obračun bruto marže stočarskih proizvoda (primer tova junadi) OBRAČUNSKA KALKULACIJA BRUTO MARŽE Datum:

Linija proizvodnje : TOV JUNADI Poljoprivredno gazdinstvo:

Jedinica kapaciteta proizvodnje: 1 GRLO

R.b

. Elementi prihoda Količina

Jedinica

mere

Cena

(RSD/kg)

Vrednost

(RSD)

1. Telesna masa grla na početku tova

kg

2. Telesna masa grla na kraju tova

kg

3. Prirast telesne mase

kg

4. Premija (RSD / grlo)

A. UKUPAN PRIHOD

VARIJABILNI TROŠKOVI

R.b

. Vrsta troška Količina

Jedinica

mere

Cena

(RSD/kg)

Vrednost

(RSD)

1. Telesna masa grla na početku tova

kg

2. Hrana za tov

Dnevni prirast kg

Trajanja tova dana

Ukupna količina koncentrovane hrane

za tov kg/grlo

Ukupna količina silaže za tov kg/grlo

Ukupna količina kabaste hrane za tov

kg/grlo

3. Veterinarski troškovi (RSD/grlo)

B. UKUPNI VARIJABILNI TROŠKOVI ( 1 + 2 + 3 )

C. BRUTO MARŽA ( A – B )

D. UKUPAN BROJ GRLA U TOVU

grla

E. BRUTO MARŽA ZA UKUPNU PROIZVODNJU ( C x D )

Izvor: Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

Ovde se mogu uočiti određene razlike u izračunavanju bruto marže između prethodno navedenih metodologija, a koje se ogledaju u sledećem :

- u okviru vrednosti proizvodnje IPN uključuje i iznos subvencija, dok kod Gogića to nije slučaj;

- u vrednost proizvodnje Gogić uključuje vrednost proizvedenog stajnjaka, dok IPN to ne radi;

- u okviru varijabilnih troškova IPN navodi samo grla za tov, stočnu hranu i veterinarske usluge, a za razliku od njih Gogić u varijabilne troškove uključuje i: - vodu;

- električnu energiju;

- gorivo i mazivo;

- troškove rada, odnosno troškove sezonskih radnika:

- troškove osiguranja i

- troškove finansiranja, odnosno troškove kamate za obrtna sredstva.

Ovde je važno napomenuti da su se

problematikom izračunavanja bruto marže kod

nas bavili i mnogi drugi autori, kao i da su svi

oni u određenoj meri dali lični pečat

metodologiji utvrđivanja bruto marže, tako da

je nemoguće utvrditi standardni pristup za

njeno izračunavanje.

U prilog tome u nastavku je predstavljen i

model obrazaca za izradu kalkulacija bruto

marže nastao kao rezultat rada na projektu

unapređenja savetodavnih poslova u

poljoprivredi, koji je finansirao Pokrajinski

sekratarijat za poljoprivredu vodoprivredu i

šumarstvo AP Vojvodine tokom 2013. godine,

kao i projekata Ministarstva prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja broj 46006 i 46009.

Obračun bruto marže ratarskih kultura (primer kukuruza)

Naziv: Kalkulacija bruto marže proizvodnje kukuruza na 1 ha

Proizvodna godina:

Broj

pona-

vljanja

Količina Jedinica

mere Cena

Jedinica

mere

Iznos

din/ha

I Prihod

1. Kukuruz u

zrnu

kg/ha

din/kg

2. Kukuruzovina

t/ha

din/t

Ukupan prihod

II Varijabilni troškovi

1. Seme

S.J.

din

2. Đubrivo

a)

kg

din/kg

b)

kg

din/kg

3. Pesticidi

a)

Litar

din/l

b)

Litar

din/l

4. Navodnjavanje

Energent

Litar

din/l

5. Dizel gorivo

Litar

din/l

6. Održavanje mehanizacije

ha

din/ha 7. Plaćene usluge mehanizacijom

Oranje

ha

din/ha

Priprema

zemljišta

ha din/ha

Setva

ha din/ha

Berba

ha

din/ha

ha din/ha

ha din/ha

8. Plaćena sezonska radna snaga

r.sati

din/r.s. 9. Ostali varijabilni troškovi

Trošak skladištenja

kg

din/kg

Trošak krunjenja

kg

din/kg

Transport do kupca

kg

din/kg

10. Osiguranje

ha

din/ha Ukupni varijabilni troškovi

III BRUTO MARŽA

Izvor: Projekat unapređenja savetodavnih poslova u poljoprivredi, koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine tokom 2013. godine, kao i projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 46006 i 46009.

Obračun bruto marže stočarskih proizvoda (primer proizvodnje kravljeg mleka)

Naziv: Kalkulacija bruto marže proizvodje kravljeg mleka

Proizvodna godina:

Prosečna

mlečnost: Litara

Prosečna cena mleka: Din/l

Prosečan broj grla u osnov.

stadu:

Kol

ičin

a

Jedin

ica

mere

Cena

Jedin

ica

mere

Iznos

ukupno Iznos

(din/grlo) Iznos

(din/litar)

I Prihod

1. Mleko - prodato mlekari

litra/god

din/l

Mleko – prodato potrošačima

litra/god

din/l

Mleko - za telad

litra/god

din/l

Mleko - za domaćinstvo

litra/god

din/l

2. Telad

grlo

din/grlo

3. Stajnjak

tona

din/t

4. Subvencije po grlu

grlo

din/grlo

Ukupan prihod

II Varijabilni troškovi

1. Koncentrovana stočna hrana 4,6

6

Dnevne količine po jednom grlu

kg/dan

kg/dan din/kg

kg/dan din/kg

kg/dan din/kg

2. Kabasta stočna hrana

12,36

Dnevne količine po jednom grlu

kg/dan

kg/dan din/kg

kg/dan din/kg

3. Prostirka (po jednom grlu)

kg/dan

din/kg

4. Voda (po jednom grlu)

l/dan

din/m3

5. Osemenjavanje (po jednom grlu)

doza/grlo

din/doz

a

6. Veterinarske usluge i lekovi

din/grlo

7. Potrošni materijal

din/grlo

8. Usluge

din/grlo

9. Kamata na varijabilni kapital

%

Ukupni varijabilni troškovi

III BRUTO MARŽA

Izvor: Projekat unapređenja savetodavnih poslova u poljoprivredi, koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine tokom 2013. godine, kao i projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 46006 i 46009.

USPOSTAVLJANJE MODELA ZA IZRAČUNAVANJE BRUTO MARŽE PO POJEDINAČNIM LINIJAMA PROIZVODNJE U

OKVIRU FADN SISTEMA

• Kada se sakupljaju podaci o poslovanju poljoprivrednih gazdinstava po FADN metodologiji, onda je pažnja usmerena ka rezultatima poslovanja čitavog gazdinstva, a ne prema pojedinačnim linijama poljoprivredne proizvodnje.

• Zbog toga se na osnovu podataka prikupljenih FADN metodologijom ne mogu direktno utvrditi bruto marže za pojedinačne linije poljoprivredne proizvodnje!

• Po FADN metodologiji svi troškovi gazdinstva se dele na nekoliko grupa, pri čemu se te grupe razlikuju u zavisnosti od regulative Evropske komisije kojom je propisano funkcionisanje FADN sistema.

• Tako su se po regulativi Evropske komisije broj 868/2008 koja se koristila do 01.01.2014. godine troškovi delili na sledeće grupe: - troškovi rada radnika i troškovi mehanizacije;

- direktni troškovi stočarske proizvodnje;

- direktni troškovi biljne proizvodnje;

- opšti troškovi poljoprivrednog gazdinstva;

- troškovi vezani za zemljište i

- plaćene kamate.

• Sa druge strane, aktuelna regulativa Evropske komisije broj 220/2015 koja reguliše FADN metodologiju, a počela je da se primenjuje od 01.01.2014. godine koristi nešto drugačiju podelu troškova (tabela H).

• Prema ovoj regulativi u FADN metodologiji postoje sledeće grupe troškova (inputa): - troškovi i inputi rada radnika i mehanizacije;

- direktni troškovi stočarske proizvodnje;

- direktni troškovi i inputi biljne proizvodnje;

- specifični troškovi ostalih aktivnosti od kojih se ostvaruju koristi na gazdinstvu (gainful activities) i

- opšti (indirektni) troškovi poljoprivrednog gazdinstva.

REGULATIVA 868/2008 REGULATIVA 220/2015

Troškovi rada radnika i troškovi mehanizacije

Troškovi i inputi rada radnika i mehanizacije

Direktni troškovi stočarske proizvodnje

Direktni troškovi stočarske proizvodnje

Direktni troškovi biljne proizvodnje

Direktni troškovi i inputi biljne proizvodnje

Opšti troškovi poljoprivrednog gazdinstva

Opšti (indirektni) troškovi poljoprivrednog gazdinstva

Troškovi vezani za zemljište Specifični troškovi ostalih aktivnosti od kojih se

ostvaruju koristi Plaćene kamate

• U skladu sa regulativom 220/2015 u grupu Troškovi i inputi rada radnika i mehanizacije ulaze sledeći troškovi: - plate i doprinosi na plate za plaćenu radnu

snagu;

- usluge sa strane (mehanizacija);

- tekuće održavanje mašina i opreme;

- Gorivo i mazivo i

- troškovi automobila.

• U okviru grupe Direktni troškovi stočarske proizvodnje nalazi se više vrsta troškova, ali se oni uglavnom odnose na troškove stočne hrane.

▫ Navedeni troškovi stočne hrane se dalje dele na:

- one koji se odnose na kupljenu stočnu hranu i

- one koji se odnose na stočnu hranu iz sopstvene proizvodnje.

▫ Troškovi stočne hrane se takođe rasčlanjuju prema njihovoj

nameni:

- na troškove stočne hrane namenjene kopitarima i preživarima

(goveda, ovce i koze);

- na troškove stočne hrane za svinje i

- na troškove stočne hrane za živinu i ostale male životinje.

• Detaljna podela direktnih troškova stočarstva je sledeća: - kupljena koncentrovana stočna hrana za životinje koje koriste pašnjake (kopitare i

preživare);

- kupljena kabasta stočna hrana za životinje koje koriste pašnjake (kopitare i preživare);

- kupljena stočna hrana za svinje;

- kupljena stočna hrana za živinu i ostale male životinje;

- stočna hrana za životinje koje koriste pašnjake (kopitare i preživare) proizvedena na

gazdinstvu;

- stočna hrana za svinje proizvedena na gazdinstvu;

- stočna hrana za živinu i ostale male životinje proizvedena na gazdinstvu;

- veterinarski troškovi i

- ostali direktni troškovi stočarske proizvodnje (troškovi pripusta i veštačkog

osemenjavanja, troškovi registracije grla, troškovi sredstava za pranje uređaja za

mužu i sl.).

• U okviru grupe Direktni troškovi i inputi biljne

proizvodnje nalaze se utrošci azota, fosfora i

kalijuma iz mineralnih đubriva (to nisu troškovi),

kao i sledeće vrste troškova: - seme i sadnice (kupljeno);

- seme i sadnice proizvedene i upotrebljene na gazdinstvu;

- đubriva i poboljšanja zemljišta;

- kupljeni stajnjak;

- sredstva za zaštitu bilja i

- ostali direktni troškovi biljne proizvodnje (materijal za

pakovanje i vezivanje, troškovi analize zemljišta, razni plastični

prekrivači, čuvanje proizvoda van gazdinstva i sl.).

• Specifični troškovi ostalih aktivnosti od kojih se

ostvaruju koristi na gazdinstvu (other gainful activities),

pri čemu se pod ostalim aktivnostima prvenstveno

podrazumevaju šumarstvo i prerada poljoprivrednih

proizvoda. U ovu grupu troškova spadaju: - direktni troškovi šumarstva i prerade drveta;

- direktni troškovi prerade biljnih proizvoda;

- direktni troškovi prerade mleka (kravljeg, ovčijeg i sl.);

- direktni troškovi prerade mesa i ostalih stočnih proizvoda i

- ostali direktni troškovi ovog tipa aktivnosti (sopstveni i kupljeni

repromaterijal i sl.).

• Slično direktnim troškovima stočarske

proizvodnje i direktnim troškovima i inputima

biljne proizvodnje (koji se utvrđuju u ukupnom

iznosu za čitavo gazdinstvo, ali se ne

raspodeljuju po pojedinim linijama proizvodnje) i opšti (indirektni) troškovi poljoprivrednog

gazdinstva se utvrđuju samo u ukupnom iznosu

(po pojedinim vrstama troškova), ali se dalje ne

raspodeljuju na odgovarajuće linije proizvodnje.

• Sam proces utvrđivanja ukupne visine pojedinih

vrsta opštih troškova zavisi od njihove vrste: - za neke vrste troškova (kao što je npr. trošak zakupa

zemljišta) može se direktno utvrditi njihova visina,

- kod drugih vrsta troškova (npr. troškovi električne energije

ili vode) veoma često postoji potreba da se oni najpre

utvrde u ukupnom iznosu, a nakon toga se mora odrediti

koji se njihov deo odnosi na poslovanje samog gazdinstva.

Odnosno, ovde se radi o potrebi da se za neke opšte

troškove odredi u kojoj meri oni terete domaćinstvo, a u

kojoj gazdinstvo (što je specifičnost poljoprivredne

proizvodnje na porodičnim gazdinstvima).

• Ipak, treba istaći da se ovaj postupak raspodele troškova

na deo koji tereti domaćinstvo i deo koji tereti gazdinstvo

kao proizvodnu jedinicu ne javlja isključivo u okviru

grupe opštih troškova, već i na drugim mestima.

• Tako se, na primer, pod stavkom troškovi automobila

(koja se nalazi u okviru grupe troškova rada radnika i

mehanizacije) takođe javlja potreba da se ovaj trošak

raspodeli na domaćinstvo i gazdinstvo u određenoj

proporciji (naravno, ukoliko se automobil ne koristi

isključivo u poslovne svrhe gazdinstva).

• U opšte troškove po FADN metodologiji

(regulativa 220/2015) ulazi veći broj troškova

kao što su: - tekuće održavanje melioracija i objekata;

- troškovi električne energije, goriva za grejanje, vode;

- troškovi osiguranja, troškovi poreza i doprinos;

- troškovi zakupnine (rente);

- troškovi kamata i ostalih finansijskih naknada i

- ostali opšti troškovi (kao što su troškovi računovodstvenih

usluga, troškovi kancelarijskog materijala, troškovi

telefona, pretplate i sl.).

Da bi se došlo do bruto marži pojedinih linija proizvodnje moguća su dva pristupa:

1. Da se uz podatke koji se inače sakupljaju za FADN sistem (a koji su propisani odgovarajućim regulativama EU) prikupe i dodatni podaci koji su neophodni da se izračuna bruto marža pojedinih linija poljoprivredne proizvodnje i

2. Da se bruto marže pojedinih linija proizvodnje izračunavaju iz postojećih FADN podataka (prikupljenih u skladu sa odgovarajućim regulativama EU) i to tako što se na te podatke primene odgovarajući ključevi za raspodelu troškova.

• Ako se ova dva pristupa međusobno uporede, onda se može reći da primena prvog pristupa dovodi do izračunavanja tačnije bruto marže.

• Međutim, primena prvog pristupa neminovno dovodi do komplikovanja procedure prikupljanja i obrade podataka, a povećava se i mogućnost pravljenja grešaka u ovom procesu.

Tako bi primena prvog pristupa u Republici Srbiji neminovno dovela do usložnjavanja obrazaca koji se na terenu koriste za prikupljanje podataka, do potrebe za dodatnom edukacijom savetodavaca i poljoprivrednika za njihovu pravilnu primenu, do potrebe da se vrši izmena FADN softvera u koji se unose podaci prikupljeni na terenu, kao i do dodatnih obuka samih savetodavaca.

• Međutim, početni koraci u ovom smeru su u Republici Srbiji već napravljeni.

• U upitnike za prikupljanje podataka za 2016. godinu

uneti su dodatni elementi koji pružaju mogućnost

prikupljanja dodatnih informacije na nivou

pojedinačnih linija biljne proizvodnje.

• Dakle, postoji mogućnost prikupljanja ne samo FADN

podataka koji su propisani odgovarajućim regulativama

EU, već i dodatnih podataka na nivou pojedinačnih

linija biljne proizvodnje.

• Međutim, ove promene u obrascima za prikupljanje

podataka nisu implementirane u FADN softveru.

Sa druge strane, korišćenje drugog pristupa ne zahteva nikakve promene u dosadašnjem načinu prikupljanja podataka, već se svi proračuni vrše na već postojećim podacima. Zbog toga je drugi pristup lakši za primenu, ali su istovremeno dobijeni rezultati manje precizni, jer ključevi za raspodelu troškova u sebi uvek sadrže određenu dozu subjektivizma.

Ovde je takođe važno naglasiti da

korišćena terminologija i proračuni koji

se primenjuju prilikom izračunavanja

bruto marže pojedinih linija proizvodnje

po FADN metodologiji nisu u skladu ni

sa postojećom praksom u Republici

Srbiji, kao ni sa pristupom koji se koristi

u odgovarajućim udžbenicima

anglosaksonskog govornog područja!

• Da bi se prikazala metodologija izračunavanja bruto marže po pojedinačnim linijama proizvodnje u okviru FADN sistema i da bi se sagledale mogućnosti njene primene u Republici Srbiji, koristiće se primer ratarske proizvodnje.

• Izračunavanje bruto marže naših najznačajnijih ratarskih kultura (pšenice i kukuruza), koje u Republici Srbiji zauzimaju naveći deo oraničnih površina, a ujedno predstavljaju i izuzetno važne izvozne artikle.

• Za izračunavanje bruto marže navedenih kultura primeniće se standardna metodologija koja se koristi u EU prilikom izračunavanja bruto marže žitarica na osnovu podataka iz FADN sistema.

• U tom smislu iz raspoložive FADN baze podataka za 2015. godinu izdvojena su poljoprivredna gazdinstva specijalizovana za proizvodnju kukuruza u zrnu, odnosno gazdinstva koja su specijalizovana za proizvodnju ozime pšenice.

• To znači da minimalno 40% outputa poljoprivrednog gazdinstva potiče od kukuruza u zrnu (odnosno od ozime pšenice), što predstavlja standardni pristup koji se koristi u zemljama EU.

• Na ovaj način izdvojena su 123 gazdinstva koja su specijalizovana za proizvodnju kukuruza u zrnu i 49 gazdinstava specijalizovanih za proizvodnju ozime

pšenice.

• Ovde je važno naglasiti da su navedena gazdinstva izdvojena iz raspoložive FADN baze podataka za 2015. godinu ne samo na osnovu navedenog kriterijuma, već je izvršeno njihovo dodatno prečišćavanje na osnovu određenih subjektivnih kriterijuma, to jest iz razmatranja su isključena sva gazdinstva kod kojih su uočene određene nelogičnosti u podacima.

• Prema tome, izbor gazdinstava na osnovu kojih je izračunata bruto marža kukuruza u zrnu i ozime pšenice rezultat je višefaznog procesa eliminacije koji (u sadašnjoj fazi razvoja FADN sistema u Republici Srbiji) zahteva i određene ekspertske procene.

Kod izdvojenih gazdinstava najpre se posmatra reprezentativnost uzorka.

Nakon toga se daju strukturne informacije (njihove prosečne vrednosti po poljoprivrednom gazdinstvu).

Posle toga je neophodno utvrditi vrednost proizvodnje (output) određene žitarice i operativne troškove njene proizvodnje.

Zatim se izračunava bruto marža (Gross margin) te žitarice kao razlika između vrednosti proizvodnje date žitarice i odgovarajućih operativnih troškova.

• Kada je reprezentativnost FADN uzorka u Republici Srbiji u pitanju važno je istaći da su poljoprivredna gazdinstva koja učestvuju u FADN sistemu izabrana na bazi statističkih metoda koji obezbeđuju najbolju reprezentativnost poljoprivrednog sektora što podrazumeva da podaci treba da reprezentuju realnu situaciju u poljoprivrednom sektoru u Republici Srbiji.

• Na žalost, nije bilo moguće uključiti dovoljan broj većih gazdinstava u uzorak zbog čega izračunate vrednosti za različite tipove gazdinstava mogu potcenjivati nivo outputa i inputa.

• Osim toga, veličina uzorka u 2015. godini nije i konačna veličina s obzirom na to da je procena Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije da finalni FADN uzorak u Republici Srbiji treba da uključi oko 2.000 poljoprivrednih gazdinstava.

• Osnova na kojoj se bazira izračunavanja bruto marže po pojedinačnim linijama proizvodnje u okviru FADN sistema je činjenica da svako gazdinstvo ima operativne troškove poslovanja koji se po svom karakteru mogu podeliti u dve osnovne grupe: - specifični troškovi i

- nespecifični troškovi.

Operativni troškovi poslovanja poljoprivrednog gazdinstva po FADN metodologiji

Specifični troškovi

• Troškovi semena • Troškovi mineralnih

đubriva • Troškovi sredstava za

zaštitu • Troškovi vode • Ostali specifični troškovi

Nespecifični troškovi

• Pogonska goriva i maziva • Tekuće održavanje

mehanizacije i objekata • Usluge sa strane • Energija (električna

energija, gorivo za grejanje)

• Ostali direktni troškovi (troškovi automobila, održavanje unapređenja zemljišta i objekata, osiguranje, porezi, ostali indirektni troškovi)

Navedeni specifični i nespecifični troškovi u FADN bazi podataka za 2015. godinu postoje, ali su iskazani u ukupnom iznosu za čitavo gazdinstvo, a da bi se utvrdio njihov deo koji se odnosi na konkretnu žitaricu koriste se odgovarajući propisani ključevi za raspodelu troškova.

Za preduzeća (klasičan pristup)

Uprava i prodaja (opšti troškovi)

Ratarstvo (opšti troškovi) Stočarstvo (opšti troškovi)

Pšenica

(direktni troškovi)

Kukuruz


Suncokret


Tov junadi


Tov svinja


Mleko


VT VT VT VT VT VT

FT FT FT FT FT FT

Za porodična gazdinstva (klasičan pristup)


Ratarstvo (opšti troškovi) Stočarstvo (opšti troškovi)

Pšenica (direktni troškovi)

Kukuruz


Suncokret


Tov junadi


Tov svinja


Mleko


VT VT VT VT VT VT

FT FT FT FT FT FT

Za porodična gazdinstva po FADN metodologiji


Ratarstvo (Direktni troškovi) Stočarstvo (Direktni troškovi)

Propisani ključevi za raspodelu troškova (žitarice)

• Output posmatrane žitarice / Output žitarica, industrijskog bilja, povrća i cveća, krmnog bilja i ostalih ratarskih useva

Troškova semena

• Output posmatrane žitarice / Ukupan output biljne proizvodnje Troškova mineralnih đubriva

• Output posmatrane žitarice koja se navodnjava / Output svih useva koji se navodnjavaju Troškova vode

• Output posmatrane žitarice / Ukupan output biljne proizvodnje Ostalih specifičnih troškova

• Output posmatrane žitarice / Ukupan output čitavog gazdinstva Svih nespecifičnih troškova

Primenom navedenih propisanih ključeva za raspodelu troškova vrši se raspodela specifičnih i nespecifičnih troškova koji su u raspoloživoj FADN bazi podataka za 2015. godinu iskazani u ukupnom iznosu za čitavo gazdinstvo čime se izračunava bruto marža konkretne žitarice.

Obrazac za izračunavanje bruto marže u

proizvodnji kukuruza u zrnu

Republika Srbija

2015

Reprezentativnost uzorka: Republika Srbija Srbija - Sever Srbija - Jug

Broj gazdinstava iz uzorka broj

Broj gazdinstava koja reprezentuju broj

Strukturne informacije (prosečno po poljoprivrednom gazdinstvu):

Ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište ha

Ukupan utrošak rada GJR

Kukuruz u zrnu_površina ha

od čega navodnjavana površina ha

Kukuruz u zrnu_proizvodnja t

Kukuruz u zrnu_prinos t / ha

Kukuruz u zrnu_cena RSD / t

Kukuruz u zrnu_vrednost proizvodnje (output)'000 RSD

Ozima pšenica ha

Durum pšenica ha

Ječam ha

Ovas ha

Raž ha

Ukupna vrednost proizvodnje (output) '000 RSD

Vrednost proizvodnje u proizvodnji kukuruza u zrnu (prosečno po poljoprivrednom gazdinstvu):

zrno kukuruza RSD/ha

sporedni proizvod/i RSD/ha

vezana direktna plaćanja RSD/ha

ostala vezana direktna plaćanja RSD/ha

Vrednost proizvodnje po hektaru RSD/ha

Vrednost proizvodnje po toni zrna kukuruza RSD/t

Operativni troškovi proizvodnje kukuruza u zrnu (prosečno po poljoprivrednom gazdinstvu):

Specifični troškovi RSD/ha

uključujući: Seme RSD/ha

Mineralna đubriva RSD/ha

Sredstva za zaštitu RSD/ha

Voda RSD/ha

Ostali specifični troškovi RSD/ha

Nespecifični troškovi RSD/ha

uključujući: pogonska goriva i maziva RSD/ha

Tekuće održavanje mehanizacije i objekata RSD/ha

Usluge sa strane RSD/ha

Energija RSD/ha

Ostali direktni troškovi RSD/ha

Operativni troškovi po ha RSD/ha

Operativni troškovi po toni zrna kukuruza RSD/t

Bruto marža: vrednost proizvodnje iznad operativnih troškova

bez vezanih direktnih plaćanja RSD/ha

sa vezanim direktnim plaćanjima RSD/ha

bez vezanih direktnih plaćanja RSD/t

sa vezanim direktnim plaćanjima RSD/t

poljoprivredna gazdinstva specijalizovana za proizvodnju kukuruza u zrnu: min. 40% standardnog outputa

poljoprivrednog gazdinstva potiče od kukuruza u zrnu

Obrazac za izračunavanje bruto marže u

proizvodnji ozime pšenice

Republika Srbija

2015

Reprezentativnost uzorka: Republika Srbija Srbija - Sever Srbija - Jug

Broj gazdinstava iz uzorka

Broj gazdinstava koja reprezentuju

Strukturne informacije (prosečno po poljoprivrednom gazdinstvu):

Ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište

Ukupan utrošak rada

Ozima pšenica_površina

od čega navodnjavana površina

Ozima pšenica_proizvodnja

Ozima pšenica_prinos

Ozima pšenica_cena

Ozima pšenica_vrednost proizvodnje (output)

Kukuruz u zrnu

Durum pšenica

Ječam

Ovas

Raž

Ukupna vrednost proizvodnje (output)

Vrednost proizvodnje u proizvodnji ozime pšenice (prosečno po poljoprivrednom gazdinstvu):

zrno pšenice

sporedni proizvod/i

vezana direktna plaćanja

ostala vezana direktna plaćanja

Vrednost proizvodnje po hektaru

Vrednost proizvodnje po toni ozime pšenice

Operativni troškovi proizvodnje ozime pšenice (prosečno po poljoprivrednom gazdinstvu):

Specifični troškovi

uključujući: Seme

Mineralna đubriva

Sredstva za zaštitu

Voda

Ostali specifični troškovi

Nespecifični troškovi

uključujući: pogonska goriva i maziva

Tekuće održavanje mehanizacije i objekata

Usluge sa strane

Energija

Ostali direktni troškovi

Operativni troškovi po ha

Operativni troškovi po toni ozime pšenice

Bruto marža: vrednost proizvodnje iznad operativnih troškova

bez vezanih direktnih plaćanja

sa vezanim direktnim plaćanjima

bez vezanih direktnih plaćanja

sa vezanim direktnim plaćanjima

poljoprivredna gazdinstva specijalizovana za proizvodnju ozime pšenice: min. 40% standardnog outputa

poljoprivrednog gazdinstva potiče od ozime pšenice

Hvala na pažnji!

Documents

Uspostavljanje modela za izracunavanje bruto marze