11www.serbianmirror.comFebruar 2014.

SIDNEJSKA OPERA PEVA SA SRPKINJOM

Pi{e: Marko Lopu{ina

Do~ek Nove godine napetom kontinentu, tamogde je 2014. stigla 10 sati

pre nego {to su je Evropljaniugledali, obele`io je nastup operskepeva~ice Milijane Nikoli} u ~uvenojSidnejskoj operi. Pevala je najpop-ularnije arije iz opera na koncertuzajedno sa kolegama iz Australije,Italije i Amerike. Publika u slavnojSidnejskoj operi je pevala zajednosa mladom Srpkinjom. Proslavljenapo ulozi Karmen kompozitora@or`a Bizea, mlada MilijanaNikoli} }e, kako nam je rekla i2014. biti u ulozi vatrene Ciganke.

-I ova 2014. godina bi}eu znaku Karmen, koju }u pevatiponovo u Sidnejskoj operi, zatim uMelburnu, a sredinom godine uJapanu, gde sam ve} nastupala prepar godina na festivalu koji jeslavio ruske kompozitore. Krajemgodine vra}am se Verdiju i uloziAzucene iz “Trubadura” zaZapadnu australijsku operu u Pertu.Trenutno sam predava~ Letnje{kole za mlade peva~e u Brisbaneu.Ovo nije ni malo lak posao, jeriziskuje mnogo koncentracije, takoda se na kraju dana ose}am iscr-pljeno – `ali nam se mladapeva~ica.

Milijana Nikoli} jemecosopran. Rodjena je u SremskojMitrovici, diplomirala je na FMU uBeogradu, gde je debitovala uNarodnom pozori{tu 2001. godine.Specijalizovala se u Italiji, osvajalanagrade u Evropi, da bi se pre petgodina obrela u Sindeju. Pro{lagodina joj je ka`e bila jakouspe{na, jer je debitovala uSAD, kada je u Detoritunastupala kao Azucana u“Aidi”, a i kao majka,jer je rodila sina EnricaIliju La Spina.

-Imala sampotom debi u operi“Samson i Dalila” nanajstarijem operskomfestivalu u Evropi kojise od 1905. odr`ava uFinskoj. Pevala sam prviput u Ju`nojAustralijskoj operi uA d e l a i d u ,Verdijevoj operi“Mo} sudbine”,da bih godinu

zavr{ila sa “Rekvijemom” operi uPertu. Znate, Australija je mladazemlja, koja veoma krupnim koraci-ma `uri da stigne Evropu sa svojimoperskim predstavama. Veliki brojinternacionalnih umetnika dolazi daovde peva, re`ira, diriguje, a kakoumetnost ne poznaje granice, meni`ivot na drugom kraju ne pri~inja-va veliki problem – iskrena je ovabrineta sa divnim krupnim o~ima.

U svojoj bogatoj karijeriMilijana Nikoli} je imala inemogu}e uloge.

– Rade}i u Koreji uloguEboli, trebalo je da otpevam arijule`e}i na bini s glavom nadole, jerje to bio rediteljkin na~in da se vidinjena skrhanost i patnja. Takvemoderne verzije mo`da privla~emladu publiku, ali nemaju uvekopravdanje i ~esto se rade na {tetupeva~a i dela. Jedan drugi reditelj,pak, tra`io je da Tosku na krajuopere neko ubije, iako ona samaima „volju” da sebi presudi. UItaliji bi takvu Tosku izvi`dali, dokbi je u Nema~koj pozdravili – pri~aMilijana Nikoli}.

Ne taji da je posle rodjen-

ja sina imala problem da se vrati uopersku formu. To je prevazi{laljubavlju prema svojoj Azucene iz“Trubadura” ili prema Karmen,ulozi koju igra kao `ena punaenergije, koja zna {ta ̀ eli. Koliko jete{ko imati glavnu opersku ulogu,svedo~i na{a sagovornica:

-Prvo uz pomo}klavirskog saradnika u~im ulogu,{to mo`e trajati i do ~etiri nedelje.Potom imamo re`ijske probe iprobu sa dirigentrom. Priklju~ujenam se orkestar i pravi “sitz”probu, na kojoj mi peva~i i hor sed-imo u prolazimo ~itavu partituru.Napokon u operi radimo sa punomscenografijom, kostimom i{minkom. Pre premijere imamo tritehni~ke probe sa kretanjem nasceni i potom tri pevaju}e probe. Ipotom dolazi najte`i deo, sama pre-mijera, na kojoj izgaramo – pri~aMilijana Nikoli}, kojoj u poslupoma`e suprug Rozarijo la Spina,Italijan iz Australije, ina~e, operskipeva~.

Upoznali su se umilanskoj Skali, kada su pevalizajedno. I u Sidnejskoj operinastupaju zajedno u“Trubaduru”. Slobodno vremeprovode sa sinom kod ku}e,gde oboje vole da kuvaju ili naputovanjima. Svog mu`a i sinaMilijana Nikoli} vodi i u pose-tu srpskoj zajednici u

Australiji.– Ve} dva

puta sam pevala zaDan Mitropolije,praznik Svetog

Irineja Lionskog koji je i imendanna{eg vladike Irineja u Australiji,{to je za mene bila velika ~ast.Nastupila sam sa horom crkveLazarice i izvela vi{e kompozicijana{ih autora. Imam medju Srbimapuno dragih prijatelja, koji pratemoj rad. Kada sam pevala Karmenna otvorenoj sceni pro{le godine,dobila sam ogroman aplauz odgrupe ljudi koji su dr`ali srpskuzastavu. O~i su mi bile pune suza,

a srce puno, kada znam da pevamza na{e ljude. Moja veza sa Srbimai Srbijom je neraskidiva – iskrenaje Milijana Nikoli}.

Veoma je vezana zaporodicu, roditelje iz Novog Sada,brata, sestru i bratanicu. Roditelje jedovela u Australiji, koji putuju sanjom po svetu da joj ~uvaju sina ida slu{aju njene pesme.

U Beogradu nisam pevala12 godina, a u Novom Sadu nika-da. To mi je jedna od jo{ ne ost-varenih `elja. U Srbiju dolazimsvake godine i provodim bar mesecdana. Moj mu` je prihvatio mnogesrpske obi~aje. Ven~ali smo se u

srpskoj crkvi, slavimo slavu, upravoslavnom hramu smo krstilina{eg sina. Rozarijo obo`ava sarmui mnoge srpske specijalitete – smejese radosno Milijana Nikoli}.

Zadovoljna je svojim`ivotom na petom kontinentu, gdese doselila 2007. godine. Ovdekriza nije izra`ena kao u Evropi, paMilijana Nikoli} priznaje da `ivilagodno kao gradjanin, ali joj je kaoumetniku posao naporan.

Dok se mnoga pozori{ta iopere u Evropi zatvaraju, australijs-ka opera daje najvi{e predstava utoku godine. Tokom 2014. godineima}u, naprimer, dvedeset predstavaopere “Karmen”. Mislim da samprivilegovna {to radim u jednoj odnajpoznatijih opera na svetu. ^estorazmi{ljam da se suprug i ja vrati-mo u Evropu, koju mnogo volimo,da ~e{}e budem u Srbiji, ali znatekako je `ivot u Australiji najsred-jeniji i najbezbedniji od svih dr`avasveta i mi ne bismo za sada danapu{tamo peti kontinent – reklanam je na rastanku operska divaMilijana Nikoli} iz Australije.

“Kada sam pevala Karmen na otvorenoj sceni, dobila sam ogroman aplauz od grupe ljudi koji su dr`ali srpsku zastavu. O~i su mi bile pune suza. Moja veza sa Srbima i Srbijom je neraskidiva.”

Uspeh operske peva~ice Milijane Nikoli} u Australiji

SJAJNA MILICAU australijskoj operi trenutno nastupa jo{ jedna srp-

ska peva~ica Milica Ili}. Ona se je kao devoj~ica doselila utoku poslednjeg rata i srela Milijanu Nikoli}:

-Bila sam u `iriju na takmi~enju mladih peva~a uAustraliji, kada sam prvi put ~ula Milicu, koja je sve nas obo-rila s nogu svojim nastupom. Od tada Milica Ili} napredujekrupnim koracima. Trenutno peva Kraljicu no}i u Mocartovoj“^arobnoj fruli”, {to je veoma zahtevna uloga – ponosna jeMilijana Nikoli}.

M U Z I K A

D R U G I O N A M A

12 Februar 2014.

@IVOT SRBA U ^IKAGU

Prenosimo vam intervjukoji je sa SlavicomPetrovi} vodila Jelica

Tapu{kovi} za jedinuradio-difuznu stanicu u Srbijikoja putem kratkih talasa emi-tuje program u sve delove svetana dvanaest jezika, zaMedjunarodni radio Srbija.Ovaj radio jedan je od najstar-ijih kratkotalasnih radio stanicau svetu, stariji i od GlasaAmerike, osnovan davne 1936. uKraljevini Jugoslaviji.

Grad ^ikago, poznatpo brojnosti srpske dijaspore,ima srpsko pozori{te, srpskenovine „Ogledalo”, muzej „SvetiSava”, brojne srpske crkve iudru`enja. O tome i o `ivotuSrba u ^ikagu, za MRS je gov-orila osniva~ i direktorka festi-vala, novina i pozori{ta SlavicaPetrovi}.

Vi ste osniva~ i direk-tor prvog srpskog filmskog fes-tivala u ^ikagu. Kako ste do{lina tu ideju i koliko je te{ko biloorganizovati tu smotru?

S. Petrovi}: Svih ovihgodina koliko `ivim u Americi, ato je vi{e od 30 godina, uvek samse bavila poslovima koji su imaliveze sa kulturom i medijima.Osetila sam potrebu da i na{imSrbima i Amerikancima pred-stavim srpsku kinematografiju.Po`elela sam da napravim festivalpoput onih u Torontu i Australiji,gde se organizuju sli~ni festivali.Posle nekoliko godina obratilasam se Kancelariji Vlade Srbijeza saradnju sa dijasporom, koja jepodr`ala moju ideju i ~ak sufi-nansirala deo festivala. Nije bilolako organizovati, s obzirom da jetrebalo obezbediti lepebioskopske sale, dobre filmove,organizovati dobar marketing, aliokupila sam oko sebe ekipuambicioznih i odgovornih ljudi,

medju kojimaj e

bilo i ljudi iz na{eg konzulata.Taj odbor finih i vrednih ljudiupotpunjen je sa ~lanom ~uvenoginternacionalnog ~ika{kog festi-vala da nam pomogne svojimiskustvom. Tako je krenulo i zanepuna tri meseca smo svezavr{ili. Festival se odr`ao u jed-nom modernom bioskopu –Muvico theatru, koji ima 18bioskopskih sala, nekolikorestorana, barova, veoma je atrak-tivan. Na{i eminentni gosti izSrbije, ~lanovi Vlade iKancelarije, Vlade Divac sasuprugom, i svi koji su prisustvo-vali projekcijama filmova bili suodu{evljeni enterijerom bioskopa.

Kakvo je bilo intereso-vanje publike za festival?

S.P.: Interesovanje jebilo jako veliko, tra`ila se kartavi{e za svaku projekciju. Prikazalismo {est dugometra`nih i jedankratkometra`ni film “EyesManouche”, koji je radio na{Srbin iz ^ikaga RatkoMom~ilovi}. Taj film traje samopet minuta i govori o jednojmuzi~koj grupi, a na ameri~kimfestivalima kratkog filma, osvojionekoliko nagrada. Ina~e, festivalje trajao tri dana od 6. do 8.decembra. Svake ve~eri suprikazivane po dve projek-cije, tre}e tri projekcije –sa ovim kratkim filmom.

Pored na{ihljudi u ^ikagu, da li sui Amerikanci bili zain-teresovani za festival?

S.P.: Vladaloje veliko interesovanje.Svi filmovi su bili titlo-

vani, a imalismo i press

skrining, odnosno posebnu pro-jekciju za ameri~ke filmskekriti~are u na{em Srpsko –ameri~kom muzeju „Sveti Sava”u sali za pozori{ne predstave ibioskopske projekcije. Mi smo tuprikazali filmove nekoliko danapre festivala, za kriti~are najpoz-natijih novina iz ^ikagu.Prikazani su filmovi Krugovi,Falsifikator, Kad svane dan, Putru`ama posut, Dr`ava i Mamaro{.Jako je va`no za ljude iz svetafilma da budu deo na{eg festi-vala, upravo zato {to su filmoviprezentovani Amerikancima navisokom nivou. Va`no je da na{ire`iseri i producenti budu deofestivala, jer o njima se pi{e, anjihova dela gledaju najpoznatijifilmski kriti~ari u ^ikagu.

Pored filma, bavite se ipozori{tem. Direktor ste ijedinog srpskog pozori{ta uSAD.

S.P.: Re~ je o srpskompozori{tu „Mira Srem~evi}” u^ikagu pri Srpsko – ameri~kommuzeju „Sveti Sava”, koji je dopre par godina bio srpski kulturnicentar. To pozori{te postoji dese-tak godina, a godi{nje uradimodve do tri predstave. Uglavnomradimo dela na{ih pisaca i todosta dobro funkcioni{e sobzirom da su glumci amateri,koji volontiraju. Jedino sam se japrofesionalno bavila tim poslomu Ni{u, odakle sam sticajem okol-nosti do{la u Ameriku. Pozori{teje vrlo pose}eno, a van na{eggrada gostujemo svuda, bilismo u Njujorku, Klivlendu,Majamiju, Los Andjelesu...Gde god nastupamopublika odli~no prih-

vata na{e predstave, a najpopu-larnije su „Gospodja ministarka”Branislava Nu{i}a i „@anka” rad-jena po delu Miodraga Ili}a.

Organizujete i muzi~katakmi~enja, dolaske srpskihumetnika u ^ikago i raznedruge manifestacije.

S.P.: Ranije sam se, doNATO bombardovanja 1999.godine, bavila menad`erstvom.Recimo, ja sam organizovala prvui drugu turneju Lepe Brene uAmerici, omogu}ila sam gosto-vanje Gorana Bregovi}a sa 50-aksvojih ~lanova, i mnogo drugihmuzi~ara sam dovela ne samo u^ikago, ve} u sve gradove u koji-ma `ive na{i ljudi. Medjutim,kada je po~elo bombardovanje,nije mi bilo do veselja. Ina~eimala sam i radio programe naameri~koj radio stanici. Prvi putsam imala zakupljen termindevet, a drugi put {est godina itaj radio je bio produ`ena rukamojih novina „Ogledalo”.Organizujem muzi~ko takmi~enje„April u Ogledalu”, na komeu~estvuju mladi talentovanipeva~i. Prva nagrada je pravo dadobiju pesmu koju dodeljuje na{apeva~ica Slavica Momakovi} kojadugo godina `ivi u ^ikagu. Zapobednika muzi~ar DraganNegovanovi} u svom studiju radiaran`mane i poklanja snimak.Imamo i ute{ne nagrade.Planiram, da kada slede}i putdodjem u Srbiju napravim sarad-nju sa nekim na{im festivalomovde u matici, pa da prva nagra-da bude dolazak pobednika uSrbiju i u~e{}e na nekomovda{njem festivalu.

Spomenuli ste medije.

Koje teme obradjujete u va{em~asopisu „Ogledalo”?

S.P.: Srpsko Ogledalo –„Serbian mirror” osnovala sampre 12 godina za potrebe Srba uAmerici. Pre njih nije bilo ni jed-nih novina koje su pratile na{elokalne dogadjaje, ni teme kojenas interesuju. Sa {tampanimmedijima ne ide sjajno, ali senekako snalazimo. Novine subesplatne i distribuiraju se prekona{e crkve od Isto~ne do Zapadneobale u Americi, i do Toronta uKanadi. U novinama obradjujemoteme koje se odnose napravoslavlje, srpsku istoriju i kul-turu, sve {to ne `elimo da na{narod zaboravi. U rubrici „Iz na{epro{losti” govorimo o bitnimistorijskim li~nostima, narodnojtradiciji, ali pratimo i lokalnedogadjaje. Ne bavimo se punopolitikom i crnom hronikom. Mismo prili~no konzervativan listbudu}i da u njemu nema vulgar-nosti i {unda, to je list za celuporodicu.

Koliko Srba `ivi u^ikagu i da li postoji nekoudru`enje koje ih okuplja?

S.P.: Ne zna se ta~anbroj, sigurno oko 300 hiljadaSrba `ivi u ^ikagu, mada ljudistalno dolaze i odlaze. Stariji ljudiodlaze na Floridu, u Arizonu, utoplije krajeve. Postoje srpskeorganizacije poput „Srpske naro-dne odbrane”, „Srpske bratskepomo}i” koje su ujedno i dvenajstarije srpske organizacijeosnovane jo{ posle Drugog svet-skog rata. Na{i ljudi se okupljajuuglavnom oko srpske crkve.Imamo mnogo restorana, ali ic r k a v a .

Bilo

Festival srpskog filma u ^ikagu i nedavna podela nagrada tog Festivala u Beogradu, izazvala je ve}e interesovanje prestoni~kih medija negouobi~ajeno za `ivot Srba u Americi, naro~ito u ^ikagu. Rade}i vi{e od tri decenije u Americi na organizovanju brojnih manifestacija na{esrpske zajednice i bave}i se skoro sve vreme svim vrstama medijima od televizije, radija, novina do najnovijeg internet novinarstva, Slavica

Petrovi} poslala je stub o~uvanja srpskog jezika u ^ikagu.

D I J A S P O R A

13www.serbianmirror.comFebruar 2014.

bi dobro da gradimo i neke {koleza na{u decu, jer treba omogu}itinovim generacijama da ne zabo-rave svoje korene i da lepo ite~no govore srpski jezik.

Sa kojim svete{ko}ama se suo~ava na{adijaspora u ^ikagu i da li pos-toji razlika izmedju onih koji suranije do{li u Ameriku i onihkoji su nedavno do{li?

S.P.: Oni koji su ranijedo{li bili su uglavnom politi~kiemigranti i do sada su se ve}sredili, stabilizovali. Svi mi kadadodjemo prolazimo trnovit put –od u~enja jezika, tra`enja posla isl. Dok ~ovek ne „pregori” tihprvih par godina u kojima se pri-lagodjavate sredini, te{ko je. Na{adijaspora u Evropi je malodruga~ija. To znam, jer imamfamiliju tamo. Evropska dijasporaje du{om u matici, a fizi~ki uinostranstvu. Stvaraju tamo, aula`u u Srbiju. Dok je dijasporau Americi druga~ija. Kada jed-nom odete, kada predjete okean,vi ste oti{li zauvek. Ne mo`ete darazmi{ljate o povratku u maticu,jer je i sam put duga~ak i finan-sijski te`i.

Da li u gradskoj vlastiima Srba i da li se uva`avajuprava srpske manjine?

S.P.: Amerika je zemljakoja je puna stranaca, najmanjeima doma}ih. Poljaci, Rusi,Jevreji, Italijani, Grci, Srbi,Meksikanci, Portorikanci…Jednom kada dobijete statusboravka mo`ete da dobijeteposao. Tu ne postoji podela da liste stranac ili ne, niti zabrana daradite odredjeni posao. Jedino nemo`ete da radite u dr`avnimslu`bama ako niste dr`avljanin. Ave}ina na{ih ljudi posle prove-denih 5 ili 10 godina postajuameri~ki dr`avljani i to imomogu}ava poslove na uticajnimmestima, pravo glasa, osnivanjepoliti~kih stranaka i sli~no.

Da li ste zadovoljnisaradnjom sa KancelarijomVlade Srbije za saradnju sadijasporom?

S.P.: Ranijih godina samse obra}ala Kancelariji, tra`e}isaradnju, ali to se nikako nijerealizovalo. Dolazili su samokada bi Kongres srpskog ujedin-jenja organizovao skupove nakojima su povezivani srpski iameri~ki biznismeni. Sada{njagarnitura pokazuje ve}u brigu zadijasporu. Pored ~lanova kance-larije, dolaze nam i ljudi izVlade, tako je premijer SrbijeIvica Da~i}, kada je bio uAmerici, posetio i na{ muzej„Sveti Sava”.

Jelica Tapu{kovi}Medjunarodni radio Srbija

IGRA]E SE NAJVE]E KOLO NA SVETU

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada je pro{le godine srp-ska pravoslavna omladinaodr`ala prvi Srpski festi-

val u Tumbalong parku, u centruSidneja, ovoj smotri srpske kul-ture prisustvovalo je oko 50.000Australijanaca i stranih turista.Ove godine zakazan je drugiSrpski festival za 15. i 16 febru-ar, u vreme kada slavimo Sretenjei Dan dr`avnosti Srbije, i o~ekujese duplo vi{e posetilaca, jer suSrbi postali poznati po svojojmuzici, igri i pesmi – javio namje Joca Gajeskov, hroni~ar srpskekolonije u Australiji. On jenaglasio da, kada je srpska omlad-ina okupljena u organizacija“Soja” uputila poziv za festival,iznajmljen prostor za 70 {tandovasrpskih i australijskih organizacijai firmi i da je prijavljeno 80volontera. Medju prvim volonteri-ma prijavila se Jovana Zelenbaba,aktivista organizacije 28. jun, koja`eli da aktivno u~estvuje na dru-gom Srpskom festivalu.

– Do{la sam za {est god-ina u Australiju sa roditeljima dabismo sa babom i dedom `ivelizajedno. Moja majka je iz [ibeni-ka, otac je iz Knina, u kome sami rodjena. Studiram pravo i biznisna dr`avnom Univerizetu NovogJu`nog Velsa, radim honorarnokao recepcionarka i tra`imdodatne pravne poslove, bli`emojim studijama. Aktivna sam usrpskoj koloniji jer `elim dapoma`em na{em narodu. Imamiskustva u organizovanju srpskihsabora i smatram da je Srpski fes-tival divna prilika da se mi Srbikao etni~ka grupa predstavimoAustralijancima – ka`e JovanaZelebaba, koorinator u organizaci-ji 28. jun. Ova organizacija jeformirana u Kanadi i ima okostotinu ~lanova u SevernojAmerici, Evropi i Australiji.Organizovala je humanitarnupomo} izbeglicama i ljudima unevolji, koju su slali u Srbiju,Republiku Srpsku i Crnu Goru.

- Organizovala samSrpsko klubsko ve~e sa kog smo~itav prihod poslali kao pomo}deci u Ni{. Deca su prioritet na{ebrige za srpski narod. Pre parnedelja smo zajedno sa organi-zacijom “Soja” i Mitropolijom

austral i jsko-novozelandskomprikupili pomo} od 18.000 dolaraza narodne kuhinje na Kosovu iMetohiji. Srpski festival je drugavrsta nacionalnog posla, jer radi-mo na podizanju ugleda srpskognaroda u celini, ali i nas Srba koji`ivimo na petom kontinentu –ka`e Jovana Zelenbaba.

U Australiji `ivi oko200.000 Srba, koji imaju 47 paro-hija SPC, desetak nacionalnihorganizacija i klubova, {kole srp-skog jezika, folklorne grupe i sek-

cije, udru`enja pisaca i privredni-ka, ali i grade prvi Srspki koled`Sveti Sava u Sidneju. Srbi imajusvoje predstavnike u parlamentimaaustralijskih dr`ava i u federalnojvladi u Kanberi. Poznati su kaovredni ljudi, osniva~i australijskogfudbala, rukometa i vaterpola.Medju najpoznatijim Srbima danasna petom kontinentu su BoVognar, pisac, Sem Kekovi}, tvreporter, Karl Stefanovi}, tvvoditelj i novinar, Rale Ra{i},fudbalski trener, kompozitor pro-

fesor Slobodan @ivkovi}, UrsulaJovi}, peva~ica i glumica,Aleksandar Dmitri}, po~asnipredsednik Rukometnog savezaAustralije i vladika Irinej, epsikopaustralijsko-novozelandski i ~lanverske zajednice Australije.

- Srpski festival je sajedne strane prilika da se okupesvi Srbi u Sidneju i okolini, svena{e nacionalne organizacije, ali iposlovni ljudi, ~ije su firme glavnifinansijeri ove manifestacije. Ovegodine to }e biti kompanija ErSrbija, firma Beoeksport, kojaslavi dve decenije postojanja iuspe{nog rada, kao i mnoga drugapreduze}a ~iji su vlasnici Srbi iAustralijanci. Veliki srpski saboru luci Darlin Haba }e, kako seplanira, prikazati najve}e kolo nasvetu. Naime, predvidjeno je daSrbi, Australijanci i turisti, njih2.500 zajedno ~itav sat igrajumoravac u centru Sidneja – ka`eJoca Gajeskov, ugledni srpskidoseljenik, ina~e poreklom izrumunskog Banata.

Srpski festival u Sidneju

Organizacija mladih “Soja” i 28. jun, sa SPC odr`a}e na Stretenje veliki sabor u luci Darlin Haba i zaigrati~itav sat moravac sa 2.500 u~esnika u kolu

DOBROTVORNA PRIREDBAKrajem prošle godine organizacija 28.jun je u sedam

gradova i tri australijske dr`ave odr`ala dobrotvornu prired-

bu za pomo} srpskim izbeglicama. U Sidneju su priredu

organizovali Jovana Zelenababa, Predrag Srebro, Slobodan

Joki}, Nenad A~raba i Luka Malija. U Bruzbejnu je glavni

aktivista bila Vanja Petrovi}.

Jovana Zelenbaba

L E G E N D E I V E R O V A N J A

14 Februar 2014.

Oprazniku zaljubljenih koji se

praznuje {irom sveta 14. februara,

odnosno svetom Valentinu ili sv.

Trifunu postoji mnogo razli~itih legendi.

Prema nekim verovanjima, stari Rimljani

slavili su boga Luperkusa, za{titnika

pastira i njihovih stada od mnogobrojnih

vukova, a radi sre}ne i bogate ljubavi,

prskali bi zaljubljeni par krvlju `rtvenog

jareta. Prema drugoj verziji, Dan

zaljubljenih poti~e od praznika

posve}enog rimskoj boginji Junoni, za{tit-

nici `ena i braka. Legende govore i da su

mladi}i za vreme sve~anosti Luperkalije

izvla~ili iz vr~a cedulje sa imenima

mladih devojaka, pa se verovalo da je,

ona ~ije ime izvuku, njihova sudbina.

U hri{}anskoj epohi, prema leg-

endama, Valentin je bio sve{tenik koji je

u tre}em veku nove ere osudjen na smrt

u Rimu, jer je tajno ven~avao mlade

vojnike. Imperator Klaudijus je, prema toj

legendi, zabranio mladi}ima da se `ene,

jer je zaklju~io da su neo`enjeni vojnici

bolji ratnici od onih sa `enom i porodi-

com. Postoje i pri~e da je Valentin ubi-

jen, jer je pomagao hri{}anima da pobeg-

nu iz rimskih zatvora. Jedna verzija te

legende govori da je, dok je bio u

zatvoru, poslao prvu ~estitku za Dan

zaljubljenih ~uvarevoj k}erki, koja ga je

povremeno pose}ivala. Prema drugoj

verziji, ~uvareva k}er bila je slepa, a zah-

valjuju}i molitvama zaljubljenog i

zatvorenog Valentina, vratio joj se vid.

Veruje se i da je Valentin u zatvoru dobi-

jao razne poklone od dece koju je izle~io,

pa da zaljubljeni zato {alju jedni drugima

~estitke, cve}e i slatki{e.

Spaljen je navodno 14. februara

269. godine, a nedugo posle smrti, narod

ga je proglasio svecem. Kada se u Rimu

u~vrstilo hri{}anstvo, sve{tenstvo je,

prema toj legendi, odlu~ilo da ukine

paganski praznik ljubavi Luperkalije i

pomerilo ga dan ranije, {to se poklopilo

sa datumom pogubljenja Svetog

Valentina.

Prema drugim verovanjima,

praznovanje zaljubljenih poti~e iz sred-

njeg veka, kada se verovalo da ptice

po~inju da se pare 14. februara. Od toga

navodno poti~e obi~aj slanja ~estitki.

Pravoslavni hri{}ani slave 14.

februara Svetog Trifuna, rodjenog u

Frigiji u tre}em veku, za koga se veruje

da je bio ~udotvorac i da je isceljivao

bolesne i pomagao siroma{nima. Prema

legendi, on je izle~io i k}erku rimskog

cara Gordijana od te{ke du{evne bolesti, a

blago koje je za to dobio kao nagradu,

razdelio je siroma{nima. Prema verovanju,

Trifun je odbio da se odrekne Hrista u

vreme cara Decija, zbog ~ega je osudjen

na smrt i pogubljen ma~em 14. februara

250. godine. Po tradiciji vinogradari na

Svetog Trifuna obilaze vinograde i zaliva-

ju lozu vinom kako bi bolje rodila, pa

otuda poti~e i verovanje da je poreklo tog

praznika od gr~kog boga Dionisa ili

Bahusa, za{titnika vinove loze i vina,

vinogradara i gostioni~ara.

LEGENDA O DANU

ZALJUBLJENIH

F I L M

15www.serbianmirror.comFebruar 2014.

Direktor festivala u ^ikaguSlavica Petrovi} uru~ila jenagradu kooproducentu i

nosiocu glavne mu{ke ulogeTihomiru Stani}u u filmu“Falsifikator” Gorana Markovi}a.Ovaj film je publika proglasila zanajbolje ostvarenje ~ika{kogFestivala srpskog filma 2013.godine.

Nagrada je uru~enatokom sve~anosti u Filmskom cen-tru Srbije, kojoj je prisustvovaoveliki broj novinara, ljudi iz svetafilma i pozori{ta i predstavnikaVlade Srbije. Sve~ane povelje sudobili i producenti ostalih ost-varenja prikazanim tokom smotre.

Zamenik direktoraKancelarije Vlade Srbije za sarad-nju s dijasporom i Srbima uregionu, Aleksandar Vlajkovi} je usvom obra}anju prisutnima istakaozna~aj Festivala srpskog filma u^ikagu, koji }e se od sadaredovno odr`avati, i da }e gaKancelarija Vlade Srbije za sarad-nju s dijasporom i Srbima uregionu podr`avati, jer okupljana{e najbolje autore i predstavlja

na{u zemlju u pravom svetlu. Onje takodje istakao potrebu da se iu drugim zemljama, gde `ive na{iljudi, pomogne odr`avanjeovakvih festivala, jer je to jedanod najboljih na~ina promocije na{eumetnosti i kulture.

Primaju}i nagradu,Tihomir Stani} se zahvalio organi-zatorima i publici koja je glasala ipreneo prisutnima svoje utisketokom tri dana boravka u ^ikagui susretu sa na{im ljudima, kao iutisake sa samog festivala, koji jeorganizovan na svetskom nivou.Takodje, on je najavio svojeu~e{}e sa novim filmom naFestivalu u ^ikagu 2014. godine.

Nakon podela nagradapovela se `iva diskusija o novomkonceptu Festivala srpskog filma.Na ovu temu su govorili poredzamenika direktora vladineKancelarije za saradnju s dijas-porom i Srbima u regionAleksandar Vlajkovi}, i predsed-nik Komisije FCS za medjunarod-nu saradnju Miroljub Vu~kovi}, aprisutni su se uklju~ili aktivno urazgovor.

URU^ENE NAGRADE SA FESTIVALA SRPSKOG FILMA

Slavica Petrovi} i zamenik direktora Kancelarije za dijasporu Aleksandar Vlajkovi}

Miroljub Vu~kovi} v.d. direktor FCS

Predstavnici filmova u~esnika Srpskog filmskog festivala u ^ikagu

Slavica Petrovi} i Tihomir Stani}

B I Z N I S

16 Februar 2014.

17Februar 2014. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

B I Z N I S

18 Februar 2014.

M A T I C A

19www.serbianmirror.comFebruar 2014.

”NEKO ]E MORATI U ZATVOR”

Ni posle puna tri meseca otkakose vi{e od 250 dece otrovalo

hranom iz restorana „Zlatna varo{“niko od nadle`nih nije se zvani~nooglasio i objasnio na koji na~in sustafilokoke dospele u hranu i ko }ebiti ka`njen zbog tako velikog pro-pusta. Naprotiv, vrata restorana„Zlatna varo{“ ponovo su {iromotvorena za posetioce, kao da seni{ta nije dogodilo.

- Na{ restoran regularnoradi. Nakon onog incidenta lokal jebio zatvoren desetak dana, ali ubrzose sve vratilo u normalu. I daljenam je puna kafana, imamo svojestalne goste, nije opao promet, ajedino {to se promenilo je to da sunam „oteli” posao sa {kolama –rekli su zaposleni u „Zlatnojvaro{i”.

Podsetimo, ministarprosvete Tomislav Jovanovi} rekaoje u novembru da krivci za trovan-je dece moraju da odgovaraju. –Neko }e morati u zatvor zbogtrovanja djaka. Ili ja, ili onaj ko jeotrovao decu. To moramo da ister-amo do kraja – poru~io je tada min-istar Jovanovi} i naveo da je nedo-pustivo da u 21. veku imamomasovna trovanja u {kolama.

JEDAN POZIV MENJA SVE

Branimir Djuri} iz Ni{a, je sa 25godina postao diplomirani tur-

izmolog i magistar geografije. Posaoje tra`io godinu dana, ali je shvatioda samo strana~ki kadrovi dobijajuzaposljenje. Iz revolta odrekao sediplome turizmologaPrirodno-matemati~kog fakultetapreko novina i najavio svoj odlazakza ^ikago jer je dobio useljeni~kuvizu. Nakon {to su i drugi medijipreneli ovu vest, dobio je poziv odministra rudarstva i prostornogplaniranja Milana Ba~evi}a.

- Mi smo uputili jedankorektan poziv, jer je ministar `eleoda razgovara sa tim mladim~ovekom. Djuri} nam je tada rekaoda treba da popri~a sa roditeljima ividi da li ima para za autobuskukartu. Posle toga se nije javljao, nitije dolazio u ministarstvo – ka`eportparol ministarstva MirjanaPavi~i}. Medjutim, Djuri} tvrdi dasu se dogovorili da ga pozovuponovo kako bi precizirali vreme idan kada bi trebalo da ode na raz-govor, ali da ga vi{e nikada nisupozvali.

I kome da verujemo, min-istarstvu koje prikuplja politi~kepoene uo~i izbora, ili {kolovanomo~ajnom mladom ~oveku? Usvakom slu~aju jo{ jedan poziv biovom mladi}u mogao da promenisudbinu, da ostane u svojoj zemlji.

KOLIKO KO[TA[AMAR POSLANIKA

Poslanika SNS Darka Badjoka izZrenjanina, koga je Valentina

Nestorovi} optu`ila da ju je fizi~ki

napao, jer mu je tra`ila platu za radu njegovom kafi}u, Prekr{ajni sudproglasio je krivim i to bi bilo uredu da kazna nije mizerna i iznosisamo 7.000 dinara. Sud je u presu-di naveo da je BadjokNestorovi}evu udario {akom uglavu i tako joj naneo lak{e telesnepovrede. Iako je okrivljen za fizi~kinapad, njegovu blagu kaznu sud jeobrazlo`io time {to pre ovog nijeimao sli~ne incidente, a jedna odolak{avaju}ih okolnosti za Badjokakoju je sud uzeo u obzir jeste i to{to je prijavio da prima mese~nuzaradu od 39.000 dinara, {to jeneverovano malo za poslanika.Okrivljeni tvrdi da nije kriv i da seje sve to de{avalo u vreme kampan-je, i da je njega napala Valentina,koja je u to vreme bila ~lan nekedruge stranke, pa se je on samobranio.

KOM[IJA IMPOSTAVIO RE[ETKE

NA PROZORE

Gordana Paraci sa k}erkomSanjom i unukom `ivi u ku}i

u centru Leskovca sa re{etkama naprozorima, koje su im stavile prvekom{ije. Re{etke na tri prozora du`zapadne strane ku}e stavili suAndjela i Zvonko Petkovski, vlasni-ci trgovinske tekstilne firme. Oni suseptembra pro{le godine na ~eli~nojkonstrukciji dogradili sprat ipotkrovlje i ispod samih prozoraParacijevih stavili stepenice, apotom i re{etke, kako ka`u, da neko

iz Gordanine ku}e ne predje prekoprozora i ne udje u njihovo dvori{tei ku}u. Stubovi metalne konstrukci-je kom{ije su vezali za ku}u ovihnesre}nih ljudi, tako da su izgradiliterase preko njihovog krova, pakada god ne{to rade, a rade stalno,jer je u njihovoj ku}i sme{ten mag-acin, trese se kom{ijska ku}a iztemelja. Uz sve to, jedan prozor suim zaklonili ogrevnim drvima pa imje spava}a soba ostala u polumraku,a prozori na dva kupatila, iz kojihse {ire neprijatni mirisi, ne mogu nida se otvore.

Inspekcija je donelare{enje o ru{enju, koje 4 meseca~eka izvr{enje, a iz gradske vlasti jestigao savet da se prijavi eventualnakorupcija. U medjuvremenu, nasilnikom{ija Zvonko Petkovski podneoje zahtev za legalizaciju svogspornog objekta.

DNEVNO POPU[E 4,1 MILION EVRA

Broj pu{a~a u Srbiji u poslednjih10 godina smanjen je za 7%,

ali podaci pokazuju da svako drugodoma}instvo ima najmanje jednog~lana pu{a~a. Podaci Svetske fon-dacije za zdravlje plu}a iAmeri~kog dru{tva za borbu protivraka pokazuju da gradjani Srbijepu{e najvi{e cigareta po glavistanovnika. U Srbiji dnevno za cig-arete ljudi potro{e 4,1 miliona evra.Prema podacima objavljenim uSvetskom atlasu duvana, samojedan pu{a~ iz Srbije tokom godine

popu{i 2.861 cigaretu, gradjaninBosne i Hercegovine za 600 manje,a pu{a~ iz Hrvatske 1.621 cigaretu.

NAJAVILE[TRAJK-DOBILE

OTKAZ

[est radnica kuhinje na gradili{tukoridora 11, u Nepri~avi kod

Lajkovca, po kratkom postupkudobile su otkaze nekon {to suprethodno najavile {trajk, jer nisudobile platu tri meseca, a putnitro{kovi im nisu ispla}eni godinudana. Posle vi{e od dve godine radau kuhinji za gradjevinare gde supripremale tri obroka dnevno za200 radnika razvoze}i hranu odNepri~ave do Uba, rade}i svakogdana po devet sati bez slobodnogvikenda, dobile su re{enju o raskiduradnog odnosa koje im je uru~ioposlodavac Hotel “Palisad”Zlatibor, gde kratko pi{e da je pre-stala potreba za njihovim radom,kao i da je istekao rok na koji suanga`ovane.

Medjutim, PR mena-d`erka “Palisada” JovanaRadovanovi} ka`e da su drugirazlozi u pitanju – nezadovoljandirektor: -Na`alost, one nisu jedinekoje tri meseca nisu primile platu,niko od zaposlenih je nije primio, sobzirom na te{ku situaciju. U tokuje proces rekonstrukcije hotela ukoji se ula`e sve {to se zaradi, alijedini i isklju~ivi razlog za otkazejeste nezadovoljstvo direktora nji-hovim radom.

Rubriku priprema: Marijana Maljkovi}

20. januarU Srbiji se sve te`e

`ivi. Dr`ava nampumpa ra~une zastruju i grejanje,iako je ovde prole}e,a ne mraz. Kodmene na posluumesto plate delepakete sa suvimmesom, koje ja nesmem da jedem zbogpritiska, a Jelenazbog {e}era u krvi.Tako je bilo i kada jeJugoslavija po~ela da se raspa-da, delili su nam pakete sa hra-nom.

I [umadija je po~elada gladuje. Po{to su dvojica[umadinaca bili gladni, odlu~e

da uhvate slona u beogradskomZoo vrtu i da ga pojedu. Jedan

ode da nalo`i vatru,a drugi ode da gauhvati, ali se brzovratio bez plena. –[to ga nisi ulovio? –Pobegao mi je –odgovori drugi. –La`e{, sam si gapojeo! – naljuti se[umadinac na zeml-jaka.

Sti`u namizbori da se svadjamo oko poli-ti~kih kandidata, a ne zato {tonam kasne plate po mesec dana,{to nam se spremarobovlasni~ki Zakon o radu.Va`no je da je vreme lepo i daje Bog sa nama, a i sveti Jovan.

26. januarPade sneg da sakrije

tragove nemara u Srbiji. Sada miSrbija izgleda kao mlada u belojven~anici, ali kidnapovana odstrane Velikog Brata. Danas uSrbiji sve stranke li~e jedna nadrugu, opzicije nema i svepri~aju samo o EU. Biv{i antievropljani Da~i} i Vu~i} su slav-ili kao mlado`enje prvi prijemSrbije na razgovorima u EU.Narod koji po~inje masovno da{trajkuje za njih nije bitan.

Idemo na vandredneparlamentarne izbore 16. marta,odlu~io je vladar AleksandarVu~i}. Srbija je te`ak bolesnik iumesto da joj ministar privredeRadulovi} odse~e nogu i operi{estomak, on podnosi ostavku, jer

Vu~}u nije do reformi, nego dogole vlasti.

Sada }e da krene prlja-va izborna kampanja, bi}u u njojsvakojakih optu`bi i kleveta.Majstori za to su Ni{lije, kojekunu na specifi~an na~in.

1. februarU Srbiji vozovi ne sao-

bra}aju, pola Vojvodine je bloki-rano, jer su drumovi zaledjeni.Nije rat, nego mraz i led,ameri~ki, ne onaj iz viskija ve}nebeski. Greje nas samo vrelapoliti~ka izborna kampanja, ukojoj na svim tv ekranima suv-ereno vlada A. Vu~i}.Predsednika Nikoli}a i premijeraDa~i}a nigde nema, oni su sadasamo tehni~ka vlast.

Dve decenije ve}gledamo iste vodje i dosadili sunarodu. Ne znam koliko su dosad-ni Srbima u rasejanju, aliKancelarija za dijasporu jepokrenula akciju: Glasajte u Srbiji!

Mo`da bi trebalo da sekandidujem u ime dijaspore, jersam tamo, kako mi se ~ini popu-laran. Upravo sam dobio Teslinumedalju iz Kanade, imam Zlatnopero iz Slovenije, Povelju SUC izSAD, Teslinu povelju iz Filadelfije,Zahvalnicu SPC iz Australije. Daosnujem Stranku rasejani Srbisveta, pa da vladamo?

Kako je kod vas, imalili leda, makar za viski?

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

MARKOVI KONACI

I Z T U D J E G U G L A

20 Februar 2014.

[VAJCARAC U BEOGRADUAko bi Srbija sutra morala

da pristupi Evropskojuniji, to bi bio veliki

gubitak za ~ove~anstvo. Tako bise izgubio jedan na~in `ivota gdesu ~asovnici mek{i nego naDalijevim slikama, gde `ene vi{esanjare od gospodje Bovari, gdesu mu{karci hrabriji od vukauhva}enog u kljusu koji sebi otki-da {apu da bi se oslobodio.

Osim stalnih susreta sastarim prijateljem Srbinom, mojprvi pravi kontakt sa Srbijom bioje poziv predsednika Udru`enjaknji`evnika Srbije, koji mi jeponudio poetski azil, nakon {to je{vajcarsko udru`enje odbilo dame primi u svoje redove. To jebio izvanredan potez. Dakle, jo{postoji zemlja na svetu gde seljudi podsmevaju slici serviranoju svetu o njima, zemlja u kojojse ljudi anga`uju za unapredizgubljene stvari i negativcepoput mene, ne haju}i za poten-cijalne reakcije; dakle, izvan[vajcarske jo{ postoji zemlja kojapru`a otpor! Bilo je to dovoljnoneuobi~ajeno da me nagna dapostanem ~lan Udru`enjaknji`evnika Srbije. Otad, Srbija i

ja ~inimo jedan neobi~an par. Parvezan uzajamnom fascinacijom, ukojoj svako predstavlja u o~imaonog drugog ne{to {to nikad ne}ebiti.

MELANHOLIJA IPRENATRPANOST

Tako sam se jednogdana obreo u Beogradu.Prepe{a~io sam taj pomalo sivgrad, koji je sav neodredjenomirisao na ugalj i na kuhinjskaisparenja. [etao sam Knez-Miha-ilovom, popio kafu u Kolarcu.Posmatrao sam sa tvrdjave, kakoproti~u Sava i Dunav i zate~enobi{ao vojni muzej gde su, napanoima po`utelim od vremena,do najsitnijih detalja opisane epi-zode otpora protiv turskog osva-ja~a. Na kraju sam proveo neko-liko sati u neverovatnom zoo-vrtukoji krasi obode tvrdjave.

U o~ima `ivotinjaprona{ao sam istu melanholijuprisutnu u tako lepom i dubokompogledu predivnih `ena koje{etaju trotoarom, kao boginjenebeskim podijumom.Melanholija: to je klju~na re~.Ona vlada svuda, u vazduhu,

zidovima, licima, i pokretimaljudi. Kao da ne{to satire grad injegove stanovnike. Ne{to {to nemo`e izdr`ati jedno ljudsko bi}e,jedan narod, jedna zemlja. UBeogradu, kao da je ceo svet

Atlas.Istra`uju}i dublje, otkri-

vao sam uzrok te melanholije. Toje ose}aj onih koji posmatrajukako reka te~e i kako vreme pro-

lazi, i pri tom ostaju ubedjeni dani{ta ne}e izmeniti njihovu sud-binu, da ih niko ne}e osloboditikobi koja im se obru{ila na rame-na. Prolaze}i kroz Beograd, frapi-rani smo zgradama koje jo{ nose

o`iljke rata sa NATO-om, alinaro~ito mnogobrojnim zgradamana~etih vremenom. Ovde je sveotpor, otpor Amerikancima,savremenosti, vremenu, samom

sebi.Da bi se taj otpor

savladao, prostor je neverovatnopretrpan. Ulice, radnje, arhitektu-ra, saobra}ajne ose, sve jehaoti~no, prezagu{eno, iracional-

no. Ovde vladaza~uduju}a predispozi-cija za snala`enje, zabavljenje svim isva~im. Kao da jesvemu tome cilj da seeventualni osvaja~ izgu-bi u krivinama lavirinta,u kojima bi poslebeskrajnog kru`enjaizgubio i `elju za osva-janjem.

Melanholija ipretrpanost: to su mojinajsna`niji utisci oovom malom balkan-skom narodu dok gazimpo njegovom tlu.Njegova istorija jepo~ela jednim porazomkoji su Srbi nosili u

sebi vekovima, pridaju}i musakralni karakter moralne pobede,na kojoj su izgradili nacionalniidentitet.

Oskar Frajzinger