Uputstvo za pisanje stručnih i naučnih radova - preuzmite PDF

Prof. dr PREDRAG DAMNJANOVIĆ

UPUTSTVO ZA PISANJE

STRUČNIH I NAUČNIH

RADOVA

Beograd, 2016.

1

Prof. dr PREDRAG DAMNJANOVIĆ

UPUTSTVO ZA PISANJE

STRUČNIH I NAUČNIH

RADOVA

Beograd, 2016.

2

S A D R Ž A J

Strana

U V O D .......................................................................................................................................... 3

1. POJAM I SVRHA PISANJA STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA .................................... 4

2. PRIPREME ZA PISANJE STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA ........................................ 5

2.1. Izbor teme ........................................................................................................ 5

2.2. Bibliografska priprema .................................................................................... 5

2.3. Struktura rada .................................................................................................. 6

2.4. Uloga mentora ............................................................................................... 13

3. DOKUMENTACIONA OSNOVA PISANJA STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA ............................................................................................................. 14

3.1. Citiranje po oksfordskom sistemu ................................................................. 15

3.2. Citiranje po harvardskom sistemu ................................................................. 18

3.3. Citiranje po vankuverskom sistemu .............................................................. 19

3.4. Citiranje po APA sistemu .............................................................................. 20

4. JEZIK I STIL RADA .............................................................................................................. 22

4.1. Jezik ............................................................................................................... 22

4.2. Stil ................................................................................................................. 22

5. TEHNIČKA OBRADA RADA .............................................................................................. 22

L I T E R A T U R A ................................................................................................................... 31

P R I L O Z I ............................................................................................................. 32

3

U V O D

Uputstvo za pisanje stručnih i naučnih radova namenjeno je, pre svega, studenima Visoke

škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu radi lakše i brže izrade radova koji će

sadržajno, metodološki i tehnički odgovarati osnovnim zahtevima za određenu vrstu završnih

radova. Uputstvo može biti korisno i nastavnicima – mentorima, kao i onima koji obrađuju ili tek

nameravaju da obrađuju stručne i naučne probleme.

Izradu ovog upustva u velikoj meri je uslovila okolnost da studenti poseduju određena

znanja i iskustva u izradi različitih pisanih radova, ali da sve to nije dovoljno, da je parcijalno i da

nije sistematizovano. Posebno su oskudna znanja koja se odnose na osmišljavanje elemenata

kompozicije završnog rada, kao i na tehničku obradu.

Namena uputsva u velikoj meri je uslovila njegovu strukturu, obim i način pisanja,

didaktičko i tehničko oblikovanje, širinu i druga pitanja.

Tekst uputstva je oblikovan u pet delova (celina), između kojih je uspostavljeno

sadržajno-logičko jedinstvo.

Prvi deo – Pojam i svrha pisanja stručnih i naučnih radovarada – sadržajem treba da

doprinese pravilnom shvatanju vrste završnih radova i svrhu njihovog pisanja.

Drugi deo Pripreme za pisanje stručnih i naučnih radova rada obrađuje pripremu

studenata za izradu završnih radova, sa namerom da ih uputi kako da izaberu odgovarajuću temu,

da pronađu i koriste potrebnu literaturu i da odrede strukturu rada (naslovnu stranu, sadržaj, uvod,

glavni deo, zaključak, spisak literature i priloge). U ovom delu je ukazano i na ulogu mentora u

izradi master rada.

Treći deo Dokumentaciona osnova pisanja stručnih i naučnih radova daje osnovne

smernice za korišćenje citata u tekstu, kao i fusnota, sa odgovarajućim primerima.

Četvrti deo – Jezik i stil stručnih i naučnih radova – ukazuje na osnovne zahteve jezika i

stila koje treba uvažavati pri izradi određenih završnih radova.

Peti deo Tehnička obrada stručnih i naučnih radova usmerena je na izradu forme,

odnosno davanje konačnog izgleda rada: oblikovanje teksta i svođenje na određeni obim;

ilustrovanje rada slikama, tabelama i grafikonima; pisanje matematičkih formula, kao i način

predaje rada.

4

1. POJAM I SVRHA PISANJA STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA

Stručni radovi su vrsta pisanih radova aplikativnog karaktera. Zato se njihova svrha

sastoji u prikupljanju, objašnjavanju, proveravanju i vrednovanju poznatih činjenica, informacija

i teorija, kao i u sagledavanju njihove primenljivosti u struci.

Postoji više vrsta stručnih radova. Iz praktičnih razloga, u ovom radu obradiće se

seminarski, završni i diplomski radovi.

Seminarski rad je najjednostavnija vrsta završnih radova. Njime se obrađuje određena

tema, ili neko složenije pitanje teorijskog ili praktičnog karaktera iz okvira studijskog programa

pod rukovodstvom mentora – predmetnog nastavnika. Njegovom izradom studenti produbljuju

svoja znanja, razvijaju sposobnost pismenog saopštavanja svojih misli, ideja, znanja i osećanja, a

odbranom seminarskog rada razvijaju sposobnost usmenog izražavanja, smisao za uspešnu

komunikaciju i uspešno zastupanje svojih ideja, stavova i saopštavanje svojih znanja. Seminarski

radovi doprinose i razvoju akademske pismenosti studenata.

Završni rad je stručni (predmetni) rad koga studenti pišu na prvom stepenu visokog

obrazovanja, tj. na osnovnim akademskim studijama koje traju tri godine (180 ESPB). Tema rada

treba da bude jasno definisana, sadržajno (u pogledu obima) odmerena i usklađena sa

mogućnostima studenta da datu temu obradi na odgovarajućem stručnom nivou.

Diplomski rad je, takođe, završni rad na osnovnim akademskim studijama, ali koje traju

četiri godine (diplomske akademske studije – 240 ESPB). Njime se proverava stručna

kompetencija, sistematičnost u prikazu postojećih znanja u nauci i osposobljenost studenta za

neke oblike samostalnog rada. Diplomskim radom student može da demonstrira i svoju

osposobljenost za rešavanje praktičnih problema. Zato je ova vrsta rada po obimu, u izvesnoj

meri, šira od prethodnog – završnog rada.

Naučni radovi, bez obzira na to koja je vrsta istraživanja u pitanju, mogu da budu

naučno-saznavalački i aplikativni. To se temelji na činjenici da svako naučno istraživanje

karakteriše dvojaka usmerenost – okrenutost ili ka otkrivanju novih naučnih istina ili ka

proveravanju i potvrđivanju već poznatih istina, ali bez strogih naučnih granica. Pri tome se, u

oba slučaja, primenjuju naučne metode. Zato se u ovu kategiriju radova mogu svrstati i master

završni rad.

Master rad je završni rad master akademskih studija koje traju jednu ili dve godine (drugi

stepen visokog obrazovanja). Završetkom ovog nivoa studija studenti stiču dodatnih 60 ili 120

ESPB, u zavisnosti da li su osnovne akademske studije trajale tri ili četiri godine.

Master rad je samostalni naučno-stručni rad u kome studenti samostalno obrađuju

određenu temu pod vodjstvom nastavnika mentora. Tematika koja se obrađuje je složenija nego

u prethodnim vrstama završnih radova, a njena obrada podrazumeva uvažavanje, pre svega,

osnovnih epistemoloških principia naučnog saznanja (opštost, objektivnost, sistematičnost,

preciznost, pouzdanost i sistematičnost). Pored toga, master rad treba da pruži dokaze i o

osposobljenosti studenta da se koristi naučnim metodama, tehnikama i instrumentima

istraživanja. I, konačno, master rad ne predstavlja samo završni čin provere već i kreativan napor

studenta i njegovog mentora u objedinjavanju znanja konkretnog studijskog programa.

5

2. PRIPREME ZA PISANJE STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA

2.1. Izbor teme

Na izbor teme utiče čitavi niz faktora. Samim tim se i izbor teme sastoji u izvesnoj meri u

usklađivanju tih faktora, jer se oni nikada ne pojavljuju izolovano, već uvek u međusobnoj

interakciji.

Teme za izradu završnih radova rezultat je konsultacija nastavnika mentora i studenta.

Pri tome, teme mogu da predlažu predmetni nastavnici, ali se predlog može prepustiti i

studentima.

Lični afinitet studenta prema određenoj naučnoj, odnosno stručnoj oblasti od presudnog je

značaja za izbor teme. Osim toga, ne mogu se zanemariti i njegova prethodna znanja i iskustvo.

To su bitni motivacioni činioci i neophodni preduslovi da se rad brzo, lako i kvalitetno napiše.

Tema rada može da bude povezana sa teorijskim aspektima naučne discipline ili sa

praktičnim aspektima nastavno-predmetne oblasti (empirijsko istraživanje određene pojave ili

analiza slučaja iz prakse).

Bez obzira da li je tema više okrenuta teoriji ili praksi, ona treba da zadovolji određene

kriterijume, kao što su:

savremenost i aktuelnost,

atraktivnost,

interesantnost,

relevantnost za datu naučno-stručnu oblast,

podobnost za obradu (sa stanovišta dostupnosti izvora i vremena za obradu),

preciznost u sadržajnoj određenosti i odmerenosti (ni preuska niti preširoka),

konkretnost (ne apstraktna ili uopštena).

Priroda teme rada opredeljuje i način obrade. U nastavnoj praksi postoje sledeća tri

načina:

(1) ako je tema teorijska, student prikuplja relevantnu literaturu, vrši izbor i struktuiranje

sadržaja prema tezama postavljenim u okviru određene teme, analizira izabrani sadržaj i

prezentira saznanja relevantna za temu;

(2) kod tema koje su više okrenute praksi student vrši izbor i struktuiranje sadržaja prema

tezama postavljenim u okviru teme definiše metodologiju empirijskog istraživanja, sprovodi

istraživanje, pri čemu se koristi i primerima iz prakse i njihovom analizom, rešava konkretni

praktični zadatak i slično;

(3) teme teorijsko-aplikativnog karaktera zahtevaju kombinaciju prethodna dva načina.

2.2. Bibliografska priprema

Kad je izabrana tema jasno formulisana pristupa se, u konsultaciji sa mentorom,

prikupljanju građe – izvora informacija koje će poslužiti za izradu rada i donošenje adekvatnih

zaključaka. To nije mehanički već kreativni čin, jer se proučavanjem ranijih saznanja stvara

pogodna osnova za razvoj novog shvatanja.

6

Osnovni izvori podataka su razni pisani materijali: enciklopedije, knjige, monografije,

radovi objavljeni u domaćim i inostranim časopisima, razna dokumenta i drugo. Pisane materijale

student sam prikuplja ili do njih dolazi u biblioteci.

Brojne i veoma značajne informacije vezane za temu rada mogu se dobiti i korišćenjem

INTERNET mreža (Internet je međunarodna kompjuterska mreža pomoću koje se može dobiti

bilo koji podatak, koji je unet u mrežu, počev od običnih novinarskih reklama, preko novinarskih

vesti, do najnovijih naučnih informacija). Pri tome se mora voditi računa o pouzdanosti i

sigurnosti tih podataka.

2.3. Struktura rada

Strukturu završnih radova čine: naslovna strana, sadržaj, uvod, glavni deo (razrada

teme), zaključak, spisak literature i prilozi (po potrebi).

Naslovna strana je prva strana rada. Ona treba da pruži osnovne informacije o autoru i

radu, kao što su:

naziv visokoškolske ustanove,

naziv studijskog programa

naznaku o vrsti završnog rada,

naslov završnog rada,

nstavničko zvanje, akademsku titulu, ime i prezime mentora,

ime i prezime studenta i broj indeksa i

mesto i godina izrade rada.

Svi elementi sadržaja nalovne strane su unapred i precizno definisani osim naslova. On se

definiše u skladu sa izabranom temom rada, dovoljno deskriptivno, precizno, koncizno,

informativno i atraktivno.

Vajnberger ističe da je sa naslovom isto kao i sa devojkom. „Naslov je

haljina prema kojoj se delo dočekuje. Prema haljini se dočekuje, prema pameti

ispraća“. Pri tome, pod pameću on podrazumeva samu sadržinu dela.

Citirano prema: Mihailović, D, Metodologija naučnoistaživačkih projekata, Centar za

primenjenu psihologiju, Beograd, 1995, str. 143.

Sadržaj predstavlja tekstualno-numerički pregled delova rada. U njemu su navedeni

osnovni delovi rada, tj. naslovi i podnaslovi koji odražavaju njegovu strukturu i brojevi strana na

kojima se nalaze. Shodno tome, sadržaj se piše nakon završetka teksta i njegovog ostraničavanja,

kao što je urađeno u ovom uputstvu.

Sadržaj može biti na početku ili na kraju rada. Ispravno je i jedno i drugo, ali je, zbog

lakšeg snalaženja čitalaca i preglednosti, prihvatljiviji prvi način.

Uvod na originalan način przentira suštinu problema koji se razmatra u radu, ukazuje na

njegov značaj, razloge (motive) za njegovu obradu i daje kratak pregled sadržaja rada. Obim

uvoda je poželjno da bude u okviru jedne do dve strane.

7

Uvod je „veli jedan pisac ukusno predjelo koje ćemo servirati svome

čitaocu, pre nego što mu iznesemo glavno jelo...“

Živković, D, Pravi put i stranputice u pisanju, O kompoziciji i stilu pisanih sastava, BIGZ,

Beograd, 1978, str. 36.

Glavni deo (razrada teme) je osmšljen, temeljan i argumentovan prikaz teorijske utemeljenosti

teme (analiza literature i prethodnih srodnih istraživanja) i praktičnih (ilustrativni primeri, po

pravilu originalni) rezultata koji se odnose na zadatu temu, metodološkog pristupa istraživanju i

rezultata istraživanja i njihove interpretacije. On je najvažniji i svakako najobimniji deo rada

(obično čini 7080% rada). Njime treba obuhvatiti sve ono što je u uvodu obećano. Zbog toga je

obično raščlanjen na poglavlja, podpoglavlja, odeljke i didaktičke celine (pasuse). Svi navedeni

delovi treba da budu pravilno raspoređeni i signirani, međusobno povezani i adekvatno

dimenzionirani.

Raspored i signiranje delova može se izvesti slovima, brojevima i njihovom

kombinacijom. Najčešće se koristi signiranje pomoću sistema brojeva, a ponekad i signiranje

kombinacijom brojeva:

KOMBINACIJA

ARAPSKIH I RIMSKIH

BROJEVA

KORIŠĆENJE

ARAPSKIH BROJEVA

KOMBINACIJA

BROJEVA I SLOVA

I ______________

1. _____________

1.1. ___________

1.2. __________

2. ____________

2.1. __________

2.2. __________

2.2.1. _____

2.2.2. _____

3. ____________

3.1. _________

3.2. _________

II _____________

................................

1. _____________

1.1. ___________

1.2. ___________

2. _____________

2.1. __________

2.2. __________

2.2.1. ____

2.2.2. ____

3. _____________

3.1. _________

3.2. __________

4. _____________

................................

I ______________

A. ____________

1. ____________

2. ____________

B. ____________

1. ___________

2. ___________

a) ________

b) ________

3. ____________

1. ___________

2. ___________

II _____________

...............................

Jedan od mogućih načina signiranja rada brojevima prikazan je na primeru 1.

Bez obzira na to za koji se sistem (način) signiranja opredelimo, on se mora dosledno

primenjivati.

8

Primer 1.

Radi lakšeg pisanja sadržaja, kojim se prikazuje raspored signiranih delova rada, korisno

je u grupi „Styles“ obeležiti nivoe naslova (signiranih delova) sa „Heading 1“ – osnovni naslov, a

podnaslove prema nivoima sa „Heading 2“, „Heading 3“, a po potrebi se mogu koristiti i niži

nivoi (primer 2). To omogućava, kad se rad završi, automatsko generisanje sadržaja.

I ORGANIZACIJA I METODE ISTRAŽIVANJA

TRŽIŠTA

1. NOSIOCI I ORGANIZACIONI OBLICI

ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA

(tekst)

1.1. Specijalizovane organizacije za

straživanje tržišta

(tekst)

1.2. Sopstvene službe za istraživane tržišta

(tekst)

1.2.1. Istraživanje tržišta u okviru

komercijalnog sektora

(tekst)

1.2.2. Istraživanje tržišta u okviru

razvojnog sektora

(tekst) . . .

9

Primer 2.

Prilikom pisanja glavnog dela rada, zbog jasnije i potpunije sadržajno-logičke

argumentovanosti, neophodno je uvažavati određena pravila.

Jasnoća i konciznost. Prilokom pisanja treba se osloboditi „suvišnog” sadržaja i

bespotrebne istorijske faktografije, već se usmeriti na ono što je neposredno vezano za temu i što

je značajno.

Skladnost i jedinstvo delova. Svi delovi, kao što je već naglašeno, moraju da budu

adekvatno dimenzionirani i međusobno logički povezani u jedinstvenu celinu, a usmereni na

davanje odgovora na osnovna pitanja u radu.

Isticanje sadržaja koji je značajan. Bitni delovi teksta treba da dobiju određeni prostor i

mesto u redosledu saopštavanja. Isto tako se i važnijim konstatacijama treba obezbediti više

prostora.

Razumno rasuđivanje i zaključivanje. Utvrđivanje stavova o pitanjima koja se razmatraju

u radu mora da bude razumno, pri čemu se svaki stav treba da obrazloži i argumentuje. Naravno,

ne treba težiti samo onim argumentima koji idu u prilog rešavanju postavljenih pitanja, već treba

kritički sagledati i različite stavove i mišljenja, ukoliko ih ima.

Korišćenje primera. Poželjno je da se sopstveni stavovi ilustruju adekvatnim primerima

radi ubedljivije argumentacije.

Zaključak je finalni deo rada. U njemu se na sistematičan i koncizan način saopštavaju

najvažnija saznanja do kojih se došlo. On proizilazi iz čitavog sadržaja rada, pa se preporučuje

autoru da podrobno pročita sve ono što je prethodno napisao.

10

U zaključku treba da se oceni, po mogućnosti kritički, tema koja je bila predmet razrade,

procene stanja ili situacije, potvrde ili odbace postavljene hipoteze, iskažu poruke i doprinos rada,

kao i da se ukaže na probleme i pitanja koji bi trebalo dalje obraditi i proučiti.

Spisak literature je sistematski pregled svih izvora koji direktno ili indirektno tretiraju

sadržaj teme rada i koji su korišćeni tokom izrade. Ako je rad pisan latinicom spisak literature se

navodi po abecednom redu, a ako je korišćena ćirilica onda se navodi azbučnim redom, osim u

slučaju kad se koristi vankuverski sistem citiranja, jer se, u tom slučaju, u konačnom spisku

literature, reference ređaju u nizu prema redosledu (broju) njihovog prvog pojavljivanja u tekstu.

Postoje različiti sistemi navođenja referenci u literaturi. Sistem za koji smo se opredelili

mora da se dosledno primenjuje od prve do poslednje reference, kao i pri pozivanju na literaturu

prilikom citiranja ili parafraziranja određenih sadržaja.

Navođenje literature po oksfordskom sistemu

Oksfordski sistem navođenja literature koristi se u društveno-humanističkim naukama. U

spisku konačne literature reference se ređaju po abecedi (ako su pisane latinicom) ili azbuci (ako

su pisane ćirilicom).

Ako je referencu koja se navodi u spisku litaerature napisao jedan autor, onda se piše

njegovo prezime i početno slovo imena ili puno ime. U slučaju kada delo ima dva autora, tada se

ispisuje prezime i početnoslovo imena ili puno ime oba autora. Kod dela koja imaju tri autora

obično se ispisuje prezime i početno slovo sva trin autora. Međutim, ako je delo rezultat rada

četiri i više autora, onda se ispisuje prezime i početno slovo imena prvog autora i dodaje

skraćenica – i dr. (primer 3).

Primer 3.

Prethodni primeri odnosili su se na knjige, kada su u pitanju časopisi i sadržaji sa

interneta, takođe, je neophodno poštovati određene standarde (primer 4).

Knjiga jednog autora:

1. Damnjanović, P, Poslovna etika, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015.

Knjiga dva autora:

2. Babić, M. i Stević, B, Menadžment – koncept i proces, MB „Centar“, Beograd, 1997.

Knjiga tri autora:

3. Čukanović-Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S, Metodologija naučnih istraživanja, Visoka

škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015.

Knjiga ćetiri i više autora:

4. Babić, M. i dr, Menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 1994.

11

Primer 4.

Navođenje literature po harvardskom sistemu

Harvardski sistem navođenja referenci je novijeg datuma i veoma je zastupljen u naučnoj

i stručnoj literaturi prirodnih i društvenih nauka. Prema ovom sistemu literatura se ne oznaćava

brojevima već se navodi alfabetskim (azbučnim) redosledom. Kako se u spisku literature navode

knjige dato je u primeru 5. Navođenje radova koji su objavljeni u časopisima, kao i sadržaja sa

interneta prikazano je u primeru 6.

Primer 5.

Primer 6.

Navođenje literature po vankuverskom sistemu

Članak iz časopisa:

1. Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O, The Analysis of Contemporary Environment Impact upon

Organizational Operations, Serbian Journal of Management, University of Belgrade, Technical Faculty in Bor,

Vol. 5, No. 1, 2010, pp. 97109.

Članak preuzet sa internet sajta:

2. Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog –master rada, http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf

(pristupljeno 30. 03. 2016).


Damnjanović, P. (2015). Poslovna etika. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.

Knjiga dva autora:

Stanković, R. i Radić, V. (2014). Upravljanje kvalitetom. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i

preduzetništvo.

Knjiga tri autora:

Čukanović-Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S. (2015). Metodologija naučnih istraživanja.

Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.


Damnjanović, P. i dr. (2012). Menadžment ljudskih resursa. Beograd: Etnostil.


Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O. (2010). The Analysis of Contemporary Environment Impact upon

Organizational Operations. Serbian Journal of Management. Vol. 5 (1), pp. 97109.


Blesić, M. Uputstvo za izradu završnog –master rada. Dostupno na:

http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf [pristupljeno 30. 03. 2016].

Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa interneta koristi se oznaka Anonymous.

Anonymous. http://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-izvora.html

[pristupljeno 30. 03. 2016].

12

Navođenje literature po vankuverskom sistemu

Vankuverski sistem navođenja izvora poznat je i kao numerički sistem, jer se oslanja na

upotrebu brojki pri navođenju referenci u spisku literature. Naveđene brojke koriste se i za

objašnjavanje autorstva u otvoerenom tekstu.

Ovaj sistem je dobio ime prema Međunarodnom udruženju urednika medicinskih časopisa

(International Committee of Medical Journal Editors – ICMJE) koje je ustanovilo obrazac za

naučne radove koji se podnose medicinskim časopisima. Udruženje je poznato i kao Vankuverska

grupa koja je prvi sastanak održala u Vankuveru 1978. godine.

Popis referenci (izvora) u spisku literature ređa se redosledom kojim se pojavljuju u

tekstu.

Primeri navođenja referenci u spisku literature dati su u prilozima 7. i 8.

Primer 7.

Primer 8.

Kombinovani sistem navođenjа literature

Nije redak slučaj da neki autori pri navođenju literature kombinuju prethodna dva sistema

– harvardski i vankuverski. U tom slučaju, autori se ređaju po abecedi ili azbuci prezimena prvog

autora uz istovremeno određivanje rednog broje. U otvorenom tekstu kod citata ili parafraziranog

dela sadržaja nekog rada navodi se samo redni broj reference.


1. Damnjanović, P. Poslovna etika. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo; 2015.

Knjiga dva autora:

2. Babić M, Stević, B. Menadžment – koncept i proces. Beograd: MB „Centar“; 1997.

Knjiga tri autora:

3. Čukanović-Karavidić M, Karavidić S, Pantelić-Vujanić S. Metodologija naučnih istraživanja. Beograd: Visoka

škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo; 2015.


4. Babić, M. i dr. Menadžment.Subotica: Ekonomski fakultet;1994.


1. Stefanović I, Damnjanović P, Jaško O. The Analysis of Contemporary Environment Impact upon

Organizational Operations. Serbian Journal of Management; 2010. Vol. 5 (1), pp. 97109.


2. Blesić M. Uputstvo za izradu završnog –master rada. [Internet].Dostupno na:

http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf [pristupljeno 30. 03. 2016].

Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa Interneta koristi se oznaka Anonymous.

3. Anonymous. http://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-izvora.html

[pristupljeno 30. 03. 2016].

13

Navođenje literature po APA sistemu

APA sistem je, takođe, jedan od sistema koji se koristi za cititiranje i navođenje literature.

Ovaj sistem je razvila Američka psihološka asocijacija (American Psychological Association –

APA), kojim je precizno definisala smernice o svim aspektima procesa pisanja stručnih i naučnih

radova. Težilo se da se time osigura jsnoća i konzistentnost prezentovanog rada. Po mnogima,

ovaj sistem je najdominantniji u društvenim i humanističkim naukama.

APA standardi se objavlhuju u priručniku Publication Manual of the American Psychological

Association.

Navođenje knjiga i monografija u popisu literature po APA sistemu istovetno je kao i po

harvardskom sistemu (primer 5).1 Međutim, kada je u pitanju navođenje članaka iz časopisa i sa

internet sajtova pravila su jasno definisana (prilog 9).

Primer 9.

Prilozi (ako ih ima) daju se na kraju rada i označavaju rednim brojevima. Oni imaju

određeni značaj za bolje razumevanje sadržaja rada, ali se ne mogu prikazivati u osnovnom

tekstu. To mogu biti istraživački instrumenti (upitnici, skale procene, testovi znanja i slično),

razne tabele, grafikoni, formulari, statistički podaci, dodatni tekstovi i slično.

2.4. Uloga mentora

Mentor ima vrlo značajnu ulogu u svim fazama izrade svake vrste završnog rada.

Saradnja mentora i studenta najčešće se realizuje na konsultacijama koje predstavljaju veoma

koristan oblik pomoći i usmeravanja studenta. Ovaj oblik saradnje može da ubrza pisanje rada i

da značajno doprinese njegovom kvalitetu. Naravno, veoma je korisna i komunikacija mentora i

studenta putem elektronske pošte, jer se i na taj način mogu otkloniti brojne dileme u vezi pisanja

rada.

Obaveze mentora su brojne i složene. On treba da usmeri studenta da pravilno izabere i

formuliše temu, da preporuči literaturu koja je neophodna za izradu rada i da uputi studenta gde

je može naći. Takođe, treba studentu da pruži osnovne metodološke smernice za pisanje rada i da

1 Manji broj autora pri navođenju referenci u spisku literature po harvardskom sistemu umesto malih zagrada i dve

tačke koriste samo tačke i zareze kao znakove interpunkcije.


1. Stefanović, I, Damnjanović, P. i Jaško, O. (2010). The Analysis of Contemporary Environment Impact upon

Organizational Operations. Serbian Journal of Management, 5 (1), 97109.


2. Blesić, M. Uputstvo za izradu završnog –master rada. Preuzeto 30. marta 2016, sa

http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf

Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa Interneta koristi se oznaka Anonymous.

3. Anonymous. Preuzeto 30. marta 2016, sa

http://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-izvora.html

14

mu pomogne u koncipiranju strukture rada, kao i da mu pomogne u rešavanju nepoznanica koje

se mogu pojaviti tokom istraživanja ili teorijske razrade određene tematike.

3. DOKUMENTACIONA OSNOVA PISANJA STRUČNIH I

NAUČNIH RADOVA

Dokumentaciona osnova svih završnih radova doprinosi boljoj argumentaciji i

objašnjenju osnovnog sadržaja. U dokumentacionu osnovu se najčešće svrstavaju citati i fusnote.

Citati se koriste za označavanje teksta koji se doslovno preuzima od drugog ili drugih

autora. Taj deo teksta se piše pod znacima navoda Citati doprinose uverljivijoj argumentaciji

vlastitih stavova, većoj jsnoći i bogatstvu samog teksta, ali se treba čuvati „citatologije“ –

preterane upotrebe citata. Treba imati u vidu da se svako namerno ili greškom (nenamerno)

preuzimanje tuđeg teksta bez navođenja autora smatra plagijatom i kažnjivo je.

Za pravilno korišćenje citata treba imati u vidu šta, zašto i kako se citira. Citiraju se (šta)

veoma koncizne formulacije (definicije, kratka precizna objašnjenja i sl.), delovi teksta koji se

uklapaju u kontekst pisanja i delovi teksta na koji se daje kritički osvrt. Misao se citira (zašto)

radi dokazivanja vlastitih stavova, naročito kada je tekst u citatu od većeg značaja, ili češće za

ilustraciju sopstvenog mišljenja. Preuzeti tekst (misao) treba navoditi (kako) odmereno i adekvatno.

Treba izbegavati citate koji su poznati i široko korišćeni, a ako je baš neophodno

pozivanje na taj deo tekst, bolje je poslužiti se parafraziranjem.2

Pored teksta, mogu se citirati i brojke, procenti i druga pisana dokumentacija.

Fusnote su zabeleške ili napomene koje se pišu pri dnu stranice ispod kraće horizontalne

linije radi rasterećenja osnovnog teksta. Zbog toga se nazivaju i podnožnim napomenama. Pišu se

sitnijim slovima i označavaju arapskim brojevima bez zagrada (ponekad zvezdicama) koji su

malo podignuti. Brojevi počinju jedinicom i dalje ređaju po rastućem nizu. Treba voditi računa da

se uvek istim brojem (znakom) obeleži fusnota u podtekstu, kao i reči u tekstu na koje se odnosi.

Broj fusnote u tekstu, ako nije na kraju rečenice, piše se iza interpukcijskog znaka, a ako se citat

ili parafrazirani tekst završava tačkom, onda iza tačke (primer 10).

Primer 10.

Za razumevanje ponašanja potrošača treba ima ti u vidu „da je motivaciono ponašanje izazvano nekom

potrebom“,1 što ukazuje da je to ponašanje usmereno ka određenom cilju ne bi li se ta potreba zadovoljila.

Najvažnija zakonitost u zadovoljavanju potreba ogleda se u hijerarhijskoj organizaciji po principu prioriteta

u redosledu zadovoljavanja. „Kad pojedinac uspe da zadovolji važnu potrebu, posle toga će nastojati da

zadovolji onu koja je sledeća po značaju“.2

1 Damnjanović, P, Marketing i odnosi s javnošću, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2009, str. 56. 2 Kotler, F. i Keler, K, L, Marketing menadžment, Prevod sa engleskog jezika dvanaestog izdanja knjige, Data status, Beograd, 2006,

str. 185.

2 Parafraziranje je prepričavanje tuđih reči. I u ovom slučaju preuzete reči i ideje moraju se potkrepiti autentičnim

informacijama o samom autoru ili autorima.

15

Sobzirom na prirodu i namenu, fusnote mogu biti eksplikativne i dokumentarne

(bibliografske). Eksplikativne fusnote (primer 11) namenjene su za dodatno objašnjenje nekog

stava, zaključka i sl. u tekstu. Kao dopunska informacija, može sadržati različite ideje i činjenice,

kritičke osvrte, napomene, komparacije i sl. Bibliografske fusnote služe za navođenje izvovora iz

kojih je preuzet tekst (citat, podaci i sl.). Koriste se u oksfordskom sistemu citiranja.

Primer 11.

Kao esencijalna ljudska aktivnost komuniciranje je razmena informacija,1 simbolički, vrednosno i teleološki

organizovanih kao poruke, između dva (od kojih jedan može biti zamišljen/fiktivan), više i neograničenog broja

subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u određenom socijalno-psiho-loškom ambijentu i sa određenim

efektima.

1 Pojam informacije potiče od latinske reči informatio, što znači obaveštenje, saopštenje, izveštaj, podatak o nečemu. Informare znači dati

oblik, oblikovati, predočiti, što podrazumeva uputstvo, obaveštenje, saopštenje o toku radova ili nečijoj delatnosti.

3.1. Citiranje po oksfordskom sistemu

Korišćenje fusnota za navođenje autora i literature iz koje je doslovno preuzet ili

parafraziran deo teksta, kao što je rečeno, koristi se u oksvotdskom sistemu citiranja. Upućivanje

na literaturu smešta se u fusnoti (primer 12).

Primer 12.

Citat u otvorenom tekstu iz knjige jednog autora

Među definicijama odnosa s javnošću čini se najprihvatljivijom sledeća: „Praksa odnosa s javnošću je umetnost i

znanje kojim se, kroz uzajamno razumevanje zasnovano na istinitom i potpunom obaveštenju, postiže harmo-nija sa

okolinom“.1

1 Blek, S, Odnosi s javnošću, CLIO, Beograd, 2002, str. 11.

Parafraziran deo teksta iz knjige dva autora

Oblikovanje organizacione strukture preduzeća uslovljeno je nizom međusobno različito uticajnih faktora.

Menadžer ih mora poznavati da bi pravilno procenio intenzitet i snagu njihovog uticaja na formiranje organizacione

strukture u budućnosti.2

2 Stanković, R. i Radić, V, Organizacioni dizajn, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2014, str. 40.

Citat u otvorenom tekstu iz knjige tri autora

Metodologija jedne nauke uvek je determinisana prirodom njenog predmeta, odnosno prirodom naučnih

saznanja koja taj predmet materijalizuju. Shodno tome, „naučna disciplina koja se bavi proučavanjem metoda

(kojima seprikupljaju, temelje i analiziraju podaci), istraživanjem i razvojem njenih logičkih i organizacionih

pravila i normi, naziva se metodologija“.3

3 Čukanović-Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S, Metodologija naučnih istraživanja, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i

preduzetništvo, Beograd, 2015, str. 25.

16

Citat u otvorenom tekstu iz knjige četiri i više autora

Da bi preduzeće znalo prema kome će usmeriti svoje aktivnosti, potrebno je da utvrdi vrednost kupaca. „Pitanje

vrednosti kupca za preduzeće ima, međutim, veliki značaj ne samo za razvoj odnosa sa postojećim kupcima, već i za pridobijanje novih“.4

4 Lovreta, S. i dr, Menadžment odnosa sa kupcima, Data status, Beograd, str.160.

Citat u otvorenom tekstu iz časopisa

The environment is becoming more turbulent because of rising changes in the organizations. „The basic cause

of these tendencieslies in the process of globalization and in the accelerated development of science and

tehnology“.5

5 Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O, The Analysis of Contemporary Environment Impact upon Organizational Operations, Serbian

Journal of Management, University of Belgrade, Technical Faculty in Bor, Vol. 5, No. 1, 2010, pp. 107.

Citat u otvorenom tekstu iz članka preuzetog sa internet sajta

Izradom i odbranom master rada „student treba da pokaže da je ovladao elementima postavljanja

naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke“.6

6 Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog –master rada, str. 1, http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf

(pristupljeno 30. 03. 2016).

Ukoliko se u fusnotama jedan izvor ponavlja, ne treba u svakom navođenju davati sve

podatke, već se najčešće daje skraćeni prikazi, kao što su: Op. cit, str. 35; Ibidem, str. 35; Ibid,

str. 35; Isto, str. 35. Na primeru 13 prikazano je davanje podataka sa oznakom Ibid.

Primer 13.

Ako se ima u vidu pojmovno određenje etike, sasvim je opravdano etiku podeliti na dve osnovne grane. Prvu

granu bi činila teorijska etika, koja se bavi „...analizom, objašnj i razumevanjem morala.“7 U drugu granu etike

svrstala bi se normativna etika koja „nastoji da formuliše i obrazloži norme pravilnog, ispravnog, dobrog postupanja

ljudi i da tako odigra praktičnu, rukovodstvenu ulogu, da pomogne u samom delovanju“.8

7 Damnjanović, P, Poslovna etika, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015, str. 49. 8 Ibid.

Tehnička uputstva za pisanje fusnota

Word omogućava da se brojčane oznake fusnota automatski ređaju rastućim nizom u

tekstu i pri dnu stranice. U tu svrhu se kursor postavi na mesto u tekstu gde se ispisuje broj

fusnote i izabere kartica „References“, a u okviru nje iz grupe „Footnotes“ stavka „Insert

Footnote“ (primer 14). U otvorenom tekstu biće napisan broj fusnote koji je po redu, a u

podnožiju stranice taj isti broj pored koga treba da se unese potrebna informacija o autoru i

izvoru iz koga je doslovno preuzet ili parafraziran deo teksta (primer 15). Takođe se, na isti

način, ispisuje i broj eksplikativne fusnote.

17

Primer 14.

Primer 15.

18

3.2. Citiranje po harvardskom sistemu

Po harvardskom sistemu upućivanje na literaturu iz koje je preuzet citirani ili

parafrazirani tekst ne prikazuje se u fusnoti, već ostaje u otvorenom tekstu. Primer 16.

Pozivanje na jednog autora:

Prema Damnjanoviću (2015), moral je svoju osnovu našao u društvenim odnosime, religiji, običajima,

ali i u shvatanjima čoveka i njegove egzistencije.

Imajući prethodno u vidu, sasvim je logično da se „osnov morala shvata, s jedne strane, metafizički, kao

neka nadiskustvana činjenica, a s druge strane, empirijski, kao iskustvena činjenica, i to ili kao antropološki

osnov, ili kao društveni osnov“ (Damnjanović, 2015, str. 20).

Pozivanje na dva autora istog rada:

Stanković i Radić (2015) ukazuju na to da postoje brojne definicije pojma „kvalitet“. Kvalitet se shvata

kao udovoljavanje zahtevima, kao želja kupaca, kvalitet znači proizvoditi bez grešaka, a klijenti su istinske

sudije o kvalitetu, itd.

Dakle, nije teško zaključiti „da je kvalitet usaglašenost sa zahtevima i očekivanjima internih i eksternih

kupaca u svim područjima preduzeća, kako za proizvode tako i za usluge“ (Stanković i Radić, 2014, str. 15).

Pozivanje na tri autora istog rada:

Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić (2015) ističu da metodologije pojedinih nauka nisu

identične, ali da to nikako ne znači da su one međusobno potpuno nepovezane.

Složenost predmeta metodologije ukazuje na to da se metodološka razmareanja mogu obavqati na više

različitih ravni. „To su doktrinarni, strateški i operativni nivoi (ravni) metodološkog razmatranja“

(Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić, 2015, str. 26).

Pozivanje na četiri i više autora istog rada:

Liderstvo počiva na dvosmernoj komunikaciji. U tom kontekstu Damnjanović i dr. (2012) liderstvo

definišu kao sposobnost uticanja na ponašanje ljudi radi što uspešnijeg ostvarivanja organizacionih ciljeva.

Takođe, liderstvo je „proces usmeravanja drugih ljudi koji nije moguć bez njihove spremnosti na

saradnju“ (Damnjanović i dr, 2012, str. 64).

Pozivanje na rad iz časopisa:

Stefanović, Damnjanović and Jaško (2010) point out that the environment becomes turbulent due to the

increase of changes in organizations.

„The basic cause of these tendencieslies in the process of globalization and in the accelerated

development of science and tehnology“ (Stefanović, Damnjanović and Jaško, 2010, pp. 107).

Pozivanje na tekst sa interneta:

Prilikom citiranja ili parafraziranja delova teksta sa interneta navodi se autor (autori) ili naziv organizacije (preduzeća) i

godina objavljivanja. Ako ti podaci nisu poznati, u tekstu se navodi Anonymous i godina kada je Web stranica postavljena ili

ažurirana.

Master rad je prema Beslaću (2010) samostalno naučno-stručno ili stručno delo studenta, napisano pod

vođstvom mentora.


naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke“

(Beslać, 2010, str. 1)

19

3.3. Citiranje po vankuverskom sistemu

Kada se u otvorenom tekstu poziva na reference po vankuverskom sistemu, onda se

konkretni izvor označava rednim brojem u ovalnim ili uglastim zagradama. Pri tome se redni

brojevi ređaju kako se reference u tekstu pojavljuju. To znači da referenca koja se citira više puta,

imaće uvek isti redni broj i kao kod prvog pozivanja na nju (primer 17). Kada je potrebno u

otvorenom tekstu se može navesti i ime autora (primer18).

Primer 17.

Primer 18.

Vankuverski sistem citiranja pruža mogućnost da radove na koje se pozivamo u

otvorenom tekstu navodimo i u Superscript formatu, koji smanjuje brojeve i podiže ih gore

(primer 19). Da bi se to uradilo napiše se redni broj željene reference na mesto gde treba da bude,

a zatim se u opciji Font čekira Superscript i klikne na taster OK (primer 20).

Primer 19.

Osnov morala se shvata, „s jedne strane, metafizički, kao neka nadiskustvana činjenica, a s druge strane,

empirijski, kao iskustvena činjenica, i to ili kao antropološki osnov, ili kao društveni osnov“ [1].

Stanković i Radić [2] ističu da je oblikovanje organizacione strukture preduzeća uslovljeno nizom međusobno

različito uticajnih faktora. Menadžer ih mora poznavati da bi pravilno procenio intenzitet i snagu njihovog uticaja

na formiranje organizacione strukture u budućnosti.

Stanković i Radić2 ističu da je oblikovanje organizacione strukture preduzeća uslovljeno nizom međusobno

različito uticajnih faktora. Menadžer ih mora poznavati da bi pravilno procenio intenzitet i snagu njihovog uticaja

na formiranje organizacione strukture u budućnosti.

Faktorima organizacione strukture teoretičari6,8,21 pridaju različite značaje, ali ih niko ne dovodi u pitanje.

20

Primer 20.

3.4. Citiranje po APA sistemu

Citiranje referenci u tekstu po APA sistemu prilagođeno je savremenom akademskom

izražavanju. Ovaj sistem citiranja omogućava relativno brzo i jednostavno nalaženje dela koje je

citirano.

Ako se pozivamo na neko delo, sasvim je dovoljno da se uz ime autora navede godina

izdanja tog dela. Međutim, ukoliko se citira ili parafrazira deo teksta uz ime autora se navodi i

broj stranice sa koje je tekst preuzet (primer 21).

21

Primer 21.

Pozivanje na jednog autora:

Prema Damnjanoviću (2015), moral je svoju osnovu našao u društvenim odnosime, religiji, običajima,

ali i u shvatanjima čoveka i njegove egzistencije.

Imajući prethodno u vidu, sasvim je logično da se „osnov morala shvata, s jedne strane, metafizički, kao

neka nadiskustvana činjenica, a s druge strane, empirijski, kao iskustvena činjenica, i to ili kao antropološki

osnov, ili kao društveni osnov“ (Damnjanović, 2015: str. 20).

Pozivanje na dva autora istog rada:

Stanković i Radić (2015) ukazuju na to da postoje brojne definicije pojma „kvalitet“. Kvalitet se shvata

kao udovoljavanje zahtevima, kao želja kupaca, kvalitet znači proizvoditi bez grešaka, a klijenti su istinske

sudije o kvalitetu, itd.

Dakle, nije teško zaključiti „da je kvalitet usaglašenost sa zahtevima i očekivanjima internih i eksternih

kupaca u svim područjima preduzeća, kako za proizvode tako i za usluge“ (Stanković i Radić, 2014: str. 15).

Pozivanje na tri autora istog rada:

Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić (2015) ističu da metodologije pojedinih nauka nisu

identične, ali da to nikako ne znači da su one međusobno potpuno nepovezane.

Složenost predmeta metodologije ukazuje na to da se metodološka razmareanja mogu obavqati na više

različitih ravni. „To su doktrinarni, strateški i operativni nivoi (ravni) metodološkog razmatranja“

(Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić, 2015: str. 26).

Pozivanje na četiri i više autora istog rada:

Liderstvo počiva na dvosmernoj komunikaciji. U tom kontekstu Damnjanović i dr. (2012) liderstvo

definišu kao sposobnost uticanja na ponašanje ljudi radi što uspešnijeg ostvarivanja organizacionih ciljeva.

Takođe, liderstvo je „proces usmeravanja drugih ljudi koji nije moguć bez njihove spremnosti na

saradnju“ (Damnjanović i dr, 2012: str. 64).

Pozivanje na rad iz časopisa:

Stefanović, Damnjanović and Jaško (2010) point out that the environment becomes turbulent due to the

increase of changes in organizations.

„The basic cause of these tendencieslies in the process of globalization and in the accelerated

development of science and tehnology“ (Stefanović, Damnjanović and Jaško, 2010: 107).

Pozivanje na tekst sa interneta:

Master rad je prema Beslaću (2010) samostalno naučno-stručno ili stručno delo studenta, napisano pod

vođstvom mentora.


naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke“

(Beslać, 2010: 1)

22

4. JEZIK I STIL RADA

Pri pisanju stručnih i naučnih radova, pored poznavanja odgovarajućih sadržaja

relevantnih za temu koja se obrađuje, logičkog izlaganja i argumentacije stavova, neophodno je

uvažavati i osnovne zahteve jezika i stila.

4.1. Jezik

Priroda teksta podrazumeva i odgovarajući jezik. Tako, na primer, znanja iz

svakodnevnog života saopštavamo opisno-informativnim ili ekspresivnim jezikom. Međutim, ako

nekoga želimo da uverimo u nešto koristimo propagandno-ideološki jezik. Za izražavanje

naučnih znanja neophodno je da se koristi jezik činjenica i pojmova. Zato pri pisanju stručnih i

naučnih radova treba imati u vidu iskustvena saznanja o prirodi i odlikama jezika koji odgovara

naučnoj oblasti. Međutim, da bi on ostvario svoju saznajnu funkciju reči i rečenice moraju imati

smisla u teorijskom i praktičnom pogledu.

Ako je tekst napisan gramatički i pravopisno (ortografski) korektno, onda je lakše iskazati

ono što se želi, a čitaocu da shvati ono što je napisano. Dakle, jezik nije samo sredstvo za

saopštavanje misli već i bitna pretpostavka da misao bude jasno izložena i dovoljno obrazložena

da bi bila shvaćena.

4.2. Stil

Stil je samostalni jezički izraz, tj. način (forma) izražavanja misli. On je deo čoveka i

godinama se gradi. U njemu veliki udeo pripada talentu, ali on traži i kontinuirani trening kroz

pisanje i pismeno izražavanje.

Neosporno je, dakle, da je stil individualna karakteristika, ali i forma disciplinovane

interpretacije sadržaja u pogledu logičnosti, preciznosti i jasnoće. To znači da autori stručnih i

naučnih radova treba da upotrebljavaju stručno-naučne termine i druge reči u pravom, a ne u

prenosnom značenju, da pri pisanju obuzdavaju svoje emocije u interesu verodostojne

interpretacije podataka. Tekst treba da bude logično napisan tako da svaka rečenica ima svoje

mesto, kao karika u lancu i da prirodno izvire iz prethodne. U njemu treba da bude sve jasno,

precizno, jednostavno i koncizno napisano. Preciznost doprinosi da se bolje shvate stručne i

naučne postavke, kao i zaključci koji se izvode. Na taj način se pažnja usmerava na suštinu

problema koji se u temi rada obrađuje.

5. TEHNIČKA OBRADA RADA

O nekim aspektima tehničke obrade stručnih i naučnih radova već je bilo reči. Međutim,

da bi njihova forma, odnosno konačni izgled odgovarao zahtevima za radove ove vrste

23

neophodno je dati još neke elemente bitne za oblikovanje teksta. To je veoma značajna aktivnost,

jer dobro oblikovani tekst je pristupačniji za čitanje i pregledniji je, a čitaoci ga lakše prihvataju.

Seminarski, završni, diplomski i master radovi pišu se na papiru formata A-4 (primer

22), sa marginama: gornja 2,5 cm, leva 3,0 (radi povezivanja rada), pri dnu stranice 2,5 cm i

desna 2,5 cm (primer 23). Pri tome je prored 1,5, a novi red uvučen 1,25cm (primer 24). Oblik

slova (font) je Times New Roman, veličine u osnovnom tekstu 12 pt (primer 25).

Primer 22.

24

Primer 23.

25

Primer 24

.

Primer 25.

26

Kod ukoričavanja za seminarski rad se radi naslovna stran (prilog 1), a kod završnog

(prilog 2), diplomskog (prilog 3) i master rada (prilog 4) obavezne su korice i naslovna strana.

Na prednjoj strani korica rada ne piše se naslov teme rada niti se stavljaju bilo kakvi

simboli. Naslov završnog rad se piše na naslovnoj strani

Obim stručnih i naučnih radova se najčešće izražava u autorskim tabacima (jadan AT

sadrži 30 000 karaktera – slovnih mesta, što iznosi 16 stranica teksta na formatu A 4, sa

fontovima i paragrafima kao je prethodno naglašeno).

Za radove koje pišu studenti obim je:

seminarski rad: do 1 AT, odnosno od 22 000 do 30 000 slovnih mesta (1216

stranica);

završni rad: 22,5 AT, odnosno 60 00075 000 slovnih mesta (32stranica);

diplomski rad: 33,5 AT, odnosno 90 000100 000 slovnih mesta (45stranica);

master rad: 44,5 AT, odnosno 110 000135 000 slovnih mesta (60stranica).

Naravno, obim pisanog rada treba shvatiti relativno, jer on najviše zavisi od same teme

koja se u radu obrađuje.

Ako se želi pomoću računara utvrditi da li je obim napisanog rada u definisanim

okvirima, onda se određuje broja slovnih mesta na sledeći način: u podnožiu otvorenog

dokumenta pokrenuti opciju Words: (primer 26). Otvoriće se prozor Word Count gde se može

očitati broj slovnih mesta (karaktera), pri čemu se i razmak između reči tretira kao jedno slovno

mesto (primer 27). Ukoliko u radu postoje slike, šeme, grafikoni i sl., prostor na stranici koji oni

zauzimaju računa se kao da je ispunjen tekstom.

Primer 26.

27

Primer 27.

Slike, tabele, grafikoni i sl. mogu se dati u sklopu teksta, a ako su obimniji na posebnoj

stranici u prilogu. U podnožju slike piše se redni broj slike i njen naziv (primer 28). Ako je slika

preuzeta od drugog autora, onda se ispod naziva slike navodi izvor iz koga je slika preuzeta ili se

to navodi u fusnoti.

Primer 28.

Slika 1. Marketing miks

Tabele sadrže neophodne podatke prikazane na pregledan način. Iznad tabele se daje

redni broj tabele i naziv u što kraćem obliku (primer 29), a ako je tabela preuzeta iz nekog izvora

onda se u podnožju tabele navode bibliografski podaci tog izvora i stranica sa koje je tabela

preuzeta.

28

Primer 29.

Tabela 1. Struktura ispitanog uzorka prema polu

POL f %

MUŠKI 336 50,0

ŽENSKI 329 49,0

B.O. (bez odgovora) 7 1,0

UKUPNO 672 100

Često se u pisanju master radova koriste i grafikoni. Oni se označavaju rednim brojevima

i svaki od njih ima svoj naziv (primer 30).

Primer 30.

7

(1%)

329

(49%)

336

(50%)

0

50

100

150

200

250

300

350

400

MUŠKI ŽENSKI B.O.

Grafikon 1. Struktura ispitanog uzorka prema polu

Matematički izrazi se prikazuju na sredini stranice i oni imaju svoju numeraciju (primer

31).

Primer 31.

S = f(О,P) (1.1)

29

Ostraničavanje rada je veoma značajan postupak, jer bez toga nije moguće napisati

sadržaj rada. Uobičajeno je da se numerisanje prve, naslovne strane izostavlja (ali se

podrazumeva). Nakon toga, vrši se numerisanje sadržaja. Ovo numerisanje vrši se rimskim

brojevima. Numerisanje ostalih stranica vrši se arapskim brojevima, hronološki od 1 pa nadalje.

Numerisanje se obično vrši u donjem desnom uglu. Ukoliko se tekst rada obrađuje na računaru

ove radnje se odvijaju atomatski prema unapred zadatim parametrima (Insert>Page

Numbers...>Izbor mesta oznake broja stranice (primer 32).

Primer 32

Izbor forme oznake broja stranice i broja strane od koje se počinje numerisanje vrši se

preko opcije Format Page Namber (primer 33 i 34).

Primer 33.

30

Primer 34.

Završni, diplomski i master rad rad pišu u najmanje pet primerka, od kojih je jedan urađen

u tvrdom povezu (3 za članove komisije, 1 za arhivu i 1 za kandidata koji brani završni rad). Uz

svaki završni rad koji se arhivira prilaže se i elektronska forma rada na CD-u.

31

L I T E R A T U R A

1. Avramović, Z, Kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006.

2. Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog –master rada,

http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf (pristupljeno 30. 03.

2016).

3. ČukanovićKaravidić, M, Karavidić, S. i PantelićVujanić, S, Metodologija naučnih

istraživanja, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015.

4. Dikić, N, Poslovne komunikacije u hotelijerstvu, Viša hotelijerska škola, Beograd,

2003.

5. Gordon, T, Kako biti uspešan nastavnik, Kreativni centar, Beograd, 1988.

6. Jokanović, V. i dr, Bibliotekarski leksikon, NOLIT, Beograd, 1984.

7. Lekić, Đ, Metodologija pedagoškog istraživanja i stvaralaštva, Pedagoško-tehnički

fakultet, Zrenjanin, 1977.

8. Mihailović, D, Metodologija naučnih istraživanja, FON, Beograd, 2004.

9. Mihailović, D, Metodologija naučnoistaživačkih projekata, Centar za primenjenu

psihologiju, Beograd, 1995.

10. Milosavljević, N, Osnovi naučnoistraživačkog rada, Naučna knjiga, Beograd, 1989.

11. Milovanović, M, Pisanje, uređivanje i štampanje, Tehnička knjiga, Beograd, 1979.

12. Pešikan, M, Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 1995.

13. Poper, K, U traganju za boljim svetom, Paideia, Beograd, 1999.

14. Sakan, M, Izrada stručnih i naučnih radova, SINEKS, Beograd, 2000.

15. Savić. J, Kako napisati, objaviti i vrednovati naučno delo u biomedicini, Kultura,

Beograd, 1996.

16. Suzić, N, Pravila pisanja naučnih radova, APA i drugi standardi, XBS, Banja Luka,

2010.

17. Šamić, M, Kako nastaje naučno delo, „Svjetlost“, Sarajevo, 1977.

18. Šušnjić, Đ, Metodologija, Čigoja, Beograd, 1999.

19. Živković, D, Pravi put i stranputice u pisanju, O kompoziciji i stilu pisanih sastava,

BIGZ, Beograd, 1978.

32

P R I L O Z I

33

Prilog 1. Naslovna strana seminarskog rada

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO (16 pt, Bold)

SEMINARSKI RAD (14 pt, Bold)

Predmet: MARKETING (14 pt, Bold)

NASLOV SEMINARSKOG RADA (1622 pt, Bold, zavisno od broja reči u naslova)

Mentor: Student:

Prof. dr Predrag Damnjanović Petar Petrović

(14pt) Br. indeksa: (14pt)

Beograd, godina. (14pt)

34

Prilog 2. Korice završnog rada



ZVAVRŠNI RAD (36 pt, Bold)

Student:

Petar Petrović

Br. indeksa (14pt)


35

Naslovna strana završnog rada



ZAVRŠNI RAD

(14 pt, Bold)

NASLOV ZAVRŠNOG RADA

(1622 pt, Bold, zavisno od broja reči u naslova)

Mentor: Student:




36

Prilog 3. Korice diplomskog rada



DIPLOMSKI RAD (36 pt, Bold)

Student:

Petar Petrović

Br. indeksa (14pt)


37

Naslovna strana diplomskog rada



DIPLOMSKI RAD

(14 pt, Bold)

NASLOV DIPLOMSKOG RADA


Mentor: Student:




38

Prilog 4.Korice master rada VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO (16pt, Bold)

MASTER RAD (36 pt, Bold)

Student:

Petar Petrović

Br. indeksa: (14pt)

Beograd, 2016. (14pt)

39

Naslovna strana diplomskog rada



MASTER RAD

(14 pt, Bold)

NASLOV MASTER RADA


Mentor: Student:



Beograd, 2016. (14pt)

Documents

Uputstvo za pisanje stručnih i naučnih radova - preuzmite PDF