Uputstvo Za Merenje Buke

UPUTSTVO ZA MERENJE BUKE U IVOTNOJ SREDINI

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini

SADRAJ1. PREDMET I PODRUJE PRIMENE.......................................................................................................3 2. VEZA SA DRUGIM PROPISIMA U OBLASTI BUKE U IVOTNOJ SREDINI...............................3 3. DEFINICIJE.................................................................................................................................................3 3.1 Vrste buke ................................................................................................................................................3 3.1.1 Razlikovanje prema vremenskom toku .............................................................................................3 3.1.2 Razlikovanje buke prema frekvencijskom spektru............................................................................4 3.1.3 Razlikovanje buke prema ueu izvora buke...................................................................................5 3.1.4 Izvori impulsne buke .........................................................................................................................6 3.2 Vremenski intervali ..................................................................................................................................6 3.3 Merne veliine..........................................................................................................................................6 3.4 Izraunate veliine....................................................................................................................................9 4. SPROVOENJE MERENJA ...................................................................................................................10 4.1 Merna oprema ........................................................................................................................................10 4.2 Kalibracija mernog lanca........................................................................................................................11 4.3 Merno mesto i merna taka ....................................................................................................................11 4.3.1 Otvoreni prostor ..............................................................................................................................11 4.3.2 Zatvoreni prostor .............................................................................................................................11 4.4 Meteoroloki uticaji................................................................................................................................12 4.5 Frekvencijska i vremenska ponderaciona kriva .....................................................................................12 4.6 Frekvencijski opseg................................................................................................................................12 4.7 Radni uslovi izvora.................................................................................................................................13 4.7.1 Drumski saobraaj...........................................................................................................................13 4.7.2 elezniki saobraaj ........................................................................................................................13 4.7.3 Vazduni saobraaj..........................................................................................................................13 4.7.4 Industrijska postrojenja ...................................................................................................................13 4.8 Postupak merenja ...................................................................................................................................14 4.8.1 Definisanje specifinih izvora buke ................................................................................................14 4.8.2 Merenje ukupne buke ......................................................................................................................14 4.8.3 Odreivanje karaktera buke.............................................................................................................16 4.9 Izraunavanje merodavnog nivoa ukupne buke .....................................................................................17 4.9.1 Ujednaena buka .............................................................................................................................18 4.9.2 Kontinualno promenljiva buka ........................................................................................................18 4.9.3 Isprekidana buka..............................................................................................................................19 4.9.4 Izolovani impuls zvune energije....................................................................................................19 4.9.5 Kvaziimpulsna buka ........................................................................................................................20 4.9.6 Pojedinani i ponovljivi pojedinani dogaaji ................................................................................20 5. IZVETAJ O MERENJU..........................................................................................................................20

2/22


1. PREDMET I PODRUJE PRIMENEOvim uputstvom blie se utvruje nain merenja buke u ivotnoj sredini za potrebe monitoringa buke i pojedinanih merenja buke u zoni uticaja izvora buke. Uputstvo je namenjeno kako ovlaenim strunim organizacijama koji se bave merenjem buke, tako i inspektorima za zatitu ivotne sredine koji vre inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini i podzakonskih akata.

2. VEZA SA DRUGIM PROPISIMA U OBLASTI BUKE U IVOTNOJ SREDINI[1.] [2.] [3.] [4.] Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini ("Sl. glasnik RS" br. 36/2009, 88/2010) Uredba o indikatorima buke, graninim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i tetnih efekata buke u ivotnoj sredini ("Sl. glasnik RS" br. 75/2010) Pravilnik o metodama merenja buke, sadrini i obimu izvetaja o merenju buke ("Sl. glasnik RS" br. 72/2010) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava struna organizacija za merenje buke, kao i o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlaenja za merenje buke ("Sl. glasnik RS" br. 72/2010) Pravilnik o metodologiji za odreivanje akustikih zona ("Sl. glasnik RS" br. 72/2010) SRPS ISO 1996-1: Akustika Opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u ivotnoj sredini Deo 1: Osnovne veliine i procedure ocenjivanja SRPS ISO 1996-2: Akustika Opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u ivotnoj sredini Deo 2: Odreivanje nivoa buke u ivotnoj sredini

[5.] [6.] [7.]

3. DEFINICIJE3.1 VRSTE BUKE 3.1.1 Razlikovanje prema vremenskom tokuRaspodela zvune energije u okviru perioda posmatranja odreuje mernu veliinu i interval merenja. 3.1.1.1 Ujednaena (nepromenljiva) buka (sl. 3.1.a) - buka sa malim kolebanjima nivoa (do 5 dB kod vremenske ponderacione krive sporo) u okviru perioda posmatranja; 3.1.1.2 Promenljiva buka - buka s veim kolebanjima nivoa (vie od 5 dB kod vremenske ponderacione krive sporo) u toku perioda posmatranja. Definiu se sledei tipovi promenljive buke: kontinualno promenljiva buka (sl. 3.1.b) - buka iji se nivo neprekidno menja u znaajnoj meri u toku perioda posmatranja; isprekidana buka (sl. 3.1.c) buka izvora koji radi u pravilnim ili nepravilnim ciklusima, gde nivo buke veoma brzo raste i opada nekoliko puta u toku perioda posmatranja; trajanje ujednaene vrednosti buke u svakom ciklusu, koja se razlikuje od rezidualne buke, iznosi vie od 5 s; impulsna buka - buka udara ili eksplozija, odnosno buka koja se sastoji od niza impulsa zvune energije, pri emu svaki impuls traje manje od 1 s; o izolovani impuls zvune energije (sl. 3.1.d) - jedan impuls zvune energije ili serija impulsa, sa intervalima izmeu pojedinanih impulsa duim od 0.2 s; o kvaziimpulsna buka (sl. 3.1.e) - serija impulsa buke sline amplitude, sa intervalima izmeu pojedinanih impulsa kraim od 0.2 s.

3/22


a) ujednaena buka

b) kontinualno promenljiva buka

c) isprekidana buka

d) izolovani impulsi zvune energije

e) kvaziimpulsna buka

Sl. 3.1 Tipovi buke prema karakteristikama u vremenskom domenu

3.1.2 Razlikovanje buke prema frekvencijskom spektruRaspodela zvune energije u zavisnosi od frekvencije (frekvencijski spektar) odreuje se frekvencijskom analizom nivoa buke primenom oktavnih ili tercnih filtera. Frekvencijska analiza omoguava odreivanje karaktera buke i eventualne korekcije, kao i utvrivanje onih frekvencijskih podruja o kojima treba voditi rauna pri primeni mera za smanjenje buke. 3.1.2.1 irokopojasna buka - buka sa priblino ravnomernom raspodelom energije zvuka u irem frekvencijskom opsegu (vie susednih oktava). Spektar je uglavnom bez neravnina i kontinualan. Primer irokopojasne buke bez istaknutih tonova: saobraajna buka. 3.1.2.2 Uskopojasna buka - buka ija je zvuna energija sadrana u uem frekvencijskom opsegu (jedna oktava ili manji broj terci). Primeri uskopojasne buke bez istaknutih tonova su: buka udaljene grmljavine (niska frekvencija), buka isputanja vazduha iz automobilske gume (visoka frekvencija). 3.1.2.3 Tonalna buka (buka koja sadri istaknuti ton) - buka koja sadri vei deo energije zvuka na diskretnim frekvencijama ili veoma uskom opsegu frekvencija i koja se ujno izdvaja iz ukupne buke. Primeri tonalne buke su: buka ventilatora, kompresora, sirena automobila ili voza. 3.1.2.4 Buka sa niskofrekvencijskim sadrajem buka koja ima znaajnu akustiku energiju u frekvencijskom opsegu od 8 do 100 Hz. Ova vrsta buke se teko priguuje i moe se prostirati u svim pravcima pa se moe uti i na rastojanjima od nekoliko kilometara. Primeri buke sa niskofrekvencijskim sadrajem su: buka velikih dizel maina kod vozova, brodova i elektrana, buka helikoptera, buka podzemne eleznice, buka pneumatske graevinske opreme, buka koja nastaje usled vibriranja mosta i sl.

4/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj srediniirokopojasna buka

Uskopojasna buka

Lp

Lpf

Sl. 3.2 Tipovi buke sa razliitim karakteristikama u frekvencijskom domenu

3.1.3 Razlikovanje buke prema ueu izvora buke3.1.3.1 Ukupna buka (oznaena sa 1 na sl. 3.3) - buka koja obuhvata sve uticaje razliitih bliskih i dalekih izvora na datoj lokaciju u posmatranom vremenu; 3.1.3.2 Specifina buka (oznaena sa 2, 3 i 4 na sl. 3.3 a) i sa 2 i 3 na slici 3.3 b)) - komponenta ukupnog zvuka koja se moe posebno identifikovati i koja je povezana sa odreenim izvorom ili grupom izvora; 3.1.3.3 Rezidualna (osnovna) buka (oznaena sa 5 na sl. 3.3) - ukupan zvuk koji ostaje na datom mestu u datoj situaciji kada se ne uzimaju u obzir razmatrani izvori specifine buke; 3.1.3.4 Poetna (prvobitna) buka buka na nekoj lokaciji koja je postojala pre neke promene, npr. izgradnje nove fabrike, saobraajnice, barijere i sl.

Legenda: 1 ukupna buka 2 speifina buka A a) Tri izvora specifine buke, rezidualna buka i ukupna buka 3 specifina buka B 4 specifina buka C 5 rezidualna buka

b) Dva izvora specifine buke, A i B, rezidualna buka i ukupna buka

Sl. 3.3 Tipovi buke prema ueu izvora buke 5/22


3.1.4 Izvori impulsne bukeNavedene kategorije izvora impulsne buke najbolje se koreliu sa reakcijom ljudi: Izvor visokoenergetske impulsne buke - svaki izvor eksplozivnog zvuka u kome ekvivalentna masa TNT premauje 50 g, ili izvori sa uporedivim karakteristikama i stepenom prodornosti; PRIMER: Eksplozije u kamenolomu i rudniku, zvuni udar, ruenje ili industrijski procesi koji koriste snane eksplozive, eksplozivni industrijski prekidai, vojna borbena tehnika (npr. oklopna vozila, artiljerija, vatra iz minobacaa, bombe, eksplozivno paljenje raketa i projektila). Izvori zvunog udara ukljuuju avione, rakete, artiljerijske projektile, tenkovske projektile i druge sline izvore. Ova kategorija ne obuhvata izvore zvunog udara kratkog trajanja izazvane paljbom iz linog naoruanja i drugih slinih izvora. Izvor visokoimpulsne buke - svaki izvor sa veoma izraenim impulsnim karakteristikama i visokim stepenom prodornosti; PRIMER: Paljba iz linog naoruanja, udaranje ekiem po metalu ili drvetu, pitolji za zakucavanje eksera, eki sa slobodnim padom, malj za nabijanje, kovaki eki, pneumatske prese, pneumatsko zakucavanje, lomljenje kolovoza ili udari metala pri ranirnim operacijama u eleznikom postrojenju. Izvori uobiajene impulsne buke svi ostali izvori impulsne buke koji nisu izvori veoma impulsne niti visokoenergetske impulsne buke. PRIMER: Lupanje vratima automobila, igre loptom na otvorenom prostoru, kao to su fudbal ili koarka i crkvena zvona. Veoma brzi preleti vojnih aviona u niskom letu takoe se mogu ubrajati u ovu kategoriju.

3.2 VREMENSKI INTERVALI3.2.1 Vremenski interval merenja - Vremenski interval u kome se vri jedno merenje. Odreuje se na osnovu karaktera buke u vremenskom domenu. 3.2.2 Vremenski interval posmatranja - Vremenski interval u kome se vri niz merenja. Odreuje se na osnovu karaktera buke u vremenskom domenu. 3.2.2 Referentni vremenski interval - Vremenski interval za koji se odreuje merodavni nivo buke. Merodavni nivoi se odreuju za svaki od referentnih vremenskih intervala: za dan, vee i no. Referentni vremenski interval za dan iznosi 12 h (06:00-18:00), za vee 4 h (18:00-22:00) a za no 8 h (22:00-06:00).

3.3 MERNE VELIINE3.3.1 Nivo zvunog pritiska - Desetostruka vrednost dekadnog logaritma kolinika kvadrata efektivne vrednosti zvunog pritiska dobijenog standardnom frekvencijskom ili vremenskom ponderacijom i kvadrata referentnog zvunog pritiska.

L p = 10 logReferentni zvuni pritisak je 20 Pa.

p2 [dB] 2 p0

(3.1)

Standardne frekvencijske ponderacione krive su A i C, a standardne vremenske ponderacione krive su F i S.

6/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj srediniEfekat Odnos intenzita zvuka I L (refernentna vrednost) [W/m2] [dB]100 140 10 130

Tipini izvor zvuka

1

120

10-1 110 10-2 100 10-3 90 10-4 80 10-5 70 10-6 60 10-7 50 10-8 40 10-9 30 10-10 20 10-11 10Referentna vrednost

10-12 0

Anehoina prostorija

Sl. 3.4 Ilustracija nivoa buke 3.3.2 Tercni odnosno oktavni nivo zvunog pritiska nivo zvunog pritiska izmeren primenom tercnih ili oktavnih filtera. Pri merenju tercnog, odnosno oktavnog spektra, koristi se A-ponderaciona kriva.

Sl. 3.5 Ilustracija tercnog, odnosno oktavnog frekvencijskog spektra 3.3.3 Maksimalni nivo zvunog pritiska Najvea vrednost nivoa zvunog pritiska u toku vremenskog intervala merenja. 3.3.4 N-procentni nivo - nivo zvunog pritiska koji je premaen u N % vremenskog intervala merenja.

7/22


Sl. 3.6 Ilustracija procentnih nivoa buke Kod promenljive buke se vri statistika raspodela nivoa buke koja podrazumeva odreivanje procentnih nivoa i to najee: L1, L5, L10, L50, L90 i L99. 3.3.5 Vrni nivo zvunog pritiska - Desetostruka vrednost dekadnog logaritma kolinika kvadrata vrnog zvunog pritiska i kvadrata referentnog zvunog pritiska, gde je vrni zvuni pritisak maksimalna apsolutna vrednost trenutnog zvunog pritiska u datom vremenskom intervalu, izmerena standardnom frekvencijskom ponderacijom ili u odreenom mernom frekvencijskom opsegu. Pri merenju vrnog nivoa zvunog pritiska koristi se C-ponderaciona kriva. 3.3.6 Ekvivalentni nivo buke - Konstantni nivo buke, koji u odreenom vremenskom mernom intervalu ima istu zvunu energiju kao vremenski promenljiva buka koja se posmatra.

Sl. 3.7 Ilustracija ekvivalentnog nivoa buke Ekvivalentni nivo buke definisan je kao:

L AFeqT = 10 loggde je: T vremenski interval merenja.

1 T

T

0

p 2 (t ) AF2 p0

dt [dB]

(3.2)

Pri merenju ekvivalentnog nivoa buke koriste se A-frekvencijska i F-vremenska ponderaciona krive, tako da se u oznaavanju ekvivalentnog nivoa buke ne navode njihove oznake i uobiajeno se koristi oznaka za ekvivalentni nivoa buke - Leq uz obavezno navoenje vremenskog intervala merenja. 3.3.7 Nivo izloenosti zvuku Konstantni nivo zvuka koji ima istu zvunu energiju u jednoj sekundi kao posmatrana vremenski promenljiva buka. Za pojedinane dogaaje ili pojedinane dogaaje koje se ponavljaju, kao to su preleti aviona, prolazak automobila ili voza i sl., gde merenje poinje i zavrava u rezidualnoj buci, izmereni ekvivalentni nivo buke zavisi od vremenskog intervala merenja, pa se u tim sluajevima kao merna veliina koja je nezavisna od vremenskog intervala merenja koristi nivo izloenosti zvuku. 8/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini Nivo izloenosti zvuku je definisan kao:

1 LE = 10 log t0gde je: T vremenski interval merenja, a t0 = 1s .

T

0

p 2 (t )2 p0

dt [dB]

(3.3)

Sl. 3.8 Ilustracija razlike ekvivalentnog nivoa buke i nivoa izloenosti zvuku

3.4 IZRAUNATE VELIINE3.4.1 Korekcija (dodatak) Veliina koja se dodaje izmerenom nivou buke na osnovu neke karakteristike u frekvencijskom i vremenskom domenu, doba dana ili tipa izvora. Vrednost korekcije se odreuje kao:

K = max( K I ; K T ; K S ) + K tgde je: KI - korekcija za impulsni karakter buke, KT - korekcija za tonalni karakter buke, Kt - korekcija za trajanje buke u okviru referentnog vremenskog intervala, KS - korekcija za odreene izvore. Vrednosti korekcija preporuene su standardom SRPS ISO 1996-1 [6] i date su u tabeli 3.1.

(3.4)

Ako postoje vie od jedne korekcije za tip izvora ili karakter datog pojedinanog izvora buke, primenjuje se samo najvea korekcija. Meutim, korekcija za trajanje buke u okviru referentog vremenskog intervala se uvek dodaje izmerenom nivou buke. Korekciju za impulsni karakter buke treba primenjivati samo na izvore impulsne buke koji su ujni u mernoj taki.

9/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini Tabela 3.1 Vrednosti korekcija za odreivanje merodavnog nivoa bukeTip korekcije Izvori zvuka Specifikacija Drumski saobraaj Avionski saobraaj elezniki saobraaj Industrija Uobiajeno impulsna buka Visoko impulsna buka Visokoenergetska impulsna buka Tonalna buka Korekcija nivoa dB 0 3 do 6 3 do 6 0 5 12 Prilog B standarda [6] 0 do 6

KSKarakter izvora

KI KT

Ukoliko je trajanje buke krae od referentnog vremenskog intervala, merodavni nivo se odreuje dodavanjem korekcije za trajanje buke:

K t = 10 log

t , TR

(3.5)

gde je: t trajanje buke, TR referentni vremenski interval (12 h za dnevni period, 4 h za veernji period i 8 h za noni period). 3.4.2 Merodavni nivo buke - Nivo buke koji se dobija na osnovu izmerenog ekvivalentnog nivoa buke kome se dodaju korekcije, ako su potrebne. Dodavanjem korekcija uzimaju se u obzir faktori koji pojaavaju negativne efekte buke i koji zavise od karaktera buke u frekvencijskom i vremenskom domenu. Merodavni nivo se odreuje za referentni vremenski interval i u tom intervalu ima istu zvunu energiju kao posmatrana, vremenski promenljiva buka. Odreuje se kao:

LR = Leq + Kgde je: Leq - izmereni ili izraunati A-ekvivalentni nivo buke.

(3.6)

Merodavni nivo buke koristi se za ocenu stanja buke poreenjem sa graninim vrednostima indikatora buke koji su definisani Uredbom [2].

4. SPROVOENJE MERENJAOsnovna svrha merenja buke u ivotnoj sredini u skladu sa Uredbom [2] i Pravilnikom [3] jeste odreivanje merodavnog nivoa ukupne buke na definisanim mernim mestima za referentne vremenske intervale utvrene Uredbom [2], pri emu je potrebno definisati izvore specifine buke i rezidualnu buku na posmatranim mernim mestima.

4.1 MERNA OPREMAZa merenje buke u ivotnoj sredini koristi se zvukomer, odnosno sistem za merenje i akviziciju podataka, koji treba da omogui automatski vremenski zapis ekvivalentnog nivoa buke Leq, odreivanje statistikih parametara i frekvencijsku oktavnu i tercnu analizu. Merna oprema treba da zadovolji zahteve IEC standarda navednih u Pravilniku [4]. Takoe, moe se koristiti i oprema koja zadovoljava zahteve prethodnih IEC standarda (IEC 651, IEC 804, IEC 60651 i IEC 60804) jer veina opreme zadovoljava zahteve i novih IEC standarda. Oprema mora da bude etalonirana svake druge godine od strane akreditovane laboratorije. Za merenje buke na otvorenom prostori treba obavezno koristiti zatitinik od vetra, pri emu je potrebno korigovati izmereni nivo u zavisnosti od korienog tipa zatitnika od vetra. Radi smanjenja uticaja merioca na rezultate merenja, zvukomer treba da bude montiran na odgovarajui stalak sa visinom koja se moe podesiti. 10/22


4.2 KALIBRACIJA MERNOG LANCANeposredno pre i posle svake serije merenja, merni sistem mora da se kalibrie etaloniranim kalibratorom zvuka radi provere kalibracije itavog mernog sistema. Rezultati kalibracije (frekvencija i nivo kalibracije) se zapisuju i daju u izvetaju o merenju.

4.3 MERNO MESTO I MERNA TAKAMerno mesto, odnosno merna taka se odreuje u zavisnosti od zadatka merenja. prema postavljenom zadatku u reenju nadlenog organa kojim se nalae merenje ili zahtevu naruioca za samonicijativno merenje Merno mesto i merna taka se postavljaju na mestima gde uobiajeno borave ljudi. Merenje se vri na otvorenom prostoru i u zatvorenim prostorijama definisanim u tabeli 2 Uredbe [2]. Merenje na otvorenom prostoru se vri samo ukoliko je izvreno akustiko zoniranje prostora u skladu sa Pravilnikom [5] i ako su definisane granine vrednosti indikatora buke na osnovu kojih je mogue izvriti ocenu merodavnih nivoa buke. Merno mesto i poloaj merne take se biraju u zavisnosti od: meusobnog poloaja izvora buke i potencijalno ugroenih objekata, pravaca prostiranja zvunih talasa, namene prostorija.

4.3.1 Otvoreni prostorUkoliko se zahteva ocenjivanje buke u ivotnoj sredini na tano odreenoj lokaciji (npr. kod albi graana terasa, letnjikovac i sl.), tada se merenje vri tako to se mikrofon postavlja upravo na toj lokaciji. U drugim sluajevima se za merenje buke na otvorenom prostoru mogu koristiti tri pozicije mikrofona definisane u taki 8.3.1 standarda [7]: a) mikrofon postavljen u slobodnom zvunom polju; Rastojanje od mikrofona do bilo koje povrine koja reflektuje zvuk, ne raunajui tlo, mora da bude barem dvostruko vea od rastojanja mikrofona i dominantnog dela izvora zvuka, odnosno najmanje 3m, b) mikrofon postavljen na refleksionu povrinu izmereni nivo buke treba korigovati za -6 dB; c) mikrofon postavljen na udaljenosti od 0,5 m do 2 m ispred refleksione povrine - izmereni nivo buke treba korigovati za -3dB; Mikrofon se postavlja na visini od (1.5 0,1) m iznad tla. Kod izrade stratekih karata buke ili posebnih okolnosti na terenu (npr. zaklonjenost zidom, nagib terena, veliko priguenje tla) mikrofon se moe postaviti na visini od 4 m iznad tla. Kod merenja buke drumskog saobraaja merno mesto treba da bude udaljeno najmanje 5 m od ivice kolovoza, ukoliko je to izvodljivo. Kod merenja buke eleznikog saobraaja merno mesto treba da bude udaljeno najamanje 10 m od sredine linije eleznike trase, ukoliko je to izvodljivo. Buku u ivotnoj sredini ne treba meriti kroz otvoreni prozor na viim spratovima stambenog objekta.

4.3.2 Zatvoreni prostorKako se pri merenju buke u ivotnoj sredini vre samo A-ponderisana merenja, kada je doprinos niskih frekvencija A-ponderisanom nivou mali, dovoljno je da se koristi samo jedan poloaj mikrofona, po mogustvu u delu prostorije gde ljudi najee borave. Poloaj mikrofona mora biti udaljen najmanje 0.5 m od zidova, poda i plafona i najmanje 1 m od elemenata sa znaajnijom transmisijom zvuka kao to su prozori ili otvori ventilacionih kanala. U suprotnom, potrebno je koristiti najmanje tri merne take ili rotacioni stalak (vidi taku 8.3.2 standarda [7]). Za prostorije ija je zapremina vea od 300 m3 preporuuje se korienje veeg broja mernih taaka. 11/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini U sluaju korienja veeg broja diskretnih mernih taaka izraunava se energetski usrednjena vrednost ekvivalentnog nivoa buke:

Leq = 10 log

1 n 0.1 Leq ,i 10 n i =1

(4.1)

gde je: n broj poloaja mikrofona; Leq1 , Leq 2 , Leq3 - ekvivalentni nivo buke na odreenoj poziciji mikrofona. Koristi se visina mikrofona od (1,5 m 0,1) m. Merenje se sprovodi pri zatvorenim prozorima i vratima ugroene (prijemne) prostorije i zatvorenim svim ostalim vratima i prozorima u prostorijama kroz koje buka moe da dopre do mesta merenja. Ako je prostorija u kojoj se meri uobiajeno nametena ili ima akustiku obradu na plafonu, izmerene vrednosti ne treba korigovati. Ako je soba prazna i bez dodatne akustike obrade, od izmerenih vrednosti oduzima se 3 dB.

4.4 METEOROLOKI UTICAJIKod merenja buke u ivotnoj sredini treba voditi rauna o uticaju meteorolokih faktora. Povrina puta ili eleznikih ina mora da bude suva, a povrina tla ne sme da bude prekrivena snegom ili ledom, ne bi trebalo da bude zamrznuta niti natopljena vodom, osim u sluaju da se ba takvi uslovi ispituju ili se merenje mora izvriti u takvim uslovima. U tom sluaju treba zabeleiti navedene uslove i opisati ih u izvetaju (npr. kino, maglovito, suvo, oblano, sunano i sl.) sa naznakom da odstupaju od definisanih uslova. Meteoroloki uslovi tokom merenja se moraju meriti i to: temperatura, relativna vlanost vazduha i brzina i pravac vetra. Izmerene vrednosti se prikazuju u izvetaju o merenju. Preporuuje se merenje buke sa vetrom koji duva od izvora ka mernoj taki i pri brzini vetra ne veoj od 5 m/s. Takoe, treba voditi rauna o dozvoljenim uslovima pod kojima merni ureaji smeju da rade (u skladu sa tehnikim uputstvom proizvoaa). Instrumenti klase 1 mogu da rade u opsegu temperatura od -10 C do 50 C i pri relativnoj vlanosti manjoj od 90 %, a da meteoroloki uslovi nemaju uticaj na preciznost merenja.

4.5 FREKVENCIJSKA I VREMENSKA PONDERACIONA KRIVASva merenja buke u ivotnoj sredini (merenje ukupnih nivoa, frekvencijska oktavna ili tercna analiza) vre se primenom frekvencijske A-ponderacione krive i vremenske F-ponderacione krive, osim u sledeim sluajevima: Za ispitivanja da li je buka nepromenljiva koristi se vremenska S-ponderaciona kriva; Kod impulsne buke koristi se I-ponderaciona kriva; Za merenje vrnih vrednosti i merenje pojedinanih visokoenergetskih impulsnih dogaaja koristi se C-ponderaciona kriva; Kod niskofrekvencijske buke za ocenu niskofrekvencijskog sadraja koristi se C- i A- ponderaciona kriva.

4.6 FREKVENCIJSKI OPSEGU cilju ocene tonalnostu buke frekvencijska analiza se vri u tercnim opsezima sa centralnim frekvencijama od 50 Hz do 10 000 Hz. Za niskofrekvencijski zvuk analiza se vri u proirenom frekvencijskom opsegu, u tercnim opsezima sa centralnim frekvencijama od 12.5 Hz do 200 Hz.

12/22


4.7 RADNI USLOVI IZVORARadni uslovi izvora moraju biti statistiki reprezentativni za situaciju koja se razmatra. Merenje buke u ivotnoj sredini treba da obuhvati stvarne uobiajene radne uslove. Radni uslovi se moraju zadrati tokom cele merne procedure i moraju se opisati u izvetaju. Vrata i prozori u prostoriji sa izvorom buke moraju da budu zatvoreni ukoliko drugaije nije propisano radnim reimom vezanim za izvor buke. Ostali putevi prolaza buke (kanali, cevi i sl.) zadravaju se u zateenom stanju, a ono se po potrebi i mogunosti opisuje u izvetaju.

4.7.1 Drumski saobraajPrilikom merenja Leq, mora se zabeleiti broj prolazaka vozila razliitih katergorija tokom vremenskog intervala merenja. Radi poreenja sa drugim saobraajnim uslovima, moraju se brojati prolasci vozila za barem dve kategorije vozila, "tekih" (masa vea od 3500 kg) i "lakih". Teka vozila se mogu podeliti u vie potkategorija u zavisnosti npr. od broja osovina tokova. Da bi se odredilo da li su saobraajni uslovi reprezentativni, mora se izmeriti prosena brzina saobraaja i zabeleiti tip povrine puta. Broj prolazaka vozila potreban za usrednjavanje promena u emisiji buke pojedinanog vozila zavisi od zahtevane preciznosti izmerenog Leq. Potreban broj vozila, n, se moe izraunati iz izraza za standardnu nesigurnost zbog radnih uslova, X:

X

C dB n

(4.2)

gde C ima vrednost 10 za meoviti saobraaj, 5 za teka vozila i 2.5 za laka putnika vozila. Kada se meri nivo izloenosti zvuku LE za prolaske pojedinanih vozila i koristi zajedno sa saobraajnom statistikom za proraun Leq u toku referentnog vremenskog intervala, minimalni broj vozila po kategoriji mora biti 30.

4.7.2 elezniki saobraajMerenja ekvivalentnog nivoa eleznikog saobraaja moraju da obuhvate prolazak barem 20 vozova. Svaka kategorija vozova koja potencijalno znatno doprinosi ukupnom Leq treba da bude zastupljena sa najmanje pet prolazaka. Ako je potrebno, merenja se moraju nastaviti narednog dana. Za procenu merne nesigurnosti koristi se jednaina (4.2) gde C ima vrednost 10 za meoviti saobraaj, a vrednost 5 ako se radi o odreenoj kategoriji vozova (teretni, putniki...). Za pojedinane dogaaje, npr. prolazak samo jednog voza, nivo izloenosti zvuku LE se moe meriti, a na osnovu toga se moe odrediti ekvivalentni nivo buke za odreeni referentni vremenski interval.

4.7.3 Vazduni saobraajMerenje ekvivalentog nivoa mora da obuhvati buku prolaska pet ili vie letilica za svaki tip letilice koji znaajno doprinosi ekvivalentom nivou. Treba obezbediti takve uslove da saobraajna ema (korienje piste, procedure uzletanja i sletanja, sastav vazdune flote, distribucija saobraaja prema dobu dana) bude relevantna za problem koji se razmatra.

4.7.4 Industrijska postrojenjaRadni uslovi izvora se pri merenju ekvivalentnog nivoa moraju podeliti u klase, tako da vremenske promene emisije zvuka postrojenja moraju biti u razumnoj meri stacionarne za svaku klasu. Promena mora da bude manja od promene u slabljenju na putanji prostiranja usled promene meteorolokih uslova (vidi taku 7 u standardu [7]). Promene emisije zvuka postrojenja moraju se odrediti na osnovu merenja Leq u vremenskom intervalu merenja od 5 do 10 min na udaljenosti koja je dovoljno velika da ukljui doprinose buke svih znaajnih izvora, a dovoljno mala da svede na minimum meteoroloke efekte tokom odreenih uslova rada. Ako izvor radi u ciklusima, vreme merenja mora da obuhvatiti sve cikluse. Ako navedeni kriterijum stacionarnosti nije ispunjen, mora se napraviti nova kategorizacija radnih uslova. Ako je kriterijum ispunjen, 13/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini Leq se meri tokom svake klase radnih uslova i izrauna se rezultirajui Leq, uzimajui u obzir uestanost i trajanje svake klase radnih uslova:

Leq = 10 log

1 n 0.1 L ti 10 eq,i t i =1

(4.3)

gde je: n broj klasa radnih uslova; Leq1 , Leq 2 , Leq3 - ekvivalentni nivo buke za odreenu klasu radnih uslova, t vremenski interval posmatranja (interval vremena u koje je posmatrani izvor aktivan). Za odreivanje standardne nesigurnosti u datim uslovima neophodno je izvriti nekoliko kratkotrajnih merenja u blizini izvora buke gde se moe zanemariti uticaj meteorolokih uslova. Standardna nesigurnost se tada moe izraunati kao:

X=gde je: Leq ,i

i =1

n

(Leq,i Leq )2 dBn 1

(4.4)

izmerena vrednost nivoa buke za tipini ciklus rada izvora, aritimetika srednja vrednost svih merenja, broj nezavisnih merenja.

Leqn

4.8 POSTUPAK MERENJA 4.8.1 Definisanje specifinih izvora bukePre nego to se pristupi definisanju ukupne buke na izabranim mernim mestima potrebno je odrediti karakter i nivo emisije specifinih izvora buke koji se razmatraju, pri stvarnim (uobiajenim) radnim uslovima. Merenje se vri u neposrednoj blizini specifinog izvora buke gde se uticaj meteorolokih uslova moe zanemariti. Merenje ekvivalentnog nivoa buke u kraim vremenskim intervalima do 1 min treba izvriti za sve cikluse rada specifinog izvora buke u kojima se buka izvora moe posmatrati kao nepromeljiva. Ukoliko je u toku nekog ciklusa rada izvora buka promenljiva, treba izabrati dui vremenski period, najmanje 15 min. Kod promenljive buke se preporuuje, ukoliko je to izvodljivo, da se istovremeno vre merenja emisije buke pored izvora buke i merenje buke u ivotnoj sredini na izabranim mernim mestima. Ukoliko se razmatra uticaj vie izvora buke, mogu se zanemariti svi izvori buke koji stvaraju nivo buke za 10 dB manji od ukupnog nivoa buke u objektu gde su smeteni izvori buke. U cilju ocene uticaja radnog reima izvora buke na mernu nesigurnost, potrebno je izvriti tri, a preporuljivo je pet merenja u neposrednoj blizini izvora. Pored toga, potrebno je odrediti: vreme angaovanja, odnosno rada specifinog izvora buke koji se posmatra u toku referetnog vremenskog intervala; cikluse rada izvora; karakter buke u vremenskom i frekvencijskom domenu prema tipovima buke koji su dati u 3.1.

U tu svrhu je potrebno izvriti frekvencijsku tercnu analizu na osnovu koje se moe utvrditi prisustvo istaknutih tonova u posmatranoj buci.

4.8.2 Merenje ukupne bukeVreme merenja, merni parametri, kao i vrsta i opseg merenja odreuju se u zavisnosti od akustikih karakteristika ispitivanog specifinog izvora buke i svrhe merenja. Svrha merenja je odreivanje merodavnog nivoa ukupne buke na utvrenim mernim mestima za tri referentna vremenska intervala: dan (06:00-18:00), vee (18:00-22:00) i no (22:00-06:00). 14/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini Ukoliko specifini izvor buke nije akustiki aktivan u nekom od referentnih vremenskih intervala, u tom intervalu se ne vri merenje. Ukoliko je uticaj rezidualne buke na rezultat merenja neznatan (razlika ukupnog nivoa buke i nivoa rezidualne buke vei od 10 dB) u svim referentnim mernim intervalima, merenje se moe izvriti samo u jednom referentnom mernom intervalu i na osnovu odreenog merodavnog nivoa izvriti ocenjivanje u ostalim referentnim vremenskim intervalima. Ekvivalentni nivo Direktno merenje ekvivalentnog nivoa, Leq, mogue je kada je buka stalna ili promenljiva u vremenu, kao to je to sluaj sa bukom drumskog saobraaja i industrijskih postrojenja. Za kratkotrajno usrednjavanje nivoa, izuzev ako je uslov iz jednaine (2) standarda [7] ispunjen, ekvivalentni nivo treba meriti barem 10 minuta, radi usrednjavanja promena pri prostiranju izazvanih meteorolkim promenama. Minimalni vremenski period treba produiti kako bi se dobio reprezentativan uzorak radnih uslova izvora. U sluaju promenljive buke, minimalni vremenski period treba da bude 15 min. Nivo izloenosti zvuku, LE Ako za odreeni broj dogaaja nije izvodljivo merenje ekvialentnog nivoa, meri se nivo izloenosti zvuku za svaki pojedinani dogaaj. Nivo izloenosti zvuku se meri za minimalni broj dogaaja tokom rada. Nivo izloenosti zvuku se meri za svaki dogaaj tokom vremenskog intervala merenja koji je dovoljno dug da obuhvati sve vane doprinose tog dogaaja buci. Kod pokretnih izvora buke merenje se vri sve dok nivo zvunog pritiska pri prolasku izvora buke pored merne take ne opadne najmanje 10 dB ispod maksimalnog nivoa u toku vremenskog intervala merenja. Ukoliko u vremenskom intervalu posmatranja za koji se odreuje ekvivalentni nivo buke ima n pojedinanih dogaaja koji se ponavljaju i za koje se nivo izloenosti zvuku, LE, moe odrediti merenjem, ekvivalentni nivo se moe izraunati kao:

Leq = LE + 10 log n 10 loggde je: n broj pojedinanih dogaaja; t vremenski interval posmatranja.

t , t 0 = 1s t0

(4.5)

Ukoliko pojedinani dogaaji nisu isti, ekvivalentni nivo se moe izraunati kao:

Leq = 10 log 10i =1

n

0.1LE ,i

10 log

t , t 0 = 1s t0

(4.6)

gde je: n broj pojedinanih dogaaja; LE ,i nivo izloenosti zvuku za pojedinane dogaaje. Procentni nivo Tokom vremenskog intervala merenja, meri se kratkotrajni Leq ili se meri nivo zvunog pritiska sa vremenom uzorkovanja koje je manje od vremenske konstante koriene za vremensko ponderisanje. Interval klase u kojem se smetaju izmereni rezultati mora biti 1.0 dB ili manji. Osnovni merni parametar, vremensko ponderisanje za vremenski interval merenja i interval klase koji se koristi za odreivanje procentnog nivoa moraju biti navedeni u izvetaju, npr. "na osnovu uzorkovanja LF brzinom od 10 ms sa intervalom klase od 0,2 dB" ili "na osnovu Leq1s sa intervalom klase od 1,0 dB". Najee se odreuju sledei procentni nivoi: L1, L5, L10, L50, L90 i L99. Preporuke za merenje razliitih vrsta buke U tabeli 4.1 su navedene preporuke za merne veliine i vremenske intervale merenja za razliite vrste buke. 15/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini Tabela 4.1 Preporuke za merenje razliitih vrsta buke(1) Ekvivalentni nivo buke LAeq Nivo izloenosti zvuku LE Vremenski tok Procentni nivoi Frekvencijska analiza Vreme merenja Legenda: - obavezno - preporuuje se - nije obavezno1) 2)

(2)

(3)

(4)

(5)

(6)

(7)

(8)

5 min (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8)

1)

2)

3)

4)

5)

6)

7)

ujednaena buka kontinualno periodino promenljiva buka kontinualno neperiodina promenljiva buka isprekidana buka sa intervalima ujednaene buke isprekidana buka sa intervalima promenljive buke izolovani impuls zvune energije kvaziimpulsna buka pojedinani ili ponovljivi pojedinani dogaaji

Vreme merenja treba da obuhvati barem tri perioda rada specifinog izvora. Najmanje dva 15-minutna merna intervala u dnevnom periodu, jedan u veernjem i dva u nonom periodu. Kod monitoringa buke broj 15-minutnih mernih intervala moe biti i vei i on se odreuje programom monitoringa. Takoe, monitoring buke moe da se vri i neprekidno, 24 h, ukoliko se raspolae adekvatnom mernom opremom. 3) Merni interval 5 min u periodu kada je buka ujednaena. 4) U periodima kada je buka promeljiva vidi napomenu 2. 5) Trajanje izolovanog impulsa zvune energije. 6) Ako je nivo impulsa ujednaen vidi napomenu 1. Ako je nivo impulsa promeljiv vidi napomenu 2. 7) Trajanje pojedinanih dogaaja.

4.8.3 Odreivanje karaktera bukeZa opisivanje buke, pored ekvivalentnog nivoa buke, znaajan je i karakter buke u vremenskom i frekvencijskom domenu. Karakter buke odreuje korekcije koje treba dodati izmerenom ekvivalentnom nivou buke u cilju odreivanja merodavnog nivoa buke. Tonalnost buke Ako buka sadri istaknute tonove, tada treba sprovesti objektivno merenje izraenosti tonova. Treba odabrati poloaje gde se ton najvie uje i tu postaviti mikrofon. Analiza prisustva istaktnutih tonova se izvodi na nain opisan u prilogu C standarda [7] za referentnu metodu i u prilogu D istog standarda za uproenu metodu. Referentna metoda se bazira na psihoakustinom pojmu kritinih opsega, gde su opsezi definisani tako da zvuk izvan kritinog opsega ne doprinosti znaajno ujnosti tonova unutar tog kritinog opsega. Metoda ukljuuje procedure za nepromenljive i promenljive tonove, uskopojasnu buku, tonove na niskim frekvencijama, a rezultat je skalirana korekcija od 0 dB do 6 dB. Metoda ima tri koraka: a) uskopojasna frekvencijska analiza (poeljna je FFT-analiza); b) odreivanje usrednjenog nivoa zvunog pritiska tona (tonova) i maskirajue buke unutar kritinog opsega oko tona (tonova); c) izraunavanje ujnosti tona Lta, i korekcije, KT. A-ponderisani uskopojasni spektar se meri linearnim usrednjivanjem tokom najmanje jednog minuta. Efektivna irina opsega za analizu treba da bude manja od 5 % irine kritinog opsega sa istaknutim tonovima. 16/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini Uproena metoda Za ocenu tonalnosti buke vri se tercna frekvencijska analiza u trajanju od najmanje 1 minut u frekvencijskom opsegu od 25 do 10 000 Hz, primenom A-frekvencijske i F-vremenske ponderacione krive. Da bi se utvrdilo prisustvo istaknutog tona, potrebno je nivo zvunog pritiska u nekom tercnom opsegu uporediti sa nivoom zvunog pritiska u susedna dva tercna opsega. Korekcija za tonalnu buku je fiksna i iznosi 5 dB, a buka se ocenjuje kao tonalna ako je zadovoljen jedan od navedenih kriterijuma za razliku nivoa zvunog pritiska u susednim tercnim opsezima: 15 dB u tercnim opsezima na niskim frekvencijama (25 Hz do 125 Hz), 8 dB u tercnim opsezima srednjih frekvencija (160 Hz do 400 Hz), 5 dB u tercnim opsezima visokih frekvencija (500 Hz do 10 000 Hz).

Prisustvo impulsa Kada buka sadri impulse, tada se identifikuje izvor i poredi sa spiskom izvora impulsne buke datim u 3.2.4. Pored toga, treba proveriti da li je impulsni zvuk reprezentativan i prisutan u vremenskom intervalu posmatranja. Ukoliko je re o uobiajenom impulsnom zvuku prisustvo impulsa se ocenjuje na osnovu razlike maksimalnih nivoa buke primenom I- i F-vremenske ponderacione krive. Buka se ocenjuje kao impulsna ako je ispunjen uslov:

L AImax LAF max 2dBKorekcija za uobiajeno impulsnu buku iznosi 5 dB. Ako je re o izvoru visokoimpulsne buke korekcija iznosi 12 dB.

(4.7)

Za sluaj izvora visokoenergeske impulsne buke, merodavni nivo izloenosti zvuku LRE izraunava se za svaki pojedinani dogaaj na osnovu C-frekvencijski ponderisanog nivoa izloenosti zvuku LCE u skladu sa izrazom: LRE = 2LCE 93 dB za LCE 100 dB (4.8) LRE = 1,18 LCE 11 dB za LCE < 100 dB Buka sa niskofrekvencijskim sadrajem Ukoliko je zadovoljen kriterijum da je razlika izmeu A-frekvencijski ponderisanog i C-frekvencijski ponderisanog ekvivalentnog nivoa buke vea od 20 dB tada se buka ocenjuje kao buka sa niskofrekvencijskim sadrajem. U tom sluaju se buka u zatvorenom prostoru meri na tri poloaja mikrofona. Na otvorenom prostoru se buka meri sa mikrofonom u slobodnom zvunom polju ili direktno na fasadi. Meutim, za ova niskofrekvencijska merenja, mikrofon mora da bude udaljen barem 16 m od najblie znaajnije refleksne povrine, ne raunajui tlo, kako bi to bilo merenje u slobodnom zvunom polju.

4.8.4 Rezidualna bukaUkoliko je mogue, nivo rezidualne buke se meri na istim mernim mestima gde se vri merenje ukupne buke. To se ini tako to se iskljuuju specifini izvori buke koji se razmatraju.

4.9 IZRAUNAVANJE MERODAVNOG NIVOA UKUPNE BUKEEkvivalentni nivo buke odreen primenom A-frekvencijske pondericione krive nije dovoljan za ocenjivanje buke koju karakterie prisustvo istaknutih tonova i impulsa ili koja ima izraen niskofrekvencijski sadraj. Da bi se procenila reakcija ljudi na dugotrajno uznemiravanje bukom sa nekom od ovih posebnih karakteristika, na A-ponderisani ekvivalentni nivo dodaje se korekcija u decibelima. Merodavni nivo ukupne buke koristi se kao osnovni indikator za ocenu uznemiravanja bukom i poreenje sa graninim vrednostima. Merodavni nivo ukupne buke se odreuje za definisane referentne vremenske 17/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini intervale: dan, vee i no i za odreivanje merodavnog nivoa, pored ekvivalentog nivoa buke potrebno je poznavanje i sledeih parametara: trajanje ocenjivane buke; sadraj istaknutih tonova, sadraj impulsa, trajanje referentnog vremenskog intervala.

4.9.1 Ujednaena bukaUkoliko je ukupna buka ujednaena i ukoliko je trajanje specifine buke jednako referentnom vremenskom intervalu, na osnovu izmerenog ekvivalentnog nivoa buke u petominutnom mernom intervalu odreuje se merodavni nivo ukupne buke kao:

LR = Leq + Kgde je: K - korekcija zbog karaktera buke.

(4.9)

Ukoliko je trajanje ukupne buke koja ukljuuje i specifinu buku krae od referentnog vremenskog intervala, potrebno je odrediti i nivo rezidualne buke kada izvori specifine buke nisu aktivni. Ovaj sluaj je ilustrovan na sl. 4.1. Merodavni nivo buke se odreuje kao:

t 0.1( Leq ,u + K ) T t 0.1 Leq ,r LR = 10 log 10 + 10 TR TR gde je: Leq,u ekvivalentni nivo ukupne buke (izvori specifine buke aktivni),

(4.10)

Leq, r ekvivalentni nivo rezidualne buke (izvori specifine buke neaktivni),t trajanje ukupne buke, TR trajanje referentnog vremenskog intervala.

Leq ,uLr

tTrSl. 4.1 Ilustracija ujednane buke trajanja manjeg od referentnog vremenskog intervala

4.9.2 Kontinualno promenljiva bukaUkoliko je ukupna buka u toku rada izvora specifine buke kontinualno promenljiva, potrebno je za svaki ciklus rada odrediti ekvivalentni nivo buke u trajanju od najmanje 15 min, a merodavni nivo ukupne buke se odreuje kao:

n t t 0.1( Leq ,u ,i + K i ) 0.1L LR = 10 log i 10 + r 10 eq, r TR i =1 TR

(4.11)

gde je: Leq ,u ,i - ekvivalentni nivo ukupne buke (izvori specifine buke aktivni) za i-ti ciklus rada izvora, 18/22


Leq , r - ekvivalentni nivo rezidualne buke (izvori specifine buke neaktivni),Ki korekcija zbog karaktera buke za i-ti ciklus rada izvora, ti trajanje i-tog ciklusa ukupne buke, tr trajanje rezidualne buke kada su izvori specifine buke iskljueni, TR trajanje referentnog vremenskog intervala, TR = t1 + t 2 + + t n + t r n broj ciklusa u radu posmatranih izvora specifine buke. Prethodni izraz se moe primeniti za sluaj kada je trajanje specifine buke manje od referentnog vremenskog intervala, ali i za sluaj kada je trajanje specifine buke jednako referentnom vremenskom intervalu. U drugom sluaju uzima se da je tr = 0.

4.9.3 Isprekidana bukaKod isprekidane ukupne buke sa izvorima specifine buke koji rade u pravilnim ili nepravilnim ciklusima sa pauzama izmeu ciklusa, nivo buke veoma brzo raste i opada nekoliko puta na nivo rezidualne buke u toku referentnog vremenskog intervala. Merodavni nivo ukupne buke se odreuje u zavisnosti od trajanja ciklusa rada izvora. Ukoliko je trajanje ciklusa specifine buke due od 5 min, merodani nivo buke se odreuje primenom izraza (4.11). Ukoliko je trajanje ciklusa specifine buke krae od 5 min, (npr. pri pojedinanom prolasku vozila u toku noi), za svaki od ciklusa se odreuje nivo izloenosti zvuku, a merodavni nivo ukupne buke se odreuje kao:

t T t 0.1L 0.1L LR = 10 log 10 eq ,uk + R 10 eq , r TR TR gde je: Leq , u - ekvivalentni nivo ukupne buke (izvori specifine buke aktivni)n 1 0.1( LE ,i + K i ) Leq,uk = 10 log 10 i =1 ti

(4.12)

(4.13)

LE ,i - nivo izloenosti zvuku za i-ti ciklus rada izvora,Ki korekcija zbog karaktera buke za i-ti ciklus rada izvora, ti trajanje i-tog ciklusa izvori specifine buke, t trajanje svih ciklusa kada su izvori specifine buke aktivni, t = t1 + t 2 + + t n TR trajanje referentnog vremenskog intervala, n broj ciklusa u radi posmatranih izvora specifine buke. Ukoliko je trajanje svih ciklusa specifine buke isti i ako je za svaki od ciklusa isto nivo izloenosti zvuku, ekvivalentni nivo ukupne buke se odreuje primenom izraza (4.5).

4.9.4 Izolovani impuls zvune energijeNivo izloenosti zvuku se kod izolovanog impulsa zvune energije odreuje primenom I-vremenske i Afrekvencijske ponderacione krive za sluaj uobiajene impulsne buke, a primenom C-frekvencijske ponderacione krive za visokoimpuslnu buku i izvore visokoenergetske buke. Kod izolovanog impulsa zvune energije rezidualna buka u toku izolavnog dogaaja se moe zanemariti. Trajanje izolovanog impulsa zvune energije je kratko i zanemarljivo u odnosu na referentni vremenski interval. Uobiajena impulsna buka i visokoimpulsna buka Ekvivalentni nivo buke se odreuje na osnovu izmerenog nivoa izloenosti zvuku:

Leq = LE 10 log

TR , t 0 = 1s t0

(4.13)

19/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini Merodavni nivo ukupne buke odreuje se kao:

LR = 10 log 10

[

0.1( Leq + K )

+ 10

0.1 Leq ,r

]

(4.14)

gde je: K korekcija zbog impulsivnosti buke (ima vrednost 5 dB za uobiajenu impulsnu buku, odnosno 12 dB za visokoimpulsnu buku). Visokoenergetska buka Za sluaj izvora visokoenergetske buke, merodavni nivo izloenosti zvuku LRE treba da bude izraunat na osnovu C-ponderisanog nivoa izloenosti zvuku LCE, u skladu sa izrazima (4.8). Ekvivalentni nivo buke se odreuje na osnovu merodavnog nivoa izloenosti primenom izraza (4.13). Merodavni nivo ukupne buke se odreuje primenom izraza:

LR = 10 log 10

[

0.1 Leq

+ 10

0.1 Leq , r

]

(4.154)

4.9.5 Kvaziimpulsna bukaEkvivalentni nivo buke se kod kvaziimpulsne buke odreuje primenom I-ponderacione vremenske krive. Ako je vrednost pojedinanih impulsa ujednaena za izraunavanje merodavnog nivoa buke, primenjuje se procedura data u 4.9.1, a ukoliko je vrednost pojedinanih impulsa promenljiva, primenjuje se procedura data u 4.9.2.

4.9.6 Pojedinani i ponovljivi pojedinani dogaajiMerodavni nivo buke se kod pojedinanih i ponovljivih pojedinanih dogaaja odreuje postupkom opisanim u 4.9.3.

5. IZVETAJ O MERENJUKljuni element za pravilnu ocenu buke je kvalitetan izvetaj o merenju. Veoma esto izvetaji o merenju sadre samo podatke o izmerenim vrednostima nivoa buke. Interpretacija takvog izvetaja moe dovesti do pogrenih zakljuaka zbog nedovoljno prikazanih parametara koji utiu na ocenu stanja nivoa buke. Pri izradi izvetaja uvek treba imati na umu svrhu sprovednih merenja i potencijalne korisnike. Potpun i razumljiv izvetaj mora da sadri sve elemente koji su predvieni pravilnicima, standardima i preporukama. Preporuke o strukturi izvetaja o merenju buke date u daljem tekstu zasnovane su na Pravilniku o metodama merenja buke, sadrini i obimu izvetaja o merenju buke i standardu SRPS ISO 1996. Izvetaj o merenju buke sadri: 1) opti deo; 2) zadatak merenja; 3) uslove i rezultate merenja; 4) zakljuak; 5) priloge. Opti deo sadri: 1) podatke o ovlaenoj organizaciji (registracija kod nadlenog trgovinskog suda ili Agencije za privredne registre), zavodni broj izvetaja u delovodnoj knjizi strune organizacije; 2) reenje o imenovanju izvrioca merenja sa imenom lica odgovornog za potpisivanje izvetaja o merenju buke; 3) kopiju reenja o ovlaivanju za merenje buke u ivotnoj sredini koje je izdalo ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine; 4) kopiju reenja o akreditaciji strune organizacije; 5) kopiju uverenja o ispravnosti (overavanju) zvukomera, odnosno sistema za merenje i akviziciju podataka ukljuujui i kalibrator zvuka; 6) spisak zakona, pravilnika i standarda korienih u proceduri merenja i ocene buke u ivotnoj sredini; 7) spisak koriene merne opreme sa podacima o tipu, proizvoau, godini proizvodnje i kalibraciji koja je izvrena pre i posle serije merenja buke. 20/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini 8) podatke o naruiocu merenja, naziv i adresu, kao i broj zahteva ili ugovora na osnovu kojeg se vri merenje nivoa buke u ivotnoj sredini; 9) lica koja su prisustvovala merenju (vlasnik ili predstavnik korisnika izvora buke, vlasnik ili predstavnik objekta koji je ugroen bukom). Zadatak merenja sadri: 1) zahtev naruioca formulisan u skladu sa reenjem inspektora, sa pozivom na broj reenja, ukoliko privredni subjekt vri merenje po nalogu inspektora; 2) zahteve i uslove merenja samoinicijativnog naruioca merenja. Uslovi i rezultati merenja sadre: 1) opis lokacije objekta u kome se nalazi izvor buke u odnosu na susedne saobraajnice, druge potencijlne izvore buke i prostor koji je potencijalno ugroen bukom; u prilogu se mogu dati plan lokacije, kopija plana, skica ili fotografije objekata sa izvorom buke i objekata koji su potencijalno ugroeni bukom; 2) opis objekta u kome su smeteni izvori buke sa podacima o vrsti gradnje, karakteristikama fasadnih konstukcija i elemenata i finalnoj obradi unutranjosti objekta; 3) opis prostorije u kojoj je vreno merenje sa podacima o karakteristikama fasadnih konstrukcija i elemenata, finalnoj obradi unutranjosti objekta i opremljenosti nametajem; 4) evidenciju izvora buke, svaki izvor buke pojedinano naveden, raspoloivi podaci o izvorima buke (naziv izvora buke, godina proizvodnje, serijski broj, fabriki broj, pogonska snaga, elektrina snaga, podatak o nivou buke koju emituje, ukoliko je dostupan na izvoru ili u dokumentaciji) sa izmerenim vrednostima buke u neposrednoj blizini izvora za karakteristine reime rada (ukupni nivo buke, frekvencijski tercni spektar); 5) radni uslovi izvora sa poloajem izvora buke u objektu gde su smeteni, u prilogu se mogu dati skice poloaja izvora buke kao i njihove fotografije; 6) opis buke koju emituju izvori buke prema vremenskom toku, odreivanje da li je buka promenljiva ili ujednaena, isprekidana, impulsna; 7) opis buke koju emituju izvori buke prema frekvencijskom sadraju (irokopojasna, uskopojasna, buka u kojoj se javljaju pojedinani tonovi ili buka sa niskofrekvencijskim sadrajem); 8) podaci o akustikoj zoni u kojoj su smeteni objekti ugroeni bukom i izvori buke sa graninim vrednostima merodavnih nivoa buke za referentne vremenske intervale na otvorenom prostoru i u zatvorenim prostorijama; 9) opis mernog mesta, sa podacima za merna mesta na otvorenom prostoru, o meteorolokim uslovima i karakteristikama terena izmeu izvora buke i mernog mesta; 10) oznaku merne take, koju definie ovlaena organizacija na osnovu zadatka merenja; 11) datum i as merenja (od-do); 12) vremenski interval merenja i referentno vreme; 13) odabranu dinamiku karakteristiku instrumenta za merenje (SLOW - FAST); 14) podatke o merenjima ukupne buke, rezidualne buke i ako je izvodljivo buke specifinih izvora: izmereni A-ekvivalentni nivo buke ili nivo izloenosti buci, sa priloenom vremenskim tokom (ako je potrebno), tercnom analizom (tabela ili dijagram); 15) opis izmerene buke prema vremenskom toku, odreivanje da li je buka promenljiva ili ujednaena, isprekidana, impulsna; 16) opis izmerene buke prema frekvencijskom sadraju (irokopojasna, uskopojasna, buka u kojoj se javljaju pojedinani tonovi ili buka sa niskofrekvencijskim sadrajem); 17) korekcije izmerenog nivoa (ukoliko postoje); 18) merodavni nivo ukupne buke izraunat za definisane referentne vremenske intervale; 19) podaci o mernoj nesigurnosti rezultata sa naznakom metode koja je koriena za procenu nesigurnosti. Zakljuak sadri: 1) ocenu ukupne buke prema propisanim kriterijumima; za svaku mernu taku donosi se ocena: nivo ukupne buke PRELAZI ili NE PRELAZI graninu vrednost buke u ivotnoj sredini; 2) potpis ovlaenih lica koja su vrila merenje, potpis lica odgovornog za potpisivanje izvetaja i peat ovlaene organizacije. Zakljuak, potpisi i peat ovlaene organizacije nalaze se na poslednjoj strani izvetaja. 21/22

Uputstvo za merenje buke u ivotnoj sredini Ukoliko merodavni nivo ukupne buke prekorauje graninu vrednost buke u ivotnoj sredini (bilo na otvorenom prostoru bilo u zatvorenim prostorijama), potrebno je odrediti merodavni nivo specifine buke primenom izraza:

LR,S = 10 log 10 0.1LR 10

[

0.1Leq ,r

]

(4.16)

Takoe, odreuje se doprinos specifinog izvora buke ukupnom nivou buke na sledei nain: 1) ako nivo rezidualne buke ne prekorauje graninu vrednost buke u ivotnoj sredini, tada se ocenjuje da specifini izvor buke doprinosi da nivo ukupne buke prekorauje graninu vrednost buke u ivotnoj sredini; 2) ako nivo rezidualne buke prekorauje graninu vrednost buke u ivotnoj sredini a nivo specifine buke je za vie od 7 dB manji od nivoa rezidualne buke, tada se ocenjuje da specifini izvor buke ne doprinosi znaajno nivou ukupne buke i da nije dominantan izvor buke na posmatranoj lokaciji; 3) ako nivo rezidualne buke prekorauje graninu vrednost buke u ivotnoj sredini a nivo specifine buke je od 3 od 7 dB manji od nivoa rezidualne buke tada se ocenjuje da specifini izvor buke doprinosi ukupnoj buci, uz konstaciju da su izvori rezidualne buke dominantni izvori buke na posmatranoj lokaciji; 4) ako nivo rezidualne buke prekorauje graninu vrednost buke u ivotnoj sredini a nivo specifine buke je do 3 dB manji od nivoa rezidualne buke tada se ocenjuje da specifini izvor buke znaajno doprinosi ukupnoj buci, uz konstaciju da je specifian izvor buke dominantan na posmatranoj lokaciji.

22/22

Documents

Uputstvo Za Merenje Buke