INFODATA GROUPUPUTSTVO ZA KORICENJE PROGRAMA

ZA ROBNO-MATERIJALNOKNJIGOVODSTVO

- 2 -

S A D R A J

UVODPoetak rada u programu............................................................... 5SISTEM........................................................................................ 8Odjava........................................................................................8MATINI PODACI.................................................................... 8Banke ............................................................................................ 9Mesta.............................................................................................11Magacini........................................................................................12Komintenti.....................................................................................15Poreske tarife.................................................................................21Artikli.............................................................................................21Usluge............................................................................................27Atributi...........................................................................................28Trokovi.........................................................................................29Cenovnik....29DOKUMENTA............................................................................30Dokumenta trgovine......................................................................30Poetno stanje (01)........................................................................31Predraun (02)...............................................................................34Rezervacija34Kalkulacija cena (03).................................................................... 35Uvozna kalkulacija........................................................................38Kalkulacija interna (04).................................................................39Kalkulacija cena maloprodaja (05)............................................40Medjumagacinski prenos (07).......................................................41Racun PDV (20)............................................................................41Izvozni raun.43Dnevni Pazar (22)..........................................................................43Racun MP (24).............................................................................. 44Avansni racun (25).........................................................................45Knjino odobrenje (70)..................................................................46Nivelacija (90)................................................................................47Narudbenica (92)..........................................................................47Popis.......48Zapisnik..........................................................................................48DOKUMENTA PROIZVODNJE...............................................50Prijemnica (51)...............................................................................50Trebovanje (52)..............................................................................51Utroak (53)....................................................................................51Predajnica gotovih proizvoda (54).................................................52Kalo, rastur i lom............................................................................52Kalkulacija dorade..........................................................................53Kalkulacija dorade eksterna.........................................................53

- 3 -

Radni nalog (59)............................................................................ 54Faktura usluga (21)........................................................................ 55IZVETAJI.................................................................................. 56Zalihe............................................................................................. 56Kartica; Promet.............................................................................. 59Razlika u ceni.................................................................................61Knjige............................................................................................ 61OSTALE OBRADE..................................................................... 62Popis...............................................................................................62Prenos podataka............................................................................. 63DOPUNSKI MENIJI....................................................................63ALT i F2........................................................................................ 64ALT i F3........................................................................................ 66ALT i F5........................................................................................ 67ALT i F8........................................................................................ 67

- 4 -

UVOD

Ovo uputstvo namenjeno je pre svega novim korisnicima Infodatinog programa za robno-materijalno knjigovodstvo, ali i ve postojeim korisnicima kao neka vrsta podsetnika.Program je bogat velikim brojem komandi kako bi smo udovoljili raznovrsnim potrebama naih korisnika, to ne znai automatski da Vi morate upotrebljavati sve komande koje Vam se javljaju u pojedinim prozorima. Takoe Vas obavetavamo da smo mi uvek spremni za saradnju ukoliko Vi imate neke specifine zahteve u pogledu programa i vrimo njegovo prilagodjavanje Vaim potrebama.

Ovo uputstvo je ilustrovano na velikom broju strana kako bi Vam bilo to vie olakano upoznavanje programa i svih prednosti koje on prua. Ukoliko detaljno prouite ovo uputstvo garantovano ete biti osposobljeni za rad u programu.

Glavni preduslov za dobijanje maksimalnog uinka je naravno, dobro poznavanje postulata na kojima poiva sistem poreza na dodatu vrednost i neizbeno poznavanje osnova knjigovodstva. Vrlo je bitno da shvatite da Vam mi ovde ne nudimo uputstvo za voenje knjigovodstva, ve upustvo za koricenje programa za knjigovodstvo.

Sa ubeenjem da ce Vam na program za vodjenje robno-materijalnog knjigovodstva u mnogome olakati i ubrzati auriranje vaeg knjigovodstva, elimo Vam puno sree u uenju!

- 5 -

POETAK RADA U PROGRAMU

Za inicijalizaciju programa potrebno je da duplim klikom na levi taster mia kliknete na ikonicu Robno koja se nalazi na vaem radnom prostoru (desktop-u). Dalji rad u programu se obavlja iskljuivo preko tastature putem navigacijskih tastera, odnosno strelica , , , , (nema korienja mia)., i to na taj nain to se prelazak sa jednog na drugo polje (korak unapred) obezbeuje posredstvom tastera ENTER, avraanje korak unazad posredstvom tastera ESC.

Nakon aktiviranja ikonice ulazite u program i biete upitani za vae korisniko ime i ifru. U praksi esto se koriste razliita korisnika imena i ifre za svaku osobu koja radi sa programom, jer se na osnovu toga ostavlja trag za svakim operaterom nakon rada sa programom. Za poetak, korisniko ime i ifra su malo slovo "r". U polju u kome se unosi ifra ta god kucali uvek ce se pojavljivati * iz bezbedonosnih razloga.

- 6 -

Pritiskom na ENTER otvara se naredni prozor u kome stoji datum pod kojim ulazite u program (datum u programu zavisi od sistemskog datuma u Vaem operativnom sistemu). Ako pod tim datumom elite da udjete u program jednostavno pritisnite ponovo ENTER. Ukoliko postoji potreba datum se moe prekucati. Primer toga moe biti potreba za aktiviranjem neke druge poslovne godine jer se sva dokumentacija formira na nivou jedne godine i nema meanja sa podacima iz drugih poslovnih godina. Na primer, ako elite da pogledate podatke iz 2008. godine potrebno je da unesete datum 31.12.2008.

(napomena: ako ste novi korisnik naeg programa ova opcija ce Vam biti dostupna tek naredne godine poto tek ove godine poinjete sa korienjem naeg programa i tek sad unosite podatke u njemu).

Takodje, kada je u pitanju datum ulaska u program, moe se javiti potreba da u program uete sa nekim danom koji tek sledi. Na primer, elite da uradite raun pod datumom koji je kasniji od dananjeg. U tom sluaju potrebno je samo da ukucate datum dana u kome elite da raun bude uraen. Samo na ovaj nain moete da uradite ovakav raun, jer ako uete u program sa tekuim datumom i elite da uradite raun na neki kasniji datum, program Vam nee dozvoliti da u raunu stavite datum koji je kasniji od datuma ulaska u program.

- 7 -

Nakon to ste uneli korisniko ime i ifru i potvrdili ili uneli eljeni datum pritiskom na Enter otvorie Vam se pano sa imenom i podacima firme koja je napravila program. Ponovnim pritiskom na Enter ulazite u glavni prozor programa Robno-materijalno knjigovodstvo.

Primetiete da u glavnom prozoru postoji traka sa nazivima pet osnovnih padajuih menija u programu. To su: Sistem, Matini podaci, Dokumenta, Izvetaji i Ostale obrade.

O svakom ovom meniju njegovim pod-menijima, opcijama i komandama koji se nalaze u okviru njih bie vie rei u daljem tekstu.

- 8 -

SISTEM

U okviru prvog glavnog menija Sistem postoji samo jedna komanda Odjava kojom se odjavljujete iz programa i zavravate rad u njemu. Pored ovog naina zavretka rada u programu moete koristiti i opciju Alt+X istovremenim pritiskom ova dva tastera. Pritiskom na njih dobiete poruku od strane programa Da li ste sigurni da elite da zavrite rad? U koliko elite za potvrdu pritisnite D ili za opoziv komande pritisnite N. Jedino na ova dva naina obezbeujete izlazak iz programa bez opasnosti da otetite podatke u programu ili sam program.

MATINI PODACI

Odeljak Matini podaci sadri: Banke, Mesta, Magacini, Komitenti, Poreske tarife, Artikli, Usluge, Atributi, Trokovi.

Primetiete da odreeni stavovi u meniju imaju strelicu udesno. To oznaava da njihovom aktivacijom ne ulazite u prozor sa podacima, ve se aktivira dodatni podmeni.

Osnovna karakteristika ovog odeljka jeste da u njemu pravite svojevrsne baze podataka o bankama, mestima, magacinima, komitentima, poreskim tarifama, artiklima, uslugama, atributima i trokovima, koje kasnije koristite za brzu izradu dokumenata (rauna, kalkulacija, prijemnica, izvetaja....)

- 9 -

Banke

U prozoru Banke dobiete spisak veine banaka u naoj zemlji, sa njihovim nazivima i iframa. U gornjem delu prozora nalaze se podaci o bankama, a u donjem delu se nalaze komande za rad sa tim podacima (unos, ispravka, brisanje). Aktiviranje eljene komande postie se pritiskom na taster sa slovom koje je drugaije obojeno u odnosu na druga slova.

Na primer, ako elite da unesete podatke o nekoj banci komandu unos aktivirate pritiskom na taster "U", ispravku pritiskom na taster "I", brisanje na taster "B". Pritom jenebitno da li je slovo veliko ili malo.

Sada emo Vam objasniti osnovni princip rada sa ovim komandama, koji je identian u itavom programu.

Ukoliko elite da izvrite Unos nove banke, pritisnete taster "U" . Otvorie Vam se maska za unos podataka o banci. Najpre unosite numeriku ifru u rasponu od 3 karaktera, zatim Enterom prelazite na naredno polje i upisujete naziv same banke. Nakonupisivanja naziva, pritiskom na taster Enter ispraznie Vam se maska i ekae unos podataka o nekoj drugoj banci. Ukoliko ste eleli da ubacite podatke samo o toj banci sada je potrebno samo da pritisnete Esc. Time ste zavrili unos podataka o banci i vratili ste se korak unazad na prozor sa listom svih banaka.

- 10 -

Bitna napomena jeste da prilikom unoenja podataka u bilo kojoj masci u programu morate nakon uneenih svih podataka koje se od Vas trae, da pritisnete Enter da Vam se maska isprazni, pa tek onda da idete na Esc. Jedino postupanjem na ovaj nacin unecete novi podatak koji ste eleli.

Ukoliko elite da izvrite Ispravku, na primer naziva neke banke potrebno je najpre da se pozicionirate na banci koja Vas interesuje i to koristei tastere , , , , (vau trenutnu poziciju pokazuje plavi pravougaonik sa ifrom banke u njemu) . Kada pronaete banku koja Vas interesuje pritisnite taster "I". Strelicom nanie doite do naziva banke (poto njega elite da izmenite) i jednostavno obriite stari naziv i stavite novi. Nakon toga pritisnite taster Enter da bi program prihvatio ispravku.

Napomena: nakon ispravke ne treba pritiskati Esc jer na taj nain ispravka nee biti prihvaena).

Brisanje nekog podatka ostvarujete pozicioniranjem na tom podatku i pritiskom na taster "B". Svaki put kada neto elite da obriete javie Vam se prozor za potvrdu brisanja. Ako ste stvarno eleli da obriete neki podatak potrebno je da u tom sluaju pritisnete taster "D" . Ako ste grekom aktivirali komandu brisanje i ne elite da obriete podatak pritisnite taster"N".

Spisak banaka dat je isto informativno i nema upotrebnu vrednost. Meutim, ovaj princip rada sa prozorima vaie u itavom programu bilo da se radi o unosu, ispravci ili brisanju kalkulacije, bilo rauna, prijemnice ili nekog drugog dokumenta.

- 11 -

Mesta

Meni Mesta je baza podataka o veini gradova u naoj zemlji, njihovim potanskim brojevima i pozivnim brojevima. Komande Unos, Ispravka i Brisanje se izvravaju na isti nain kao i kod prethodnog menija (banke). Komanda Kom. koja se aktivira pritiskom na taster "K" prikazae Vam spisak svih Vaih komitenata iz grada na kome ste trenutno pozicionirani.

S obzirom na to da u ovom prozoru postoji veliki broj podataka ovo je pravi trenutak da Vam ukaemo na jednu od prednosti naeg programa. Naime F10 je taster koji u programu ima funkciju pretraivaa. Da biste jednostavno i brzo doli do podatka koji Vas interesuje potrebno je da dok stojite na koloni naziv pritisnete taster F10 unesete poetno slovo (ili nekoliko poetnih slova) grada koji Vas interesuje i program e Vaspozicionirati na prvom podatku koji poinje sa zadatim slovom (odnosno slovima). Taster F10 je kontekstno osetljiv, to znai da zavisno od toga na kojoj koloni u tabeli podataka stojite takvo e i biti pretraivanje.

Na primer: Stojite na koloni naziv dobiete pretraivanje po nazivu, analogno nakoloni PTT broj pretraivanje po potanskom broju itd.

Pretraivac F10 mogue je upotrebiti u svim matinim podacima, odnosno za pretraivanje ifri magacina, ifri komitenata, artikala, trokova... Takoe moe se koristiti i za potrebe brzog pretraivanja dokumenta i to po broju dokumenta.

- 12 -

Magacini

Pod magacinima se podrazumevaju sva skladita robe: veleprodaje, maloprodaje, magacini sirovina, magacini gotovih proizvoda.... Moete otvoriti praktino neogranien broj magacina svih tipova.

Unos zapoinjete, kao i kod unosa svih ostalaih podataka, pritiskom na taster "U". ifru magacina odreujete sami. Tu je mogue uneti bilo kakav alfa-numeriki podatak (brojeve, slova ili neku njihovu kombinaciju) u okviru ogranienja od 7 karaktera.

Savet je da koristite opisne ifre kad god u ifarniku nemate previe podataka.Naprimer: Za jedan veleprodajni magacin moete koristiti ifru VP, za

maloprodajni MP itd...Enterom prelazite na naredno polje gde je potrebno da upiete naziv magacina. Tu

upisujete pun naziv (na primer, veleprodajni magacin, maloprodajni magacin....). Nakon toga sledi opis gde upisujete neki podatak, koji dodatno opisuje dati magacin (na primer, magacin vodi Jelena Markovi). Opis nije obavezan podatak i jednostavnim pritiskom naEnter se moe preskoiti. Za razliku od njega, naredni podatak (adresa) je obavezan, u tom polju morate uneti neto jer ga Enterom ne moete preskoiti (u sluaju nedostatka ovog podatka moete na primer staviti samo taku i prei na naredno polje, pa kad budete imali adresu da ispravite ovaj podatak). Svaki put kad Vam program ne dozvoljava prelazak na naredno polje to znai da je re o nekom obaveznom podatku koji trebate da unesete.Mesto je polje u kome unosite potanski broj mesta u kome se nalazi magacin. Ovo polje moete popuniti na dva naina. Prvi nain je da sami putem numerike tastature unesete potanski broj ukoliko ga znate. Drugi nain je da pritiskom na Enter aktivirate bazu podataka sa mestima, da zatim putem pretraivaca F10 pronaete mesto koje Vas interesuje i onda ete samo ponovnim pritiskom na Enter taj podatak prepisati u traeno polje.

- 13 -

Telefon je jo jedno polje sa slobodnim unosom koje pritiskom na Enter moete preskoiti.

Tip magacina je takodje unapred predefinisan podatak. To znai da ovde nemate mogunost slobodnog unosa ve je potrebno da izaberete neku od ponuenih mogunosti. Pritiskom na Enter aktiviraete prozor koji e Vam pokazati koje su ponuene alternative: maloprodaja (M), veleprodaja (V), usluge (U), proizvodnja (P), sitan inventar na zalihi (I), sitan inventar na upotrebi (Z), kosignacioni magacin (K). Izaberite neku od mogunosti i pritisnite Enter da biste popunili to polje.

Tip cene je predefinisan podatak i ona moe biti: stvarna (S), planska (P) ili prosena (R). Stvarna cena je poznata jo i kao prodajna cena. Kada izaberete cenu po kojoj e se voditi Va magacin i pritisnete taster Enter ispraznie Vam se maska. To je dokaz da ste uneli sve neophodne podatke za otvaranje jednog magacina. Ukoliko elite da uneste podatke o jo nekom magacinu postupak ete ponoviti na prethodno opisan nain. Ukoliko ste eleli da otvorite samo taj magacin, kada Vam se maska isprazni pritisnite taster Esc da biste zatvorili masku za unos podataka o magacinu.

Komandom Ispravka, koju aktivirate pritiskom na taster drugaije obojenog slova, odnosno u ovom sluaju na "I" aktiviraete mogunost ispravke podataka o magacinu i to bilo kog polja izuzev tipa magacina i tipa cene. Da bi ste ispravili neki podatak, strelicom nadole doite do polja koje elite da izmenite, obriite stari podatak i upiite novi , zatim strelicom odite do poslednjeg polja, pritisnite Enter i ispravka ce biti prihvaena. S obzirom na to da tip cene i tip magacina nije mogue izmeniti, ako ste grekom unelipogreno slovo jednostavno izbriite taj magacin i ponovo unesite njegove podatke.

Brisanje ce Vam biti omoguceno samo pod uslovom da taj magacin prethodno niste upotrebili u nekom dokumentu, odnosno niste ga zaduili (napravili ulaz u magacin) putem kalkulacije, odnosno razduili (napravili izlaz iz magacina) putem rauna. U tom sluaju program e Vas upozoriti da postoje promene na tom podatku i brisanje Vam nee biti omogueno.

- 14 -

Konta je komanda koja e aktivirati otvaranje maske za unos eme za kontiranje magacina na kome ste pozicionirani. Sva polja u ovom prozoru su predefinisana Kontnim planom.

Enterom aktivirate Kontni plan, sa F10 brzo pronaete broj konta koji Vas interesuje, pritisnite ponovo Enter i broj konta e biti prepisan u traeno polje. Ukoliko neko od polja nije potrebno da popunite za dati magacin strelicom ga samo preskoite i dodjite do narednog polja u kome elite da unesete neki broj konta. Kada popunite iposlednje polje u ovom prozoru pritiskom na Enter aktivirae Vam se jo jedan prozor koji moete popuniti sa brojevima konta ukoliko imate potrebe da ta polja aurirate za dati magacin. Ukoliko to nije slucaj, sa Esc se vratite nazad.

Ukoliko u Kontnom planu ne postoji konto koji Vam je potreban, moete ga na licu mesta uneti. Da biste uneli jedan cetvorocifreni konto (korisnicki konto) potrebno je da postoji uneen trocifren konto (zakonski konto), odnosno dvocifren konto (grupa). Na primer necete moi da unesete korisniki konto 1245 ako prethodno nije uneen zakonski konto 124, odnosno grupa 12. U ovakvoj situaciji program e Vas sam upozoravati tavam fali i ta trebate prethodno da unesete. Inae ovakav princip da u toku rada sa nekim podacima unosite druge podatke indirektno ili direktno povezane, dodatno e ubrzati Va rad.

- 15 -

ema za kontiranje koju ste upravo postavili za dati magacin koristie se za pravljenje finansijskih naloga (prilikom izrade rauna, kalkulacije... i njihovog kontiranja program e sam napraviti nalog za kontiranje upravo na osnovu ove eme i brojeva konta koje ste ovde uneli u odgovarajuim poljima). Stoga ova ema predstavlja sponu izmedju robno-materijalnog knjigovodstva i finansijskog knjigovodstva.

Komintenti

Ovaj meni sastoji se iz dodatnih podmenija: Komintenti, Kategorije komintenata, Vrste komintenata i Vrste Depozita.

Podmeni Komintenti je mesto gde unosite podatke o firmama sa kojima ste na neki nain poslovno povezani. Prozor sa ovim podmenijem je podeljen na dva dela: sa leve strane

- 16 -

nalazi se spisak Vaih komintenata, a sa desne i sa donje strane podaci o komintentu na kome ste trenutno pozicionirani.

Unos podataka o komintentu zapoinjete komandom Unos. Otvorie Vam se novi prozor gde je najpre potrebno da unesete ifru komintenta. Kao i u prethodnom delu programa i ovde je mogue uneti bilo kakav alfanumeriki podatak u rasponu od 7 karaktera.

Napomena: jednog poslovnog partnera trebate da otvorite samo pod jednom ifrom bez obzira da li je on samo Va dobavlja, ili i dobavlja i kupac i kreditor...

Preporuka kao i kod unoenja prethodnih ifara jeste da one budu opisne, ali to naravno jeste stvar Vaeg izbora. Naredno polje PIB/JMBG je obavezan podatak (jer je

- 17 -

on jedan od 9 obaveznih elemenata koje raun treba da sadri da bi bio ispravan). PIB unosite za pravna lica, a JMBG za fizika lica. Tip je predefinisan podatak jer ga povlaite iz Vrste komintenata o kojima smo pisali u prethodnom delu. Da biste videli koje Vam mogunosti stoje na raspolaganju kao i kod prethodnih predefinisanih podataka dovoljno je da pritisnete Enter izaberete tip preduzeca koji Vam je potreban i ponovopritisnete Enter da biste ga prepisali u traeno polje. Ako je u pitanju Va partner iz Srbije ili Vojvodine uneete kao tip preduzea JP, DOO, PP... (tip koji stoji u samom nazivu preduzea). Kada je re o Vaim partnerima koji su sa Kosova, iz inostranstva, Crne Gore i kada je re o poljoprivrednicima u ovom polju neete stavljati JP, DOO, PP... (tip koji stoji u samom nazivu preduzea) nego ete izabrati redom KOS, INO, CG i ZEM. Upravo na osnovu ovog podatka e sav va promet sa datim komintentom biti auriran u odgovarajuu knjigu primljenih i izdatih rauna i odgovarajuim kolonama u tim knjigama ( jer sistem PDV-a zahteva da Vam promet sa komintentima iz Crne Gore, inostranstva, sa Kosova i poljoprivrednicima bude auriran u posebnim knjigama primljenih i izdatih rauna).

Polje PDV je takoe jako bitno zato to se na osnovu njega odreuje da li je Va komintent u sistemu PDV-a ili nije. Ukoliko komintent jeste u sistemu potrebno je da u prvom polju unesete broj PDV reenja, a u drugom polju datum ulaska u sistem. Ako komintent nije u sistemu ova polja ete ostaviti prazna, odnosno samo ih prei Enterom. Ako Vam je komitent u sistemu PDV-a i ovde ste uneli broj njegovog PDV reenja prilikom kontiranja ulaznih dokumenata (kalkulacije ili prijemnice) javie Vam seposebno iskazan prethodni porez. Upravo zbog prava na odbitak prethodnog poreza potrebno je da ovo polje bude popunjeno. U sluaju nedostatka ovog PDV broja, stavite bilo kakav broj, pa ga kasnije kada budete nabavili PDV evidencionu potvrdu komintenta ispravite.

U polju Naziv upisujete pun naziv preduzea bez unoenja tipa preduzea (na primer "Infodata group"). Zatim unosite Adresu koja je obavezan podatak, pa onda potanski broj Mesta (bilo direktno kucanjem potanskog broja sa numerike tastature, bilo indirektno korienjem baze podataka o mestima). Telefon, fax i iro-raun su neobavezna polja koja ukoliko ne elite ne morate popunjavate, ve ih samo preskoite Enterom.

Napomena jeste interni podatak koji sadri dodatnu informaciju o komintentu (na primer, to moe da bude broj telefona osobe sa kojom najece kontaktirate u toj firmi, ime direktora...) Pritiskom na Enter nakon popune ovog polja maska se prazni to znai da ste aurirali podatke o svom komintentu. Maska je prazna i eka unos podataka o nekom novom komintentu, ukoliko nemate potrebe za tim, dovoljno je da se pritiskom naEsc vratite korak unazad.

Ispravka, Brisanje i tampanje jesu komande koje imaju istu namenu i koriste se na isti nain kao i kod prethodnih menija. Filter je komanda koja Vam prua mogunost izdvajanja onih komintenata koji zadovoljavaju Va zadati kriterijum. Taj kriterijum moe biti ifra, naziv, mesto, napomena. I ovde je mogue izdvojiti sve komintente koji potiu iz nekog mesta koje ste Vi odredili. Ta ista mogunost postojala je kod menija Mesta aktiviranjem komande Kom. Ovakve mogunosti da iz razliitih delova programaaktivirate jednu istu stvar su brojne. Stvar Vae navike e biti odakle ete dobijati neophodne podatke.

- 18 -

Fileter je komanda kojom aktivirate dodatni podmeni koji Vam omoguuje fitriranje podataka u bazama gde postoji veliki broj podataka. Fitriranje se moe izvriti po kriterijumu Naziv, ifra, Mesto ili Napomena.Naprimer ukoliko elite da vidite samo komintente iz odreenog grada pritiskom na taster F aktiviraete podmeni Filter, izaberite opciju Mesto i pritisnite Enter. U polju koje e Vam se otvoriti ukucajte potanski broj grada iz kog elite videti komintente i pritisnite Enter. Dobiete spisak komintenata za koje ste u adresi uneli traeni postanski broj.

U okviru podmenija komintenti postoji i dodatni meni koji aktivirate pritiskom tastera M na tastaturi.

- 19 -

U gornjem levom uglu prozora u kome je dat spisak svih komintenata stoji znak (). Kada ovakav znak stoji u nekom prozoru to znai da istovremenim pritiskom na ALT i F10ili pritiskom na taster M otvarate Meni prozor u kome Vam se nude neke dodatne komande i opcije.

Prva dodatna komanda jeste Objekti kojom, u koliko imate potrebe, moete uneti sve objekte koje ima Va komintent a pritom elite da prilikom poslovanja odvojite dokumentaciju po objektima kako biste kasnije lake doli do eljenih izvetaja za svaki objekat posebno. ifru objekta zadajete nezavisno od ifre komintenta i ona se moe ponavljati tj. kod svakog komintenta kod koga unosite objekte moete ponovo krenuti sa ifrom od recmo rednog broja 01.

Komandom Kategorizacija moete izvriti podelu Vaih kupaca u odreene ekonomske kategorije kako bi ste kasnije mogli odreenom kupcu dati odreene beneficije (rabat, dui rok plaanja...) svrstavajui ih u razliite kategorije koje ste uneli u podmeniju Kategorije komintenata a koje ete sada i blie definisati odreivanjem datuma kada poinje primena odreene grupe na odreenog komintenta i pojedinosti koje su vezane za tu grupu komintenta.

Komanda Detalji omoguuje vam da za komintenta na kome ste pozicionirani uneste jo neki detalj koji je svojstven samo njemu. Kao primer moemo staviti neke dodatne podatke, recimo matini broj firme ili ifru delatnosti ili bilo koji drugi podatak koji Vam moe zatrebati za tog komintenta.

Komanda Rabati daje Vam mogunost da odreenoj grupi korisnika dodelite odreeni rabat prilikom nabavke robe ili korienja usluga od Vas. Rabati se mogu dodeliti na grupu artikala i ovde takoe moete dodeliti i posebnu valutu za komintenta na kome ste aktivirali ovu dodatnu komandu.

Komandom Tekui rauni moete uneti dodatni broj tekueg rauna za komintenta na kome ste pozicionirani ukoliko komintent posluje preko vie poslovnih banaka.

Aktiviranjem komande Depozit otvoriete masku za unos depozita za komintenta na kome ste pozicionirani. Depozit je komanda koja Vam prua mogunost unosa nekog garanta plaanja (ke, menica...) koji ste dobili ili dali komintentu na kome ste trenutno pozicionirani.

- 20 -

Kategorije komintenataU ovom podmeniju moete uneti kategorije, koje ete kasnije blie definisati kroz

unos komintenta u bazu, i koristiti u koliko elite da neke od komintenata odvojite na neki nain od drugih odnosno svrstavanjem u neku od definisanih kategorija dodeljujete komintentu vei rabat, dui rok plaanja ili neku drugu benificiju koja e biti svojstvenasamo komintentima iz definisane grupe.

Aktiviranjem komande za Unos otvorie Vam se maska za unos ifre i naziva kategorije. Kao ifru moete uneti bilo ta a za naziv kategorije preporuka je da koristite opisni naziv kako biste se prilikokom korienja ove opcije lake snalazili.

Vrste komintenataVrste komintenata je meni u kome se nalazi veina tipova preduzea koja se

sree u naoj zemlji (STR, DOO, JP, JKP, DP...). Ako u ovom spisku nedostaje neki tip preduzea koji Vam je potreban postoji mogunost njegovog unosa.

- 21 -

Vrste depozitaKao i kod opcije Kategorije komintenata i ovde unosite samo ifru i naziv Vrste depozita koji ete kasnije blie definisati i primenjivati prilikom unosa komintenata.

Poreske tarife

Sa samom instalacijom programa u ovom meniju dobicete uneene poreske tarife. Vama ostavljamo izbor konta na kojima ete pratiti ove poreske tarife. Da bi ste uneli konta potrebno da zadate komandu Ispravka dok budete pozicionirani na poresku tarifu i da onda aurirate polja za ukalkulisani (koji se javlja kod maloprodaje), obraunati i prethodni porez.

- 22 -

Kao to je bilo rei kod postavljanja eme za kontiranje magacina i ova poljamoete popuniti na dva naina: prvi, direktnim upisivanjem broja kontaputem numerike tastature, drugi aktivacijom kontnog plana koju postietepritiskom na Enter dok stojite na prazno polje, i izborom konta.

Ako nemate potrebe da popunjavate polje ukalkulisani porez, tasterom strelica na dole siite na polje obraunati porez. Ovde Enterom neete moi da prelazite sa polja na polje jer Vam se pritiskom na Enter otvara novi prozor sa kontnim planom. Unoenjem ovih konta za odreenu poresku tarifu odredili ste u stvari sintetiki konto za tu tarifu. Ako elite da tu poresku tarifu pratite analitiki po magacinima potrebno je da aktivirate komandu Konta. Da zatim izaberete magacin za koji elite da unesete analiticka konta i da onda odredite i analitika konta pre kojih ce se pratiti data poreska tarifa u tom magacinu.

Artikli

Meni Artikli sastoji se iz dva dodatna podmenija: Grupe artikala iArtikli.

Grupe artikala, kao to samo ime kae, daje mogunost formiranjaneogranienog broja razliitih grupa u kojima se mogu svrstavati uneti artikli. Moete da otvorite i samo jednu grupu, i na taj nain neete morati da pamtite koje ste artikle svrstali u koju grupu, ali naravno izbor ostaje na Vama.

Komande Unos, Ispravka, tampanje i Brisanje ovde neemo posebno objanjavati zato to se upotrebljavaju na identian nain kao kod prethodnih menija. Komanda Prikaz stavki omoguuje Vam da vidite sve artikle koji su svrstani u datu grupu.

- 23 -

Kom. Uslovi (komercijalni uslovi) definiete kategoriju, rabat i rok plaanja za datu grupu artikala (koji e Vam se uvek nuditi kao preporueni rok plaanja kad god je potrebno uneti neki rok plaanja).

- 24 -

Artikli

Artikli jeste meni u kome unosite podatke o materijalu za proizvodnju, proizvodima koje kupujete, proizvodima koje prodajete.....

Komandom Unos zapoinjete unoenje ovih podataka. Najpre odreujete grupu kojoj pripada taj artikal. Grupa je predefinisan podatak (jer smo u prethodnom koraku ve formirali grupe) i ovde nema mogunosti slobodnog izbora. Zato na prazno polje pritisnite Enter da Vam budu ponuene te prethodno formirane grupe i izaberite jednu.

ifru unosite sami bilo brojano ili slovno u rasponu od 12 karaktera. Zatim upisujete pun naziv artikla, jedinicu mere, osnovni porez (koji moe biti PDV1 ili PDV2)i ostale podatke koji su svojstveni za taj artikal.

- 25 -

Polje Transportno pakovanje slui za definisanje standardnog broja komada nekog proizvoda u pakovanju (na primer, u jednom pakovanju zejtina nalazi se 15 flaa).Auriranju ovog polja pre svega pribegavaju veleprodaje, koje recimo ne prodaju razlomljena pakovanja (u naem primeru to znai da nee prodati ni 14, odnosno jednu flau manje, a ni 16, odnosno jednu flau vie od standardnog pakovanja). Ovo polje moete sluiti za isto informativne svrhe,ali se isto tako moe prilagoditi program da se ogranii, odnosno zabrani prodaja mimo transportnog pakovanja. Poslednje polje u ovomprozoru koje moete popuniti jeste barkod artikla.

Pored standardnih komandi Unos, Ispravka, Brisanje, tampanje ovde imamo i neke nove komande.

Definicija je komanda koja Vam omoguava da pogledate u kojim sve magacinima imate artikal na koji ste pozicionirani, u kojim koliinama, po kojoj ceni, da pregledate nabavke hronoloki po koliinama, nabavnim cenama i brojem dokumenta nabavke.

Komandu Ispravka u ovom prozoru moete iskoristiti za definisanje minimalnih imaksimalnih zaliha.

U ovom prozoru Vam se takoe prua mogunost da pogledate karticu artikla za odreeni magacin ili da tampate izlobene markice odnosno nalepnice.

Komanda Atributi su jedan podatak vie koji Vam omoguava da objedinite artikle u odrenu grupaciju i po tome kasnije pratite zalihe (na primer, moete sve artikle koje nabavljate od jednog dobavljaa svrstati u jedan atribut koji nosi naziv tog dobavljaa, pa kada kasnije elite da izvrite nabavku pogledate zalihe po atributu i vidite da li treba neto nabavljati od tog dobavljaa). Aktivacijom ove komande Vi u ovom prozoru samo odreujete u koji atribut elite da svrstate odreeni proizvod, to znai daatribute treba prethodno da formirate (u odeljku matini podaci postoji poseban meni atributi). Za atribute moete da veete i neke komitente ili neka dokumenta.

- 26 -

Komanda Napomena Vam omoguava da unesete neku bitnu napomenu ili napomene o samom artiklu (na primer, rok trajanja...) koja e se tampati ispod samog artikla kada se on bude javljao kao stavka rauna, kalkulacije ili nekog drugog dokumenta.

Nalepnica slui za tampanje izlobenih markica za dati artikal sa svim informacijama o tom artiklu. Zapaziete da je mogunost tampanja ovih nalepnica postojala i kod komande definicija, ime Vam samo jo jednom dokazujemo ono to smoranije pomenuli da se ista komanda moe aktivirati iz razliitih delova programa.

Komanda Filter ima istu namenu kao i kod filtiriranja komintenata, a to je da izdvoji sve artikle po zadatom kriterijumu. Taj kriterijum moe biti: naziv, deo naziva, ifra, grupa, poreska tarifa, rok ili prazna kartica. Ovaj poslednji kriterijum Vam pokazuje sve artikle koji nisu radili, odnosno koji nisu ni nabavljani, ni prodavani.

Komandu Sastavnica e pre svega koristiti proizvodna preduzea jer se njom definie normativ za proizvodnju odgovarajueg artikla (pri tom e ta preduzea u meniju artikli unosite i podatke o gotovom proizvodu i podatke o sirovinama koje se koriste za izradu tog proizvoda). Aktiviranjem komande Unos kod same sastavnice definiete ifru i naziv sastavnice (naprimer, naziv moe da bude normativ broj 1). Time ste uneli zaglavlje sastavnice. Da bi ste sada uneli podatke o sirovinama koje ulaze u proizvod po tom normativu potrebno je da pritisnete Prikaz stavki i da unesete sirovine koje ulaze u sastav proizvoda. Sirovine moete uneti po koliini ili procentualno (tako to e te u polju iza koliine uneti simbol %). Cene ne morate unositi jer e se one prilikom proizvodnje povlaiti iz magacina sirovina. Ako u samoj sastavnici unesete cene onda moete iskoristiti komandu Obraun, da bi ste videli kolika bi u tom sluaju bila cena kotanjaproizvoda. Za jedan te isti artikal moete definisati neogranieni broj razliitih sastavnica.

Komanda Ambalaa slui za unos podataka o ambalanom materijalu koji prati jedan proizvod (na primer, ambalaa za 1 pivo je 1 pivska flaa ili 1/20 gajbe). Na osnovu ovog podatka kod kalkulacije moete videti koliko ambalae dugujete dobavljau, a kod rauna koliko ambalae duguje Vama kupac.

- 27 -

Usluge

Sledea opcija u meniju Matini podaci jeste Usluge kod koje moemo definisati Grupe usluga i Usluge.

Ovu opciju ete koristiti ukoliko se Vaa firma bavi i pruanjem usluga. U okviru grupa usluga moete definisati grupe u okviru kojih ete kasnije uneti usluge koje pruate (slinu opciju ste imali kod artikala odnosno grupa artikala).

- 28 -

Same usluge unosite komandom Usluge u okviru ovog dodatnog menija kroz masku za unos usluga.

I kod ovog menija postoje dva dodatna podmenija: Grupe usluga i Usluge.

U ovom meniju unosite podatke o uslugama koje Vi pruate Vaim komintentima.Unoenje podataka o uslugama je identino unoenju podataka o artiklima, ak i jednostavnije. Najpre je potrebno da oformite grupe usluga, pa da onda unosite podatke o samim uslugama. Unos same usluge zahteva najpre odreivanje grupe kojoj usluga pripada, zatim odreujete ifru pod kojom ete voditi datu uslugu, dajete naziv usluzi, odreujete poresku tarifu (ako postoje polje dopunski porez tu treba izabrati T0) i na kraju odreujete broj konta za datu uslugu (na primer, za pruanje usluga prevoza, ili uslugakonzumacije... to ce biti neki konto iz klase 6-prihodi; za primljene avanse konto primljenih avansa 43..)

Atributi

O atributima smo vec govorili kada smo opisivali artikle. Dok ostatak programa slui u knjigovodstvene svrhe, atributi su vie komercijalna stvar. Oni e Vam omoguiti da grupiete komintente i artikle na odreen nain, i kasnije po tome dobijete i odreene izvetaje (na primer, zalihe moete pogledati po atributima). Takoe atributom moete oznaiti i neke dokumente i opet ih na neki nain izdvojiti iz celine.Komandom Unos formirate atribute, odnosno definiete njihovu ifru i naziv. A svrstavanje artikala u atribute postiete ili aktiviranjem komande Prikaz stavki, pa Unos i izbor artikla. Ili kao to je ve bilo rei kod samog menija Artikli, komandom Atributi.

- 29 -

Trokovi

U ovom meniju unosite podatke o zavisnim trokovima koji prate Vau nabavku, odnosno o uslugama koje Vai komintenti pruaju Vama (trokovi prevoza, trokovi pedicije, trokovi montae, trokovi carine, troak pdv-a prema JCI-u , razne administrativne takse...)Aktivacijom komande Unos dajete osnovne podatke o troku: zadajete ifru, naziv troka, tip troka (koji je predefinisan podatak: moe biti troak ili radna snaga) i na kraju odreujete konta ukalkulisanog troka i obraunatog troka (konto ukalkulisanog troka je onaj koji se javlja na potranoj strani, a konto obraunatog troka na dugovnoj strani samog naloga za kontiranje).

Cenovnik

Meni Cenovnik, koji je i poslednji u okviru glavnog menija Matini podaci, moete iskoristiti za sastavljanje cenovnika s kojim biste kasnije recimo uestvovali na nekom tenderu ili ga moete poslati nekom potencijalnom kupcu kao svoju lager listu sa cenama.U okviru glavnog prozora unosite najpre ifru i opis cenovnika ije kasnije sastavljanje zapoinjete komandom Pregled (taster P) a zatim ponovo aktivirate komandu za unos i vrite unos artikala ili usluga iz vaeg ifarnika. Nakon unete ifre artikla potrebno je jo uneti i cenu po kojoj nudite artikal, zatim rabat ukoliko elite da ga odobrite Vaem kupcu i na kraju valutu. Postupak ponavljate za svaki od artikala koji unosite u Cenovnik.Iz glavnog prozora moete koristiti sve osnovne komande za rad sa podacima Unos, Ispravka, Brisanje, Prikaz i tampanje.

Ovim smo zavrili sa odeljkom Matini podaci i formirali smo sve neophodne baze podataka koje cemo koristiti pri izradi dokumenata.

- 30 -

DOKUMENTA

Izrada dokumenata e biti mnogo bra i jednostavnija, ukoliko ste uspeno savladali prethodni odeljak (Matini podaci), odnosno ukoliko ste savladali osnove kretanja kroz program i naine njegovog auriranja i ukoliko ste formirali u prethodnom odeljku baze podataka o artiklima, komintentima, magacinima.

Sva dokumenta su podeljena u tri celine: trgovinu, proizvodnju i usluge.Grupa trgovina je najvea i najbitnija pa emo poeti od nje.

Dokumenta trgovine

U ovu grupu su svrstani brojni dokumenti ija upotreba nije karakteristina samo za trgovinska preduzea, ve i za sve druge tipove preduzea. Tu se na primer nalaze sledea dokumenta: Poetno stanje, Predraun, Kalkulacije, Raun PDV i MP, Dnevni pazar, Nivelacija, Knjino odobrenje itd.

Komandom Promena naziva dok Vam je otvoren taj poetni prozor moete promeniti ime samog dokumenta na kome ste bili pozicionirani prilikom aktiviranja ove komande i moete zadati poetnu vrednost brojau (recimo da ste pozicionirani na Predraun i da ste aktivirali komandu promena naziva, kada u polju broja stavite 0, to znai da ce Vam se prilikom izrade dokumenta Predraun u polju broj dokumenta pritiskom na Enter automatski aurirati naredni brojevi dokumenta, odnosno 1, 2, 3; akou polju broja stavite 69, u samom Predraunu u polju broj dokumenta pritiskom na Enter automatski e biti ubaen broj 70 )

Svaki dokument se sastoji iz dva dela: iz zaglavlja dokumenta i iz stavki dokumenta. U zaglavlju dokumenta dajete osnovne informacije o tom dokumentu, i to informacije tipa: za koji magacin se radi dokument, koji je datum izrade dokumenta, koje je nain obrauna poreza.....

- 31 -

A u stavkama dokumenta kako samo ime kae nabrajate stavke dokumenta . Tu na primer kod rauna nabrajate proizvode koje ste prodali i to po koliini i ceni, kodkalkulacije proizvode koje ste nabavili takodje po koliini i ceni....

(01) Poetno stanje

Poetno stanje ce runo unositi korisnici koji tek poinju da rade sanaim programom da bi uneli popis robe, odnosno osnovno stanje iz magacina. Na kraju svake poslovne godine iz dokumenta popis magacina, prenosom stanja automatski ce se formirati poetnja stanja za narednu godinu za svaki magacin koji zadate, i ta poetna stanja e se upravo na ovom mestu uvati.Unos poetnog stanja zapocinjete komandom Unos. Najpre je potrebno da formirate zaglavlje dokumenta.

Tu je potrebno da prvo definiete magacin za koji radite poetno stanje. Magacin je predefinisan podatak to znai da moete sami uneti ifru magacina ili pritiskom na Enter otvoriti novi prorzor sa bazom podataka o magacinima, izabrati jedan i opettasterom Enter vratite se na prethodnu masku pri emu e polje magacin biti popunjeno.Nakon toga unosite broj dokumenta i to na jedan od sledeih naina:runo putem numerike tastature ili automatski, pritiskom na Enter broja sam dodeljuje sledeu vrednost (u prethodnom delu smo Vam objasnili da se broja podeava komandom Promena naziva). Takoe je vano napomenuti da 2 puta nije mogue otvoriti isti broj dokumenta. Ovo je znaajno za preduzea koja imaju umreene kompjutere, jer se otvaranjem dokumenta sa odreenim brojem isti zakljuava za ostale korisnike. Iza broja dokumenta, sledi datum izrade dokumenta gde e Vam biti ponuen datum sa kojim ste uli u program. Ovaj datum moete prekucati sa bilo kojim datumom koji mu prethodi do poetka godine. Kao to je bilo rei u uvodnim napomenama, izrada dokumenta sa nekim kasnijim datumom od dananjeg bie moguca samo ukoliko u program uete sa tim kasnijim datumom.

- 32 -

Nain obrauna poreza jeste predefinisan podatak, a ponuene mogunosti obrauna poreza moete videti pritiskom na Enter dok stojite na prazno polje. Bie Vam ponuene 3 opcije: (N) ne obraunava se, (C) uraunat u cenu i (D) dodaje se na osnovicu. Zavisno od toga za koji magacin radite poetno stanje izabraete odgovarajui nain obrauna poreza.

Na primer, ako radite poetno stanje za veleprodajni magacin logino je da ete izabrati (N) ne obraunava se, jer se roba u veleprodajnom magacinu dri bez PDV-a do njene prodaje. Analogno, ako radite poetno stanje za maloprodajni magacin nain obrauna poreza bie (C) uracunat u cenu, jer se roba u ovim magacinima dri sa uraunatim PDV-om. Napomenom moete dodatno opisati dokument koji izraujete. Ovim ste zavrili unos prvog dela dokumenta, odnosno njegovog zaglavlja.

Pritiskom na Enter na stavke iz ponuenog menija otvara se novi prozor za unos samih stavki dokumenta. Komandom Unos zapoinjemo unos stavki. Najpre je potrebno uneti ifru artika. Naravno da nije potrebno ni u ovom sluaju pamtiti ifre svih artikala, ve je najlake pritiskom na Enter aktivirati kompletnu bazu sa artiklima i iz baze izabrati artikal za koji elite da unesete poetno stanje. Govorili smo takoe ranije da za brepretraivanje podataka slui taster F10, koji Vam omoguava da na osnovu par zadatih poetnih slova artikla brzo pronaete artikal u pitanju.

Zatim je potrebno da unesete koliinu tog artikla po poetnom stanju i njegovu cenu. Prilikom unoenja cene vodite rauna o nainu obracuna poreza koji ste izabrali u zaglavlju dokumenta. Ako ste tamo izabrali (C) potrebno je da ovde unesete cenu proizvoda sa PDV-om, ako ste u zaglavlju izabrali (N), ovde unosite cenu bez PDV-a. Nain obrauna poreza (D) dodaje se na osnovicu se ne upotrebljava kod unoenja poetnog stanja. Ako ste izabrali nain obracuna (N) ovde se zavrava unos stavke dokumenta, a ako ste izabrali (C) imaete jo jedno polje u kome stoji poreska tarifa tog artikla, koja je data isto informativno, ali i koja se moe prekucati ukoliko za tim ima potrebe. Poreska tarifa koja tu stoji je poreska tarifa koju ste vi uneli prilikom unoenja osnovnih podataka o tom artiklu u matinim podacima. Nakon popunjavanja poslednjeg

- 33 -

polja, pritiskom na Enter prazni Vam se maska i oekuje unos nove stavke dokumenta. Ukoliko ne elite da unosite vie ni jednu stavku dovoljno je da se sa Esc vratite na prozor sa stavkama dokumenta. Stavke moete izmeniti, obrisati ili za njih vezati odreenu napomenu koja e se tampati u redu ispod same stavke. Ponovnim pritiskom na Esc vraate se na zaglavlje dokumenta, opet na Esc vraate se na prozor sa hronoloki poreanim dokumentima poetno stanje.

Ako elite da uradite ispravku dokumenta inite to aktiviranjem komande Ispravka. Najpre Vam se nudi mogunost ispravke zaglavlja, a onda i samih stavki. Ukoliko ne elite da ispravljate nita u zaglavlju, dovoljno je da strelicom nadole doete do poslednjeg polja, pritisnete Enter da bi Vam se otvorile stavke i onda moete ispravljati same stavke.

Komanda Prikaz stavki Vam omoguava da pogledate stavke dokumenta na kome ste trenutno pozicionirani; tampanje da odtampate dati dokument, a Brisanje da ga obriete.

Komanda Knjienje cena javlja se kod svih ulaznih dokumenata: bilo to kalkulacija, interna kalkulacija, meumagacinski prenos, prijemnica.... U nekim dokumentima ova komanda je skraeno nazvana Knjienje zbog prostora. Funkcija ove komande je da aurira cene proizvoda u magacinu. Naime, izradom same kalkulacije Vi zaduujete magacin za odreenu koliinu proizvoda, ali ne odreujete i cenu po kojoj ga zaduujete.Komandom Knjienje cena Vi upravo postavljate te cene, koje e Vam prilikom prodaje tih priozvoda biti preporuivane. Ako ste imali vei broj nabavki, prilikom prodaje bie Vam preporuena poslednja cena po kojoj ste nabavili taj proizvod, odnosno poslednja koja je proknjiena. Takoe e Vam i vrednost zaliha biti preraunata po toj poslednjoj ceni. Dakle, prilikom prodaje bie Vam nuena poslednja proknjiena cena. Vi tu cenu ipak moete prekucati, odnosno moete prodavati po nekoj drugoj ceni. Za razliku izmeu te prodajne cene i proknjienih cena nastaju finansijske razlike.Kad odradite Knjienje cena dokument se zakljuava za bilo kakvu ispravku ili brisanje.

Komanda Totali dokumenta omoguava Vam da pogledate koliko je poetno stanje po zadatom magacinu, komitentu ili atributu.

- 34 -

(02) Predraun

Komandom Unos zapoinjete formiranje zaglavlja predrauna. U zaglavlju je potrebno da uneste podatke o: magacinu iz koga ete prodati robu za koju izdajete profakturu, redni broj dokumenta, datum izrade dokumenta, rok plaanja, nain plaanja koji je predefinisan podatak i gde nemate slobodu slobodnog unosa nego treba da izaberete neku od ponuenih alternativa, ifru komintenta za koga izraujete profakturu.

Nain obracuna poreza birate zavisno od toga za koji magacin radite profakturu. Ako radite profakturu za veleprodajni magacin ovde ete izabrati (D) dodaje se na osnovicu, jer se roba u veleprodajnom magacinu dri bez uracunatog PDV-a (po prodajnoj ceni bez PDV-a), pa je prilikom prodaje potrebno da se doda pripadajui PDV. S druge strane, ako radite profakturu za maloprodajni magacin, nain obrauna poreza bie (C) uraunat u cenu, jer se roba u maloprodajnom magacinu dri sa uraunatimPDV-om (po prodajnoj ceni sa uraunatim PDV-om). Nain obrauna poreza (N) ne obraunava se biracete kada je potrebno da uradite profakturu za prodaju koja je osloboena obrauna i plaanja PDV-a.

Poslednje polje koje treba popuniti kod zaglavlja profakture jeste napomena. Ta napomena je internog karaktera i ne tampa se na samoj profakturi, tako da to nee biti polje u kome treba da unosite napomenu o eventualnom poreskom osloboenju. Napomenu o poreskom oslobodjenju unosite prilikom same tampe dokumenta. Kada aktivirate komandu za tampanje profakture pojavie Vam se prozor koji je naslovljen kao Napomena i tu ete uneti napomenu o poreskom osloboenju koja e biti odtampana na profakturi.Nakon unoenja zaglavlja sledi unos stavki profakture. Najpre unosite ifru artikla koji ete prodati, pa koliinu i cenu. Prilikom unosa cene trebate da vodite rauna o nainu obrauna poreza koji ste izabrali, odnosno da vodite rauna za koji magacin izraujete profakturu. Ako radite profakturu za veleprodajni magacin, rekli smo da e nain obrauna poreza biti (D) - dodaje se na osnovicu, pa je stoga potrebno da u polju cena unesete prodajnu cenu bez PDV- a, a program e Vam sam dodati PDV. Ako raditeprofakturu za maloprodajni magacin, tu ste kao nain obrauna poreza izabrali (C) -uraunat u cenu, pa je potrebno da u polje cena unesete prodajnu cenu sa sadranim PDV-om, a program e onda preraunati koliko ima u toj ceni sadranog PDV-a. Nakon cene moete eventualno uneti procentualni popust koji dajete kupcu i rok plaanja, koji ima vei prioritet u odnosu na rok plaanja koji je unet u zaglavlju dokumenta. Ispod toga stoji poreska tarifa artikla, koja se moe prekucati ako elite da je izmenite, ili je jednostavno predjite Enterom ako ostaje ista.

Kad popunite i poslednje polje u masci i pritisnete Enter, maska se prazni ieka unos nove stavke. Ako ne elite vie da unosite nijednu stavku dovoljno je da se sa Esc vratite nazad.

Komanda Prikaz omoguava Vam da pogledate sve stavke profakture i da eventualno neku izbriete ili ispravite. Fakturisanje je komanda koja Vam omoguava da od profakture koju ste uradili napravite Raun PDV (ako doe do realizacije profakture). Dovoljno je samo da stavite broj fakture i datum izrade fakture i ova e se profaktura ugasiti, a od nje e nastati Raun PDV. Komanda Istekla opcija Vam prua mogunostrezervisanja robe koju prodajete po profakturi. Za onoliko dana koliko unesete u polje

- 35 -

Broj dana koje Vam se javlja aktivacijom ove komande zalihe tog artikla e biti blokirane, to moete videti na kartici samog artikla.

Komanda Totali Vam daje ukupnu vrednost profaktura po zadatom magacinu ili komintentu za period koji unesete.

(021) Rezervacija

Rezervacija je dokument potpuno identian dokumentu Predraun ili Profaktura.Takoe nain unosa zaglavlja i stavki kao i korienje svih opcija u okviru prozora za rad sa ovim dokumentom su identini sa komandama koje smo pomenuli u predhodnom tekstu kada smo objasnili dokument Predraun.

(03) Kalkulacija cena

U programu postoje 3 kalkulacije:

- kalkulacija cena (03) za veleprodajne magacine;- interna kalkulacija (04) za prenos robe iz veleprodajnog u maloprodajni magacin;- kalkulacija cena (05) za maloprodajne magacine koji se direktno snabdevaju od dobavljaa.

Unos zaglavlja kalkulacije pokreemo komandom Unos. Pored standarnih polja koja smo objanjavali i u prethodnim dokumentima: magacin, broj kalkulacije, datum izrade dokumenta, rok plaanja, ifra dobavljaa, bitno je napomenuti sledea polja.

Metoda kalkulacije je predefinisan podatak i ovde moete izabrati jednu od 3alternative: rabatna metoda (R), uz maru (M) ili slobodno formiranje (S).

- 36 -

Najee se koristi ova poslednja metoda (S) jer ona u sebi inkapsulira iprethodne 2 metode. Kod slobodnog formiranja posebno definiete nabavnu cenu, a posebnu ulaznu cenu u Va magacin (ulazna cena je vaa prodajna cena bez PDV). Kod rabatne metode i kod metode uz maru Vi samo definiete nabavnu cenu, a ulaznu cenu program sam preraunava na osnovu zadatih parametara. to se tie naina obrauna poreza imajte u vidu da se on odnosi na Vau ulaznu cenu u magacinu, a ne nikako na nabavnu cenu (u sistemu PDV nabavna cena ce uvek biti sa PDV-om). Kad radite kalkulaciju za veleprodajni magacin koristite (N) jer se kao to smo ve napomenuli roba u veleprodajni magacin prati bez poreza (po prodajnoj ceni bez poreza). Osnov knjienja moe biti raun (RN) ili otpremnica (OT), nakon ega unosite broj dokumenta i njegov datum.U sluaju da kalkulaciju radite po otpremnici, zaduenje nee ii na konto dobavljaa nego na konto nefakturisane obaveze, nee biti iskazan prethodni porez i kontiranjem ta kalkulacija nee uci u knjigu primljenih rauna. Po naknadnom stizanju rauna duni ste da ga runo unesete u knjigu primljenih rauna i da napravite runo finansijski nalog. Ukoliko kalkulaciju pravite na osnovu rauna, kontiranjem te kalkulacije istovremenoaurirate knjigu primljenih rauna i pravite finansijski nalog.

Nakon unosa zaglavlja kalkulacije potrebno je uneti njene stavke. Najpre unosite ifru artikla, pa koliinu i nabavnu cenu. Nabavna cena mora biti sa porezom, jer u skladu sa zakonom o PDV-u svaka nabavka robe (izuzev nekih situacija uvoza) je sa porezom.

Nabavnu cenu i nabavnu vrednost moete uneti na dva naina. Mi emo Vam objasniti i jedan i drugi, a Vi izaberite onaj koji Vam je laki. Prvi nain je da unesete nabavnu cenu bez poreza, da pritisnete Enter i preete na polje nabavna vrednost (koje evam pokazivati nabavnu vrednost bez PDV). Da bi ste dodali PDV potrebno je da pritisnete taster F12 i otvorie Vam se novo polje u kome pie popust. Odmah nakon toga pritisnite Enter i videete da ja Vaa nabavna vrednost poveana za iznos PDV-a. Ukoliko ste dobili i neki popust od dobavljaa kada pritisnete taster F12 unesite procenat

- 37 -

popusta, a program e Vam onda sam oduzeti popust i dodati istovremeno PDV. Drugi nain unosa ovih podataka je pogodan u sluaju kada na raunu dobavljaa postoji kaoposlednja kolona ukupna naknada (gde je i oduzet popust i dodat PDV). Onda se izrada kalkulacije prilino pojednostavljuje, jer se polje nabavna cena preskae Enterom, odnosno ostaje 0, a u polju nabavna vrednost se stavlja iznos ukupne naknade sa rauna dobavljaa. Na osnovu tog podatka program e sam preraunati kolika je nabavna cena. Polje popust postaje suvino ukoliko ste aktiviranjem tastera F12 na polje nabavna vrednost ve uneli popust. Ulazna cena predstavlja Vau cenu u magacinu (prodajnu cenubez PDV-a). Rok plaanja koji se ovde unosi veeg je prioriteta u odnosu na rok sa zaglavlja dokumenta.

Ukoliko ste izabrali rabatnu metodu za izradu kalkulacije, procenat rabata unosite u polju popust, a ako ste izrabrali maru unos procenta mare unosite u polju mara.

Ovde neemo objanjavati upotrebu komandi Ispravka, Brisanje, tampanje, Prikaz stavki jer je o njima bilo dovoljno rei u prethodnom delu.Komandu Atributi smo ranije objanjavali i rekli smo da je mogue da se pored objedinjavanja artikala u atribute i dokumenti mogu vezati za pojedine atribute i da na taj nain moete sami kreirati izvetaje sa podacima koje sami izaberete. Da bi ste jednu kalkulaciju vezali za atribut potrebno je da aktivirate komandu Atributi, zatim komandu Unos i da onda izaberete atribut (koji je prethodno formiran u Matinim podacima) za koji elite da veete ovu kalkulaciju. Knjienje se odnosi na postavku cene za artikle sakalkulacije. Time se ujedno kalkulacija zakljuava za bilo kakvu ispravku ili brisanje. Za tako neto je prvo potrebno da se uradi Storniranje. Bitno je da shvatite da se komandom Knjienje ne knjii ova kalkulacija u glavnu knjigu .

Kontiranje je komanda ijim aktivacijom se moe napraviti finansijski nalog (pojedinani nalog, zbirni nalog za vei broj kalkulacija, ili se mogu izraditi nalozi za sve kalkulacije iz perioda koji zadate). Na ovaj nain se samo pravi finansijski nalog koji se takoe preslikava i u finansijskom knjigovodstu, ali on jo uvek nije proknjien i u glavnu knjigu. To knjienje se odrauje u programu za finansijsko knjigovodstvo.

Putem komande Kontiranje moete formirati finansijski nalog pregledati i eventualno tampati, moete ga obrisati, ali moete zatraiti i prikaz svih nekontiranihkalkulacija. Finansijski nalog se pravi inae na osnovu ema za kontiranje koje ste postavili u matinim podacima magacina. Ono to je bitno napomenuti ovde jeste da se kontiranjem kalkulacije ne samo pravi finansijski nalog, ve se istovremeno aurira i knjiga primljenih rauna (moete je aktivirati istovremenim pritiskom na ALT i F8).

Totali Vam daje ukupnu vrednost nabavki po magacinima, komitentima ili atributima, za period koji zadate.

Komanda Dospee obaveza prikazuje Vae dospele obaveze po danima i to u kompletu ili pak za odredjenog komintenta, a na osnovu roka plaanja koji ste uneli uzaglavlju kalkulacije.

Komanda Trokovi otvorie Vam masku za unos zavisnih trokova koji prate Vau nabavku. Samu vrstu troka birate iz baze trokova (koju ste formirali u odeljku Matini podaci u meniju Trokovi), zatim unosite iznos tog troka i to sa uraunatim PDV-om, dobavljaa i eventualno broj rauna dobavljaa. Nakon njihovog unosa, mogue ih je proporcionalno rasporediti po artiklima i time poveati nabavne cene artikala.

- 38 -

To se radi tako to aktivirate komandu Prikaz stavki i odmah zatim tasterom Esc se vratite nazad. Pojavie se maska u kojoj e stajati: Preraun ulaznih cena i kaoponuen odgovor bie upisan (N). Prihvatite Enterom i videe te kako se nabavna cena menja. Ukoliko upiete (D), program ce sam preraunati i ulazne cene, to je retko kad potrebno jer je pretpostavka da ste sami ve to predvideli davanjem ulazne cene.

Zavisne trokove nabavke moete uneti i preko komande Troak, koja Vam se pojavljuje nakon unoenja zaglavlja kalkulacije kada je potrebno da unesete stavke kalkulacije (ispod stavke, stoji troak). Ali i u tom sluaju je potrebno da te trokove dodate nabavnoj vrednosti aktiviranjem komande Prikaz stavki, pa odmah sa Esc nazad.

Komanda Ambalaa Vam omoguava da unesete ambalau koja je primljena ili vraena za odreeni artikal koji je nabavljen po toj kalkulaciji i da time aurirate karticu ambalae.

Uvozna kalkulacija

Metodologija izrade uvozne kalkulacije je neto drugaija od izrade obine kalkulacije. Naime, najpre je potrebno da u delu komitenti (u odeljku Matini podaci) unesete osnovne podatke o svom ino partneru i to na sledei nacin:

- u polju tip preduzea potrebno je da unesete ino, - da u polju pdv i pib nita ne unosite, - a u polju mesto moete na primer staviti 90000 inostranstvo.

Takoe je potrebno da podatke o svom pediteru unesete dva puta pod dve razlicite ifre, i to prvi put da je u sistemu pdv-a (sa pib i pdv brojem), a drugi put da nije u sistemu pdv-a (bez pib i pdv broja).U delu trokovi (u odeljku Matini podaci) unosite sve zavisne trokove nabavke sa kojima se tereti vaa nabavka (ukljuujui tu i pdv sa JCI-a).

- 39 -

Postupak za izradu same kalkulacije je sledei: - nakon unoenja zaglavlja kalkulacije, u stavkama u polju nabavna vrednost unosi se samo fakturna vrednost sa fakture ino dobavljaa (bez bilo kakvog pdv-a). Fakturna vrednost dobija se kada se iznos sa fakture pomnoi zvaninim kursom evra koji je naveden na JCI-u.

Zatim unosite zavisne trokove nabavke na isti nain kao i kod obine kalkulacije (aktiviranjem komande trokovi). Za one zavisne trokove na koje vam je pediter obraunao pdv dobavlja e biti pediter koji je u sistemu pdv-a, a iznos e biti zajedno sa pdv-om (usluge peditera, bankarske garancije....). Za one trokove na koje vam pediter nije obraunao pdv, odnosno koje on plaa u vae ime i za va raun, dobavlja e biti pediter koji nije u sistemu pdv-a (carina, takse, razne analize, pdv prema JCI-u ....). Podatke o zavisnim trokovima nabavke unosiete sa fakture peditera. Nakon unoenja zavisnih trokova nabavke potrebno je da izvrite ispravku ifara pojedinih zavisnih trokova kako bi oni bili aurirani u odgovarajuu knjigu primljenih rauna i odgovarajue kolone u ovim knjigama.

Naime, deo trokova na koje vam pediter nije obraunao pdv (takse, carina, pdv, analize...) trebali bi da poveaju nabavnu vrednost vae robe, pa prema tome treba da se nau u knjigu primljenih rauna za uvoz dobara, dok deo trokova na koje je pediter zaraunao pdv (usluge peditera, bankarske garancije...) treba da se nau u knjizi primljenih rauna nabavka dobara i usluga. Izmena ifara vri ce se samo za one trokove na koje pediter nije obraunao pdv, odnosno koje je platio u vae ime i za varaun. Potrebno je da svi trokovi iz ove grupe (takse, carina, analize...) imaju ifru CARINA , a pdv po JCI-u , koji takoe stoji na fakturi peditera treba da nosi ifru PDV. Napomena: efekat nee biti isti ako inicijalno za ove trokove stavite ifre CARINA i PDV. Nakon toga potrebno je da se zavisni trokovi dodaju fakturnoj vrednosti, a to ete uiniti kao i kod obine kalkulacije, aktivacijom komande PRIKAZ STAVKI , pa odmah sa ESC nazad. Takoe i ovde je potrebno da kada budete upitani za preraun ulaznih cena da na N(ne) pritisnete enter. Time je vaa uvozna kalkulacija zavrena.

Kontiranjem kalkulacije istovremeno e biti napravljen finansijski nalog i kalkulacija e biti ubaena u odgovarajuu knjigu primljenih rauna.

Kada su u pitanju nabavke od dobavljaa iz Crne Gore i sa Kosova postupak je identian. Da bi vam ove kalkulacije ule u odgovarajue knjige primljenih rauna potrebno je samo da kod unoenja osnovnih podataka o komitentima sa Kosova i iz Crne Gore (u odeljku Matini podaci) u polju tip stavite KOS, odnosno CG.

(04) Kalkulacija interna

Interna kalkulacija slui za praenje prenosa robe izmeu magacina sa razliitim tretmanom poreza, magacina u kome su cene bez poreza i magacina u kome su cene sa porezom (iz veleprodaje u maloprodaju). Za razliku od prethodne kalkulacije, ovde je potrebno da se u zaglavlju kalkulacije umesto dobavljaa definiu izlazni i ulazni magacin. Uvek je izlazni magacin veleprodajni, a ulazni maloprodajni. U sluaju daradite povraaj robe, opet je izlazni magacin veleprodajni, a ulazni maloprodajni, samo se u stavkama koliina kuca sa predznakom minus. I svim ostalim dokumentima kada je potrebno da se uradi povraaj sve ostaje isto kao i kod unosa, samo se koliina kuca sa predznakom minus. Metoda kalkulacije i ovde moe biti: slobodna, rabatna ili uz maru,

- 40 -

a nain obracuna poreza (N), (D) ili (C). I ovde je najfleksibilnije primeniti metoduslobodnog formiranja jer ete posebno definisati i izlaznu i ulaznu cenu, dok je kod rabatne metode i metode uz maru mogue odrediti samo izlaznu cenu, a onda program na osnovu zadatih parametara odreuje ulaznu cenu.

Nain obrauna poreza koji ete ovde birati je ili (D) ili (C) i odnosi se na ulaznu cenu u maloprodajni magacin. Potrebno je da vodite rauna da li ste kao nain obrauna izabrali (D), kada je potrebno da u polju ulazna cena unesete prodajnu cenu u maloprodajnom magacinu bez PDV-a, a program e Vam sam dodati PDV, ili ste kao nain obrauna poreza izabrali (C), kada ete u polju ulazna cena uneti prodajnu cenu u maloprodajnom magacinu sa uraunatim PDV-om.

Unos stavki i rad sa dokumentom Interna kalkulacija je identian kao i kod Kalkulacije (03) za veleprodajne magacine.

(05) Kalkulacija cena maloprodaja

Ovaj dokument napravljen je iz potrebe da se odvoje dokumenta veleprodaje i maloprodaje. Vae ista pravila kao i kod veleprodajne kalkulacije (05), izuzev u jednom delu. Naime, nain obrauna poreza kod maloprodajne kalkulacije bie (C) uraunat u cenu s obzirom na to da se roba u maloprodajnom magacinu dri sa uraunatim porezom. Zato je potrebno da prilikom unoenja ulazne cene vodite rauna da dajete cenu sauraunatim PDV-om (prodajnu cenu sa porezom). Sve komande koje se javljaju kod ove kalkulacije imaju apsolutno istu funkciju i upotrebljavaju se na isti nain kao i kod veleprodajne kalkulacije.

- 41 -

Takoe unos artikala i formiranje cena se odrauju na istovetan nain kao i kod Kalukalicije veleprodaja gde tasterom F12 dodajete PDV i eventualni popust na nabavnu vrednost artikla a istim tasterom u polju Ulazna cena unosom mare formirate maloprodajnu cenu sa odreenom marom.

(07) Medjumagacinski prenos

Meumagacinski prenos slui za praenje prenosa robe izmeu magacina sa istim tretmanom poreza, odnosno gde su cene ii sa porezom ili bez (iz veleprodaje u veleprodaju, ili iz maloprodaje u maloprodaju, iz magacina gotovih proizvoda u veleprodaju....). Izlazni magacin je magacin iz koga roba izlazi, a ulazni magacin jemagacin u kome roba ulazi. Nain obracuna poreza moe biti kod ovog dokumenta (N) ili (C). Ne obracunava se - (N) se koristi prilikom prelaska robe izmeu magacina u kojima se roba dri bez poreza, a (C) uraunat u cenu prilikom prelaska robe izmeu magacina u kojima se roba dri sa uraunatim porezom.

Poto je ovo i ulazni dokument, potrebno je odraditi Knjienje cena da bi smo postavili artiklima cene u ulaznom magacinu. Funkcije ostalih komandi su iste kao i kod prethodnih dokumenata.

(20) Raun PDV

Izradu dokumenta zapoinjemo unosom podataka u zaglavlje dokumenta: unosimo magacin iz koga prodajemo robu, broj dokumenta, datum rauna, ifru kupca. Nacin obrauna poreza je namerno fiksiran na (D), odnosno dodaje se na osnovicu jer je pretpostavka da e roba u veleprodaji biti bez poreza, pa shodno zakonu o PDV mi smo u obavezi da na svaku prodatu robu zaraunamo porez. Ukoliko vrite prodaju za koji jezakonom propisano poresko osloboenje nain obrauna poreza bie (N) ne obraunava se. Napomena je internog karaktera i ne tampa se na raunu. U polju nain otpreme moete upisivati nain transporta robe koji e se tampati u dnu rauna. Datum prijema

- 42 -

odreuje datum prijema robe kod komintenta, i ujedno se rauna kao datum od kada poinje da tee gore uneeni rok plaanja. U polju primljeni avansi mogue je upisati brojeve avansnih rauna koji su predhodili ovom konanom raunu. Samim unoenjem brojeva ovih rauna oni e biti stornirani (to ce Vam potvrditi znak (-) pored broja avansnog rauna.

Postupak izrade Rauna PDV je isti i kada su avansni raun i konani raun iz jednog poreskog perioda i kada su iz razliitih poreskih perioda. Jedina je razlika kada su izdati u razliitim poreskim periodima, to se za primljeni avans mora platiti PDV (za iznos tog poreza bie u narednom periodu pri izradi konanog rauna smanjen dugovani porez).

Dakle sa stanovita izrade samog konanog rauna za Vas razlike nema, jer e program automatski odraditi sve neophodne korake. U stavkama rauna navodim ifru artikla, koliinu prodate robe, cenu artikla (prodajna cena bez uraunatog poreza na koju e program sam dodati porez jer smo kao nain obrauna poreza izabrali D dodaje se naosnovicu). Cena e Vam biti ponuena na osnovu kaklkulacije (to je poslednja proknjiena cena kod ulaza), ali se ona moe prekucati. Zatim unosite eventualni popust, troak i rok plaanja ukoliko je on definisan po stavkama, a ne na nivou celog rauna. U svakom sluaju, ovaj rok plaanja ima vei prioritet u odnosu na rok plaanja uneen u zaglavlju dokumenta. Ispod toga bice Vam informativno prikazana poreska tarifa datog artikla, kao i total vrednosti itavog dokumenta.

- 43 -

Iz prozora sa stavkama dokumenta, pored standardnih komanda, ispravka, tampanje, brisanje nalazi se i komanda Kartica koja Vam daje mogunost uvida u karticu artikla na kome ste pozicionirani i to u magacinu koji zadate.

Od komandi koje se javljaju kod samog Rauna PDV bitno je istai komandu Kontiranje, koja kao i kod kalkulacije (03) i (05) slui za pravljenje finansijskog naloga, ali i za istovremeno auriranje knjige izdatih rauna.

Komanda Dospee dae Vam pregled dospea Vaih potraivanja od kupaca.

Ukoliko radite raun za promet koji je osloboen obrauna i plaanja PDV-a napomenu o poreskom osloboenju uneete prilikom tampanja rauna u prozoru Napomena. Ako tampate raun za koji ste prethodno izdali avansni raun izabraete Raun PDV (sa avansom) prilikom izbora dokumenta za tampu.

Izvozni rauni

Postupak izrade rauna za kupce iz inostranstva, Crne Gore i sa Kosova je identian postupku izrade rauna za kupce sa domaeg trita izuzev u jednoj stavci.

Treba da prilikom unoenja zaglavlja rauna u polju nain obrauna poreza stavite N (ne obraunava se) kako bi raun bio sa poreskom stopom 0. Drugi nain je da prilikom unoenja stavki rauna kod svake stavke prekucavate PDV1 ili PDV2 sa PDV0. Efekat je potpuno isti.

Napomenu o poreskom osloboenju unosite prilikom tampanja rauna u polju napomena.

(22) Dnevni Pazar

Dnevni pazar je dokument kojim se evidentira razduenje robe iz maloprodajnog magacina. Razduenje se moe uraditi samo finansijski i to tako to se u zaglavlju

- 44 -

dokumenta unesu podaci o magacinu (MP), rednom broju dokumenta, datumu dana za koji se unosi dnevni pazar, datumu uplate, nainu obrauna poreza (C s obzirom na to da se radi o maloprodajnom magacinu), iznosu dnevnog pazara, uplaenom iznosu i eventualno neka napomena, a kad dodjite do Stavki pritisnete Esc. Ukoliko se maloprodajni objekat prati i kolicinski onda moete preskoiti polje iznos jer e se onosamo preraunati na osnovu stavki dokumenta. Datum uplate i uplaeno slue za evidentiranje uplaenog pazara i njihovim popunjavanjem aurirate trgovaku ili KEPU knjigu.

Prilikom unosa dnevnog pazara u polju Iznos unosi se vrednost dnevnog pazara ugotovini (neophodne podatke itate sa dnevnog izvetaja), dok se za iznos virmanskih uplata izrauju Rauni MP. Da bi dnevni Pazar bio auriran u knjigu izdatih rauna potrebno je da se runo ubaci i iznos gotovine, ali i Racuni MP za sve virmanske uplate. Racuni MP koji prate gotovinske uplate se ne ubacuju u knjigu izdatih rauna, jer bi na taj nain iznosi bili duplirani (ve je sa dnevnog izvetaja taj gotovinski promet ubaen u knjigu).

Komanda Kontiranje slui za pravljenje finansijskog naloga za dnevni pazar.

(24) Raun MP

Fiskalni raun nema sve potrebne elemente koje treba da poseduje raun kako bi kupac ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza. Zato se pojavila potreba za kreiranjem novog tipa dokumenta Racuna MP, koji prati fiskalni iseak i ima sve neophodne elemente koje treba da poseduje raun da bi kupac imao pravo na odbitak prethodnog poreza. Ovakav raun je slian Raunu PDV i izdaje se na zahtev kupca, bilo da se radi ogotovinskoj ili virmanskoj uplati. Kao to je bilo rei u prethodnom delu samo se Rauni MP za virmanske uplate auriraju u knjigu izdatih rauna. Jedina razlika kod formiranja Racuna MP u odnosu na Racun PDV je u tome to ete ovde kao nain obrauna poreza

- 45 -

birati (C) s obzirom na to da se radi o robi iz maloprodajnog objekta, a ona se u magacinu dri sa uraunatim porezom.

(25) Avansni raunAvansni raun se izdaje za primljene avanse od kupaca i prethodi konanom

raunu. Kako se u avansnom raunu ne navodi specifikacija robe koja e se prodati, avansni raun ima formu fakture usluga. Da bi ste napravili avansni raun potrebno je najpre da u Matinim podacima u meniju Magacini otvorite magacin usluga. Da zatim u odeljku Matini podaci u meniju Usluge, unesete uslugu Primljeni avansi, koja e sekoristiti kao stavka u izradi Avansnog rauna. Nakon toga moete krenuti sa izradom Avansnog rauna. U zaglavlju dokumenta unosite ifru magacina (magacin usluga ili neki drugi fiktivni magacin; ukoliko ne birate magacin usluga ili neki drugi fiktivni magacin koji ste prethodno otvorili nego izaberete magacin maloprodaje ili veleprodaje razduice vam se trgovaka odnosno KEPU knjiga), zatim unosite broj dokumenta (taj broj rauna kasnije koristite pri izradi konanog rauna), datum izrade dokumenta, ifru komintenta, nain obrauna poreza i opciono napomenu.

- 46 -

Ustavkama dokumenta najpre unosite uslugu Primljeni avansi, koju ste prethodno formirali, u polju koliina unosite 1 (jedinicu), a polju cena iznos primljenog avansa. Zavisno od naina obracuna poreza koji ste izabrali u zaglavlju dokumenta, unosiete i cenu (ako je nain obrauna poreza D unosite cenu bez poreza, ukoliko je nain obrauna poreza C unosite cenu sa porezom). Ako ste izabrali nain obrauna poreza D ovaj avansni raun e imati formu Rauna PDV, a ako ste izabrali C imae formu Rauna MP.

Prema Zakonu o PDV postoji obaveza da se vodi posebna knjiga izdatih rauna za primljene avanse od kupaca. Zato u okviru avansnog rauna stoji komanda Auriranje Knjige KIR aktiviranjem ove komande avansni raun se aurira u knjigu izdatih rauna za primljene avanse.Potvrda da je avansni raun uao u knjigu je znak (+) pored broja avansnog rauna. Kada se broj avansnog rauna unese u konani raun pojavie se i znak (-) to pokazuje da je on storniran u knjizi izdatih rauna.

(70) Knjino odobrenje

Knjino odobrenje je dokument koji se sastavlja u sluaju vraanja robe zbog neodgovarajueg kvalieta, neispravnosti, transportnog loma, .... Formiranje dokumenta zapoinjete formiranjem zaglavlja dokumenta gde unosite: magacin za koji radite knjino odobrenje, broj dokumenta, datum izrade dokumenta i ifru komintenta. Tip dokumenta je predefinisan podatak i moe biti: U ulazni dokument (dobavljai) i I izlazni dokument (kupci). Ulazni dokument birate kada dobijete knjino odobrenje oddobavljaa (za robu koju ste mu vratili), a izlazni dokument kada Vi izdajete knjino odobrenje (za robu koju Vam je kupac vratio). U stavkama se koliina stavlja i u jednom i u drugom sluaju sa predznakom minus.

Komanda Kontiranje slui za pravljenje finansijskog naloga, ali ne i za auriranje ovog odobrenja u KPR ili KIR, pa je stoga potrebno da se tamo runo unese.

- 47 -

(90) Nivelacija

Nivelacija je dokument koji slui za nivelisanje robe u magacinu. Kod formiranja ovog dokumenta u zaglavlju je potrebno da unesete najpre magacin za koji radite nivelaciju, pa broj nivelacije i datum nivelacije. Nain obrauna je predefinisan podatak i moe biti: (P) pojedinano i (F) finansijske razlike. Nakon toga unosite nain obrauna poreza u magacinu za koji radite nivelaciju i eventualno napomenu.

Sledi unos stavki nivelacije. Ukoliko ste izabrali nain obrauna (P) pojedinano ovde sami unosite ifru artikla, koliinu koja se nivelie, staru cenu i novu cenu. Ukoliko ste kao nain obrauna izabrali (F) finansijske razlike onda unosite samo ifru artikla i vrednost finansijske razlike za artikal u pitanju. Iznos finansijskih razlika dobijati iz menija zalihe (tip: finansijske razlike) u odeljku Izvetaji. Na ovaj nain potrebno je da se za svaki artikal posebno unosi iznos finansijske razlike. Postoji mogunost bre izrade nivelacije po finansijskim razlikama o emu emo govoriti uodeljku Izvetaji (tamo je mogue izraditi nivelaciju po finansijskim razlikama za sve artikle odjednom).

Komanda Knjienje slui za postavku cena u magacinu, a komanda Kontiranje za pravljenje finansijskog naloga.

(92) Narudbenica - Trebovanje

Izradu narudbenice zapoinjete unoenjem sledeih podataka u zaglavlje dokumenta: broj narudbenice i datum njene izrade, ifru magacina iz koga se naruuje, ifru kupca koji naruuje, rok nabavke i eventualnu napomenu.

- 48 -

U stavkama unosite najpre ifru artikla, pa koliinu i eventualni popust.

(93) Popis

U okviru ovog podmenija moiete da kreirate popis za magacin koji budete odabrali. Komandom Unos zapoinjete kreiranje popisne liste odnosno popisa tako to najpre unosite broj dokumenta, zatim datum i na kraju birate magacin za koji elite da kreirate popis.

Nakon to ste uneli podatke u zaglavlju ovog dokumenta moete prei na Unos stavki u okviru samog dokumenta Popis. Unoenjem ifre artikla dobiete njegovo stanje zaliha po knjigovodstvenoj evidenciji a u polju za slobodan unos koliine trebate uneti trenutnu (zateenu) koliinu artikla iju ste ifru uneli. Pored standardnih komandi za unos, ispravku, brisanje i tampanje u prozoru za rad sa dokumentom Popis postoje jo i komande Kopiranje i Uitavanje kojima moete kopirati unete stavke u neki drugi dokument ili uitati stavke iz nekog drugog dokumenta odnosno datoteke.

(94) Zapisnik

- Ovaj dokument ete koristiti za sainjavanje zapisnika za manjak robe,oteenu robu, zamene robe u magacinu, istekao rok, kratak rok, greka u trebovanju ili u koliko je kupac odustao

- 49 -

. U zaglavlju dokumenta unosite sledee podatke:- broj dokumenta- datum izrade dokumenta- magacin - ifra kupca odnosno komintenta

i na kraju napomena u kojoj moete upisati recimo manjak po dokumentu br. 2293 ili ime i prezime lica na iji teret ete oraunati nastali manjak.

Prilikom unosa stavki u dokument unosite najpre ifru artikla a zatim broj fakture po kojoj je izdata roba za koju je primeen manjak potom unosite koliinu sa predznakom (-). Nakon unete koliine robe u narednim polju Razlog povraaja pritiskom na Enter dobiete ponuene opcije za razlog povraaja.

Pored osnovnih komandi za rad sa dokumentima u okviru prozora za unos zapisnika pomenuemo samo jo komandu Prenesi u fakturu ijim aktiviranjem otvarate novi prozor u kome najpre unosite broj fakture a zatim i datum fakture. Nakon unosa ovih podataka pritiskom na Enter program e sam kreirati dokument u okviru grupe Raun PDV.

- 50 -

DOKUMENTA PROIZVODNJE

Pre bilo kakve izrade dokumenata proizvodnje potrebno je da u odeljku Matini podaci u meniju Magacini za potrebe izrade dokumenata proizvodnje otvorite tri nova magacina i to: magacin sirovina, magacin proizvodnje i magacin gotovih proizvoda i da za te magacine postavite emu za kontiranje. Magacin sirovina i magacin gotovih proizvoda e po tipu biti veleprodajni, a magacin proizvodnje proizvodnja, dok izbor tipa cene ostavljamo Vama.

Takoe e biti potrebno da u odeljku Matini podaci u meniju Artikli unesete osnovne podatke o sirovinama koje nabavljate, i o gotovim proizvodima koje izraujete.

(51) Prijemnica

Prijemnica je dokument koji izraujete prilikom nabavke sirovina, odnosno na osnovu koga pravite ulaz u magacin sirovina. Izrada dokumenta prijemnica identina je izradi veleprodajne kalkuacije (03). Potrebno je uneti iste podatke u zaglavlju i stavkama dokumenta. Jedina razlika u odnosu na veleprodajnu kalkulaciju je to se ovde pravi ulaz u magacin sirovina, a ne u veleprodajni magacin, te u polju magacin treba da unesete ifru magacina sirovina.

I to se tie komandi koje se javljaju kod same prijemnice ista im je funkcija kao kod kalkulacije.

Knjienjem postavljate cene sirovina u magacinu sirovina, Kontiranjem pravite finansijski nalog, a komanda Trokovi slui za unos zavisnih trokova nabavke. Proporcionalno rasporeivanje ovih trokova na nabavljene sirovine postie se kao to smo ve govorili komandom Prikaz stavki, pa odmah sa Esc nazad.

- 51 -

(52)Trebovanje

Ovaj dokument e izraivati preduzea koja imaju vei broj magacina sirovina za povlaenje sirovina iz tih magacina u magacin proizvodnje, odnosno za njihovo objedinjavanje na jednom mestu. U zaglavlju ovog dokumenta unosite sledee podatke:

- broj dokumenta, - datum izrade dokumenta, - kao izlazni magacin biraete magacin sirovina iz kog povlaite sirovine, a kao

ulazni magacin biraete magacin proizvodnje. - Napomena i radni nalog nisu obavezna polja i moete ih preskoiti Enterom.

U stavkama dokumenta unosite najpre ifru sirovine koju povlaite, pa koliinu, izlaznu i ulaznu cenu. Izlazna i ulazna cena po pravilu treba da budu jednake.

Komande imaju istu funkciju kao i kod ostalih dokumenata.

(53) Utroak

Utroak je dokument kojim se specificiraju utroene sirovine za proizvodnju gotovih proizvoda.U zaglavlju dokumenta potrebno je da se najpre unese magacin iz koga se uzimaju sirovine. Ukoliko Vae preduzee ima samo jedan magacin sirovina, onda ete ovde izabrati taj magacin. Ukoliko imate vie magacina sirovina, kao to smo u prethodnom dokumentu (trebovanje) objasnili potrebno je da se najpre sve te sirovine povuku iz odgovarajuih magacina sirovina u magacin proizvodnje, a onda kada budete izraivali ovaj dokument (utroak) biraete kao magacin iz koga se povlace sirovine magacin proizvodnje. Nakon toga je potrebno da unesete broj dokumenta i datum njegove izrade, nain obrauna poreza (koji e biti N jer se radi o magacinima u kojima se roba dri bez poreza). Eventualno ovde jo moete uneti napomenu i broj radnog naloga. U stavkama ovog dokumenta potrebno je da unesete ifru sirovine i koliinu utroene sirovine, dok e

- 52 -

Vam u polju cena biti preporuena cena koju ste proknjiili, ali koju naravno moeteprekucati ukoliko za tim imate potrebe.

Funkcija komandi je ista kao kod ostalih dokumenata.

(54) Predajnica gotovih proizvoda

Ovaj dokument se sastavlja po zavretku procesa proizvodnje i prenosa gotovih proizvoda iz magacina proizvodnje u magacin gotovih proizvoda.

U zaglavlje predajnice najpre unosite broj predajnice i datum izrade predajnice, pa onda izlazni magacin, a to e biti magacin proizvodnje, ulazni magacin, a to e biti magacin gotovih proizvoda, nain obrauna poreza bie N, metodu kalkulacije ostavljamo Vaem izboru, zatim sledi unoenje eventualne napomene i broja radnog naloga. U stavkama predajnice unosite:

- ifru gotovog proizvoda,- proizvedenu koliinu, - izlaznu cenu i ulaznu cenu (koje mogu biti iste, ali se moe zaraunati i neka

razlika u ceni).

(55) Kalo, rastur i lom

Podmeni Kalo, rastur i lom sadrae dokumente koji su automatski formirani prilikom evidentiranja proizvodnje artikala u okviru kojih ste definisali sastavnice za proizvodnju po definisanim normama. Takoe u okviru ovog menija moete i runo uneti podatke o kalu, rasturu ili lomu za artikle na kojima se javljaju.

Pored standardnih komandi u okviru prozora za rad sa ovim dokumentom pomenuemo samo jo komandu Kontiranje kojom se pravi finansijski nalog za ovaj dokument.

- 53 -

(56) Kalkulacija doradeDokument Kalkulacija dorade e koristiti firme koje se bave proizvodnjom

odnosno koje se bave doradom nekih proizvoda. Prilikom unoenja zaglavlja treba definisati pored broja dokumenta i datuma izrade dokumenta jo i ulazni i izlazni magacin u kojima se odrauje dorada nekog artikla odnosno proizvoda. U prozoru za unos stavki u dokument umesto dosadanje standarne komande Unos imaete komande Ulaz i Izlaz . Tasterom U aktivirate masku za unos artikla koji doraujete odnosno Va budui finalni proizvod a tasterom I aktivirate komandu Izlaz kojom unosite podatke o artiklima koje ste koristili za doradu odnosno izradu finalnog proizvoda. U oba sluaja u masci za unos unosite najpre ifru artikla zatim koliinu i njegovu cenu.

Pored ovih komandi na raspolaganju su Vam jo i komande za ispravku i brisanje kao i komanda Napomena kojom unosite napomenu za artikla na kome ste pozicionirani a koja e biti tampana pored artikla za koji je uneena.

(57) Kalkulacija dorade ExternaDokument Kalkulacija dorade externa koristie firme ije artikle odnosno

finalne proizvode dorauje neka druga firma i za tu doradu isporuuje raun. Razlika pri izradi izmeu ovog i dokumenta koji kreiraju firme koje same rade doradu proizvoda jeste u unosu podataka u zaglavlju ovog dokumenta gde kod Kalkulacije dorade eksterne pored ulaznog i izlaznog magacina treba uneti i ifru dobavljaa i vrednost usluge dorade.

- 54 -

Nain unosa artikla u dokument i rad sa dokumentom je potpuno istovetan kao kod Kalkulacije dorade.(59) Radni nalog

Radni nalog je dokument koji Vam omoguava da poprilino pojednostavite i ubrzate izradu dokumenata proizvodnje, jer izradom ovog dokumenta moete istovremeno napraviti i utoak i predajnicu gotovih proizvoda. Ovaj dokument e pre svega koristiti preduzea koja imaju ustaljene normative proizvodnje, jer time dolazi do izraaja automatizam koji Vam nudi ovaj dokument.

Unos Radnog naloga zapoinjete unoenjem broja radnog naloga, zatim unosite ifru magacina iz koga povlaite sirovine (ukoliko imate samo jedan magacin sirovina ovde ete uneti ifru tog magacina; ukoliko imate vie magacina sirovina najpre je potrebno da napravite trebovanje i da te sirovine prenesete iz magacina sirovina u magacin proizvodnje, pa ete u polju sirovina unositi ifru magacina proizvodnje). Nakon toga unosite ifru magacina proizvodnje, magacina gotovih proizvoda i napomenu.

- 55 -

U stavkama radnog naloga unosite ifru artikla (gotovog proizvoda) koji jeizraen, ifru sastavnice po kojoj ste pravili proizvod (sastavnicu definiete u odeljkuMatini podaci, u meniju Artikli) i na kraju koliinu proizvoda koja je proizvedena.Pritiskom na komandu Aktiviran, napraviete na osnovu zadatih parametara u Radnom nalogu dokument Utroak (ako imate samo jedan magacin sirovina program e povlaiti cene sirovina iz tog magacina, a ako imate vei broj magacina sirovina, pa ste prethodno pravili trebovanje, potrebno je da izvriti knjienje cena u tom trebovanju da bi programiskoristio te cene za obraun utroka). Komanda Zavren Vam s druge strane pravi Predajnicu gotovih proizvoda. Aktiviranjem ove komande bie Vam postavljeno pitanje:preraun cene kotanja i kursor ce biti fiksiran na N . Prihvatite Enterom i bie Vam napravljena predajnica gotovih proizvoda, ali samo sa proizvedenim koliinama. Bie potrebno da sami unesete izlaznu cenu iz magacina proizvodnje i ulaznu cenu u magacin gotovih proizvoda u predajnici. S obzirom na to da se magacini proizvodnje najcee vode po planskoj ceni bie potrebno da samo prvi put postavite ove cene, a prilikomnaredne izrade radnog naloga za taj proizvod (po istom ili razliitom normativu) bie iskoriena ta ista cena (jer se ona uzima kao planska) za obraun predajnice gotovih proizvoda. Zato smo i na poetku rekli da e dokument Radni nalog pre svega nai primenu kod preduzea koja imaju ustaljene normative proizvodnje.

DOKUMENTA USLUGA(21) Faktura usluga

Kao to smo ve govorili kod Rauna PDV, na jednom raunu nije mogue fakturisati i proizvode i usluge. Potrebno je da se posebno izradi Raun PDV za prodateproizvode, a za izvrene usluge radite Fakturu usluga.

U zaglavlju dokumenta unosite najpre ifru magacina (to e biti magacin usluga, koji ste prethodno otvorili u odeljku Matini podaci u meniju Magacini, gde ste postavili i emu za kontiranje ovog magacina). Zatim unosite broj fakture i datum izrade fakture, ifru komintenta kome pruate usluge, nain obrauna poreza (D ukoliko elite da ima formu Rauna PDV, C ukoliko elite da ima formu Rauna MP), i eventualnonapomenu, koja je internog karaktera.

- 56 -

U stavkama fakture najpre unosite ifru usluge (usluga mora biti prethodno otvorena u odeljku Matini podaci u meniju Usluge, gde unosite i broj konta na kome e se pratiti prihodi od te usluge). Nakon toga unosite u polju koliina 1 i cenu (koja e biti sa uraunatim ili bez uraunatog poreza zavisno od naina obrauna poreza koji ste izabrali u zaglavlju dokumenta).

Od komandi znaajna je komanda Kontiranje koja pravi finansijski nalog za Vau fakturu, ali je istovremeno i aurira u Knjigu izdatih rauna.

IZVETAJI

U odeljku Izvetaji nalaze se sledei meniji: Cenovnik, Zalihe, Kartica, Promet i Knjige. U ovom odeljku moete dobiti najrazliitije izvetaje jer kombinaciju podataka koje elite da pogledate sami odredjujete.

ZaliheZalihe moete dobiti po grupama artikala, po magacinu ili po atributima. U bilo

kom od ovih sluajeva nakon unoenja ifre magacina za koji elite da pogledate zalihe, ifre grupe artikla ili ifre atributa, potrebno je izabrati tip zaliha koji je predefinisan podatak i moete izabrati jednu od 3 mogunosti: preraunate zalihe (P), stvarne zalihe (S) i finansijske razlike (F).

Preraunate zalihe (P) e Vam pokazati trenutne zalihe u magacinu sa cenom i finansijskom vrednou, kao i podatak o blokiranim i slobodnim zalihama. Ovako dobijen izvetaj moete tampati, sortirati ili filtrirati na osnovu zadatog kriterijuma.

- 57 -

Komanda Totali dae Vam ukupnu vrednost zaliha po grupama artikala ili vrednost trenutnih zaliha razvrstanih po poreskim tarifama ili vrednost ulaznih zaliha za odreeni vremenski period i to po poreskim tarifama. Komanda Definicija dae Vam pregled magacina u kojima imate date artikle sa koliinom, cenom, nabavkama, brojevima dokumenata nabavki, nabavnom cenom.

Komanda Artikal dae Vam pregled osnovnih podataka o artiklu (koji su uneeni u odeljku Matini podaci).

Komanda Kartica daje Vam mogunost pregleda kartice artikla u vremenskom intervalu koji zadate (koliniski i vrednosni ulazi i izlazi, nivelisane koliine, staru i novu cenu po nivelaciji).

Stvarne zalihe (S) Vam daju pregled ukupnog ulaza, izlaza i stanja zaliha po artiklima, kako koliinski tako i finansijski, za period koji zadate.

- 58 -

Od komandi ovde je bitno istai komandu Odjava. Ova komanda slui za izradu konsignacionih odjava. Ovde u odeljku Izvetaji prua Vam se mogunost automatske izrade Odjave, i to na nain koji emo Vam sad opisati. Kad dobijete pregled stvarnih zaliha u odreenom magacinu potrebno je da pritisnete komandu Filter i da izaberete filtriranje po atributu (atribute u odeljku Matini podaci moete nazvati po dobavljaima i u njih moete svrstati sve artikle koje nabavljate od tog dobavljaa). Nakon to ste dobili izvetaj