12 Avgust 2009.

Vrnja~ka Banja

POLO@AJ: U centralnom deluSrbije, na obroncima Go~a, 200 km ju`nood Beograda i 25 km od Kraljeva.

ISTORIJA: Predanje ka`e da jelekovitost izvora u selu Vrnjci otkrivenanakon ~udotvornog isceljenja bolesnogkonja koji je pripadao tamo{njem sve-{teniku Jeftimiju Had`i-Popovi}u. ^injenicaje, medjutim, da se za njihovu delotvornostznalo jo{ u antici. Rimljani su prvi izgradilile~ili{te AQUAE Orcinae, da bi kasnijeovde dolazili i Vizantici i osmanlije. Udoba turske okupacije, stanovni{tvo zatrpa-va izvore kako se tu ne bi skupljale zlo-glasne age i spahije, kojih se valjalo kloni-ti. Pravi procvat Vrnja~ke Banje usledi}enakon kona~nog oslobodjenja Srbije izTurskog ropstva.

MEDICINSKE INDIKACIJE:Dijabetes, bolesti pankreasa, `u~ne kese i`u~nih puteva, ~ir `eluca i dvana-estopala~nog creva, oboljenja tankog idebelog creva, organa za varenje i gineko-lo{ke bolesti. Vrnja~ke vode saniraju i stan-ja posle prele`ane `utice i hirur{kogodstranjivanja `u~ne kese.

MOGU]NOSTI: S razlogomnazvana kraljicom srpskih banja, ponosi sesvojim parkovima koji se prostiru na vi{eod 60 hektara. Sadili su ih jo{ pre Drugogsvetskog rata, dvorski ba{tovani. Poredsedam izvora lekovite vode, turistima je naraspolaganju i 30-tak dobrih hotela, saraznovrsnim sadr`ajima. Tu su saune, tere-tane, bazeni, kuglane, fitnes centri, velnes ispa programi... U Specijalnoj bolnici“Merkur”, koji upravlja najve}im delombanjskih resursa, radi jedan od najlep{ihakva parkova u Evropi, finska sauna,vrhunski velnes i spa centri.

Samo desetak kilometara odVrnja~ke Banje, na vrhovima Go~a,otvorene su 4 skija{ke staze, od kojih sudve osvetljenje. U blizini su im i brojnisrednjevekovni manastiri (Studenica, @i~a),

plovni i ribolova~ki tereni (Ibar i ZapadnaMorava). Tokom leta ovde bivaju organizo-vane mnoge kulturno zabavne manifestaci-je, poput festivala zabavne i narodnemuzike ili karnevala.

Sokobanja

POLO@AJ: U jugoisto~noj Srbiji,na obalama reke Moravice, u dolini izmed-

ju planina Ozren i Rtanj. Najlak{e se dolazisa autoputa Beograd-Ni{, isklju~iv{i se kodAleksinca. Od Beograda je udaljena 240,od Ni{a 60, od Aleksinca 30-tak km.

ISTORIJA: Spada u red turi-sti~kih centara sa najdu`om tradicijom i je-dno je od najpose}enijim mesta u Srbiji.

Konstantin Filozof je pominje jo{ ubiografiji despota Stefana Lazarevi}a, aopisivali su je i Evlija ^elebija, turskigeograf Had`i Kalfa, Vuk Karad`i}, FeliksKanic... U novije vreme, zapise o njojostavili su: Stevan Sremac, BranislavNu{i}, Isidora Sekuli}, Ivo Andri}...

MEDICINSKE INDIKACIJE:^ist planinski vazduh i lekovita voda, sapuno ozona i radiona, idealni su za le~enjebolesti disajnih organa, reumatizma,hroni~nih ginekolo{kih oboljenja, post trau-matskih stanja i lak{ih oblika Parkinsonovebolesti. U poslednje vreme, ovde seuspe{no le~i od stresa, menad`erskihbolesti, psihi~ke i fizi~ke iscrpljenosti, kaoi lak{ih oblika hipertenzije.

MOGU]NOSTI: Manastir Jerme-n~i} u {umama Ozrena, Tatomirov grad,Ozrenske pe}ine, vodopad Ripaljka,izleti{te Lepterija, Soko-grad... Obli`njiRtanj je poznat po lekovitom bilju i rtan-jskom ~aju. U samom mestu je otvorenovi{e bazena sa termalnom vodom, teretane,sportske sale i tereni. U prostranom ban-jskom parku, sada bolje uredjenom nego unizu ranijih sezona, nalaze se izvori, ban-jice, pe{a~ke staze. Tokom letnje sezoneotvorena su i kupali{ta na reci Moravici,Bovanskom jezeru, ve{ta~koj akumulaciji uklisuri Moravice, gde su odli~ne uslovi zalov i ribolov. Samo 16 km do Sokobanje jei Banja Jo{anica, poznato po izvorimalekovite vode i izuzetno delotvornom blatu.Tokom godine, naro~ito u letnjoj sezoni u

Sokobanji ima niz atraktivnih kulturnih,sportskih i turisti~kih manifestacija.

Banja Kovilja~a

POLO@AJ: U zapadnoj Srbiji,podno Gu~eva, tik uz desnu obalu Drine,

6km od centra Loznice prema MalomZvorniku. Naj~e{}e se dolazi magistralnimputem [abac-Loznica. Od Beograda jeudaljena 145km, a skoro isto toliko odNovog Sada.

ISTORIJA: Datira, ka`u knjige,jo{ iz ilirskog doba, pominju je i stariRimljani i Turci, ali je zvani~no progla{enoza turisti~ko mesto tek polovinom 19.veka,u vreme knjaza Mihaila Obrenovi}a. Odtada, pa sve do I svetskog rata, Kovilja~aje bila ne samo moderno le~ili{te, ve} imondensko sastajali{te doma}e i stranearistokratije. U podrinjskoj lepotici, tako su

je zvali, kralj Petar Karadjordjevi} je izgra-dio rezidenciju i prvo sumporno kupatilo.Tokom 20-tih i 30-tih godina pro{log veka,u Kovilja~i su izgradjeni luksuzni hoteli ivile, uredjen i veoma lep i prostran park.U nadaleko poznatom “Kursalonu”, u kojesu organizovani ~uveni balovi, bila je iprva kockarnica na Balkanu.

MEDICINSKE INDIKACIJE:Reumatizam, degenerativne promene ki-~menog stuba, diskus hernija, osteoporoza,posttraumatska stanja gornjih i donjihekstremiteta, lak{a o{te}enja centralnognervnog sistema, sterilitet i ko`na oboljenja.

MOGU]NOSTI: Kovilja~a jejedna od najlep{ih banja Balkana. Imaizvanredan polo`aj, izmedju Drine iGu~eva, u blizini su ravnice Ma~ve iSemberije, gorski vrhovi Sokolskih planina,Cera i Boronje. Sve to, naravno, pru`avelike mogu}nosti za prijatan i zanimljivodmor. U gornjem toku Drine se lovemladice, pastrmka i lipljan, u donjemskobalj, klen, {aran, mrena, smudj i {tuka.Na Gu~evu je Crni vrh, popri{te rovovskeborbe u I svetskom ratu, a sa proplanakapoginulih ratnika pru`a se pogled na sve~etiri strane sveta. Osam kilometara odLoznice je i Tr{i} sa etnografskim parkomi spomen ku}om Vuka Karad`i}a, a ne{todalje i srednjovekovni manastir Trono{a,zadu`bina Katarine Nemanji}, supruge kral-ja Dragutina.

nastavak u slede}em broju

BANJE I LE^ILI[TA SRBIJEU P O Z N A J M O S R B I J U

Stru~njaci tvrde da Srbija le`i na ogromnom podzemnom jezeru termomineralnih voda.Otud, ka`u, vi{e od 1000 izvori{ta hladne i tople vode {irom zemlje, kao i veliko bogat-stvo blagotvornog prirodnog gasa i lekovitog blata. Na 53 takva lokaliteta na prostorudana{nje Srbije u`ivali su i le~ilise jo{ stari Rimljani. Danas je vi{e od 160 termomin-eralnih izvora uredjeno i koristi se. Na njima je napravljeno preko 40 zvani~nih banja ile~ili{ta. Po svim tim parametrima, Srbija se ubraja medju najbogatije zemlje u Evropi.Jo{ 2. juna 1914, uo~i Prvog svetskog rata, Narodna skup{tina Kraljevine Srbije usvoji-la je Zakon o banjama, mineralima i toplim izvorima, koji je potpisao kralj Petar IKaradjordjevi}. Banje su progla{ene javnim dobrom i detaljno je propisano kako se o

njim mora starati “na polzu naroda i dr`ave”. U banje se odavno ne odlazi samo po lek, prekom potrebom. One bolje medju njima

su otmena mesta za odmor i razonodu u koje se po okrepljenje dolazi tokom cele godine.Nema ni generacijskih ograni~enja. U moderne banje dolaze i mladi u velikom broju, koji-ma su namenjeni posebni programi banjskog, zabavnog, dru{tvenog i sportskog `ivota.

Turisti~ka privreda Srbije tek bi trebalo da u punoj meri i sistemski iskoristi te velikemogu}nosti. Va`no unapredjenje i stalno podizanje standarda donosi Udru`enje ban-jskih i klimatskih mesta Srbije, najreprezentativnija organizacija koja okuplja 77 ~lan-ica iz 39 mesta.

Vrnja~ka Banja

Sokobanja

Banja Kovilja~a