Unprotected GRP Drmno

OPTI PODACI

PROJEKAT: GLAVNI RUDARSKI PROJEKAT POVRINSKOG KOPA DRMNO ZA KAPACITET OD 9106 TONA UGLJA GODINJE

INVESTITOR: JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE - BEOGRAD PD TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC D.O.O.

IZVRILAC: RUDARSKO-GEOLOKI FAKULTET, BEOGRAD ELEKTROTEHNIKI FAKULTET, BEOGRAD GRAEVINSKI FAKULTET, BEOGRAD

UGOVOR: Naruilac broj: 1404 od 12.07.2006. godine Izvrilac broj: 14/229 od 28.6.2006

SPISAK PROJEKTANATA

GLAVNI I ODGOVORNI PROJEKTANT:

Prof. dr Boo Kolonja, dipl. ing. rud.

PROJEKTANTI: Rudarsko-tehnoloki deo: Odvodnjavanje kopa:

Prof. dr Dragan Ignjatovi, dipl. ing. rud. Prof. dr Dinko Kneevi, dipl. ing. rud. Prof. dr Slavko Torbica, dipl. ing. rud. Mr. Ranka Stankovi, dipl. mat. Doc. dr Predrag Jovani, dipl. ing. rud. Prof. dr Dejan Milovanovi, dipl. ing. geol. Dejan Stevanovi, dipl. ing. rud. Ljiljana Ivkovi, dipl. ing. rud. Mirjana Jovanovi, dipl. ing. rud. Aleksandra Tomaevi, dipl. ing. rud.

Prof. dr Vladimir Pavlovi, dipl. ing. rud. Prof. dr Duan Polomi, dipl. ing. geol. Tomislav ubaranovi, dipl. ing. rud.

Rekultivacija, Ekologija:

Prof. dr Nikola Lili, dipl. ing. rud. Mr. Aleksandar Cvijeti, dipl. ing. rud.

Elektro deo, telekomunikacije i informacioni sistem:

Prof. dr Borislav Jeteni, dipl. ing. el. Mr Saa taki, dipl. ing. el. Mr Milan Bebi, dipl. ing. el.

Graevinski deo:

Mr Boris Gligi, dipl. ing. gra. Prof. dr Milo Stani dipl. ing. gra. Mr Duan Nikoli, dipl. ing. gra. Milorad Bogdanovi, dipl. ing. gra.

1

Projektni zadatak za izradu GLAVNOG RUDARSKOG PROJEKTA POVRINSKOG KOPA DRMNO

ZA KAPACITET OD 9x106 TONA UGLJA GODINJE OPTI PODACI 1. Naziv i adresa Investitora: JP Elektroprivreda Srbije, P.D. Termoelektrane i kopovi

Kostolac d.o.o. Kostolac, Nikole Tesle 5 -7 2. Naziv projekta: Glavni rudarski projekat povrinskog kopa Drmno

za kapacitet od 9x106 tona uglja godinje

3. Lokacija: Povrinski kop Drmno - Kostolac OBRAZLOENJE Ugalj kao energetska sirovina ima znaajnu ulogu u funkcionisanju Elektroprivrede Srbije i danas predstavlja osnovni energetski izvor. Eksploatacija uglja i proizvodnja elektrine energije u termoelektranama predstavljaju oslonac elektroenergetskog sistema Srbije, naroito u sunim periodima kada dolazi do smanjenja proizvodnje u hidroelektranama. Ugalj iz kostolakog ugljenog basena uglavnom se sagoreva u termoelektranama, a manjim delom se koristi i za iroku potronju. Za kontinualan rad sva etiri bloka u termoelektranama "Kostolac" ukupne snage oko 1000 MW, ukljuujui i proizvodnju oko 500.000 t komadnog uglja za iroku potronju, potrebno je da povrinski kopovi otkopavaju i isporuuju ukupno 9x106 t uglja godinje. Posle revitalizacije blokova TE "Kostolac - A" i dovoenja blokova TE "Kostolac - B" u punu pogonsku spremnost, kostolaki termokompleks u narednom periodu treba da postane jedan od najpouzdanijih snabdevaa EPS-a elektrinom energijom. Kostolakim termoenergetskim kapacitetima znatno je podignut pogonski nivo, jer su bili obuhvaeni revitalizaciono-remontnim radovima, to im je produilo rad na mrei. S druge strane, rudarski kapaciteti nisu pogonski spremni da, svojom proizvodnjom uglja prate poveane zahteve termoelektrana. Ve sledee godine mogu je znaajniji nedostatak uglja u ovom basenu (preko milion tona) s obzirom na smanjenu proizvodnju uglja na P.K. "irikovac". Rotorni bager SRs 1300 sa ovog kopa je preseljen na P.K. "Drmno" gde svojim ukljuenjem na otkopavanju uglja treba da omogui poveanje proizvodnje uglja za prevazilaenje nedostajuih koliina. Meutim, poveanje proizvodnje na P.K. "Drmno" neodvojivo je od intenziviranja proizvodnje otkrivke, koja je u zaostatku. Prevazilaenje ove neusklaenosti mogue je jedino ukljuenjem novog BTO sistema na otkrivci. Blokovi na lokaciji TE "Kostolac - B" su najnoviji u sistemu EPS-a i njihov rad je planiran do 2020. godine, kada sledi njihova revitalizacija, a potom nastavak eksploatacije do 2040. godine. Trenutno se TE "Kostolac B", ukupne snage 697 MW (2348,5 MW) snabdeva ugljem sa P.K. "Drmno", koji je projektovan na godinji kapacitet od 6,5 miliona tona uglja.

2

Ugalj za termoelektranu "Kostolac A", snage 310 MW, trenutno se obezbeuje sa povrinskih kopova "Klenovnik" i "irikovac" i delimino sa P.K. "Drmno". Prema projektovanoj dinamici razvoja eksploatacije u Kostolakom ugljenom basenu (Dopunski rudarski projekat, Rudarski institut Beograd, 2004) P.K. "Klenovik" prestaje sa radom do 2005, a P.K. "irikovac" u toku 2009. godine. Nedostajue koliine uglja za rad blokova u TE "Kostolac - A" dovozie se sa povrinskog kopa "Drmno". Iz navedenih razloga izvreno je povezivanje P.K. "Drmno" i TE "Kostolac A" transportnim sistemom radi kontinualnog snabdevanja termoelektrane ugljem u sluaju smanjene proizvodnje ili kraeg radnog veka P.K. "irikovac". Ova transportna veza je uspostavljena 2002. godine. U I fazi kapacitet transportnog sistema iznosi 600 t/h, a limitiran je kapacitetom drobilica u termoelektrani "Kostolac A". U II fazi se poveava kapacitet drobljenja na 1200 t/h postavljanjem jo jedne drobilice. Tada e biti stvoreni uslovi da se sa povrinskog kopa "Drmno" odveze u TE "Kostolac A" potrebnih 2,5 106 t uglja godinje. Na ovaj nain je obezbeeno pouzdano snabdevanje ugljem blokova snage 100 i 210 MW posle prestanka rada P.K. "irikovac" i "Klenovik". OSNOVNE SMERNICE ZA IZRADU PROJEKTA Osnovu za izradu ovog projekta ine ukupne rezerve uglja u leitu "Drmno", koje obezbeuju zadati kapacitet na uglju u duem vremenskom periodu. U tom smislu od ukupnih rezervi u leitu treba okonturiti koliine uglja koje omoguavaju kontinuirani rad postojeih termoelektrana u periodu od 35 do 40 godina uz mogunost sagledavanja izgradnje novih termoelektrana, kao zamenskih za postojee. Razvoj povrinskog kopa Drmno do 2007. godine odvijae se prema Dopunskom rudarskom projektu izgradnje P.K. Drmno za kapacitet od 6.5x106 tona uglja godinje - RI 2004. Kao poetno stanje koristi se poloaj fronta rudarskih radova na otkrivci, uglju i odlagalitu, kao i pogonska spremnost P.K. "Drmno" sa stanjem na dan 31.12.2007. godine. Dinamika izgradnje treba da bude usklaena sa nabavkom neophodne opreme i ostalim relevantnim infrastrukturnim parametrima koji se nalaze na kritinom putu izgradnje kopa, a proizvodnju uglja postepeno poveavati od 6,5x106 tona u 2007. godini do 9x106 tona u 2010. godini. Predvideti na otkopavanju 5 BTO sistema i dva BTD sistema na otkopavanju uglja, takoe, predvideti nabavku novog BTO sistema sa teoretskog kapaciteta 6.000-6600 m3/h, kao i nabavku transportera irine trake 1800 mm za transport uglja. Predvideti potrebne graevinske i hidrograevinske radove za potrebe razvoja kopa (puteve, naselja, snabdevanje vodom i dr), kao i za potrebe odravanja opreme (montani plac, radionice i dr). Projektovati proirenje deponije izgradnjom tree deponijske linije. Predvideti potrebe za pogonskom energijom, kao i potrebne telekomunikacije. U okviru ovoga predvideti i cetralizovani dispearski centar

3

Odravanje osnovne i pomone opreme predvideti kao preventivno-plansku aktivnost sa proraunom potrebnog broja radnika, radionikog prostora i sredstava za odravanje. Za zatitu kopa od voda predvideti predodvodnjavanje tj. sistem dubinskog odvodnjavanja koji e omoguiti snienje nivoa podzemnih voda i stvoriti uslove za bezbedan rad. Isprojektovati sistem za zatitu kopa od povrinskih voda. Na podruju kopa Drmno i u njegovoj blioj okolini nalazi se izuzetno vredno arheoloko nalazite Viminacijum, pa prilikom planiranja rudarskih radova treba uzeti u obzir i njegovu maksimalna zatita Reenja zatite zivotne sredine i revitalizaciju prostora predvideti u skladu sa zakonskom regulativom

SADRAJ PROJEKATA I OSNOVNA KONCEPCIJA 1. OPTI DEO 1.1. Geografske odlike leita 1.2. Geografski poloaj i saobraajne prIlike 1.3. Morfoloke odlike leita 1.4. Klimatske karakteristike podruja 1.5. Hidroloke karakteristike podruja 1.6. Geologija leita

1.6.1. Nain na koji je leite istraeno i okontureno 1.6.2. Osnovne geoloke karakteristike leita 1.6.3. Tektonika leita, odnosno eksploatacionog polja 1.6.4. Stratigrafsko-litoloki sastav

1.6.5. Karakteristike, kvalitet i rezerve uglja 1.7. Hidrogeoloke karakteristike leita

1.7.1. Prikaz i analiza rezultata hidrogeolokih istraivanja 1.7.2. Hidrogeloka funkcija stenskih masa u sklopu terena 1.7.3. Izdani (prihranjivanje i pranjenje, toplotne i hemijske karakteristike voda, hidrogeoloki parametri i rezultati probnog crpljenja)

1.8. Inenjersko-geoloke karakteristike leita 1.8.1. Pregled izvedenih geomehanikih istraivanja na podruju povrinskog kopa "Drmno" 1.8.2. Fiziko-mehanike karakteristike izdvojenih inenjersko-geolokih lanova. 1.8.3. Seizminost terena 1.8.4. Ocena izvedenih geomehanikih istraivanja i ispitivanja

1.9. Grafika dokumentacija 1.10. Analiza povrina koje e biti obuhvaene pri eksploataciji leita 2. TEHNIKI OPIS TEHNOLOKOG PROCESA, OBJEKATA, OPREME I RADOVI KAO I SNABDEVANJA POGONSKOM ENERGIJOM 2.1. Rudarsko tehnoloki deo

2.1.1. Stanje rudarskih radova 2.1.2. Ogranienje povrinskog kopa i odlagalita 2.1.3. Geometrijska analiza povrinskog kopa 2 1.4. Analiza stabilnosti povrinskog kopa i odlagalita 2.1.5. Podela rada povrinskog kopa na periode eksploatacije 2.1.6. Mogui pravci razvoja povrinskog kopa u planu i po dubini 2.1.7. Mogui kapacitet povrinskog kopa

4

2.1.8. Izbor sistema eksploatacije na osnovu datih karakteristika kompleksne mehanizacije sa tehnikim opisom i proizvodnjom po proizvodnim i radnim procesima 2.1.9. Uklapanje u postojei sistem eksploatacije 2.1.10. Obraun i rebalans masa u ogranienom povrinskom kopu i odlagalitu sa otkopanim gubicima 2.1.11. Kalendarski plan rudarskih radova 2.1.12. Posebne mare zatite

2.2. Plan rasporeda rudarskih objekata

2.2.1. Uslovi koje objekti, ureaji i postrojenja u tehnolokom pogledu treba da ispunjavaju, s obzirom na svoju funkciju 2.2.2. Lokacija pojedinih objekata i postrojenja 2.2.3. Situacioni plan rudnika

2.3. Idejna reenja pojedinih objekata i radova

2.3.1. Nain uklapanja 2.3.2. Objekti uklapanja kopa 2.3.3. Otkopavanje, transport i odlaganje otkrivke

2.3.3.1. Koliina i monost otkrivke 2 3.3.2. Reim rada na otkrivci 2.3.3.3. Obim rada na otkrivci 2.3.3.4. Sistem rada BTO sistema 2.3.3.5. Kapacitet bagera 2.3.3.6. Visina etae irina bloka, ugao radnih i zavrnih kosina, dinamika pomeranja radnog fronta 2.3.3.7. Reenje transporta otkrivke 2.3.3.8. Odlaganje otkrivke 2.3.3.9. Obim masa koje se odlau 2.3.3.10. Mehanizacija, parametri odlaganja i kapacitet 2.3.3.11. Tehnoloka ema odlaganja 2.3.3.12. Normativi energije i materijala

2.3.4. Otkopavanje uglja i meuslojne jalovine 2.3.4.1. Reim rada na proizvodnji uglja 2.3.4.2. Projektovana proizvodnja kopa 2.3.4.3. Tehnologija otkopavanja uglja 2.3.4.4. Kapacitet bagera na otkopavanju uglja i meuslojne jalovine 2.3.4.5. Visina etae, irina bloka, duina fronta i godinje pomeranje frontova 2.3.4.6. Reanje transporta uglja 2.3.4.7. Tehnoloka ema odlaganja meuslojne jalovine 2.3.4.8. Normativi energije i materijala

2.4. Priprema i deponovanje uglja 2.4.1. Prikaz postojee eme tehnolokog procesa 2.4.2. Korienje raspodelnog bunkera 2.4.3. Verifikacija opreme u postrojenju za drobljenje uglja 2.4.4. Proirenje deponije izdrobljenog uglja 2.4.5. Korienje deponije izdrobljenog uglja 2.5. Idejno reenje odvodnjavanja i zatite kopa od podzemnih i povrinskih voda

2.5.1. Osnovna koncepcija odbrane kopa od podzemnih voda 2.5.2. Osnovna koncepcija odbrane kopa od povrinskih (atmosferskih) i unutranjih voda 2.5.3. Normativi

5

2.6. Idejno reenje snabdevanja elektrinom energijom 2.6.1. Snabdevanje elektrinom energijom (analiza i prikaz postojee elektroenergetske mree). 2.6.2. Proraun potrebne snage, izbor naponskog nivoa snabdevanja el. energijom, struktura i

lokacije elemenata mree. 2.6.3. Specifikacija i glavne karakteristike TS i visokonaponskih potroaa. 2.6.4. Dispozicija i struktura niskonaponske mree, sistem zatite. 2.6.5. Posebne mere zatite.

2.7. Idejno reenje telekomunikacionih veza i centralnog sistema nadzora i upravljanja

2.7.1. Zadaci sistema veza. 2.7.2. Sistemi veza, izbor tipa i struktura. 2.7.3. Integrisanje lokalnog sistema komunikacija u postojee javne sisteme. 2.7.4. Zadaci sistema nadzora i upravljanja. 2.7.5. Izbor koncepta i strukture sistema nadzora i upravljanja.

2.8. Idejno reenje snabdevanja industrijskom i pitkom vodom

2.8.1. Bilans potrebe za industrijskom i pitkom vodom 2.8.2. Izvor snabdevanja i lokacija objekata za snabdevanje vodom 2.8.3. Sistem snabdevanja vodom - trasa vodovodne mree 2.8.4. Sistem kanalizacione mree - trase

2.9. Idejno reenje snabdevanja toplotom

2.9.1. Bilans potreba toplotne energije 2.9.2. Kapacitet toplote 2.9.3. Toplotna mrea i instalacije 2.9.4. Toplotna izolacija

2.10. Idejno reenje naina organizacije remonta i odravanja opreme (preventivnog, tekueg, investicionog)

2.10.1. Obim remontnih radova 2.10.2. Objekti i ureaji za remont i odravanje opreme 2.10.3. Oprema i organizacija remonta i odravanja 2.10.4. Skladini prostor za repromaterijal i rezervne delove

2.11. Idejno reenje rekultivacije

2.11.1. Pedoloka ispitivanja zemljita formirana od prateih stena 2.11.2. Struktura povrine po nameni korienja 2.11.3. Izbor kulture za rekultivaciju u odnosu na prirodne i ekonomske uslove 2.11.4. Tehnika rekultivacija

2.12. Idejno reenje objekata visokogradnje i niskogradnje

2.12.1. Izgradnja novih saobraajnica 2.12.2. Potrebni infrastrukturni objekti 2.12.3. Predmer i predraun radova

II TEHNIKI PROJEKTI Dokumentacijom je potrebno obuhvatiti sledee tehnike projekte: Knjiga 1. Tehniki projekat eksploatacije, transporta i odlaganja otkrivke Knjiga 2. Tehniki projekat eksploatacije i transporta uglja Knjiga 3. Tehniki projekat pripreme i deponovanja uglja Knjiga 4. Tehniki projekat zatite kopa od voda kopa Knjiga 5. Tehniki projekat elektromainskog odravanja opreme

6

Knjiga 6. Tehniki projekat snabdevanja elektrinom energijom Knjiga 7. Tehniki projekat telekomunikacionih veza sistema nadzora i upravljanja Knjiga 8. Tehniki projekat rekultivacije povrinskog kopa Drmno Knjiga 9. Tehniki projekat eksproprijacije Knjiga 10. Tehniki projekat zatite na radu Knjiga 11. Tehniki projekat zatite od poara Knjiga 12. Tehno-ekonomska analiza opravdanosti poveanja kapaciteta kopa Drmno sa 6,5.106 na 9.106 tona uglja godinje

OKVIRNI PROGRAMSKI SADRAJ POJEDINIH PROJEKATA Knjiga 1. TEHNIKI PROJEKAT EKSPLOATACIJE, TRANSPORTA I ODLAGANJA OTKRIVKE

1. Kratak opis koncepcije otkopavanja, transporta i odlaganja otkrivke 2. Analiza geolokih, hidrogeolokih i geomehanikih uslova za otkopavanje otkrivke 3. Izbor parametara za geomehanike proraune 4. Kapacitet opreme za otkopavanje otkrivke 5. Bilans masa otkrivke po etaama i fazama eksploatacije 6. Geostatika provera radnih i zavrnih kosina 7. Tehnologija otkopavanja otkrivke 8. Potrebna pomona mehanizacija 9. Transport otkrivke 10. Proraun kapaciteta opreme za odlaganje 11. Tehnologija odlaganja i nain formiranja etaa 12. Analiza stabilnosti odlagalita 13. Potrebna radna snaga, mormativi materijala i utroka elekstrine energije 14. Organizacija proizvodnje i prevoz radnika do radnog mesta 15. Predmer i predraun radova 16. Otkup i odteta 17. Posebni prilog zatite na radu

Knjiga 2. TEHNIKI PROJEKAT EKSPLOATACIJE I TRANSPORTA UGLJA 1. Kratak opis koncepcije otkopavanja i transporta uglja 2. Analiza geolokih, hidrogeolokih i geomehanikih uslova za otkopavanje uglja 3. Izbor parametara za geomehanike proraune 4. Kapacitet opreme za otkopavanje uglja 5. Bilans masa uglja i meuslojne jalovine po etaama i fazama eksploatacije 6. Geostatika provera stabilnosti radnih i zavrnih kosina 7. Tehnologija otkopavanja uglja i meuslojne jalovine i njeno odlaganje 8. Potrebna pomona mehanizacija 9. Transport uglja 10. Potrebna radna snaga, normativi materijala i utroka elekstrine energije 11. Organizacija proizvodnje i prevoz radnika do radnog mesta 12. Predmer i predraun radova 13. Posebni prilog zatite na radu

Knjiga 3. TEHNIKI PROJEKAT PRIPREME I DEPONOVANJA UGLJA

1. Prikaz tehnolokog procesa pripreme i deponovanja uglja 2. Verifikacija kapaciteta i namene raspodelnog bunkera 3. Verifikacija kapaciteta postrojenja za drobljenje uglja

7

4. Verifikacija kapaciteta i tehnologija rada na deponijama 5. Proirenje kapaciteta deponije uglja (tehnoloki, mainski, graevinski i elektro deo) 6. Uzorkovanje uglja 7. Potrebna radna snaga, normativi materijala i utroka elekstrine energije 8. Organizacija proizvodnje i prevoz radnika do radnog mesta 9. Predmer i predraun radova 10. Posebni prilog zatite na radu

Knjiga 4. TEHNIKI PROJEKAT ZATITE KOPA OD VODA

1. Zatita kopa od podzemnih voda 1.1. Tehniko reenje zatite kopa od podzemnih voda 1.2. Proraun sistema zatite kopa od podzemnih voda u fazi eksploatacije sa hidrodinamikim proraunima 1.3. Organizacija i tehnoloki redosled izvoenja radova 1.4. Potrebna radna snaga i specifikacija opreme 1.5. Predmer i predraun radova

2. Zatita kopa od povrinskih (atmosferskih) i unutranjih voda 2.1. Tehniko reenje zatite kopa od povrinskih (atmosferskih) i unutranjih voda 2.2. Proraun sistema zatite kopa od povrinskih (atmosferskih) i unutranjih voda u fazi eksploatacije 2.3. Dinamika izvoenja radova i ugradnje opreme 2.4. Potrebna radna snaga i specifikacija opreme 2.5. Predmer i predraun radova

3. Zatita odlagalita od povrinskih i podzemnih voda 3.1. Tehniko reenje zatite 3.2. Proraun sistema zatite sa hidrodinamikim proraunima 3.3. Organizacija i tehnoloki redosled izvoenja radova 3.4. Potrebna radna snaga i specifikacija opreme 3.5. Predmer i predraun radova

4. Posebni prilog zatite na radu Knjiga 5. TEHNIKI PROJEKAT ELEKTROMAINSKOG ODRAVANJA OPREME

1. Predlog organizacije podele rada sa utvrivanjem proraunskih potreba u radnoj snazi, opremi, radionicama i infrastrukturi za sistem preventivno-planskog odravanja

2. Tekue i preventivno odravanje 3. Verifikacija upotrebljivosti radionica i industrijskog kruga sa potrebnim objektima 4. Verifikacija postojeeg i projektovanog poveanja montanog placa 5. Verifikacija projektovanog energetskog napajanja montanog placa i radionica 6. Posebni prilog zatite na radu

Knjiga 6. TEHNIKI PROJEKAT SNABDEVANJA ELEKTRINOM ENERGIJOM

1. Analiza i verifikacija postojee razvodne mree, napojnih vodova, i transformatorskih stanica 2. Razvod elektrine energije na 35 kV naponu 3. Razvod elektrine energije na 6 kV naponu 4. Razvod elektrine energije na 0.4 kV naponu 5. Kompenzacija reaktivne energije 6. Snabdevanje elektrinom energijom P.K. Drmno

6.1. Snabdevanje elektrinom energijom odlagalita 6.2. Snabdevanje elektrinom energijom BTO sistema 6.3. Snabdevanje elektrinom energijom BTD sistema 6.4. Snabdevanje elektrinom energijom pumpnih stanica 6.5. Snabdevanje elektrinom energijom objekata podzemnog odvodnjavanja

7. Prikljuno razvodna mesta na 35 kV

8

8. Prikljuno razvodna mesta na 6 kV 9. Zatite 10. Posebni prilog zatite na radu

Knjiga 7. TEHNIKI PROJEKAT TELEKOMUNIKACIONIH VEZA I SISTEMA NADZORA I UPRAVLJANJA

1. Analiza i verifikacija postojeeg telekomunikacionog sistema 2. Sistemi telefonskih i radio veza za prenos govora i podataka 3. Sistem nadzora i upravljanja (Kontrolni centar) 4. Dispeerski centar povrinskog kopa i odvodnjavanja 5. Dispeerski centar basena Kostolac 6. Posebni prilog zatite na radu

Knjiga 8. TEHNIKI PROJEKAT REKULTIVACIJE KOPA DRMNO

1. Rezultati ispitivanja zemljita 2. Tehniki opis tehnolokog procesa rekultivacije zemljita 3. Izbor delova povrinskog kopa i zemljita koji se moe ponovo privesti kulturi 4. Izbor kultura i naina rekultivacije 5. Nain priprema zemljita za rekultivaciju 6. Potrebna radna snaga, normativi potronog materijala i energije 7. Posebni prilog zatite na radu

Knjiga 9. TEHNIKI PROJEKAT EKSPROPRIJACIJE Knjiga 10. TEHNIKI PROJEKAT ZATITE NA RADU Knjiga 11. TEHNIKI PROJEKAT ZATITE OD POARA Knjiga 12. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA OPRAVDANOSTI POVEANJA KAPACITETA KOPA DRMNO SA 6,5.106 NA 9.106 TONA UGLJA GODINJE

1. Kratak opis naina izgradnje 2. Vrednost mineralne sirovine koja je predmet eksploatacije, po inostranim i po domaim

cenama 3. Proizvodni kapacitet i vek eksploatacije 4. Predmer i predraun radova na izgradnji rudarskih objekata 5. Zakljuna ocena o opravdanosti izgradnje

Investitor

Glavni rudarski projekat P.K. "Drmno" za kapacitet od 9x106 t uglja godinje

i

SADRAJ

1. OPTI DEO 11.1. Geografski poloaj i saobraajne prilike 11.2. Morfoloke odlike leita 11.3. Klimatske karakteristike 31.4. Hidroloke karakteristike 31.5. Geologija leita 4

1.5.1. Istraivanje i okonturenje leita 41.5.2. Osnovne geoloke karakteristike leita 51.5.3. Tektonika leita 51.5.4. Stratigrafsko-litoloki sastav 61.5.5. Karakteristike, kvalitet i rezerve uglja 10

1.6. Hidrogeoloke karakteristike leita 151.6.1. Hidrogeoloki kolektori 151.6.2. Hidrogeoloki izolatori 171.6.3. Hemizam podzemnih i renih voda 24

1.7. Inenjersko-geoloke karakteristike leita 242. TEHNIKI OPIS TEHNOLOKOG PROCESA, OBJEKATA, OPREME I RADOVA KAO I SNABDEVANJA POGONSKOM ENERGIJOM 282.1. Rudarsko tehnoloki deo 28

2.1.1. Stanje rudarskih radova 282.1.2. Ogranienje povrinskog kopa "Drmno" i odlagalita 31

2.1.2.1. Ogranienje povrinskog kopa 312.1.2.2. Ogranienje unutranjeg odlagalita 34

2.1.3. Proraun eksploatacionih rezervi uglja i otkrivke 372.1.3.1. Eksploatacione rezerve uglja 372.1.3.2. Odreivanje kvaliteta uglja 432.1.3.3. Eksploatacione koliine otkrivke i meuslojne jalovine 51

2.1.4. Geometrijska analiza povrinskog kopa i odlagalita 562.1.4.1. Geometrijska analiza povrinskog kopa 562.1.4.2. Geometrijska analiza odlagalita 62

2.1.5. Geomehanika provera stabilnosti kosina kopa i odlagalita 652.1.5.1. Fiziko-mehanike osobine masiva 652.1.5.2. Usvojeni parametri vrstoe masiva 792.1.5.3. Hidrogeoloke karakteristike leita Drmno 802.1.5.4. Raunski parametri za proraun stabilnosti 802.1.5.5. Modeliranje podzemnih voda 812.1.5.6. Procena uticaja oekivanih seizmikih aktivnosti na stabilnost 822.1.5.7. Probablistika analiza 822.1.5.8. Analiza osetljivosti 842.1.5.9. Proraun stabilnosti zavrnih kosina 84


ii

2.1.5.9.1. Proraun stabilnosti zavrne kosine po profilu 1 862.1.5.9.2. Proraun stabilnosti zavrne kosine po profilu 2 872.1.5.9.3. Proraun stabilnosti zavrne kosine po profilu 3 882.1.5.9.4. Proraun stabilnosti zavrne kosine po profilu 4 892.1.5.9.5. Proraun stabilnosti zavrne kosine po profilu 5 90

2.1.5.10. Proraun stabilnosti radnih kosina kopa i odlagalita 902.1.5.10.1. Proraun stabilnosti radne kosine kopa po profilu 6 922.1.5.10.2. Proraun stabilnosti radne kosine unutranjeg odlagalita po profilu 7 93

2.1.6. Podela rada povrinskog kopa na periode eksploatacije 942.1.7. Kapacitet i vek povrinskog kopa 942.1.8. Izbor sistema eksploatacije sa tehnikim opisom 96

2.1.8.1. Otkopavanje, transport i odlaganje otkrivke 962.1.8.1.1. Tehnike karakteristike BTO sistema 97

2.1.8.2. Otkopavanje i transport uglja 1052.1.8.2.1. Tehnike karakteristike BTD sistema 106

2.1.9. Vertikalna podela kopa na etae 1082.1.9.1. Vertikalna podela otkrivke na etae 109

2.1.9.1.1. Mase van dohvata V BTO sistema 1192.1.9.2. Vertikalna podela etaa na uglju 1202.1.9.3. Vertikalna podela odlagalita na etae 121

2.1.10. Obraun masa povrinskog kopa i odlagalita sa otkopnim gubicima 1322.1.11. Dinamika razvoja rudarskih radova na otkrivci i uglju 1352.1.12. Posebne mere zatite 149

2.1.12.1. Opte napomene 1492.1.12.2. Mere zatite na mainama za povrinsku eksploataciju 1502.1.12.3. Kontrolni pregledi maina povrinske eksploatacije 1512.1.12.4. Mere zatite pri demontai, montai i preuzimanju maina 1522.1.12.5. Mere zatite pri kopanju i odlaganju 1532.1.12.6. Posebne mere zatite pri radu sa bagerima 1532.1.12.7. Odravanje bagera 1562.1.12.8. Mere zatite pri transportu trakama 1582.1.12.9. Mere zatite pri radu pomonih maina 1582.1.12.10. Mere zatite za stabilnost povrinskog kopa 1612.1.12.11. Zatita od opasnog dejstva elektrine struje 162

2.1.12.11.1. Mere zatite u mrei 6 kV 1632.1.12.11.2. Zatita od preoptereenja i kratkog spoja 1632.1.12.11.3. Dodatne mere zatite 164

2.2. Plan rasporeda rudarskih objekata 1652.2.1. Rudarski objekti 165

2.2.1.1. Povrinski kop 1652.2.1.2. Objekti drobljenja i deponovanja uglja 166


iii

2.2.1.3. Objekti odvodnjavanja. 1662.2.1.4. Objekti za snabdevanje elektrinom energijom 1672.2.1.5. Objekti odravanja opreme 1682.2.1.6. Objekti za montau opreme 1682.2.1.7. Objekti u okviru Uprave kopa 1682.2.1.8. Objekti za smetaj radnika 1682.2.1.9. Saobraajnice 169

2.2.2. Uslovi koje objekti, ureaji i postrojenja u tehnolokom pogledu treba da ispunjavaju, s obzirom na svoju funkciju 1692.2.3. Situacioni plan sa lokacijama pojedinih objekata i postrojenja 173

2.3. Idejna reenja pojedinih objekata i radova 1772.3.1. Nain uklapanja nove opreme u postojee stanje rudarskih radova 177

2.3.1.1. Uklapanje novog V BTO sistema 1772.3.1.2. Rekonstrukcija IV BTO sistema 1792.3.1.3. Rekonstrukcija III BTO sistema 1822.3.1.4. Rekonstrukcija II BTO sistema 1822.3.1.5. Rekonstrukcija I BTO sistema 1822.3.1.6. Rekonstrukcija sistema za otkopavanje humusa 1832.3.1.7. Rekonstrukcija sistema za otkopavanje uglja 184

2.3.2. Objekti uklapanja nove opreme 1852.3.2.1. Trasa za transport bagera 185

2.3.3. Otkopavanje, transport i odlaganje otkrivke 1862.3.3.1. Obraun masa i monost otkrivke 1862.3.3.2. Reim i obim radova na otkrivci 1872.3.3.3. Tehnologija rada BTO sistema visine etaa, irina bloka, uglovi kosina 187

2.3.3.3.1. Visine otkopavanja (visine bloka) 1882.3.3.3.2. Visina i broj odrezaka u bloku 1902.3.3.3.3. Ugao nagiba bone kosine 1912.3.3.3.4. Ugao nagiba eone kosine 1922.3.3.3.5. irine otkopavanja (irina bloka) 193

2.3.3.4. Projektovani kapaciteti bagera 1992.3.3.5. Reenje transporta otkrivke 2052.3.3.6. Odlaganje otkrivke 2062.3.3.7. Obim masa koje se odlau 2072.3.3.8. Mehanizacija, parametri odlaganja i kapacitet 2072.3.3.9. Tehnoloke eme odlaganja 2082.3.3.10. Normativi energije i materijala 215

2.3.4. Otkopavanje uglja 2172.3.4.1. Reim rada na proizvodnji uglja 2172.3.4.2. Projektovana proizvodnja kopa 2172.3.4.3. Tehnologija otkopavanja uglja 218

2.3.4.3.1. Visina etaa 218


iv

2.3.4.3.2. irina bloka 2192.3.4.3.3. Duina fronta 2192.3.4.3.4. Godinje pomeranje frontova 2192.3.4.3.5. Tehnoloke eme otkopavanja 220

2.3.4.5. Kapacitet bagera na otkopavanju uglja 2232.3.4.6. Reenje transporta uglja 2262.3.4.7. Normativi energije i materijala 228

2.4. Tehniki opis pripreme, deponovanja i upravljanja kvalitetom uglja 2292.4.1. Prikaz postojeeg sistema tehnolokog procesa 229

2.4.1.1. Izdvajanje dela uglja za iroku potronju 2302.4.1.2. Usitnjavanje uglja za potrebe termoelektrane "Kostolac-B" 232

2.4.1.2.1. Otpraivanje 2332.4.1.2.2. Uzorkovanje uglja 2342.4.1.2.3. Deponovanje uglja 2342.4.1.2.4. Izuzimanje uglja sa deponije 2352.4.1.2.5. Izdvajanje dela uglja za druge potroae 2352.4.1.2.6. Kritine take na postojeem sistemu pripreme uglja 235

2.4.2. Korienje raspodelnog i bunkera rezerve 2362.4.3. Verifikacija opreme u postrojenju za drobljenje uglja 239

2.4.3.1. Verifikacija kapaciteta sita sa valjcima R 3 i R 4 2392.4.3.2. Verifikacija kapaciteta "kalibarskog" sita RR 2402.4.3.3. Verifikacija kapaciteta ekinih drobilica D1 i D3 240

2.4.4. Proirenje deponije izdrobljenog uglja 2412.4.5. Korienje deponije izdrobljenog uglja 2432.4.6. Kontinuirano merenja, praenje i upravljanje kvalitetom uglja 251

2.4.6.1. Praenje parametara kvaliteta uglja 2532.4.6.2. Sistema za upravljanje procesom homogenizacije 2572.4.6.3. Predmer i predraun potrebne opreme 258

2.5. Tehniki opis odvodnjavanja i zatite kopa od podzemnih i povrinskih voda 259

2.5.1. Osnovna koncepcija odbrane kopa od podzemnih voda 2592.5.1.1. Drenani bunari 2612.5.1.2. Vodonepropusni ekran 2672.5.1.3. Postavljanje hidrodinamikog modela 268

2.5.1.3.1. Kalibracija hidrodinamikog modela 2692.5.1.3.2. Prognozni prorauni - postavka 2692.5.1.3.3. Rezultati prognoznih prorauna 271

2.5.1.4. Horizontalne buotine 2732.5.1.5. Etani i drenani kanali 2742.5.1.6. Iglofilteri 275

2.5.2. Osnovna koncepcija odbrane kopa od povrinskih voda 2762.5.3. Normativi energije i materijala 279


v

2.6. Tehniki opis rekultivacije i prostornog ureenja povrina zahvaenih eksploatacionim radovima 289

2.6.1. Pedoloka ispitivanja zemljita formiranog od prateih stena 2892.6.2. Struktura i namena korienja zemljita 2912.6.3. Izbor kultura za rekultivaciju 2922.6.4. Tehnika rekultivacija 296

2.7. Tehniki opis pomone mehanizacije 2992.7.1. Sadanje stanje i procena raspoloivosti 2992.7.2. Proraun potrebnog broja maina pomone mehanizacije 3072.7.3. Rekapitulacija 309

2.8. Tehniki opis naina organizacije remonta i odravanja opreme (preventivnog, tekueg, investicionog) 310

2.8.1. Obim remontnih radova 3102.8.2. Objekti i ureaji za remont i odravanje opreme 3132.8.3. Oprema i organizacija remonta i odravanja 3182.8.4. Skladini prostor za repromaterijal i rezervne delove 331

2.9. Tehniki opis organizacije rada i potrebne radne snage 3322.9.1. Tehniki opis sadanjeg stanja organizacije rada 3322.9.2. Tehniki opis organizacije rada i prorauna radne snage za proizvodnju od 9 x 106 tona uglja godinje 340

2.10. Tehniki opis snabdevanja elektrinom energijom 3422.10.1. Postojee stanje snabdevanja elektrinom energijom 342

2.10.1.1. Razvodno postrojenje 110/6,3 kV "Rudnik 1 " 3442.10.1.1.1. Dispozicija TS Rudnik 1 3442.10.1.1.2. Razvodno postrojenje na 110 kV 3442.10.1.1.3. Energetski transformatori 3452.10.1.1.4. Razvodno postrojenje 6 kV 3452.10.1.1.5. Jednopolna ema trafostanica Rudnik 1 346

2.10.1.2. Razvodno postrojenje 110/6,3 kV "Rudnik 2 " 3472.10.1.2.1. Dispozicija TS Rudnik 2 3472.10.1.2.2.. Razvodno postrojenje na 110 kV 3472.10.1.2.3. Energetski transformator 3482.10.1.2.4. Razvodno postrojenje 6,3 kV 3482.10.1.2.5. Jednopolna ema trafostanica Rudnik 2 349

2.10.1.3. Razvodna postrojenja 35/6 kV 3502.10.1.3.1. Jednopolna ema - Trafostanica 35/6 kV, "MO1" 3512.10.1.4. Dispozicija BTO i BTD sistema stanje 2007. godine 3522.10.1.5. Instalirane snage rudarskih maina i bilans elektrinih snaga stanje 2007. godine 353

2.10.1.5.1. BTO sistemi 3532.10.1.5.2. BTD sistem 3542.10.1.5.3. Bageri za diskontinualno otkopavanje- tipa E 354


vi

2.10.1.5.4. Dispozicija sistema odvodnjavanja, stanje 2007. 3552.10.1.5.5. Odvodnjavanje, LB V stanje 2007. 3562.10.1.5.6. Odvodnjavanje, LB IX stanje 2007. 3562.10.1.5.7. Odvodnjavanje, 6 kV pumpe stanje 2007. 3562.10.1.5.8. Odvodnjavanje, ostale trafostanice stanje 2007. 3572.10.1.5.9. Bilans snaga na P.K. Drmno, stanje 2007. 358

2.10.2. Idejno reenje snabdevanja elektrinom energijom P.K. Drmno sa godinjim kapacitetom od 9x106 tona 359

2.10.2.1. Instalirane snage rudarskih maina i bilans elektrinih snaga stanje 2013. godine 3592.10.2.2. BTO sistemi, stanje 2013. godine 3622.10.2.3. BTD sistem, stanje 2013. godine 3632.10.2.4. Bageri - tipa E 3642.10.2.5. Sistem odvodnjavanja, stanje 2013. godine 3642.10.2.6. Bilans snaga, stanje 2013. godine 3692.10.2.7. Instalirane snage rudarskih maina i bilans elektrinih snaga, stanje 2023. godine 373

2.10.2.7.1. BTO sistemi, stanje 2023. godine 3762.10.2.7.2. BTD sistem, stanje 2023. godine 3772.10.2.7.3. Bageri - tipa E 3782.10.2.7.4. Sistem odvodnjavanja, stanje 2023. godine 3782.10.2.7.5. Bilans snaga, stanje 2023. godine 383

2.10.2.8. Razvodno postrojenje 110/6,3 kV "Rudnik 3 " 3872.10.2.8.1. Prikljuenje TS Rudnik 3 na 110 kV mreu 3882.10.2.8.2. Razvodno postrojenje na 110 kV 3892.10.2.8.3. Energetski transformatori 3902.10.2.8.4. Razvodno postrojenje 6,3 kV 3902.10.2.8.5. Jednopolna ema trafostanica Rudnik 3 3912.10.2.8.6. Mere zatite u TS Rudnik 3 392

2.10.3. Opis srednjenaponskog rudarskog kabla za spoljanje polaganje 3932.10.3.4. Zatitne mere 394

2.10.3.4.1. Zatitne mere u 6 kV i mreama niskog napona 3942.10.4. Zakljuak 394

2.10.4.1. Bilans snaga za kapacitet od 6x106 t uglja godinje 3952.10.4.2. Bilans oekivanih snaga za 9x106 t uglja godinje za 2013. godinu 395

2.10.4.2.1. Bilans snaga - Istoni deo kopa za 2013. godinu 3952.10.4.2.2. Bilans snaga - Zapadni deo kopa za 2013. godinu 396

2.10.4.5. Bilans oekivanih snaga za kapacitet od 9x106 t uglja za 2023. godinu 3962.10.4.5.1. Bilans snaga - Istoni deo kopa za 2023. godinu 3962.10.4.5.2. Binas snaga - Zapadni deo kopa za 2023. godinu 397

2.10.4.6. Smernice za izradu tehnikog projekta napajanja elektrinom energijom 3972.10.4.7. Predloeni tip kabla za 6 kV mreu 398


vii

2.11. Idejno reenje telekomunikacionih veza i centralnog sistema nadzora i upravljanja 399

2.11.1. Postojee stanje telekomunikacionih veza 3992.11.1.1. Sistem UHF radio veza 3992.11.1.2. Procena ukupnog broja radio stanica 4002.11.1.3. Koncepcija reenja UHF radio sistema 4012.11.1.4. Tehniki zahtevi za kvalitet radio veze 4032.11.1.5. Oblast rasprostiranja talasa 4032.11.1.6. Funkcionalna povezanost objekata u sistemu UHF radio veza 4062.11.1.7. Tipovi radio stanica i antena 408

2.11.2. Sistem mree optikih komunikacijskih kablova izmeu organizacionih jedinica i objekata na P.K. "Drmno" 4082.11.3. ema razvoda telefonske mree 4102.11.4. Sistem optikih komunikacijskih kablova izmeu P.K. "Drmno" i EMS -a 4122.11.5. Idejno reenje telekomunikacionih veza i centralnog sistema nadzora i upravljanja 413

2.11.5.1. Zadaci sistema UHF veza 4132.11.6. Izbor tipa i struktura sistema veza 413

2.11.6.1. Vazduni sistem veza 4132.11.6.2. Kablovski optiki sistem veza 4142.11.6.3. Kablovski iani sistem veza 414

2.11.7. Integrisanje lokalnog sistema komunikacija u postojee sisteme komunikacija 4142.11.8. Zadaci sistema nadzora i upravljanja 4142.11.9. Izbor koncepta i strukture sistema nadzora i upravljanja 4152.11.10. Struktura i konfiguracija BTO i BTD sistema, stanje 2013. godine 416

2.11.10.1. BTO sistemi 4192.11.10.2. BTD sistemi 4202.11.10.3. Integracija sistema odvodnjavanja na P.K. "Drmno" 4202.11.10.4. Praenje kvaliteta iskopanog uglja na P.K. "Drmno" 4222.11.10.5. Razvodno postrojenje 110/6,3 kV "Rudnik 3" 422

2.11.11. Kontrolni centar za nadzor i upravljanje radom P.K. "Drmno" 4232.11.11.1. Opis kontrolnog centra 4232.11.11.2. Izvetaji o radu rudarskih maina 4262.11.11.3. Dijagnostika i elektro odravanje 4272.11.11.4. Dijagnostika i mainsko odravanje 428

2.11.12. Prikaz povezivanja BTO i BTD sistema sa kontrolnim centrom 4292.11.13. Koncept sistema upravljanja, nadzora i komunikacija u okviru BTO sistema 4382.11.14. Proireni sistem UHF radio veza 440

2.11.14.1. Koncept proirenja UHF radio sistema 4402.11.14.2. Funkcionalna povezanost objekata u proirenom sistemu UHF radio veza 4432.11.14.3. Tipovi radio stanica i antena 444


viii

2.11.15. Zakljuak 4442.11.15.1. Bilans proirenja sistema UHF radio veza na P.K. "Drmno" 4452.11.15.2. Predloeni prenosni putevi komunikacija prema kontrolnom centru 4452.11.15.3. Usvojeni tip Wireless LAN komunikacije izmeu mobilnih i fiksnih objekata 445

2.12. Tehniki opis objekata niskogradnje i visokogradnje 4462.12.1. Objekti niskogradnje 446

2.12.1.1. Saobraajnice i platoi u okviru ureenja terena 4462.12.1.2. Donji stroj kombinovane maine 448

2.12.2. Pratei objekti visokogradnje 4482.12.2.1. Lokacija Rudniki krug 4482.12.2.2. Lokacija Istona granica kopa 4522.12.2.3. Lokacija Drobilino postrojenje 4562.12.2.4. Lokacija Zapadna granica kopa 463

2.13. Tehniki opis snabdevanja industrijskom i pitkom vodom 4652.13.1. Bilans potrebe za industrijkom i pitkom vodom 4652.13.2. Izvor snabdevanja i lokacija objekata za snabdevanje vodom 4672.13.3. Sistem snabdevanja vodom trasa vodovodne mree 4672.13.4. Sistem kanalizacione mree trase 467

2.14. Tehniki opis snabdevanja toplotom 4692.14.1. Bilans potreba toplotne energije 4692.14.2. Kapacitet toplote 4702.14.3. Toplotna mrea i instalacije 4702.14.4. Toplotna izolacija 472


SPISAK PRILOGA

Broj priloga Naziv priloga

Razmera

1. Situaciona karta bilansnosti rezervi uglja leita Drmno 1:5000 2. Karakteristini geoloki profili 1:5000

3. Situaciona karta stanja radova na kraju 2008. godine 1:7500 4. Situaciona karta ogranienja P.K. Drmno 1:5000 5. Situaciona karta ogranienja odlagalita Drmno 1:5000 6. Uzduni tehnoloki profili kopa i odlagalita 1:5000

7. Situaciona karta rasporeda rudarski objekata na P.K. Drmno kraj 2009. god. 1:5000

8. Tehnoloka ema uklapanja IV BTO sistema u rudarske radove 1:5000

9. Tehnoloka ema pripreme uglja na P.K. Drmno 1:5000 10. Transporter TD1 1:5000

11. Poduni presek transportera TD-1 1:7500

12. Zgrade drobljenja, transporter na deponiji (TD-2) tovarna kula (PKM3-TD2) 1:250

13. Transporter TD2 1:500

14. Poloaj projektovanih objekata odvodnjavanja 1:200


1

1. OPTI DEO Kostolaki rudarsko-energetski basen, sa aktuelnim leitima i rudnicima uglja (Drmno, irikovac, Klenovnik) i termoelektranama A i B (u Kostolcu i Drmnu) nalazi se severno od Poarevca (slika 1.1). Leite uglja Drmno zahvata atar sela Drmno po kome je dobilo ime, ali takoe i deo atara susednih sela Bradarca i Klievca. Povrinski kop Drmno nalazi se severoistono od sela Drmno. Leite Drmno sa Poarevcom i Kostolcom povezuju asfaltirani putevi od oko 18 km do Poarevca i oko 4 km do Kostolca. 1.1. Geografski poloaj i saobraajne prilike Od Poarevca se granaju brojne regionalne i lokalne drumske saobraajnice od kojih su, pored novog pristupnog puta za autoput Beograd Ni, znaajniji putevi ka: Osipaonici, Svilajncu, Petrovcu i agubici, Velikom Graditu i Golupcu, Kostolcu, Zabeli i Dubravici (slika 1.1.). Znatne su mogunosti eleznikog transporta prugama za javni saobraaj i industrijskim prugama. Prugom preko Male Krsne Poarevac je povezan sa Beogradom (preko Kolara i Malog Poarevca i preko Smederevske Palanke i Mladenovca), zatim sa Smederevom, pa Niom, Kragujevcom i Kraljevom, kao i sa mestima na tim pravcima. Leite Drmno je podjednako udaljeno od tri vee reke: Dunava, Velike Morave i Mlave. Povoljne su mogunosti za korienje plovnih puteva preko pristanita na Dunavu (Dubravica i Kostolac) i novoizgraenog pristanita na Velikoj Moravi. Ipak, transport brodovima i lepovima, koji je u principu najjeftiniji i uz korienje kontejnera najpovoljniji, naroito za due relacije, koristi se najmanje. Poarevac ima razvijene i druge vidove komunikacionih veza telefonsko-telegrafske, radio, itd. Kostolake termoelektrane ukljuene su u visokonaponski (400 kV) dalekovodni prsten za prenos elektrine energije. 1.2. Morfoloke odlike leita Morfoloko-hidroloke i klimatske karakteristike Kostolakog rudarsko-energetskog basena mogu se generalno oceniti kao relativno povoljne za povrinsku eksploataciju uglja. Morfoloke karakteristike omoguile su formiranje kopova koji su u predelu Poarevake grede delom brdskog, a delom dubinskog tipa (P.K. Kostolac, Klenovnik i irikovac), dok je u Stigu (P.K. Drmno) bilo mogue formirati samo kop dubinskog tipa. ire podruje Kostolakog basena je ravniarsko, sa niskim razuenim pobrem terasnog karaktera. Istiu se ravnice Stig, Podunavlje i Donje Pomoravlje i dva grebena Poarevaka greda i Boevaka kosa. Grebeni se pruaju pravcem sever-jug, skoro paralelno. Zapadni greben (Poarevaka greda) je nii i ui, a nalazi se u centru predmetnog podruja. Od sela Klievca i Reice postepeno se uzdie i prua prema jugu ka sve irem pobru. Na samim grebenima erozijom je useeno (uglavnom u lesu) vie veih i manjih jaruga (prokopa), sa subvertikalnim stranama visine i do 20 m.


2

Slika 1.1. Geografska karta podruja Kostolakog basena


3

Savremena morfologija terena znatno se izmenila. U irem domenu Poarevake grede na promenu morfologije terena najvei uticaj ima povrinska eksploatacija uglja (P.K. Drmno, Klenovnik i irikovac, sa odlagalitima otkrivke i pepela, odnosno ljake iz TE). Slino je i sa promenama reljefa u prvobitno ravnom Stigu juno i istono od P.K. Drmno. Velika Morava, a delom i Mlava bile su tipine ravniarske reke sa estim promenama korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i staraa (slika 1.1). Savremena morfologija u tom delu terena je izmenjena, kao posledica regulacije korita i usled eksploatacije ljunka. 1.3. Klimatske karakteristike Podruje leita Drmno, kao deo junog oboda Panonskog basena ima umereno kontinentalnu klimu u kojoj su naglaeni stepskokontinentalni klimatski uticaji susednog Banata. Odlike ove klime su hladnije zime i toplija leta. Relativna blizina ulaza u erdapsku klisuru utie da koava, ija brzina ponekad prelazi 90 km/h, ima znatno dejstvo na klimu. Ovo podruje ima oko 100 vetrovitih dana godinje. U okviru P.K. "Kostolac" od 1987. godine funkcionie merna stanica za registrovanje padavina i temperature. Prema podacima sa ove stanice, prosena godinja koliina vodenog taloga iznosi 600640 mm. Najbogatiji padavinama je mesec maj sa 120 l/m2, a najsiromanjiji septembar sa 40 l/m2. Karakteristike podneblja su i vrlo suve zime sa malo snenih padavina. Srednja godinja temperatura vazduha u irem podruju iznosi 10,9C, a srednja godinja amplituda kolebanja temperature iznosi 21,3C. Najhladnjiji mesec je januar sa prosenom temperaturom od -0,1C, a najtopliji juli sa prosenom temperaturom 21C. Najnia dnevna temperatura od -30,8C zabeleena je 17.II.1956. godine, a najvia od +40C 16.VII.1952. godine. 1.4. Hidroloke karakteristike Hidrografska mrea leita Drmno je veoma razgranata. Dunav sa Malim Dunavom (slika 1.1.), zatim Kanalom i pritokama Velikom Moravom i Mlavom (sa otokom Mogilom) daju specifina obeleja hidrografskoj mrei podruja. Dunav je na podruju Kostolca irok oko 1200 m. Na njemu je nekoliko ostrva: Dubovska ada, Stojkova ada, ilovo, ibuklija, Zavojska. Dubina Dunava u koritu kree se od 7 do 17 m. Izgradnjom HE "erdap" nivo Dunava je podignut, dubina je vea, a kota nivoa kree se od 69,5 do 70 m. Desna obala Dunava je niska i esto je bila plavljena. Zbog podizanja nivoa Dunava posle izgradnjom HE "erdap" izgraeni su nasipi kojima je izvrena zatita obala Dunava od viih voda i poplava. Mali Dunav (slika 1.1) je ranije bio desna otoka Dunava, dok se u novijim elaboratima, studijama i projektima imenuje kao Dunavac, i deli na Gornji, Srednji i Donji. Gornji Dunavac (Peanski Dunavac) u duini od 8 km, odvojen je od Dunava i Srednjeg Dunavca nasipima. Reim vode u Gornjem Dunavcu regulie se crpnom stanicom i odrava se na koti 67,20 m. Srednji Dunavac u duini od 1700 m, povezan je Kanalom (takoe duine 1700 m) sa Dunavom od koga mu zavisi nivo vode. Donji Dunavac, od ua reke Mlave do Klievca u duini od 12 km praktino je isuen pri niem vodostaju. Njegovo korito slui kao recipijent povrinskih i podzemnih voda sa okolnog terena, a nivo se regulie crpnom stanicom kod Rama.


4

Velika Morava uliva se u Dunav kod sela Dubravice. Tipina je ravniarska reka, pre regulacije sa estom promenom korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i staraa (slika 1.1). Pri viim vodostajima postaje brza i u Dunav unosi velike koliine mulja, peska i ljunka. Zbog nepravilnog toka i estog plavljenja plodne nizije, izvrena je regulacija korita. Mlava nastaje iz Vrela kod agubice. Istono od Poarevca od Mlave se odvaja leva otoka Orlovaa, nizvodno Mogila (slika 1.1). Mlava je sada regulisana od Petrovca nizvodno. Novim koritom uvedena je u Dunav u blizini Kostolca. Na desnoj obali izgraen je zatitni nasip koji je uklopljen u sistem zatite od Dunava. 1.5. Geologija leita 1.5.1. Istraivanje i okonturenje leita Leite Drmno nalazi se u istonom delu Kostolakog ugljenog basena, tj. istono od reke Mlave i zahvata povrinu od oko 50 km2. Istona i juna granica leita su prirodne, tj. predodreene geolokim uslovima (isklinjenje i erozija). Severnu granicu leita predstavlja reka Dunav mada se ugljeni sloj kontinuirano prostire ispod Dunava i prelazi u leite Kovin. Severoistona granica prema Dunavu i selu Klievac je odreena na bazi nedovoljnog broja istranih radova. Zapadna granica je vetaka i poklapa se sa istonom granicom susednog leita (eksploatacionog polja) - irikovac, du profilske linije K dok se prema Dunavu granica prua du profilske linije , slika 1.4. Prve istrane buotine na prostoru Kostolakog basena raene su osamdesetih godina XIX veka. U dugom vremenskom periodu izvoenja istranih radova mogu se izdvojiti sledee faze istraivanja:

I faza: od 1951 do 1969 god. II faza: od 1976 do 1995 god. III faza: od 1996 do 2003 god. IV faza: od 2004 do 2008. god.

Tokom buenja uzimani su poremeeni i neporemeeni uzorci tla i uzorci uglja za laboratorijska ispitivanja. Na poremeenim uzorcima raene su analize granulometrijskog sastava, a na neporemeenim je pored granulometrijskog sastava odreivana zapreminska teina, specifina teina, Atterbergove granice konsistencije, opiti smicanja i opiti stiljivosti. Na neporemeenim uzorcima uglja odreeni su: zapreminska teina, vlanost, vrstoa na pritisak, vrstoa na istezanje i opiti smicanja. Ukupno su obraena 1102 uzorka od ega u lesu 533 uzorka, povlati 148 i 421 uzorak u podini III ugljenog sloja. U uglju je obraeno ukupno 119 uzoraka. Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja uraen je ematski presek leita u kome je izdvojeno 6 kompleksa koji po svojim geomehanikim, fiziko-mehanikim i rudarsko-tehnolokim karakteristikama predstavljaju odreene celine u geolokoj konstrukciji terena: podinske gline, ugalj, povlatne peskovite gline, pesak, ljunak, les i barski les.


5

1.5.2. Osnovne geoloke karakteristike leita Najstarije tvorevine u irem podruju su staropaleozojski kristalasti kriljci otkriveni kod Rama i nabueni u podini neogenih naslaga pri istraivanju nafte u Sirakovu. Preko ovih kristalastih kriljaca transgresivno i diskordantno lee gornjomiocenske sarmatske i ugljonosne panonske naslage. Iznad panona nataloene su tvorevine ponta sa slojevima uglja, koje su najznaajnije u geoloko-ekonomskom pogledu. Sa sigurnou je paleontoloki dokumentovan vii ugljonosni portaferijski podkat ponta. Slatkovodne levantijske tvorevine, predstavljene aluvijalnim ljunkovima i peskovima lee diskordantno preko panona i ponta. U toku kvartara stvarani su deluvijalno-proluvijalni zastori, barske naslage, formacije lesa, renih terasa i aluvijalno-proluvijalnih sedimenata. U irem podruju Kostolakog basena nalaze se tvorevine koje se, sa strukturno-tektonskog aspekta, mogu uvrstiti u tri krupna kompleksa: prebasenski, basenski i postbasenski. Za neogenu podlogu vezana su leita tehnikog graevinskog kamena; za kontakt podloge i neogena vezana su leita nafte i gasa; za neogene naslage leita uglja, a u kvartaru su nastala leita treseta, ciglarske zemlje, i graevinskih materijala (ljunka, peska, branda). 1.5.3. Tektonika leita Tektonske karakteristike leita "Drmno" ne odstupaju bitnije od tektonskih karakteristika Kostolakog ugljenog basena. Trei ugljeni sloj na prostoru leita Drmno, tone ka SSZ, pod uglom od 3 do 5, sa lokalnim odstupanjima, koja mogu biti i znatnija (severoistono od "jalove zone"). U delu "jalove zone" krila nabora uglavnom padaju pod uglom od 10-12, retko i preko 30, uz rased na kontaktu ugljenog sloja sa "jalovom zonom". U istraivanom delu povrinskog kopa, izdvojeno je desetak nabornih struktura tipa antiklinala i sinklinala u naizmeninom smenjivanju u pravcu istok-zapad. Rupturne strukture, izuzimajui graninu zonu prema deltnim sedimentima jalove zone, su relativno slabo izraene. Kada su prisutne, uglavnom je re o manjim rasedima sa kretanjima rasednih krila od 0,2-0,5 m i pojedinanim ili sistemima manjih pukotina. Kompleks deltnih sedimenata u domenu "jalove zone" deformisan je slino kao i trei ugljeni sloj. Upadljivo je prisustvo nabornih struktura (antiklinala i sinklinala) ije su b-ose po pruanju orijentisane pravcima S-J i SI-JZ navodi da nije jasna pojava nabornih struktura sa b-osama pruanja SI-JZ, a kao posledicu navodi deformaciju deltnog kompleksa u uslovima tektonskog suenja izmeu raseda koji ograniavaju "jalovu zonu" prema ugljonosnom horizontu ka istoku i zapadu. Pomenuti rasedi su, prema istim autorima, verovatno superponovani na ve postojee litoloke-kanalske diskontinuitete ("ramena delte") prema treem ugljenom sloju, pri emu je rased na istonom obodu jalove zone terenski utvren. Pada prema zapadu pod uglom od 40o do 70o. Rased na zapadnom obodu jalove zone nije direktno osmatran ve je pretpostavljen, ali ima indicija. U oba sluaja, najverovatnije je re o gravitacionim rasedima, du kojih je najvii deo ugljenog sloja skliznuo prema deltnom kanalu. Paket lesoidnih naslaga je blago nagnut prema severu (2-3).


6

1.5.4. Stratigrafsko-litoloki sastav Na osnovu podataka dobijenih geolokim i geofizikim istraivanjima, kao i dubokim buenjem na naftu, podruje Kostolakog ugljonosnog basena, iji je sastavni deo leite "Drmno", izgraeno je od kristalastih kriljaca paleozojske starosti, kao i sedimenata tercijarne i kvartarne starosti, slika 1.2.

Slika 1.2. Geoloka karta Kostolca i okoline, 1:100.000


7

Paleozojski kristalasti kriljci - Paleozojski kristalasti kriljci predstavljaju deo jedinstvenog kristalastog masiva Lokve u Rumuniji, koji je preseen Dunavom. Predstavlja podlogu neogenog basena, a u okolini sela Rama izbija na povrinu i predstavlja severoistoni obod basena. Njegova starost je odreena kao devonska. Sastoje se iz dva nivoa: starijeg koji je predstavljen metabazitima i mlaeg koji je izgraen od metasedimenata. Metabazini deo kompleksa izgrauju epidot-aktinolitski i epidot-amfibolitski kriljci. Mlai, superpoziciono vii deo kompleksa izgrauju sericit-muskovitski, muskovitski, hloritski i hlorit-sericit-kvarcni kriljci. TERCIJAR Tercijarni kompleks sedimenata izgrauju sedimenti donjeg i gornjeg miocena, odnosno otnang-karpata, badena, sarmata, panona, ponta i romana, koji lee transgresivno preko paleozojskih kristalastih kriljaca. Na osnovu litofacijalnih karakteristika i paleontolokh nalaza izvrena je podela na vie litostratigrafskih lanova. Debljina neogenih sedimenata se kree od oko 300 do oko 5000 m u sredinjem delu depresije Drmno. Dubina depresije Drmno odreena je na osnovu dubokih buotina na naftu i geofizikih ispitivanja. Najstariji sedimenti, nedovoljno definisane starosti oznaavaju se kao donji miocen (M1) ili stariji prebaden, a konstatovani su samo u buotinama na prostoru Drmljanske depresije. Uglavnom, neposredno preko paleozojskih kristalastih kriljaca lee sedimenti izgraeni od metaklastita, alevrolita, peara i glinaca ("pretaloena serija"). Preko ove serije, a na nekim mestima i preko kristalastih kriljaca, lee sedimenti predstavljeni breoidnim materijalom ("prelazna zona"). Diskordantno preko brea lee peskoviti laporci tamnocrvene i tamnoljubiaste boje, peari i konglomerati ("crvena serija"). Sedimenti otnang-karpata (M 1

3 4 ) predstavljeni su konglomeratima, pearima, alevrolitima, glincima i laporcima koji se neprekidno smenjuju, sa lokalnim prelazima u laminirane krenjake i tufozne peare. Lee preko sedimenata donjeg miocena. Marinske tvorevine badena (M 2

1 ) lee transgresivno preko starijih sedimenata. Izgraeni su od peara, laporaca i alevrolita. U manjoj meri se javljaju konglomerati, konglomeratini peari i organogeni krenjaci. Sarmatske sedimente (M 2

2 ) izgrauju glinoviti i peskoviti laporci, laporovite gline, laporovito-glinoviti peari, ree ljunak i kvarcni peskovi. Sedimenti sarmata lee konkordantno preko starijih sedimenata. Sedimenti panonske starosti (M 3

1 ) su najstarije tercijarne tvorevine otkrivene na povrini terena. Utvreni su u vidu irokog pojasa koji se prostire od Sopotske grede preko ravnice Stig do doline Peka. Izgraeni su od glina, laporaca, peskova, alevrita, ljunkova, ugljevitih glina i uglja. Na irem prostoru Kostolakog basena razvijeni su samo najvii delovi panona. Konkordantno preko panonskih lee sedimenti pontske (M 3

2 ) starosti. Izgraeni su od glina, peskovitih glina, alevritskih glina, peskova, glinovitih peskova, alevritskih peskova, alevrita, ugljevitih glina i uglja. U okviru ponta izdvojeni su sedimenti donjeg (1 M 3

2 ) i gornjeg ponta ( 2 M 32 ).

Granica izmeu donjeg i gornjeg ponta nije jasno definisana. Gornji pont je izgraen od peskovito - glinovih sedimenata koji mestimino prelaze u alevrite i ugalj.


8

Na prostoru itavog Kostolakog basena na osnovu morfostrukturne analize izdvaja se pet ugljenih slojeva, ije su oznake idui od najstarijih ka mlaim sledee: III ugljeni sloj, IIa ugljeni sloj, II ugljeni sloj, Ia ugljeni sloj i najmlai, I ugljeni sloj. Od navedenih ugljenih slojava samo I, II i III sloj su ekonomski interesantni. Na prostoru leita "Drmno" razvijen je III ugljeni sloj, i u jednom delu leita II sloj, koji se javlja severozapadno od P.K. Drmno, odnosno u blizini TE Kostolac B. Trei ugljeni sloj - Neposrednu podinu III ugljenog sloja polja "Drmno" uglavnom izgrauju ugljevite gline. U istonom i centralnom delu leita "Drmno" III ugljeni sloj je kompaktan, ali se idui ka zapadu, neto pre zapadne granice sa poljem irikovac raslojava na tri banka, pri emu je debljina glinovito-peskovitih sedimenata izmeu banaka relativno mala. Debljina III ugljenog sloja kree se od 0,20 do 40,90 m, proseno 15,2 m. Ugljeni sloj je promenljivog sastava, kako lateralno tako i u vertikalnom pravcu, pri emu ksilitni litotip ima prevagu nad barskim litotipom sa manjim ueem zemljaste komponente u viim delovima sloja, odnosno veim u niim delovima sloja. Generalno posmatrano ugalj leita Drmno u podinskim delovima III sloja izgraen je od zemljastog i barskog litotipa sa tanjim proslojcima i soivima trakastog i strukturnog ksilita. Centralne i krovinske delove sloja uglavnom izgrauju strukturni i trakasti ksilit sa tanjim proslojcima dopleritskog ksilita i barskog uglja. Unutar III ugljenog sloja konstatovano je prisustvo ugljevitih glina, glina, ree peskova i alevrita. Mineraloka ispitivanja glina pokazala su njihov bentonitski tip. Glinovita komponenta se odlikuje izrazitom dominacijom smektita uz podreeno uee kaolinita i halojzita i prisustvo malih koliina ilita. Bentonitske gline sadre fino rasejanu organsku materiju i imaju visok sadraj Fe2O3. Debljina ovih sedimenata varira od 0,10 m do 15,10 m, a prosena je 1,02 m. Istranim buenjem, i eksploatacijom uglja na prostoru leita "Drmno", konstatovano je prisustvo jalovih zona, od kojih se jedna, najvea javlja istono od sela Drmno, a dve u junom delu leita, pruanja S-J. U okviru pomenutih zona III ugljeni sloj je potpuno erodovan. Geneza nastanka ovih zona vezana je za postojanje paleotokova koji su egzistirali i u vreme deponovanja organske materije (faza tresetne movare), i u tresetnoj fazi. U kasnijim fazama plikativni pokreti doveli su do formiranje antiklinalnih i sinklinalnih formi, kao i do "tektonizacije granica atipine jalove zone". Povlata treeg ugljenog sloja - Krovinu III ugljenog sloja izgrauju peskovi sa proslojcima ugljevitih, peskovitih i laporovitih glina, ugljeva i laporaca. Debljina ovog paketa kree se od 0,1 m do 125,6 m, sa srednjom vrednou od 33,03 m za polje "Drmno". Tanki proslojci uglja konstatovani su u niim delovima ovog paketa, odnosno blie krovini III ugljenog sloja i imaju lokalno rasprostranjenje. Preko peskova severno i severozapadno od P.K. "Drmno" izdvaja IIa ugljeni sloj koji se javlja u vidu soiva neto ireg razvia. Debljina sloja kree se u rasponu od 0,10 m do 11,00 m, a prosena iznosi 2,03 m, dok prosena debljina uglja u istom rasponu iznosi 1,94 m, pri emu je najvia vrednost konstatovana severno od P.K. "Drmno". Debljina glinovito-peskovitog paketa koji se nalazi unutar ugljenog sloja proseno iznosi 0,09 m, a najvia 1,60 m. Drugi ugljeni sloj - Drugi (II) ugljeni sloj razvijen je u severozapadnom delu leita "Drmno", dok je u centralnom, istonom i junom delu erodovan. Debljina sloja u polju "Drmno" kree se od 0,05 do 11,20 m, proseno 2,67 m. Proslojke jalovine unutar II ugljenog sloja izgrauju uglavnom ugljevite gline debljine od 0,30 m do 9,00 m, proseno 0,53 m.


9

Povlata drugog ugljenog sloja - Krovinu II ugljenog sloja, na prostoru gde je razvijen, izgrauju peskovi, glinoviti peskovi, gline, peskovite, ugljevite i laporovite gline sa retkim proslojcima uglja. Debljina ovog paketa sedimenata kree se od 0,70 do 56,3 m. Pliocen (Pl1) - Donji pliocen (Roman) zastupljen je na delu terena izmeu ponta i kvartarnih lesnih naslaga. Izgraen je od klastinih sedimenata (ljunak, pesak, alevrit i glina) maksimalne debljine 120 m (slika 1.3.).

STAROST GRAFIKI

PRIKAZ

DEBLJNA (m)

od - do LITOLOKI OPIS

0,1 43,5

HOLO

CEN

(Q2)

0,3 34,9

Sivi pesak i ljunak razliite granulacije

KVAR

TAR

(Q)

PLEI

STOC

EN

(Q1)

0,3 45,9 Les eolskog i barskog porekla sa lesoidnim glinama

Roman (Pl1)

do 120 ljunak, pesak, gline i alevrit

0,7 56,3 Pesak i gline

0,1 11,2

II ugljeni sloj Ugalj sa proslojcima ugljevite gline

0,1 125,6 Pesak raznih granulacija i gline

0,2 40,9 III ugljeni sloj Ugalj sa proslojcima ugljevite gline, gline, glinovitog peska

GORN

JI PO

NT (2

M 32 )

D. P

ONT

(1 M32

) >150 Pesak i gline sa proslojcima uglja

KENO

ZOIK

(Kz)

TERC

IJAR

(Tc)

MIOC

EN (M

)

PANO

N (M

31)

>200 Gline, laporci, peskovi, alevriti i ljunkovi, ugljevite gline i ugalj

Slika 1.3. Litostratigrafski stub leita "Drmno"


10

KVARTAR ( Q ) Pleistocen (Q1) - Lesne i lesoidne naslage deponovane u movarno-barskim sredinama i na kopnu, prekrivaju najvei deo terena. Na prostoru leita Drmno njihova debljina se kree od 0,3 do 45,9 m. U podinskom delu profil facije lesa poinje lesom barskog porekla, sa povienim sadrajem glinovite komponente. Navie se javlja les tipinog granulometrijskog sastava i strukture. Pojedine partije u lesu su izrazito peskovite, dok su druge bogate konkrecijama lesnim lutkicama. Aluvijalna terasa izgraena je od ljunkova debljine od 5 do 15 m, a prostire se izmeu Drmna i Bradarca i prema severoistoku. Prema jugu i istoku ljunkovi prelaze u peskove, a njihova debljina se smanjuje. Prema severu sloj ljunkova se prostire sve do Dunava. U dolini Mlave debljina peskova i ljunkova raste ali se u njima poveava i udeo glinovite komponente. Holocen (Q2) - Holocenu pripadaju naslage eolskog peska (na prelazu pleistocen holocen), zatim deluvijalni, proluvijalni i aluvijalni sedimenti. Eolski pesak, koji je morfoloki neuoblien, javlja se u aluvijalnoj ravni Dunava. Debljina mu varira od 1 do 5 m. Deluvijalni zastor u okolini Klievca, izgraen je od alevrita i peskova lesoidnog habitusa, a proluvijalne konuse plavina izgrauju uglavnom peskovi i alevriti, sa slabom sortiranou zrna. Aluvijalni sedimenti izgraeni su od ljunkova i peskova. Debljina peskova na prostoru leita "Drmno" kree se od 0,1 do 43,5 m, a ljunkova od 0,3 do 43,5 m. 1.5.5. Karakteristike, kvalitet i rezerve uglja Prema Elaboratu o rezervama uglja u leitu "Drmno" iz 2003. godine ispitivanja kvaliteta uglja obuhvatala su tehniku analizu uglja na pojedinanim probama, tehniku i elementarnu analizu na kompozitnim probama, odreivanje hemijskog sastava pepela uglja na kompozitnim probama. Srednje vrednosti parametara kvaliteta uglja za pojedinane probe (srednje ponderisane vrednosti) prikazani su u tabeli 1.1. Svi parametri kvaliteta uzeti su iz Elaborata o rezervama uglja u leitu "Drmno", Stanje: 31.12.2002., Knjiga I: Tekstualni deo. Parametri tehnike analize uglja dati su na ukupnu vlagu.

Tabela 1.1. Parametar Vrednost

Vlaga, % 39,22 Pepeo, % 17,70 S ukupni, % 1,18 S sagorljiv, % 0,56 S u pepelu, % 0,60 Koks, % 34,98 C-fix, % 18,26 Isparljivo, % 26,30 Sagorljivo, % 43,14 Gornja toplota sagorevanja, kJ/kg 11.490 Donja toplota sagorevanja, kJ/kg 10.020


11

Trei ugljeni sloj leita Drmno ima relativno visok sadraj ukupne vlage (proseno 39,22%), relativno nizak sadraj pepela (proseno 17,70%) i povien sadraj sumpora (proseno 1,18% za ukupni sumpor). Srednja vrednost donje toplote sagorevanja iznosi 10.020 kJ/kg. Sadraj ukupne vlage se u domaoj literaturi esto uzima kao jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta, zajedno sa sadrajem pepela na ukupnu vlagu i donjom toplotom sagorevanja na ukupnu vlagu prilikom odreivanja pripadnosti ranga mrkih i kamenih ugljeva. Meutim, ovakva kategorizacija se kod mekih mrkih ugljeva u mnogim sluajevima pokazala kao nedosledna, a vrednosti donje toplote sagorevanja su esto precenjivane. Naime, usled neblagovremenog kartiranja jezgra buotina, uzimanja uzoraka naroito u letnjem periodu, kao i dugim stajanjem proba u laboratorijama, dolazi do suenja uglja, to prouzrokuje znato smanjenje sadraja grube, odnosno ukupne vlage i poveanje donje toplote sagorevanja. Analiza podataka tehnike i elementarne analize uglja pojedinanih proba leita "Drmno" (II i III sloj) pokazala je da postoje izvesna odstupanja kod sadraja vlage, a samim tim i kod ostalih parametara kvaliteta nastalih suenjem jezgra. Izmeu sadraja vlage i pepela ugljeva niskog ranga postoji jaka zavisnost izraena visokim koeficijentom linearne korelacije. Kod III ugljenog sloja leita "Drmno" on iznosi -0,42, to ukazuje na nepouzdanost parametara kvaliteta uglja. Pepeo uglja iz leita "Drmno" ima kiseli do slabo bazni karakter, to je posledica varijacije sadraja kiselih oksida, u prvom redu sadraja SiO2, i baznih oksida (CaO+MgO). Sadraj oksida fosfora, titana, natrijuma i kalijuma je nizak, sem lokalno visokog sadraja K2O. Povien sadraj CaO i MgO uslovio je i neto nie vrednosti termotehnikih osobina pepela uglja, tj. take topljenja pepela uglja. U tabeli 1.2. date su vrednosti hemijskog sastava pepela i termotehnikih karakteristika pepela uglja iz leita "Drmno".

Tabela 1.2. Glavni sloj Parametar

prosek min. max. SiO2 (%) 41,74 16,11 59,72 Fe2O3 (%) 10,42 2,79 24,94 Al2O3 (%) 19,71 8,54 28,38 CaO (%) 12,38 4,20 70,80 MgO (%) 3,39 1,09 6,17 SO3 (%) 10,94 2,65 26,40 P2O5 (%) 0,13 0,01 0,77 TiO2 (%) 0,77 0,08 1,48 Na2O (%) 0,46 0,13 1,59 K2O (%) 0,80 0,24 5,28 Kiselost pepela (%) 70,15 45,59 78,42 Baznost pepela (%) 21,84 17,82 34,19 Taka sinterovanja (oC) 935 825 1140 Taka omekavanja (oC) 1151 935 1330 Taka polulopte (oC) 1263 1080 1425 Taka razlivanja (oC) 1293 1110 1440

Petrografska ispitivanja uglja iz leita "Drmno" izvrena su na uzorcima uzetih sa etaa P.K. "Drmno" i iz buotine U-1/V, tabela 1.3. Macerali huminitske grupe dominiraju, dok je sadraj liptinita (oko 5%) i inertinita nizak. Od macerala huminitske grupe preovlauju ulminit i densinit (> 20%), dok je sadraj tekstinita i atrinita neto nii (< 12%). Sadraj gelinita i korpohuminita je nizak, < 5%.


12

Tabela 1.3. Macerali i minerali Zapreminski, %

Tekstinit 11,7 Ulminit 28,9 Atrinit 8,6 Densinit 20,5 Gelinit 1,4 Korpohuminit 2,5 Liptiniti 4,7 Inertiniti 2,1 Mineralne materije 19,6

Prema stepenu karbonifikacije, koji je izraen preko refleksije huminita, ugalj III ugljenog sloja leita "Drmno", kao i ugalj kostolakog basena, pripada grupi mekih mrkih ugljeva (Nemaka-DIN), odnosno lignitima (ASTM), ili orto lignitima (ECE). Geoloke rezerve uglja prema Elaboratu o rezervama uglja leita "Drmno" (Elaborat u toku izrade) iznose: 608.609.940 t A+B+C1 kategorije (tabela 1.4.). Od ega bilansne rezerve iznose: 396.832.440 t A+B+C1 kategorije, a vanbilansne 211.777.500 t A+B+C1 kategorije.

Tabela 1.4. Kategorija Klasa II sloj III sloj II i III sloj

Bilansne 11.757.300 11.757.300Vanbilansne 34.504.140 34.504.140A

46.261.440 46.261.440Bilansne 156.360 173.328.330 173.484.690Vanbilansne 3.105.240 68.265.960 71.371.200B 3.261.600 241.594.290 244.855.890Bilansne 21.601.080 189.989.370 211.590.450Vanbilansne 15.938.310 89.963.850 105.902.160C1 37.539.390 279.953.220 317.492.610Bilansne 21.757.440 375.075.000 396.832.440Vanbilansne 19.043.550 192.733.950 211.777.500A+B+C1 40.800.990 567.808.950 608.609.940

C2, Procenjene 38.153.490 180.239.040 218.392.530SVEUKUPNO ( A+B+C1+C2): 78.954.480 748.047.990 827.002.470

Prema tabeli 1.4. moe se zakljuiti da je uee rezervi C1 kategorije 53,3% od ukupnih bilansnih rezervi, dok je uee rezervi A i B kategorije 46,68% od ukupnih bilansnih rezervi. Prikaz rezervi III i II ugljenog sloja po klasama i kategorijama dat je na slikama 1.4. i 1.5.


13

I26:125

I32:169

I33:166

I39:192

J01:234

J13:214

J14:275

J16:59

J19:210

J19:228

J20:119

J20:201

J20:99

J21:162

J21:79

J25:218

J26:180

J27:294

J27:327

J32:231

J33:141

J33:250

J34:307

J34:326

J35:286

J35:317

J35:342

J39:157

J39:278

J39:320

J39:329

J39:400

J39:77

K:120

K:180

K:221

K:299

K:312

K:340

K:350

K:357

K:359

K01:237

K02:201

K02:323

K02:344

K02:351

K02:389

K03:301

K03:353

K03:367

K04:325

K04:336

K04:356

K05:305

K05:315

K05:343K05:345

K05:356

K05:359

K06:294

K06:362

K07:328

K07:343

K07:353

K07:364

K07:66

K08:248

K08:317

K08:337

K08:340

K08:357

K08:365K08:367

K09:165

K09:250

K09:299

K09:318

K09:322

K09:330

K09:343

K10:24

K10:308

K10:314

K10:320

K10:327

K10:330

K10:339

K10:348

K10:352

K10:368

K11:310

K11:319

K11:356

K11:368

K12:230

K12:29

K12:303

K12:306

K12:331

K12:336

K12:360

K13:223

K13:231

K13:299

K13:304

K13:339K13:339:

K13:342

K13:345

K14:274

K14:284

K14:324

K14:328

K14:334

K15:255

K15:265

K15:293

K15:299

K15:316

K15:360

K15:364

K16:315

K16:327

K16:357

K16:441

K17:157

K17:300

K17:340

K17:360

K18:139

K18:254

K18:276

K18:309

K18:346

K18:351

K18:361

K19:267

K19:300K19:302

K19:310

K19:319

K19:357K19:360

K19:366

K19:99

K20:179

K20:241

K20:260

K20:379

K20:419

K20:70

K20:79

K21:344

K21:359

K21:365

K22:17

K22:264

K22:302

K22:346

K22:359

K22:364

K22:369

K23:198

K23:323

K23:358

K23:363

K24:251

K24:276

K24:285

K24:306

K24:355

K24:372

K25:259

K25:358

K26:165

K26:227

K26:262

K26:292

K26:314K26:316

K26:346

K26:349

K26:359

K26:361

K26:98

K27:260

K27:266

K27:270

K27:301

K27:357

K28:351

K28:362

K29:246

K29:252

K29:302

K29:356

K30:230

K30:255

K30:349K30:352

K30:355

K30:378

K31:271

K31:275

K31:278

K31:356

K31:362

K31:367

K31:373

K32:244

K32:272

K32:282

K32:310

K32:353K32:355

K33:245

K34:251

K34:263

K34:275

K34:306

K34:314

K34:352

K34:354K34:354:K34:355

K35:227

K35:271

K35:294

K35:359

K36:244

K36:352K36:353

K36:366

K36:371

K37:238K37:240

K37:251

K37:281

K37:312

K37:363

K38:350

K38:353

K38:355K38:356

K39:256

K39:290

K39:299

K39:304

K39:318

K39:354

K39:379

K39:63

K39:79

L:140

L:199

L:241

L:270

L:308L:309

L:317

L:319

L:349L:352

L:359

L01:123

L01:139

L01:157

L01:231

L01:237

L01:284

L01:315

L02:221

L02:226

L02:232

L02:256

L02:351

L02:370

L03:181

L03:240

L03:271

L03:294

L03:305

L03:353

L03:392

L04:245

L04:280

L04:289

L04:309

L04:320

L04:350

L04:369

L04:381

L04:410

L05:262

L05:350

L05:355

L05:360

L06:158

L06:233

L06:251

L06:288

L07:210

L07:228

L07:323

L07:368

L07:382

L08:220

L08:262

L08:319

L09:119

L09:230

L09:233

L09:239

L09:350

L09:359

L09:369

L10:268

L10:289

L10:293

L10:309L10:311

L10:314

L10:319

L10:324

L10:348L10:349L10:350

L10:359

L10:364

L11:248

L12:220

L12:238

L12:260

L12:362

L13:230

L13:267

L13:347

L13:355

L13:365

L14:211

L14:216

L14:225

L14:234

L14:269

L14:280

L14:300

L15:239L15:241

L15:250

L15:289

L15:304

L15:309L15:309:

L15:314L15:316

L15:319

L15:344

L15:351

L15:359

L15:97

L16:13

L16:273

L16:321

L17:345

L18:244

L18:256

L18:342

L18:355

L19:229

L19:236

L19:266

L19:273L19:275

L19:348

L20:180

L20:200

L20:207

L20:220

L20:240

L20:259

L20:279

L20:284

L20:289

L20:294

L20:299

L20:304

L20:309

L20:314

L20:339

L20:349

L20:359

L20:379

L21:120

L21:139

L21:244

L21:279

L21:345

L21:351

L21:356

L22:215

L22:348

L23:174

L23:250

L23:348

L23:394

L24:214

L24:230

L24:265

L24:279

L24:340

L24:80

L25:178

L25:198

L25:218

L25:259

L25:279

L25:289

L25:294

L25:299L25:302

L25:304

L25:309

L25:334

L25:343

L25:350

L25:365

L26:228

L26:241

L26:250

L27:140L27:140:

L27:172

L27:310

L27:99

L28:164

L28:180

L28:200

L28:339L28:342

L28:356

L29:170

L29:208

L29:218

L29:226

L29:250

L29:255

L29:260

L29:371

L30:188

L30:203

L30:227

L30:289

L30:294

L30:299

L30:334

L30:339

L30:345

L30:349

L31:246

L32:253

L32:256

L32:338L32:340

L33:232

L33:254

L34:230

L34:240

L34:347

L34:350

L34:355

L34:391

L35:216

L35:334

L35:336

L35:345

L36:225

L36:233

L36:338

L37:193

L37:249

L37:252

L37:336

L37:341

L37:351

L38:179

L38:185

L38:200

L39:139L39:141

L39:159

L39:345

L39:351

L39:395

L39:80

L39:99M:101

M:180

M:200

M:220

M:337

M:339

M01:+1

M01:217

M01:344

M02:219

M02:238

M03:214

M03:230

M03:240

M03:344

M04:120

M04:250

M05:182

M05:224

M06:329

M06:386

M06:79

M07:130

M08:180

M08:202

M08:335

M09:169

M09:189

M09:202

M09:234

M09:242

M09:247

M09:338

M09:350

M09:89

M10:109

M10:149

M10:209

M10:220

M10:249

M11:179

M11:230

M12:333

M13:224

M13:376

M14:184

M14:230

M14:340

M15:207

M15:214

M15:234

M16:384

M17:249

M17:352

M18:326

M19:119

M19:159

M19:200

M19:251

M19:5

M19:80

M20:140

M20:200

M20:220

M20:239

M20:249

M20:254

M20:319M20:322

M20:339

M21:253

M21:362

M21:377

M22:100

M22:213

M22:225

M22:325

M22:329

M23:190

M23:208

M23:213

M23:223

M23:320

M24:179

M24:311

M25:234

M25:254

M25:258

M25:309M25:309:

M25:323

M26:106

M26:187

M26:381

M26:389

M27:141

M28:128

M28:231

M29:119M29:120

M29:56

M29:81

M30:170

M30:189

M30:220

M30:249

M30:254

M30:259

M30:304

M30:89

M31:209

M31:232

M31:243

M32:13

M32:314

M33:191

M33:242

M34:173

M34:240

M34:310

M35:161

M35:174

M35:225

M35:244

M35:249

M35:254

M35:259

M35:299

M35:319

M35:379

M36:228

M37:150

M37:218

M37:253

M38:224

M38:294

M39:202

M39:219

M39:308

M39:314

N:119

N:141

N:200

N:220

N:239

N:249

N:254

N:259

N:264

N:284

N:289

N:294

N:299

N:319

N:80

N01:183

N01:197

N01:216N01:218

N01:308

N02:100

N02:311

N02:59

N03:166

N03:191

N04:151

N04:216

N04:223

N04:235

N04:244

N04:309

N05:193

N05:254

N05:259N05:261

N05:264

N05:269

N05:274

N05:279

N05:284

N05:289

N05:294

N05:301

N05:36

N06:286N06:287

N08:80

N09:119

N09:149

N09:230

N10:129

N10:171

N10:189

N10:209

N10:239

N10:243

N10:249

N10:259

N10:269

N10:279

N10:284

N10:289

N10:292

N10:304

N10:89

N11:198

N12:117

N12:227

N13:209

N13:295

N14:+3

N14:299

N15:234

N15:245

N15:284

N16:250

N16:279

N16:293

N19:179

N19:199

N19:218

N19:223N19:225

N19:227

N19:239

N19:290N19:290:

N19:31

N19:97

N20:120

N20:160

N20:200

N20:204

N20:220

N20:235

N20:249

N20:259

N20:269

N20:279

N20:299

N20:80

N20:99

N21:139N21:141

N21:258

N21:297

N22:+1

N22:49

N24:201

N24:235

N25:225

N25:244

N25:254

N25:283

N26:18

N27:+13

N28:266

N29:113

N29:129

N29:190

N29:208

N29:239

N29:243

N29:278

N30:149

N30:205

N30:230

N30:249

N30:253

N30:259

N30:269

N31:228

N31:277

N32:185

N32:265

N33:274

N34:244

N35:254

N37:266

N38:199

N38:219

N39:153

N39:159N39:162

N39:179

N39:211

N39:251

N39:262N39:264

N39:333

N39:79

O:109

O:120

O:140

O:200

O:220

O:236

O:240

O:260O01:258

O02:208

O02:51

O03:138

O03:255

O03:41

O05:118

O05:207

O05:231

O05:252

O06:237

O07:170

O07:248O08:247

O09:109

O09:129

O09:189

O09:22

O09:230

O09:59

O10:149

O10:209

O10:242

O10:89

O14:154

O14:236

O15:234O15:236

O16:+16

O16:176

O16:199

O16:219

O17:230

O17:95

O18:139

O19:159

O19:179

O19:227

O19:230

O19:80

O20:100

O20:220

O20:224O20:226

O20:240

O21:219

O21:74

O22:221

O24:117

O26:205

O26:309

O27:135

O29:127

O29:169

O29:190

O29:89

O30:110

O30:147

O30:157

O30:18

O30:209

O33:253

O35:85

O37:+1

O37:+17O38:+17

O39:177

O39:80

P:159

P02:119

P02:139

P02:169

P02:99P06:101

P06:142

P06:182

P07:145

P12:168

P16:129

P16:41

P18:119

P19:10

P19:55

P22:101

P25:7

P25:98

P26:128

P28:+20

P29:107

P32:78

P32:89

P36:120

Q09:112

Q13:44

Q20:30

Q23:66

7516000 7518000 7520000 7522000 7524000

4950000

4952000

4954000

4956000

4958000

4960000

4950000

4952000

4954000

4956000

4958000

4960000

1:40.000KLASAMA I KATEGORIJAMA

PRIKAZ REZERVI III UGLJENOG SLOJA PO

Ab

Av

Bb

Bv

C1b

C1v

C2

Izolinija 1.5m deblj.

Isklinjenje uglja

Slika 1.4. Geoloka karta bilasnosti III ugljenog sloja u leitu Drmno


14

I26:125

I32:169

I33:166

I39:192

J01:234

J13:214

J14:275

J16:59

J19:210

J19:228

J20:119

J20:201

J20:99

J21:162

J21:79

J25:218

J26:180

J27:294

J27:327

J32:231

J33:141

J33:250

J34:307

J34:326

J35:286

J35:317

J35:342

J39:157

J39:278

J39:320

J39:329

J39:400

J39:77

K:120

K:180

K:221

K:299

K:312

K:340

K:350

K:357

K:359

K01:237

K02:201

K02:323

K02:344

K02:351

K02:389

K03:301

K03:353

K03:367

K04:325

K04:336

K04:356

K05:305

K05:315

K05:343K05:345

K05:356

K05:359

K06:294

K06:362

K07:328

K07:343

K07:353

K07:364

K07:66

K08:248

K08:317

K08:337

K08:340

K08:357

K08:365K08:367

K09:165

K09:250

K09:299

K09:318

K09:322

K09:330

K09:343

K10:24

K10:308

K10:314

K10:320

K10:327

K10:330

K10:339

K10:348

K10:352

K10:368

K11:310

K11:319

K11:356

K11:368

K12:230

K12:29

K12:303

K12:306

K12:331

K12:336

K12:360

K13:223

K13:231

K13:299

K13:304

K13:339K13:339:

K13:342

K13:345

K14:274

K14:284

K14:324

K14:328

K14:334

K15:255

K15:265

K15:293

K15:299

K15:316

K15:360

K15:364

K16:315

K16:327

K16:357

K16:441

K17:157

K17:300

K17:340

K17:360

K18:139

K18:254

K18:276

K18:309

K18:346

K18:351

K18:361

K19:267

K19:300K19:302

K19:310

K19:319

K19:357

K19:360

K19:366

K19:99

K20:179

K20:241

K20:260

K20:379

K20:419

K20:70

K20:79

K21:344

K21:359

K21:365

K22:17

K22:264

K22:302

K22:346

K22:359

K22:364

K22:369

K23:198

K23:323

K23:358

K23:363

K24:251

K24:276

K24:285

K24:306

K24:355

K24:372

K25:259

K25:358

K26:165

K26:227

K26:262

K26:292

K26:314K26:316

K26:346

K26:349

K26:359

K26:361

K26:98

K27:260

K27:266

K27:270

K27:301

K27:357

K28:351

K28:362

K29:246

K29:252

K29:302

K29:356

K30:230

K30:255

K30:349

K30:352

K30:355

K30:378

K31:271

K31:275

K31:278

K31:356

K31:362

K31:367

K31:373

K32:244

K32:272

K32:282

K32:310

K32:353K32:355

K33:245

K34:251

K34:263

K34:275

K34:306

K34:314

K34:352

K34:354K34:354:K34:355

K35:227

K35:271

K35:294

K35:359

K36:244

K36:352K36:353

K36:366

K36:371

K37:238K37:240

K37:251

K37:281

K37:312

K37:363

K38:350

K38:353

K38:355K38:356

K39:256

K39:290

K39:299

K39:304

K39:318

K39:354

K39:379

K39:63

K39:79

L:140

L:199

L:241

L:270

L:308L:309

L:317

L:319

L:349

L:352

L:359

L01:123

L01:139

L01:157

L01:231

L01:237

L01:284

L01:315

L02:221

L02:226

L02:232

L02:256

L02:351

L02:370

L03:181

L03:240

L03:271

L03:294

L03:305

L03:353

L03:392

L04:245

L04:280

L04:289

L04:309

L04:320

L04:350

L04:369

L04:381

L04:410

L05:262

L05:350

L05:355

L05:360

L06:158

L06:233

L06:251

L06:288

L07:210

L07:228

L07:323

L07:368

L07:382

L08:220

L08:262

L08:319

L09:119

L09:230

L09:233

L09:239

L09:350

L09:359

L09:369

L10:268

L10:289

L10:293

L10:309L10:311

L10:314

L10:319

L10:324

L10:348L10:349L10:350

L10:359

L10:364

L11:248

L12:220

L12:238

L12:260

L12:362

L13:230

L13:267

L13:347

L13:355

L13:365

L14:211

L14:216

L14:225

L14:234

L14:269

L14:280

L14:300

L15:239

L15:241

L15:250

L15:289

L15:304

L15:309L15:309:

L15:314L15:316

L15:319

L15:344

L15:351

L15:359

L15:97

L16:13

L16:273

L16:321

L17:345

L18:244

L18:256

L18:342

L18:355

L19:229

L19:236

L19:266

L19:273L19:275

L19:348

L20:180

L20:200

L20:207

L20:220

L20:240

L20:259

L20:279

L20:284

L20:289

L20:294

L20:299

L20:304

L20:309

L20:314

L20:339

L20:349

L20:359

L20:379

L21:120

L21:139

L21:244

L21:279

L21:345

L21:351

L21:356

L22:215

L22:348

L23:174

L23:250

L23:348

L23:394

L24:214

L24:230

L24:265

L24:279

L24:340

L24:80

L25:178

L25:198

L25:218

L25:259

L25:279

L25:289

L25:294

L25:299

L25:302

L25:304

L25:309

L25:334

L25:343

L25:350

L25:365

L26:228

L26:241

L26:250

L27:140L27:140:

L27:172

L27:310

L27:99

L28:164

L28:180

L28:200

L28:339L28:342

L28:356

L29:170

L29:208

L29:218

L29:226

L29:250

L29:255

L29:260

L29:371

L30:188

L30:203

L30:227

L30:289

L30:294

L30:299

L30:334

L30:339

L30:345

L30:349

L31:246

L32:253

L32:256

L32:338L32:340

L33:232

L33:254

L34:230

L34:240

L34:347

L34:350

L34:355

L34:391

L35:216

L35:334

L35:336

L35:345

L36:225

L36:233

L36:338

L37:193

L37:249

L37:252

L37:336

L37:341

L37:351

L38:179

L38:185

L38:200

L39:139L39:141

L39:159

L39:345

L39:351

L39:395

L39:80

L39:99M:101

M:180

M:200

M:220

M:337

M:339

M01:+1

M01:217

M01:344

M02:219

M02:238

M03:214

M03:230

M03:240

M03:344

M04:120

M04:250

M05:182

M05:224

M06:329

M06:386

M06:79

M07:130

M08:180

M08:202

M08:335

M09:169

M09:189

M09:202

M09:234

M09:242

M09:247

M09:338

M09:350

M09:89

M10:109

M10:149

M10:209

M10:220

M10:249

M11:179

M11:230

M12:333

M13:224

M13:376

M14:184

M14:230

M14:340

M15:207

M15:214

M15:234

M16:384

M17:249

M17:352

M18:326

M19:119

M19:159

M19:200

M19:251

M19:5

M19:80

M20:140

M20:200

M20:220

M20:239

M20:249

M20:254

M20:319M20:322

M20:339

M21:253

M21:362

M21:377

M22:100

M22:213

M22:225

M22:325

M22:329

M23:190

M23:208

M23:213

M23:223

M23:320

M24:179

M24:311

M25:234

M25:254

M25:258

M25:309M25:309:

M25:323

M26:106

M26:187

M26:381

M26:389

M27:141

M28:128

M28:231

M29:119M29:120

M29:56

M29:81

M30:170

M30:189

M30:220

M30:249

M30:254

M30:259

M30:304

M30:89

M31:209

M31:232

M31:243

M32:13

M32:314

M33:191

M33:242

M34:173

M34:240

M34:310

M35:161

M35:174

M35:225

M35:244

M35:249

M35:254

M35:259

M35:299

M35:319

M35:379

M36:228

M37:150

M37:218

M37:253

M38:224

M38:294

M39:202

M39:219

M39:308

M39:314

N:119

N:141

N:200

N:220

N:239

N:249

N:254

N:259

N:264

N:284

N:289

N:294

N:299

N:319

N:80

N01:183

N01:197

N01:216N01:218

N01:308

N02:100

N02:311

N02:59

N03:166

N03:191

N04:151

N04:216

N04:223

N04:235

N04:244

N04:309

N05:193

N05:254

N05:259N05:261

N05:264

N05:269

N05:274

N05:279

N05:284

N05:289

N05:294

N05:301

N05:36

N06:286N06:287

Documents

Unprotected GRP Drmno