What looks like a loss may be the very event which is
subsequently responsible for helping to produce the major
achievement of your life. Srully D. Blotnick
EPIDEMIOLOGIJASkripta v2010b
Skripta sadri odgovore na 60 ispitnih pitanja iz 2010. godine, i
predviena je za obnavljanje gradiva, ali ne moe zameniti zvanian
udbenik. Podaci su preuzeti iz zvaninog udbenika Medicinskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu: EPIDEMIOLOGIJA, I izdanje, 2006.
godina. (Autori prof. dr Zorana Gledovid, prof. dr Slavenka
Jankovid, prof. dr Mirjana Jarebinski,prof. dr Ljiljana
Markovid-Denid, prof. dr Tatjana Pekmezovid, prof. dr Sandra
ipetid-Grujiid, prof. dr Hristina Vlajinac)
Skripta je originalno objavljena na sajtu:
www.belimantil.info
SADRAJ1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.
18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34.
35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51.
52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. DEFINICIJA I CILJEVI
EPIDEMIOLOGIJE NAJZNAAJNIJA DOSTIGNUDA EPIDEMIOLOGIJE UZRONOST U
EPIDEMIOLOGIJI EPIDEMIOLOKI MODELI EKOLOKI TRIJAS AGENS, DOMADIN I
SREDINA PRIRODNI TOK BOLESTI I GRADIJENT INFEKCIJE FENOMEN LEDENOG
BREGA EPIDEMIJA, ENDEMIJA, PANDEMIJA TIPOVI EPIDEMIJA POKAZATELJI
UESTALOSTI POREMEDAJA ZDRAVLJA ODNOS, PROPORCIJA, STOPA POKAZATELJI
OBOLEVANJA IZVORI PODATAKA O OBOLEVANJU POKAZATELJI UMIRANJA IZVORI
PODATAKA O UMIRANJU PODACI O STANOVNITVU OPTE, SPECIFINE I
STANDARDIZOVANE STOPE EPIDEMIOLOKE METODE I NJIHOVA PRIMENA
DESKRIPTIVNI METOD DEMOGRAFSKE I SOCIJALNO-EKONOMSKE KARAKTERISTIKE
OSOBA HRONOLOKE KARAKTERISTIKE POREMEDAJA ZDRAVLJA TOPOGRAFSKE
KARAKTERISTIKE POREMEDAJA ZDRAVLJA DESKRIPTIVNE STUDIJE (EKOLOKE
STUDIJE, PRIKAZ SLUAJA I SERIJE SLUAJEVA) ANALITIKI METOD PRIMENA I
VRSTE STUDIJA STUDIJE SLUAJEVA I KONTROLA (ANAMNESTIKE STUDIJE)
KOHORTNE STUDIJE STUDIJE PRESEKA EKSPERIMENTALNI METOD PRIMENA,
SPECIFINOSTI DIZAJNA, ETIKI ASPEKTI VRSTE EKSPERIMENTALNIH STUDIJA
EPIDEMIOLOKI UPITNIK GREKE MERENJA U EPIDEMIOLOKIM STUDIJAMA
PREVENCIJA POREMEDAJA ZDRAVLJA PRIMARNA PREVENCIJA SEKUNDARNA I
TERCIJARNA PREVENCIJA SKRINING DEFINICIJA, CILJ I VRSTE SKRINING
TESTOVA KRITERIJUMI ZA UVOENJE SKRININGA EVALUACIJA SKRINING
PROGRAMA PRISTRASNOSTI PRI PROCENI EFEKTIVNOSTI SKRINING PROGRAMA
JAVNOZDRAVSTVENI NADZOR DEFINICIJA, PREDMET I ZNAAJ NADZORA CILJEVI
JAVNOZDRAVSTVENOG NADZORA METODI JAVNOZDRAVSTVENOG NADZORA
REZERVOAR I IZVOR INFEKCIJE OVEK KAO REZERVOAR INFEKCIJE IVOTINJE
KAO REZERVOAR INFEKCIJE I PRIRODNO ARINE INFEKCIJE EPIDEMIOLOGIJA
IVOTNE SREDINE ULAZNA I IZLAZNA MESTA INFEKCIJE PUTEVI IRENJA
ZARAZNIH BOLESTI DISPOZICIJA I NJEN ZNAAJ KOLEKTIVNI IMUNITET
PRINCIPI PREVENCIJE ZARAZNIH BOLESTI AKTIVNA IMUNIZACIJA VRSTE
VAKCINA KONTRAINDIKACIJE ZA PRIMENU VAKCINA I POSTVAKCINALNE
REAKCIJE IZVOENJE OBAVEZNE SISTEMATSKE IMUNIZACIJE PASIVNA
IMUNIZACIJA IMUNI SERUMI I HUMANI IMUNOGLOBULINI ELIMINACIJA I
ERADIKACIJA ZARAZNIH BOLESTI DEFINISANJE EPIDEMIJE I IZRAUNAVANJE
STOPE JAVLJANJA ODREIVANJE RASPODELE OBOLELIH U EPIDEMIJI U ODNOSU
NA VREME, MESTO I KARAKTERISTIKE OBOLELIH FORMULISANJE HIPOTEZE O
PUTU IRENJA EPIDEMIJE I NJENO TESTIRANJE MERE SUZBIJANJA ZARAZNIH
BOLESTI BOLNIKE INFEKCIJE DEFINICIJA I ZNAAJ KONTROLA BOLNIKIH
INFEKCIJA (MERE SPREAVANJA I SUZBIJANJA) KLINIKA EPIDEMIOLOGIJA
OSNOVNI POJMOVI 02 02 02 03 03 04 04 04 04 05 05 06 06 06 06 07 07
07 08 09 09 10 10 11 12 13 14 14 14 15 15 15 16 16 17 18 18 18 19
19 19 20 20 21 21 23 23 24 24 25 26 26 27 27 28 28 29 29 30 31
SentinelBL
www.belimantil.info
Strana | 1
1.
DEFINICIJA I CILJEVI EPIDEMIOLOGIJE
Epidemiologija je nauka koja se bavi ispitivajem uestalosti,
distribucije i determinanti stanja ili dogaaja povezanih sa
zdravljem u nekoj populaciji i primenom rezultata istraivanja u
kontroli zdravstvenih problema. Cilj epidemiologije je da
identifikuje faktore koji su povezani sa pojavom bolesti, bilo da
su oni direktni uzronici bolesti ili povedavaju rizik od nastanka
iste. Rezultati se koriste u prevenciji, postavljanju dijagnoze
bolesti, proceni prognoze, postavljanju terapije i dr. Epidemioloka
istraivanja mogu biti OPSERVACIONA i EKSPERIMENTALNA, i vre se
preko tri metode: A. Deskriptivna metoda opservaciono istraivanje;
primenjuje se za prouavanje bolesti nepoznate etiologije i
postavljanje hipoteza o uestalosti i distribuciji bolesti, pri tom
gledajudi karakteristike osoba, vreme i mesto; B. Analitika metoda
opservaciono istraivanje; primenjuje se za prouavanje bolesti i
nepoznate i poznate etiologije, za otkrivanje izvora i puta
prenoenja; slui za testiranje postojedih hipoteza i postavljanja
novih, to ini preko kohortnih i anamnestikih studija; C.
Eksperimentalna metoda eksperimentalno istraivanje; slui za
potvrivanje hipoteza iz analitike metode direktno potvrivanje, ili
eliminaciji nekog hipotetikog uzroka indirektno potvrivanje.
2.
NAJZNAAJNIJA DOSTIGNUDA EPIDEMIOLOGIJE
Don Grant rutinsko prikupljanje podataka o oboljevanju i
umiranju; Dejms Lind zapazio da upotreba citrusnog voda u ishrani
spreava pojavu skorbuta kod mornara.; Edvard Dener zapazio da ene
koje muzu krave i pri tom su preleale kravlje boginje ne oboljevaju
od velikih boginja, to je iskoristio za pravljenje prve vakcine,
koju je isprobao na deaku; Vilijam Far nastavio Grantov poduhvat, a
takoe uveo i rutinsko prikupljanje podataka o uzrocima smrti; Don
Snou zapazio da koridenje zagaene vode za pide doprinosi pojavi
kolere; kasnije identifikovao izvor velike epidemije kolere u
Londonu; Ignac Semelvajs zapazio da je puerperalna sepsa uestalija
kod ena iji je poroaj voen od strane lekara, u odnosu na one kojima
su babice vodile poroaj ili pak koje se nisu poraale u bolnici;
istraivanjem otkrio da je direktan prenos prljavim rukama uzrok
puerperalne sepse; uveo obavezno pranje ruku u rastvoru hlora kao
prevenciju; Jozef Lister otkrio antiseptike; Luis Paster otkrio
metod pasterizacija. Takoe napravio vakcinu protiv antraksa i
protiv besnila; Dol i Hil studije o povezanosti puenja i raka
pluda; Solk mrtva vakcina protiv deije paralize.
3.
UZRONOST U EPIDEMIOLOGIJI
Epidemioloka istraivanja prouavaju kauzalnost dva dogaaja tj.
uzrok i posledicu (oboljenje). Pri odreivanju ovih kauzalnih veza
treba imati na umu da pretpostavljenom uzroku ne mora neminovno da
sledi posledica. Takoe, odreena pojava (uzrok) se u jednom sluaju
moe posmatrati kao rizik, a u drugom sluaju kao prevencija (pr.
puenje jedne pakle cigareta dnevno je rizik ukoliko ovek do tad
nije puio, ali je prevencija ukoliko je puenje redukovano sa vie
pakli dnevno). Postojanost asocijacije izmeu dva dogaaja se najlake
moe uvideti ukoliko promena u jednom dogaaju uslovljava i promenu
kod drugog (pr. redovno pranje zuba, smanjuje incidenciju
karijesa). Opet asocijacija se moe primetiti i ukoliko se prate
grupe ljudi od kojih su neke izloene traenom faktoru, dok druge
nisu, pa zatim se porede stope obolevanja ovih grupa i donosi se
zakljuak o postojanju tj. odsustvu asocijacije. Povezanost izmeu
dogaaja se mora prikazati statistiki, pa prema tome oni mogu biti:
A. Statistiki nepovezani ne postoji statistiki znaajna veza izmeu
dva dogaaja. B. Statistiki povezani posmatraju se grupe ljudi koji
imaju neku zajedniku osobinu (pr. gojazni, puai...) kod kojih
postoji statistika veza izmeu dva dogaaja koja se moe kvanitativno
prikazati. Ova povezanost moe biti: a. Neuzrona povezanost
statistiki zapaena veza ne mora biti i uzrona; ova povezanost moe
nastati usled sluajne ili sistematske greke (lana povezanost) ili
dejstva drugih faktora (sekundarna povezanost, kofaunding faktor)
b. Uzrona povezanost statistiki zapaena veza je jako verovatno
uzrona; radi eliminisanja ili smanjivanja mogudnosti pojave lane
ili sekundarne povezanosti, koriste se neki kriterijumi: SentinelBL
www.belimantil.info Strana | 2
vremenski redosled dogaaji se moraju odvijati u nekom vremenskom
sledu jedan za drugim da bi bili povezani, tako da istovremenost
ili razliito odvijanje jednog u odnosu na drugi odbacuje mogudnost
njihove povezanosti; jaina povezanosti podrazumeva da je
incidencija obolevanja veda kod izloenih grupa u odnosu na
neizloene; postojanost povezanosti podrazumeva da se asocijacija
dobijena u jednoj studiji se pojavljuje i u nekim drugim studijama
vrenim pod drugim okolnostima ili drugom populacijom; slaganje sa
postojedim znanjem o bolesti; slaganje izmeu doze i efekta
podrazumeva da sa vedom izloenodu raste i incidencija; specifinost
meusobne povezanosti sutina je da jedan faktor moe izazvati vie
oboljenja, a opet grupa faktora moe dovesti do jednog oboljenja (da
je pri tom dovoljan samo jedan faktor iz grupe ili je pak potrebna
cela grupa).
Pojam dovoljnog uzroka je definisan svim iniocima potrebnim za
pojavu bolesti. Ako iskljuino infektivni agens kao jedan od
inilaca, ostatak nam predstavljaju karakteristike osoba (pr.
uzrast, pol, navike, profesija, imunitet...) kao i karakteristike
okoline (pr. prenaseljenost, loa higijena...). Ovaj ostatak inilaca
nam predstavlja pojam neophodnog uzroka, i bez njih se bolest ne
moe uspostaviti.
4.
EPIDEMIOLOKI MODELI
Stanje zdravlja i bolesti je rezultat stalnih, multiplih
interakcija oveka kao domadina i ive i neive sredine koja ga
okruuje. Epidemioloki modeli nam prikazuju ove interakcije na
razliite naine, i ukazuju na mesta na koja moemo uticati kako bi
spreili nastanak bolesti. Neki od modela su: A. Ekoloki trijas
(Gordonov trijas) (>>> pogledati 5. pitanje pomenuti 46.
pitanje pogledati 9. pitanje primer pogledati na 51. strani
udbenika primer pogledati na 52. strani udbenika Ovo pitanje se
odnosi da ispriate uopteno o desktriptivnom, analitikom i
eksperimentalnom metodu > ovo pitanje se nastavlja na 23., 24.,
i 25. pitanje primer pogledati na 79. strani udbenika ovo pitanje
se nastavlja na 31. i 32. pitanje > primer pogledati na 120.
strani udbenika pogledati 38. pitanje > pitanje se nastavlja na
41. i 42. pitanje > pogledati krivu gustine u praktikumu na 41.
strani, grafikon 3 > pogledati 51. pitanje o eradikaciji
poliomijelitisa proitati na 71. I 72. strani praktikuma > za
opirnije pogledati 54., 55. i 56. pitanje pogledati 33., 34. i 35.
pitanje o skriningu primer na 238. i 239. strani udbenika
