UNIVERZITET U KRAGUJEVCU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U … RPPO17.pdf · Izdavanje odobreno Odlukom Nastavno – naučnog veća Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, broj 35-1471/9

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U ČAČKU

REINŽENJERING POSLOVNIH PROCESA U OBRAZOVANJU

RPPO17

ZBORNIK RADOVA

4. Nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem

POKROVITELJ

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

Čačak, 29 septembar - 01 oktobar 2017.

Naziv: Zbornik radova naučno – stručnog skupa sa međunarodnim učešćem Organizator: Fakultet tehničkih nauka u Čačku Suorganizatori:

Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju – Čačak Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Beograd Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Beograd Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije, Beograd Školska uprava – Čačak Učiteljski fakultet Užice, Univerzitet u Kragujevcu Društvo inženjera menadžmenta Srbije Naučno tehnološki park Čačak Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik

Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Alempije Veljović Recezenti:

Dr Željko M. Papić, vanr. prof., Fakultet tehničkih nauka u Čačku Porf.dr Biljana Radulović Tehnički fakultet Zrenjanin

Izdavanje odobreno Odlukom Nastavno – naučnog veća Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, broj 35-1471/9 od 23. avgusta 2017. godine Izdavač: Fakultet tehničkih nauka u Čačku Za izdavača: Prof. dr Nebojša Mitrović, dekan Tehnički urednik: Milena Stanisavljević Tiraž: 150 primeraka Štampa: SaTCIP, Vrnjačka Banja

PREDSEDNIK Prof. dr Alempije Veljović PROGRAMSKI ODBOR Prof. dr Alempije Veljović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, predsednik Prof. dr Nebojša Mitrović, dekan, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Prof. dr Dragana Bjekić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Prof. dr Jeroslav Živanić, prorektor, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Prof. dr Snežana Dragićević, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Prof. dr Danijela Milošević, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Prof. dr Dragan Golubović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Prof. dr Zoran Avramović, direktor, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Beograd Prof. dr Željko Stanković, zamenik direktora, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Beograd Dr Branislav Ranđelović, direktor, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Beograd Dr Gordana Čaprić, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja I vaspitanja, Beograd Jasminka Čekić Marković, M.Sc., direktor, Centar za obrazovne politike Milomir Mijatović, direktor Visoke mašinske tehničke škole, Trstenik Jelena Milovanović, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Dr Bojan Ristić, direktor, Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije, Beograd dr Komlen Lalović, docent,MEF,ITS Prof. dr Živadin Micić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku

mr Predrag Dašić, Visoka mašinska tehnička škola, Trstenik Prof. dr Božidar Radenković, FON, Beograd Dr Mirko Đapić, vanr. prof., Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Dr Ljiljana Stanojević, vanr. prof., Geoekonomski fakultet, Univerzitet Džon Nezbit, Begrad Dr Siniša Ilić, vanr. prof., Fakultet tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, Univerzitet u Prištini Dr Željko Papić, vanr. prof., Fakultet tehničkih nauka u Čačku Dr Cariša Bešić, vanr. prof., Fakultet tehničkih nauka u Čačku Dr Vladimir Radovanović, vanr. prof., Fakultet tehničkih nauka u Čačku Dr Nataša Gojgić, Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak Prof. dr Jasmina Vesić - Vasović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Dr Zoran Nešić, vanr. prof., Fakultet tehničkih nauka u Čačku Dr Anton Dončev, Technical University of Gabrovo, Bugarska Dr Miloš Papić, docent, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Gorica Stanojević, M.Sc. Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju - Čačak Sretko Popadić, direktor, Naučno tehnološki park Čačaktehnološki park Čačak

ORGANIZACIONI ODBOR Prof. dr Alempije Veljović, predsednik Milena Stanisavljević, M.Sc., sekretar dr Cariša Bešić, van. prof. dr Vladimir Radovanović, van.prof dr Miloš Papić, docent Lidija Paunović Vladimir Veljović, M.Sc.

Mr Nataša Cvijović Mr Mirjana Brković Gordana Rendulić, M.Sc. Ksenija Lajšić dr Milevica Bojović Miomir Rakić dr Ljiljana Stanojević, van. prof

PREDGOVOR Četvrta nacionalna Konferencija sa medjunarodnim učešćem pod nazivom „Reinženjering poslovnih procesa u obrazovanju – RPPO 2017“ predstavlja koceptualni okvir za analizu i projektovanje tokova procesa i poslova unutar obrazovnih institucija. Reinženjering zahteva novi savremeni jer poslovni procesi predstavljaju skup logički povezanih zadataka usmerenih ka postizanju definisanih ishoda poslovanja i kao takvi čine najstabilniji deo sistema. Obrazovanje kao poslovni proces zahteva sprovodjenje aktivnosti potrebnih kako za unifikaciju organizacionih struktura tako i za standardizaciju naziva procesa i radnih mesta na svim nivoima. Stoga, pre svih drugih promena koje doprinose potpunoj integraciji i unapređenju poslovanja u obrazovanju, neophodan je procesno orjentisan reinženjering koji obuhvata mnogobrojne obrazovne i naučne aspekte složenog akademskog sistema. U realizaciji Nacionalne konferencije sa međunarodnim učešćem „Reinženjering poslovnih procesa u obrazovanju – RPPO 2017“, pomogli su mnogi naučni i stručni radnici iz različitih oblasti, na čemu im u ime Organizacionog odbora najlepše zahvaljujem. Zahvalnost izražavamo Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Univerzitetu u Kragujevcu, Fakultetu tehničkih nauka u Čačku i Regionalnom centru za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju u Čačku na svesrdnoj podršci i pomoći neophodnoj za održavanja skupa. Predsednik Programskog odbora Prof. dr Alempije Veljović

SADRŽAJ

UVODNI REFERATI

0.1 Momčilo Ranđelović, Alempije Veljović

Reinženjering neposredne nastave u hibridnom sistemu učenja 1

0.2 Goran Radić, Svetlana Anđelić, Bojan Ristić, Valentin Kuleto

Integrisanje poslovnih komunikacija u visokoškolskim ustanovama primenom informacionih tehnologija

21

0.3 Duško Tešanović, Radoslav Vulović, Zoran Bundalo, Alempije Veljović, Ljiljana Stanojević

Reinženjeringa poslovnih procesa praktične nastave u okviru dualnog obrazovanja

27

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U FUNKCIJI

REINŽENJERING POSLOVNIH PROCESA U OBRAZOVNIM USTANOVAMA

1.1 Jasmina Novaković, Alempije Veljović, Vladimir Veljović, Gordana

Tanasković

E-učenje i implementacija veštačke inteligencije 41

1.2 Slavoljub Milovanović

Softverski alati i sistemi za podršku elektronskom učenju 49

1.3 Borivoje Milošević, Slobodan Obradović

Analiza FSO sistema 57

1.4 Slobodan Aleksandrov, Stanimir Čajetinac, Vladeta Jevremović, Goran Miodragović, Selver Pepić

Razvoj kurikuluma studijskog programa "Informacione tehnologije" 67

1.5 Predrag Pravdić, Snežana Gavrilović, Ivana Terzić, Violeta Đorđević

Nadogradnja efikasnosti procesa u mašinstvu sa CADCAM sistemima u 3-D aplikacijama

73

1.6 Snežana Gavrilović, Predrag Pravdić, Violeta Đorđević, Ivana Terzić

Metodološki aspekti reinženjeringa poslovnih procesa 83

1.7 Violeta Đorđević, Milomir Mijatović

Primena programa ProEngineer u integrisanom razvoju proizvoda 91

1.8 Ljiljana Pecić

E poslovanje visokoskolske institucije i prepreke 99

1.9 Snježana Maksimović, Sandra Kosić-Jeremić

Značaj prostora distribucija studentima elektrotehničkog fakulteta 105

1.10 Stefan Panić, Nataša Kontrec, Milena Petrović

Elektronsko učenje u srpskim školama na Kosovu i Metohiji - mogućnosti i primene

115

1.11 Nataša Ćirić, Mladen Jovanović

Obrazovni reinženjering i korišćenje slobodnog softvera u nastavi 121

1.12 Marko Bursać, Radislav Vujović, Goran Tričković

Reinženjering računarskih mreža u cilju povećanja bezbednosti 129

1.13 Jelena Maksimović-Vićovac

Upotreba web 2.0 alata u obrazovanju 139

1.14 Vladan Vučković, Aleksandar Veljanovski

Uvod u teoriju igara - primenjeni metodi i iskustva u prvog godini predavanja

147

1.15 Dragan Cvetković, Radisav Ristić, Marko Mijatović

Računar i njegova primena u nastavi matematike 157

1.16 Dalibor Petković, Nebojša Denić

Objektno-orijentisani pristup za razvoj obrazovnog softvera 175

REINŽENJERING I MENADŽMENT KVALITETOM U OBRAZOVANJU

2.1 Ljiljana Stošić Mihajlović

Izazovi u savremenom obrazovanju 183

2.2 Biljana Milanović, Zdravko Bijelić

Obrazovanje menadžera i preduzetnika o troškovima u funkciji veće efikasnosti korporacije

191

2.3 Sergiy Kovalevskyy

International university of independent innovative education as a system of provision of non-innovative development

201

2.4 Bogdan Mirković

Organizacija edukacije softverskog inzenjera 203

2.5 Vladimir Radovanović

Lider u savremenoj ekonomiji 211

2.6 Petar Subić

Uticaj poslovne analitike na strategiju i razvoj obrazovanja 221

2.7 Valentina Veljković Nikolić, Dragana Lepović Stefanović, Veselinka Stanković

Projektom u budućnost 227

2.8 Veljko Aleksić

Metod školske analitike 237

2.9 Jovana Vasić, Marta Anđelić, Milan Tešić , Vesna Vidojević, Dragana Čupić, Vesna Jocić

Uvođenje đačke uniforme u osnovnu školu "Mladost" 241

2.10 Dragana Bjekić, Miroslav Bjekić

Evaluacija univerzitetskog obrazovanja za primenu politike i mera EEEMP 247

UTICAJ REINŽENJERINGA NA INFORMACIONE SISTEME U OBRAZOVANJU

3.1 Bojana Marinković, Goranka Marković, Danilo Spasojević

Kako napraviti obrazovni film u učionici 253

3.2 Bogdan Mirković

Korisničko iskustvo u razvoju softvera 261

3.3 Velibor Ćirić, Milomir Mijatović

Reinženjering nove multimedijalne tehnologije u izradi nastavnih filmova u obrazovanju

269

3.4 Milomir Mijatović, Velibor Ćirić

Integrisanje poslovnih procesa školskim softverom u obrazovnim ustanovama

277

3.5 Biljana Barlovac, Anica Saković, Kristina Vlajić, Danijela Grujić

Upotreba savremenih nastavnih sredstava u funkciji unapređenja nastave 285

3.6 Živadin Micić, Vesna Ružičić, Marija Blagojević

IT i reinženjering procesa u visokom obrazovanju za kvalitet nacionalne arhitekture znanja

293

UTICAJ REINŽENJERINGA NA STRATEGIJE I PRAVCE RAZVOJA OBRAZOVANJA

4.1 Dušan Garabinović

Dualno obrazovanje - priprema učenika za tržište rada i preduzetničko delovanje

301

4.2 Ljiljana Pecić, Milomir Mijatović

Školovanje studenata u duhu dualnog obrazovanja 309

4.3 Marina Pavlović, Jelica Mitrović

Model organizacije svakodnevnog i pojačanog vaspitnog rada sa učenicima u osnovnoj školi

317

4.4 Zdravko Bijelić, Biljana Milanović, Biljana Stankić, Bojana Jokić

Reinženjering i obrazovanje u funkciji transformacije sela 325

INTEGRISANJE POSLOVNIH KOMUNIKACIJA U USTANOVAMA OBRAZOVANJA

5.1 Katarina Dunjić Mandić, Rada Karanac

Životni stilovi učenika gimnazije 333

5.2 Sergiy Kovalevskyy, Ludmila Kosheva

Intellectual culture and individualization of physical education 343

5.3 Jasminka Marić Glišović, Mirjana Glišić

Učionica može biti... 247

5.4 Milorad Stanić, Vesna Pavlović, Zlatko Popovski

Funkcija direktora škole u unapređivanju nastave fizičkog vaspitanja 357

5.5 Mirjana Dunić

Reinženjering poslovnih procesa u obrazovnim ustanovama i informaciono-komunikacione tehnologije

363

5.6 Milena Stanisavljević

Značaj obrazovanja za razvoj društveno odgovorne poslovne prakse 371

5.7 Gordana Rendulić

Ljudski resursi u obrazovnim institucijama 379

5.8 Nataša Aleksić, Aleksandar Mišković, Aleksandar Antonijević, Nevena Banković, Ivan Šarenac

Značaj i uloga poslovnih komunikacija u visokom obrazovanju 385

4 . Nacionalna konferenci ja sa međunarodni m učešće m Fakul te t t ehničkih nauka u Čačku, 29 .09-01 .10 . 2017 .

4 t h NationalConference With Internat ional Part i c ipat ion

Faculty of Technical Sciences i n Čačak, 29 .09-01 .1 0 . 2017 .

1

RPPO17

UDK: 37.018.43:004.7 Uvodni referat

37.015.3:159.953.5

REINŽENJERING NEPOSREDNE NASTAVE U HIBRIDNOM SISTEMU UČENJA

REENGINEERING FACE TO FACE TEACHING IN THE HYBRID LEARNING SYSTEM

Momčilo Ranđelović1, Alempije Veljović2

1ETŠ „Nikola Tesla“ u Nišu 2Fakultet tehničkih nauka u Čačku

[email protected], [email protected] Apstrakt: U ovom radu su opisane nove didaktičke aktivnosti koje, integrisane u skoro sve segmente hibridnog obrazovnog sistema, praktično predstavljaju potpuno novi dvosmerni most između neposredne nastave i daljinskog učenja. Osmišljen skup ovih aktivnosti sitematizovan i svrsishodno usmeren, ostvaruje novi interaktivni servis - digitalni dijalog u učionici. Međutim, puna implementacija digitalnog dijaloga implicira sprovođenje reinženjeringa neposredne nastave, a samim tim i celokupnog sistema hibridnog učenja. Ključne reči: Digitalni dijalog, reinženjering, hibridno učenje, neposredna nastava Abstract: This scientific work describes new didactic activities that, integrated in almost all segments of the hybrid education system, practically represent a completely new two-way bridge between direct teaching and remote learning. A novel interactive service - a digital dialogue in the classroom - is created by a designed set of these activities, which is sophisticated and purposefully directed. However, the full implementation of digital dialogue implies the implementation of reengineering of immediate teaching, and hence the complete system of hybrid learning. Key words: Digital dialogue, reengineering, hybrid learning, face to face teaching 1. UVOD Realizacija neposredne nastave je složen posao: svaki nastavnik mora da preuzme veliku odgovornost obrazovanja mnogih učenika istovremeno. Neposredna komunikacija, koja je standard klasične nastave, "paradigmatsko društveno okruženje i medijum" je presudna je za razvoj međuljudskih odnosa. Sa druge strane katedre, slušanje predavanja i samo praćenje nastave je takođe složen proces koji se odvija kroz neprestanu interakciju kognitivnih procesa i memorije učenika [1]. Sve veću upotrebu obrazovanja na daljinu, uključujući i razvoj virtuelnih škola i univerziteta, ne prati primereno proučavanje kognitivnog i afektivnog područja razvoja. To se naročito odnosi na pitanja empatije i razumevanja koja nisu dovoljno istražena u učionicama

Reinženjering poslovnih procesa u obrazovanju RPPO17

2

gde korišćenje računara povezanih na Internet posreduje u prostornoj i vremenskoj udaljenosti učenika i nastavnika [2]. Za učenike proces aktivnog praćenja neposredne nastave podrazumeva složene procese interpretacije i integracije na svakom času. U opisanom kontekstu intepretacija podrazumeva procese u kojima znanja, značenja i verovanja, kroz kontinuirane komunikacione ativnosti, iz dugoročne memorije se kombinuju sa novim znanjima. To su procesi pažnje, razumevanja i stvaranja smislenih značenja. Kroz procese integracije se formiraju stavovi i mišljenja, što bi trebalo da imomogući dalji razvij i lično strukturisanje nastavnog materijala. Očekuje se da savremene informacione tehnologije, unapređujući neposrednu nastavu, obezbede način da se sačuvaju, a zatim i prenesu na daljinu ključne komunikacione aktivnosti između učenika i nastavnika kao vitalni segmenti neposredne nastave. Posledica toga je zahtev za reinženjeringom neposredne nastave, kako bi ona kroz hibridni sitem učenja i dalje zadržala privilegovano mesto u savremenom obrazovanju. 2. FLEKSIBILNI MODEL HIBRIDNOG UČENJA

Najprihvaćenija definicija za hibridno učenje potiče iz 2006. godine, u kojoj se kaže da je to sistem učenja koji koristi više od jedne metode distribucije znanja učenicima, implementirajući pri tome u jedinstveni proces, najbolje prakse od tih metoda. Najčešće se kombinuju tradicionalan pristup licem u lice u učionici i e-učenje, a sve u cilju optimizacije krajnjeg efekta učenja i troška samog procesa. Međutim, sa dinimičnim razvojem ICT, izdvojile su se dominantne tehnologije za hibridno učenje, pa se samo značenje "Blended Learning" promenilo tokom vremena. Oko same definicije iz 2006. godine i kasnije pojavila su se i različita mišljenja. Shodno tome, Norm Friesen je predložio izmenjenu definiciju, koja u sažetom obliku glasi: "Blended Learning" označava spektar mogućnosti prikazanih kombinovanjem Internet i digitalnih medija, sa utvrđenim obrascima u učionici, koje zahtevaju fizičku saradnju prisustvo nastavnika i učenika [3]. Okvrini principi koji su ugrađeni u ovakvu definiciju su sledeći [4]:

fokus je na objektivnom učenju, više nego na metodi prenosa učenja; mnogi različiti stilovi personalnog učenja moraju biti podržani da bi dostigli širi

auditorijum; svako od nastavnih subjekata donosi različito znanje u iskustvu u učenju; u mnogim slučajevima, najefikasnija strategija učenja je: „baš ono što tražim, u

pravom trenutku“.

Jedna od najvažnijih osobina hibridnog učenja jeste – fleksibilnost. Veliki izbor mogućnosti raspoloživih tehnlogija i resursa, čine da hibridno učenje može da se odvija sinhrono i asinhrono, u školskim učionicama i kabinetiima i daljinski, on-line. Istovremeno, veliki broj činilaca sudeluje u procesu izbora i formiranja okruženja za učenje. Mnogi od njih su međusobno povezani i zavisni. Sistemsko razumevanje


3

najvažnijih faktora među njima, trebalo bi da omogući kreiranje fleksibilnih, distributivnih okruženja za učenje (Slika 1). Hibridno učenje, kao kompromisno rešenje, predstavja sopstvenu razvojnu liniju prmene ICT u nastavi. Ono bi trebalo da svojim komplementarnim karakteristikama umanji pojedine nedostatke koje zasebno nose elektronska i tradicionalna nastava. U praksi, nastavnici najpre u svoju tradicionalnu nastavu unose elemente ICT, time je obogaćuju i stvaraju hibridni sistem.

N A S T A V N I A M B I J E N T

TRADICIONALNA NASTAVA

NASTAVA SA WEB

PODRŠKOMBLENDED LEARNING

(HIBRIDNA NASTAVA) E-LEARNING

LICEM U LICE

LICEM U LICE + ITC

HIBRIDNO OKRUŽENJE

HIBRIDNO + ON-LINE

VIRTUELNO OKRUŽENJE

50%REALNO VIRTUELNO

Slika 1. Transformacija nastavnog ambijenta od realnog ka virtuelnom

3. BADRUL KHAN-OV OKTAGONALNI OKVIR ZA HIBRIDNO UČENJE Dr. Badrul Khan, nezavisni e-learning savetnik u Federal Leadership Institut-u, naveo je najbitnije faktore kao dimenzije koje sačinjavaju oktagonalni ram ili okvir [5] za hibridno učenje koje su mnogi istraživači prihvatili. Okvir ima osam dimenzija (Slika 2) koje se ponekad nazivaju faktorima. Svaka dimenzija predstavlja kategoriju pitanja koja treba uzeti u obzir kako bi se stvorilo uspešno okruženje. Okvir nudi praktičan i detaljan spisak, da služi kao instrument samoprocene za škole i druge obrazovne institucije, za procenu njihove obrazovne tehnologije, njihovih organizacionih sposobnosti i objektivnih mogućnosti za rast.

1. institucionalno; 2. pedagoški; 3. tehnološki; 4. dizajn interfejsa; 5. upravljanje; 6. resurse za podrška; 7. procenjivanje; 8. etički.

Badrul Khan-ovOKTAGONALNI OKVIR

ZAHIBRIDNO UČENJE

INST

ITUCIO

NALNO

ETIČ

KI

PEDAGOŠKITEHNOLOŠKI

DIZA

JN

INTER

FEJSA

EVALUACIJAUPRAVLJ

ANJE

RESURSIPODRŠKA

Badrul Khan-ov

OKTAGONALNIOKVIR ZA

HIBRIDNO UČENJE

Slika 2. Badrul Khan-ov oktagonalni okvir za hibridno učenje


4

Pedagoška dimenzija bavi pitanjima kao što su analiza sadržaja, analiza potencijala učenika, analiza cilja, dizajn, metoda i strategija na osnovu kojih se vrši procena - koje principe i metode nastave bi trebalo upotrebiti. To se odnosi kako na nastavni sadržaj tako i na formu prezentovanja sadržaja. Na osnovu identifikacije potrebe učenika, formira se i predlog kako će se postići ciljevi učenja. U okviru ove dimenzije razmatra se i načn isporuke aktivnosti prilagođene nastavi u on-line okruženju za postizanje ciljeva učenja. Kada licem u lice (F2F) ili on-line pristupi nisu mogući, pedagoška dimenzija se odnosi na rešenja koja omogućavaju da akteri definišu alternative, uključujući adekvatne pristupe učenju koji kombinuje elemente neposredne nastave u učionicama i on-line nastave. Tehnološki dimenzija podrazumeva analizu postojećeg hardvera i softvera i planiranje čitave infrastrukture. Takođe se bavi pitanjima koja se odnose na izbor najpogodnijih sistema za upravljanje učenjem (LMS), web servisa i komunikacijskih alata (na primer izbor platforme za audio i video konferencije) za postizanje ciljeva učenja. Tehnički zahtevi kao što su kapacitet servera, propusna moć, sigurnost, rezervne kopije (backup), i druga pitanja infrastrukture takođe pripadaju tehnološkoj dimenziji okvira. Dizajn interfejsa je dimenzija koja bavi pitanjima pet pod-dimenzija, a odnose se na celokupni izgled i efekat obrazovne tehnologije za određeni nastavni program: Web dizajn, dizajn sadržaja, navigacija, dostupnost i testiranje upotrebljivosti. Za on-line učenike korisnički interfejs je prva stvar koju oni vide kada se prijave na kurs. Prvi utisak koji učenici dobijaju za određeni kurs ili program se često, pre svega zasniva na izgledu korisničkog interfejsa sajta; dostupnosti korisničkih funkcija i jednostavnosti korištenja. Evaluacija kao jedna od dimenzija odnosi se:

na procenu uspeha učenika; evaluacija nastave i okruženja za učenje; procena kvaliteta prezentacije nastavnog sadržaja; rezulate rada osoba koje su uključene u proces dizajniranja i korekcije (na

primer tim za planiranje, dizajnerski tim, produkcijski tim, i tim za evaluaciju); ukupna evaluacija programa e-učenja na institucionalnom nivou.

Upravljanje ili menadžment u Khan-ovom okviru za hibridno učenje ima zadatak da kontinuirano kontroliše čitav sistem i permanentno nadgledajući procese, kako bi se utvrdilo da li se obrazovne tehnologije koriste adekvatno i da li sve aktivnosti ostvaruju svoju namenu. Njen primarni doprinos je ažuriranje i održavanje okruženja za učenje. Ova dimenzija takođe se bavi pitanjima kontrole kvaliteta, budžeta i materijalnih resursa, osoblja, bezbednosti, pouzdanosti i rasporeda. Dimenzija podrške resursa podrazumeva sve podrške tehničkim i ljudskim resursima, nephodne za stvaranje smislenog i uspešnog okruženja za sistem hibridnog učenja. Primeri usluga podrške uključuju stalnu internet-podršku, telefone tehničke podrške, digitalnu biblioteku, online tutoriale, biltene, časopise, podcast, rečnike službenih i stručnih termina, odgovore na najčešća pitanja i raspoložive savetodavne usluge.


5

Etička dimenzija bavi pitanjima koja se odnose na socijalne i političke uticaje, prevazilaženje različitosti, predrasuda, digitalnog jaza, dostupnosti informacija, bonton i pravna pitanja. Pravna pitanja uključuju privatnost, plagijat, pitanja autorskih prava itd. Institucionalna dimenzija se odnosi na tri oblasti:

pitanja administrativnih poslova – odnose se na upis, pohađanje nastave, finansijsku pomoć, đački dinar, usluge informacionih tehnologija, mature itd.

poslovi formalnog obrazovanja i akademski poslovi pitanja odnose se na akreditaciju, politiku upisa, obrazovnih profila, kvalitet nastave, ugled škole itd.

đački servis podrazumeva usluge prema učenicima je široko polje koje pokriva sve, od savetovanja i podrške biblioteka, knjižara, nastavna praksa, poslove koje se odnose na obrazovne tehnologije itd. Očekuje se da on-line učenici ne bi trebalo biti u obavezi da fizički dolaze u školu da bi koristili šački servis. Pre nego što je pokrene potpuno on-line program, svako od navedenih pitanja moraju biti rešena da ne bi ometali tok realizacije programa.

Khan-ov okvir hibridnog učenja ne predstavlja model, jer ne propisuje određeni proces za razvoj okruženja i obrazovne tehnologije. Postojeći, funkcionalni sistemi hibridnog učenja mogu takođe koristiti elemente navedenih okvira kako bi se obezbedla uspešnija realizacija i standardizovale primenjene obrazovne tehnologije, sa ciljem da se pojednostavi, modernizacije, ili reformiše postojeća praksa. 4. IMPLEMENTACIJA KONCEPTA DIGITALNOG DIJALOGA U NASTAVNI PROCES Koncept digitalnog dijaloga u učionici podrazumeva proširenje sistema hibridnog učenja dodatnim nastavnim aktivnosima. Nove integrisane aktivnosti u hibridni sistem praktično predstavljaju most između neposredne nastave i elektronskog učenja. Postavljajući se između njih, one omogućavaju prevazilazilaženje, ranije predstavljenih nedostataka tradicionalne i elektronske nastave (Slika 1).

H I B R I D N O U Č E N J E

neposredna nastava

DLSe-učenje

DIGITALNIDIJALOG

DLSTRADICIONALNA

NASTAVALMS

Slika 1. Digitalni dijalog u sistemu hibridnog učenja

Koncept digitalnog dijaloga kao sistem za kreiranje višeg stepena interakcije između nastavnih subjekata - putem WiFi (Wireless-Fidelity) tehnologije, mobilnih softverskih


6

aplikacija i uređaja, (ili bilo kojeg drugog sistema za odovore učenika) i nastavnih metoda, koje podrazumevaju obuku i testiranje putem Interneta (Web Based Traning, Internet Based Test - iBT), obezbeđuje da se celokupni tok nastavnog procesa u toku jednog kursa prebaci u elektronsku formu, obogati interaktivnom multimedijom i smesti u odgovarajuće baze podataka. Dinamiku aktivnosti i dalje, sledeći koncept digitalnog dijaloga, kontroliše nastavnik u interakciji sa učenicima. Hibridni model se najčešće realizuje kombinacijom neposredne nastave i sistema za učenje na daljinu (DLS) što u praksi predstavlja određeno softversko rešenje (npr. Distance Learning platformu, izgrađenu u nekoj od savremenih Web tehnologija). Primenom novog koncepta neposredne nastave, uz upotrebu digitalnog dijaloga, ostvaruje se znatno viši stepen intrakcije obrazovnih subjekata i digitalno dokumentuje čitav nastavni proces, što može da rezultuje redizajniranjem neposredne nastave i stvaranjem novog sitema za učenje – hibridni model učenja - baziran na digitalnom dijalogu (Slika ).

Slika 4. Neposredna nastava sa primenom digitalnog dijaloga

Sve aktivnosti digitalnog dijaloga, ne računajući pripremu za čas, mogu se podeliti u dve faze: u toku nastave i posle nastave. Subjekti u digitalnom dijalogu su: učenik, nastavnik, roditelji, uprava škole i institucije ministarstva prosvete. Svako od njih može da ima odgovararući, ograničeni pristup sistemu (Slika:

KO

RIS

NIC

I BA

ZE

D

IGIT

ALN

OG

DIJ

ALO

GA

U TOKU NASTAVE

POSLE NASTAVE

DIGITALNI DIJALOG

BA

ZA P

OD

ATA

KA

NASTAVNIK

UČENIK

RODITELJI

STRUČNO VEĆE

UPRAVA ŠKOLE

MINISTARSTVO PROSVETE

SELEKCIJA PRISTUPA

). Praćenjem i analiziranjem svih informacija subjekata obrazovanja u okviru hibridnog modela sistema učenja baziranog na konceptu digitalnog dijaloga, nastavnik i škola, mogu uočiti eventualne propuste i otkriti mogućnosti unapređenja nastavnog procesa.


7

KO

RIS

NIC

I BA

ZE

D

IGIT

ALN

OG

DIJ

ALO

GA

U TOKU NASTAVE

POSLE NASTAVE

DIGITALNI DIJALOG

BA

ZA P

OD

ATA

KA

NASTAVNIK

UČENIK

RODITELJI

STRUČNO VEĆE

UPRAVA ŠKOLE

MINISTARSTVO PROSVETE

SELEKCIJA PRISTUPA

Slika: 5. Korisnici sistema digitalnog dijaloga

Broj i vrste praktičnih aktivnosti u digitalnom dijalogu su neograničene i nastavnik kada pravi plan i program, pripramu za čas i ostalu pedagošku dokumentaciju, u skladu sa ciljevima časa, odlučuje o tome koje će se aktivnosti realizovati. Na (Slika 6) predstavljene su neke od praktičnih aktivnosti digitalnog dijaloga u nastavi.

DIGITALNI DIJALOG U NASTAVI- PRAKTIČNE AKTIVNOSTI -

SINHRONO TESTIRANJE

KVIZ

ANKETA

ELEKTRONSKA KNJIGA UTISAKA

GLASANJE

TEKST - AUVIO – VIZUELNA KORESPODENCIJA

SISTEM ZA EVIDENCIJU PRISUTNOSTI

INTERAKTIVNA MULTIMEDIJALNA NASTAVA

ASIMETRIČNI CHAT

Slika 62. Aktivnosti u digitalnom dijalogu

Međutim, digitalni dijalog integrisan u hibridni sistem obrazovanja, nije samo primena novih didaktičkih stedstava, već on implicira brojne izmene kao što su:

nove nastavne metode – uvodi se digitalni sistem za odgovore učenika kao standardno edukativno sredstvo koje podržava digitalni dijalog u svojstvu novog, alternativnog metoda u nastavi;

drugačije pripreme nastavnika za čas – za svaki čas u kojem se primenjuje digitalni dijalog neophodno je obezbediti obavezna i alternativna pitanja sa odgovorima, komentare i multimedijalni sadržaj;

nove didaktičke materijale – izrada prezentacija i pedagoške dokumentacije prilagođene novim metodama, popunjavanje baze podataka sa pitanjima, postavljanje softverske aplikacije na portal za preuzimanje od strane učenika itd;

nove kompetencije nastavnika – od nastavnika se očekuje da bude moderator, upravlja tehničkim sredstvima i adekvatno ih koristi u skladu sa nastavnim ciljevima;


8

dguračiji odnos nastavnik – učenici u toku časa; otvoreni LMS za nove oblike nastavnog sadržaja; nov sistem dokumentovanja nastavnog procesa; izmenjen sistem ocenjivanja – učenici dobijaju ocene na svakom času za svako

postavljeno pitanje koje se čuvaju u bazi podataka. Nastavnik ili stručno veće formiraju sistem bodovanja i uticaj bodova u sumativnom ocenjivanju;

drugačiji sistem evidencije prisutnosti – učenici prilkom prijavljivnja na sistem identifikuju i potvrđuju svoje prisustvo, koje se automatski beleži i smešta u bazu podataka;

izmenjen sistem evaluacije nastavnog procesa – za analizu i procenu efikasnosti nastavnog procesa postoje baza podataka od nekoliko stotina pitanja u toku godine koje učenici dobijaju na času. Analiza nastave može se vršiti i po horizontali – prema oblastima i vremenskom periodu i po vetikali – prema učenicima;

automatizovanu izradu e – portfolija za učenika i nastavnika – digitalzovani izveštaji o aktivnostima i rezultatima svakog od učenika nalaze se u bazi podataka i automatski se mogu uključiti u formiranje dokumentacije za praćenje učenika u školi.

5. REINŽENJERING PROCESA U HIBRIDNOM UČENJU Proces integracije digitalnog dijaloga u hibridni sistem učenja kroz reinženjering poslovnih procesa se odvija u tri faze: determinacija, redizajn i realizacija (Slika 7).

1) Determinacija – definisanje vizije: kako i šta treba uraditi koncept i pozicija digitalnog dijaloga u nastavi tehnički, bezbedonsni, socijalni i pedagoški uslovi za primenu

2) Redizajn – detaljno definisanje i planiranje globalna dekompozicija poslova hibridnog učenja funkcionalna dekompozicija procesa u hibridnom učenju

3) Realizacija – implementacija redizajna sprovođenje reinžinjeringa, realizacija digitalnog dijaloga u nastavi evaluacija – ispitivanje efekata primene digitalnog dijaloga u nastavi

BPR U HIBRIDNOM UČENJU

DETERMINACIJA REDIZAJN REALIZACIJA

Slika 7. Faze realizacije BPR-a u sistemu hibridnog učenja


9

6. DEFINISANJE STABLA PROCESA U SISTEMU HIBRIDNOG UČENJA Samo modeliranje poslovnih procesa uobičajeno ima širi opseg u odnosu na modeliranje pojedinačnog softverskog sistema. Svrha modelovanja je da analitičar sistema može jasno da predstavi opseg sistema koji se modeluje i koji će biti na odabrani način implementiran. Standard koji podržava predhodno iskazane tvrdnje i koji se koristi u ovom radu je IDEF0. Na osnovu postavljenog dijagrama konteksta, definisane su vertikalne (hijerarhiske) veze između poslova tj. stablo procesa. Primenom metode rešavanja problema odozgo na dole (top-down), kada se složeni posao rastavlja na više podređenih poslova, a zatim se pristupa rešavanju jednostavnih poslova, definisani su i opisani svi poslovi sa ciljem da zadovolje unapred određene funkcije (Slika: ). Poslovi su determinisani normativnim okvirom za definisanje procesa tj. skupom postojećih zakona, pravila i orgainizacije nastave u školi. Raspored poslova je određen na osnovu zahteva sistema i u zavisnosti od tehnologije za obavljanje određenog posla. Stablom poslova hibridnog učenja je definisana hijerarhijska struktura i šema povezivanja procesa po vertikali. To nije organizaciona šema već predstavlja skup svih globalnih procesa u sistemu hibridnog učenja podržanog digitalnim dijalogom.

Slika: 8. Stablo poslova hibridnog učenja podržanog digitalnim dijalogom

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: DigitalniDijalog1

11.6.201617.7.2017

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

WORKINGDRAFTRECOMMENDEDPUBLICATION

READER DATE CONTEXT:

A-0

TOP

NODE: TITLE: NUMBER:POSLOVI HIBRIDNOG UCENJA PRIMENOMDIGITALNOG DIJALOGAA0


11.6.201617.7.2017

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A-0

TOP


0

POSLOVIHIBRIDNOG

UCENJAPRIMENOMDIGITALNOGDIJALOGA

1

IZBORMODELA

HIBRIDNOGUCENJA

2

POSLOVIPRIPREMENASTAVE

3

POSLOVIREALIZACIJE

NASTAVE

4

PRACENJEAKTIVNOSTI

UCENIKA

5

PRACENJEAKTIVNOSTIODELJENJA

6

POSLOVIKOREKCIJENASTAVE

DEFINISANJERAZLOGA I CILJEVAHIBRIDNOGUCENJADEFINISANJE TIMANASTAVNIKA ZASPROVODJENJE IKONTROLUKREIRANJESCENARIJASADRZAJAHIBRIDNOG UCENJAIDENTIFIKACIJAPOTREBNIHRESURSAPRIPREMAUCENIKA ZASISTEM HIBRIDNOGUCENJA

FORMIRANJEODELJENJAIZRADANASTAVNIHPLANOVAPRIPREMANASTAVEPRIPREMANJENASTAVNIHSREDSTAVA

IZVODJENJENASTAVEPOSLOVIDIGIGITALNOGDIJALOGA UUCIONICIIZRADAIZVESTAJA OTOKUNASTAVE

EVIDENTIRANJEPRISUTNOSTIANALIZAAKTIVNOSTIUCENIKAVREDNOVANJEUCENIKADOPUNA PORTFOLIJA UCENIKA

ANALIZANASTAVNOGPROCESASTATISTIKAPRISUSTVAUCENIKAANLIZAUSPEHAODELJENJAPOSLOVIRADA SARODITELJIMA

KORIGOVANJENASTAVNOGPLANA IPROGRAMAKORIGOVANJEPRIPREME ZACASAZURIRANJEBAZE PITANJAZA DIJALOGKORIGOVANJEPREZENTACIJENASTAVNOGSADRZAJA


10

7. DIJAGRAM DEKOMPOZICIJE POSLOVA HIBRIDNOG UČENJA Na osnovu stabla procesa, poslovi hibridnog učenja se dekomponuju na sledeće funkcije:

izbor modela hibridnog učenja poslovi pripreme nastave poslovi realizacije nastave praćenje aktivnosti učenika praćenje aktivnosti odeljenja poslovi korekcije nastave

Na (Slika: ) prikazan je dijagram dekompozicije najopštijeg nivoa za poslove hibridnog učenja prema redosledu izvršavanja, sa definisanim ulaznim i izlaznim grupama informacija (dokumentima), smernicama i ograničenjima.

Slika: 9. Dijagram dekompozicije za poslove hibridnog učenja podržanog digitalnim

dijalogom

Pred početak nove školske godine realizuju se poslovi pripreme za formiranje sistema hibridnog učenja. Vrši se odabir modela hibridnog učenja u skladu sa tehničkim i kadrovskim resursima škola, a istovremeno - na osnovu procene kognitivnih sposobnosti i predzanja učenika. Pristupa se izradi plana aktivnosti, načina distribucije materijala za e-učenje, način postavljanja e-sadržaja prema nastavnom programu. Na osnovu odabranog modela hibridnog učenja i plana aktivnosti, relaizuju se poslovi neophodne pripreme nastave i praktičnih vežbi za svaku nastavnu jedinicu. Pored nastavnika i stručnog veća, kao korektivni faktor učestvuju i informacije od stručne službe i reakcije učenika na ranije realizovane programe. U ovoj fazi se definišu i nastavne metode za svaku nastavnu jedinicu u skladu sa odabranim modelom hibridnog učenja.

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: DigitalniD ijalog1

19.5.201615.7.2017

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A-0


Nastav ni plan i program

Inf ormacije oducenika

Inf ormacijeod roditelja

nastav nik

s trucno v ece

razredni staresina

Nastav nemetode

Didakt ickasredstv a

direktor

Inf ormacije od s trucnog v eca

Inf ormacije odrazrednogstarešine

Inf ormacija odstrucne s luzbe

Inf ormacija opos lov ima pripremenastav e

Inf ormacijakorigov anjunastav e

Izv estaj o toku nastav e

Inf ormacije oakt iv nost i ucenika

Inf ormacija oakt iv nost i odeljenja

Inf ormacije odnastav nika

Strucna sluzba

Rezultatiedukacije

1

IZBORMODELA

HIBRIDNOGUCENJA

2

POSLOVIPRIPREMENASTAVE

3

POSLOVIREALIZACIJE

NASTAVE

4

PRACENJEAKTIVNOSTI

UCENIKA

5

PRACENJEAKTIVNOSTIODELJENJA

6

POSLOVIKOREKCIJENASTAVE


11

Poslovi praćenja aktivnosti učenika podrazumevaju prikupljanje, analizu podataka i kreiranje izveštaja o aktivnostima učenika na svakom času neposredne nastave. Digitalni dijalog u nastavi podrazumeva permanentno praćenje učenika, kroz sumiranje i analizu dobijenih odgovora, evidentiranje prisutnosti na času, aktivnosti na času, reakcije roditelja i rezultata kontrolnih testova. Informacije o aktivnostima učenika se prosleđuju nastavniku, roditeljima i stručnom veću i predstavljaju jedan od ključnih faktora u poslovima korekcije nastave. Grupisanjem podataka o aktivnotima učenika izdvajaju se najvažniji parametri kojima se karakterišu aktivnosti odeljenja. Informacije spremne za statističku obradu i analizu se prosleđuju nastavniku, stručnom veću, stručnoj službi i direktoru škole. Poslovi korekcije nastave podrazumevaju analizu dobijenih podataka iz poslova praćenja aktivnosti učenika i odeljenja, kao i na osnovu reakcije roditelja i učenika predlažu se promene koje kasnije usvaja stručno veće na osnovu primedbi i sugestija svih učesnika u nastavnom procesu. Informacije o korigovanju nastave se prosleđuju poslovima pripreme nastave, a imaju uticaj i na odabir modela hibridnog učenja za narednu školsku godinu. 8. POSLOVI IZBORA MODELA I PODEŠAVANJA SISTEMA HIBRIDNOG UČENJA Odabir modela hibridnog učenja se vrši na osnovu zajedničkog dogovora predmetnog nastavnika, stručnog veća, stručne službe i direktora škole, a prema inoformacijama dobijenih od roditelja, stručne službe, učenka, stručnog veća i tima koji sprovodi hibridno učenje iz prethodne godine (Slika). Prema oktagonalnom modelu podaci za anlaizu se posmatraju sa više pozicija: institucionalno, pedagoški, tehnološki, aspekt dizajna interfejsa, upravljanja, resursa za podršku, evaluacije i etički aspekt. U okviru poslova odabira modela hibridnog učenja nalaze se:

definisanje razloga i ciljeva hibridnog učenja definisanje tima nastavnika kreiranje scenarija sadržaja hibridnog učenja identifikacija potrebnih resursa priprema učenka i nastavnika za sistem hibridnog učenja


12

Slika 10. Dijagram dekompozicije za poslove izbora modela i podešavanja sistema

hibridnog učenja

9. POSLOVI PRIPREME NASTAVE Priprema nastave počinje sa formiranjem odeljenja, popunjavanjem baze sa podacima o učenicima dobijenih od razrednog starešine i stručne službe (Error! Reference source not found.). Zatim sledi izrada nastavnih planova, izrada nastavnog materijala, materijala za pripremu nastave i priprema nastavnih sredstava. Nastavni plan se kreira na osnovu plana i programa Ministarstva prosvete, koji se preko Zavoda za unapređivanje obrazovanja prosleđuje školama. On se modifikuje do propisanih granica u skladu sa raspoloživim didaktičkim sredstvima i odgovarajućim nastavnim metodama. Kontrolnu funkciju u ovoj fazi pripreme nastave imaju stručna služba i stručno veće. Neposredna faza pripreme nastave podrazumeva: pripremu za čas, priprema pitanja i odgovora za digitalni dijalog, izgleda prezentacije, pripremanje i testiranje nastavnih sredstava – IT opreme. Čas počinje nakon evidencije prisutnih učenika i prijavljivanja mogilnih uređaja svih prisutnih učenika (logovanja u sistem za digialni dijalog).

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: DigitalniD ijalog1

15.7.201715.7.2017

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:IZBOR MODELA HIBRIDNOG UCENJAA1

Inf ormacijakorigov anjunastav e

Ciljev ihibridnogucenja

Def inisant imnastav nika

Izabrani scenarionastav nog sadrzaja

Spisak tehnickihzahtev a

Rezultati edukacije

s trucno v eceStrucna sluzba direktor

Nastav ni plan i program Didakt ickasredstv a

Korekc ija tim a nastav nika

Korekc ija scenarija nastav nog sadrzaja

Korekc ija tehnickih zahtev a

Inf ormacijaod st rucnes luzbe

Inf ormacijeod roditelja

Inf ormacijeodstrucnogv eca

11

DEFINISANJERAZLOGA I

CILJEVAHIBRIDNOG

UCENJA

12

DEFINISANJETIMA NASTAVNIKA

ZA SPROVODJENJEI KONTROLU

13

KREIRANJESCENARIJASADRZAJAHIBRIDNOG

UCENJA

14

IDENTIFIKACIJAPOTREBNIHRESURSA

15

PRIPREMAUCENIKA

ZA SISTEMHIBRIDNOG

UCENJA


13

Slika 11. Dijagram dekompozicije za poslove formiranja odeljenja i pripreme nastave

Slika 12. Dijagram dekompozicije za poslove pripreme nastave podržane digitalnim

dijalogm

Ulazne informacije za poslove pripreme nastave su nastavni plan i informacije od roditelja i razrednog starešine o eventualnom izostajanju učenika (Slika ). Nakon toga se selektuju i pišu nova moguća pitanja i odgovori za digitalni dijalog. Pažljiv odabir pitanja i odgovora za digitalni dijalog je najznačajniji posao u ovoj fazi pripreme nastave. Kao izvršni mehanizmi u poslovima kreiranja i odabira pitanja, pored nastavnika, učestvuju stručna služba i stučno veće. Pitanja bi trebalo da motivišu učenike i zadrže njihovu pažnju, ali da istovremeno budu strogo vezana za prethodno izloženo


11.6.201615.7.2017

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:POSLOVI PRIPREME NASTAVEA2

Inf ormacije od strucnog v eca

Inf ormacijeod razrednogstarešine

Nastav ni plan

Inf ormacija opripremljenomcasu

Spisak ucenika

Nastav nasredstva

Inf ormacija od strucne sluzbe

Inf ormacija oposlov imapripremenastav e

Inf ormacijakorigov anju nastave

Inf ormacija okorigov anomnastav nom planu iprogramu

Inf ormacije od roditelja

Nastav ni plan i program

Nastav nemetode

Didakticka sredstva

strucno vece

nastav nikStrucna sluzba

Rezultatiedukacije

21

FORMIRANJEODELJENJA

22

IZRADANASTAVNIHPLANOVA

23

PRIPREMANASTAVE

24

PRIPREMANJENASTAVNIHSREDSTAVA

USED AT: AUT HOR: DAT E:REV:PROJECT: Digi talniDijalog1

11.6 .201611.6 .2016

NOT ES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10


READER DAT E CONT EXT:

A1

NODE: T ITLE: NUMBER:PRIPREMA NASTAVEA13

Nastavniplan

Info rmacija oprip remljenom casu

Didakt icki materi jal

Pitanja i odgovori

Spisak prisutnihucenika

Prezentacija

IT oprem a

Spisak ucenika

Info rmacijako rigovanjunastave

Info rmacija o korigovanju prezentacije

Info rmacije od rodite l ja

Nastavni plan i p rogram Didakt ickasredstva

Nastavne metode

strucno vece

nastavnikStrucnasl uzba

131

PRIPREMAZA CAS

132

PRIPREMAPITANJA I

ODGOVORA

133

PRIPREMAPREZENTACIJE

134

PRIPREMAIT OPREME

135

EVIDENCIJAPRISUT NOSTI

UCENIKA


14

gradivo. Funkcija pitanja je najčešće – podsticanje ucenika na razmišljanje u određenom smeru ili procenu razumevanja naučenog. Pitanja možemo razvrstati prema načinu formulacije, smeru, nivou misaonog procesa i komunikacionom nivou:

prema načinu formulacije pitanja mogu biti zatvorena (Jesu li, Ima li..) i otvorena pitanja ("Šta...","Ko...", "Kada...", "Kako...");

prema smeru pitanja mogu biti konvergentna pitanja (s jednim tacnim odgovorom, npr. "Koje se godine rodio…?"; i divergentna pitanja (s više mogucih prihvatljivih odgovora, npr. "Šta bi se sve dogodilo kad bi…";

prema nivou misaonog procesa podstaknutog pitanjem: pitanja mogu biti nižeg reda (usmerena na doslovnu reprodukciju podataka – prisećanje i razumevanje) i pitanja višeg reda ( primena, analiza, sinteza (stvaranje) i procena);

prema nivou ostvarene komunikacije u digitalnom dijalogu. U Blumovoj taksonomiji definišu se pitanja od prvog, do šestog komunikacionog nivoa. Ciljevi časa i prema njima odabrana nastavna metoda određuju nivo komunikacije. Pri obradi novog gradiva, najčešće se koriste pitanja prvog ili drugog komunikacijskog nivoa.

U školskim situacijama pitanja često imaju jedan ispravan odgovor koji ograničavaju učenikovu potrebu za kreativnim mišljenjem i podiže strah od pravljenja grešaka. Dovođenje nastavnika u situaciju da istražuju sopstvene blokove i iskustva omogućava im da bolje razumeju kreativnost učenika i čine ih osetljivijim za prepreke za kreativnost [6]. Nastavnik vodi računa da se saopštavaju sve ideje koje se tiču jednog pitanja, a često i onih koje se tiču naradnih pitanja, što treba da olakša njihovo povezivanje. Prilikom diskusije odgovora, nastavnik postavlja pitanje kojima podstiče učenike na dalje razmišljanje, poziva učenike da učestvuju u debati svojim pitanjima. Pozivaju se često i da objasne svoje odgovore. Konačan rezultat može da bude jedna od formi digitalnog dijalga: glasanje ili proglašavanje najneobičnije, najlepše ili najverovatnije ideje u okviru postavljenih pitanja ili u odnosu na sva pitanja zajedno. Efikasnost digitalnog dijaloga jako zavisi od kvaliteta pitanja. Formiranje celovitog sistema pitanja nije lak posao i razlikuje se od kreiranja ispita i domaćih zadataka. Svaki sistem za dijalog u učionici trebalo bi da eksplicitno ima pedagošku funkciju koja se sastoji od cilja sadržaja pitanja, procesnog cilja i metakognitivnog cilja. Pitanja treba da su dizajnirana da ispune svoju namenu kroz četiri komplementarna mehanizma:

usmeravanje pažnje učenika stimulacija specifičnih kognitivnih procesa razmena informacija između nastavnika i učenika artikulacija dijaloga između suprotstavljenih ideja.

Poslovi izrade prezentacije za nastavu najćešće podrazumevaju unošenje odabranih pitanja, alternativnih odgovora i komentara. Ako prezentacija sadrži i multimedijalne priloge, treba voditi računa da oni budu adekvatnog trajanja da ne bi poremetili koncept nastave. Prezentaciju priprema nastavnik u saradnji sa stručnim većem, a kontrolnu funkciju imaju nastavni plan, nastavna metoda i raspoloživa didaktička sredstva.


15

Pre svakog časa neophodna je priprema IT opreme, jer tehnički nedostaci ne semeju da prekidaju nastavu. Zbog specifičnosti BYOD koncepta, u poslove pripreme IT opreme za nastavni čas svrstava se i identifikacija mobilnih uređaja učenika i njihova registracija na sistem. U zavisnosti od sitema, svaki učenik ima jedinstvenu korisničku oznaku kojom učestvuje u digitalnom dijalogu na času. Na osnovu zvaničnog spiska učenika i registrovanja prijavljenih mobilnih uređaja formira se spisak prisutnih i spremnih učenika za čas. Poslovi evidencije prisutnosti su poslednji u nizu poslova pripreme i nakon njih počinje realizacija nastave.

10. POSLOVI REALIZACIJE NASTAVE Izvođenje nastave se ostvaruje prema unapred pripremljenom nastavnom materijalu i već odabranim nastavnim metodama. Nakon uvoda, nastavnik izlaže gradivo. Na kraju svake logičke celine, nastavnik postavlja pitanje i očekuje se da svako od učenika pruži odgovor (Slika ). Postavljeno pitanje, kao i svi odgovori učenika se registruju i čuvaju u bazi podataka. Na osnovu dobijenih odgovora, nastavnik odlučuje da li će da ponovi neki deo gradiva, da li će da postavi dodatno pitanje ili će nastaviti dalje sa izlaganjem. U toku časa na mobilnim uređajima učenika sve vreme je aktivna odgovarajuća klijentska aplikacija za digitalni dijalog. Nastavnik u toku časa odlučuje koliki će se broj pitanja postaviti i on zavisi od pripremljenog materijala i trenutnog stanja u učionici. Na kraju časa, formira se izveštaj o toku nastave, koji se šalje u bazu podataka aplikacije za praćenje rezultata digitalnog dijaloga.

Slika 13. Dijagram dekompozicije za poslove za poslove realizacije nastave podržane

digitalnim dijalogom


11.6.201615.7.2017

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:POSLOVI REALIZACIJE NASTAVEA3

Inf ormacije oducenika

Nastav ne metode

Inf ormacije odrazrednog starešine

Inf ormacija o poslov ima pripreme nastav e

Nastav nisadrzaj

Izvestaj o toku nastave

Pitanja iodgov oriucenika

Didaktickasredstva

nastav nik

31

IZVODJENJENASTAVE

32

POSLOVIDIGIGITALNOGDIJALOGA U

UCIONICI

33

IZRADAIZVESTAJA

O TOKUNASTAVE


16

Poslove izvođenja nastave realizuje nastavnik, a kontrolu čine: dokumentacija pripreme nastavnika za čas, definisane nastavne metode i predviđena didaktička sredstva. Nastavni sadržaj se prezentuje učenicima, čime se učenici uvode u digitalni dijalog. Digialni dijalog u učionici najčeće počinje postavljanjem pitanja nastavnika. Pitanja su unapred pripremljena, kao i alternativni odgovori. Pitanja su odabrana na osnovu neposredno izloženog nastavnog sadržaja. Na osnovu inoformacija o raspoloženju učenika, pitanja se mogu korigovati, obrazložiti ili pojednostaviti. Zavisno od odabrane nastavne metode, koja i ovde ima kontrolnu funkciju, rezultati učenika se mogu sakrtiti ili učiniti javnim, zatim komentarisati, a nastavni sadržaj skraćeno reprodukovati, ukoliko se ukaže potreba za tim. Rezultat poslova digitalnog dijaloga u učionici su odgovori učenika i, eventualno, dopunska pitanja. Celokupan digitalni dijalog od postavljavenih pitanja i svih odgovoria učenika, kao i njihova validacija, smešteni su u bazu podataka. Na osnovu prikupljenih informacija filtriranjem baze podataka formiraju se izveštaji o toku nastave. Korisnici ovih izveštaja su učenici, nastavnik, stručno veće, stručne službe i roditelji u skladu sa ovlašćenjima dobijenih od administratora. 11. POSLOVI PRAĆENJA AKTIVNOSTI UČENIKA

Slika 14. Dijagram dekompozicije za poslove praćenja aktivnosti učenika

Vođenje pedagoške evidencije i praćenje aktivnosti učenika u nastavnom procesu kroz digitalni dijalog podrazumeva ocene, sugestije, napomene, bodove, izostanke itd. Međutim, najveću prednost u odnosu na tradicionalno praćenje aktivnosti učenika digitalni dijalog ima u poudanom evidentiranju svih pitanja i odgovora za svakog od učenka u toku čitavog klasifikacionog perioda ili školske godine godine. Istovremeno vodi se automatizovana evidencija prisutnosti učenika.


11.6.201611.6.2016

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:PRACENJE AKTIVNOSTI UCENIKAA4

Inf ormacije odrazrednogstarešine

Izvestaj o toku nastaveInf ormacije oaktiv nosti ucenika

Inf ormacija o aktivnosti ucenika

Ocene

Ev idencija prisutnosti

Portf olioucenika

Didaktickasredstva

razredni staresina

nastav nik

41

EVIDENTIRANJEPRISUTNOSTI

42

ANALIZA AKTIVNOSTI

UCENIKA

43

VREDNOVANJEUCENIKA

44

DOPUNAPORT

FOLIJAUCENIKA


17

Na osnovu izveštaja o toku nasteve, evidencije prisutnosti učenika, moguća je analiza aktivnosti svakog učenika u određom delu školske godine (Slika ). Cilj analize je da se sistematskim evidentiranjem svojih i učeničkih aktivnosti, nastavniku omogući da kontroliše i upravlja procesom vaspitanja i obrazovanja na pouzdan, objektivan i transparentan način. Manipulacijom dobijenih podataka – ažuriranjem, sortiranjem, filtriranjem i pretraživanjem moguće je izdvojiti neke od informacija koje su specifične za pojedine učenike. Na osnovu analize dobijenih podataka mogće je vrednovanje i ocenjivanje učenika. 12. POSLOVI PRAĆENJA AKTIVNOSTI ODELJENJA Paralelno sa praćenjem aktivnosti svakog od učenika, prati se i aktivnost odeljenja u celini, sa aspekta pohađanja nastave, aktivnosti učenika, broja tačnih odgovora na pitanja prosleđena kroz digitalni dijalog, analiza uspeha za pojedine predmete, rezultati anketa i informisanja roditelja. Analiza nastavnog procesa se vrši na osnovu formiranih izveštaja o toku nastave, utiska nastavnika i informacija stručnog veća. Svi podaci su na raspolaganju za statističku obradu i detaljniju analizu toka nastavnog procesa. Svi izlazni podaci podaci obuhvataju (Slika 13)

izveštaj o nastavnom procesu; izveštaj o pohađanju nastave; izveštaj o uspehu odeljenja; izveštaj za roditelje u saradnji sa razrednim statešinom.

Slika 13. Dijagram dekompozicije za poslove praćenja aktivnosti odeljenja

13. POSLOVI KOREKCIJE NASTAVE Na osnovu informacija od nastavnika, kompletiranih izveštaja o toku nastavnog procesa, sugestija direktora, stručnog veća i stručne službe, vrši se korekcija nastave. Ona podrazumeva:


11.6.201611.6.2016

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:PRACENJE AKTIVNOSTI ODELJENJAA5

Inf ormacije od razrednog starešine

Izvestaj o toku nastave Inf ormacija oaktiv nosti odeljenja

Izvestaj o nastav nom procesu

Izvestaj o pohadjanju nastav e

Izvestaj o uspehu odeljenja

Izvestajroditeljima

Didaktickasredstva

strucno vece

direktor

razredni staresina

nastav nik

51

ANALIZANASTAVNOG

PROCESA

52

STATISTIKAPRISUSTVA

UCENIKA

53

ANLIZAUSPEHA

ODELJENJA

54

POSLOVIRADA SA

RODITELJIMA


18

korekciju nastavnog plana i programa; korekcija pripreme za čas; ažuriranje baze pitanja i odgovora da digitalni dijalog; ažuriranje prezentacija nastavnog sadržaja.

Čitav proces korecije nastave se odvija ciklično (Slika 16). Digitalni dijalog, upravo obezbeđuje kvantitativne informacije o uspehu nastavnog procesa, koje oblasti su slabije obrađene, na koje delove nastavnog sadržaja treba više obratiti pažnju i kojim nastavnim oblastima treba povećati, a kojima smanjiti namenjeni broj časova.

Slika 16. Dijagram dekompozicije za poslove korekcije nastave

ZAKLJUČAK Prikazani poslovi neposredne nastave u sistemu hibridnog učenja su sistematizovani, opisani i grafički predstavljeni IDEF0 metodom. Očekuje se da ovaj rad bude još jedan korak dalje ka prevazilaženju neizvesnosti o raspoloživom znanju praktičnih mogućnosti uvođenja digitalnog dijaloga u obrazovni proces i njegovim prednostima primene u neposrednoj nastavi. Kako je reinženjering u stvari potpuni redizajn procesa u cilju poboljšanja performansi hibridnog obrazovnog sistema, takođe se očekuje da se njegovom realizacijom podigne nivo efikasnosti neposredne nastave i aktivnosti učenika, poboljša komumunikacija sa roditeljima i svim ostalim učesnicima uobrazovnom procesu, što bi praktično značilo unapređenje skoro svih segmenata nastavnih aktivnosti, a u konačnom poboljšao kvalitet celokupnog sistema hibridnog učenja. ZAHVALNICA Ovaj rad je podržan od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u okviru projekata No.TR-34009 i TR1653014.


11.6.201611.6.2016

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:POSLOVI KOREKCIJE NASTAVEA6

Inf ormacija o korigovanom nastavnom planu i programu

Inf ormacija o korekciji pripreme casa

Inf ormacija o korekciji baze pitanja za dijalog

Inf ormacija okorigov anjuprezentacije

Inf ormacijakorigov anju nastave

Izvestaj o toku nastave

Inf ormacije odnastav nika

Didakticka sredstva

strucno vece

direktor

Strucna sluzba

nastav nik

61

KORIGOVANJENASTAVNOG

PLANA I PROGRAMA

62

KORIGOVANJEPRIPREME ZA

CAS

63

AZURIRANJEBAZE PITANJA

ZA DIJALOG

64

KORIGOVANJEPREZENTACIJENASTAVNOGSADRZAJA


19

LITERATURA [1] Parker, P. J. (2007) The Courage to Teach: Exploring the Inner Landscape of a

Teacher's Life 10th edn. John Wiley & Sons, San Francisco. [2] Russell,. (2004) The Distancing Dilemma in Distance Education. International

Journal of Instructional Technology and Distance Learning 2(2), 37-45. [3] Friesen, N. (Accessed 2012) Report: Defining blended learning. Available at:

http://learningspaces.org/papers/Defining_Blended_Learning_NF.pdf [4] Singh, H., Reed, C. (2001) Achieving Success with Blended Learning. In : Blended

Elearning: Integrating Knowledge, Performance, Support, and Online. Human Resource Development, Amherst 263-276.

[5] Khan, B. H., Granato, L. A. (Accessed 2015) E-Learning. In: Program Evaluation in E-Learning. Available at: http://asianvu.com/digital-library/elearning/

[6] Maksić, S. (2006) Podsticanje kreativnosti u školi. Institut za pedagoška istraživanja, Beograd.


20

4. Nacionalna konferenci ja sa međunarodnim učešćem Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 2 9 .09-01 .10 . 2017 .

4 t h Nat ional Conference With Internat ional Part ic ipat ion

Faculty of Technical Sciences i n Čačak, 29 .09-01 .10 . 2017 .

21

RPPO17

UDK: 371.3:004 Uvodni referat 378(497.11):004

INTEGRISANJE POSLOVNIH KOMUNIKACIJA U VISOKOŠKOLSKIM USTANOVAMA PRIMENOM

INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

INTEGRATION OF BUSINESS COMMUNICATIONS IN

HIGHER EDUCATION INSTITUTIONS THROUGH THE USE OF INFORMATION TECHNOLOGIES

Goran Radić1, Svetlana Anđelić 2, Bojan Ristić3, Valentin Kuleto4 1234Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije u Beogradu

1 [email protected], [email protected], [email protected], 4 [email protected]

Rezime: Pravovremena i tačna informacija je od ključnog značaja u svim segmentima poslovanja u 21. veku. Obrazovne ustanove u tom smislu nisu izuzetak. Naprotiv, moraju da daju primer upotrebe savremenog sistema komunikacije i obaveštavanja za svoje zaposlene i studente, koji će po ulasku na tržište rada poneti i primeniti stečene navike. Česti su slučajevi da ustanove obrazovanja nemaju adekvatnu IT opremu, uspostavljen sistem kvaliteta i procedure komunikacije, pa studenti nisu uvek dobro informisani. U radu je prikazan model integrisanog sistema obaveštavanja, kao primer dobre prakse koji se koristi na Visokoj školi strukovnih studija za informacione tehnologije (ITS). Ključne reči: informacija, integrisanje komunikacija, mejl liste, informacioni sistem, automatsko obaveštavanje. Abstract: Well timed and accurate information is essential in all business segments in 21st century. Educational institutions are no exception in this sense. On the contrary, they must give an example of the use of modern systems of communication and notification for its employees and students who will upon entering the labor market take and apply the acquired habits. There are many cases where educational institutions do not have adequate IT equipment, an established quality system and procedures of communication, therefore students are not always well informed. This paper presents a model of an intergrated system of communication as an example of good practice used at Information Technology School (ITS). Key words: information, integration of communication, mailing lists, information system, automatic notification.


22

1. UVOD Primena informacionih tehnologija (IT) u komunikaciji je neminovna u svakom od nivoa obrazovanja. Obrazovne institucije bi trebalo da imaju uspostavljen sistem komunikacije i obaveštavanja svih učesnika. Uzimajući u obzir nivoe obrazovanja, sisteme obaveštavanja treba posebno prilagođavati tipovima obrazovnih ustanova i vrsti polaznika (deca, učenici, studenti, obrazovanje odraslih). U radu će biti prikazni modeli koji unapređuju sistem, štede vreme i resurse, s jedne strane, a učenicima i studentima pružaju pravovremene i tačne informacije, s druge strane. Integracija i objedinjavanje više različitih softverskih sistema doprinose još efikasnijem radu. 2. ZNAČAJ PRIMENE IT U OBRAZOVNOM SISTEMU Obrazovni sistem je jedan od najznačajnijih elemenata privrednog razvoja jedne zemlje. Kao takav neophodno je da bude u stalnoj interakciji sa potrebama koje su diktirane od strane privrede, koja je sa druge strane usklađena sa strategijom razvoja celokupne države. Obrazovni sistem u najmanju ruku mora da bude na istom nivou, a poželjno i višem što se tiče primene i korišćenja IT u svom radu. Dobra obrazovna ustanova ne sme da dozvoli pad ili zaostatak u tehnološkom smislu, a da svršeni studenti tek po izlasku na tržište rada upoznaju ili uče korišćenje novih tehnologija. Obrazovanje sprema kadrove za tržište, a ne obratno. Glavni pokretači i nosioci budućeg razvoja jedne zemlje su ljudi koji će upravo proći kroz obrazovni sistem. Neophodno je da oni steknu adekvatna funkcionalna znanja i veštine, najveću moguću informatičku pismenost, što je i najvažnije, za kasniju primenu novih IT dostignuća na radnom mestu. Uspostavljanje dobrog sistema obaveštavanja praktično je nemoguć bez primene odgovarajuće IT infrastrukture, a značajnu konkurentsku prednost steći će oni koji budu koristili upravo najnovije alate i tehnologije. 3. TRENUTNO STANJE U SRBIJI Posmatrajući sisteme osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja u Republici Srbiji, uočava se velika raznolikost načina i sredstava komunikacije, a posebno nedovoljna primena IT u samom radu škola, pa samim tim i u sistemu obaveštavanja. Veliki broj škola nema adekvatnu IT infrastrukturu, a telefonski pozivi su često primarno sredstvo obaveštavanja. Većina škola poseduje web sajt, ali neažuran i sa nedekvatnim ili zastarelim informacijama. Pojedini nastavnici ostvaruju komunikaciju sa svojim učenicima kroz web blogove ili grupe na društvenim mrežama. Što se tiče visokog obrazovanja, postoje značajne razlike između institucija. Svi popularniji fakulteti i visoke škole imaju implementirane studentske portale ili neke slične mehanizme za pružanje podrške studentima tokom studija. Kvalitet varira, kao i vrsta servisa koji se nude studentima. Studenti i danas na mnogim ustanovama moraju lično da traže profesora kako bi dobili određene informacije, čak i one osnovne koje se mogu dobiti mejlom. Potreba za slanjem obaveštenja odnosi se interno, ka zaposlenima,


23

profesorima i studentima, ali i eksterno ka budućim klijentima, poslovnim partnerima i saradnicima. Najčešće ne postoji objedinjen i centralizovam način vođenja i upravljanja svim kontaktima. 4. NOVI MODEL KOMUNIKACIJE U OBRAZOVANJU Značajne promene u tehničko-tehnološkom polju su bitno uticale i na sferu obrazovanja. U modernom dobu, u kome živimo, obrazovanje ne predstavlja samo jednosmerno prenošenje informacija od nastavnika ka studentu, već kompleksan proces efikasne dvosmerne komunikacije, razmenu informacija sa neizostavnim feedbackom (povratnim informacijama). [1] Prvi korak je uspostavljanje reprezentativnog, ažurnog sajta na zakupljenom domenu shodno imenu institucije. Sledi otvaranje korporativnih mejl adresa po dogovorenom šablonu za sve zaposlene i učenike/studente na datom domenu. Kreiranje mejl listi po strukturi koja odgovaraju organizacionim delovima sistema, sa posebnim akcentom na kreiranju učeničkih/studentskih listi po izabranom studijskom programu, godini studija i grupi za predavanja. Neminovno je implementiranje odgovarajućeg mejl softvera za upravljanje konktaktima i listama i efikasnijem slanju odgovarajućih obaveštenja datim ciljnim grupama, prema usvojenoj proceduri i šablonu. Čuvanje istorije svih poslatih poruka i mejlova je takođe značajna za buduću analizu i ponovno korišćenje. Sama komunikacija mora da se odvija kroz više kanala. Pojedini korisnici su više navikli na jedan vid, dok druga grupa korisnika više praktikuje neki drugi oblik komunikacije. Kombinacijom više pristupa, informacija će doći do korisnika sa većom izvešnošću. Informacije se mogu slati mejlom, SMS porukom, preko studentskog portala, preko web sajta ustanove, putem automatizovanih servisa. Na primer, promena termina predavanja može da se objavi na sajtu, na studentskom portalu i pošalje mejlom i/ili SMS studentu. Student će sa velikom verovatnoćom dobiti informaciju na vreme. Najviši nivo je povezivanje sistema obaveštavanja i informacionog sistema koji mora da bude implementiran u svakoj ozbiljnoj instituciji. Integracija sistema obaveštavanja opisana je u nastavku na primeru Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije (ITS) u Beogradu. 5. INTEGRISANI MODEL OBAVEŠTAVANJA Implementacija informacionog sistema u rad visokoškolske ustanove, pruža, pored ostalih prednosti i mogućnost uspostavljanja efikasnijeg sistema komunikacije i obaveštavanja. Po svojoj prirodi informacioni sistem sadrži, između ostalog, sve neophodne informacije o učesnicima u visokom obrazovanju. Ukoliko se pravilno sistematizuju i ažuriraju kontakt podaci zaposlenih, profesora i studenata, kao što su broj telefona, mejl adresa i sl., uspostavljena je odlična osnova za realizaciju novog integrisanog automatizovanog sistema.


24

Osnovno je pravilno unošenje svih relevantnih datuma tokom studijske godine i praćenje aktivnosti učesnika tokom studijske godine. Softverskim razvojem implementira se niz šablonskih poruka, koje se šalju odgovarajućeg termina, odnosno dana u toku studijske godine. Na primer, svim studentima upisanim u datu studijsku godinu se šalje obaveštenje o početku prijava za određeni ispitni rok 48 sati pre početka prijave ispita, studentu koji je prijavio određeni ispit šalje se potvrda o uspešnoj prijavi, a 24 sata pred početak ispita podsetnik da je polaganje u određenoj sali u određeno vreme. Ovakav sistem razvijen je na Visokoj školi strukovnih studija za informacione tehnologije – ITS, a gore opisani proces odgovara realnim situacijama kada student ITS prijavljuje ispit. Sve se radi potpuno automatski i bez uticaja zaposlenih. Naveden je samo jedan primer kod procesa prijave i izlaska na ispit, i sve pravovremne informacije koju su potrebne studentu u tom procesu. Realizovan je i niz drugih podsetnika i obaveštenja po drugim nastavnim pitanjima, kao i po pitanju finansija, a na ustanovi je da izabere onaj sistem i dubinu primene koji odgovara njenim potrebama. Broj poruka, dinamika slanja, kao i sadržaj poruka su predmet prilagođavanja i usvajanja. Na slici 1. je prikazan unos šablona poruka za slanje automatizovanog mejla. ITS primenjuje univerzitetski informacioni sistem (UIS), koji je razvijen u kompaniji Link group.[2]

Slika 1. Unos šablona automatizovane poruke za slanje u informacionom sistemu UIS

Nastava na ITS-u je praktično orijentisana i softverski podržana u svim segmentima, uključujući sistem obaveštavanja. Pored svih ostalih, ovo je takođe jedan od razloga što je na ITS čak 85,48% diplomaca zaposleno u struci, a 7,67% je nastavilo školovanje na akademskim studijama u zemlji i inostranstvu [3].


25

ZAKLJUČAK Bez odgovarajućeg informacionog sistema i uspostavljenog sistema komunikacije teško je postići i održati vrhunske performanse u poslovanju. I najskuplji informacioni sistem je bezvredan ako ne može da pruži kvalitetne i pravovremene informacije. Živimo u doba kada tačne i pravovremene informacije čine razliku između opstanka i propadanja institucija. Možda smo navikli da hodamo u razgaženim cipelama, ali konkurencija trči brže u patikama. [4] Na ITS-u se od samog početka rada posebna pažnja posvećuje pravovremenoj komunikaciji i obaveštavanju svih učesnika. Rezultat takvog rada i pristupa je da za 11 godina poslovanja, od samog osnivanja, primenjen softverski pristup u komunikaciji, uz uspostavljene sistemske procedure, pa tako nije bilo nepreciznog i neblagovremenog informisanja, netačno objavljenog rasporeda, pogrešne sale ili termina polaganja ispita i sl. Primer dobre prakse koji je naveden u radu pokazuje da uz dobro osmišljen način implementacije, pomenuti model na relativno jednostavan način može da se ugradi u druge sisteme obrazovanja, osnovne i srednje škole. Potrebno je sistemski uspostaviti proces i primeniti po fazama elemente navedenog modela prikladno izabrane za datu ustanovu. LITERATURA 1. Iordache-Platis M., Josan I., Communication Efficiency within Higher Education

Institutions: The Case of Romania, European Research Studies, Volume XII, Issue (2),

pp. 56-66, 2009 2. UIS je univerzitetski informacioni sistem, koji unapređuje funkcionisanje i poslovanje

visokoškolskih ustanova: fakuleta, visokih škola, akademija i univerziteta u celini.,

preuzeto sa sajta http://www.link-softsolutions.com/portfolio/uis/ , datum pristupanja

27.07.2017. 3. 93,15 procenata naših diplomaca je uspešno, preuzeto sa sajta Visoke škole

strukovnih studija za informacione tehnologije – ITS, Beograd,

http://www.its.edu.rs/upis/prijava/9315-procenata-nasih-diplomaca-je-uspesno/,

Pristupano 21.07.2017. 4. Vujnović S., Da li vam informacioni sistem zaista pruža informacije?

http://www.ekapija.com/news/626023/da-li-vam-informacioni-sistem-zaista-pruza-

informacije, pristupano 27.07. 2017.

http://www.link-softsolutions.com/portfolio/uis/

http://www.ekapija.com/news/626023/da-li-vam-informacioni-sistem-zaista-pruza-informacije

http://www.ekapija.com/news/626023/da-li-vam-informacioni-sistem-zaista-pruza-informacije


26



Faculty of Technical Sciences i n Čačak, 29 .09-01 .10 . 2017 . .

27

RPPO17

UDK: 658.5:37.035.3

Uvodni referat

REINŽENJERING POSLOVNIH PROCESA

PRAKTIČNE NASTAVE U OKVIRU DUALNOG OBRAZOVANJA

BUSINESS PROCESS REENGINEERING PRACTICAL

WORK IN THE FEATURE OF DUAL EDUCATION

Duško Tešanović1 , Radislav Vulović1, Zoran Bundalo1, Alempije Veljović2, Ljiljana Stanojević3

1Visoka železnička škola Beograd 2Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu

3Fakultet za Geoekonomiju, Univerzitet Dzon Nezbit Apstrakt: U ovom radu prikazana je primena IDEF0 standard za funkcionalno modeliranje kao element reinženjeringa poslovnih procesa praktičnog rada u pilot fabrici. Metodologija funkcionalnog modeliranja omogućuje dekomponovanje poslovnih funkcija i planiranje potrebnih resursa za realizaciju funkcija. Za funkcionalno modeliranje koriste se odgovarajući CASE (Computer Aidid System Engineering) alati, u ovom slučaju Bpwin (Bussines Process for windows) koji omogućuje modeliranje procesa uz primenu svih zahteva proisteklih iz međunarodnih standarda SRPS ISO 9000:2008. Ključne reči: Integrisani univerzitet, CASE alati, IDEF0. Abstract: This paper is the application of IDEF0 as a standard element of business process re-engineering of an practical work in pilot factory. The methodology allows the modeling of functional decomposition of business functions and planning of resources needed to implement functions. Functional modeling is related to the use of IDEF0. Key words: Integrated University, CASE tools , IDEF0. 1. UVOD Funkcionalno modeliranje poslova korišćenjem standarda IDEF0(Integration DEFinition Function Modeling) je predmet razmatranja ovog rada. IDEF0 model je osnova za korišćenje standarda UML (Unified Modeling Language), kojim se izvodi objektno modeliranje, ako ima potrebe i modeliranju podataka korišćenjem standarda IDEF1X(Integration DEFinition Information Modeling) i generisanja baza podataka za


28

izabrani sistem za upravljanje bazama podataka( ORACLE, SQL Server i dr.) što nije predmet razmatarnja ovog rada. Potvrda o ispravnosti ovakvog pristupa je i konkretno povezivanje najnovijih verzija CASE (Computer Aidid System Engineering) alata BPwin (Bussines Process for windows) za modeliranje procesa (standard IDEF0), Paradigma Plus za objektno modeliranje (UML standard) i ERwin ( Entity Relationships for windows) za modeliranje podataka (standard IDEF1X ili IE). 2. METODA ISTRAŽIVANJA IDEF0 funkcionalni model se sastoji od hijerarhijskog niza dijagrama koji postepeno prikazuju sve više detalja o funkcijama i njihovoj međuvezi (interface) sa ostalim delovima sistema. IDEF0 modeliranje omogućuje analizu osobina određenog poslovnog procesa radi njegovog maksimalnog unapređenja [2,5]. IDEF0 funkcionalni model:

• postavlja granica posmatranog sistema definisanjem dijagrama konteksta; • uspostavlja vertikalne veza između poslova definisanjem stabla poslova; • uspostavlja horizontalne veza između poslova definisanjem dijagrama

dekompozicije kao preduslova za obezbeđivanje elemenata potrebnih za modeliranje podataka.

Granice sistema definisane su dijagramom konteksta koji je definisan jednim pravougaonikom koji predstavlja granicu modela koji se proučava (Slika 1.).

Kontrola

Mehanizam Poziv

NAZIVFUNKCIJE

IzlazUlaz

Slika 1. - Dijagram konteksta

Strelice sa leve strane pravougaonika definišu se kao ulazi (Input). Strelice koje ulaze u pravougaonik odozgo definišu se kao kontrole (Control). Strelice koje izlaze iz pravougaonika na desnoj strani predstavljaju izlaze (Output). Izlazi su podaci ili objekti proizvedeni od strane aktivnosti. Strelice na donjoj strani pravougaonika predstavljaju mehanizme. Strelice okrenute prema gore identifikuju značenja koja podržavaju izvršenje aktivnosti. Strelice mehanizma koje su okrenute nadole definišu se kao strelice poziva (Call arrows).


29

Stablo poslova omogućuje da se polazni složeni posao razvije u hijerarhiju podređenih poslova, čija je struktura tipa stabla. Koren stabla (to je najviši čvor stabla) sadrži polazni posao, dok listovi, tj. čvorovi koji nemaju potomke, sadrže poslove čije je rešavanje relativno jednostavno. Rešavanjem svih podređenih poslova iz listova rešen je i polazni složen posao. Dakle, stablo poslova predstavlja hijerarhiju definisanih poslova, očišćenu od strelica, i omogućuje funkcionalnu dekompoziciju i uvid u dubinu odvijanja veza između poslova. Poslovi na vrhu (root) uvek su označeni sa 0. Brojevi se koriste da bi prikazali koliko detalja sadrži posao. Posao A0 je dekomponovan (razdvojen) na 1, 2, 3, itd. Posao 1 je dekomponovan u 11, 12, 13, itd. Nadređeni posao zove se roditelj (parent), a podređeni poslovi su deca (children). Razbijanje poslova „roditelja“ na svoju „decu“ treba da ima od 3 do 6 podređenih poslova. Ako je više od šest podređenih poslova, to je pokušaj da se previše detalja smesti na jedan nivo. Vertikalna hijerarhija uspostavljena stablom poslova formira veze između strateškog upravljanja (vizija, politika, postavljeni ciljevi) do nivoa praćenja i ocenjivanja uspostavljenih procesa.

A3221 A3222 A3223

A321 A322 A323 A324 A-341 A342 A-343

A-11 A-12 A-13 A-31 A32 A33 A-34

A-1 A-2 A-3 A-4

A-0

Slika 2. - Stablo poslova

Dijagramom dekompozicije definišu se horizontalne veze između poslova. Na Slici 3. prikazana je struktura formiranja dekompozicionog dijagrama. Polazi se od kontekstnog dijagrama koji se definiše na najvišem nivou, pa se izvodi dekomponovanje u podređene (child) dijagrame. Svaka od podfunkcija podređenog dijagrama može kreirati svoj dijagram na nižem nivou. Na taj način se definišu različiti nivoi apstrakcije, tj. na višim nivoima su opštije funkcije i grupisane strelice, koje se na nižim nivoima dekomponuju i detaljnije opisuju.


30

4

3

2

1

3

3

2

1

2

1

A0

A4

A42

A-0

Opstije

Detaljnije

A4

A42

A00

Slika 3 - Dijagram dekompozicije

Strelice u okviru dijagrama dekompozicije omogućuju tzv. horizontalno povezivanje definisanih funkcija. Kao što se može videti, na prethodnoj slici strelice definisane na kontekstnom dijagramu prenose se u podređeni dijagram dekompozicije. Dakle, strelice definisane u funkciji koja prethodi (roditelj) pojavljuju se u podređenom dijagramu dekompozicije kao granične strelice (boundary arrows), tj. kao strelice koje nastaju van okvira posmatranog dijagrama. U okviru dijagrama dekompozicije definišu se tzv. eksplicitne ili interne strelice koje povezuju aktivnosti.


31

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 3.1. Dijagram konteksta za poslova praktičnog rad u pilot fabrici Dijagram konteksta poslova praktični rad u pilot fabrici je najviši nivo apstrakcije koji se dijagramima dekompozicije prevodi u niži nivo apstrakcije. Aktivnost A0, opisuje okvire modela i određena je aktivnom glagolskom frazom. Na Slici 4. prikazan je dijagram konteksta gde se definiše neposredno okruženje za poslove praktičnog rad u pilot fabrici. USED AT: AUTHOR: DATE:

REV:PROJECT: Diplomci5/28/20046/5/2015

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



TOP

NODE: TITLE: NUMBER:PRAKTICAN RAD U PILOT FABRICIA-0

Uputstvo zapraktican rad Statut

Nastavniplan

Nastavniprogrampredmeta

Refernt zanastavu

Zavrsni rad

Predmetninastavnik

Zapisnik

MentorStudent

Ispitna prijava

Evidenc ija uradjenih radova

Upitnik

Broj ispita s tudenata

Podac i o raspoloz ivosti nastavnika

Literatura

Informacije iz Pilot-fabrike

Broj ispita

Uplata

Evidenc ija skolarine

Referentstudentskesluzbe

Ispitna prijava

Upitnik

Formular za zadatak

0

PRAKTICANRAD U PILOT

FABRICI

Slika 4. - Dijagram konteksta za poslove praktičnog rada u pilot fabrici

Imajući u vidu ovako postavljeni dijagram konteksta, u sledećem koraku definišu se vertikalne veze između poslova tj. stablo poslovnih procesa. 3.2. Stablo poslovnih procesa praktičnog rada u pilot fabrici Na Slici 5. prikazano je stablo poslova kojim se definiše hijerarhijska struktura tj. povezivanje poslovnih procesa po vertikali za praktični rad u pilot fabrici.


32

NODE: TITLE: NUMBER:PRAKTICAN RAD U PILOT FABRICIA0


0

PRAKTICANRAD U PILOT

FABRICI

1

DEFINISANJETEME

2

IZRADAZAVRSNOG

RADA3

ODBRANA ZAVRSNOG

RADA

11

FORMIRANJEGRUPA

STUDENATA

12

PROVERAISPUNJENOSTI

USLOVA

13

DEFINISANJEMENTORA

14

DEFINISANJERASPOREDA

15

DEFINISANJEZADATKA

RADA

21

KONSULTACIJESA MENTOROM

22

IZRADARADA

23

KONSULTACIJESA PREDMETNIMNASTAVNIKOM

31

PROVERA ISPUNJENOSTI

USLOVA ZAODBRANU

32

ZAKAZIVANJEUSMENE

ODBRANE

33

USMENAODBRANA

RADA

34

EVIDENTIRANJEOCENA

35

EVIDENTIRANJEZAVRSNIHRADOVA

Slika 5. - Stablo poslova

3.3. Dijagram dekompozicije poslova praktičnog rada u pilot fabrici Kao što se na prethodnoj slici vidi, poslovi praktičnog rada u pilot fabrici dekomponuju se na sledeće poslovne funkcije:

• Definisanje teme, • Izrada praktičnog rada, • Odbrana praktičnog rada.

Na Slici 6. prikazan je dijagram dekompozicije najopštijeg nivoa.

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: Diplomci

5/28/20046/5/2015

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A-0


Ispitna prijava

Uputstvo za praktican rad

Uputstvo zaobranu rada

Upitnik

Broj ispita s tudenata

Podac i o raspoloz ivosti nastavnika

Zavrsni rad

Zapisnik

Mentor

Student

Zadatak

Zavrsni rad



Uputstva mentora

Predmetni nastavnik

Upitnik

Refernt za nastavu

Formular za zadatak

Uputstvapredmetnognastavnika

Mentor

Predmetni nastavnik

LiteraturaInformacije iz Pilot-fabrike

Broj ispita

Uplata

Evidenc ija skolarineIspitna prijava

Predmetni nastavnikReferent s tudentske sluzbe

1

DEFINISANJETEME

2

IZRADAZAVRSNOG

RADA

3

ODBRANA ZAVRSNOG

RADA

Slika 6. - Dijagram dekompozicije


33

Poštujući IDEF0 standard, odgovarajuće strelice predstavljaju setove dokumenata koje definišemo kao informacije. Svaka informacija na sledećem nivou deli se sve do nivoa aktivnosti, gde se kao strelice definišu konkretna dokumenta. 3.3.1. Definisanje teme Proces obuhvata formiranje grupa studenata za izradu praktičnog rada, definisanje mentora i utvrđivanje teme i radnog sadržaja zadatka. Dekompozicioni dijagram procesa je prikazan na slici 7, sa koga se vidi da se ova aktivnost dekomponuje na sledeće aktivnosti:

- formiranje grupa studenata - provera ispunjenosti uslova - definisanje mentora - definisanje rasporeda - definisanje zadatka rada

Horizontalne veze za poslove definisanje teme prikazane su na Slici 7.

NODE: TITLE: NUMBER:DEFINISANJE TEMEA1

Broj ispita studenata

Podaci o raspolozivosti nastavnika

Upitnik Upitnik

Informacija obroju grupa Formular za zadatak

Refernt za nastavu

Raspodelamentora posmerovima

MentorPredmetni nastavnik

Student

Evidencija uradjenih radova

Zadatak

Brojstudenata ugrupi

Prisutnistudenti

Uputstva predmetnog nastavnika

11

FORMIRANJEGRUPA

STUDENATA

12

PROVERAISPUNJENOSTI

USLOVA

13

DEFINISANJEMENTORA

14

DEFINISANJERASPOREDA

15

DEFINISANJEZADATKA

RADA

Slika 7. - Dijagram dekompozicije za poslove definisanje teme

FORMIRANJE GRUPA STUDENATA - Studenti na prvom času predavanja dobijaju upitnik u kome sami daju predlog sastava grupe, pilot-fabrike i predmeta koji bi najviše bili zastupljeni u radu. PROVERA ISPUNJENOSTI USLOVA - Na bazi popunjenih upitnika predmetni nastavnik vrši potvrdu sastava grupa na osnovu broja položenih ispita.


34

DEFINISANJE MENTORA - Na osnovu raspodele mentorima po centrima, kao i predmeta za koji su se studenti izjasnili u upitniku, predmetni nastavnik određuje mentora za svaku grupu. DEFINISANJE RASPODELE - Na osnovu obaveza profesora u zimskom odn. letnjem semestru određuje se broj grupa koje taj profesor može mentorski da prati u izradi rada, po centrima. DEFINISANJE ZADATKA RADA - Mentor definiše temu i radni sadržaj zadatka; popunjava (za svaka grupu posebno) obrazac o izdatom praktičnom radu i dostavlja ga studentima. Tek po dobijanju teme studenti stiču uslov za prve konsultacije sa mentorom. Izdavanje tema se vrši u dva termina:

- novembar mesec (u ovom terminu temu dobijaju studenti koji ispunjavaju redovan uslov za upis V semestra prema statutu Škole, tj. sa najviše dva preneta ispita (samo iz druge godine)),

- januar mesec (u ovom terminu temu dobijaju ostali studenti). 3.3.2. Poslovi izrade završnog rada Nakon izdavanja teme i dobijanja uputstava za izradu rada od strane mentora studenti pristupaju izradi praktičnog rada. Ukupno angažovanje studenata u izradi praktičnog rada obuhvata samostalni rad studenata u pilot-fabrikama, samostalni rad studenata van pilot-fabrika i konsultacije sa mentorom i predmetnim nastavnikom. Na slici 8 prikazan je dekompozicioni dijagram Izrade praktičnog rada, gde se uočava raščlanjavanje na podaktivnosti:

- konsultacije sa mentorom, - izrada rada, - konsultacije sa predmetnim nastavnikom

Poslovi izrade završnog rada prikazani su na Slici 8.


35

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: Diplomci

5/28/20046/5/2015

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:IZRADA ZAVRSNOG RADAA2

Literatura

Instrukc ijementora

Informacije iz Pilot-fabrike

Instrukc ije predmetnognastanika

Uputstvamentora

Uputstvapredmetnognastavnika

StudentPredmetni nastavnik

Mentor

Zadatak

Zavrsni rad

21

KONSULTACIJESA MENTOROM

22

IZRADARADA

23

KONSULTACIJESA PREDMETNIMNASTAVNIKOM

Slika 8 - Dekompozicioni dijagram za poslove izrade završnog rada

KONSULTACIJE SA MENTOROM - Po dobijanju teme studenti stiču uslov za prve konsultacije sa mentorom. Mentor stručno prati izradu rada. Kada mentor verifikuje rad, isti kontroliše predmetni nastavnik. IZRADA RADA - Pri izradi rada studenti se moraju pridržavati metodološke strukture rada koja podrazumeva sledeće celine, čija je detaljna razrada uslovljena specifičnostima određene teme rada:

- Uvod, - Snimanje postojećeg stanja u pilot-fabrikama, - Analiza snimljenog stanja, - Projektovanje mera za poboljšanje postojećeg stanja, - Sprovođenje projektovanih mera u realnim uslovima u Pilot-fabrici, - Analiza efekata sprovedenih mera, - Zaključak, - Literatura, - Prilozi.

Prilikom tehničke obrade rada potrebno je pridržavati se tipizirane forme rada i voditi računa o estetskoj strani rada. Studenti samostalno organizuju odlaske u pilot-fabriku, prema potrebi koju nameće dinamika rada definisana od strane mentora.


36

U pilot-fabrici studenti uspostavljaju kontakt sa predstavnikom fabrike (lice koje studenti sami delegiraju ili na preporuku predmetnog nastavnika i mentora). Pri prvom odlasku u pilot-fabriku studenti predočavaju predstavniku fabrike svrhu svog dolaska (izrada praktičnog rada), informišu ga o temi i o očekivanom obimu svog angažovanja, na osnovu čega se studenti dalje upućuju na realizaciju rada. KONSULTACIJE SA PREDMETNIM NASTAVNIKOM - Prilikom konsultacija predmetni nastavnik prati da li rad zadovoljava propisanu formu i pravila tehničke obrade rada. Nakon verifikovanja od strane predmetnog nastavnika, studenti mogu prijaviti ispit i pristupiti odbrani. 3.3.3. Poslovi obrade završnog rada Aktivnost Odbrana praktičnog rada predtstavljena je dekompozicionim dijagramom na slici 10. Ova aktivnost sastoji se iz:

- provera ispunjenosti uslova za odbranu - zakazivanje usmene odbrane - usmena odbrana rada - evidentiranje ocena - evidentiranje zavrsnih radova

Dekompozicioni dijagram za poslove obrade završnog rada prikazan je na Slici 9.


37

USED AT: AUTHOR: DATE:

REV:PROJECT: Diplomci5/28/20046/5/2015

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:ODBRANA ZAVRSNOG RADAA3

Ispitnaprijava

Ispitna prijava

Student

Zapisnik

Zavrsni radZavrsni rad

Evidenc ijauradjenihradova

Refernt za nastavuReferentstudentskesluzbe

Predmetninastavnik

Informacija oispunjenostius lova

Terminodbranerada

Broj ispita

Uplata

Evidenc ija skolarine

Uputstvo za obranu rada

31

PROVERA ISPUNJENOSTI

USLOVA ZAODBRANU

32

ZAKAZIVANJEUSMENE

ODBRANE

33

USMENAODBRANA

RADA

34

EVIDENTIRANJEOCENA

35

EVIDENTIRANJEZAVRSNIHRADOVA

Slika 9. - Dekompozicioni dijagram za poslove obrada završnog rada

PROVERA ISPUNJENOSTI USLOVA ZA ODBRANU - Nakon verifikacije rada od strane mentora i predmetnog nastavnika, referent za studentska pitanja proverava da li svi studenti zadovoljavaju uslov za odbranu zavrsnog rada. Uslovi za odbranu rada su:

- Urađen praktičan rad koji je verifikovan od strane mentora i predmetnog nastavnika u pogledu otpoštovanog sadržaja rada, stručnog nivoa rada, praktičnosti i tehničke obrade,

- Predata 4 ukoričena primerka praktičnog rada, po jedan primerak za svakog člana komisije.

- Da studenti imaju 19 položenih ispita, tj. da nemaju zaostale ispite iz druge godine ili petog semestra. Izuzetno može se odobriti odbrana rada studentu koji ima najviše jedan nepoložen ispit iz predmeta koji ne tangira oblast praktičnog rada

- Overen peti semestar, - Izvršena uplata za odbranu, - Prijavljen ispit iz predmeta Praktičan rad u pilot-fabrici.

. ZAKAZIVANJE USMENE ODBRANE - Nakon ispunjenja svih uslova, predmetni nastavnik utvrdjuje sastav komisije za odbranu rada i na osnovu raspoloživosti članova


38

komisije određuje termin odbrane rada. O terminu obaveštava studente i članove komisije. USMENA ODBRANA RADA - Studenti usmeno izlažu rad pred komisijom koju čine mentor, predmetni nastavnik, nastavnik - treći član i predstavnik pilot-fabrike. Svaki student pojedinačno dobija ocenu koja se unosi u ispitnu prijavu i zapisnik. Odbrana se održava u prostorijama Škole. Studenti uz pomoć predmetnog nastavnika obezbeđuju tehničke uslove za izvođenje odbrane. Predmetni nastavnik vodi odbranu (otvara odbranu, predstavlja članove komisije i studente, daje reč studentima, daje reč članovima komisije da ispituju studente, saopštava ocene studentima). Studenti sami organizuju svoje izlaganje u smislu međusobne podele zaduženja članova grupe i sadržaja izlaganja. Nakon izlaganja rada od strane studenata komisija ispituje studente. Komisija ocenjuje studente i to svakog pojedinačno prema sledećim kriterijumima:

- kvalitet (stručni nivo) rada u celini, - pojedinačno angažovanje u toku izrade rada (redovnost i aktivnost na

konsultacijama, aktivnost u pilot-fabrici, …), - kvalitet odbrane rada (izlaganje i odgovaranje na pitanja), - tehnička obrađenost rada.

EVIDENTIRANJE OCENA - Predmetni nastavnik nakon odbrane rada, popunjava ispitnu prijavu i zapisnik. EVIDENTIRANJE ZAVRŠNIH RADOVA - Predmetni nastavnik nakon odbrane rada, rad prosleđuje referentu biblioteke koji podatke o radu unosi u evidenciju urađenih radova. Radovi se evidentiraju i odlažu u poseban deo biblioteke. 4. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK Poslovni procesi koji su sistematizovani, opisani i grafički predstavljeni IDEF0 metodom treba da omoguće upravljačkim strukturama i donosiocima odluka stalan nadzor. To ukazuje na neophodnost pronalaženja novih pravaca razvoja i transfer znanja i tehnologija radi unapređenja savremene prakse. Funkcionalna integracija procesa, primena jedinstvenih standarda u radu službi i servisa i podizanje kvaliteta rada moglo bi biti postignuto kroz:

• uvođenje QMS • izradu informacionog sistema • donošenje poslovnih odluka primenom OLAP-a i Data mining-a tj. postupka

otkrivanja znanja u podacima smeštenim u bazama


39

• integrisanje akademskog, preduzetničkog i administrativnog podsistema u funkcionalnu celinu

• efikasno korišćenje ljudskih resursa, planiranje i praćenje nastavnog kadra ZAHVALNICA Ovaj rad je podržan od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u okviru projekata No.TR-34009 i TR1653014. LITERATURA [1] Veljović A., Uvod u informacione sisteme i baze podataka, Tehnički fakultet Čačak, 2011. [2] Veljović A., Projektovanje informacionih sistema, Kompjuter biblioteka, Čačak 2003 [3] Kim, S.-H., Jang, K.-J. (2002) Designing performance analysis and IDEFO for enterprise modeling in BPR. International Journal of Production Economics, vol. 76, i. 2, p. 121-133.. [4] Marca, D.A., McGowan, C.L. IDEFO –SADT Business Process and Enterprise Modelling. Eclectic Solutions Corporation, 1993. p. 392. [5] www.idef.com.

http://www.idef.com/


40

4. Nacionalna konferenci ja sa međunarodni m učešće m Fakul te t t ehničkih nauka u Čačku, 29 .09-01 .10 . 2017 .

4 t h Nat ional Conference With Internat ional Part i c ipat ion


41

RPPO17

UDK: 004.89:519.711 Stručni rad 004.855:37.018.43

E-UČENJE I IMPLEMENTACIJA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

E-LEARNING AND IMPLEMENTATION OF THE

ARTIFICIAL INTELLIGENCE

Jasmina Dj. Novakovic1, Alempije Veljović2 , Vladimir Veljovic3, Gordana Tanaskovic4

1,4Beogradska poslovna skola, Visoka škola strukovnih studija 2,3Fakultet tehničkih nauka u Čačku

[email protected], [email protected], [email protected], [email protected]

Apstrakt: Danas su naširoko podržani sistemi e-učenja koji imaju implementiranu veštačku inteligenciju od strane zaposlenih u obrazovnim institucijama kako bi se osiguralo bolje prezentovanje i savladavanje gradiva u različitim obrazovnim aktivnostima. U kontekstu obavljenih naučnih istraživanja, pozitivni rezultati često podstiču obrazovne institucije da primenjuju svoje inteligentne sisteme e-učenja na različite tipove kurseva. Svoje rezultate o prednosti veštačkih inteligentnih sistema obrazovne institucije prezentuju u posebnoj obrazovnoj oblasti, koja se bavi ovom tematikom. Uopšteno, čini se da će budućnost obrazovanja zavisiti o važnim, multidisciplinarnim područjima istraživanja poput veštačke inteligencije. Ključne reči: veštačka inteligencija, e-učenje, inteligencije roja, neuronske mreže. Abstract: E-learning systems with implemented artificial intelligence are widely supported by educational institutions in order to ensure better teaching and learning experiences in various educational activities. In the context of scientific research, positive results often encourage educational institutions to apply their intelligent e-learning systems to different types of courses. Educational institutions present their results on the advantages of artificial intelligent systems in a special educational area that deals with this topic. In general, it seems that the future of education will depend on important, multidisciplinary areas of research, such as artificial intelligence. Key words: artificial intelligence, e-learning, neural networks, swarm intelligence. 1. UVOD Danas, računarski orijentisana tehnologija ima važnu ulogu u oblikovanju funkcije obrazovanja i poboljšanju iskustava u nastavi i učenju. Danas se u velikoj meri


42

primenjuje e-učenje za postizanje željenih obrazovnih ishoda u različitim obrazovnim uslovima [1, 2]. Uopšteno, pojedinci su svesni novih praktičnih načina na brži pristup željenoj informaciji i deljenje te informacije sa svima u svetu, zahvaljujući računarski orijentisanim obrazovnim pristupima, metodama ili tehnikama. Naravno, i komunikacione tehnologije poput interneta imaju važnu ulogu u omogućavanju svih tih promena i razvoja. Osim toga, sve veća primena veštačke inteligencije u gotovo svim poljima je još nešto što treba uzeti u obzir. Kao digitalna metoda simuliranja ljudskog razmišljanja i ponašanja, kao i prirodne dinamike, polje veštačke inteligencije izražen je trend istraživanja koji će oblikovati svet u budućnosti. Čak i danas, ona se naširoko koristi za multidisciplinarne svrhe kako bi se postigao bolji pristup rešavanju u određenim problemima. Kada se ispituje u kontekstu obrazovnih studija, veštačka inteligencija se često koristi kako bi se razvili efikasniji i napredniji sistemi e-učenja. Kada istražujemo odgovarajuću literaturu, tu je moguće pronaći mnoga naučna istraživanja koja su koristila različite pristupe, metode ili tehnike veštačke inteligencije [3, 4]. Jasno je da korišćenje veštačke inteligencije u obrazovanju pruža mnoge prednosti nastavnicima i istraživačima s obzirom da im omogućava da reše mnoge probleme, zahvaljujući matematički i logički naprednom načinu rešavanja. Danas, obrazovne institucije često vole da projektuju sisteme učenja sa podržanom veštačkom inteligencijom i da je primene na različite kurseve ili obrazovne aktivnosti s ciljem poboljšanja iskustava učenja. Iz dana u dan, sve više se naglašava učiteljska uloga i uloga učenika u obrazovnim aktivnostima. Korišćenje emotivno svesnih, inteligentnih pristupa nedavno je objavljeno u odgovarajućoj literaturi [5]. Uopšteno, rezultati izvedenih naučnih istraživanja pokazuju pozitivne rezultate, što je znak za da će budućnost obrazovanja biti utemeljena i na veštačkoj inteligenciji. 2. UTICAJ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE NA E-UČENJE Softver za e-učenje, koji su osmislili i razvili autori, imaju inteligentni mehanizam za poboljšanje učenja kod učenika. Glavni cilj ovog mehanizma je odrediti odgovarajuće digitalne materijale koji će biti pregledani tokom procesa e-učenja. Kako bi se osigurala primena dve različite tehnike veštačke inteligencije: veštačka neuronska mreža i algoritam za optimizaciju kognitivnog razvoja, potrebno je stvoriti softver za hibridni evaluacijski pristup e-učenja. Može se odrediti mehanizam vrednovanja zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji će biti sposoban da odredi koji materijal će biti prosleđen u zavisnosti od nivoa savladavanja gradiva učenika. Kako bi se postigao taj mehanizam, za svaki digitalni materijal za kurs (predavanja, ispiti, kvizovi ... itd.) učitelj definiše odgovarajuće poene. Tokom procesa e-učenja učenici mogu dobiti ili izgubiti određeni broj poena prelazeći gradivo koje pruža dodeljeni digitalni materijal. Softver prikuplja poene kako bi se


43

dobile vrednosti učenja za svakog učenika. Takođe, moguće je da učitelj definiše istovremeno i novi tip učenja i novu kategoriju materijala. Što se tiče inteligentne procene mehanizma hibridnog sistema, formira se hibridni mehanizam vrednovanja pomoću dve tehnike nazvane veštačka neuronska mreža i algoritam za optimizaciju kognitivnog razvoja. U ovom trenutku, algoritam za optimizaciju kognitivnog razvoja koristi se za obuku veštačkog modela neuronske mreže, koji se može prilagoditi za davanje odgovarajućeg izlaza za primljene ulazne vrednosti. Ukratko, veštački model neuronske mreže ima ulaze, koji se automatski ažuriraju prema aktivnim digitalnim materijalima koje učenici savladavaju i dobijaju odgovarajuće poene na njima. Model tada može odrediti izlazne vrednosti u skladu sa nivoima različitih tipova učenja vrednovanjem svaki put primljenih ulaznih vrednosti. Opštu strukturu modela veštačke neuronske mreže može promeniti nastavnici prema željenim obrazovnim postavkama. O veštačkim neuronskim mrežama više se može naći u sledećim radovima [6, 7]. Model veštačke neuronske mreže treniran je s podacima za trening i smešten je u infrastrukturu softvera za e-učenje. Ovaj se skup podataka može ažurirati s dodatnim skupovima podataka od strane nastavnika. Učitelji su osposobljeni za punjenje modela sa primerima izlaznih vrednosti prema različitim scenarijima uspeha za različite digitalne materijale. Algoritam za optimizaciju kognitivnog razvoja, koji je novi veštaki inteligentni optimizacijski algoritam, ima funkciju osposobljavanja veštačkog modela neuronske mreže. U kontekstu procesa treninga, podešavaju se parametri veštačke neuronske mreže. Jedan od pristupa je da se model trenira pomoću kriterija srednjeg kvadrata koji se fokusira na razliku između dobivenih i željenih izlaznih vrednosti. Algoritam za optimizaciju kognitivnog razvoja tipičan je optimizacijski algoritam zasnovan na inteligenciji roja (eng. swarm intelligence). Za više informacija o inteligenciji rojeva mogu se pročitati sledeći radovi [8, 9]. Inteligentni mehanizam procenjivanja dotadašnjeg uspeha učenika i određivanje digitalnih materijala koji će se dostavljati obavlja se na sledeći način: nakon treninga, veštačka neuronska mreža daje rezultate za svaki učinak studenata nad pregledanim materijalima. Nakon sakupljenih bodova na osnovu nekoliko materijala na određenom predmetu, moguće je da softver utvrdi da je li učenik uspešan dovoljno ili ne na određenom predmetu. Prema tom kriterijumu, inteligentni evaluacijski mehanizam tada bira materijal koji najviše odgovara da se sledeći pogleda na platformi za e-učenje. Prilikom odabira najprikladnijeg materijala koji će se pogledati sledeći, razmatra se kategorija koja se odnosi na najniži nivo naučenog i odabira se slučajan materijal iz te kategorije. U ovom trenutku, visoki prioritet se daje materijalima s niskim brojem prikaza i niskom važnosti bodova. Moguće je da digitalni materijal ima više od jednu oznaku kategorije, ali sistem ga može odabrati za pregled; ako student ima nisku ocenu. S druge strane, sistem može postupati slučajno kako bi odabrao materijal; u slučaju jednakosti među materijalima.


44

3. NEURONSKE MREŽE

Ove mreže nastale su iz težnje za razvijanjem matematičkih struktura koje bi bile u mogućnosti da oponašaju rad ljudskog mozga, kao i da koriste te strukture u rešavanju praktičnih problema. Postoji više različitih vrsta neuronskih mreža, ali ih sve možemo svrstati u statičke ili dinamičke neuronske mreže. Biološki neuron, poslužio je kao model za veštački neuron. Biološki neuron se može pojednostavljeno prikazati kao stanica sastavljena od tela (soma), velikog broja dendrita i aksona. Telo biološkog neurona ima nukleon koji sadrži informaciju o nasleđenim obeležijima i plazmu koja omogućava produkovanje signala potrebnih neuronu, dok se akson može prikazati kao tanka cevčica čiji je jedan kraj povezan na telo neurona, a drugi se deli na niz grana. Krajevi ovih grana završavaju se malim zadebljanjima koja najčešće dodiruje dendrite, a ređe telo neurona. Sinapsa se naziva mali razmak između završetka aksona prethodnog neurona i dendrita ili tela sledećeg neurona. Kroz dendrite neuron prima impulse od ostalih neurona, a signale koje proizvodi telo predaje preko aksona. Kod biološkog neurona funkcija aksona je da formira sinaptičke veze s drugim neuronima. Telo neurona generiše impulse koji putuju kroz akson do sinapsi i ti signali dolaze do dendrita zavisno o sinaptičkom prenosu koji je uslovljen većim brojem faktora, između ostalih i ranijim sinaptičkim prenosima. Na određen način, sinapse predstavljaju memorijske članove biološke neuronske mreže. Signali koji dođu do tela drugog neurona, mogu biti pobuđujući ili smirujući. Ako je zbir signala pobuđujući, telo neurona će generisati impulse prema drugima neuronima. Možemo zaključiti da se rad biološkog neurona odvija kroz dve operacije: sinaptička operacija (pridodavanje važnosti ulaznim signalima u neuron) i somatska operacija („sabiranje“ ulaznih signala i generisanje impulsa zavisno o rezultatu). Dati prikaz biološkog neurona uopšteno prikazuje njegov rad i postavlja okvir u kojem su se razvili prvi modeli veštačkih neurona. Neuronska mreža je skup veštačkih neurona koji su međusobno povezani i interaktivni kroz operacije obrade signala. Ova mreža je uređena po uzoru na rad ljudskog mozga. Za veštački neuron se može reći da idejom oponaša osnovne funkcije biološkog neurona, gde se telo biološkog neurona zamenjuje sumatorom, ulogu dendrita preuzimaju ulazi u sumator, izlaz sumatora je akson veštačkog neurona, a uloga praga osetljivosti bioloških neurona preslikava se na tzv. aktivacijske funkcije. Na slici 1 predstavljena je struktura veštačkog neurona. Funkcijske sinaptičke veze biološkog neurona sa njegovom okolinom preslikavaju se na težinske faktore, preko kojih se i ostvaruje veza veštačkog neurona sa njegovom okolinom.


45

Slika 1: Veštački neuron, na osnovu Umjetne neuronske mreže,

http://www.tsrb.hr/meha/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid

4. INTELIGENCIJA ROJEVA Kennedy i Eberhart 1995 godine prvi put su opisali tehniku optimizacije roja [10], koja vodi poreklo od dva odvojena koncepta: (1) inteligencija roja koja se zasniva na posmatranju rojeva živih organizama (na primer ptica, pčela ili riba), (2) evolucioni algoritmi. Prednost metode optimizacije funkcija korišćenjem inteligencije roja jeste u tome što ne zahteva izračunavanje prvog izvoda kao što to zahtevaju postupci koji su zasnovani na gradijentu. Optimizacija predstavlja postupak sa kojim se nalazi maksimum ili minimum neke funkcije ili nekog procesa. U mnogim naučnim oblastima kao što su fizika, hemija, ekonomija ili proizvodnja postupci optimizacije koriste se gde se za cilj ima maksimizacija efikasnosti, proizvodnje ili neke druge mere. Optimizacija se može odnositi ili na maksimizaciju ili na minimizaciju: maksimizacija funkcije f je ekvivalentno sa minimizacijom funkcije –f [11]. Zadatak minimizacije je sledeći: za dato Rn R pronaći tako da bude zadovoljeno Za zadatak maksimizacije se definiše: za dato f: Rn R pronaći tako da bude zadovoljeno




46

Domen Rn naziva se prostorom za pretragu funkcije f (prostor parametara), tako da za svaki element iz Rn je jedno potencijalno rešenje, dok označava optimalno rešenje. Vrednost n označava broj dimenzija prostora za pretragu. Takođe, n označava i broj parametara koji su uključeni u optimizaciju. Funkcija f je funkcija za optimizaciju, i ona preslikava prostor za pretragu na funkcijski prostor. Funkcijski prostor se preslikava na fitnes prostor, dodeljujući jedinstvenu fitnes vrednost svakom skupu parametara. Tako dobijena fitnes vrednost određuje optimalnost skupa parametara za željeni zadatak. U velikoj većini slučajeva funkcijski prostor može se direktno preslikati na fitnes prostor. Slika 2 prikazuje veoma jednostavan primer optimizacije, i to jednu izabranu oblast funkcije f. Funkcija f preslikava jednodimenzionalan prostor parametara (skup realnih brojeva R na x osi) na jednodimenzionalni funkcijski prostor (skup realnih brojeva na vertikalnoj y osi). Na x osi vrednosti predstavljaju potencijalne kandidate za rešenja, dok vrednosti na y osi predstavljaju rezultate funkcije za optimizaciju kad se ispituju pojedini kandidati za rešenje. Ovako prikazan dijagram na slici predstavlja fitnes prostor problema za optimizaciju. Fitnes prostor prikazuje n-dimenzionalni prostor parametara u zavisnosti od jednodimenzionalnog fitnesa za svaki od parametara.

Slika 2. Funkcija koja se optimizira

Takođe, slika 2 osim globalnog maksimuma prikazuje i nekoliko lokalnih maksimuma. Lokalni maksimum je kandidat za rešenje koji ima veći fitnes od bilo kog kandidata za rešenje u nekoj oblasti prostora za pretragu. Mnogi algoritmi za optimizaciju dizajnirani su samo za pronalaženje lokalne ekstremne vednosti funkcije, i ignorišu postojanje drugih lokalnih maksimuma i globalnog maksimuma. Algoritam koji je zasnovan na inteligenciji roja, pronalazi globalni maksimum.

5. ZAKLJUČAK Sistemi za e-učenje ispoljavaju inteligentno ponašanje ako imaju sposobnost adaptacije resursa učenja svakom pojedinačnom studentu. U radu je prikazano da se mogu realizovati sistemi koji ispoljavaju inteligentno ponašanje, kroz različite oblike adaptivnosti i individualizacije procesa učenja.


47

ZAHVALNICA Ovaj rad je podržan od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u okviru projekata No.TR-34009 i TR1653014. LITERATURA Trelease, R. B. (2015). Essential E-Learning and M-Learning Methods for Teaching

Anatomy. In Teaching Anatomy (pp. 247-258). Springer International Publishing. Wang, T. S. (2013). Design and assessment of joyful mobile navigation systems

based on TAM and integrating learning models applied on ecological teaching activity. Eurasia Journal of Mathematics, Science & Technology Education, 9(2), 201-212.

Graesser, A. C., Chipman, P., Haynes, B. C., & Olney, A. (2005). AutoTutor: An intelligent tutoring system with mixed-initiative dialogue. Education, IEEE Transactions on, 48(4), 612-618.

Jain, G. P., Gurupur, V. P., Schroeder, J. L., & Faulkenberry, E. D. (2014). Artificial intelligence-based student learning evaluation: a concept map-based approach for analyzing a student's understanding of a topic. Learning Technologies, IEEE Transactions on, 7(3), 267-279.

Harley, J. M., Lajoie, S. P., Frasson, C., & Hall, N. C. (2015). An Integrated Emotion-Aware Framework for Intelligent Tutoring Systems. In Artificial Intelligence in Education (pp. 616-619). Springer International Publishing.

Schmidhuber, J. (2015). Deep learning in neural networks: An overview. Neural Networks, 61, 85-117.

Tino, P., Benuskova, L., & Sperduti, A. (2015). Artificial Neural Network Models. In Springer Handbook of Computational Intelligence (pp. 455-471). Springer Berlin Heidelberg.

Blum, C., & Li, X. (2008). Swarm intelligence in optimization (pp. 43-85). Springer Berlin Heidelberg.

Mishra, B. S. P., Dehuri, S., & Cho, S. B. (2015). Swarm Intelligence in Multiple and Many Objectives Optimization: A Survey and Topical Study on EEG Signal Analysis. In Multi-objective Swarm Intelligence (pp. 27-73). Springer Berlin Heidelberg.

Kennedy, J. & Eberhart R. (1995). Particle Swarm Optimization. In Proceedings of the IEEE International Conference on Neural Networks, volume IV, pages 1942-1948, Piscataway, NJ 1995, IEEE press.

Kennedy, J., Eberhart, R., & Shi, Y. (2001). Swarm Intelligence, Morgan Kaufman.


48

4 . Nacionalna konferenci ja sa međunarodnim učešćem Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 29 .09-01 .10 . 2017 .



49

RPPO17

UDK: 004.4`22:37.018.43 Stručni rad

SOFTVERSKI ALATI I SISTEMI ZA PODRŠKU ELEKTRONSKOM UČENJU

SOFTWARE TOOLS AND SYTEMS FOR SUPPORT TO

ELECTRONIC LEARNING

Slavoljub Milovanović Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu

[email protected] Apstrakt: Od pojave interneta postalo je jasno da će ovaj novi i jedinstveni medij značajno uticati na buduće trendove u obrazovanju, naročito u elektronskom obrazovanju i učenju (e-učenje). U tom smislu, nastali su i dalje se razvijaju brojni sistemi bazirani na veb tehnologiji koji iz korena menjaju način na koji se ljudi obrazuju i stiču nova znanja i veštine. U mnogim razvijenim zemljama su pokrenute inicijative koje označavaju revoluciju u korišćenju novih tehnologija i sistema u školama. Nove tehnologije, kao što su multimedija i Internet, nameću potrebu novih nastavnih sredstava i metoda u nastavnom procesu. Škole i fakulteti se moraju pripremiti za novi koncept učenja i studiranja uz internet i podršku savremenih informacionih tehnologija (IT). U ovom radu se govori o IT alatima koji se koriste kao pomoć u e-učenju i o kreiranju sistema za ovakav vid savremenog učenja. Ključne reči: E-učenje, internet, softverski alati i sistemi za e-učenje, videokonferencije Abstract: Since the advent of the Internet it has become clear that this new and unique medium significantly affect future trends in education, especially in electronic education and learning (e-learning). In this sense, a number of environments based on web technology have emerged and continue to develop. The environments reinvent the way people are educated and acquire new knowledge and skills. In many developed countries there have been initiatives that mark a revolution in the use of new technologies in schools. New technologies, such as multimedia and the Internet, impose the need for new teaching tools and methods in the teaching process. Schools and universities must be prepared for a new concept of learning and studying with the Internet and the support of modern information technologies (IT). This paper discusses the IT tools used as a support in e-learning and creating an systems for this kind of contemporary learning. Key words: E-learning, internet, software tools and systems for e-learning, videoconferences


50

1. UVOD Učenje putem interneta ili obuka zasnova na vebu je oblik edukacije u kome se nastavni sadržaji prezentiraju polaznicima putem ove globalne mreže. Osnovni preduslov je da učesnici obrazovnog procesa poseduju računar i internet konekciju. Softverska podrška ovakvom vidu edukacije su courseware alati koji omogućavaju skladištenje obrazovnih sadržaja na veb server, odnosno veb sajt obrazovne ustanove. Ovi alati omogućavaju povezivanje obrazovnih sadržaja, komunikaciju među učesnicima obrazovnih procesa, upravljanje procesom učenja i proveru znanja kroz razne testove. Korišćenje veb tehnologije se smatra najboljim i najpopularnijim načinom prezentacije sadržaja za elektronsko učenje. Učenicima se prikazuju materijali za učenje, ukoliko za vreme trajanja nije potreban personalni kontakt između učenika i učitelja. Informacije koje se nalaze na veb stranama, osim teksta, uključuju i ostale multimedijalne elemente, kao što su: grafika, muzika, zvučni efekti, video, animacije. Veb strane na kojima je prezentiran nastavni sadržaj imaju i hiperlinkove do drugih veb strana koje omogućavaju učenicima da dođu do dodatnih informacija o nekim delovima tog sadržaja. Učenici mogu sačuvati sadržaje na svom računaru ili ih koristiti onlajn, dok se sadržaj kursa nalazi na serveru. Iz tih razloga, učenici mogu raditi tempom koji im najviše odgovara i posećivati veb strane sa sadržajem kursa, kad god to požele. Neke informacije se mogu nalaziti na veb stranama duže vreme, dok se neke češće menjaju, zavisno od vrste sadržaja. [7] Na osnovu svega ovoga možemo slobodno konstatovati da virtuelni univerzitet danas nije samo ideja, nego oblast konkretnih razvojnih projekata. Ukratko, prednosti ovakvog metoda učenja i distribucije nastavnih materijala su: brza distribucija nastavnog sadržaja, veb pristup ponuđenom materijalu u svako doba, uključivanje multimedijanih sadržaja, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe istovremeno, mogućnost povezivanja multimedijalnog sadržaja, jednostavnost obnavljanja i publikacije sadržaja, mogućnost administriranja pristupom, interaktivnost sadržaja itd. [3] Kod obrazovanja baziranog na vebu mogu se koristiti različiti načini i alati za komunikaciju sa učenicima kao što su: elektronska pošta (e-mail), mailing liste, onlajn forumi, chat servisi, Viki, Blog, Podcast i socijalni softver. Osim toga, od učenika se može zahtevati da povremeno prisustvuju telekonferencijama ili videokonferencijama, da bi sa ostalim učenicima raspravljali o pitanjima koja su povezana sa sadržajem koji se obrađuje. U narednim odeljcima biće reči o navedenim alatima i kreiranju sistema za učenje zasnovano na vebu. 2. KREIRANJE SISTEMA ZA UČENJE ZASNOVANO NA VEBU Internet je snažno sredstvo za angažovanje misaonih aktivnosti studenata i učenika. Pojedinci ili grupe studenata mogu sarađivati na projektima, studenti mogu izraziti svoja sopstvena interesovanja, preuzimajući odgovornost za prikupljanje informacija. Svako može komunicirati sa svojim vršnjacima, pa i ekspertima iz raznih zemalja, što je i osnovna prednost korišćenja interneta u oblasti obrazovanja. Za nastavnika (instruktora), Internet otvara elektronska vrata ka resursima za učenje, i ka praktičnim iskustvima koja su ranije bila nedostupna. Bez obzira koliko je specijalizovano područje interesovanja,


51

na Internetu uvek ima neko ko može ukazati na upotrebljive resurse. Puni potencijal Interneta se još uvek istražuje i smatra se da su njegove mogućnosti, naročito u oblasti obrazovanja ogromne. Internet i veb tehnologije danas obezbedjuju platformu za razvoj sistema e-učenja koji bi podržao tri vrste, ili formata, praktičnih aktivnosti učenja [1]: 1. Hotliste – Izrada hotliste je prvi korak za tekuću aktivnost učenja, a sastoji se u

prostom sastavljanju liste resursa na vebu. To je kao da za određeni zadatak, ili temu, donesete iz biblioteke više knjiga sa sadržajima koji su relevantni za izradu zadatka ili obradu teme. Time se obezbeđuje dopunjavanje tradicionalnih nastavnih materijala, izbegavanje da studenti gube vreme u surfovanju po vebu, sveža informacija po izboru i interesovanju studenta, eliminacija fotokopiranja nastavnih materijala.

2. Multimedijska sveska omogućava prikupljanje raznih izvora informacija i njihovo organizovanje u različite kategorije kao što su fotografije, mape, izreke, priče, činjenice, audioklipovi, videoklipovi itd. Studenti zatim mogu da biraju informacije o temama o kojima uče i pišu, i da ove informacije ugrađuju u svoje radove i projekte, kao što su školske novine i različiti izveštaji. Ovaj format aktivnosti na vebu je koristan pre svega za one oblasti o kojima studenti već poseduju neko znanje. Multimedijalna sveska ima značajne prednosti: čitava aktivnost je usredsređena na studenta; studenti biraju aspekte i teme koji lično njih najviše interesuju; studenti imaju mogućnost da upotrebljavaju multimedijalne alatke; studenti mogu da naprave interesantne izveštaje i prezentacije, jer su im dostupne informacije iz različitih oblasti, ali sagledane iz različitih uglova.

3. WebQuest (rešavanje problema) – Ova metoda se može primeniti na neku kompleksniju temu koja zahteva dublju analizu. Pre deljenja odeljenja na grupe, svi studenti proučavaju osnovnu informaciju o temi (problemu). Nastavnik/instruktor prikuplja veb stranice i kategoriše ih prema posebnim ulogama, zadacima ili aspektima. Male grupe, pojedinci ili parovi studenata zadužuju se kao «eksperti» za jedan aspekt problema za koji se osposobljavaju čitanjem i razumevanjem veb resursa. Kada se studenti ponovo okupe, oni otvaraju raspravu u cilju razmene, vrednovanja i sintetizovanja informacija koje su obradili. Nakon toga studenti izvršavaju aktivnosti kao što je slanje poruka elektronskom poštom ili nekim drugim komunikacionim alatom (konsultacije sa stručnim licima).

Za uspeh e-učenja zasnovanog na veb tehnologiji mora postojati višestrana podrška i uvažavanje između tehničkog, administrativnog i nastavnog osoblja u razvoju okruženja za podršku e-učenju. Za uvođenje sistema elektronskog učenja baziranog na vebu postoje određene etape (faze) kroz koje se mora proći, jer je to najbolji način da se e-učenje uspešno realizuje. Sledeće četiri etape su neophodne za uspešnu izgradnju ovog sistema [6]: 1. Dizajn. Za vreme faze dizajna, planiranje sadržaja kursa, objekata i pedagoških

mera je kompletno, jer se u ovoj fazi zamišlja i planira kako će učenje putem veba funkcionisati. Dizajneri kursa ili instruktori moraju biti odgovorni za ovu fazu


52

elektronskog učenja, i moraju je pažljivo dizajnirati, jer od ove faze zavisi uspeh ostalih etapa, a ujedno i kompletnog procesa učenja. Instruktori moraju imati predstavu o svim mogućnostima i ograničenjima sistema e-učenja.

2. Razvoj. Ova faza podrazumeva jedinstvo dizajna i skupa instrukcija koji će biti predstavljeni na ekranu. Uključuje kodiranje programa za učenje putem veba i podešavanje veb sistema. Instruktor mora biti konstantno dostupan za konsultovanje sa tehničkim osobljem.

3. Isporuka. Faza isporuke počinje onog trenutka kada je veb učenje zapravo predstavljeno obrazovnoj zajednci. Instruktor je primarna podrška krajnjim korisnicima u ovoj fazi. Krajnji korisnici, sa druge strane, treba da daju primedbe i sugestije ukoliko postoji bilo koja neusklađenost u procesu učenja.

4. Održavanje. Razlog postojanja faze održavanja je mogućnost poboljšanja kvaliteta veb učenja. Program učenja treba da se menja od strane instruktora, tehničkog osoblja i krajnjih korisnika, u cilju poboljšanja i povećanja efikasnosti.

Sa brzim širenjem različitih vidova elektronskog učenja, na tržištu se pojavio i veliki broj platformi različitih proizvođača ili sistema za upravljanje učenjem (LMS - Learning Management Systems). Njihova svrha je skladištenje, upravljanje i distribucija materijala za učenje koji je namenjen krajnjim korisnicima. Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment) je jedan od najpopularnijih i najkorišćenijih sistema otvorenog koda (open source) za upravljenje onlajn učenjem. U cilju standardizacije svih tih sistema i platformi, razvijen je SCORM (Sherable Content Object Reference Model) standard, koji daje odgovor na pitanje kako kreirati i struktuirati obrazovne sadržaje, ali i kako razvijati softverska rešenja u kojima ovi sadržaji nastaju. [9] 3. SOFTVERSKI ALATI ZA PODRŠKU ELEKTRONSKOM UČENJU Kada se govori o alatima za podršku elektronskom učenju, onda se u kontekstu primene, misli upravo na alate informaciono-komunikacionih tehnologija za obogaćivanje nastave i produbljivanje znanja. Neki od tih alata su: e-mail, mailing liste, online forumi, chat, Viki, Blog, Podcast, socijalni softver, telekonferencije i videokonferencije. [4] E-mail je najednostavniji oblik asinhrone komunikacije između nastavnika i učenika, a može se koristiti i za slanje materijala za učenje. Najviše se koristi kao servis za razmenu poruka između pojedinaca, a još češće se koristi kao dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti korišćenja elektronske pošte u obrazovnom procesu su: jednostavnost upotrebe i komunikacije, dovoljno vremena za razmišljanje i odgovor, mogućnost komunikacije između učenika i nastavnika u bilo koje vreme, bez istovremenog prisustva, kao što je to kod videokonferencija. Kod ovakvih kurseva, učenici mogu postavljati pitanja, slati komentare, predloge ili rešenja ne čekajući sledeće predavanje, kao kod tradicionalnog načina učenja. S druge strane, nastavnici mogu odgovarati na postavljena pitanja u vreme koje njima odgovara. Učenici su motivisani da postavljaju pitanja, traže objašnjenja i dodatnu pomoć i šalju rezultate obavljenih zadataka. E-pošta olakšava komunikaciju učenicima kojima bi bilo neprijatno da javno na času postave pitanja nastavniku. Niko u grupi ne mora znati da su


53

oni postavili pitanja nastavniku i zatražili dodatna objašnjenja vezana za temu koja se obrađuje. Još jedna značajna prednost korišćenja e-pošte kod elektronskog učenja, je što učenici imaju više vremena za diskusiju nego za vreme klasičnog časa. Kod tradicionalnog obrazovanja vreme predviđeno za diskusiju o nekoj temi je ograničeno obimom gradiva koje se mora obraditi za vreme jednog časa. Osim navedenih prednosti, neophodno je reći da e-pošta ima i određene nedostatke. Glavni nedostatak korišćenja e-pošte kao alata u procesu elektronskog učenja je odsustvo živog kontakta između polaznika kursa i predavača. Osim toga, poruke koje se šalju e-poštom ponekad se mogu pogrešno interpretirati, jer nedostaje lični kontakt. U svakoj komunikaciji važan je verbalni način prenosa poruke koji nedostaje kod komuniciranja e-poštom. Takođe, kreiranje e-mail-a zahteva duži vremenski period u odnosu na kreiranje sadržaja verbalnim putem. Mailing liste i onlajn forumi su slični i komplementarni alati koji se zajedno sa e-poštom mogu koristiti kod elektronskog učenja. Mailing liste su servis sa sličnim oblikom interakcije kao i kod e-mail-a. Ovaj alat obezbeđuje jednostavnost u korišćenju, prilagođen je za rad sa grupom, a omogućava i deljenje studenata u nekoliko manjih grupa na osnovu određenih srodnih karakteristika. Pojedinci šalju poruke na mailing listu, a primaju kopije svih poruka poslatih tamo. Može se koristiti za kolaborativne diskusije, rasprave, pa i osposobljavanje u okviru zajednica za učenje. Međutim, suviše velike grupe mogu više ometati nego pomoći procesu učenja. Onlajn forumi omogućavaju javne rasprave o određenim temama. Moguće je otvoriti sopstvenu diskusionu grupu na određenu temu i stvoriti virtuelno okruženje za slanje pitanja, odgovora i razmenu mišljenja. Ovaj alat omogućava korisnicima da osnuju sopstvene grupe za diskusiju na temu elektronskog učenja. Ovaj način komunikacije omogućava obuku učenika prepiskom, korišćenje FTP servisa (servis za prenos fajlova) za prenos nastavnog sadržaja i formiranje oglasnih tabli za interakciju sa nastavnikom. Ovi forumi omogućavaju razmenu tekstualnih poruka u grupi, a ova razmena mišljenja može da bude moderirana od strane predavača. Pošto se kroz njih ne vrši razmena obrazovnih materijala, ovi alati se obično koriste kao dopuna drugim alatima. Chat alati omogućavaju audio i video komunikaciju i koriste se za dogovor sa učenicima o određenoj temi ili za individualni rad sa učenicima koji nailaze na poteškoće prilikom učenja. Prednost chat alata je njihova bliskost učenicima, a njihovo usavršavanje dovelo do pojave novih alata koji dvosmerno prenose zvuk i sliku (Skype, Facebook Messenger itd.) i koji se koriste kao besplatni i svima dostupni alati za videokonferencije. Viki je alat koji se koristi za saradničko učenje. Koristi se za grupni rad učenika na nekom zadatku ili projektu. Nastavnik se može uključiti kako bi usmeravao rad učenika u željenom pravcu. Primer sadržaja kreiranih pomoću ovog alata jeste vikipedia. Blog se može koristiti za grupni oblik rada. Sadržaji se mogu prikazivati hronološki ili po kategorijama. Alati koji omogućavaju blogovanje mogu se koristiti za projekte grupnog učenja, jer dozvoljavaju formiranje kategorija (tema) i kategorizaciju blog


54

priloga i otvaranje bloga za tačno određenu grupu učenika. Kada se kaže blog, prvenstveno se misli na mrežni medijum za izražavanje ličnih stavova. Podkast je jedan od novijih alata i predstavlja audio ili video datoteku objavljenu na internetu. Dovoljno je pretplatiti se na određenu temu da bi smo dobijali odgovarajuće datoteke u tačno određeno vreme. U nastavi se ovaj alat može iskoristi tako što će nastavnik snimiti svoja predavanja i postaviti ih na internet, a učenici koji nisu bili na nastavi ili žele ponovo čuti predavanja primiće date sadržaje na svoj računar. Socijalni softver je alat pomoću koga se mogu kreirati lekcije, postavljati multimedijalni sadržaji, spisak obavezne ili dodatne literature. Učenici se pomoću linkova mogu upućivati na dodatne ili dopunske sadržaje, mogu komentarisati lekcije, preuzimati nastavne materijale ili domaće zadatke. 4. VIDEOKONFERENCIJE ZA PODRŠKU E-UČENJU Za potrebe e-obrazovanja i e-učenja razvijeni su sistemi zasnovani na telekonferencijskim i videokonferencijskim tehnologijama, gde se audio i video sadržaj može prikazivati i distribuirati preko interneta ili off-line u klasičnoj učionici. U narednom tekstu će ti sistemi biti objašnjeni kroz upoznavanje sa njihovim karakteristikama i prednostima koje donose ukupnom obrazovnom procesu. [2] Telekonferencije podrazumevaju različite oblike korišćenja računarske mreže za dvosmernu komunikaciju između dva ili više prostorno udaljena korisnika, u realnom vremenu. Osim uobičajne dvostrane audio i video komunikacije, telekonferencije mogu uključivati dvostranu audio i jednostranu video komunikaciju ili obrnuto. Poseban vid telekonferencije je zajednička, deljena aplikacija, nazvana whiteboard ili bela tabla po kojoj svi učesnici mogu crtati i pisati. Ovo je način sinhrone interakcije u kome učenici učestvuju u zajedničkom radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva načina korišćenja ove aplikacije: 1)kao sredstvo učenja nastavnih sadržaja i 2)za učenje koncepata i veština. [5]

Prednosti ovakvog načina interakcije su brojni, ali jedna od najznačajnijih prednosti je simuliranje stvarnosti i podsticanje zajedničkog učenja. Ostali oblici telekonferencija su: deljenje standardnih aplikacija koje se koriste u poslovanju (procesori teksta, programi za projektovanje i dizajn, baze podataka itd.), videokonferencije, audiokonferencije, simulacije/virtuelna stvarnost. Telekonferencije i videokonferencije su najefektivnije u procesu e-učenja kada je potrebna direktna komunikacija između nastavnika i učenika, kao i kod programa koji zahtevaju od učenika da vidi razne demonstracije, učestvuje u diskusijama, sluša predavanja ili učestvuje u nekom grupnom radu. Telekonferencija formira sistem za elektronsko učenje u kome mentor prezentira informacije koje se prenose između dve udaljene lokacije. Prezentacija se odvija uživo i mentor može odgovarati na pitanja studenata ili učenika u realnom vremenu. Učenici se mogu nalaziti na onim mestima gde se mogu slati i primate signali telekonferencije, kao što su učionice, konferencijski centri, poslovni centri itd. Moguće su najrazličitije


55

varijante korišćenja telekonferencija. Na primer, mentor podučava grupu na jednoj lokaciji, a druga grupa, na geografski udaljenoj lokaciji može videti i/ili čuti predavanje. Na ovaj način, kombinuju se tradicionalni način edukacije sa e-učenjem. Kursevi koji ne koriste telekonferencije kao jedini način prenosa obrazovnih materijala, mogu povremeno koristiti telekonferenciju. Treba pomenuti da se mogu snimiti neki važni ili zanimljivi događaji, a onda se prikazivati studentima koji su propustili predavanje uživo. Ovi snimci se mogu arhivirati i čuvati u biblioteci ili se izdavati studentima. Videokonferencija je jedan od najpoznatijih specifičnih oblika telekonferencije u kome se putem interneta prenose slike i zvuk. Računari opremljeni multimedijalnim uređajima i softverskim aplikacijama koji su povezani u mrežu, omogućavaju da se predavači i učenici koji su prostorno udaljeni vide i čuju u realnom vremenu. U početnom stadijumu razvoja postojale su tzv. sobne videokonferencije sa specijalizovanim učionicama u kojima se nalazi sva potrebna oprema za videokonferenciju i koje se koriste samo u tu svrhu. Potrebne su najmanje dve takve učionice, jedna u kojoj će nastavnik držati predavanja i druga na drugom kraju mreže na kojoj će učenici slušati ta predavanja. Napredak u informacionim tehnologijama i dostupnost širokopojasnog (broadband) interneta za prenos digitalnih podataka, omogućili su pojavu desktop videokonferencija ili video veb konferencija, pošto se zasnivaju na veb tehnologiji. Ovaj tip videokonferencije koristi poseban personalni računar koji ima specijalni hardver i softver za kodiranje i dekodiranje signala. Niže cene personalnih računara i ostalih komponenti učinili su videokonferencije dostupnim za pojedince i male grupe. [8] Videokonferencije su nove tehnologije za prenos govora i slike u realnom vremenu koje su dopunile i obogatile elektronsko učenje, omogućavajući stvaranje virtuelne učionice. Upotrebom videokonferencijskih sistema moguće je stvoriti obrazovno okruženje koje se malo razlikuje od klasične učionice, ali ima sve prednosti elektronskog učenja. U principu, videokonferencije predstavljaju kombinaciju najboljih karakteristika klasičnog i elektronskog učenja. Telekonferencije i videokonferencije, predstavljaju dvosmernu ili jednosmernu audiovizuelnu komunikaciju između dva ili više prostorno udaljena korisnika. Komunikacija se odvija sinhrono, odnosno u realnom vremenu. Ove tehnologije i alati se mogu koristiti i za distribuciju obrazovnih materijala. Videokonferencije se koriste na različite načine, a pre svega u formalnom obrazovanju, ali i u drugim situacijama kao što je kontaktiranje stručnjaka iz različitih naučnih oblasti, saradnja više udaljenih škola na nekom projektu, društveni događaji. Na kraju, prednosti telekonferencija i videokonferencija se mogu rezimirati: pojačana motivacija, bolja komunikacija i nastup učenika zbog kontakta sa eminentnim nastavnicima, jača veza sa spoljnim svetom i detaljnije učenje. 5. ZAKLJUČAK Praksa je pokazala da je korišćenje veb tehnologije i niza alata u veb okruženju najbolji i najpopularniji način za prezentaciju sadržaja za elektronsko učenje i za komunikaciju učesnika u obrazovnom procesu. Razvoj ovih tehnologija, zajedno sa video konferencijama, otvorio je nebrojene mogućnosti za nastavnike i učenike. Već danas


56

postoji mogućnost da se lako i po pristupačnoj ceni razviju takva okruženja za daljinsko e-učenje koja pružaju najveće pogodnosti za sticanje znanja. Sistemi za videokonferencije postaju sve bolji i jeftiniji, a nove mrežne tehnologije obećavaju da će više lokacija iz celog sveta biti povezano komunikacionim linijama velike propusne moći. Ove mogućnosti, ako se pravilno iskoriste, mogu otvoriti potpuno nove horizonte za nastavnike, administratore i učenike. Prema tome, sledeća generacija sistema za upravljanje e-učenjem će sadržati integrisane nastavne sadržaje i autorske alate, podršku učenju prilagođenom individualnim potrebama učenika i inteligentno podučavanje ili tutoring. LITERATURA [1] Augar, N., Raitman, R., Lanham, E., Zhou, W. (2006). Building Virtual Learning Community, in: Web-based Intelligent E-learning Systems – Technologies and Applications, Zongmin Ma, (ed.), Information Science Publishing, Hershey, pp. 72-100. [2] Bicshel, J. (2013). The State of E-learning in the Higher Education: An Eye toward Growth and Increased Access, EDUCAUSE Center for Analysis and Research, June 2013. https://net.educause.edu/ir/library/pdf/ers1304/ERS1304.pdf (accessed: 26.07.2017). [3] E-learning - Concepts, Trends, Applications (2014). Epignosis LLC, San Francisco, California, United States of America, 2014., https://www.talentlms.com/elearning/elearning-101-jan2014-v1.1 (accessed: 16.07.2017). [4] E-Learning Market Trends & Forecast 2014 - 2016 Report (2014). A report by Docebo, March 2014. https://www.docebo.com/landing/contactform/elearning-market-trends-and-forecast-2014-2016-docebo-report.pdf (accessed: 16.07.2017). [5] Isaacs, S. and Hollow, D., (eds) 2012. The eLearning Africa 2012 Report, ICWE: Germany. http://www.elearning-africa.com/pdf/report/ela_report_2012.pdf (accessed: 16.07.2017). [6] Olson, J., Codde, J., deMaagd, K., Tarkelson, E., Sinclair, J., Yook, S. and Egidio, R. (2011). An Analysis of e-Learning Impacts & Best Practices in Developing Countries, Michigan State University, USA October 2011. [7] Pahl, C. (2006). A Conceptual Architecture for Development Interactive Educational Multimedia, in: Web-based Intelligent E-learning Systems – Technologies and Applications, Zongmin Ma, (ed.), Information Science Publishing, Hershey, pp. 101-121. [8] Robert. T. S. (2005). Computer-supported Collaborative Learning in Higher Education, Idea Group Publishing, Hershey. [9] SCORM Run-Time Environment, available at: http://xml.coverpages.org/SCORM-12-RunTimeEnv.pdf (accessed: 15.07.2017).

https://net.educause.edu/ir/library/pdf/ers1304/ERS1304.pdf

https://www.talentlms.com/elearning/elearning-101-jan2014-v1.1

https://www.docebo.com/landing/contactform/elearning-market-trends-and-forecast-2014-2016-docebo-report.pdf

https://www.docebo.com/landing/contactform/elearning-market-trends-and-forecast-2014-2016-docebo-report.pdf

http://www.elearning-africa.com/pdf/report/ela_report_2012.pdf

http://xml.coverpages.org/SCORM-12-RunTimeEnv.pdf

http://xml.coverpages.org/SCORM-12-RunTimeEnv.pdf

4 . Nacionalna konferenci ja sa međunarodni m učešće m Fakul te t t ehničkih nauka u Čačku, 29 .09 . -01 .10 .2017 .

4 t h Nat ional Conference With Internat ional Part i c ipat ion Faculty of Technical Sciences i n Čačak, 29 .09 . -01 . 10 .2017

57

RPPO17

UDK: 004.738.5:621.39 Stručni rad

ANALIZA FSO SISTEMA

ANALYSIS OF THE FSO SYSTEM

Borivoje Milošević1, Slobodan Obradović2 1Univerzitet Union-Nikola Tesla, Beograd, Srbija

2Elektrotehnički fakultet u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska [email protected] [email protected]

Apstrakt: U radu se govori o primeni jedne nove tehnologije za prenos multimedijalnih sadržaja FSO – (Free Space Optics), bežičnog optičkog prenosa. Bežičan prenos ima tu osobinu da se implementira svugde i to brzo, bilo u smislu protoka, bilo u smislu brzine realizacije. Sa konvergencijom mikrotalasa, optike i mrežnih tehnologija, ekspanzija telekomunikacionih mreža preko bežičnih linkova, uglavnom do udaljenih lokacija, postaje sa stanovišta cena veoma prihvatljiva opcija za mnoge organizacije, srednja i velika preduzeća, kao i kablovske operatore. Optika u slobodnom prostoru, poznata i kao Optical Vireless ili Lasercom (laserska komunikacija), je tehnologija koja se ponovo pojavlјuje koristeći modulisane optičke laserske zrake za uspostavlјanje bežičnog prenosa podataka kratkog, srednjeg ili dugog dometa. Ključne reči: FSO, Feding, Difuzija, Divergencija, Atmosferska apsorpcija, Rasipanje Abstract: Paper deals with the implementation of a new technology for the transmission of multimedia content FSO - Free Space Optics, wireless optical transmission. Wireless transmission has this feature to be implemented everywhere quickly, either in terms of flow, or in terms of realization speed. With the convergence of microwaves, optics and network technologies, the expansion of telecommunication networks over wireless links, mostly to remote locations, is becoming a very affordable option for many organizations, medium and large enterprises, as well as cable operators. Optics in a free space, also known as Optical Wireless or Lasercom (laser communication), is a technology that reappears using modulated optical laser rays for establishing short, medium or long range wireless transmission. Key words: FSO, Fading, Diffusion, Divergence, Atmospheric absorption, Scattering. 1. UVOD Kod FSO sistema radi se o komunikaciji laserskim zracima uglavnom u infracrvenom delu spektra, pri čemu se podaci od predajnika do prijemnika bežično prenose laserom,


58

preko ugrađenih sistema sočiva, a primenom ekvilajzera, tehnike kombinovanja optičkih predajnika i prijemnika, slika 1.

Slika 1. FSO link i povezivanje opreme u glavnoj stanici

Laserski modulator konvertuje podatke u svetlosni signal koji laser prebacuje infracrvenim zrakom, a generiše se poluprovodničkim laserskim diodama i moduliše elektrooptičkim modulatorima. 2. MODEL FSO KANALA FSO komunikacione tehnologije se razvijaju kao tehnologije osposobljene za širokopojasne bežične aplikacije. Potencijalno, FSO tehnologije nude talasne opsege širokih kapaciteta i to preko spektra nelicenciranih talasnih dužina. Naravno, kod dugačkih FSO linkova postoji problem turbulencija u atmosferi koje mogu prouzrokovati varijaciju intenziteta primljenog signala i degradaciju performansi linka, slika 2.

Slika 2. Blok diagram FSO sistema

Optička snaga na prijemniku je pod idealnim uslovima data relacijom:

PR=PT∙ηO∙dR

2

[𝑑𝑇+ (𝑑𝑖𝑣 𝑅)]2∙ 𝑒−𝜎𝑅 (1)

gde je: • PT optička snaga predajnika • ηo gubici usled optičkih komponenti sistema (sočiva i ogledala) (uzima se da su

od 2 do 5 dB) • dR apertura-prozor prijemnika [m]


59

• dT apertura-prozor predajnika [m] • div divergencija zraka [rad] • R udaljenost predajnika od prijemnika [km] • σ faktor atmosferskog slabljenja [1/km]

Pouzdanost komunikacionog kanala može se determinisati korišćenjem dobrog probabilističnog metoda za analizu smetnji. Dizajniranje komunikacionog linka, visokih performansi u slučaju atmosferskog FSO kanala je naravno jedan od najvažnijih zadataka. Nekoliko funkcija gustine verovatnoće (PDF) mogu se predložiti za opisivanje intenziteta varijacija signala na prijemniku optičkog linka. Turbulencije u atmosferi utiču na performance i slabe signal optičkog linka na prijemniku po slučajnom zakonu, predstavljajići odredjeni izvor fedinga. Njegov intenzitet zaviisi od dužine linka, talasne dužine optičkog zračenja i strukturnog parametra kanala. Pošto postoji optička vidljivost između prijemnika i predajnika, tada je komponenta signala koja se prostire ovom linijom daleko intenzivnija od komponenti koje se dobijaju rasejanjem pa se može opisati Ricianovom raspodelom. Javlja se ako uz više signala slabije snage (različite refleksije) na prijemnu antenu stiže i jedan snažan signal (direktni talas) – LOS (Line Of Sight uslovi propagacije ), tada govorimo o Ricianovom fedingu: Anvelopa signala r, slika 5, ima Ricianovu distribuciju:

0)()

2exp()( 202

22

2

rzaarIarrrf (2)

gde je: I0 Basselova funkcija nultog reda. Ako je a = 0 (nema direktnog signala) ova funkcija prelazi u Rejlijevu, a ako je a veliko ( jedan dominantni signal ) ova funkcija prelazi u Gaussovu. Može se dakle reći da laserski zrak ima distribuciju intenziteta opisanu Gaussovom (normalnom) raspodelom. Pokazano je da na parcijalno koherentni zrak manje utiču atmosferske prilike u odnosu na potpuno koherentni zrak. Drugim rečima, parcijalno koherentni zrak ima bolji odnos srednje snage signala i srednje snage šuma (SNR – Signal to Noise Ratio). U sledećoj MATLAB simulaciji, slika 3, Ricianov feding kanal se simulira za različite necentralizovane parametre s i σ2 = 1 Gaussove slučajne promenljive X i Y. Slučajne promenljivee X i Y koje se koriste za generisanje Ricianove adistribucije razlikuju se samo u njihovim srednjim vrednostima. Nјihove varijanse ostaju iste. Naprimer, jedna od Gausovih slučajnih varijabli (recimo X) generiše se sa vrednošću s (necentralizovani parametar) i varijansom σ2. Druga slučajna varijabla (recimo Y) generiše se sa vrednošću 0 i varijansom σ2.


60

Slika 3. PDF Ricianovog kanala

Rejlijev feding: Signal koji se dobija na prijemu kanala sa Rejlijevim fedingom, u kompleksnom domenu ima sledeći oblik X(t) = X1(t) + jX2(t) gde su X1(t) i X2(t) uskopojasni Gauss-ovi procesi čija je srednja vrednost nula, a varijansa jednaka σ1. Ova dva procesa su

statistički nezavisna. Anvelopa signala, )()()( 22

21 tXtXtr ima Rejlijevu

raspodelu, odnosno gustinu verovatnoće

2

2

22)(

r

errf

(3)

U Matlabu generisane dve nezavisne identično distribuirane Gausove slučajne promenljive, koristeći random funkciju, a anvelopa njihove sume se izračunava kako bi se dobio Rejlijev feding proces, slika 3. Histogram se koristi za crtanje PDF-a o generisanom procesu zajedno sa prikazom njegove faze. Iz figura je očigledno da anvelopa slučajne promenljive (stvorene dodavanjem dve Gausove slučajne promenljive) prati Rejlijevu distribuciju dok faza prati uniformnu distribuciju), slika 4.

Slika 4. PDF Rejlijevog kanala i histogram faze

Gamma Gama PDF Mnogi autori predlažu statistički model koji razdvaja iradijancu signala kao product dva nezavisna slučajna procesa. Anvelopa signala Gamma PDF data je sledećim izrazom:

0 1 2 3 4 5 6 7 8 90

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

r --->

PD

F R

ajs

ove d

istr

ibucije

--->

FSO simulacioni PDF u Rajsovom kanalu za varijansu= 1

s = 0

s = 1

s = 2

s = 4

0 0.5 1 1.5 2 2.5 30

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4FSO simulacioni i teorijski PDF u Relijevom kanalu za varijansu= 0.2

r --->

PD

F R

ejli

jeve d

istr

ibucije

--->

Simulacija PDF

Teoretski PDF

-2 -1.5 -1 -0.5 0 0.5 1 1.5 20

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0.5

Prikaz FSO simulacije faze za PDF preko Rejlijeve distribucije

--->

P(

) --

->


61

𝑓(𝐼) =2(𝛼𝛽)

(𝛼+𝛽)2

Γ(𝛼)Γ(𝛽)𝐼

(𝛼+𝛽)

2−1𝐾(𝛼−𝛽)(2√𝛼𝛽 ∙ 𝐼), 𝐼 > 0 (4)

gde je: I jačina signala, Г(.) je Gama funkcija, a Кαβ je modifikovana Beselova funkcija druge vrste reda . i su PDF parametri koji opisuju ponašanje fronta talasa u atmosferskoj sredini, slika 5.

𝛼 =

(

𝑒𝑥𝑝

[

0.49𝜎𝑅2

(1+1.11𝜎𝑅

125 )

76

]

− 1

)

−1

𝛽 =

(

𝑒𝑥𝑝

[

0.51𝜎𝑅2

(1+0.69𝜎𝑅

125 )

56

]

− 1

)

−1

(5)

gde je σR

2 Rajtova varijansa koja služi kao metrika jačine turbulencije a data je kao:

𝜎𝑅2 = 1.23𝐶𝑛

2𝑘76𝐿

116

Slika 5. PDF Gamma/Gamma kanala i parametri i vs varijansa FSO kanala

gde je k = 2π/λ talasni broj, λ je talasna dužina, L je propagaciona distanca, i Cn je srtukturni parametar indeksa refrakcije koji tipično varira od 10-17 do 10-13 m-2/3 kao jačina turbulencije manjeg ili većeg intenziteta. Da bi pojednostavili, 𝜎𝑅

2 se koristi kao metrika snage turbulencije koja je kombinacija rastojanja, talasne dužine i parametra 𝐶𝑛

2. Lognormalna distribucija: Imajući u vidu slabu turbulenciju i pod pretpostavkom da se intenzitet l sa srednjom vrednošću laserskog signala -1

2/2, to jest l N(-l2/2, 1

2) koji propagira kroz turbulentnu atmosferu može opisati log normalnom distribucijom, funkcija gustine verovatnoće signala I=I0exp(l) data je sa: 𝐹(𝑙) =

1

(2𝜋𝜎𝑅2)

12

exp{−(𝑙𝑛(𝐼/𝐼0))+𝜎𝑅

2/2𝛾2

2𝜎𝑅2 } , 𝐼 0 (6)

gde je: I srednja vrednost intenziteta primljenog laserskog zračenja Io srednja vrednost intenziteta primljenog laserskog zračenja bez turbulencije

Ako je x Gausova distribuirana logritamska varijacija amplitude, s je Gausova distribuirana varijacija faze propagacionog talasa. Ako se u obzir uzme samo amplituda talasa, onda se može napisati funkcija za PDF(x).

0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 40

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4PDF Gamma-Gamma kanala - za FSO link

x --->

P(x

)---

>

PDF - Teorijski

10-1

100

101

0

5

10

15

20

25

30

35

40 Parametri Gama Gama modela vs log. varijanse

Log. varijansa l2

Para

metr

i:

,

Alfa

Beta


62

𝑝(𝑥) =

1

√2𝜋𝜎𝑥2𝑒𝑥𝑝 {−

(𝑥−𝐸[𝑥])2

2𝜎𝑥2 } (7)

E [x] označava očekivanje od x i 𝜎𝑖

2 i predstavlja log-amplitudnu varijansu, koja se obično naziva Ritov parametar. 𝜎𝑖

2 karakteriše stepen fluktuacije amplitude polјa u atmosferskoj turbulenciji i povezan je sa parametrom indeksa refrakcione strukture, horizontalnom rastojanjem Lp putanje optičkog talasa. Na osnovu toga može se napisati: Da bi izračunali funkciju PDF, služimo se transformacijom promenljive p(I)=p(x) dx/dl , pa lognormalna distribucija postaje, slika 6,:

𝑝(𝐼) =1

√2𝜋𝜎𝑖2𝐼

𝑒𝑥𝑝 {−(ln (

𝐼

𝐼𝑜)𝑥−𝜎𝑖

2/2)2

2𝜎𝑖2 } 𝐼 ≥ 0 (8)

U regionu jake fluktuacije, statističke karakteristike zračenja mogu se eksperimentalno odrediti preko lognormalne distribucije kada je varijansa σi

2 = 4σx2 , srednja vrednost

intenziteta E [l]=2E [x]. Bazirano na prethodnim jednačinama izraz za E [l] postaje: E[exp(az)l]=exp(aE[z] + 0.5a2𝜎𝑧

2) gde je I=exp(E [l] + 0.5𝜎𝑙2)

Slika 6. PDF za log-normalnu gustinu verovatnoće

3. ANALIZA SMETNJI

Optički link predstavlja optimalnu alternativu optičkom kablu, medjutim postoje mnogi problemi koje je potrebno rešiti da bi pomenuti zaključak zaista važio i u realnim uslovima. Na performanse samog bežičnog optičkog linka i njegovu propagaciju kroz slobodan prostor utiču mnogi parametri, čime ga još uvek značajno udaljuju od performansi optičkog kabla. Sa druge strane, atmosfersko slabljenje optičke snage je veoma promenjivo i teško predvidljivo. Atmosfersko slabljenje može varirati od 0,2 dB/km u uslovima vedrog neba, pa sve do 310 dB/km u uslovima veoma guste magle. Ove velike vrednosti slabljenja za gustu maglu su važne jer mogu smanjiti dostupnost FSO sistema. Današnji komercijalni FSO sistemi zahtevaju visoku dostupnost. Ako je margina linka za atmosferska slabljenja 30 dB, onda će maksimalna dužina linka biti 100m ili manje kako bi se savladala naveća slabljenja od 300 dB/km u uslovima magle. Ovo predstavlja najgori slučaj. Povećanjem margine linka i u manje ekstremnim

0 0.5 1 1.5 2 2.5 30

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4 FSO funkcija gustine verovatnice za Log. normalnu raspodelu

Normalizovano zracenje, I/E[I]

Log -

norm

aln

a P

DF

Varijansa=0.1

Varijansa=0.2

Varijansa=0.5

Varijansa=0.8


63

vremenskim uslovima dužina linka se može povećati. Međutim, da bi se zadovoljile potrebe visokog kvaliteta propagiranog signala, dužina FSO linkova i dalje mora biti kratka, ili se FSO linkovi moraju sprezati sa sporijim mikrotalasnim ili milimetarskim linkovima. Pored toga, bitne su i smetnje koje nastaju u samom prijemniku, slika 7.

Slika 7. Izvori šumova i smetnji na resiveru

Termički Gausov šum se pojavljuje kod svih telekomunikacionih sistema. Gausov šum može da bude beo i obojen. Spektralna gustina snage belog Gausovog šuma je konstanta, a spektralna gustina snage obojenog Gausovog šuma je neka funkcija od učestanosti. Autokorelaciona funkcija belog Gausovog šuma je Dirakov impuls. Dirakov impuls i konstanta su Furijeov transformacioni par. Obojen Gausov šum je odredjen svojom spektralnom gutinom snage ili svojom autokorelacionom funkcijom. U opštem slučaju, spektralna gustina snage obojenog Gausovog šuma zavisi od prenosne funkcije linearnog sistema kroz koji je prošao beli Gausov šum. Spektralna gustina snage obojenog Gausovog šuma na izlazu iz linearnog sistema jednaka je proizvodu spektralne gustine snage obojenog Gausovog šuma na ulazu u linearni sistem i kvadrata prenosne funkcije linearnog sistema. Smetnje koje nastaju u atmosferi Nestacionarni atmosferski procesi, divergencija, rasejanje, turbulencija i pomeranje primopredajnika su najveći ograničavajući faktori u FSO sistemima. Već je napomenuto da digitalni protok ne zavisi od karakteristika samog medija za prenos, odnosno vazduha. Jednom rečju, u istim vremenskim uslovima podjednako dobro će raditi bežični optički link na 10 Mbps i na 2.5 Gbps (što nije slučaj kod radio prenosa).Ono na šta vremenski uslovi značajno utiču je domet linka. Prilikom proticanja laserskog snopa kroz vazduh, na slabljenje utiču same karakteristike vazduha (čak i pri idealnim vremenskim uslovima), zatim kiša, toplota i najviše od svega – magla. Aerosoli uključuju disperzovane čvrste i tečne delove kao što su kapljice vode, led, prašina i organski materijali; razlikuju se u veličini od nekoliko molekula do 20 nm u prečniku. Atmosferski molekuli koji veoma apsorbuju IR zračenje su voda, CO2, ozon i O2, ali talasne dužine na kojima rade laseri (780, 850, 1550 nm) upadaju u transmisione prozore, tako da su molekulska ili aerosolna apsorpcija zanemarljive, slika 8.


64

Slika 8. Uticaj različitih molekula na propagaciju talasa kroz atmosferu

Tipičan optički bežični link ima rezervu od ~20 dB, odnosno ovaj podatak ukazuje koliko izgubljene snage može sebi link da priušti pre nego što prestane da radi. Zato je jedan od najvažnijih parametara koji opisuje performanse FSO sistema margina linka. U osnovi, ona predstavlja količinu prijemne svetlosti koja je veća od minimalne potrebne margine za održavanje linka aktivnim. Obično predstavlja u dB i izračunava po sledećoj formuli:

𝑀𝑎𝑟𝑔𝑖𝑛𝑎 𝑙𝑖𝑛𝑘𝑎 [𝑑𝐵] = 10𝑙𝑜𝑔𝑝𝑟𝑖𝑗𝑒𝑚𝑛𝑎 𝑠𝑛𝑎𝑔𝑎

𝑚𝑖𝑛𝑖𝑚𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑝𝑟𝑖𝑗𝑒𝑚𝑛𝑎 𝑠𝑛𝑎𝑔𝑎

Ako se pretpostavi da je minimalna prijemna snaga kako bi link bio aktivan 5nW i ako su uslovi takvi da je predajna snaga u proseku 500 nW, onda je margina tog linka 20 dB. Ovo znači da se 99% snage u svetlosnom zraku može propagacijom oslabiti pre nego se link prekine. U nastavku sledi MATLAB proračun za crtanje i izračunavanje dodatne snage potrebne za definisanje što veće verovatnoće otkaza korišćenjem Chernoff lognormalnog modela za proračun slabljenja snage signala, slika 9.

Slika 9. Verovatnoća otkaza u odnosu na marginu snage za različito sigma.

Pod idealnim atmosferskim uslovima vazduh ima slabljenje približno 1 dB/km (u optičkom vlaknu ovo slabljenje je 4 puta manje – od 0.22 ÷ 0.35 dB/km), pa je maksimalni domet linka 20 km. Treba imati u vidu da su atmosferski uslovi retko kada idealni, odnosno da je mali procenat vremena kada optički link zaista može postići pomenutih 20km i stići do prijemnika sa odgovarajućim nivoom signala. Atmosfera znači može značajno uticati na degradaciju i slabljenje FSO linka i to na nekoliko načina: apsorpcijom, rasejanjem i turbulencijom.

Kao što je rečeno, atmosferski efekti mogu da degradiraju FSO podatke putem dva mehanizma:

30 35 40 45 50 55 60 6510

-10

10-8

10-6

10-4

10-2

100

Margine snage linka (dBm)

Vero

vatn

oca p

rekid

a-O

uta

ge p

robabili

ty

FSO margina snage linka i verovatnoca prekida u dBm

Sigma=0.1

Sigma=0.3

Sigma=0.5

Sigma=1


65

• smanjenje detektovanog nivoa optičke snage usled atmosferskog slablјenja i • fluktuacije slučajne optičke snage u primlјenom zraku, što dovodi do deformacije

snopa, efekata rasipanja i zalutalih zraka. Ako je njihov uticaj značajan, svi ovi faktori mogu oštetiti komunikaciju.

LITERATURA Z. Ghassemlooy, W. Popoola, S. Rajbhandari, (2013). Optical Wireless

Communications System and Channel Modelling with MATLAB, CRC Press is an imprint of Taylor & Francis Group, an Informa business.

Isaac I. Kim, Bruce McArthur, and Eric Korevaar, (2003), Comparison Of Laser Beam Propagation At 785 Nm And 1550 Nm In Fog And Haye For Optical Wireless Communications-Opical Access Incorporated.

Taissir Y. Elganimi, Effect of AWGN & Fading (Rayleigh & Rician) Channels on BER Performance of Free Space Optics (FSO) Communication Systems, Electrical and Electronic Engineering Department, University of Tripoli, Tripoli-Libya


66




67

RPPO17

UDK: 004.82:378.14 Stručni rad

RAZVOJ KURIKULUMA STUDIJSKOG PROGRAMA „INFORMACIONE TEHNOLOGIJE“

DEVELOPMENT OF THE CURRICULUM OF THE

STUDY PROGRAM "INFORMATION TECHNOLOGY"

Slobodan Aleksandrov1, Stanimir Čajetinac2, Vladeta Jevremović3, Goran Miodragović4, Selver Pepić5

12345Visoka tehnička mašinska škola Trstenik [email protected], [email protected], [email protected], [email protected],

[email protected] Apstrakt: Ekspanzija primene informacionih tehnologije u svim sferama privrede i društva, zahteva visokostručne kadrove koji će odgovoriti potrebama i zahtevima savremenog informatičkog društva. U ovom radu su prikazane specifičnosti razvoja kurikuluma „Informacione tehnologije“ osnovnih strukovnih studija Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku. Savremeni koncept studijskog programa zasnovan je na postizanju definisanih ishoda učenja, sticanju savremenih stručnih znanja i veština, koja su usklađena prema aktuelnim evropskim i svetskim standardima i programima iz oblasti informacionih tehnologija i računarstva. Razvijeni program je standardizovan i u velikoj meri usklađen sa sličnim studijskim programima u zemljama iz okruženja, čime se vrši integracija visokog stručnog obrazovanja u jedinstven evropski i svetski obrazovni prostor. Ključne reči: Informacione tehnologije, ishodi učenja, kompetencije, standardizacija. Abstract: The expansion of the information technologies application in all spheres of the economy and society, requires highly skilled personnel who will respond to the needs and requirements of the modern information society. This paper presents the specificities of the development of the curriculum "Information Technologies" of the basic vocational studies of the High Technical Mechanical School in Trstenik. The contemporary concept of the study program is based on the achievement of defined learning outcomes, the acquisition of modern professional knowledge and skills, which are harmonized with the current European and world standards and programs in the field of information technology and computing. The developed program is standardized and largely aligned with similar study programs in countries in the region, so the integration of higher vocational education into a unique European and world educational space is provided. Key words: Information technologies, learning outcomes, competencies, standardization.

mailto:[email protected]



68

1. UVOD Globalizacija svetske privrede i primena novih digitalnih tehnologija u svim segmentima savremenog društva zahteva nove profile inženjera, koji su školovani prema jedinstvenim standardizovanim nastavnim planovima i programima. U cilju povećanja kvaliteta visokog obrazovanja, razvoj novih studijskih progrma mora biti zasnovan međunarodnim obrazovnim standardima iz određenih naučnih oblasti, primeni novih tehnologijama i metoda učenja. Od posebnog je značaja da novi studijski programi definišu stručne kompetencije, na osnovu kojih se definišu ishodi učenja, neophodna stručna znanja i veštine, koja su usklađena prema aktuelnim evropskim i svetskim standardima i programima iz oblasti informacionih tehnologija i računarstva.

U ovom radu prikazane su specifičnosti razvoja Plana i programa osnovnih strukovnih studija na studijskom programu „Informacione tehnologije“ (IT). Pri izradi kurikuluma IT sprovedena su istraživanja kojima je utvrđeno u kojoj meri savremeno koncipirani programi u obrazovnim ustanovama zemalja u okruženju, odnosno zemalja članica Evropske unije, mogu da se primene u našim uslovima. Cilj je da razvijeni kurikulum IT odgovori potrebama za stručnim kadrovima u oblasti informacionih tehnologija. Plan i program studijskog programa IT je kompatibilan sa srodnim obrazovnim institucijama u Srbiji i regionu, što omogućava saradnju između institucija, zajedničke projekte, razmenu studenata i nastavnika.

Novi studijski program „Informacione tehnologije“ razvijen je u skladu sa preporukama američkih profesionalnih udruženja Association for Computing Machinery (ACM) и IEEE Computer Society, te je u potpunosti usaglašen sa njihovim predlogom programa. Razvijeni program je standardizovan i u velikoj meri usklađen sa sličnim studijskim programima u zemljama iz okruženja, čime se vrši integracija visokog stručnog obrazovanja u jedinstven evropski i svetski obrazovni prostor. Definisani Plan i program je baziran na kurikulumima organizacija Association for Computing Machinery (ACM) IEEE Computer Society (IEEE-CS); Information Technology - Curricula 2017 [1], Computer Science Curricula 2013 [2], Information Technology 2008 [3] i Computing Curriculum – Computer Engineering Curriculum Report Final Draft 2004 [4].

U radu [5] autori su prikazali primer Plana i program studijskog programa “Informacione tehnologije“, koji je razvijen prema standardima i programima „Computing Curicula 2005“ i „Information Technology 2008”. 2. CILJEVI I ISHODI STUDIJSKOG PROGRAMA Studijski program osnovnih strukovnih studija „Informacione tehnologije“ usklađen je sa dokumentom Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije „Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020 godine“ [6]. U razvijenom Planu i programu jasno su definisane kompetencije svršenih studenata, koje su usklađene sa potrebama lokalnog i regionalnog tržišta rada. Studijski program IT omogućava sticanje primenjivih znanja i veština, ishodi učenja su jasno definisani i usklađeni su sa savremenim tokovima


69

naučnog, tehnološkog, ekonomskog, i socijalnog razvoja. Glavne kompetencije svršenih studenata osnovnih strukovnih studija „Informacione tehnologije“ su:

• Razvoj i implementacija Informacionih sistema • Programiranje i kreiranje korisničkih aplikacija primenom savremenih

softverskih alata • Programiranje i kreiranje Web aplikacija • Projektovanje i razvoj sistema za upravljanje bazama podataka • Primena informacionih tehnologija u projektovanju i upravljanju savremenim

poslovnim sistemima • Razvoj softvera za mobilne sisteme i servise • Projektovanje, konfiguracija i održavanje računarskih mreža • Upravljanje IT resursima kompanija

Ciljevi studijskog programa „Informacione tehnologije“ su da osposobi studente za projektovanje i razvoj softvera, projektovanje računarskih mreža i implementaciju softverskih rešenja za upravljanje poslovnim i industrijskim informacionim sistemima. Studijski program obezbeđuje sticanje znanja iz bazičnih prirodnih nauka, neophodnih za usvajanje složenih znanja i veština iz oblasti informatike i računarstva. Struktura studijskog programa je koncipirana tako da kod studenata razvije veštine komunikacija, sposobnost za timski rad, motivaciju, inicijativu, radnu etiku, samopouzdanje, fleksibilnost i adaptivnost. Ovaj studijski program obrazuje strukovne inženjere koji su osposobljeni za praktičan rad u struci, neposredno po diplomiranju, kao i za dalje školovanje i stručno usavršavanje. Svršeni studenti su osposobljeni da rade na poslovima: analiza zahteva, definisanje arhitekture i projektovanje informacionih sistema, izrade softvera, testiranje, instalacije i održavanje softvera. Za postizanje ovih stručnih kompetencija definisani su sledeći ishodi učenja:

• Identifikovanje zahteva i potreba koresnika IT • Definisanje funcionalnog softverskog rešenja • Programiranje u programskim jezicima Java, C++,C#, Python i implementacija

projektnog rešenja • Projektovanje korisničkog interfejsa i definisanje softverskih modula i

komponenti • Projektovanje sistema za upravljanje bazama podataka • Razvoj, implementacija i održavanje Web aplikacija • Projektovanje i implementacija računarskih mreža • Praćenje i implementacija novih informacionih tehnologija • Mobilnost i sposobnost stalnog profesionalnog usavršavanja


70

3. ANALIZA STUDIJSKOG PROGRAMA Studijski program osnovnih strukovnih studija „Informacione tehnologije“ traje šest semestara. Studije se realizuju kroz 29 predmeta, od kojih su 24 obavezna, a 5 izborna, kroz obavljanje dve stručne prakse i izradu Završnog rada. Studijski program je usmeren na sticanje praktičnih znanja i veština, tako da su teorijske postavke zastupljene do nivoa koji je neophodan za usvajanje praktičnih znanja i primenu savremenih metoda u rešavanju konkretnih problema. Izborni predmeti obezbeđuju dublje upoznavanje uže stručne oblasti koju kandidati izučavaju. Raspored predmeta studijskog progrmaa Informacione tehnologije prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1. Raspored predmeta studijskog progrma „Informacione tehnologije“

I godina II godina III godina 1. Matematika Elektrotehnika Osnove internet

programiranja 2. Tehnička fizika Informacioni sistemi Upravljanje bazama

podataka 3. Računarstvo Algoritmi Računarstvo u oblaku

(I) 4. Uvod u strukture

podataka Baze podataka Zaštita i bezbednost

informacija (I) 5. Engleski jezik 1 Objektno programiranje Matematičke metode za

IT 6. Engleski jezik 2 Računarske mreže Osnove digitalne logike 7. Arhitektura računara Web dizajn Projektovanje

informacionih sistema 8. Operativni sistemi Interakcija čovek

računar Razvoj PHP аplikacija (I)

9. Uvod u programiranje

Uvod u geografske informacione sisteme (I)

Administracija računarskih mreža (I)

10. Sociologija rada Društvene informacione mreže (I)

Upravljanje poslovanjem (I)

11.

Stručna praksa Elektronsko poslovanje (I) Ekologija (I)

12. Internet marketing (I) Uvod u vizuelno programiranje

13. Stručna praksa 2 Završni rad

U strukturi studijskog programa akademsko opšteobrazovni predmeti su zastupljeni sa 13,94%, stručni predmeti sa 37,50% i stručno-aplikativni sa 48,56%. Studijski program je kreiran u skladu sa preporukama IEEE Computer Society and Association for Computing Machinery. Program IT iz 2008 godine zasnovan je pet glavnih oblasti informatike: programiranje, računarske mreže, interakcija čovek računar, baze podataka i


71

web sistemi. Ekspanzijom web usluga, mobilnog računarstva, socijalnim mreža, bežičnih računarskih mreža, za primenu novih tehnologija kurikulum IT je proširen novim modulima: digitalne platforme zasnovane na mobilnim uređajima, mobilni web servisi, socijalne mreže, elektronsko web poslovanje u realnom vremenu, mobilni operativni sistemi, računarstvo u oblaku, zaštita podataka i bezbednost prenosa podataka.

Za sticanje definisanih kompetencija neophodna su fundamentalna znanja koje studenti stiču kroz akademsko opšteobrazovne predmete: Matematika, Tehnička fizika, Računarstvo, Sociologija rada i Engleski jezik. Osnova za sticanje profesionalnih stručnih znanja i veština čine stručni predmeti: Elektrotehnika, Arhitektura računara, Operativni sistemi, Uvod u programiranje, Uvod u strukture podataka, Algoritmi, Interakcija čovek – računar, Strukčna praksa, Matematičke metode za IT i Osnove digitalne logike. Navedeni predmeti pružaju širok spektar fundamentalnih znanja neophodnih za usvajanje savremenih stručnih znanja i veština iz oblasti informacionih tehnologija. Glavna odlika visokog strukovnog obrazovanja su primenjiva stručna znanja, koja su definisana stručnim kompetencijama. Navedene kompetencije studijskog programa Informacione tehnologije studenti stiču kroz sledeće stručno-aplikativne predmete: Objektno programiranje, Baze podataka, Web dizajn, Računarske mreže, Upravljanje bazama podataka, Projektovanje informacionih sistema, Uvod u vizuelno programiranje. Kroz stručno aplikativne izborne predmete studenti se uskostručno specijalizuju za odeređene oblasti. U kurikulumu su predviđena 5 izbornih blokova sa po dva predmeta: IB1: Uvod u geografske informacione sisteme ili Društvene informacione mreže, IB2: Elektronsko poslovanje ili Internet marketing, IB3: Računarstvo u oblaku ili Zaštita i bezbednost podataka, IB4: Razvoj PHP aplikacija ili Administracija računarskih mreža, IB5: Upravljanje poslovanjem ili Ekologija.

Studijski program „Informacione tehnologije“ osnovnih strukovnih studija je usklađen sa savremenim trendovima u obrazovnom polju i uporediv sa sličnim programima visokoškolskih ustanova u regionu. Poređenje studijskog programa vršeno je sa odgovarajućim visokoškolskim institucijama iz Republike Češke, Republike Hrvatske i Litvanije.

Studijski program „Aplikativna informatika“ - Visoka škola politehnike Jihlava, Češka republika [7] i studijski program „Informacione tehnologije“, Visoke tehničke mašinske škole Trstenik po svojoj strukturi i sadržaju se u velikom procentu poklapaju (81%).

Studijski program „Inženjer informacijskih tehnologija “ - Visoka škola za informacijske tehnologije, Zagreb, Republika Hrvatska [8] i studijski program „Informacione tehnologije“, Visoke tehničke mašinske škole Trstenik po svojoj strukturi i sadržaju se u velikom procentu poklapaju (83%).

Studijski program „Professional bachelor’s degree in informatics software engineering “ Vilniaus Kolegija / University Of Applied Sciences Faculty Of Electronics And Informatics, Litvanska republika [9] i studijski program „Informacione tehnologije“, Visoke tehničke mašinske škole Trstenik po svojoj strukturi i sadržaju se u velikom procentu poklapaju (70%).


72

4. ZAKLJUČAK Razvoj novih studijskih programima mora biti baziran na zahtevima tržišta rada, stručnim kompetencijama koje su usklađena prema aktuelnim evropskim i svetskim standardima i primeni novih tehnologija i metodologija u nastavi. U ovom radu prikazane su specifičnosti Plana i programa osnovnih strukovnih studija na studijskom programu „Informacione tehnologije“. Sam rad na razvoju Plana i programam su pratila istraživanja kojima je utvrđeno u kojoj meri, ovako koncipirani program, može da se primeni u našim uslovima. Pri tome se vodilo računa da razvijeni kurikulum IT odgovori potrebama za stručnim kadrovima u oblasti informacionih tehnologija. Pored toga što je Plan i program studijskog programa IT kompatibilan sa srodnim obrazovnim institucijama u Srbiji, studijski program je i u velikoj meri usklađen sa sličnim studijskim programima u zemljama iz okruženja. Ovako koncipiran i standardizovani program garantuje da su stručna znanja, veštine i stavovi, koji će se steći tokom školovanja na ovom studijskom program, u skladu sa svetskim trendovima u oblasti informacionih tehnologija. LITERATURA Information Technology - Curricula 2017 - Curriculum Guidelines for

Undergraduate Degree Programs in Information Technology - Association for Computing Machinery (ACM) IEEE Computer Society (IEEE-CS)

Computer Science Curricula 2013 – Ironman Draft (Version 1.0), February 2013, IEEE Computer Society and Association for Computing Machinery

Information Technology 2008 - Curriculum Guidlines for Undergraduate Degree Programs in Information Technology, November, 2008, IEEE Computer Society and Association for Computing Machinery.

Computing Curriculum – Computer Engineering Curriculum Report Final Draft 2004.

Soleša, D., Blagojević, B., (2011). Konceptualni model razvoja studijskog programa „Informacionih tehnologija”, Tehnologija, informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja, 6. Međunarodni simpozijum, Tehnički fakultet Čačak, 3-5. jun 2011.

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020 godine, Ministarstvo prosvete i nauke, 2012.

http://www.vspj.cz/student/prezencni-studium/aplikovana-informatika/doporuceny-studijni-plan

https://www.vsite.hr/ www.viko.lt



https://www.vsite.hr/

http://www.viko.lt/




73

RPPO17

UDK: 004.896 Stručni rad

NADOGRADNJA EFIKASNOSTI PROCESA U MAŠINSTVU SA CAD/CAM SISTEMIMA U 3-D

APLIKACIJAMA

UPGRADING MECHANICAL ENGINEERING PROCESSES EFFECTIVENESS WITH CAD/CAM

SYSTEMS IN 3-D APPLICATIONS

Predrag Pravdić1, Snežana Gavrilović2, Ivana Terzić3, Violeta Đorđević4 1,2,3,4 School of Mechanical Engineering of Applied study Trstenik

[email protected]; [email protected]; [email protected]; [email protected]

Apstrakt: Danas, uz korišcenje kompjuterskih i komunikacionih tehnologija u proizvodnoj industriji, ručne i poluautomatske metode u velikoj meri se zamenjuju CAD/CAM inženjeringom. Rasprostranjeni CAD/CAM sistemi smanjuju interakciju između ljudi i, kao rezultat, povecavaju proizvodnju, smanjuju troškove i poboljšavaju kvalitet proizvoda. Veliki broj CAD/CAM sistema razvijen je i implementiran u poslednjih nekoliko godina kako bi se podržale sve faze životnog veka proizvoda pomoću računarskih sistema, a mnogi mogu da simuliraju virtuelnu CNC mašinsku obradu sa kompletnom putanjom alata mašine. Ključne reči: CAD, CAM, CNC, industrija. Abstract: Today, with the use of computer technologies and communication technologies in the manufacturing industries, manual and semi-automatic methods are largely being replaced by CAD/CAM engineering. Widespread CAD/CAM systems will reduce human interaction and the result, should be increased production, reduced costs and better quality of product. A large number of CAD/CAM systems have been developed and implemented in recent years to support all stages of product life by computer systems and many can simulate virtual CNC machining with the complete machine toolpath. Key words: CAD, CAM, CNC, industry. 1. INTRODUCTION In as little as 20 minutes, some of today's offline multiaxis CAD/CAM software for laser cutters can automatically design and generate NC code for a sheet metal workholding fixture, create NC code for 3-D parts, perform cutting simulations with part interference checks, and allow modification of cutting parameters. Such software can save hours, even days, in fixture design and construction, programming, and fine-tuning of 3-D





74

cutting applications. While postprocessing packages for 2-D sheet metal fabrication and 3-D chipmaking operations are readily available, fabricators only recently have had access to sophisticated 3-D CAD/CAM for multiaxis laser cutting applications. Some of these 3-D laser software packages generate cutting data for the part's workholding fixture, as well as the 3-D part itself. 2. TODAY’S CAD/CAM TECHNOLOGIES Such software lets fabricators laser-cut or trim hydroformed, spun, formed, or stamped parts with little setup or programming time. Used to program certain multifunction lasers, it can shorten the most time-consuming stages of 3-D cutting:

1. Surface data cleanup. Most 3-D CAD/CAM software accepts 3-D CAD files and converts them into 3-D part drawings. Surface data on the CAD model must be cleaned up to ensure subsequent seamless cutting simulations and creation of correct NC code for the laser. If the engineer providing the part file does not clean the surface data on the CAD model, the programmer can use the 3-D laser CAD/CAM software to perform the cleanup by deleting extra lines, arcs, or surfaces from the model.

2. CAD to CAM conversion. Some 3-D laser CAD/CAM software can sequence the data, profile the part, and generate an NC code program from a clean surface-model file. Typically, these programs display the part on the bed of the laser cutting machine so the programmer can relocate the part if necessary. The programmer also can add cut paths that were not part of the original part file to, for example, trim extra material or add cut holes.

3. Work envelope check. Once the CAM information is entered, the programmer makes the software perform a number of checks. One quick check of the X, Y, and Z axes ensures that the part fits within the laser's work envelope. If it doesn't fit, the programmer can raise or lower the part.

4. Cutting simulation. A cutting simulation is the next check. Some software looks for potential collision points along the cut path, highlighting potential problem areas. To correct for interference points, the programmer manually enters intermediate points and directs the cutting head to go around the interference. If rotating the head will avoid a collision, the programmer can override the cutting head's preprogrammed perpendicular position. The software can prompt the programmer through the intermediate-point additions and allow modifications to the cutting parameters to accommodate a change in angle. To complete the modification, the programmer creates a second intermediate point to return the cutting program to "normal" conditions. A second simulation can be used to check out manually made changes.

5. Fixture design and code generation. Some 3-D laser CAD/CAM software also can automatically design and generate NC code for a workholding fixture made


75

from laser-cut 2-D sheet metal parts. This function can be helpful for fabricators with low-volume production runs.Automatic sheet metal fixture design takes only a few minutes. Taking advantage of a laser's ability to cut slot and tab parts, the software generates NC code for interlocking 2-D sheet metal pieces that follow the CAD profile of the part and will be fit together on the laser to support the 3-D part. The software displays the fixture design as a 3-D grid with the preformed part superimposed on it. The programmer typically chooses four to eight cross sections of the fixture grid that will best support the part and clicks those lines on the screen. The software calculates the fixture layout and NC code for the individual pieces and then displays both an orthographic view and the placement of the fixture and part on the table.

6. Fixture positioning and cutting. As soon as the software generates the NC code for the fixture pieces, the programmer can input the sheet size, and the software will display the nest for the fixture pieces. The operator fits together these pieces after cutting them on the laser, anchors the pieces into grooves on the cutting table, and places the 3-D part on top of the fixture. For future runs, this custom fixture can be removed from the laser bed and stored flat.

7. Parts cutting. If the operator already has performed a simulation on the software, even the first cutting of the part likely will proceed without problems. If fine-tuning is needed, however, sequences can be edited on-the-fly. Each sequence in the NC program has a start and end point with a number of associated parameters, such as head orientation or offset, all of which the operator can change. Combined with multiaxis lasers, the 3-D laser CAD/CAM software available today can help fabricators find ways to reduce costs for current products or to expand their fabricating capabilities.

Figure 1. and 2. The operator assembles the 2-D crosspieces of the fixture, inserting them

into slots on the laser table

This example shows how CAD/CAM software can help you cut tooling costs dramatically. Cutting ordinary threads is a simple process on a CNC lathe, using tools that have the same profile as the threads. For example, a 60 degree metric thread is cut with a tool that has a 60 degree metric thread profile. No logistics or inventory problems. Programming is just one of the things that need to be done before cutting a part. More


76

money and time is spent on various other downstream preparatory tasks. To program a part, the typical programmer quickly makes a mental process plan, writes the NC program, cuts the part and goes on to the next part because of production pressures. He has no time to pause and think whether the machining sequence that he first thought of is the best, whether he is using the machine’s spindle power to its capacity, or whether he can improve upon the cycle time. He has no time to document the program, prepare a process sheet for future reference, or prepare a detailed tools list for the operator. As a result, the program that is going to be used for machining is most probably not going to result in the shortest possible cycle time. Because he did not make and file away the process sheet, when he needs to make a small change in the program six months down the line, he is going to spend a lot of time wading through it trying to figure it out. Because he did not give the operator a proper tools list, there is a high chance that the operator will make a mistake in setting the tool that will result in wasted time or a collision. Cycle time sheet with accurate operation-wise cutting and idle times. This can be used to analyze machining strategies and quickly try out different tools, processes and cutting parameters to arrive at shortest cycle time. The cycle time can also be used for making job quotes or scheduling. CAD/CAM originated in the aerospace industry, and till very recently most of the biggest vendors of such software thought that only 3D and 5 axes milling required it for programming. Over the past 5 years many of them have realized that it can be of great help in the general engineering industry in milling, turning and other applications. Most CAD/CAM vendors now have modified versions of the original ‘high end’ software for what they call ‘low-end’ applications. The logic here is that if the software can do 3D and 5 axes machining, it should be able to do 2.5 and 2D machining! This is like a truck manufacturer redesigning the front panel and seats of the truck to look like a car and saying “We too make cars”. The truth is that 2D machining is not a subset of 3D machining. Each application is genetically different, and the software for it needs to be designed specially from the bottom-up. Using a wrong software tool will impact hugely on the productivity. This is the biggest pitfall when trying to decide what CAD/CAM software to buy.

Figure 3. Operating with CAD/CAM programs

Programming for CNC machines has traditionally been done manually by a specialist programmer. The programmer is typically a machinist who is also familiar with the programming codes of CNC machines. The process of writing the program is actually tedious and error-prone, and involves little creativity. These creative skills can only be acquired through actual experience on the shop floor. When CNC machines started


77

seeing widespread use in shop floors in the early eighties, the general idea was that programming required more computer software skills and barely adequate machining skills. It was thought of as too exotic a skill to be managed by ‘ordinary’ machinists. CNC machines were still an experiment in a lot of shop floors. There was the phenomenon of hordes of fresh engineering graduates or post-graduates being appointed as CNC programmers, and they had little or no knowledge of the creative ‘engineering’ part of the programming process. Shop owners soon realized that their expensive CNC machines were not really productive. Their failure can probably be attributed to fact that they thought programming was everything. Apart from generating NC programs, CAD/CAM offers a host of other benefits. Reduced machine downtime resulting from checking programs on the machine in dry run or single block mode. Down time is drastically reduced since all or most of the dry run checking can be done on the PC. Reduced machining times. A good CAD/CAM software can generate programs with efficient cutting logic and optimal tool paths, and hence reduce the machining time. Scientifically determined cutting parameters are used from the database and not dependent on thumb rules of individual programmers which invariably lead to under-utilization of cutting tools. Low cutting parameters are the biggest cause of inefficiency on most shop floors. Standardised cutting parameters. A common problem on large shop floors with multiple programmers or programming done by operators is that different parameters are used at different times for cutting the same material with the same tool. This is eliminated by a standardized cutting parameters database. Interchangeability of programmers is easy. In the absence of the original programmer of a part, or even when reviewing a program for re-engineering after a few months, it is impossible to understand the program. CAD/CAM offers complete documentation of the programming process to avoid this problem. Reduces operator errors resulting from improper understanding of programs. NC programs generated by CAD/CAM are fully documented with tool names, operation names, program date, part number, etc. Interchangeability of programs between machines. Once a CNC program has been made, the program for any other machine can be quickly generated in seconds. In manual programming, if a program is written for a particular machine but the machine is unavailable because of a breakdown, it must be written all over again for a different machine.


78

Figure 4. and 5. Some 3-D laser CAD/CAM software displays an interlocking sheet metal fixture design as a grid below the 3-D part

3. POPULAR CAD/CAM SOFTWARES CAD is the acronym for Computer Aided Design or Computer Aided Drawing. To perform the CAD operations the computer systems comprise of the software and the hardware. The hardware consists of all the visible components of the computer like processor, motherboard, mouse, keyboard, graphics card etc. The software consists of the program that can implement computer graphics on the computer system and also carry out a number of engineering functions on the computers. The CAD software can carry out a number of engineering functions like analysis of stress-strain subjected on the components, dynamics response of the mechanisms, heat-transfer calculations, etc. Not all the CAD software will perform all the functions. Each CAD software is programmed to carry out specific function. Depending upon the type of the firm or the company, they will choose the CAD software that can perform particular application. However, the most popular CAD software are the ones that can perform design and drawing operations. These CAD software can perform all the designing operations like making various calculations, performing simulations of the designed components, checking them for stress etc. The drawings of these designed components can also be drawn using the CAD software, which help avoiding long and cumbersome process of making the drawings on the drawing board. These days a number of CAD software are available in the market, some of these include AutoCAD, CADopia, SolidWorks, Catia, MathCAD, QuickCAD etc. One of the most popular CAD software being used since years is AutoCAD. AutoCAD is very expensive and there are number of other CAD software available at comparatively much lesser prices but performing functions almost similar to AutoCAD.


79

CAD software is being used on large scale basis by a number of engineering professionals and firms for various applications. The most common application of CAD software is designing and drafting. Here are some of the benefits of implementing CAD systems in the companies:

1. Increase in the productivity of the designer: The CAD software helps designer in visualizing the final product that is to be made, it subassemblies and the constituent parts. The product can also be given animation and see how the actual product will work, thus helping the designer to immediately make the modifications if required. CAD software helps designer in synthesizing, analyzing, and documenting the design. All these factors help in drastically improving the productivity of the designer that translates into fast designing, lower designing cost and shorter project completion times.

2. Improve the quality of the design: With the CAD software the designing professionals are offered large number of tools that help in carrying out thorough engineering analysis of the proposed design. The tools also help designers to consider large number of investigations. Since the CAD systems offer greater accuracy, the errors are reduced drastically in the designed product leading to better design. Eventually, better design helps carrying out manufacturing faster and reducing the wastages that could have occurred because of the faulty design.

3. Better communications: The next important part after designing is making the drawings. With CAD software better and standardized drawings can be made easily. The CAD software helps in better documentation of the design, fewer drawing errors, and greater legibility.

4. Creating documentation of the designing: Creating the documentation of designing is one of the most important parts of designing and this can be made very conveniently by the CAD software.

5. Creating the database for manufacturing: When the creating the data for the documentation of the designing most of the data for manufacturing is also created like products and component drawings, material required for the components, their dimensions, shape etc.

6. Saving of design data and drawings: All the data used for designing can easily be saved and used for the future reference, thus certain components don’t have to be designed again and again. Similarly, the drawings can also be saved and any number of copies can be printed whenever required. Some of the component drawings can be standardized and be used whenever required in any future drawings.


80

4. CONCLUSION The information modeling in this area addresses the problem of capturing and representing manufacturing information related to resources and processes. The interaction between the different types of models could provide a description of the products, how they should be manufactured, and what manufacturing resources should be used. This would provide an information platform upon which several different computer-based tools to support the innovation process can be built. This will allow the provision of reliable manufacturing information to assist in the performance of product development life cycle activities and related decisions. REFERENCES [1] Brown, A. et al. (1994). Principles of CASE Tool Integration. OXFORD Press. [2] Brown, A. and McDermid, J. (1992). Learning from ipse’s mistakes. IEEE SOFTWARE, pages 23–28. [3] Long, F. and Morris, E. (1993). An overview of pcte: A basis for a portable common tool environment. Technical report, CMU/SEI. [4] Schefström, D. and van den Broek, G., editors. (1993). Tool Integration - Environments and Frameworks. John Wiley and Sons. [5] Sutherland, J. et al. Functionality integration within and between software development tools. (1996). In Baise, editor, Proceeding of the 5th Software Quality Conference, volume 1, pages 135–145, July 1996. [6] Wasserman, A. I. (1989). Tool integration in software engineering environments. In Long, F., editor, Software Engineering Environments, LINCS 467, pages 137 – 149, Sept. 1989. [7] Newman, S. T., Nassehi, A., Xu, X. W., Rosso Jr, R. S. U., Wang, L., Yusof, Y., Ali, L., Liu, R., Zheng, L. Y., Kumar, S., Vichare, P., and Dhokia, V., (2008). "Strategic advantages of interoperability for global manufacturing using CNC technology," Robotics and Computer- Integrated Manufacturing, vol. 24, pp. 699-708. [8] Nassehi, A., Allen, R. D., and Newman, S. T., (2006). "Intelligent Replication of Manufacturing Information between CAD/CAM Systems and CNC Controllers," presented at Proceedings of the 16th International Conference on Flexible Automation and Intelligent Manufacturing Conference (FAIM2006), Limerick, Ireland, June 2006, 2006.413-420 [9] Newman, S., (2004). "Integrated manufacture for the 21st century Development of the STEP-NC standard and its implications for manufacturing processes worldwide", Metalworking Production, vol. 148, pp. 13-16, 2004. [10] Peng, T. K., Trappery, A. J. C., (1998). A step toward STEP-compatible engineering data management:the data models of product structure and engineering changes, robotics and computer-integrated manufacturing, Vol. 14, pp. 89-100. [11] Pratt, M. J., Anderson, B. D., Rangerc T., (2005). Towards the standardized exchange of parameterize feature-based CAD models, Computer-Aided Design, Vol. 37, pp. 1251-1265. [12] Yildiz, Y., Korkut, I., Şeker, U., (2006). Development of a Feature Based CAM System for Rotational Part, G.U. Journal of Science, Vol. 19, pp. 35-40. www.gujs.org.


81

[13] Başak, H., Gülesin, M., (2004). A Feature based parametric design program and expert system for design, Mathematical and Computational Applications, Vols. 9, No. 3, pp. 359-370. [14] Burkett, W. C., (2001). Product data markup language: a new paradigm, Computer-Aided Design, Vol. 33, pp. 489-500. [15] Gielingh, W., (2008). An assessment of the current state of product data technologies, Computer-Aided Design, Vol. 40, pp. 750-755. [16] Markson, H., (2008). Achieving CAD Interoperability in Global Product Design Environments. http://www2.spaceclaim.com/. [Online] [Cited: march 1, 2008.] http://www2.spaceclaim.com/LearnMoreNow/WhitePapers.aspx.

http://www2.spaceclaim.com/LearnMoreNow/WhitePapers.aspx


82

4 . Nacionalna konferenci ja sa međunarodnim uč ešćem Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 29 .09-01 .10 . 2017 .



83

RPPO17

UDK: 005.61/.62:62 Stručni rad

METODOLOŠKI ASPEKTI REINŽENJERINGA POSLOVNIH PROCESA

METHODOLOGICAL ASPECTS OF BUSINESS

PROCESS REENGINEERING

Snežana Gavrilović1, Predrag Pravdić2, Violeta Đorđević3, Ivana Terzić4 1234 Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija u Trsteniku [email protected]; [email protected];

[email protected]; [email protected] Apstrakt: Reinženjering poslovnih procesa ne predstavlja unapređenje već postojećeg nivoa organizacije posla, već njegovo odbacivanje i ponovno započinjanje posla, ali na nov način. Preispituje se postojeća organizacija posla, radi stvaranja novog načina rada. Metodologija koja odgovara potrebama reinženjeringa vodi ka razvoju kompleksnih i konzistentnih odgovora na sva pitanja. Reinženjering poslovnih procesa treba da obezbedi vidljiv napredak u svim aspektima poslovanja. Ključne reči: Reinženjering, poslovni procesi, tehnologija. Abstract: Business process reengineering is not an enhancement of the existing level of work organization, but his rejection and reestablish of work, but in a new way. Reviewed the existing work organization, in order to create new ways of working. The methodology that meets the needs of reengineering leads to the development of complex and consistent responses to all questions. Business process reengineering should ensure visible progress in all aspects of the business. Key words: Reengineering, business process, technology. 1. UVOD Termin „reinženjering“ pretežno pripada naučnim područjima organizacije i menadžmenta i u poslednjih nekoliko godina koristi se veoma frekventno. Zato je veoma je važno naglasiti da reinženjering ne donosi unapređenje već postojećeg nivoa organizacije i menadžmenta procesa, posla ili organizacione celine, već njegovo odbacivanje i ponovno započinjanje posla, ali na nov način. Reinženjering je pre svega procesno orijentisan. Pod procesom treba podrazumevati niz povezanih akcija i zadataka koji zajedno kreiraju i stvaraju celovitu vrednosnu jedinicu za stvaraoca i za korisnika usluga ili potrošača nekog proizvoda. Dakle, procesi ne mogu proizvesti željeni rezultat ako su isparcelisani i fragmentisani širom organizacionih






84

jedinica. Ti razlozi tradicionalno zahtevaju povećanu potrošnju vremena za obavljanje traženih zadataka, a time i nepotrebne novčane izdatke. Reinženjering utvrđuje da je upravo fragmentacija, „srčana mana” rešavanja radnih problema, te da je za rapidan skok u efektima neizostavan celoviti ili holistički pristup radnim procesima. Holistički pristup obuhvata logičke, sistemske, fizičke i ostale aspekte. Reinženjering polazi od premise da je dizajn procesa od esencijalne važnosti, jer intelektualni potencijal, sposobnosti, obrazovni potencijal i kvalitet, visoka motivisanost i inicijativnost zaposlenih neće se implementirati u loše koncipiran i loše dizajniran proces. Ta promena je rezultat upotrebe informatičkih tehnologija IT i automatske rekonfiguracije egzistirajućih delova za zadovoljavanje novih specifikacija koje nisu bile u starom tehnološkom procesu. Reinženjering eliminiše konfliktne ciljeve u procesu njihovim povezivanjem u timski efekat gde integrisani timovi dele zajedničke ciljeve i informacije. On centrira fokus na način izvršenja posla, tj. proces, a ne na strukturu organizacije. Reinženjering preispituje posao radi otklanjanja redundantnih detalja, suvišnih i nepotrebnih napora za dobro obavljanje posla. To nije veštački odgovor na probleme u smislu minimalizacije potrebnog broja ljudi za konkretan posao, ukidanja poslova ili nerealnog forsiranja finansijskog uspeha. Takođe, to nije puka „automatizacija posla” i obezbeđivanje novih mehanizama kao podrške zastarelim radnim performansama. To je radikalno novi tehnološki princip koji je u funkciji oživljavanja novih dizajna zasnovanih na celovitim procesima i kreaciji vrednosti ne samo za izvršioca već i za korisnika produkata rada. Uspeh se ne meri parametrima „zadovoljavanja šefa” i njegovih ličnih stavova, već brzinom rešavanja problema i zadovoljstvom onih zbog kojih se posao radi. To znači da način vrednovanja i nagrađivanja ljudi, dinamiziranje njihove razvojne karijere i način organizovanja radi izvršenja posla postaju fundamentalni za reinženjering. On stimuliše menadžment organizacije na merenje progresa, zapošljavanje, obrazovanje, obučavanje i usavršavanje ljudi čiji stavovi, ponašanja, kulturne norme i vrednosni sistemi indukuju ono što je vredno i što daje podršku procesu. 2. ZAHTEVI REINŽENJERINGA U POGLEDU TEHNOLOŠKIH KARAKTERISTIKA U INDUSTRIJI Reinženjering počinje sa procesnim dizajnom, ali se neizbežno uvlači i u sve druge industrijske elemente sa ciljem da tradicionalno lociran fokus na planiranju i kontroli pomeri u zonu rapidnih fluktuacija prioriteta ka povećanoj brzini inovacija i fleksibilnosti, boljoj usluzi i nižoj ceni. On predstavlja efektivno rešenje koja tradicionalna razmišljanja pomera ka novoj realnosti, jer zahteva profile ljudi koji imaju širinu percepcije i perspektivnu liniju razvoja, razumeju procese u njihovoj celovitosti i potpunosti u širokom poslovnom frontu. Reinženjering je fundiran kao deterministički, što znači da je svaki procesni entitet determinisan određenim parametrima relevantnim za svaki specifični napor koji se u posao ulaže. Te parametre čine kvalitet, intenzitet i inteligencija procesnih poduhvata. Reinženjering znači inventivnost u načinu rada i do promena ne dolazi preko


85

prekomemih i iscrpljujućih analiza tekućih operativnih načina. Takva metodologija obrazlaže nove karakteristike reinženjeringa. On nije neka dostojanstvena procesna procedura, već procedura koja posrće, nad kojom nema pune kontrole, gde je konstantna tenzija između željenog i mogućeg, ali gde se u efektima dramatično brzo napreduje. Industrijsku dinamiku karakterišu značajno brzi rezultati kao proizvod brze primene reinženjeringa. To praktično znači da se promenom procesa menjaju priroda posla i ljudi od kojih se traže nove veštine i sposobnosti da bi ga obavljali. Istovremeno mora se menjati i način vrednovanja i upravljanja aktivnostima i resursima ljudi, odnosno procesima u celini, ili drugačije rečeno - redizajniranje procesa se ne odvija u izolovanim okolnostima, već uz uvažavanje celine organizacionih ciljeva i ličnih potreba ljudi i njihovih osećanja. Istraživanja su potvrdila evidentan rast potreba za „fizičkim iskustvima” u toku radnog dana, kao i potreba za „novim razumevanjem”, gde ljudski glasovi „narušavaju emocionalnu tišinu” radnog okruženja. To su nove dimenzije tehnološke kompleksnosti kojima treba adekvatno upravljati. Reinženjering omogućava da se razvijaju porodice ljudi čiji članovi mogu da misle nezavisno, a da rade zajednički, znaju kako da rade samostalno a i timski, tj. u okvirima ličnih dometa, a uz uvažavanje radnih dometa saradnika. Reinženjering je primenjen u poznatim kompanijama kao što su Crysler, Boeing, Hewlett Packard, Kodak i telefon i telegraf u SAD. Ova preduzeća su se opredelila za reinženjering procesa razvoja proizvoda, sa obzirom na njegovu ključnu ulogu u proizvodnji i odgovoru na zahteve tržišta, kada je u pitanju kvalitet proizvoda, cena i dr. Preduzeća su zaključila da procesi razvoja dugo traju i da se kasni u odgovoru na pojavu novih proizvoda od strane konkurenata. Da bi se otklonio taj nedostatak preduzeća su uvela sistem kompjuterskog dizajniranja proizvoda i upravljanja proizvodnjom, što je dovelo do osetnog skraćivanja postupka razvoja novih proizvoda za oko 50% i do smanjenja ukupnih troškova proizvodnje od 15-20%. 3. SAVREMENI PRINCIPI REINŽENJERINGA U PRESTRUKTUIRANJU INDUSTRIJE Istorija organizacionog razvoja beleži povećan značaj intelektualnog nad fizičkim radom na skoro svakom radnom mestu. U industriji (kod industrijskih modela) većinska radna snaga primenjivala je mišljenja rukovodilaca i proizvodnih inženjera. Dobar radnik je bio poslušan, brz i efikasan - kao dobro podešena mašina. Vojni model komande i kontrolne strukture činio se prikladnim. Kako je tehnološki napredak ubrzano vodio ka automatizaciji posla, vešt rad i rukovođenje, podržani rastućim uticajem informacija, postali su prioritet uspešne organizacije. Umesto strukturalne analize posla, na značaju je dobila funkcionalna ekspertiza, a veća efikasnost se postizala novom organizacijom funkcionalnih kapaciteta. Organizacione karte linija-dijagrami, predstavljali su piramide menadžment-strukture. Takav trend je prestao da postoji od kada je komunikaciona tehnologija učinila nepotrebnim slojevito „rukovođenje”, i omogućila optimiziranje ukrštenih funkcija radnih procesa.


86

Metodologija koja odgovara potrebama reinženjeringa vodi ka razvoju kompleksnih i konzistentnih odgovora na sva pitanja. Ona odgovara poslu, fleksibilna je u poštovanju razvoja pojedinih zadataka, nastala je na tržištu, može se naučiti i proizvodi akcione rezultate, identifikujuće akcione planove, odgovornosti, resursne potrebe, prioritete, zavisnosti... Danas se svaka zdrava organizaciona struktura mora pripremiti za nastupajuću adaptaciju. To podrazumeva „zamagljivanje” organizacionih granica i podsticanje nove organizacione vezanosti. Drugim rečima, napredak organizacije/industrije po meri ljudskog napretka je u primeni novog znanja na nove načine. Napredak ne stvaraju organizacije, nego ljudi, a organizacija je samo „sprava za ljudsku kooperaciju”. Organizacija oblikuje potrebu ljudske adaptacije, a ljudima su potrebne pozitivne promene uz primenu novog znanja. Rast saznanja se povećava i nema razloga da verujemo da će se akumulacija naučnih saznanja usporiti. Da bi zadržala ili pratila tu brzinu, industrija će izgledati sve više kao „reka znanja”, kao „more veštine” i kao „okean sposobnosti”. Trend je u permanentnom usavršavanju, inoviranju i primenjivanju višedimenzionalnog ljudskog mišljenja i znanja. Pri čemu se organizacija kompleksno definiše kao svojstvo sistema da sposobno prihvati veliki broj stanja ili ponašanja. Različite vrednosti varijeteta sistema su pokazatelji kompleksnosti situacije u kojoj se određen sistem nalazi. Na primer, direktori, rukovodioci projekta i saradnici u celini imaju svoju individualnu kompetenciju i kompleksnost. Oni se stalno konfrontiraju sa kompleksnošću raznovrsnih situacija i u okruženju pa je često varijetet- kompleksnosti situacije mnogo veći od varijeteta njihove individualne kompleksnosti. Zato je suština njihovog upravljanja u borbi sa kompleksnošću sistema ili kompleksnošću okruženja. Uspešne industrijske grane shvataju da je organizaciona karta aproksimacija puta po kome sistem mora da radi. One kreiraju okvir organizacionog organizma, koristeći ciljeve, merenja, nagrade, ad hoc timove i intelektualni potencijal pojedinaca da bi se proizvele proširene mreže petlji znanja. U poslovnom svetu kad neko pomene pojam „reinženjering” obično se pod tim podrazumeva „početi iz početka”. Reinženjering zapravo predstavlja novi početak, tj. pokušaj da se celi posao radi bolje na neki drugačiji način nego što se to radilo do sada. Reiženjering industrijskih procesa se formalno definiše (slična definicija je i reinženjeringa poslovnih procesa) kao temeljni i radikalni redizajn industrijskih procesa u svrhu postizanja boljih rezultata i boljih performansi, snižavanje troškova, povećanja kvaliteta, poboljšanja rada, usluga i brzine. Reinženjering je proces koji menja organizacijsku kulturu, kreira nove procese, nove sisteme, nove strukture i nove načine za sprovođenje promena i utiče na uspeh kompanije/industrije. Reinženjering je kreativan, inovativan i inventivan proces, a iz tih karakteristika se on bitno razlikuje od drugih transformacija , po tome što on u redizajniranje industrijskih procesa unosi neku novu višu dimenziju, neki drugačiji način gledanja na probleme. Reinženjering industrijskih procesa sprovodi se u nekoliko faza :


87

• pokretanje projekata: prvo se treba utvrditi potreba za reinženjeringom i daje se predlog primene reinženjeringa. Prva faza je jasno definisanje vizije o tome što se njime želi postići. Za uspeh reinženjeringa potrebno je imati jasnu viziju i ciljeve.

• razumevanje procesa: u drugoj fazi vrši se merenje industrijskog sistema tj. radi se poređenje sa drugim i to najboljim sistemima (banchmarking), i njegovo modeliranje. Proces modeliranja vrlo je bitan za reinžinjering jer na osnovu modela možemo bolje razumeti industrijski proces.

• oblikovanje novih procesa: da bi se postiglo željeno poboljšanje, potrebno je pristupiti inoviranju postojećih procesa (zahteve iz prve dve faze preneti u model novih procesa koji će biti bolji od dosadašnjih). Sva moguća rešenja nastala iz ove faze treba vrednovati (oceniti), iz čega je vidljiva snaga simulacije.

• prelaz na nova rešenja: kada je novo rešenje gotovo treba ga još doraditi do detalja i isplanirati proces transformacije starog modela procesa u novi. Nakon toga potrebno je praćenje industrijskih procesa koji su se reinženjeringom redizajnirali.

Razlozi koji zahtevaju potrebu za reinženjeringom su brze promene (changes), zahtevniji kupci (customers) i oštrija konkurencija (competition). Industrijska struktura koja se pojavljuje samo po sebi je procesna i timska organizacija. U njoj su formirani funkcijski timovi (koriste se isti ljudi na više projekata) i organizacijske strukture postaju fleksibilne i inovativne. Na današnjem tržištu koje se sve više globalizira prisutna je i sve oštrija konkurencija. Svaka kompanija, koja želi opstati na tržištu i smanjiti tržišne nesigurnosti i neizvesnosti, treba sprovoditi stalne promene. Razlozi za sprovođenje reinženjeringa su postizanje veće konkurentnosti kompanije, u smislu da ona postane što bolja („best in class”). U svakom biznisu, kupac je središte oko kojeg se sve vrti. Dakle, orijentisanost ka kupcu postaje glavni cilj budući da je za svaki proizvod stvorena svetska konkurencija. Na primer, za prodaju preko interneta sasvim je svejedno gde se ta prodaja nalazi, već je bitna dostupnost bilo kojem kupcu. Praktična iskustva u svetskim industrijama gde je sproveden reinženjering procesa pokazuju sledeće :

• unapređen kvalitet za 84%, • smanjeno vreme do pojave proizvoda za 75%, • unapređena komunikacija za 61%, • troškovi razvoja smanjeni za 54%, • smanjenje izmena za 48% i • povećanje profita za 35%.

Praktična iskustva pokazuju da skoro 70% (tipičnih) akcija učinjenih u reinženjeringu ne daje rezultate zadate za neki određeni vremenski rok. S obzirom na obećanja i cenu, ovaj veoma visoki stepen neuspeha izuzetno je problematican.


88

4. FOKUS I INDUSTRIJSKI ŽIVOTNI CIKLUS POMOĆU REINŽENJERINGA U eri industrijalizacije preduzeća su stvarala vrednost koristeći fizički opipljivu aktivu (zemljište, zgrade, opremu i zalihe), odnosno vršeći njenu transformaciju u proizvode. Za razliku od industrijske ere, u informatičkoj eri značajno raste vrednost fizički neopipljivih resursa i neopipljiva aktiva postaje glavni izvor konkurentske prednosti. Najvrednija neopip-ljiva aktiva odnosi se na odnose sa potrošačima, veštine zaposlenih i njihovo znanje i organiza-cionu kulturu usmerenu na inovacije, rešavanje problema i opšte unapređenje poslovanja. Ovakva promena, odnosno pad u relativnom značaju opipljive aktive dovela je do pada i značaja tehničkih i finansijskih merila kvaliteta i poslovnog uspeha. Naime, tehnička i finansijska merila poslovnog uspeha omogućila su laku kontrolu alokacije finansijskih i fizičkih sredstava. Sintetizovani tehnički i finansijski pokazatelji ne obuhvataju ulaganje neopipljive aktive, te nemaju ulogu usmeravanja alokacije na profitabilna područja. Informatička era donela je sa sobom novo okruženje. Novina se, između ostalog, odnosi i na resurse koji se koriste u poslovnom procesu. Istraživanja pokazuju da je knjigovodstvena vrednost opipljive aktive na nivou 10-15% tržišne vrednosti industrije. Ekstreman primer je Microsoft, koji je u drugom kvartalu 2000 godine imao tržišnu vrednost preko 600 milijardi USD, dok knjigovodstvena vrednost njegove aktive iznosila 45 milijardi USD, od čega je na tekuću aktivu odlazilo oko 22 milijarde USD. Za razliku od industrijske ere, u informatičkoj eri najvredniji resursi postaju oni koji su fizički neopipljivi. Neopipljiva aktiva postaje glavni izvor konkurentske prednosti. Najvrednija neopipljiva aktiva odnosi se na odnose sa potrošačima, veštine zaposlenih i njihovo znanje, informatičku tehnologiju i organizacionu kulturu plodnu za inovacije, rešavanje problema i opšte unapređenje organizacije. Ovakva promena, tj. pad u relativnom značaju opipljive aktive dovela je do relativizovanja značaja finansijskih merila poslovnog uspeha. Naime, finansijska merila poslovnog uspeha, stvorena u preduzećima danas već starih grana, kao što su General Motors, Du Pont, Matsushita i General Electric, omogućila su laku kontrolu alokacije finansijskih i fizičkih sredstava. Sintetizovani finansijski pokazatelji, kao što su ROI, ROCE, EPS, obzirom da nisu obuhvatali ulaganje neopipljive aktive, izgubili su moć usmeravanja alokacije na profitabilna područja – postalo je jasno da je potreban reinženjering industrijskog sistema. Fokus se bazira na izboru uskog konkurentskog obima u okviru industrije. Industrija selektuje jedan segment ili grupu segmenata i kroji svoju strategiju da služi njima. Tako se postiže konkurentska prednosti putem svog eksluzivnog posvećivanja tim segmentima. Postoje dve varijante: fokus na troškove i fokus na diferencijaciju. Primarna korisnost uspešne integracije strategije niskih troškova i diferencijacije je u teškoći da to isto poseduju konkurenti kao duplikat ili imitaciju. Značaj razmatranja industrijskog životnog ciklusa da bi se odredila strategija industrije na nivou poslovne jedinice i njenog relativnog naglašavanja na funkcionalnu oblast strategija i aktivnosti kreiranja vrednosti je potreba za strategijom preokreta i dinamička perspektiva privredne grane i ocene koje omogućavaju industriji da repozicionira


89

konkurentsku poziciju u svojoj privrednoj grani. Životni ciklus industrije čine: uvođenje, rast, zrelost i opadanje. Naglasak na strategije, funkcionalne oblasti, aktivnosti kreiranja lanca vrednosti i celokupni ciljevi variraju od pravca životnog ciklusa privredne grane (slika 1.).

Slika 1. Faze životnog ciklusa privredne grane

6. ZAKLJUČAK Uspeh u reinženjeringu nema veze sa srećom ali ima veze sa sposobnošću. Ako rukovodioci odluče da otpočnu sa reinženjering procesom bez znanja o tome kako da nastave ili bez poznavanja uslova za uspeh, neće uspeti. Sa druge strane, ako se reinženjering vodi od strane posvećenog rukovodioca koji je nadahnuće za ostale uključene u taj proces, i ako organizacija zaista razume koncepte reinženjeringa, i ako


90

proces implementacije prati uputstva, tada će reinženjering biti izuzetno uspešan. Sumarno posmatrano, reinženjering mora imati adekvatno rukovodstvo koje čine kreativni ljudi koji svoje lične interese, sklonosti i potrebe inkorporiraju u novi dizajn i akciju, koji ne ulepšavaju realnost, ne neguju lažnu inovativnost i ne pate od neprekidne parade stalnih izmena programa. Sa obzirom da je u pitanju proces fundamentalnih i radikalnih promena to ga organizacije primenjuju ako žele da ostvare suštinsko poboljšanje poslovanja, visok nivo ekonomskih performansi i konkurentnosti. Dakle, reinženjering nije proces koji treba da obezbedi organizaciji inkrementalne dobitke, već vidljiv napredak u svim aspektima poslovanja - ekspanziju promena i rezultata. Unapređivanje kvaliteta poslovanja postaje imperativ savremenog tržišta i globalnih tokova. Implementacija i uspostavljanje procesa permanentnog unapređivanja kvaliteta, zajedno sa primenom tehnika reinženjeringa, predstavlja osnovu za unapređivanje produktivnosti poslovanja preduzeća i kreiranja konkurentske prednosti na međunarodnom tržištu, prevashodno zbog tržišne i tehnološke fleksibilnosti preduzeća. LITERATURA [1] Davenport, T. H., Short, J. E. The New Industrial Engenering, Slon Management Review, Summer, p. 11-27. [2] Bhaskar, R., Lee, H. S., Levas, A. (1994). Analiysing and Reengineering Business Processes Using Simulation, USA. [3] Kelada, J. N. (1996). Integrating Reengineering With Total Quality, USA. [4] Greiner, L. E. (1998). Evolution and Revolution as Organizations Grow, Harvard Business Review, May-June. [5] Dunphy, D., Griffiths, B. S. (2003), Organizational Change for Corporte Sustainability, London: Routledge. [6] Hammer, M., Champy J. (1993). Reengineering the Corporation, London : Nicholac Brealey. [7] Grozdanić, R., Đorđević, D. (1999). Osnove ekonomije, TF "Mihajlo Pupin" Zrenjanin [8] Drucker, P. (1996). Inovacije i preduzetništvo, PS Grmeč - Privredni pregled, Beograd



Faculty of Technical Sciences in Čačak, 29 .09-01 .10 . 2017 .

91

RPPO17

UDK: 004.896:621 Stručni rad

PRIMENA PROGRAMA Pro/ENGINEER U INTEGRISANOM RAZVOJU PROIZVODA

APPLICATION OF Pro/ENGINEER IN INTEGRATED

PRODUCT DEVELOPMENT

Violeta Đorđević1, Milomir Mijatović2 12Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija u Trsteniku

[email protected], [email protected] Apstrakt: Da bi mašinski inženjeri bili nosioci razvoja nekog preduzeća, potrebno je da, još u toku svog obrazovanja, nauče da je neophodno brzo i kvalitetno projektovanje i izrada proizvoda, kako bi se zadovoljili svi zahtevi kupaca. Taj cilj se može ostvariti primenom integralnosti razvoja, a to se, između ostalog, postiže primenom CAD/CAM/CAE tehnologija. U ovom radu je prikazana primena programa Pro/Engineer u integrisanom razvoju proizvoda na primeru ventila sigurnosti, odnosno, dat je primer primene informacionih tehnologija u funkciji reinženjeringa poslovnih procesa u obrazovanju. Ključne reči: Integrisani razvoj proizvoda, Pro/Engineer, ventil sigurnosti. Abstract: It is necessary for mechanical engineers, even in the course of their education, they learn that it is necessary to quickly and efficiently design and manufacture of products in order to satisfy all customer requirements in order to become leaders of the development of a company. This goal can be achieved by applying the integrity of development, and that, among other things, by using CAD/CAM/CAE technology. This paper presents the application program Pro/Engineer in integrated product development in the case of safety valves, respectively, provides an example of the application of information technology in the function of business processes in education. Key words: Integrated product development, Pro/Engineer, safety valve. 1. UVOD Svako preduzeće koje želi da bude konkurentno na tržištu mora da zadovolji složene zahteve vezane za brzo i kvalitetno projektovanje, izradu i kvalitet proizvoda. U skladu sa zahtevima kupaca potrebno je poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda, tako da taj proizvod može da zainteresuje kupca, da se ponudi najbolji mogući kvalitet za odgovarajuću cenu.


92

Mašinski inženjeri koji se još uvek obrazuju, treba da budu budući nosioci razvoja preduzeća u mašinskoj industriji. Zato treba da nauče šta predstavlja integrisani razvoj proizvoda i kako primena CAD/CAM/CAE tehnologija utiče na poboljšanje procesa proizvodnje a, samim tim, i na bolji proizvod, veću prodaju, veći profit i poboljšanje konkurentnosti preduzeća na tržištu. 2. INTEGRISANI RAZVOJ PROIZVODA „Integrisani razvoj proizvoda je sistemski prilaz razvoju visoko kvalitetnih, tržišno konkurentnih, radno sposobnih proizvoda ili usluga uz integrisanu primenu celovitih i multidisciplinarnih metoda, procesa i organizacionih formi kao i manuelno i kompjuterski podržane alate, sa minimalnim ali trajnim korišćenjem proizvodnih faktora i resursa“ [1]. Integrisani razvoj proizvoda obuhvata sve korake od istraživanja tržišta i početne ideje, do izrade proizvoda i njegovog plasiranja na tržište.

Slika 1. Osnovni elementi integrisanog razvoja proizvoda [2]

Bitni aspekti integrisanog razvoja proizvoda su: [3] • sistemski prilaz razvoju proizvoda • orijentacija na korisnika • primena metoda timskog rada podržanog računarom i kreativno rešavanje

problema • supstitucija klasičnog sekvencijalnog (rednog) prilaza organizovanju razvoja

proizvoda paralelnim • primena informacionih i komunikacionih tehnologija • primena i integracija automatizovanih inženjerskih alata.


93

Integrisani razvoj proizvoda je prvo primenjivan u industrijskim preduzećima visokih tehnologija (kosmička tehnologija, avio industrija, kompjuterska tehnologija, elektronski sistemi, savremeni sistemi naoružanja). Zatim se primena proširila na druge grane tehnike (mašinstvo, građevinarstvo, saobraćaj), a potom i na sva preduzeća i institucije u kojima se razvijaju proizvodi i usluge [4]. 3. PRIMENA PROGRAMA ProENGINEER U pojedinim fazama integrisanog razvoja proizvoda se nalazi primena CAD/CAM/CAE tehnologija. U savremenim načinima proizvodnje i razvoja proizvoda ove tehnologije za projektovanje proizvoda (CAD) i projektovanje procesa (CAM) pomoću računara predstavljaju značajnu pomoć. Ove tehnologije se primenjuju za rešavanje različitih inženjerskih problema koji se mogu javiti u mašinskoj industriji. Ovakav način rada smanjuje:

• broj prototipova u projektovanju alata • broj defekata • broj škarta • broj fizičkih prototipova • vreme razvoja proizvoda • broj otkaza u serijskoj proizvodnji,

što rezultuje poboljšanjem kvaliteta proizvoda, smanjenjem troškova proizvoda, a samim tim preduzeće poboljšava svoju konkurentnost na tržištu. Postoji više programa za 3D modeliranje, a u ovom radu je primenjen program Pro/Engineer, koji se koristi u nastavi predmeta Integrisani razvoj proizvoda na VTMŠSS Trstenik i način rada je objašnjen na primeru ventila sigurnosti. Pro/Engineer je programski sistem za modeliranje, baziran na takozvanim osnovnim tipskim geometrijskim oblicima ili formama (features), koji radi na Microsoft Windows platformi i omogućava modeliranje elemenata, njihovo sklapanje – montažu i izradu crteža, što je potrebno mašinskim inženjerima za izradu tehničke dokumentacije proizvoda. To je trodimenzionalni računarski program za računarsko projektovanje, odnosno, tehničko konstruisanje. Takođe, definiše tehnološke postupke izrade delova na numerički upravljanim mašinama i inženjersku analizu. Autor programa je kompanija Parametric Technology Corporation (PTC). Postupak modeliranja se sastoji od sledećih koraka [7]:

• formiranje skica • kreiranje modelskih oblika • komponovanje modelskih oblika u deo.

Navedeni primer u ovom radu, ventil sigurnosti se sastoji od pet elemenata:

• telo ventila


94

• poklopac • zatvarač • opruga i • zavrtanj

Slika 2. Radno okruženje Pro/Engineer-a i model ventila sigurnosti

Modeliranje delova se izvodi prema dimenzijama na postojećim crtežima u modulu Part. Telo ventila se može modelirati primenom osnovnih operacija Revolve i Extrude, uz dodatak skošenja i zaobljenja (Chamfer i Round) i zbog bržeg procesa Mirror i Pattern. Izgled modela i stablo je prikazano na sledećoj slici.

Slika 3. Stablo i izgled modela tela ventila


95

Poklopac je jednostavan deo koji se može izmodelirati samo primenom operacije Extrude, takođe, zatvarač samo primenom operacije Revolve i ovi elementi su prikazani na sledećoj slici.

Slika 4. Izgled modela poklopca i zatvarača

Zavrtanj se modelira primenom operacija Extrude i Revolve, a opruga pomoću operacije Helical Sweep i Extrude za opsecanje opruge. Izgled ovih modela je dat na slici 5.

Slika 5. Izgled modela zavrtnja i opruge

Kada se izmodeliraju svi komponente, pristupa se montaži, odnosno modeliranju sklopa. Osnovna tehnika modeliranja sklopova je slaganje sklopa na osnovu prethodno urađenih komponenti. Modeliranje sklopa, ustvari, predstavlja proces tehnologije montaže. U programu Pro/Engineer modeliranje sklopova se obavlja u modulu Assembly. Na sledećoj slici prikazan je izgled podsklopa ventila sigurnosti i stabla modela u kome se vidi redosled montaže (sklapanja) delova.


96

Slika 6. Izgled i stablo sklopa ventila sigurnosti

Ovako urađen sklop se može prikazati i u odvojenom prikazu svih komponenti (Explode View), kao što je prikazano na slici 7, mogu se uraditi crteži svih komponenti sa potrebnim kotama, kvalitetima obrade, prema kojima se mogu napraviti svi ovi elementi u procesu proizvodnje. Takođe, i sklopni crtež sa označenim svim pozicijama i prikazom tabela, odnosno, kompletna tehnička dokumentacija.

Slika 6. Ventil sigurnosti – Explode View 4. ZAKLJUČAK U ovom radu je prikazan način modeliranja delova i sklopova kroz primer ventila sigurnosti, onako kako se koristi u nastavi Integrisani razvoj proizvoda. Kroz rad u Pro/Engineer-u studenti uče da koriste prednosti koje ovaj program nudi, kao što je kraće vreme projektovanja proizvoda, lakše uočavanje grešaka i njihovo pravovremeno ispravljanje, što direktno utiče na proces proizvodnje.


97

Cilj rada je da pokaže doprinos ovog programa u smanjenju vremena i troškova proizvodnje, i povećanju kvaliteta, što dovodi i do povećanja profita, što je cilj svakog preduzeća. Još jedna prednost Pro/Engineer-a je što se lako povezuje sa NC i CNC mašinama i automatski generiše program po kom će se obaviti proces obrade. Kada studenti sve ove prednosti nauče još u toku svog obrazovanja, biće spremniji da u budućnosti budu nosioci procesa razvoja novih proizvoda, projektovanja i proizvodnje, a samim tim i svih poslovnih procesa u preduzećima. LITERATURA Miltenović, V. (2003). Razvoj proizvoda-strategija, metode, primena, Univerzitet u

Nišu, Mašinski fakultet u Nišu, Niš. Galjak, M., Devedžić, G., Ćuković, S. (2009). Primena principa integrisanog

razvoja proizvoda, Univerzitet u Kragujevcu, Mašinski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac.

Zelenović, D. (1997). Integralni razvoj proizvoda, Fakultet tehničkih nauka - Institut za industrijske sisteme, IIS – Istraživački tehnološki centar, Novi Sad.

Vojinović, D., Kočović, J. (2014). Metode i tehnike u razvoju proizvoda, 41. Nacionalna konferencija o kvalitetu, 9. Nacionalna konferencija o kvalitetu života, Festival kvaliteta, FQ2014.

Mandić, V. (2010). Primena IT tehnologija u integrisanom razvoju proizvoda i procesa, ICT forum, Regionalna privredna komora, Niš.

Mandić, V. (2011). Integrisani razvoj proizvoda i procesa - principi konkurentnog inženjeringa, Inovacije u inženjerskom projektiranju, Rijeka.

Devedžić, G. (2009). CAD/CAM tehnologije, Mašinski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac

Bojanić, M. (2011). Konstrukciono rešenje obrtnog stola sa malteškim krstom, INFOTEH-JAHORINA Vol. 10, Ref. F-40, p. 1079-1083, March 2011.

Vrekić, S. (2010). Parametarsko modeliranje u softverskim CAD/CAM/CAE paketima, IRC Zastava automobili – Direkcija razvoj automobila, Kragujevac.

https://sr.wikipedia.org/sr/Creo_Elements/Pro


98




99

RPPO17

UDK: 004.6+004.7]:378.14 Stručni rad

E-POSLOVANJE VISOKOŠKOLSKE INSTITUCIJE I PREPREKE

E-BUSINESS IN HIGH-EDUCATION INSTITUTION

AND OBSTACLES

Ljiljana Pecić1 1Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Tstenik

[email protected], Apstrakt: U ovom radu će biti ukazano na značaj formiranja jedinstvene baze podataka visokoškolske institucije i uvezivanje rada svih relvantnih službi (studentske, računovodstva), nastavnog kadra i studenata. Jedinstvena baza podataka smanjenje broja mesta za generisanje grešaka, pojednostavljuje rad i računovodstva i studentske službe, ali takođe i nastavnog kadra i informacije brže i jednostavnije dolaze do studenata. Ključne reči: baza podataka, e-poslovanje, ušteda Abstract: This paper will point out the importance of forming a single database of higher education institutions and linking all relative services (student, accounting), teaching staff and students. A unique database reduces the number of places for generating errors, simplifies work and accounting and student services, but also teaching staff and information faster and easier come to students. Key words: data base, e-business, savings 1. UVOD Današji uslovi života i rada nameću potrebu da se svakodnevno razmišlja o uštedama, a uštede se odnose ne samo na novac, već pre svega na vreme. Ovo je sasvim razumljivo: tehnologija napreduje, a kako ona napreduje, korisnik neće da čeka na informacije- želi ih onog trenutka čim nastanu. Visoko obrazovanje, u koje su IT ušle na velika vrata u sve sfere, što je i sasvim normalno, pretrpelo je i tek će trpeti velike promene. Brzina u radu se očekuje sa svih strana: kod uplata školarina, uplata za polaganje ispita, prijavljivanja ispita, dobijanja informacija o predispitnim obavezama, polaganim ispitima, dobijanju raznih uverenja, smeštaja u dom, konkurisanja za prakse itd... Onima koji ne žele da izgube korak sa tržištem obrazovanja, sasvim je jasno da je važan i način i brzina, kao i nosilac


100

informacija koje se pojavljuju u obrazovanju – ono što im definiše mesto u svetu visokog, ali i nižih nivoa obrazovanja. Ovaj rad će se upravo pozabaviti time – ukazati na prednosti e-poslovanja u visokom obrazovanju, ali i ukazati na posledice zaostajanja za ovim, ukazati na najvažnije prepreke i kako ih savladati kod uvođenja e-poslovanja 2. E-POSLOVANJE U VŠI Ako igrate asocijacije, ako imate reč student i reč ocena, asocijacija Vas, logično, vodi ka reči indeks. Ako imate i treću asocijaciju – informacione tehnologije ili internet, moderno doba Vas vodi dalje – ka elektronskom indeksu. Isto, pak, imate reči poslovanje i internet, istom logikom dobijete e-poslovanje. Postavlja se pitanje- ako je sve tako logično, kako je moguće da morate svoje kolege ubeđivati da uvođenje e-poslovanja u visokoškolskoj instituciji zaista jeste odmah i sada – must have, a ne nakon naredbe Vlade ili resornog ministarstva. No, hajde da idemo redom. Šta je elektronsko poslovanje? Elektronsko poslovanje je skup poslovnih aktivnosti koje se odvijaju posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija (posebno Interneta) i koje podrazumevaju :

• optimizaciju poslovnih procesa (proizvodnja, marketing, veleprodaja, distribucija, prodaja, naplata, isporuka, dopuna zaliha ...)

• unapređenje odnosa sa klijentima, zaposlenima, dobavljačima, distributerima ... • unapređenje ostalih poslovnih servisa podrške (banke, advokatske agencije,

računovodstvene agencije, zakonodavstvo, vladine agencije ...) • unapređenje mehanizama zaštite (ustanovljenje elektronskog potpisa,

kriptografija ...).

Iz prethodno iznetog – to je nešto dobro za kompaniju! Za visoko obrazovanje, kod koga je u svim studijskim programima involviran barem jedan predmet vezan za upotrebu ICT- podrazumeva se da smo još juče prešli na e-poslovanje. No, situacija nije takva u praksi. Nažalost, analiza pokazuje da dosta VŠI ima studijske programe direktno vezane za ICT, a da nemaju ni približno kvalitetno e-poslovanje. Šta nam sve može omogućiti e-poslovanje u VŠI? Pre svega, pođimo od e-indeksa. U elektronskom indeksu se nalaze sve predispitne obaveze studenata, bodovi osvojeni na njima, bodovi na ispitima, ocene i datumi kada su dobijene. Student preko svog broja indeksa i passworda (JMBG ili nešto što sam kreira), pristupa svom e-indeksu. Ko još može videti njegov e-indeks? Osim administratora –niko. Studentska služba ima uvid u njegove položene ispite, što je neophodno kod izdavanja uverenja, rešavanja pitanja statusa, kredita, stipendija itd. Profesori imaju pristup samo onom delu baze podataka koji se odnosi na predmete koje drže, a kod eventualne nadogradnje baze za izbor preduzeća gde će se ići na praksu, automatski će se na osnovu broja bodova (prosečna ocena, broj ESPB) za svako preduzeće generisati rang lista, što će profesori nadležni za prakse moći videti i kreirati automatska obaveštenja studentima u njihov e-indeks gde idu


101

na praksu. Kreirane liste će dobiti i studentska služba, koja će nakon toga generisati upute za praksu, sa podacima o kontakt osobama u svakom preduzeću. Komunikacija o studentima na praksi će ići preko studentske službe, a eventualne primedbe, obaveštenja za studente tokom trajanja prakse, studentska služba će slati u etudentski e-indeks i nadležnim profesorima. Deo poslovanja su i uplate školarina i nadoknada za polaganje ispita i odbrane završnih radova, izdavaje raznih potvrda, uverenja. IS mora da omogući prosleđivanje informacije o legloj uplati sa računa VŠI u elektronski indeks studenta, odakle se mora kreirati mogućnost prijavljivanja ispita. Od podataka samofinansirajućih studenata se mora omogućiti kreiranje izveštaja u bilo kom trenutku o dugovanjima studenata. Deo poslovanja je i finansijsko poslovanje same VŠI (uplate i isplate, ne vezane za studente), što se, takođe, treba uvezati sa jedinstvenom bazom podataka. Uvođenje jedinstvene baze podataka, omogućiće, nakon svakog ispitnog roka, u predviđenom roku za zatvaranje ispitnog roka, automatsko kreiranje zapisnika, koji se štampaju u studentskoj službi, a profesori na kraju samo potpisuju odštampane prijave i celi zapisnik. Ukoliko se bibliotečki materijal uredno vodi i obrađuje, treba omogućiti povezivanje i ovog modula sa ostalim modulima, pa će se u svakom trenutku, ako se evidencija uredno vodi (na dnevnoj bazi), može znati da li ima materijala koji nas interesuje. Ovakav IS može imati i deo namenjen profesorima, gde će se u njihove foldere slati generisani izveštaji, obaveštenja, zapisnici i odluke veća, komisija itd. Dodatak može biti i generisanje email adresa za sve zaposlene u VŠI i sve studente, ali i takođe umrežavanje sa prisutnim akademskim mrežama i bibliotekama. Treba dodati, da sve ovo treba da se nađe na prikladno, funkcionalno uređenom sajtu VŠI, a da se treba obezbediti dnevno ažuriranje sajta, da se moraju jasno podeliti nadležnosti nad uređivanjem pojedinih sadržaja sajta. Sajt mora da ima i deo namenjen studentskim organizacijama, a mora se obezbediti i prostor za servisne informacije, kako za studente, tako i za nastavno osoblje. 3. PREPREKE UVOĐENJU E-POSLOVANJA U VŠI I KAKO IH PREVAZIĆI I u ovom slučaju, kao i u mnogim drugim, kada Vam se učini da će realizacija ideje ići sama po sebi, može se desiti da se suočite se sa zidom i čudite se – zašto. Da bismo, u ovom slučaju olakšali posao, poći ćemo od prednosti uvođenja e-poslovanja, mogućih prepreka i predloga kako ih prevazići.


102

3.1 PREDNOSTI UVOĐENJA E-POSLOVANJA Osnovne prednosti e-poslovanja u VŠI se mogu izvući i iz generalnih prednosti e-poslovanja. Konkretizovane prednosti su:

1. skraćuje se vreme dolaska do pojedinih informacija, 2. smanjuju se troškovi komuniciranja, 3. smanjuje se broj mesta za generisanje greške, 4. ako se i greška napravi, kraće je vreme potrebno za otklanjanje iste, 5. rasterećuje se studentska služba (pri pojavi problema, prvo njih kontaktiraju), 6. nastavno osoblje troši manje vremena na administraciju, 7. za svaku unetu izmenu, lako se utvrdi ko je i kada uradio izmenu.

Velika prednost je, kao što je navedeno, skraćivanje vremena potrebnog za dolaženje do neophodnih informacija, vodi i do druge – da se značajno smanjuju troškovi komunikacije, a ujedno postižu i veći efekti. E-poslovanje, takođe, kreiranjem jednog mesta za nastanak jedne informacije, a omogućavanjem da se ona koristi na više mesta i u više svrha, značajno ubrzava i proces donošenja odluka. Mesto unosa je svima poznato i ako se greška pojavi, lakše se otklanja, i što je jako važno – svi kojih se ta informacija tiče, odmah mogu da vide urađenu izmenu. Nastavno osoblje, koje je u nedostatku e-indeksa i e-poslovanja značajno opterećeno administracijom, na ovaj način doživljava rasterećenje i može se više posvetiti unapređivanju nastavnog procesa i istraživačkom radu. 3.2 PREPREKE UVOĐENJU E-POSLOVANJA U VŠI Iako se, kao što je prethodno navedeno, e-poslovanje smatra velikom pomoći u današnje doba, uvek su moguće prepreke da se to sprovede u delo. Koje su to prepreke i gde se generišu? Najveća prepreka svim promenama su bili i ostali ljudi, jer se to njih upravo i tiče. Pre svega, oni koji rade sa unosom podataka, mogu smatrati da će njihov značaj u kolektivu opasti, ako izgube taj deo posla i da će im plata biti manja. Takođe, možda im je za dosadašnji način rada trebalo vremena da ga savladaju, pa se plaše šta će se novim načinom rada tražiti od njih. Biće takođe i komentara – Ko će to podržati, samo nas nekoliko. Vrlo često tim odgovorom sebe ubroje u one koji bi prihvatili novi način rada, a da su u stvari najstrastveniji oponenti. Može Vam se desiti da, kada razgovarate pojedinačno sa nekim, on podrži Vašu ideju, a ako radite u kolektivu u kome se promene teško sprovode, na grupnom sastanku se može desiti da Vas i te kolege ne podrže, već čak budu protiv. Finansijska strana ove promene dolazi tek na kraju, jer se zna da su efekti informatičke automatizacije veoma isplativi i da se brzo vraćaju. Osim toga, ako imate informatički kadar i taj studijski program, normalno je, i najbolje, da rešenje dođe upravo iz kolektiva, od strane kolega koji tu i rade i poznaju sve entitete poslovanja.


103

Poslednji mogući prigovor, ali opet generisan od strane zaposlenih, prvenstveno onih u studentskoj službi je da studenti njih neprekidno zovu i traže razna obaveštenja i da su se studenti na to navikli, a da sajt retko koriste. 3.3 SAVLADAVANJE PRIGOVORA Strah kod zaposlenih od novine je najveća prepreka, a gubitak beneficija na osnovu velikog administrativnog rada, koji osim novca troši strašno vremena, generiše više grešaka i utiče na kreiranje slike da niste moderni i da niste u koraku sa vremenom. Taj strah treba otkloniti, pre svega, odgovorom da će dobiti sve potrebne instrukcije i obuku neophodnu za normalni prelazak na kompletno e-poslovanje. Drugi strah od smanjenja plata zbog manjeg obima poslovanja treba otkloniti sa barem 5 argumenta:

- ovaj posao će se obavljati mnogo brže, pa će ostajati vremena za druge poslove, za koje inače uvek nedostaje vremena,

- kući će odlaziti rasterećeniji, jer će se pojavljivati manje spornih situacija u kojima nisu jasno definisane nadležnosti,

- spremite novi zadatak, koji će ti zaposleni krenuti da rade, a koji će kod njih pobuditi kreativnost, a uticaće da se osete važnim i uticaće na ugled Vaše VŠI i saopštiti im u vidu predloga ( nastavno osoblje – istraživački rad, nenastavno osoblje – kontaktiranje studenata koji su neaktivni, prestali da studiraju, ...)

- manje ćete kontaktirati telefonom sa studentima i kolegama, što će učiniti Vaš dan produktivnijim,

- ovo je ono što nas sigurno čeka jednog dana – bolje krenuti na vreme.

Da biste osigurali da će Vaš predlog na sastanku kada se o tome odlučuje, dobiti podršku, potrudite se da pre toga sa svima razgovarate pojedinačno i, obzirom da se radi o nečemu što se u svetu zavisnom od ICT podrazumeva, podsetite ih na izneto mišljenje u razgovoru jedan na jedan. Na ovaj način ćete umanjiti posledice kolektivnog oportunizma. Mogući prigovori da to studenti neće prihvatiti, otklonićete sa dva argumenta:

- Profesore, mnogo više kontaktiraju, nego studentsku službu, ali je to mnogo mali broj u odnosu na ukupan broj studenata,

- Studenti pripadaju generacijama koje su rođene u vreme aktivne ekspanzije ICT i to će oni veoma lako usvojiti, samo ih treba na adekvatan način obavestiti i obučiti ih o svim opcijama i pogodnostima. Na kraju, mladi mnogo lakše usvajaju sve novine poslovanja, jer su rođeni u vreme kada su jedino promene konstantne.

Što se tiče ekonomske strane uvođenja ove novine, postoje dve moguće opcije. Ukoliko Vam informatičku podršku vodi neko van Vaše VŠI, svakako mu na mesečnoj osnovi isplaćujete neki iznos, i verovatno neprekidno kontaktirate sa tom osobom. Verovatno Vam se, dešavalo nekada, kada ste želeli nešto da izmenite, da dobijete odgovor da to ne može, a sigurni ste da je moglo. Uvođenjem kompletnog e-poslovanja kreirali biste sistem potpuno po Vašoj meri, platili na početku, a suma za mesečno održavanje bi svakako bila manja, jer biste dobili veću autonomiju da sistemom Vi kao VŠI upravljate.


104

Najbolja je opcija da nov softver za e-poslovanje naprave Vaše kolege informatičari, pa se promocija softvera i obuka studenata za upotrebu, može iskoristiti i za promociju institucije. I u jednom i u drugom slučaju se treba opredeliti za opciju koja je nadogradiva. 4. ZAKLJUČAK Ovaj rad je imao za cilj da predstavi prednosti uvođenja e-poslovanja u VŠI i kako savladavati prigovore zaposlenih. Strah od promena i strah od gubitka ličnog značaja u procesu rada, svakako su najznačajniji i pitanje kako se sa time izboriti je veoma važno. Dobrom pripremom kolektiva VŠI za uvođenje promena će se postići lakoća prelaska sa jednog na drugi način poslovanja, a to otvara i mogućnost prelaska i na mobilno poslovanje. Kvalitet rada je naravno prioritet, a uz dobru pripremu i on će biti, ne samo obezbeđen, već i unapređen.




105

RPPO17

UDK: 517.5:004.45]:378.14 Stručni rad

ZNAČAJ PROSTORA DISTRIBUCIJA STUDENTIMA ELEKTROTEHNIČKOG FAKULTETA

THE IMPORTANCE OF THE SPACE OF

DISTRIBUTIONS TO STUDENTS OF THE FACULTY OF ELECTICAL ENGINEERING

Snježana Maksimović1, Sandra Kosić-Jeremić2

1Elektrotehnički fakultet u Banjoj Luci 2Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet u Banjoj Luci

[email protected], [email protected] Apstrakt: U radu je dat standardni i sekvencijalni pristup prostorima distribucija sa posebnim osvrtom na Dirakovu delta distribuciju. Kreiran je anketni upitnik koji su popunjavali studenti druge, treće i četvrte godine Elektotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, a sadržavao je opšte podatke njihovom usmjerenju, kao i poznavanju delta distribucije i njenom korištenju u stručnim predmetima. Takođe, analizirani su stavovi studenata o potrebama uvođenja prostora distribucija u plan i program matematike na Elektrotehničkom fakultetu u Banjoj Luci. Dobijeni rezultati su predstavljeni putem deskriptivne statistike i adekvatnih statističkih testova u analitičko-softverskom paketu SPSS v.20. Ključne reči: delta ditribucija, prostori distribucija, deskriptivna statistika Abstract: In this paper are given classical and sequential approach to distribution spaces, with the special review of Dirac delta distribution. A survey questionnaire was prepared to students of the second, third and fourth year of the Faculty of Electrical Engineering of the University of Banja Luka, and it contained the general information about their orientation at the faculty, as well as their knowledge of the delta distribution and its use in the professional subjects. Also, we analyzed student attitudes about the need to introduce the space of distribution into a mathematics plan and program at the Faculty of Electrical Engineering. The obtained results are presented by descriptive statistics and adequate statistical tests in the analytical software package SPSS v.20. Key words: delta distribution, spaces of distributions, descriptive statictics 1. UVOD Teorija uopštenih funkcija je nastala u želji da se matematičkim modelima raznih procesa, koji nisu bili matematički jasno zasnovani nađe pravilan matematički pristup i omoguće matematička rješenja koja će imati prirodan smisao. To je za posljedicu imalo


106

više pokušaja generalizacije pojma funkcije i operacija s njima. U monografiji "Theories des distributions I,II" (1950/51) L. Švarc [6] je prvi objavio sistematizovanu teoriju jedne klase uopštenih funkcija-distribucija. Svrha uvođenja distribucija je da omogućimo diferenciranje funkcije. Takođe, treba istaći i rezultate Soboljeva [7] koji imaju istaknuto mjesto u tom pravcu, kao i knjige Gelfanda i saradnika [2], [3]. Ovakav pristup je dosta težak jer zahtijeva dobro poznavanje vektorsko-topoloških prostora, preciznije lokalno-konveksnih prostora. Zato su sedamdesetih godina prošlog vijeka J. Mikusinski i saradnici [1] došli na ideju da se ovaj pristup pojednostavi, pa je razvijena sekvencijalna teorija distribucija, gdje se pokušava zaobići ovaj topološki pristup. Međutim, iako jednostavniji, ovaj pristup je manje prihvaćen nego "funkcionalni" pristup prostorima distribucija. Teorija distribucija predstavlja matematički aparat za razne oblasti matematičke fizike, teorije parcijalnih diferencijalnih jednačina i Furijeove analize koja ima široku primjenu u elektrotehnici. Posebnu primjenu u elektrotehnici ima Dirakova delta distribucija. 2. PROSTORI DISTRIBUCIJA Najznačajnija ”funkcija” koja se u početku koristila u teorijskim oblastima fizike (a danas u gotovo svim naukama) jeste ”delta funkcija”. Početkom upotrebe ove funkcije smatra se jedan problem iz četrdesetih godina prošlog vijeka. To je problem mjerenja temperature [8], a koji glasi: Ako pretpostavimo da funkcija f(x) predstavlja temperaturu u prostoriji u tački x. Temperaturu možemo mjeriti termometrom tako što sijalicu termometra stavimo u tačku x. Za razliku od tačke, sijalica termometra registruje samo nenula veličine, pa je ono što mjerimo više prosječna temperatura u malom dijelu prostora. Dakle, nema razloga da mislimo da je ta prosječna temperatura objektivna. U matematičkom smislu temometar mjeri

dxxxf )()(

gdje φ(x) zavisi od vrste termometra i lokacije gdje ga postavimo. Fukcija φ(x) će težiti da bude "skoncentrisana" u blizini sijalice termometra i biće blizu nule kada smo dovoljno daleko od nule. Da bismo ovo dokazali potrebno je da

0)( x (svugdje) i 1)( dxx (u čitavom prostoru).

Krajem 19. vijeka, Hevisajd, a zatim Dirak, dvadesetih godina prošlog vijeka, su sa velikim uspjehom koristili formalni račun sa delta funkcijama, a da uopšte nisu imali jasnu predstavu šta je to delta funkcija. To se vidi iz činjenice da su koristili potpuno pogrešan naziv: ”delta funkcija” uopšte nije funkcija. To je ”funkcija”

0)( xf )0( x , )0(f i 1)( dxxf . (1)

Za matematičate to nije tačno (nije definisana vrijednost ∞ u tački).


107

Delta distribucija (Dirakova delta) se koristi za modelovanje impulsa tačkastog naelektrisanja, jediničnu masu "skoncentrisanu" u tački ili jedinično naelektrisanje. Delta distribucija služi da opiše bijeli šum (skup svih zvukova) ili bijelu svjetlost (skup svih talasnih dužina) ili crne rupe, ili delta šokove (koji se pojavljuju kod zemljotresa, cunamija,... ). U saradnji sa inženjerima uočeno je da se danas u njihovoj savremenoj literaturi delta funkcija pojavljuje kao nezaobilazni pojam u analizi konkretnih modela (jednačina), prenosa signala, pojačavanja signala, detekciji slike i slično. Primjer 1. Kako otkriti jata sabljarki u okeanima preko zvučnih signala koje produkuju, a koji su vrlo niskog inteziteta? Recimo, uvođenjem signala bijelog šuma, stohastičkim procesom koji ima korelaciju δ(x−y); pojačani zvučni signali se registruju, a zatim dekompozicijom dolazimo do podataka da li se radi o sabljarkama. 2.1 STANDARDNI PRISTUP PROSTORIMA DISTRIBUCIJA Radi lakše notacije navodimo samo jednodimenzioni slučaj ovih, jer se višedimenzioni slučaj radi analogno. Neka je R proizvoljan otvoren skup. Sa )(0 C označavamo

prostor beskonačno diferencijabilnih funkcija sa kompaktnim nosačem sadržanim u (nosač funkcije f, u oznaci supp(f), je najmanji zatvoren skup van koga je f = 0).

Definicija 1. [4] Kažemo da niz )(0 Cn konvergira (u smislu prostora )(D ) ka funkciji )(0 C ako su zadovoljeni sljedeći uslovi:

(i) postoji skup K (K je kompaktan podskup od ) takav da supp(φn),supp(φ) ⊂ K i (ii) 0)(sup

nx za sve 0N .

Prostor )(0 C sa gore definisanom konvergencijom označavamo sa )(D , a njegove elemente - test funkcije. Prostor neprekidnih linarnih funkcionala na test prostoru

)(D nazivamo prostor distribucija i označavamo sa )(' D (funkcional nad )(D je funkcija koja slika )(D u skup kompleksnih brojeva ℂ). U odnosu na standardne operacije sabiranja i množenja )(' D čini vektorski postor nad poljem ℂ. Posmatrajmo linearan funkcional fT na test funkciji )(D određen integralom

dxxxfTf )()(

sa jezgrom f(x) (vidjeti [5]). Ako je f lokalno integrabilna funkcija, tada se f naziva regularna distribucija. Međutim, nisu sve distribucije regularne. Distribucije koje nisu regularne, nazivaju se singularnim. Najjednostavniji primjer singularne distribucije je funkcional koji svakoj test funkciji )(D dodjeljuje njenu vrijednost u x = 0. Ona


108

je definisana sa )0( i naziva se Dirakova delta distribucija, što možemo zapisati

i u integralnom obliku )0()()( dxxx .

2.2. SEKVENCIJALNI PRISTUP PROSTORIMA DISTRIBUCIJA Definicija 2. [1] Niz )(xfn neprekidnih funkcija definisanih na se naziva fundamentalnim nizom ako postoji niz funkcija )(xFn i cijeli broj k ≥ 0 tako da vrijedi:

(F1) )()()( xfxF nk

n , (F2) niz )(xFn konvergira skoro uniformno.

Kažemo da niz )(xFn skoro uniformno konvergira ka funkciji )(xF na , ako on konvergira ka )(xF uniformno na svakom konačnom zatvorenom intervalu sadržanom u

. Na primjer, niz )1/(1)( nxn exh je fundamentalan.

Definicija 3. [1] Dva fundamentalna niza )(xfn i )(xgn su ekvivalentna u oznaci

)()( xgxf nn ako postoje nizovi )(xFn i )(xGn i cijeli broj k ≥ 0 tako da vrijedi:

(E1) )()()( xfxF nk

n i )()()( xgxG nk

n , (E2) )(xFn i )(xGn konvergiraju skoro uniformno ka istoj granici. Kako je relacija ekvivalencije, skup svih fundamentalni nizova )(xfn (definisanih

na ) je podjeljen na klase ekvivalencije bez zajedničkog elementa, tako da su svaka dva fundamentalna niza u istoj klasi ekvivalencije ako i samo ako su ekvivalentna. Te klase ekvivalencije se nazivaju distribucije (definisane na ). Distribucija je određena fundamentalnim nizom )(xfn , tj. klasa ekvivalencije svih nizova ekvivalentnih sa nizom )(xfn se označava sa )(xfn . Dva niza )(xfn i )(xgn određuju istu distribuciju ako i samo ako su ekvivalentna, tj.

)()( xgxf nn ako i samo ako )()( xgxf nn .

Primjer 2. Nizovi 2/2

)2/()( nxn enxf i

x

nn dttfxg )()( su fundamentalni i

)(xgn određuje distribuciju koju nazivamo delta distribucija. Delta niz određen distribucijom )()( xx n se naziva Dirakova delta distribucija. Ako je )(xfn fundamentalni niz koji određuje distribuciju )(xf , tada je njen distribucioni izvod jednak )(')(' xfxf n . Delta distribucija )(x distribucioni izvod Hevisajdove funkcije H(x) (to je funkcija jednaka nuli ako je x<0, a jednaka 1 ako je x≥0).


109

3. ANALIZA REZULTATA I DISKUSIJA Uzorak našeg istraživanja čini 64 studenata druge, treće i četvrte godine Elektrotehničkog Fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci i to sa tri usmjerenja: Računarstvo i informatika, Elektronika i telekomunikacije i Elektroenergetski i industijski sistemi. Studenti su popunjavali anketni upitnik koji je sadržavao 12 pitanja, od kojih su prvo odgovarali na 8 pitanja koja se uglavnom odnose na opšte podatke o njihovom usmjerenju, kao i poznavanju delta distribucije i njenom korištenju u stručnim predmetima. Nakon toga im je dat kratak pregled prostora distribucija i objašnjena razlika između standardnog i sekvencijalnog pristupa. Zatim im je postavljeno još 4 pitanja u kojima su se oni izjašnjavali o potrebi elementarnog poznavanja prostora distribucija, kao i pristupu koji im je lakši. U analizi prikupljenih rezultata korišten je analitičko-statistički paket SPSS v.20. pri čemu je korištena deskriptivna statistika za prezentovanje i sumiranje podataka, kao i 2 test nezavisnosti. Tabela1. Struktura anketiranih studenata prema usmjerenju i godini studija

Smjer

Ukupno RI ET EEIS

Godina druga godina Broj 28 2 4 34

% od ukupno 43.8% 3.1% 6.3% 53.1%

treća godina Broj 11 4 4 19

% od ukupno 17.2% 6.3% 6.3% 29.7%

četvrta godina Broj 7 1 3 11

% od ukupno 10.9% 1.6% 4.7% 17.2%

Ukupno Broj 46 7 11 64

% od ukupno 71.9% 10.9% 17.2% 100.0%

Iz Tabele 1 se vidi da je anketu popunilo najviše studenata druge godine 53.1% i najviše anketiranih je sa usmjerenja RI (računarstvo i informatika) ukupno 71.9%. Napominjemo da je najviše studenata i upisano na to usmjerenje.


110

Tabela2. Odgovori na pitanje da li je delta distribucija funkcija po usmjerenjima

Pitanje 3

Ukupno Da Ne

Smjer RI Broj 36 10 46

% od ukupno 56.3% 15.6% 71.9%

ET Broj 6 1 7

% od ukupno 9.4% 1.6% 10.9%

EEIS Broj 6 5 11

% od ukupno 9.4% 7.8% 17.2%

Ukupno Broj 48 16 64

% od ukupno 75.0% 25.0% 100.0%

Iz Tabele 2. zaključujemo da je 75% anketiranih studenata odgovorilo da delta distribucija jeste funkcija. Pirsonov 2 test nezavisnosti nije pokazao statistički značajnu razliku u odgovorima na ovo pitanje između studenata različitih usmjerenja (N=64, p=0.208, 2 =3.144).

Grafikon 1. Odgovori na pitanje o korištenju Diraklove delta distribucije u struci u odnosu na godinu studija


111

Grafikon 2. Odgovori na pitanje o korištenju Diraklove delta distribucije u struci u odnosu na usmjerenja Pirsonov 2 test nezavisnosti nije pokazao statistički značajnu razliku u odgovorima na pitanje 4 između studenata različitih godina studija (N=64, p=0.129, 2 =9.907). Međutim, pokazala se statistički značajna razlika u odgovorima na isto pitanje u odnosu na usmjerenja (N=64, p=0.000, 2 =32.249). Najmanje Diraklovu delta distribuciju koriste studenti smjera RI - Grafikoni 1 i 2.

Najviše anketiranih studenata odgovorilo je da malo 31 (48.4%) i ni malo 17 (26.6%) koriste Diraklovu delta distribuciju u struci – Grafikoni 1 i 2.

Čak 92.2% anketiranih studenata nisu čuli za prostore distribucija. Samo su sa usmjerenja RI čuli za prostore distribucija i to 1 student druge godine, 3 treće godine i 1 sa četvrte godine studija, ukupno 5 studenata.

Tabela 3. Odgovori na pitanje da li u nastavni plan matematike treba uvesti nekoliko časova posvećenih prostorima distribucija

Smjer Pitanje 8

Ukupno 1-4 časa 5-8 časova više od 8 časova Ne

RI

ET

EEIS

21 4 1 20 46

3 0 1 3 7

2 3 2 4 11

Ukupno 26 7 4 27 64

40.6% 10.9% 6.3% 42.2% 100.0%


112

Većina anketiranih studenata smatra da u nastavni plan (program) matematike treba uvesti i nekoliko časova posvećenih prostorima distribucija i to 40.6% studenata je odgovorilo sa da (1-4 časa), 10.9% sa da (5-8 časova), 6.3% više od 8 časova i 42.2% je odgovorilo sa ne – tabela 3.

Ukupno 46 (71.9%) anketiranih studenata je nakon pročitanog teksta odgovorilo da smatraju da je za razumijevanje i korištenje delta distribucije potrebno imati određeno predznanje iz teorije distribucija. Njih 12 se izjasnilo da im je sekvencijalni pristup lakši, a 34 je izabralo standardni pristup teoriji distribucija kao lakši. 4. ZAKLJUČAK Nakon urađenih detaljnih analiza smatramo da su prostori distribucija, sa posebnim naglaskom na delta distribuciju, važni studentima elektrotehnike. Iz njihovih odgovora na postavljena pitanja jasno je da oni imaju široku primjenu u elektrotehnici, pogotovo na smjerovima Elektronika i telekomunikacije i Elektroenegretski i industrijski sistemi. Studenti navode niz predmeta u kojima koriste ove prostore, a to su: Osnovi komunikacija, Teorija električnih kola 1 i 2, Osnovi elektronike 1 i 2, Teorija informacija, Teorija sistema, Sistemi automatskog upravljanja, Digitalni sistemi upravljanja, Analiza elektroenergetskih sistema, Osnovi elektrotehnike, Performansi računarskih sistema, Matematika 4 i Vjerovatnoća i statistika. Međutim, izražavamo zabrinutost jer je samo 5 studenata čulo za prostore distribucija, dok 3 studenta zna neke osnovne osobine delta distribucije, uprkos njenoj velikoj primjeni u stručnim predmetima. Takođe, 25% studenata misli da delta distribucija nije funkcija, što proizilazi iz činjenice da se ona prvi put uvodi u stručnim predmetima i definiše pomoću formule (1) koja matematički nije korektna. Na osnovu svega navedenog i odgovora studenata (Tabela 3) smatramo da u nastavni plan matematike, počevši od druge godine, treba uvesti nekoliko časova posvećenih prostorima distribucija. Prema njihovim odgovorima, funkcionalni pristup se pokazao jednostavnijim, pa bi se u nastavi koristio upravo taj pristup. Anketni upitnik je potrebno i dalje prilagođavati, kako potrebama praćenja aktivnosti vezanih za nastavu matematike, tako i potrebama evaluacije tokom daljeg školovanja. ZAHVALNICA Ovaj rad je podržan od strane Ministarstva nauke i tehnologije Republike Srpske po projektu 19/6-020/961-38/15. LITERATURA P. Antosik, J. Mikusinski and R. Sikorski, Theory of distributions. The sequential

aproach, Elsevier–PWN, Amsterdam–Warszawa, 1973. M. Gelfand and G. E. Shilov, Generalized Functions-Properties and Operations,

Vol 1, Acad. Press, New York, 1964.


113

M. Gelfand and G. E. Shilov, Generalized Functions-Spaces of Fundamental and Generalized Functions, Vol 2, Acad. Press, New York, 1968.

S. Pilipović, B. Stanković, Prostori Distribucija, SANU, Ogranak u Novom Sadu, Novi Sad, 2000.

A. Saichev and W. Woyczynski, Distributions in the Physical and Engineering Sciences, Birkhäuser, Boston, 1997.

L. Schwartz, Theorie des distributions I/II, Hermann, Paris, 1950-1951. S. L. Sobolev, Applications of Functional Analysis in Mathematical Physics, Amer.

Math. Soc., Transl. Math. Mon., 1963. R. Strichartz, A Guide to Distribution Theory and Fourier Transforms, CRC Press,

Florida, 1994.


114




115

RPPO17

UDK: 37.018.43:373.3/.5(497.115) Stručni rad ELEKTRONSKO UČENJE U SRPSKIM ŠKOLAMA NA KOSOVU I METOHIJI – MOGUĆNOSTI I PRIMENE

E-LEARNING IN SERBIAN SCHOOLS IN KOSOVO

AND METOHIJA-POSSIBILITIES AND APPLICATIONS

Stefan Panić1, Nataša Kontrec2, Milena Petrović3

1,2,3 Prirodno matematički fakultet u Kosovskoj Mitrovici [email protected], [email protected], [email protected]

Apstrakt: Razvoj informaciono komunikacionih tehnologija uticao je na sve sfere naših života pa i na proces obrazovanja. Masovno korišćenje računara u školama nameće potrebu da se uvedu nove obrazovne tehnologije. Cilj istraživanja prikazanog u radu je da se utvrdi koliko su učenici upoznati sa pojmom elektronskog učenja, u kojoj meri koriste računare i internet kao pomoćno sredstvo u savladavanju gradiva ali i u kojoj meri su nastavnici i učenici spremni da prihvate promene koje nosi tehnološki napredak i to u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. U tu svrhu sprovedeno je istraživanje u srednjim školama Kosovsko-pomoravskog okruga i rezultati su prikazani u radu. Ključne reči: elektronsko učenje, nastava matematike, srednje škole, Kosovo i Metohija Abstract: The development of information and communication technologies has affected all aspects of our lives and so the educational process as well. Massive use of computers in schools imposes the need to introduce new educational technologies. The aim of the research presented in this paper is to determine to what extend are students familiar with the concept of e-learning, to what extent they use computers and the Internet as an auxiliary tool in learning process and to what extent teachers and students are ready to accept the changes brought by technological progress in Serbian enclaves in Kosovo and Metohija. For this purpose, the research was conducted in high schools in the Kosovo-Pomoravlje District and the results are presented in the paper. Key words: e-learning, teaching of mathematics, high schools, Kosovo and Metohija 1. UVOD Pojava savremenih tehnologija bitno je uticala na način na koji živimo, radimo, učimo. Pritisak tehnoloških inovacija učinio je da škola izgubi status najvećeg izvora znanja i informacija za učenike. Takođe, u tradicionalnom nastavnom procesu koji odlikuje frontalni oblik rada i uglavnom jednosmerna komunikacija između nastavnika i učenika, učenici su nedovoljno aktivirani a samim tim i nedovoljno motivisani da individualno


116

napreduju u skladu sa svojim predznanjima i sposobnostima. Međutim, stvaranje i primena inovativnih modela u nastavnom procesu zahteva sprovođenje unutrašnje reforme u školama, konstantno usavršavanje nastavnika i njihovu adaptaciju na promenu položaja učenika u nastavnom procesu. Potrebno je koristiti metode i sredstva koja dozvoljavaju učeniku samostalnost, stvaralački način učestvovanja u radu, samostalno pronalaženje rešenja. Neki od načina za unapređenje nastave opisani su u radovima [1, 2, 3]. Jedno od efikasnijih nastavnih sredstava je i računar jer interaktivna nastava predstavlja veoma važnu inovaciju u obrazovno-vaspitnom radu i bitan metodičko-didaktički izazov u nastavi [4]. Upotreba računara takođe omogućava kvalitetniju komunikaciju i obezbeđuje neograničeni pristup nastavnim materijalima i vizuelno dočaravanje nastavnih sadržaja. Istaživanje prikazano u [5] pokazalo je da su efekti memorisanja sadržaja istraživanja kod učenika sledeći: 10 – 15% čitanjem pisanih materijala, oko 20% slušanjem predavanja (uz frontalni oblik rada sa jednosmernom komunikacijom), od 30-35% samo posmatranjem, oko 50% istovremenim posmatranjem i slušanjem, dok audiovizuelna percepcija i motrone aktivnosti daju efekte i do 90%. Na osnovu svega izloženog može se zaključiti da je primena računara u nastavi višestruko značajna a ne i da li je zastupljena u školama u Srbiji. Ovo istraživanje pokazuje u kojoj meri, i u koju svrhu se koriste računari i elektronsko učenja u školama koje rade po planu i programu Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. 2. METODOLOŠKI PRISTUP ISTRAŽIVANJU Istraživanje opisano u ovom poglavlju je sprovedeno u okviru predmeta Metodika nastave računarstva i multimedijalni informacioni sistemi koji se sluša na master studijama Odseka za matematiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi koliko su učenici upoznati sa pojmom elektronskog učenja, u kojoj meri koriste računare i internet kao pomoćno sredstvo u savladavanju gradiva ali i u kojoj meri su nastavnici i učenici spremni da prihvate promene koje nosi tehnološki napredak i to u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. Elektronsko učenje se definiše kao svaka obrazovna interaktivna komunikacija između učenika i profesora koja se realizuje pomoću savremenih infomaciono-komunikacionih tehnologija [6]. Istraživanje je obavljeno u srednjoj tehničkoj i srednjoj ekonomskoj školi u selu Vrbovac, opština Vitina, Kosovo i Metohija koje rade po planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije. U istraživanju je učestvovalo 39 učenika navedenih škola i to 15 učenika tehničke škole i 24 učenika ekonomske škole. Svi učenici tehničke škole imaju pristup internetu dok od 24 učenika ekonomske škole 2 učenika nemaju internet konekciju kod kuće. Učenicima je ponuđen upitnik koji od njih traži procenu stepena prisutnosti i pocenu važnosti datog iskaza. Svi iskazi se odnose na motivisanost i zainteresovanost učenika za primenu računara u nastavi, u ovom slučaju je u pitanju predmet matematika. Praksa koja odgovara opisu datog iskaza vrednuje se kao nivo ostvarenosti koji može ići od nivoa ostvarenosti 1 do nivoa ostravrenosti 4.


117

Tačnost tvrdnje, odnosno stepen prisutnosti određuje se po sledećoj skali: 1 - netačno /nije prisutno 2 - u manjoj meri tačno/prisutno 3 - u većoj meri tačno/ prisutno 4 - tačno/prisutno u potpunosti Tabela1. Upitnik o motivisanosti učenika za primenu računara i elektronskog učenja u nastavi matematike

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Tabela 1. prikazuje pitanja/tvrđenja na koje su učenici odgovarali sa 1,2, 3 ili 4 na način opisan u prethodnom poglavlju. Rezultati su potom i procentualno izraženi i predstavljeni tabelom 2.

Iskazi 1 2 3 4

1. Znam šta je elektronsko učenje 18 8 7 6

2. Upoznat/a sam sa ulogom elektronskog učenja u procesu učenja 18 7 7 7

3. Primena računara u nastavi matematike uobičajena je praksa 24 6 6 3

4. Nastavnik matematike me upućuje da koristim računar/elektronsko učenje dok učim i vežbam 4 6 10 19

5. Poznato mi je na koji način mogu da koristim lekcije iz matematike putem interneta 19 11 7 2

6. Elektronsko učenje mi daje mogućnost da samostalno organizujem svoje vreme za učenje i vežbanje 18 13 5 3

7. Elektronsko učenje mi pruža mogućnost da pratim gradivo matematike i kada nisam u školi 19 11 3 6

8. Kada radim testove iz matematike putem interneta rezultati su mi trenutno dostupni 3 6 17 13

9. Nastavnik matematike prati i nagrađuje učenike koji koriste internet pri učenju i vežbanju 4 4 18 13

10. Nastavnik obezbeđuje da svaki učenik učestvuje u učenju putem interneta korišćenjem digitalne učionice 29 3 6 1

11. Časovi tokom kojih nastavnik matematike koristi računar (prezentacije ili Internet) su interesantniji / / / 39

12. Korišćenjem računara i interneta u nastavi matematike bogatim i usavršavam i svoja informatička znanja 21 5 4 9


118

Tabela 2. Procentualni prikaz rezultata iz tabele 1.

Iskaz Nivo ostvarenosti

1

Nivo ostvarenosti

2

Nivo ostvarenosti

3

Nivo ostvarenosti

4 1. 47% 20,5% 18% 15,5%

2. 46% 18% 18% 18%

3. 61,5% 15,5% 15,5% 7,5%

4. 10,5% 15,5% 25,5% 48,5%

5. 48,5% 28% 18% 5%

6. 46% 33,5% 13% 7,5%

7. 48,5% 28,5% 7,5% 15,5%

8. 7,5% 15,5% 43,5% 33,5%

9. 10,5% 10,5% 46% 33%

10. 74,5% 7,5% 15,5% 2,5%

11. 0% 0% 0% 100%

12. 54% 13% 10% 23%

Na osnovu nivoa ostvarenosti prikazanih u ovoj tabeli možemo konstatovati nekoliko stvari. U školama u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji veliki broj učenika nije upoznat sa konceptom elektronskog učenja i njegovom ulogom u nastavnom procesu. Računari se ne koriste dovoljno u nastavi matematike ali nastavnici upućuju učenike na sadržaje koji se odnose na obrađene nastavne jedinice a dostupni su putem interneta i mogu da pomognu u savladavanju gradiva. Svi ispitani učenici su se složili da su časovi matematike tokom kojih nastavnik koristi računar i matematički softver ili internet za prikaz određenih sadržaja znatno zanimljiviji. ZAKLJUČAK Na osnovu izloženog moguće je zaključiti da uprkos brzom razvoju informacionih tehnologija i njihovoj širokoj primeni u nastavnom procesu u svetu, u školama kosovskog pomoravlja ovaj oblik nastavnog procesa nije u širokoj primeni. Iako većina učenika ima internet konekciju kod kuće, ne koriste dovoljno internet za savladavanje pređenog gradiva i sticanje novih znanja. Škole ne poseduju digitalne učionice i primena novih obrazovnih tehnologija se uglavnom svodi na motivisanost i entuzijazam nastavnika. Nastavnici se trude da motivišu učenike da koriste računare u procesu učenja i da im njihovom primenom približe određene nastavne sadržaje. Učenici su pokazali veliku zainteresovanost za korišćene računara u nastavnom procesu. Upravo iz tog


119

razloga potrebno je edukovati i nastavnike i učenike, konstantno modernizovati nastavni proces i škole u skladu sa brzim tehnološkim razvojem koji karakteriše današnje društvo. LITERATURA [1] Kontrec N., Panić S., Petrović M., (2017). Upotreba komercijalnog softvera u

nastavnom procesu, Zbornik radova ITOP konferencije, Tehnički fakultet, Čačak. [2] Petrović M., Kontrec N., (2017) Mogućnosti unapređenja efikasnosti učenja u

nastavi matematike primenom sistema timske nastave, Zbornik radova konferencije: Inovacije u vaspitanju i obrazovanju: digitalizacija, inovativni modeli i program, Učiteljski fakultet, Leposavić

[3] Dimić G., Kuk K., Petrović I., (2008) Unapređenje nastavnog procesa kao jedna od varijanti E- learning modela, Infoteh – Jahorina, Mart 2008.

[4] Banđur V., Potkonjak N., (1997). Pedagoška istraživanja u školi, Učiteljski fakultet, Beograd.

[5] Mandić D., (2003) Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju, Mediagraf, Beograd 2003.

[6] Glušac D., (2012) Elektronsko učenje, Zrenjanin.


120




121

RPPO17


OBRAZOVNI REINŽENJERING I KORIŠĆENJE SLOBODNOG SOFTVERA U NASTAVI

EDUCATIONAL RE-ENGINEERING AND USE OF A

FREE SOFRWARE IN TEACHING

Ms Nataša Ćirić1, Mladen Jovanović2 1Osnovna škola ,,Čegar“, Niš

2Osnovna škola ,,Miroslav Antić“, Niš Apstrakt: Reinženjering u obrazovnom sistemu predstavlja novu obrazovno-tehnološku paradigmu koja iziskuje nagle promene, kako obrazovnih, tako i promenu samih nastavnika u metodološkom pristupu nastavi, ali i svakom drugom smislu. Ovakve promene treba shvatiti kao priliku i mogućnost za primenu novih metoda, osavremenjivanje nastave i približavanju načinu učenja novim generacijama koje su se rodile i odrastaju u potpuno drugačijem životnom okruženju. U ovom radu ćemo se baviti softverima koji će nastavnicima pomoći da osavremene svoj rad i učenicima, na njima blizak način, predstaviti gradivo te proces učenja učiniti interaktivnim i zabavnim za učenike. Ključne reči: formalno i neformalno obrazovanje, reinženjering u obrazovanju, slobodan softver, projektna nastava, timski rad Abstract: Re-engineering in the education system represents a new educational and technological paradigm that requires rapid changes, both educational as well as a change in teachers' methodological approach to teaching, but also in every other sense. Such changes should be understood as an opportunity for an application of new methods, modernizing teaching, and showing the way of learning to new generations that were born and grew up in a completely different environment. In this paper we will deal with software that will help teachers and students modernize their work, present it in a familiar way, and make the learning process interactive and entertaining for students. Key words: formal and non-formal education, re-engineering in education, free software, project teaching, team work 1. UVOD Danas je opšteprisutan pedagoški stav da celoživotno učenje predstavlja koncept savremenog života. Celoživotno učenje se odnosi na sve sfere čovekovog života, pa je potrebno deci usaditi stav od najranijih dana da je kontinuirano doživotno učenje osnov


122

za život u koji ulaze i za koji ih škola, kao obrazovno-vaspitna institucija priprema. U tom smislu potrebno ih je uputiti u značaj formalnog, ali i neformalnog obrazovanja. Formalno obrazovanje se sporo menja i teško je održati korak sa brzim društvenim promenama. Utoliko je važno kroz formalno obrazovanje uputiti decu u značaj neformalnog obrazovanja koje je podložnije brzim promenama i može ići u korak s njima. Svakako, neformalno obrazovanje ima ulogu da dopuni sve ono što formalnim obrazovanjem nastavnici nisu bili u mogućnosti da postignu (Filipović, Novaković, Vujić, 2011). Ovo se može postići približavanjem slobodnih softvera nastavnicima i deci. ,,Korišćenjem slobodnog softvera zadovoljavaju se važni kriterijumi obrazovnog procesa i podstiče veća motivacija učenika, diferencijacija i individualizacija obrazovnog procesa, efikasnije korišćenje vremena u procesu učenja, korišćenje informacionih baza podataka i pristup internetu. Uloga nastavnika u ovakvoj nastavi iziskuje razvijanje sopstvenih znanja iz informatike, što će učeniku predstavljati primer i podstaći učenike da taj primer slede sopstvenim angažovanjem” ( Ćirić, Jovanović, 2012).

2. REINŽENjERING I SLOBODAN SOFTVER

Pojam reinženjeringa u obrazovanju podrazumeva vraćanje na početak, odnosno iznalaženje novih i boljih načina za učenje i odnosi se na prilagođavanje metoda i alata onome što želimo da postignemo. Ako faze reinženjeringa prilagodimo obrazovanju, dolazimo do nekoliko faza: - priprema obrazovnog reinženjeringa, - formiranje vizije onoga što želimo da postignemo kao cilj učenja, - identifikovanje metodoloških koraka, - formiranje baze potrebnih softvera, - implementacija planiranih aktivnosti u nastavu. Ovde je važno napomenuti da prethodna iskustva u korišćenju slobodnih softvera treba udenuti u planiranje, pa poučeni negativnim ili pozitivnim iskustvima, nastavnici mogu izmeniti korake u radu ili već korišćeni softver upotrebiti u nekoj novoj oblasti, te iskoristiti svoju inovativnost koja neretko može doći i sa druge strane, strane učenika. Kada se učenici nauče pomenutim fazama, kada vide kako proces rada teče, oni mogu dobiti zadatak da sami izaberu softver koji će biti odgovarajući za određenu nastavnu oblast. Danas je deci lakše da uče uz pomoć kompjutera jer su uz kompjuter odrastala i doživljavaju ga kao nešto sebi blisko i neophodno. Kompjuter danas predstavlja autodidaktičko sredstvo jer dete samo sebe vodi kroz proces učenja (Bilandžija, 2013). Korišćenje slobodnog softvera se ne odnpsi samo na časove informatike već ove softvere mogu koristi nastavnici svih predmeta, u zavisnosti od toga koje sadržaje žele da obrade, tj. šta žele da potenciraju ili postignu u odgovarajućem trenutku. U savremenoj nastavi su neophodne međupredmetne kompetencije, razvijanje projektne i integrativne nastave, pa tako nastavnici različitih predmeta kroz jedan isti softver mogu realizovati različite obrazovne zadatke i dostići odgovarajuće ciljeve. Sve ove aktivnosti podrazumevaju primenu reinženjeringa i prilagođavanje sopstvenim potrebama.


123

U daljem radu ćemo navesti neke od slobodnih softvera i navesti njihove mogućnosti u projektnoj nastavi. 3. KORIŠĆENjE SLOBODNOG SOFTVERA U NASTAVI U školama širom sveta je podržano korišćenje slobodnog softvera od strane obrazovnih institucija. Poseban portal o slobodnom softveru kreirao je UNESKO. Slobodan softver se najčešće implementira kroz časove gotovo svih predmeta, što najviše zavisi od samih nastavnika. Međutim, slobodan softver se može koristiti za poboljšanje procesa obrazovanja u najširem smislu, kroz povećavanje inkluzivnosti informacionih tehnologija, naročito kada je neophodna asistivna i adaptivna tehnologija. Različiti alati mogu pomoći učenicima da uspešno koriste programe, upravljaju obrazovnim sadržajima bez obzira na invaliditet ili neki drugi problem koji otežava neposrednu interakciju sa obrazovnim sadržajima. U tom smislu, slobodan softver može da se koristi kao informaciona struktura kroz koju će učenik upravljati željenim procesima u sticanju ali i distribuciji znanja. Pre nego što krenemo u analizu softverskih rešenja koja se mogu koristiti u školama kao slobodan softver treba istaći par činjenica o terminologiji slobodnog softvera kao i razliku između slobodnog i besplatnog softvera. Za prosečnog korisnika Open Source softver i Free softver su sinonimi za besplatni ili slobodni softver. Međutim, postoji razlika između programa otvornog koda (Open Source Software) i slobodnog softvera (Free Software). Termin Free softver, prema definiciji Free Software Foundation iz 1986. godine, ne odnosi se na cenu već na slobodu korišćenja i distribuciju softvera, kao i na slobodu izmene, modifikaciju programskog koda prema potrebama korisnika. Prema savremenoj definiciji Free softver podrazumeva sledeće četiri dozvoljenje osobine: 1) sloboda korišćenja programa za bilo koju namenu, 2) sloboda proučavanja rada softvera, kao i mogućnost njegove izmene u cilju obavljanja željenih aktivnosti, 3) sloboda distribucije kopija programa drugim osobama u svrhu pomoći istim, i 4) sloboda poboljšanja programa i objavljivajna izmena. Ako bi smo krenuli redom od mogući rešenja primene slobodnog softvera u nastavi sigurno da bi smo počeli od operativnog sistema Linux. Većina distibucija ovog operativnog sistema su Free i Open Source. Navodimo podatak da je gradska uprava Minhena u Nemačkoj, pre desetak godina zamenila operativne sisteme Windows na računarima u svojoj administraciji, Linux distibucijom. Došlo se do velike uštede u novcu koji je ranije plaćan za licencirani softver i njegovo održavanje. Sigurno da bi se ista ušteda mogla postići korišćenjem Linux distibucije na računarima koji se koriste u našem obrazovnom sistemu, počevši od Ministarstva pa do računara u školskim bibliotekama, učionicma i finanskiskim službama. Na Internetu se uvek mogu naći liste trenutno najpopularnijih Linux distibucijom. Jedna od takvih lista bi izledala ovako: 1. Ubuntu 2. Fedora


124

3. openSUSE 4. Debian 5. Mandriva 6. Linux Mint 7. PCLinuxOS 8. Slackware 9. Gentoo 10. CentOS Na kraju priče o Linux distibuciji treba napomenuti da je ona sve popuarnija i da je njena primena u svetu sve veća. Ono što posebno zanima obične korisnike računara jeste primena aplikativnih softvera. U navođenju softvera koji se mogu koristiti počećemo od CMS softvera. Zašto? Pa danas sve veći broj nastavnika želi da ima svoju internet prezentaciju, kako bi svoj rad učinio kreativnijim i vidljivijim, kako bi dao mogućnost svojim učenicima da materijale vezane za nastavno gradivo preuzimaju sa „njegovog“ sajta i time dao šansu učenicima za „učenje na daljinu“. Takođe valja napomenuti da za korišćenje određenih alata za izardu internet prezentacije ili sajta nije potrebno znanje programiranja (kao ranije) i da to u mnogomo olakšava korišćenje ovih sistema. CMS su softverski proizvodi koji omogućavaju relativno brzo i jednostavno kreiranje internet prezentacija i malo kompleksnijih internet portala, kao i jednostavno ažuriranje njihovog sadržaja. Ovi sistemi nisu nikakva novost, mada se može slobodno reći da njihova masovnija upotreba započinje u zadnjih desetak godina. CMS je skraćenica od Content Management System, odnosno sistem za upravljanje sadržajem (web prezentacije). Osim funkcionalnosti, zajednička karakteristika ovih sistema je da su modularnog tipa, odnosno da za svaki od njih postoji niz komponenti kojima se može proširiti njihova funkcionalnost, kao što su foto-galerije, video zapisi, web shop sistemi, sistemi za komunikaciju sa posetiocima sajta, razne vrste kalendara i slično. Veći broj funkcionalnih komponenti dovodi do većeg broja korisnika ovakvih sistema a samim tim i do porasta njihove popularnosti.

Danas se sa sigurnošću može reći da je Wordpress sistem ubedljivo najpopularnija dinamička platforma otvorenog koda. U proteklih par godina on je najviše evoluirao na polju CMS-a i time ostavio ostale konkurente kao što su Joomla i Drupal daleko iza sebe. Wordpress (poslednja verzija) je preuzeta više destina miliona puta. Po statistikama za 2016. godinu, 28% svih sajtova na Internetu rade na ovoj platformi. To iznosi preko 58 miliona web sajtova. Wordpress drži čak 54% tržišta kada govorimo o CMS, to znači da je više od polovine web mastera koji koriste bilo koju vrstu CMS-a izabralo upravo Wordpress. Najbliži konkurent Joomla sada drži samo 9,2% tržišta. Drupal je na trećem mestu sa 6,7% tržišta. Wordpress je preveden i lokalizovan na najmanje 73 različita jezika.


125

Ovo je urađeno isključivo na dobrovoljnoj bazi, od strane korisnika. Postoji preko 19.000 dodataka (eng. plugin) potpuno besplatnih za korišćenje, koji su dostupni svima na zvaničnom sajtu wordpress.org. Ovi dodaci su preuzeti više od 300.000 puta.

Wordpress kao i Joomla daje močućnost za online ažuriranja putem administracijskog okruženja. Wordpress vas obaveštava da su nova ažuriranja dostupna, te ako želite, dovoljno je samo kliknuti na ažuriranja. Naravno, uvek možete na dobar staromodni način ručno obaviti ažuriranja. Sigurno ne treba poceniti ni Joomla-u i Drupal. Joomla je jedan od najmoćnijih, najviše nagrađivanih i korišćenih CMS sistema otvorenog koda. Joomla je CMS sistem za izradu web stranica. Prednost ovog sistema je na jednostavnosti prilikom objavljivanja, brisanja i menjanja sadžaja na web staranama. Pisanje novog teksta se vrši na samom sajtu u web čitaču. Za tako nešto Joomla u sebi ima ugrađene editore teksta, a savladavanje njihove upotrebe je na nivou upotrebe MS Office Word paketa. Sve što ima veze sa programskim kodom, html-om i klasičnim web programiranjem nije vidljivo običnom korisniku. Koji su to još softverski alati iz kategorije slobodnog softvera koje možemo koristiti u nastavi pre svega.Naš izbor je pre svih pao na softver eXe. Softver eXe - eLearning XHTML editor je besplatan program otvorenog koda. U pitanju je jednostavan editor za kreiranje nastavnih materijala, koji treba da omogući nastavnicima da lako bez poznavanja html-a i programiranja, kreiraju, dizajniraju i prezentuju nastavne materijale bazirane na vebu. Nastavni materijali, kreirani pomoću ovog alata, izgledaju atraktivno i profesionalno. Mogu sadržati različite aktivnosti za učenike. Softver eXe ima mogućnost izvoza na veb stranice ali je SCORM kompatibilan, pa se materijali mogu sačuvati i objaviti na neku od platformi za elekronsko učenje kao što je Moodle. eXe je dostupan na adresi: http://www.exelearning.org/ gde postoji mogućnost pruzimanja inastalacije ili insatlacione kopije koju možete pokrenuti sa neke od prenosivih memorija (CD, USB fleš...). Sama instalacija je vrlo jednostavna i sastoji se od par koraka. Ukoliko su nastavnici pristalice klasičnih prezentacija koje su izrađivane u MSPowerPoint-u, a ne žele da se tako lako odreknu istih, preporučujemo gotovo identičan alat pod nazivom Impress. Koristeći ovaj alat iz paketa LibreOffice (sada već dostupnoj i u verziji 5.4.1) ne gibi se ništa od onoga šta postoji u PowerPoint-u. Samo što se sada koristi softversko rešenje koje spada u kategoriju slobodnog softvera. Pored Impress-a u LibreOffice paketu dolazi i softver za obradu teksta Writer kao odlična zamena za MSWord a tu je i LibreOffice Calc, alat koji služi za tabelarni proračun, primenljiv u nastavi i ravan MSExcel-u.

Određeni broj softverskih rešenja iz grupe slobodnog softvera uveliko je našao primenu u nastavnom planu i programu predmeta informatika i računarstvo u osnovnim školama. Napomenućemo samo neke od njih. GIMP spada u alata za obradu grafike i uspešno je inplementiran za gradivo u šestom i sedmom razredu osnovne škole. Odlična je zamena za neke komercijalne softvere. Još jedan alat koji se ože koristiti u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja je Draw. Draw je softver za crtanje vektorske grafike koji se nalazi u paketu OpenOffice. On omogućava izradu crteža kojim se mogu grafički prikazati ilustracije, od jednostavnih dijagrama i dijagrama toka sve do 3D grafika.

http://www.exelearning.org/


126

Ilustracija izrađena u ovoj aplikaciji može se koristiti u svim drugim aplikacijama u paketu OpenOffice. Draw može sačuvati podatke u više od 20 različitih zapisa od kojih su najpopularniji: BMP, JPEG, GIF, PDF...Obradu zvuka moguće je uradti pomoću Audacity softvera, koji ima kao i GIMP licencu GNU GPL. Ovaj softver je obrađen u većini udžbenika za sedmi razred osnovne škole za predmet informatika i računarstvo, stoga njegova primena ne bi trebalo da predstavlja teškoću nastavnicima i učenicima. Alat koji zaslužuje sve veću pažnju je Freemind i služi za izradu mapa uma. Sve veći broj nastavnika ali i učitelja u mlađim razredima koriste ovo rešenja u radu sa učenicima. A matematika se može lakše učiri primenom GeoGebre. Pomoću programskog paketa GeoGebra nastavnik možeda izradi nastavne materijale koji će biti osnova za realizaciju časova matematike: obrada novog gradiva, utvrđivanje gradiva, sistematizacija gradiva i časa provere usvojenog gradiva pomoću testova. Učenik može korišćenjem apleta, izrađenih pomoću GeoGebre uraditi domaći zadatak, samostalno istraživati i pomoću GeoGebra-testova proveriti svoje znanje. Ovakvi nastavni materijali ne mogu pokriti celokupnu nastavu matematike, ali mogu biti velika pomoć nastavniku i učenicima.

4. PRIMENA U NASTAVI

Danas se često mogu čuti kritike da rad na računaru otuđuje ljude, da deca slabije sarađuju i slabije se druže jer su upućena na sopstveni računar i virtuelni svet. U tome može biti istine ali se i rad na računaru može osmisliti tako da umesto alijenacije, kod učenika razvijamo saradnju i timski rad. Postoji više oblika nastave koji se mogu primeniti i kroz rad na računarima upotrebom pomenutih slobodnih softvera, a koji zahtevaju grupni ili timski rad. Jedan od načina je projektna nastava u kojoj učenici mogu da izaberu način na koji će određenu temu realizovati pri čemu samostalno prikupljaju informacije, organizuju svoj rad i prezentuju rezultate svoga rada. Rad i organizaciju tima određuju sami učenici, pa tako mogu zajedno učestvovati u svim fazama projekta, ali mogu i podeliti uloge pa će savki učenik imati svoj zadatak, a na kraju sjediniti rezultate i napraviti zajedničku prezentaciju. Ovakav način rada zahteva dobru komunikaciju i organizaciju, te će učenici razvijati komunikacijske i organizacione veštine, naučiti da podele odgovornost za uspeh ili nesupeh, podsticati jedno drugo u procesu radi i razviti veću pojedinačnu odgovornost u okviru grupe. Neka istraživanja pokazuju da je motivacija kod učenika značajno uvećana kada rade timski i učestvuju u zajedničkom projektu (Bogdanović, 2009). U čitavom procesu rada, nastavnik je taj koji prati rad grupa, stoji na raspolaganju za eventualnu pomoć, prati komunikaciju u grupi i podelu zadataka. Naročito važnu ulogu nastavnik će imati u praćenju podele zadataka među učenicima jer poznaje učenike, ima uvid u njihovo znanje i kompetencije za određeni zadatak. Ponekad se može desiti da učenici ne sagledavaju realno sopstvene ili tuđe mogućnosti, pa se može desiti da neki učenici nisu u stanju da odrade deo zadatka koji im je pripao, što može dovesti do konflikta u timu. Nastavnik će u takvoj situaciji uskočiti i napraviti drugačiju podelu zadataka. Ovde je veoma važno da svaki zadatak za svakog učenika predstavlja stepenik više od njegovog poznavanja određenog programa i rada u njemu.


127

Zadaci moraju biti izazovni i zahtevati da se u okviru realizovanja projekata desi učenje i svi članovi tima u ovom procesu dobiju nova saznanja, da istražuju i dolaze do novih rešenja. ZAKLJUČAK U današnje vreme su deca sve više izložena različitim multimedijalnim sadržajima, pa se ponekad u obilju svih tih mogućnosti ne mogu najbolje snaći. Škola im u tome može pomoći, kako kroz nastavu informatike, tako i kroz ostale predmete i pružiti im saznanja o tome kako sebi i svojim potrebama mogu prilagoditi odgovarajuće programe i kroz koje softvere će u okviru kog predmeta najlakše učiti. Reinženejring u obrazovanju uopšte je način da se vratimo ,,na početak”, da bolje sagledamo potrebe obrazovnih programa, potrebe učenika i sopstvene potrebe i uskladimo ih na odgovarajući način. Danas je to moguće i veoma je lako izvesti jer su u ponudi mnogobrojni slobodni softveri koji omogućavaju uskalđivanje svih pomenutih zahteva, ali u isto vreme je potrebno odgovarajuće znanje nastavnika, kao i motivacija da se pomenuti činioci usklade i dovedu do zamišljenog cilja. LITERATURA:

[1] Filipović B., Novaković B., Vujić M. (2011). „Zbornik radova“,

Tehnički fakultet, Čačak. [2] Ćirić, N.,Jovanović. M. (2013). „Slobodan softver u refleksivnoj

nastavi“, Zbornik radova sa Konferencije Slobodan softver u nastavi, str. 80-85. Novi Sad.

[3] Bilandžija, G., (2013). Zbornik radova, Tehnički fakultet, Čačak. [4] Starčević, I.(2012). „Crtanje u programu OpenOfficeDraw“ Zbornik

radova sa Konferencije Slobodan softver u nastavi, str. 116-120. Novi Sad.

[4] Mitić, T. (2012). „Slobodan softver u obrazovanju“ Zbornik radova sa Konferencije Slobodan softver u nastavi, str. 51-56. Novi Sad.

[5] http://www.ubuntulinuxhelp.com/top-100-of-the-best-useful- opensource-applications/

[6] https://sr.libreoffice.org/ [7] www.geogebra.org [8] Marić, M., Andrić, V. & Marić, M. (2011) „GeoGebra u nastavi

matematike, mogućnosti i primene“, Simpozijum matematika i primene 2011. Matematički fakultet, Beograd.

[9] Bogdanović, R. (2009) ,,Projekti i timski rad u nastavi račinarstva i informatike”, master rad, Univerzitet u Beogradu, Matematički fakultet.

[10] Tihomir Katulić, Softverski patenti i slobodni softver – Razgovor s Richardom M. Stallmanom, Edupoint, br.:43, Zagreb, Hrvatska

http://www.ubuntulinuxhelp.com/top-100-of-the-best-useful-%20%20opensource-applications/

http://www.ubuntulinuxhelp.com/top-100-of-the-best-useful-%20%20opensource-applications/

https://sr.libreoffice.org/


128

4 . Nacionalna konferenci ja sa me đunarodnim učešćem Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 29 .09-01 .10 . 2017 .



129

RPPO17


REINŽENJERING RAČUNARSKIH MREŽA U CILJU POVEĆANJA BEZBEDNOSTI

REENGINEERING OF COMPUTER NETWORKS IN

ORDER TO INCREASE SECURITY

Marko Bursać1, Radislav Vulović1, Goran Tričković1 1Visoka železnička škola strukovnih studija u Beogradu

[email protected], [email protected], [email protected] Apstrakt: U radu je dat prikaz jednog aspekta zaštite računarske mreže, odnosno važnost formiranja demilitarizovanih zona u cilju povećanja bezbednosti računarskih resursa unutar računarskih mreža. Područje istraživanja se odnosi na načine uvođenja i konfiguracije demilitarizovanih zona u cilju povećanja nivoa bezbednosti računarskih mreža. Provera ispunjenosti ciljeva prikazana je kroz simulacioni model kreiran u Cisco packet tracer simulatoru. Ključne reči: Demilitarizovana zona, zaštita, računarska mreža, simulacija Abstract: The paper presents an aspect of the protection of the computer network, namely the importance of forming demilitarized zones in order to increase the security of computer resources within computer networks. The field of research relates to ways of introducing and configuring demilitarized zones in order to increase the level of security of computer networks. Goal fulfillment is shown through a simulation model created in the Cisco packet tracer simulator. Key words: Demilitarized zones, security, computer network, simulation 1. UVOD Sve većom upotrebom računarskih mreža i korišćenjem istih za razmenu podataka, vremenom se povećavao i broj napada na sisteme računarskih mreža u cilјi narušavanja integriteta, poverlјivosti i raspoloživosti. Cilj istraživanja u radu je mogućnost implementacije demilitarizovanih zona u cilju povećanja bezbednosti računarskih mreža. Na cilj ispunjenosti teorijskih postavki prikazan je kroz simulacioni model u kojem je razvijena mrežna infrastrastruktura unutar koje je definisana demilitarizovana zona koja je doprinela većoj beznednosti računarske mreže.


130

2. CILJ UPOTREBE DEMILITARIZOVANIH ZONA U kompjuterskim mrežama demilitarizovana zona (DMZ) predstavlja neutralnu zonu koja je između interne računarske mreže kompanije i spoljašnje računarske mreže (interneta) [1]. Tipična demilitarizovana zona dizajnirana je kako bi zadržala upade iz spoljašnje u unutrašnju računarsku mrežu. Demilitarizovana zona može biti podešena da poveca bezbednost, koja se koristi za testiranje, u laboratorijskih sredinama ili kao mreža namenjena gostima i ovakva mreža se smatra pre svega polu sigurnom mrežom. U okviru demilitarizovane zone stavljaju se razni resursi kako bi im korisnici iz spoljašnje računarske mreže mogli pristupiti, pre svega, web serveri, email serveri, FTP, DNS, Voip, VPN i proxy serveri, osnosno svi oni serveri koji treba da budu vidljivi i sa spoljašnje i sa unutrašnje računarske mreže. Prednost ovakvih mreža ogleda se u tome da u slučaju kompromitovanja nekog od servera koji se nalazi unutar demilitarizovane zone ne znači da će cela mreže biti kompromitovana [2]. U vremenu kada treba voditi računa o bezbednosti korporativnih računarskih mreža nije pitanje da li treba, već kako treba implementirati demilitarizovanu zonu. Kada se radi o načinima implementacije ne može se reći da postoji jedan način, već više njih. Demilitarizovana zona može se sastojati od segmenata izdvojenih IP adresa ili koristiti segmente postojeće unutrašnje računarske mreže. Kod kreiranja ovakvih zona potrebno je obezbediti sigurnost uz pomoć mrežnih barijera (firewall), usmerivača (rutera) ili skretnica (switch). Potrebno je koristiti i prevođenje mrežnih adresa (Network Address Translator - NAT) kako bi se maskirale privatne IP adrese [3]. Demilitarizovane zone mogu se podeliti na više nivoa zaštite, odnosno načina implementacije. Nivo koji se koristi zavisi od vrste sredstava koji treba da se obezbedi. Sa svakim nivoom dizajna postiže se sve veća bezbednost ali dolazi i do povećanja cena implementacije. Najmanje komplikovan za implementaciju demilitarizovane zone jeste prvi nivo (slika 1) koji daje najniži nivo zaštite. Osnovni nivo sastoji se od mrežne barijere koja je povezana na spoljašnju računarsku mrežu (internet), korporativnu mrežu i demilitarizovanu zonu i sama mrežna barijera predstavlja jedinu tačku zaštite i filtriranja paketa. Ovakav dizajn demilitarizovane zone pogodan je za manje korporativne mreže sa predpostavkom da u okviru demilitarizovne zone nema puno servera koji treba da budu dostupni.


131

Slika 1. Demilitarizovana zona (DMZ) - izvor: [6]

Demilitarizovna zona se može kreirati postavljanjem dvostruke mrežne barijere (gde se demilitarizovna zona nalazi unutar dve mrežne barijere), a takođe postoje i demilitarizovne zone koje se nalaze i između tri mrežne barijere. Drugi i treći dizajn demilitarizovane zone pruža znatno više sigurnosti računarske mreže i u okviru zone postavlja se znatno više servera koji dele svoje resurse. Demilitarizovne zone povećavaju nivo bezbednosti računarske mreže i samim tim serverski i drugi računari ći biti u dobitku nakon kreiranja ovakve zone. Samim tim ko god da se odluči na kreiranje ovakih zona imaće velike bezbednosne prednosti za svoje krajnje korisnike. Demilitarizovna zona ukoliko je pravilno konfigurisana može da omogući pre svega bezbednost ali i da umanji šanse napadača na internu mrežu [4]. 3. IMPLEMENTACIJA DEMILITARIZOVANIH ZONA Pre samog projektovanja korporativnu računarsku mrežu koja nije obezbeđena od napada iz spoljne računarske mreže možemo posmatrati kao mrežu koja je direktno povezana na internet. Pristup ovakvim mrežama korisnicima (eventulnim napadačima) daje mogućnost nesmetanog pristupa resursima koji su smešteni unutar internet (korporativne) računarske mreže ali isto tako ovakva organizacija mreže podležna je napadima. Sam napadač u ovakvoj organizaciji računarske mreže ima mogućnost direktnog pristupa računarskim resursima i može ugroziti ili zloupotrebiti podatke, narušiti njihov integritet, vršiti špijunažu i sl. Organizacija nebezbednog pristupa interne javnoj računarskoj mreži prikazana je na slici 2.

Slika 2. Topologija nebezbedne interne (korporativne) računarske mreže

U cilju obezbeđenja resursa, integriteta podataka i obezbeđenja nemogućnosti ugrožavanja korporporativne računarske mreže kao jedan vid zaštite moguće je kreirati demilitarizovanu zonu. Kreiranje i uvođenje ovakvog načina zaštite korporativne


132

računarske mreže, odnosno uvođenjem demilitarizovane zone podiže se bezbednost računarskih resursa. Naredna slika (slika 3) prikazuje korporativnu računarsku mrežu u kojoj je implementirana demilitarizovana zona i koja je značajno bezbednosno prihvatljivija.

Slika 3. Topologija zadate korporativno bezbedne računarske mreže

Uvođenjem ovakvog načina zaštite, mrežna barijera (Cisco ASA 5505) ima za cilj da saobraćaj iz javne računarske mreže dopusti samo prema demilitarizovanoj zoni, kako korisnici (u krajnjem slučaju napadači) iz javne računarske mreže (interneta) pre svega ne bi pristupali direktno mrežnim resursima privatne računarske mreže. Cilj zabrane pristupanja privatnoj računarskoj mreži, odnosno njenim resursima, jeste da onemogući napadača iz spoljašnje računarske mreže (interneta) da ugrozi računarski sistem, izkompromituje podatke itd. Pri projektovanju, potrebno je obezbediti saobraćaj u slučaju da korisnici interne računarske mreže pristupaju resursima javne računarske mreže, kao i saobraćaj koji ide iz interne računarske mreže ka demilitarizovanoj zoni. Saobraćaj iz demilitarizovane zone potrebno je odbaciti ukoliko ide ka internoj računarskoj mreži. Posmatrana topologija bezbedne računarske mreže koji je potrebno projektovati u simulacionom modelu može se podeliti u tri segmenta: 1. Privatna ili korporativna računarska mreža predstavlja računarsku mrežu korporacije

koju je potrebno zaštititi uvođenjem demilitarizovne zone. Ovakve mreže mogu da se sastoje od velikog broja korisničkih uređaja (računara, štampača, skenera, IP telefona itd.), servera koji imaju zadatak da opslužuju korisnike ove mreže, kao i drugih krajnjih uređaja različitih namena. Serveri u ovakvim mrežama pre svega namenjeni su administraciji privatne računarske mreže i treba da obezbede nesmetan rad kranjih korisnika. U zavisnosti od konfiguracije mogu da budu mail, web, FTP, print, application i serveri baza podataka. U simulacionim modelu privatna računarska mreža sastoji se od korisničkih računara, usemerivača i servera, prikazanih simboličnim brojem kako se ne bi dovela brzina simulacionog programa u pitanje.

2. Demilitarizovana zona - u ovakve zone smeštaju se razni resursi (mail, web, FTP, DNS, Voip, VPN i proxy serveri) koji treba da budu dostupni kako privatnoj tako i javnoj računarskoj mreži. Demilitarizovana zona u simulacionom modelu sastoji se od web servera, application servera i korsničkog računara.


133

3. Javna računarska mreža (internet) predstavlja globalni informacioni sistem povezan skupom protokola – mreža svih mreža.

Pored implementacije demilitarizovane zone kao metoda zaštite računarskog sistema od napada iz spoljašnje računarske mreže, potrebno je obezbediti i povećati nivo bezbednosti unutrašnje računarske mreže, odnosno onemogućiti neovlašćen pristup korisnicima koji nisu registrovani. 4. KONFIGURACIJA BEZBEDNE RAČUNARSKE MREŽE U cilju provere, odnosno podizanja bezbednosti računarskih resursa u simulacionom programu Cisco packet tracer kreirana je računarska infrastruktura u kojoj je implementirana demilitarizovana zona. Simulacioni model prikazan je na slici 4.

Slika 4. Projektovana bezbedna korporativna računarska mreža

Cenralni deo projektovane računarske mreže prikazane na slici je Cisco ASA 5505, koji predstavlja mrežnu barijeru između spoljašnje i unutrašnje računarske mreže. Cisco ASA serija 5500 (Adaptive Security Appliance) predstavlja novu generaciju uređaja namenjenih proaktivnoj zaštiti mrežnih resursa, proveri mrežne aktivnosti i saobraćaja kroz mrežu, kao i stvaranju zaštićenih VPN tunela [5]. Iz ove serije Cisco-vih uređaja izdvaja se Cisco ASA 5505 uređaj koji je nemenjen zaštiti mali preduzeća. Cisco ASA 5505 donosi zaštitu od pretnji pri gigabitskim brzinama, IPSec, SSL i VPN servise koje je neophodno uključiti pri projektovanju bezbednih računarskih mreža. Korišćenje ovakvih uređaja u projektovanju zaštite sprečava širenje napada kroz poslovne mreže. Sam napadač ukoliko kompromituje demilitarizovanu zonu, zona interne mreže ostaje zaštićena od uticaja iz spoljašnje računarske mreže. Prva stvar prilikom konfiguracije Cisco ASA 5505 uređaja jeste odvajanje segmenata mreže (privatni, javni deo i demilitarizovna zona), odnosno kreiranjem virtuelnih računarskih mreža. Podelom na mreže na tri segmenta krajnjim uređajima dodeljene su IP adrese. U slučaju krajnjih uređaja u internoj računarkoj mreži, konfigurisan je DHCP servis, obzirom da broj korporativnih korisnika može da bude veliki, dok krajnjim uređajima (serverima) smeštenim unutar demilitarizovane zone dodeljene su statičke (fiksne) IP adrese. Krajnjim uređajima spoljašnje računarske mreže takođe su dodelje


134

statičke (fiksne) IP adrese obzirom da taj deo mreže iz ugla administratora korporativne mreže nije moguće obezbediti DHCP servisom. Nakon dodele adresa obezbeđeno je usmeravanje saobraćaja (rutiranje) između segmenata projektovane računarske mreže, kao i prevođenje privatnih mrežnih IP adresa (Network Address Translator - NAT) u javno dostupne internet adrese u cilju komunikacije korisnika sa uređajima koji su na internetu, odnosno u javnoj računarskoj mreži. U simulacionom modelu potreba za prevođenjem privatnih IP adresa javila se kod servera smeštenih u demilitarizovanu zonu kako bi korisnici koji se nalaze u javnoj računarskoj mreži mogli nesmetano da pristupaju sadržajima servera. Pored prevođenja privatnih u javno dostupene mrežne IP adrese kreirane su i liste za kontrolu pristupa. Cilj kreiranja ovih listi ogleda se u činjenici da je potrebno paketima koji dolaze iz spoljašnje računarske mreže zabraniti prolazak (odbaciti ih) ka privatnoj računarskoj mreži, kako bi se onemogućio direktan pristup potencijalnog napadača mrežnim resursima. Pored toga odbacivanje paketa, odnosno zabranu saobraćaja bilo je potrebno obezbediti za pakete koji idu iz demilitarizovane zone ka privatnoj računarskoj mreži, razlog za ovu zabranu saobraćaja je pre svega to što potencijalni napadač može u nekom trenutku izkompromitovati demilitarizovanu zonu i pokušati da izkompromituje mrežne resurse unutar privatne računarske mreže. Primarni zadatak kreiranje listi za kontrolu pristupa je obezbeđenje nivoa zaštite i pružanja sigurnosti. 5. PROVERA ISPUNJENOSTI CILJEVA Nakon konfiguracije, simulacija je pokazala da korisnik (u krajnjem slučaju napadač) može pristupati sadržaju Web servera koji se nalazi u demilitarizovanoj zoni. Korisnik u web browser unosi transliranu adresu web servera i kao rezultat dobija http sadržaj, ali ne može ostvariti komunikaciju sa korisnicima interne računarske mreže (slika 5).

Slika 5. Mogućnosti korisnika spoljašnje računarske mreže

Komunikacija na relaciji unutrašnja računarska mreža – demilitarizova zona treba da bude omogućena, obzirom da demilitarizova zona, iako izolovani deo mreže u sastavu je


135

korporacije, dok komunikacija u obrnutom smeru, demilitarizova zona – unutrašnja računarska mreža treba da bude onemogućene (slika 6). Razlog za ovako nešto leži u činjenici da ukoliko napadač ugrozi resurse unutar demilitarizove zone, interna računarska mreža ostaje izolovana i napadač nema uticaj na nju, što doprinosi bezbednosti korporativne računarske mreže.

Slika 6. Komunikacija interna računarka mreža – demilitarizovana zona i obratno

Prilikom simuliranja rada mreže pokušana je komunikacija na relaciji radna stanica 4 (PC4) koja se nalazi unutar interne računarske mreže i radne stanice koja je u sastavu demilitarizovane zone. Pokretanjem komande ping (packet internet groper) i slanjem paketa iz interne računarske mreže ka demilitarizovanoj zoni (slika 7 - levo), paketi stižu na odredište, dok u suprotnom smeru to nije bilo moguće, paketi su odbačeni (slika 7 - desno).

Slika 7. Proces provere izolovanosti demilitarizovane zone

Ovako projektovana računarska mreža u okviru koje je kreirana demilitarizovana zona (DMZ) pre svega doprinos je bezbednosti računarskog sistema. Nivo bezbednosti povećan je uvođenjem demilitarizovane zone, pre svega u smislu da ukoliko pokušaj napadača iskompromituje demilitarizovanu zonu ne znači da će uspeti da iskompromituje internu računarsku mrežu. Razmena paketa na relaciji privatna računarska mreža – javna računarska mreža potrebno je da bude omogućena, dok paketi na relaciji javna računarska mreža – privatna


136

računarska mreža treba da budu odbačeni (slika 8). Razlozi za ovako nešto leži u tome da je potrebno korisnicima (eventualnim napadačima) zabraniti direktni pristup resursima unutar privatna računarske mreže kako ne bi došlo do eventualnog kompromitovanja iste.

Slika 8. Komunikacija privatna računarska mreža – javna računarska mreža i obratno

Provera ispunjenosti cilja ovih zabrana prikazana je u simulacionom modelu. Komunikacija između krajnjih korisnika, računara, unutar privatne računarske mreže moguća je do servera koji je smešten u javnoj računarskoj mreži (internetu), dok obrnuto slanje paketa (iz javne u privatnu računarsku mrežu) nije moguće. Na narednoj slici prikazani su rezultati slanja paketa. Kofiguracijom Cisco ASA 5505 uređaja i uvođenjem demilitarizovane zone nivo bezbednosti korporativne računarske mreže je povećan obzirom da napadači iz javne računarske mreže (interneta) nemaju direktan pristup privatnoj računarskoj mreži pa samim tim ne mogu da je kompromituju. Napadači iz javne računarske mreže imaju mogućnost da pristupaju resursima smeštenim unutar demilitarizovane zone i eventualnim napadom mogu da izkompromituju računarske resurse, što ne ugrožava i samu privatnu računarsku mrežu, što je prikazano u simulacionom modelu. 6. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Rezultat istraživanja je pre svega, mogućnost osiguravanja računarskih mreža uvođenjem demilitarizovanih zona, obzirom da se svakodnevno odvija veliki broj napada na računarske sisteme. Samim uvođenjem demilitarizovanih zona i pravilnom konfiguracijom, interna računarska mreža postaje sigurna od napada sa interneta. Simulacionim modelom kreiranim u programu Cisco packet tracer prikazan je jedan vid zaštite, isto tako potvrđeni su ciljevi kreiranja demilitarizovanih zona i njihova osnovna namena u ostvarivanju korporativne bezbednosti računarskih mreža. Napadi na računarske mreže svakodnevno se izvode kako bi se narušio njihov integritet i bezbednost. Dobnošenjem bezbednosnih politika i pre svega pravilnom konfiguracijom računarskih mreža moguće je minimizirati eventualno načinjenu štetu. Sigurnosne arhitekture i modeli u zaštiti računarskih mreže pri projektovanju bezbednih korporativnih računarskih mreža predstavljaju osnovu za kreiranje bezbednosne politike


137

računarskih mreža a kao jedna od mogućnosti zaštite je i kreiranje demilitarizovanih zona. LITERATURA [1] Sahithi Dandamudi, Tarik Eltaeib, Firewalls Implementation in Computer Networks

and Their Role in Network Security, Journal of Multidisciplinary Engineering Science and Technology (JMEST), ISSN: 3159-0040, Vol. 2 Issue 3, 2015.

[2] Nened Krajnović, Sigurnost i zaštita računarskih mreža, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, 2010.

[3] Jack Webb, Network Demilitarized Zone (DMZ) [4] Mick Bauer, Designing and Using DMZ Networks to Protect Internet Servers, Linux

Journal – aritcle 4415, 01 May 2001. [5] http://www.cis.hr/www.edicija/LinkedDocuments/CCERT-PUBDOC-2009-03-

258.pdf [16.10.2016.] [6] James Kurose, Keith Ross, Umrežavanje računara, od vrha ka dnu - prevod 6.

izdanja, CET, Beograd, 2014. [7] Dejan Simić, Tehnike zaštite u računarskim mrežama, Fakultet organizacionih nauka

Univerziteta u Beograd, Beograd, 2015. [8] Dejan Vuletić, Napadi na računarske sisteme, Vojnotehnički glasnik, Vol. LX, No. 1,

12. [9] Gojko Grubor, Milan Milosavljević, Osnove zaštite informacija, Univerzitet

Singidunum, Beograd, 2010.


138




139

RPPO17

UDK: 004.738.1:371.3 Stručni rad

UPOTREBA WEB 2.0 ALATA U OBRAZOVANJU

USING WEB 2.0 TOOLS IN EDUCATION

Jelena Maksimović Vićovac1 1OŠ "Momčilo Živojinović" u Mladenovcu

[email protected], Apstrakt: Osnovni cilj ovog rada jeste da se utvrdi da li nastavnici koriste Web 2.0 alate u nastavi i kako oni doprinose efikasnijem nastavnom procesu. Rezultati empirijskog istraživanja potvrđuju postavljenu osnovnu hipotezu da nastavnici upotrebljavaju Web 2.0 alate. Potvrđene su i specifične hipoteze, da upotreba ovih alata pospešuje saradničko učenje i da nastavnici koriste alate koji uvažavaju potrebe učenika. Nastavnici veruju da su Web 2.0 alati odlična dopuna tradicionlanoj nastavi i vannastavnim aktivnostima i da pomoću njih mogu imati uvid u aktivnosti učenika. Dalje, nastavnici smatraju da korišćenjem Web 2.0 alata u učenju, učenici razvijaju istraživački duh, kreativnost, timski rad, rešavanje problema i sl. Potvrđeno je da su nastavnici obučeni za upotrebu Web 2.0 alata i da ponekad u nastavi koriste Google Docs, Dropbox, Microsoft OneDrive, Google Drive, Prezi, Surveymonkey, Едмондо, TeacherTube, Purpose Games, Crossword Labs, ProProfs, Crossword Puzzles. Ključne reči: Web 2.0, nastava, saradničko učenje. Abstract: The main goal of this paper is to determine if teachers use Web 2.0 tools in teaching and how they contribute to a more effective teaching process. The results of empirical research confirm the basic hypothesis that teachers use Web 2.0 tools. Specific hypotheses also have been confirmed, that the use of these tools promotes collaborative learning and teachers use tools according to needs and possibilities of students. Teachers believe that Web 2.0 tools are an excellent addition to traditional teaching and extracurricular activities, and they can follow student activities. Furthermore, teachers believe that using Web 2.0 tools in learning, students develop research spirit, creativity, teamwork, problem solving, etc. Also, teachers are learned to use the Web 2.0 tools and sometimes use the Google Docs, Dropbox, Microsoft OneDrive, Google Drive, Prezi, Surveymonkey, Edmondo, TeacherTube, Purpose Games, Crossword Labs, ProProfs, Crossword Puzzles. Key words: Web 2.0, teaching, collaborative learning 1. UVOD Internet je do pojave Web 2.0 tehnologija uglavnom predstavljao skladište informacija koje su korisnici pasivno konzumirali. Web 2.0 predstavlja drugu generaciju interneta u


140

kojem korisnici aktivno učestvuju u kreiranju i održavanju sadržaja. Prednosti korišćenja Web 2.0 alata u obrazovanju su: mogućnost saradničkog učenja, dostupnost elektronskih resursa sa interneta, korišćenje alata koji uvažavaju učenička interesovanja i potrebe. Mnogi od njih su besplatni i svima dostupni, te se mogu vrlo uspešno koristiti u školi kao dopuna klasičnoj nastavi i svim oblicima vannastavnih aktivnosti. Na taj način učenje prestaje biti samo konzumiranje sadržaja, odvija se kroz saradnju i stvaranje vlastitog znanja uz pomoć raznovrsnih resursa i korisnika. Pomoću Web 2.0 alata nastavnik ima uvid u aktivnosti učenika, jer i oni imaju mogućnost kreiranja i objavljivanja sadržaja na mreži, kao i mogućnost međusobnog komuniciranja. Pored Web 2.0. alata koje možemo koristiti na računaru, postoje i alati za mobilne uređaje poput pametnih telefona i tableta. 2. GLAVNI DEO RADA Istraživanje je sprovedeno u osnovnoj školi „Momčilo Živojinović“ iz Mladenovca, sa ciljem da se utvrdi da li nastavnici koriste Web 2.0. alate u nastavi i kako oni doprinose njenoj efikasnosti. Ovo istraživanje je obuhvatilo 53 nastavnika koji su anonimno anketirani u periodu od aprila do kraja maja 2017. godine. Veruje se da je dobijeni uzorak reprezentativan. Anketa je sadržala 20 pitanja i to 4 pitanja opšteg tipa i 16 pitanja koja se odnose na upotrebu Web 2.0 alata u nastavi. Pitanja su bila na zaokruživanje, a nastavnici su zaokruživali odgovor koji najbolje oslikava njihovo mišljenje. U glavom delu rada, pored opisa ispitanika i anketnog lista, postavljena je osnovna hipoteza kao i specifične hipoteze. Nakon toga, predstavljeni su i prodiskutovani rezultati dobijeni istraživanjem. U savremenom dobu kada su učenici naviknuti na upotrebu informacionih tehnologija nastavnici treba da koriste Web 2.0 alate kako bi motivisali učenike na rad i učenje, a samo opremljene škole im mogu to omogućiti. Zato je nastavnicima u ovom ustraživanju data tvrdnja koja ispituje postojanje odgovarajućih uslova za primenu Web 2.0 alata, a ti uslovi podrazumevaju da škole poseduju računare, projektor, pametnu tablu i sl. Odgovori nastavnika upućuju na to da se: 10 nastavnika (18,87%) u potpunosti slaže, 32 nastavnika (60,38%) se slažu u većoj meri, 5 nastavnika (9,44%) je neutralno, 4 nastavnika (7,55%) se uglavnom ne slaže, i 2 nastavnika (3,77%) se uopšte ne slažu. Na osnovu prikupljenih odgovora može se zaključiti da je OŠ ,,Momčilo Živojinović“ iz Mladenovca opremljena za upotrebu Web 2.0 alata, čime je potvrđena specifična hipoteza koju je postavio autor ovog rada. Rezultati su prikazani na Slici 1.


141

Tabela 1. Opremljenost škole

Slika 1. Opremljenost škole Nakon toga, usledilo je pitanje U nastavi upotrebljavam Web 2.0 alate kako bi taj proces bio efikasniji i uspešniji, a odgovori nastavnika upućuju na to da se: 5 nastavnika (9,43%) u potpunosti slaže, 25 nastavnika (47,17%) slaže se u većoj meri, 10 nastavnika (18,87%) je neutralno, 7 nastavnika (13,21%) se uglavnom ne slaže, a 6 nastavnika (11,32%) se ne slaže uopšte. Smatra se da Web 2.0 alati doprinose uspešnosti nastavnog procesa, jer će pomoću njih nastavnik na interesantan način motivisati učenike na rad i učenje. Tako naučeno gradivo duže se pamti, a kasnije se lakše može primeniti. Ovi alati pomažu učenicima da razviju kritičko mišljenje, da sopstvenim radom rešavaju probleme, razvijaju timski rad, saradničko učenje. Na osnovu odgovora koje su dali ispitani nastavnici dolazi se do zaključka da je potvrđena specifična hipoteza. Rezultati su prikazani u Tabeli 2. i na Slici 2. Tabela 2. Upotreba Web 2.0. u nastavi

Slika 2. Upotreba Web 2.0. u nastavi

Sledeće pitanje je glasilo Upotreba Web 2.0 alata u obrazovanju daje mogućnost saradničkog učenja što ujedno olakšava proces usvajanja gradiva, a nastavnici su dali sledeće odgovore: 17 nastavnika (32,08%) se u potpunosti slaže, 23 nastavnika (43,4%) slažu se u većoj meri, 2 nastavnika (3,77%) su neutralna, 4 nastavnika (7,56%) se uglavnom ne slažu, i 7 nastavnika (13,21%) ne slaže se uopšte. Autor ovog rada smatra da upotreba Web 2.0 alata u obrazovanju daje mogućnost saradničkog učenja a sa tim se slažu i anketirani nastavnici, čime je potvrđena specifična hipoteza. Naime, pomoću Web

Opremljenost Frekvencija Procenat U potpunosti se slažem 10 18.87% U većoj meri se slažem 32 60.38% Neutralan/-na sam 5 9.43% Uglavnom se ne slažem 4 7.55% Ne slažem se 2 3.77% Ukupno 53 100.00%

Upotreba Web 2.0. u nastavi

Frekvencija Procenat

U potpunosti se slažem

5 9,43 %

U većoj meri se slažem

25 47,17 %

Neutralan/-na sam

10 18,87 %

Uglavnom se ne slažem

7 13,21 %

Ne slažem se 6 11,32 % Ukupno 53 100,00

18.87%

60.38%

9.43% 7.55%3.77%

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

U potpunostise slažem

U većoj meri seslažem

Neutralan/-nasam

Uglavnom sene slažem

Ne slažem se

9.43%

47.17%

18.87%

13.21% 11.32%

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%



Neutralan/-nasam


Ne slažem se


142

2.0 alata učenici mogu deliti dokumenta, informacije, zajedno raditi na projektima i zadacima, mogu jedni drugima pomagati u izradi istih što sve doprinosi saradničkom učenju, koje je veoma korisno jer učenici na taj način brže i bolje usvajaju gradivo. Sledi prikaz rezultata u Tabeli 3 i na Slici 3. Tabela 3. Saradničko učenje

Slika 3. Saradničko učenje

Naredno pitanje je glasilo Smatram da je Google Docs veoma pogodan alat za saradničko učenje kroz zajednički rad na dokumentima vezanim za nastavni materijal. Pomoću njega učenici mogu uređivati dokumenta svako sa svog računara bez obzira da li se nalaze u istoj prostoriji. Prikaupljeni odgovori ukazuju na to da se 6 nastavnika (11,28%) u potpunosti slaže, 28 nastavnika (52,83%) slaže se u većoj meri, 9 nastavnika (16,68%) je neutralno, 6 nastavnika (11,28%) uglavnom se ne slaže, i 4 nastavnika (7,52%) se ne slažu uopšte. Pomoću alata Google Docs može se na veoma efikasan način podstaći saradničko učenje, kroz zajedničko uređivanje dokumenta vezanih za nastavu, zajedničku izradu projekata, domaćih zadataka i sl. Ovakvi rezultati potvrđuju specifičnu hipotezu koju je postavio autor rada, a rezultati su prikazani su u Tabeli 4. i na Slici 4. Tabela 4. Google Docs

Slika 4. Google Docs Potom je usledilo pitanje Verujem da su Web 2.0 alati odlična dopuna tradicionalnoj nastavi kao i raznim oblicima vannastavnih aktivnosti. Na taj način učenje prestaje biti prosto usvajanje gradiva, a odgovori nastavnika su sledeći: 17 nastavnika (32,08%) se u potpunosti slaže, 13 nastavnika (24,53%) slaže se u većoj meri, 5 nastavnika (9,26%) je neutralno, 10 nastavnika (18,87%) uglavnom se ne slaže, i 8 nastavnika (15,09%) se uopšte ne slaže. Ispitani nastavnici smatraju da su Web 2.0 alati odlična dopuna

Saradničko učenje



17 32,08


23 43,4

Neutralan/-na sam

2 3,77


4 7,56

Ne slažem se 7 13,21 Ukupno 53 100,00

Google Docs Frekvencija Procenat


6 11,28


28 52,83

Neutralan/-na sam

9 16,68


6 11,28


32.08%

43.40%

3.77%7.55%

13.21%

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%



Neutralan/-nasam


Ne slažem se

11.32%

52.83%

16.98%11.32% 7.55%

100.00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

120.00%


U većoj merise slažem

Neutralan/-na sam


Ne slažemse

ukupno


143

tradicionalnoj nastavi, čime je potvrđena još jedna specifična hipoteza. Međutim, može se uočiti da ipak ima onih nastavnika koji su protiv uvođenja IT u nastavu, ali su ipak u manjini. Tradicionalna nastava u kombinacija sa Web 2.0 alatima gradivo prikazuje na ineresantniji način i dodatno motiviše učenike jer su današnje generacije naviknute na korišćenje informacionih tehnologija. Rezultati su predstavljeni u Tabeli 5 i na Slici 5. Tabela 5. Kombinacija tradicionalne nastave i Web 2.0.

Sledeće pitanje je glasilo Učenici korišćenjem Web 2.0 alata u procesu učenja razvijaju istraživački duh, kreativnost, rešavanje problema, timski rad i sl. Odgovori pokazuju da se 28 nastavnika (52,83%) u potpunosti slaže s datom tvrdnjom, 10 nastavnika (18,87%) se slaže u većoj meri, 5 nastavnika (9,43%) je neutralno, 6 nastavnika (11,32%) se uglavnom ne slaže, i 4 nastavnika (7,55%) se ne slaže uopšte. Ovim je potvrđena još jedna specifična hipoteza. Način na koji Web 2.0 alati podstiču istraživački duh, kreativnost, timski rad je taj što učenici imaju određenu slobodu prilikom rada na projektima. Oni pomoću ovih alata mogu iskazivati svoje mišljenje, sopstvenim radom dolaziti do informacija i sl. Moraju naučiti da koriste ove alate kako bi došli do korisnih informacija koje će im pomoći u daljem radu, a sve to doprinosi usvajanju nastavnog materijala. Nastavnici uviđaju prednosti ovih alata, tako da treba da ih koriste kad god im to nastavni materijal dopušta. Odgovori su dati u Tabeli 6. i na Slici 6.

Tabela 6. Korišćenjem Web 2.0 alata u učenju, učenici razvijaju istraživački duh, kreativnost, rešavanje problema, timski rad i sl

Kombinacija tradicionalne nastave i Web 2.0. alata

Frekvenci- ja

Procenat


17 32,08


13 24,53

Neutralan/-na sam 5 9,26 Uglavnom se ne slažem

10 18,87


Korišćenjem Web 2.0 alata u učenju, učenici razvijaju istraživački duh, kreativnost, rešavanje problema, timski rad i sl.


U potpunosti se slažem 28 52,83 U većoj meri se slažem 10 18,87 Neutralan/-na sam 5 9,43 Uglavnom se slažem 6 11,32 Ne slažem se 4 7,55 Ukupno 53 100,00

32.08%24.53%

9.43%18.87% 15.09%

100.00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

120.00%



Neutralan/-nasam


Ne slažem se ukupno


144

Slika 6. Korišćenjem Web 2.0 alata u učenju, učenici razvijaju istraživački duh, kreativnost, rešavanje problema, timski rad i sl.

Autor je zatim postavio pitanje Koristim Surveymonkey jer je odličan alat za kreiranje onlajn anketa i kvizova. 8 nastavnika (15,09%) Surveymonkey koristi uvek, 16 nastavnika (30,19%) ga koristi često, 18 nastavnika (33,96%) ga koristi samo ponekad, 8 nastavnika (15,09%) ovaj alat koristi retko, i 3 nastavnika (5,66%) ovaj alat nikada ne upotrebljava. Smatra se da onlajn ankete i kvizovi mogu biti koristan način provere znanja, koji je učenicima manje stresan a može im biti zanimljiviji. Alat Surveymonkey ispitani nastavnici koriste često ili ponekad, pa se smatra da je dokazana specifična hipoteza. Dobijeni rezultati dati su u Tabeli 7. i Slici 7. Tabela 7. Korišćenje Surveymonkey - ija

Slika 7. Korišćenje Surveymonkey-ija 3. METODOLOGIJA Kada je pristupio izradi ovog rada autor je imao osmišljen plan. Naime, osmišljen je koncept prikupljanja podataka, način njihove obrade i proračunavanja, kao i analiza istih. Podaci su prikupljeni anketiranjem, koje je sprovedeno u periodu od aprila do kraja maja 2017. godine. Istraživanje je sprovedeno u OŠ „ Momčilo Živojinović“ iz Mladenovca i obuhvatilo je 53 nastavnika.

Korišćenje Surveymonke-ija


Uvek 8 15,09 Često 16 30,19 Ponekad 18 33,96 Retko 8 15,09 Nikad 3 5,66 Ukupno 53 100,00

15.09%

30.19% 33.96%

15.09%5.66%

100.00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

120.00%

Uvek Često Ponekad Retko Nikad Ukupno

52.83%

18.87%

9.43% 11.32%7.55%

100.00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

120.00%



Neutralan/-nasam


Ne slažem se ukupno


145

Anketa se sastojala od 20 pitanja od čega su 4 pitanja opšteg tipa, a odnose se na pol, godine starosti, radni staž i na predmet koji predaju. Preostalih 16 pitanja odnose se na upotrebu Web 2.0 alata u nastavnom procesu. Pitanja su na zaokruživanje, a nastavnici su zaokruživali odgovor koji najbolje oslikava njihov lični stav. Smatra se da dobijeni rezultati daju dobru osnovu i smernice za neka buduća istraživanja, koja se mogu sprovesti u okviru nekih budućih radova.

4. REZULTATI I DISKUSIJA Autor ovog master rada imao je za cilj da empirijskim istraživanjem utvrdi da li nastavnici koriste Web 2.0 alate u nastavi, kao i kako ovi alati doprinose efikasnijem nastavnom procesu. Osnovna hipoteza ovog rada je potvrđena, a potvrđene su i specifične hipoteze: • Nastavnici u osnovnoj školi „Momčilo Živojinović“ iz Mladenovca uoptrebljavaju Web 2.0 alate kako bi nastavni proces učinili što efikasnijim. Kako bi dokazao ovu hipotezu postavljeno je i nekoliko specifičnih: • Osnovna škola „Momčilo Živojinović“ poseduje odgovarajuće uslove za upotrebu Web 2.0 alata u nastavi (poseduju računar, projektor, pametnu tablu i sl.). • Upotreba Web 2.0 alata u obrazovanju daje mogućnost saradničkog učenja što ujedno olakšava proces usvajanja gradiva. • Nastavnici smatraju da je Google Docs veoma pogodan alat za saradničko učenje kroz zajednički rad na dokumentima vezanim za nastavni materijal. • Nastavnici koriste Web 2.0 alate koji uvažavaju različita interesovanja i potrebe učenika. • Nastavnici veruju da su Web 2.0 alati odlična dopuna tradicionalnoj nastavi kao i raznim oblicima vannastavnih aktivnosti. • Nastavnici smatraju da pomoću Web 2.0 alata nastavnik ima uvid u aktivnosti učenika, jer oni na mrežu mogu postavljati svoje radove, učestvovati u grupnim projektima, i sl. • Nastavnici veruju da učenici korišćenjem Web 2.0 alata u procesu učenja imaju priliku da razviju istraživački duh, kreativnost, rešavanje problema, timski rad i sl. • Verujem da su nastavnici obučeni za upotrebu Web 2.0 alata u nastavi, te da pomoću njih mogu osmisliti zanimljive i korisne sadržaje. • Za skladištenje i deljenje fajlova koriste Web 2.0 alate poput Dropbox-a, Microsoft OneDrive, Google Drive, i sl. • Za kreiranje dinamičnih multimedijalnih prezentacija koriste alat pod nazivom Prezi. • Koriste Surveymonkey jer je odličan alat za kreiranje onlajn anketa i kvizova. • U nastavi koriste društvenu mrežu Edmondo jer poseduje zadatke, upitnike, kvizove, i sl. Smatram da je to veoma dobar alat za jednog nastavnika. • Upotrebljavaju TeacherTube koji omogućava svim učesnicima u nastavnom procesu da razmenjuju različite edukativne sadržaje poput video i audio snimaka, dokumenata, fotografija, grupa i blogova. U velikoj meri obogaćuju obrazovni proces. • U nastavi koriste alat Purpose Games jer mi pruža mogućnost izrade pitanja s višestrukim izborom. • Za izradu ukrštenica koriste alate poput Crossword Labs, ProProfs, Crossword Puzzles.


146

Rezultati prikupljeni empirijskim istraživanjem ukazuju na to da nastavnici koriste Web 2.0 alate u nastavi kako bi ona bila što efikasnija. 5. ZAKLJUČAK Nakon anketiranja nastavnika u OŠ „Momčilo Živojinović“, prikupljanjem i obradom dobijenih podataka autor je izveo sledeći zaključak. Kada je reč o osnovnoj hipotezi smatra se da je ona u potpunosti potvrđena, pa se može reći da nastavnici koriste Web 2.0 alate u nastavnom procesu. Međutim, iako nastavnici koriste pomenute alate, detaljnijim pregledom rezultata autor je zapazio da njihova primena nije ustaljena praksa, već se koriste samo ponekad. LITERATURA [1] Ljubić K., Web 2.0 alati i e-učenje u primarnom obrazovanju, Pogled kroz prozor, 2010. Prensky, M. Digitalni urođenici, digitalni pridošlice, Edupoint, 40 (V). 2005. [2] dr Banjac M., Informacijsko komunikacijska tehnologije u funkciji unapređe na ratredne nastave, Banja Luka [3] Deljanin Lj., (2011/2012). Društvene mreže kao okruženje za e-učenje, Studijski istraživački rad, Fakultet tehničkih nauka Čačak [4] Perić N., Primena Web 2.0 alata u osnovnim skolama – imperative savremenog obrazovanja, Tehnologija, informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja, Međunarodni Simpozijum, Tehnički fakultet Čačak, 3−5. jun 2011. [5] http://oreilly.com/pub/a/web2/archive/what-is-web-20.html?page=1 [6]http://www.lecad.unze.ba/nastava/INFORMATIKA/Info1-Informacione%20Tehnologije%20i%20Razvoj/Info1_1do2-Prezen.pdf

http://oreilly.com/pub/a/web2/archive/what-is-web-20.html?page=1

http://www.lecad.unze.ba/nastava/INFORMATIKA/Info1-Informacione%20Tehnologije%20i%20Razvoj/Info1_1do2-Prezen.pdf

http://www.lecad.unze.ba/nastava/INFORMATIKA/Info1-Informacione%20Tehnologije%20i%20Razvoj/Info1_1do2-Prezen.pdf




147

RPPO17

UDK: 519.83:378.147 Stručni rad 004.89:378.147 UVOD U TEORIJU IGARA – PRIMENJENI METODI I

ISKUSTVA U PRVOJ GODINI PREDAVANJA

INTRODUCTION IN THE GAME THEORY - APPLIED METHODS AND EXPERIENCES IN THE FIRST YEAR

OF LECTURE

Vladan Vučković1, Aleksandar Veljanovski2 1,2Elektronski fakultet u Nišu

[email protected], [email protected] Apstrakt: Predmet Uvod u teoriju igara je izborni predmet prvi put uveden zimskog semestra 2016. i drži se na III godini Elektronskog fakulteta u Nišu,na smeru Računarstvo i informatika. Ovaj rad pokazuje prva iskustva i rezultate u radu sa studentima na ovom teoretski i praktično veoma zahtevnom predmetu čije su aplikacije veoma značajne u čitavom nizu drugih nauka. Ključne reči: Teorija igara, Napredne tehnike u nastavi. Abstract: The subject: Introduction to the theory of games is the elective course for the first time introduced in the winter semester 2016 and is held at the III year at the Faculty of Electronic Engineering, University of Niš, ar Computer and Informatics Department. This document shows the first experiences and results in working with students in this theoretical and practically very demanding subject whose applications are very important in a number of other sciences. Key words: Game theory, Advanced teaching techniques. 1. UVOD Teorija igara je naučna oblast koja svoje korene ima još u 17. veku, kada su neke osnovne ideje izložene u prepisci velikih matematičara Pascal-a i Fermat-a. Ova teorija je u osnovi povezana sa matematičkom teorijom verovatnoće [1], ali se kasnije razvila u potpuno samostalnu teoriju koja obuhvata tretiranje ne samo logičkih igara već i brojnih problema koji su u vezi sa ekonomskim, vojnim i sociološkim fenomenima. U uvodnom delu izložene su osnovne postavke i klasifikacije u teoriji igara. One pružaju osnovu za razvoj metoda na kojima se bazira realizacija algoritama za tretiranje logičkih igara. Šah, kao jedna od igara po svojoj definiciji može biti tretiran kao klasičan tip igre i na njega mogu biti primenjeni svi teoretski i praktični rezultati koji su u vezi sa teorijom


148

igara. Ako se primene i metode koje su nadgradnja teorije, kao što je minimax princip, može se realizovati kompjuterski program koji igra šah – odnosno, ako se ima u vidu terminologija teorije igara, program koji prolazi Tjuringov test inteligencije [2]. Na taj način ostvarena je direktna veza dve velike naučne oblasti – teorije igara i veštačke inteligencije. 1.1 Osnovni pojmovi u Teoriji igara Teorija igara predstavlja teoriju o nezavisnom donošenju odluka u organizacijama gde odluke donose dva ili više autonomnih igrača – odnosno u organizacijama ne-hijerarhijskog tipa, gde ne postoji jedan centar odlučivanja [2],[3],[4]. Igrači koji samostalno donose odluke potpuno su nezavisni i ne podležu uticaju i upravljanju od strane nekog višeg entiteta. Klasične logičke igre kao što su šah, bridge, go direktno se svrstavaju u grupu igara koje se mogu tretirati metodama teorije igara, ali je ona tokom vremena značajno generalizovana tako da se danas mnogi problemi u sociologiji, ekonomiji i drugim oblastima mogu proučavati primenom teorema i pravila iz teorije. Osnovna pretspostavka koja omogućava da se neki sistem tretira teorijom igara je apsolutna nezavisnost odluke igrača od uticaja drugih igrača što je moguće izvesti jedino u oblasti logičkih igara. U stvarnom životu to naravno ne može da bude u potpunosti tačno, tako da se i danas, principi iz teorije igara ne mogu u potpunosti primeniti na društvene fenomene. Prema interesima igrača koji učestvuju u igri postoje nekoliko klasa igara koje se mogu izdvojiti.

a) Kooperativne igre - (cooperative games) je klasa igara kod kojih igrači imaju zajednički interes. Dobar primer je sa automobilima koji idu jedan drugom u susret. Vozači, koji predstavljaju igrače u ovom sistemu, imaju tri mogućnosti na raspolaganju: da skrenu levo, desno ili nastave pravo. Situacija se može svrstati u oblast koju je moguće tretirati sredstvima iz teorije igara zato što igrači odluke donose nezavisno. Međutim, u datim okolnostima oni moraju sarađivati da ne bi došlo do situacije koja ni jednom igraču ne odgovara (udes). Zato je ovo kooperativna igra u kojoj igrači moraju da signaliziraju drugim igračima u vezi sa svojim odlukama, tako da utiču u nekom stepenu i na njihove odluke.

b) Nekooperativne igre (non-cooporatve games) - U mnogim igrama su interesi igrača u potpunosti suprotni. Šah su dobar primer za takvu situaciju. Igre tog tipa se u teoriji igara nazivaju nekoperativne igre sa nultim sumiranjem (zero-sum non-cooperative games) – što implicira da vrednovanje iste situacije kod igrača ima negativan predznak, tako da na svakom nivou ukupna suma evaluacija teži nuli.

c) Igre sa kombinovanim motivima (mixed-motive game) – U koliko igrači imaju elemente i kooperativnosti i nekooperativnosti istovremeno, igre se mogu svrstati u ovu klasu. Primer za ovaj tip igre je odnos sindikata radnika i uprave nekog preduzeća. U osnovi, ova dva igrača imaju suprotne interese ali pošto pripadaju istom preduzeću oni moraju da budu do nekog nivoa kooperativni – da bi preduzeće kao celina donosilo profit od koga imaju koristi i jedna i druga strana. U teoriji se za ovu klasu igara kaže da istovremeno imaju i zajedničke i


149

suprotne interese. Teorija igara ima zadatak da pronađe optimalnu strategiju u konfliktnim slučajevima koji mogu da nastanu u ovoj klasi igara, naravno pod pretpostavkom da oba igrača deluju racionalno u obostranom interesu.

Pretpostavka o racionalnom delovanju igrača je veoma važna u teoriji igara. Osnovna premisa je da u odlučivanju o svakom potezu igrač poštuje sopstveni interes i da racionalno bira najbolje nastavke od onih koji su mu na raspolaganju. U realnom životu ovo naravno ne može da bude uvek slučaj jer igrači često rukovođeni nekim iracionalnim razlogom biraju i manje dobra rešenja koja ih dovode u neoptimalne konačne situacije. Međutim, zahvaljujući prirodnim zakonima selekcije koji postoje u prirodi, kao i zakonima tržišta koji postoje u ekonomiji, igrači koji ne donose najbolje i najracionalnije odluke budu nadjačani od drugih, boljih igrača. Regulacija na ovom nivou igre je automatska i sledi zakone opstanka najboljih. Prema tome, najbolja strategija za svakog igrača je zapravo i najracionanija od svih potencijalnih koji mu stoje na raspolaganju. U slučaji da igrači ne koriste princip racionalizma ne može se postaviti odgovarajući model koji bi se mogao tretirati metodama iz teorije igara.

2. ORGANIZACIJA I SADRŽAJ PREDAVANJA NA PREDMETU

Predmet Uvod u teoriju igara je izborni predmet i drži se na III godini Elektronskog fakulteta u Nišu,na smeru Računarstvo i informatika. U prvom delu semestra obrađuju se osnove matematičke teorije igara, koja predstavlja bazu svih strateških igara. Osnovni pojmovi kompleksnosti i problema kombinatorne eksplozije se takođe razmatraju. Takođe, dva bazična pristupa vezana za selektivnost u traženju (Shannon-A i Shannon-B tip) se obrađuju u smislu teoretskih i praktičnih aplikacija. Povezanost i uticaj kompjuterskog šaha na razvoj veštačke ineligencije takođe je naglašen. U ovom delu kursa prikazuje se i kraći istorijat ove veoma propulzivne oblasti računarstva, od njenog utemeljivanja pa do poslednjih velikih mečeva sa svetskim šampionima. Osnovna koncepcija i struktura trenutno najjačih paralelnih šahovskih mašina biće takođe analizirana. U nastavku teze, prikazuju se teoretske osnove svih do danas poznatih algoritama u kompjuterskom šahu, kao i softversku organizaciju samog šahovskog programa i programskog interfejsa prema standardnom grafičkom (GUI) okruženju. Detaljno se razmatra struktura osnovnih komponenti: generatora poteza, evaluatora i algoritma za traženje-obradu stabla (searcher), kao i njihova međusobna povezanost i interakcija. U poglavlju o generatorima poteza prikazuju se osnovni tipovi predstavljanja šahovske table preko dvodimenzionalnih oivičenih matrica i preko bitboard-ova. U ovom delu razmatra se uticaj redosleda poteza (move ordering) na performanse samog sistema za traženje. U delu o evaluatorima razmatraju se problemi statičke i dinamičke evaluacije, SSE tehnika, kao i formalizacija znanja na nivou evaluacione funkcije korišćenjem principa pozicione evaluacije. U poglavlju o tehnikama obrade stabla se prikazuju i analiziraju sve vodeće klasične teoretske tehnike: ALFA-BETA, PVS (Principal Variation Search), NegaScout, Null-move heuristika, MTD(f) algoritmi, Quiescence traženje, heurističke ekstenzije i redukcije traženja. Alternativni algoritmi kao što su Berlinerov B* i pristup preko konspirativnih brojeva se takođe prikazuju.


150

Drugi deo kursa posvećen je teoretskim i praktičnim doprinosima, kao i osnovama na kojima je izgrađen šahovski program Axon I paralelni šahovski sistem Achilles [5]. Sva nova teoretska rešenja i poboljšanja implementirana su i testirana u posebnoj verziji programa, čime je dokazana njihova praktična vrednost. U ovom delu se obrađuju novi koncepti u kompresiji hash memorije koja je sastavni deo realizacije efikasnog sistema za obradu stabala, zatim novi koncept detekcije ponavljanja pozicija korišćenjem varijantnih nizova čime se dopunjuje postojeći sistem baziran na 64-bitnim Zobrist hash ključevima, koncept “inteligentnih” figura koji omogućava optimalni raspored i strukturu taktičkog i strateškog znanja koje program poseduje, metoda adaptivne promene horizonta traženja u funkciji lokalnih vrednosti maksimuma evaluacione funkcije, metoda integracije i nasleđivanja informacija u fazi generator poteza-evaluaciona funkcija. Takođe, razmatra se i struktura paralelnih algoritama i priloženo rešenje za paralelizaciju algoritma za obradu stabla na distribuiranim, slabo-spregnutim sistemima. Velika većina današnjih rešenja u domenu paralelizacije zasniva se na korišćenju dual i quad mašina koje su skupe i u znatno manjem procentu pristupačne nego klasične PC mašine. Sa druge strane, integracijom mrežnih interfejsa na samu matičnu ploču računara danas se veoma lako mogu izgraditi brze 100 Mbitne ili 1 G-bitne lokalne mreže sa proizvoljnim brojem nodova. Novi koncept paralelizacije koji se razrađuje na kursu predavanja se upravo i oslanja na upotrebu ovih mreža. Takođe prikazuje se koncepcija originalne baze otvaranja (opening tablebase) koja ima mogućnost samo-podešavanja i samo-generisanja novih čvorova, čime je ostvaren jedan od osnovnih koncepata veštačke inteligencije. Takođe, u fazi završnica prikazuje se konstrukcija baza koja omogućava da se u svim mogućim rasporedima 3, 4 ili 5 figura na tabli direktno očita evaluacija pozicije.

2.1 Plan rada u delu računskih i laboratorijskih vežbi)

Predmet sadrži dvanaest termina računskih vežbi i tri termina laboratorijskih vežbi. Računske vežbe su organizovane u četiri oblasti (Tabela 1):

Tabela 1. Organizacija računskih vežbi

Oblast Sadržaj oblasti Opis Algoritmi pretrage

MinMax, AlfaBeta, PVS, Negascout, NULL-move, ProbCut & MultiProbeCut, Quiescence, MVV/LVA, SEE

Predstavlja uvodnu oblast u teoriju igara. Predstavljaju se osnovni algoritmi pretrage počevši od najjednostavnijeg MinMaks algoritma pa do komplikovanijih.

Heuristika, transpozicione tabele i pomoćni algoritmi

Iterative Deeping, Minimal Window Search, Aspiration Window Search, Enhanced Transposition Cutoff, History heuristika, Killer heuristika, Futility heuristika,

Razmatraju se ključne tehnike i heuristike u obradi stabla odlučivanja. Ova materija se izlaže u vidu razrade praktičnih algoritama i vežbanja u


151

Berlinerov B*, MTD(f)

laboratoriji.

Transpozicione baze i baze otvaranja odnosno završnica

Tehnologija konstrukcije baza znanja (pozicija).

Praktično vežbanje u laboratoriji.

Napredni algoritmi

A.D.C., promena R faktora, Mate Solver Application, MVA, Princip individualizacije figura i integracije generatora poteza i evaluatora, heuristička varijanta generatora Quiescence

Razmatraju se napredne tehnike i heuristike u obradi stabla odlučivanja. Ova materija se takođe izlaže u vidu razrade praktičnih algoritama i vežbanja u laboratoriji.

Laboratorijske vežbe se drže nakon završene svake od prve tri oblasti i obuhvataju gradivo završene oblasti. Vežbe imaju za cilj da studentima pruže praktičan uvid i primenu stečenog znanja iz pređene oblasti. Vežbe se nadovezuju jedna na drugu kako bi studentima približili kako se postupno gradi sistem veštačke inteligencije. Svaka laboratorijska vežba traje 1h i 30min, s tim da prvih pola sata imaju prava da postave pitanja oko izrade same vežbe, zatim pola sata isključivo za samostalan rad, dok je poslednjih pola sata predviđeno za ocenjivanje i eventualnu korekciju laboratorijske vežbe. Na primer, prva laboratorijska vežba predstavlja implementaciju AlfaBeta algoritma u postojeći projekat (konkretno za igru IksOks). Grupe za laboratorijske vežbe su organizovane sa po petnaest studenata i izvode se u računarskim učionicama kako bi svaki student ima zaseban računar i mogao sam da uradi i proveri rad algoritma.

3. ORGANIZACIJA OCENJIVANJA I POLAGANJA ISPITA

Ocenjivanje ispita je segmentirano u četiri celine: teorijski deo (40% ocene),praktični deo (40% ocene),laboratorijske vežbe (15% ocene),prisutnost i aktivnost na času (5% ocene). Cilj je ohrabriti studente na kontinualni rad tokom celog semestra i učešće u svim aktivnostima na predmetu (uključujući i prisutnost) (Slika 1):


152

Slika 1. Organizacija ocenjivanja i polaganja ispita.

3.1 Plan držanja računskih vežbi

Planirano održavanje računske vežbe je blok nastava jednom nedeljno, pri čemu su studenti podeljeni u dve grupe od po 46 studenata. Na zahtev studenata grupe su spojene i računske vežbe su izvođene za obe grupe u istom terminu. Algoritmi pretrage su u najvećoj meri popunili termine računskih vežbi (45% termina) dok su preostale tri oblasti ravnomerno raspodelile ostatak termina za vežbe. Primer prvog časa: Detaljno se objašnjava rad MinMax algoritma, najpre princip rada na proizvoljnom primeru, a zatim i pseudo kod algoritma. Potom se studentima pokazuje da određene grane pretrage nema potrebe posetiti. Nakon što uvide potrebu sprečavanja obilaska određenih podstabala, uvodi se AlfaBeta algoritam, a zatim se na novim primerima dokazuje njegova tačnost i efikasnost.

3.2 Seminarski radovi studenata

Kako bi studente što više zainteresovali za oblast teoriju igara, ponuđeno im je da, umesto klasičnog pismenog dela urade konkretan projekat. Studentima je omogućeno da formiraju timove (par studenata) koji će zajedno realizovati projekat. Projekat je podeljen u četiri faze, gde je svaka faza unapred definisana setom funkcionalnosti koje moraju da budu završene kao i vremenskim okvirom do kada moraju biti predate. Nakon svake faze, predati projekti se ocenjuju i svi utisci kao i zamerke se dostavljaju studentima. Svaka faza nosi različit udeo u konačnoj oceni. Nakon svake faze studenti imaju priliku da uklone primećene nedostatke prilikom predaje sledeće faze. Na taj način je studentima omogućeno da nadoknade polovinu izgubljenih poena iz prethodne faze.

4. ZAKLJUČAK Kada se sumiraju rezultati u izvođenju nastave i rezultate koje su studenti postigli u savladavanju gradiva i na ispitim,u prvoj godini uvođenja predmeta,utisci su veoma pozitivni. Spoj najnaprednijih teoretskih i prakticnih znanja sa praktičnim radom i ušešćem studenata se pokazao kao izuzetno dobar u praksi [6]. Sledeći dijagram (Slika 2)


153

pokazuje da većina studenata izlazi i polaže ispit već u prvom mogućem ispitnom roku (januar):

Slika 2. Broj prijavljenih studenata u odnosu na broj položenih U pogledu posećenosti nastave,u početku, u prvoj polovina semestra, posećenost računskih vežbi je odlična (preko 90%). Potom posećenost počinje da pada iz nedelje u nedelju na nekih 70%, a zatim poslednje dve nedelje na 40%. U razgovoru sa asistentima i profesorima na drugim predmetima sa iste godine, dobijene su informacije da je i na ostalim predmetima slična situacija. Studenti su potvrdili da u tom periodu uglavnom slabije pohađaju nastavu uz obrazloženje da im u tom periodu semestra uglavnom zakazani kolokvijumi i počinju laboratorijske vežbe, te da im je s toga potrebno više vremena da se pripreme za tekuće ispite. Na ovom polju su moguća organizaciona poboljšanja u budućnosti,u saradnji na širem planu sa rukovodstvom fakulteta. DODATAK – KARTON PREDMETA (akreditacija 2013)

UNIVERSITY OF NIŠ

Course Unit Descriptor

Faculty of Electronic Engineering

GENERAL INFORMATION

Study program Electrical Engineering and Computing

Study Module (if applicable)

Computing and Informatics

Course title Introduction to the Theory of Games

Level of study

X Bachelor

☐ Master’s

☐ Doctoral

Type of course X Obligatory☐ Elective

Semester ☐ Autumn

☐Spring

Year of study

Number of ECTS allocated

6

Name of lecturer/lecturers

Prof. dr Vučković V. Vladan


154

Teaching mode

X Lectures

☐Group tutorials

☐ Individual tutorials

X Laboratory work ☐

Project work ☐

Seminar

☐Distance learning

☐ Blended learning

☐ Other

PURPOSE AND OVERVIEW (max. 5 sentences)

Learning basic principles and models of game theory and their application techniques in modeling and analyzing various strategic and tactical interactions in a complex environment

SYLLABUS (brief outline and summary of topics, max. 10 sentences)

Introduction and general principles: Scope and Purpose of the study of game theory. A short overview of the history of game theory. Basic concepts and definitions of game theory. Terminology. Classification of games. Strategic thinking. The importance of definitions and rules of the game. Rationality and common knowledge. The concept of equilibrium. Games with simultaneous moves (static games). Games with sequential moves (dynamic games). The concept of dominance (forcing). Mixed

strategy and unpredictability. Nash equilibrium. Mixed games. General class of games and strategies: cooperative and non-cooperative games. Typical game. The strategic use of information. Strategic and tactical moves. Application of game theory in computer science, the economy, politics and military science. Application logic in computer games. Other applications.

LANGUAGE OF INSTRUCTION

ASSESSMENT METHODS AND CRITERIA

Pre exam duties

Points Final exam pointssts

Activity during lectures

Written examination

10

Practical teaching

20 Oral examination

40

Teaching colloquia

30 OVERALL SUM 100

*Final examination mark is formed in accordance with the Institutional documents

Slika 3. Prvi čas predavanja predmeta Uvod u teoriju igara, jesen 2016.


155

LITERATURA [1] Beasley, J.D. (1989). The Mathematics of Games, esp. Ch. 5. O.U.P, Oxford. ISBN 0-1928-6107-7. [2] Fudenberg, D. and Tirole, J. (1995.) Game Theory. MIT Press, Boston, MA. [3] Jones, A.J. Game Theory (1980). Mathematical Models of Conflict. Ellis Horwood, West Sussex. [4] Owen, G. (1982). Game Theory. Academic Press, New York. ISBN 0-12-531150-8. [5] Vladan Vučković (2011). “Napredni šahovski algoritmi i sistemi“, monografija, Zadužbina Andrejević, Biblioteka Dissertatio, Beograd, ISSN 0354-7671. [6] Vladan Vučković (2015) “Projekat kompjuterske simulacije originalnih patenata Nikole Tesle sa učešćem studenata u realizaciji” 3. Nacionalna konferencija sa medjunarodnim učešćem, , Univerzitet u Kragujevcu, pp.359-366 od 25.9.2015.-27.9.2015. (ISSN 978-86-7776-179-0) Čačak, Srbija.


156




157

RPPO17

UDK: 004.5:[371.3::51 Stručni rad

RAČUNAR I NJEGOVA PRIMENA U NASTAVI MATEMATIKE

THE COMPUTER AND ITS APPLICATION IN

TEACHING MATHEMATICS

Dragan Cvetković1, Radisav Ristić2, Marko Mijatović 3 1Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru, Srbija

32 Internacionalni univerzitet u Brčkom, Brčko disktrikt, BiH [email protected]

Apstrakt: U uvodnom delu ovog rada istaći ću značaj matematičkih sadržaja, kao što su matematičke kompetencije i matematičke sposobnosti. Uspešnost ovih kompetencija uglavnom se može povećati na časovima matematike, ali sve više i više, veći značaj dobijaju kompetencije koje se jačaju van nastave. Korišćenje računara u realizaciji matematičkih sadržaja u osnovnoj školi je neophodno i pored niza specifičnosti njihove primene. Metod pomaže učenicima da rade samostalno, a takodje ne treba zanemariti i značaj razvijanja psiholoških i pedagoških saznanja, kao i individualnih razlika medju učenicima, što im omogućava da rade svojim tempom. Glavni deo ovog rada će ukazati na važnosti primene računara u nastavi matematike. Budući da živimo u vremenu u kome se čovek smatra nepismenim ukoliko ne poznaje rad na računaru, osavremenjivanje nastave matematike je prioritetni zadatak svake škole. Neposrednom primenom računara u nastavi matematike, savladavanjem matematičkih sadržaja istovremeno savladavamo i informatiku, tj. stičemo informatičku pismenost. Treba naglasiti i to, da se zbog sve veće složenosti matematičkih zadataka koje savremena tehnika i tehnologija postavljaju, u njihovo rešavanje se moraju uključiti i računari. Osnovni cilj primene računara u obrazovnom procesu je formulisanje novih metoda za unapređivanje procesa usvajanja znanja iz različitih naučnih područja. Ključne reči: inovacija, informatika, matematika, obrazovni softveri. 1. UVOD Bez računara i njihove primene danas je teško zamisliti ijedan segment savremenog života, bez obzira da li se radi o tehnologiji, nauci, umetnosti ili njihovim mnogobrojnim poslovnim primenama. Obrada podataka, upravljanje procesima, biološki i hemijski procesi, samo su neke od oblasti u kojima je računarska tehnologija do te mere prisutna da bi isključivanje računara iz našeg svakodnevnog života imalo velike posledice po funkcionisanju svega oko nas. Računar, ukoliko je dobro programiran, ima sposobnosti da nadopunjuje ljudski um i na taj način eliminiše sve greške koje bi mogle nastupiti u



158

komunikaciji na relaciji nastavnik - učenik i obrnuto. Nastavu uz pomoć računara treba posmatrati kao jedan od savremenih nastavnih sistema koji nalazi svoje mesto, adekvatnu ulogu i primarni značaj u savremenim obrazovnim sistemima i kao takav ima perspektivu i u budućnosti. Podrazumeva se da savremena nastava prati razvoj tehnologije, te nastoji da u obrazovni proces uvede nova nastavna sredstva, kako bi se učenicima primenom računara u nastavi povećalo nivo kod realizacije pojedinih nastavnih sadržaja i razumevanja istog, povećava nivo uspešnog rešavanja zadataka i omogućava efikasniji rad učenika u odnosu na klasičnu – tradicionalnu nastavu, i dodatno motiviše učenike. Veoma su bitne činjenice postojeća psihološka i pedagoška saznanja i individualna razlika učenika. Korišćenje računara u realizaciji nastavnog sadržaja u osnovnoj školi je neophodno i pored niza specifičnosti njegove primene. Budući da živimo u vremenu u kome se čovek smatra nepismenim ukoliko ne poznaje rad na računaru shodno tome osavremenjivanje nastave je prioritetni zadatak svake škole. Neposrednom primenom računara u nastavi istovremeno uz savladavanje raznih sadržaja savladavamo i informatiku, tj. stičemo informatičku pismenost.

Znamo, da primenom računara kao jednog od najsavremenijih tehničkih dostignuća u procesu prenošenja znanja stvara se osnova za kvalitetniji proces obrazovanja. Računar u nastavnom procesu nudi velike mogućnosti korišćenja i za nastavnike i za učenike. Računar omogućava individualni rad učenika u većoj meri nego u klasičnoj nastavi. On trenutno predstavlja jednu novinu u nastavnom procesu, u našem obrazovnom sistemu još ne ispitnu. Istina u razvijenom delu sveta preovlađuju pozitivna iskustva u vezi njegove primene. 2. PREDMET ISTRAŽIVANJA Predmet istraživanja mog rada je teorijsko a kasnije empirijsko proučavanje uticaja i primene računara u realizaciji matematičkih sadržaja na povećanje sposobnosti učenja istih u odnosu na uobičajeni – tradicionalni način rada. Isto tako, namera je da se dokaže koko je usvajanje znanja uz primenu računara mnogo efikasnija nego u tradicijalnoj nastavi. Veoma su bitne činjenice postojeće psihološke i pedagoške saznanja i individualnih razlika učenika. Korišćenje računara u realizaciji matematičkih sadržaja u osnovnoj školi je neophodno i pored niza specifičnosti njegove primene. Budući da živimo u vremenu u kome se čovek smatra nepismenim ukoliko ne poznaje rad na računaru to je osavremenjivanje nastave matematike prioritetni zadatak svake škole. Neposrednom primenom računara u nastavi matematike istovremeno uz savladavanje matematičkih sadržaja savladavamo i informatiku, tj. stičemo informatičku pismenost. Treba naglasiti i to da se zbog sve veće složenosti matematičkih zadataka koje savremena tehnika i tehnologija postavljaju moraju uključiti i računari u njihovom rešavanju.


159

Nastavnik u klasičnoj nastavi matematike bez odgovarajuće primene tehničkih sredstava planira i realizuje matematičke sadržaje prema prosečnim sposobnostima učenika. U takvoj nastavnoj klimi apstraktni matematički sadržaji postaju nerazumljivi za većinu učenika, a sami predmet matematika neinteresantna i dosadna. Zbog svega toga potrebno je misaono motivisati učenike i zainteresovati ih za matematičke sadržaje, tj. neophodno je razbiti njihovu „fobiju" od matematike ili od korišćenja računara. Nesumnjivo da nastavnik ne može to postići bez korišćenja tehničkih sredstava koja privlače pažnju učenika. Takvo tehničko sredstvo je računar. Koristeći računar može se povećati zainteresovanost učenika za ovaj predmet. Njegovom primenom se može izvršiti uspešna individualizacija nastave matematike i nastavni sadržaji prilagoditi učeničkim sposobnostima. Matematički sadržaji koji se realizuju primenom računara treba da budu kreativni sa primerima iz životnog iskustva učenika, a ne sa naštimovanim (šablonizovanim) primerima. Prilikom primene računara u nastavi matematike, nastavnik sam uvodi učenike u rad i povremeno kontroliše i usmerava njihovu aktivnost, a učenicima se pruža mogućnost da sami napreduju prema svojim sposobnostima. Primena računara u realizaciji matematičkih sadržaja je od velike koristi i za nastavnike i za učenike. Kreativnost nastavnika koji realizuje nastavu matematike primenom računara se ne ogleda u samom izvođenju nastave, već u njenom pripremanju. Dakle, i kod primene računara delatnost nastavnika je neizbežna, što ide u prilog činjenici da nema bojazni o potiskivanju nastavnika od strane računara. Planiranje matematičkih sadržaja koji se realizuju uz primenu računara zahteva ne samo dobru volju nastavnika, već i njegovu stručnu osposobljenost i iscrpno vođenje dokumentacije o svakom učeniku, praćenje njihovog napredovanja i interesovanja za takvu nastavu. Računar je tehničko sredstvo koje svojim tehničkim karakteristikama i namenom pruža velike mogućnosti korišćenja u nastavi. Njegovo mesto u nastavi matematike je nezamenljivo, a pruža velike mogućnosti korišćenja. Efikasnost modela primene računara u nastavi matematike mogu samo ustanoviti kada budem odradila i empirijski deo. Škola treba da stvori osnovu za aktivno i kontinuirano učenje i otkrivanje pravila, veza i relacija među apstraktnim matematičkim pojmovima. Učenici i nastavnici su povezani jer je nastavnik taj koji poseduje znanje i treba da ga preda učeniku, a učenik je taj koji prima to znanje, tako da su sva tri faktora jako bitna i povezana. Nastavnik je jedan od glavnih faktora osavremenjivanja nastave matematike. On razmatra i planira izvođenje nastave primenom najadekvatnijih nastavnih sredstava kojima škola raspolaže. Kvalitetan nastavnik će samostalno i samoinicijativno nastojati da osavremeni svoj način prenošenja matematičkih znanja učenicima

NASTAVNIK

ŠKOLA

UČENIK


160

3. PROBLEM ISTRAŽIVANJA Polazeći od činjenice da je kvalitet matematičkog obrazovanja uslovljen kvalitetom nastave, postoji opravdana potreba za stalnim inovacijama u nastavi matematike uopšte, kako u početnoj nastavi matematike tako i u starijim razredima. Uvažavajući saznanja da programski matematički sadržaji zauzimaju veoma značajno mesto u obrazovnom sistemu mora se posvetiti veća pažnja načinu njihove realizacije. Matematički sadržaji u početnoj nastavi matematike i u starijim razredima mogu se različito interpretirati i metodički prilagoditi saznajnim mogućnostima učenika. U postojećim nastavnim uslovima realizaciji matematičkih sadržaja se najvećim delom formalistički pristupa, a znanja se usvajaju memorisanjem putem rešavanja tipiziranih zadataka. Takva nastava obiluje jednoličnošću, te se mora osavremeniti, pre svega, primenom računara u realizaciji nastavnih sadržaja. Potreba za primenom računara u nastavi matematike nalazi se u naučno poznatoj, dokazanoj i priznatoj prisutnoj individualnoj različitosti među učenicima. Respektujući pomenute individualne različitosti u savremeno organizovanoj nastavi matematike potrebno je planirane sadržaje što kvalitetnije prezentovati učenicima i što je moguće više približiti njihovim saznajnim potencijalima. Sve veći problem nastavnika u predmetnoj i razrednoj nastavi kod realizacije matematičkih sadržaja je kako učenike zainteresovati za predmet i njegove sadržaje i kako iste približiti različitim intelektualnim sposobnostima i predznanju učenika. Ovim radom ću pokušati predočiti modele primene računara u realizaciji matematičkih sadržaja s akcentom teorijskog pa kasnije eksperimentalnog istraživanja i njegove neposredne primene u nižim razredima osnovne škole. Mislim da navedeni problem primena računara u nastavi matematike nije dovoljno proučavan u dosadašnjoj nastavnoj praksi i da ću sa istraživanjem i rezultatima njegovog istraživanja u velikoj meri doprineti savremenoj reformi obrazovanja. 4. CILJ I KARAKTER ISTRAŽIVANJA Osnovni cilj primene računara u obrazovnom procesu je formulisanje novih metoda za unapređivanje procesa usvajanja znanja iz različitih naučnih područja. Rezultati savremenog istraživanja pokazuju da se u procesu usvajanja znanja čulom sluha usvoji se do 20% izloženih činjenica, čulom vida 30-50%, a govorom i radom i do 90%. Smatra se da najmanje 80% ljudi pripada vizuelnom tipu. Svi ovi rezultati govore da primena računara ili vizuelnih sredstava za predstavljanje ili prenošenje znanja koje učenici treba da usvoje u nastavnom procesu, kao njihovog aktivnog učestvovanja u praksi onoga što se uči u toku nastavnog procesa. Primena nastave podržane računarom dovodi do konkretnih promena u nastavnom procesu sa ciljem da se postigne viši nivo znanja i veća mogućnost njene primene. Istraživanje modela primene računara u nastavi matematike i njegovom uticaju na rezultate nastavnog procesa ima svoj teorijski i praktični cilj. Teorijski cilj istraživanja


161

ogleda se u znatnom povećanju saznanja o navedenoj problematici. U tu svrhu koristila sam izvore iz dostupnih stručnih i naučnih radova torijskog i empirijskog karaktera, knjige i studije iz novije domaće i strane literature. Praktični cilj istraživanja je da se uvođenjem eksperimentalnog faktora u nižim razredima osnovne škole (III i IV razred) izvrši evaluacija doprinosa primene računara lakšem i potpunijem shvatanju matematičkih sadržaja, tj. da dokažem istraživanjem da je učenje matematike primenom računara efikasnija od tradicionalne nastave. Modernizacija nastave i učenja podrazumeva unapređenje rada u obrazovanju. Normalno je tražiti rešenja za promene u obrazovanju koja su rezultat naučno-tehnološkog procesa Nastava primenom računara i programirana nastava je jedan od najsavremenijih i jako specifičnih oblika nastave. To nastava u kojoj učenici samostalno obrađuju programe kojim su podrobno utvrđeni i sadržaji i način učenja. Za razliku od tradicionalnih nastavnih programa , svedenih na nastavnih tema, o čijim detaljima odlučuju sami nastavnici, programi pomoću kojih se realizuje nastava primenom računara ili programirana nastava, sadrže sve što učenici treba da nauče( to znači da ne prepuštaju nastavnicima odluku o tome šta će se kojom nastavnom temom obuhvatiti). U tim programima se utvrđuju i postupci učenja-kako će se, a ne samo šta će se učiti.

Zadaci istraživanja

prikupiti dostupnu stručnu literaturu o istraživačkom problemu primeniti računar i kvalitetan obrazovni softver neposredno u nastavi i

primeriti matematičke sadržaje individualnim potrebama učenika u nižim razredima (III i IV razred)

izvršiti analizu i interpretaciju rezultata teorijskog i empirijskog istraživanja o doprinosu računara uspešnijem savlađivanju matematičkih sadržaja;

ispitati stavove učenika o mogućnosti korišćenja računara u nastavi matematike;

-ukazati na mogućnost dalje primene istraživanja navedenog problema u oblasti nastave matematike

dokazati da nastava matematike primenom računara je efikasnija od tradicionalne nastave

navesti kao prednosti tako i nedostatke modela primene računara u nastavi matematike

Hipoteze istraživanja Na osnovu postavljenog problema, definisanog predmeta, postavljenog cilja i zadataka mog rada, mogu postaviti osnovnu hipotezu i pomoćne hipoteze.

❖ Osnovna hipoteza je: - Primenom računara u realizaciji pojedinih matematičkih sadržaja postiže se veći napredak u pogledu njihovog razumevanja i uspešnijeg rešavanja matematičkih zadataka iz tih oblasti nego u nastavi koja nije organizovana na primeni računara, znači funcioniše kao tradicionalna nastava


162

- Evaluacija ovako postavljene hipoteze je predviđena eksperimentalnim delom istraživanja i merljiva je u poređenju sa rezultatima uobičajenog tradicionalnog nastavnog rada.

❖ Posebne hipoteze su: - Primena računara u nastavi matematike kod realizacije pojedinih nastavnih sadržaja povećava nivo razumevanja istog i omogućava efikasniji rad učenika u odnosu na tradicionalnu nastavu - Primena računara u nastavi matematike dodatno motiviše učenike za razliku od nastave organizovane na klasičan - tradicionalan način rada - Primena računara u nastavi matematike povećava nivo uspešnog rešavanja zadataka u odnosu na postojeći tradicionalni način rada - Primena računara daje jedan poseban oblik i način u nastavnom radu. 5. METODE ISTRAŽIVANJA Priroda proučavanog problema zahteva sveobuhvatno i intenzivno istraživanje, utemeljeno na primeni više naučno istraživačkih metoda. Zato ću u ovom istraživanju koristiti sledeće metode: metodu teorijske analize, deskriptivnu metodu, kauzalnu (eksperimentalnu) metodu i komparativnu metodu. Da bi ovo istraživanje bilo valjano potrebno je ispoštovati cilj i dati odgovore na postavljene zadatke istraživanja. Posledice nađenog stanja istraživanjem izvode se na osnovu činjeničnog stanja i zakona zaključivanja, a izražavaju se iskazom, tj. rečenicom čiju istinitost empirijski proveravamo.

❖ Metoda teorijske analize Primenom teorijske analize detaljno ćemo proučiti dosadašnja teorijska i novija empirijska saznanja o postojećim individualnim razlikama učenika i opravdanosti primene računara u prilagođavanju matematičkih sadržaja, metoda, oblika i tehnologije nastave matematike učeničkim sposobnostima, interesovanjima, potrebama i mogućnostima napredovanja kako bi se povećao nivo znanja učenika, te samim tim razumevanje i rešavanje raznih zadataka.

❖ Deskriptivna metoda Primena deskripcije u našem istraživanju vezana je za prikupljanje podataka o predznanju učenika iz matematike i njihovim kognitivnim sposobnostima (inicijalni test).

❖ Eksperimentalna metoda Ovom metodom ćemo pratiti stanje razvijanja interesovanja učenika za izučavanje matematičkih sadržaja i rešavanje zadataka u izmenjenim uslovima (nastavi zasnovanoj na primeni računara), a zatim ćemo analizirati podatke o stavovima učenika o primeni računara u nastavi matematike. Otkrivanje uzročno posledičnih veza i odnosa između primene računara u nastavi matematike, s jedne, i rezultata koji se u toj nastavi postižu na polju interesovanja za izučavanje matematičkih sadržaja i uspešno rešavanja raznih matematičkih zadataka, s


163

druge strane, zahteva primenu kauzalne metode.U istraživanju je zastupljen eksperimentalni model s paralelnim grupama (primena računara u realizaciji matematičkih sadržaja, s jedne, i tradicionalna realizacija matematičkih sadržaja, s druge strane). Ovom metodom potrebno je identifikovati i otkloniti uticaj parazitarnih faktora u najvećoj mogućoj meri koliko to dozvoljavaju objektivne okolnosti, izvršiti ujednačavanje eksperimentalne i kontrolne grupe (pošto se radi o formiranim odeljenskim zajednicama, ujednačavanje ćemo izvršiti na osnovu prethodnog uspeha učenika iz matematike), izvršiti uvođenje ekasperimentalnog faktora, prikazati rezultate eksperimentalne i kontrolne grupe i izvesti zaključke istraživanja.

❖ Komparativna metoda Upoređivanje dobijenih rezultata u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi, kao i

utvrđivanje efikasnosti eksperimentalnog faktora (primene računara u realizaciji matematičkih sadržaja) izvršiću omparativnom metodom. 6. VARIJABLE U ISTRAŽIVANJU U ovom istraživanju su prisutne nezavisna (eksperimentalna) i zavisna (posledica) varijabla. Nezavisna varijabla eksperimentalnog istraživanja predstavlja uticaj primene računara na razumevanje matematičkih sadržaja i uspešno rešavanje zadataka. Zavisna varijabla predstavlja uspeh u rešavanju zadataka. 7. MERNI INSTRUMENTI ISTRAŽIVANJA Instrumenti koje koristim u ovom istraživanju su zasnovani na primeni navedenih tehnika, a to su:

Tabele i grafikoni za prikupljanje i predstavljanje podataka o uspehu učenika iz matematike (inicijalno znanje i finalno znanje);

Inicijalni test iz znanja matematike, Anketni upitnik za učenike, Finalni test znanja matematike.

8. KARAKTERISTIKE UZORKA ISTRAŽIVANJA

Obrazovanje ima važnu ulogu u društvenom razvoju, te postoji potreba stalnog povećavanja kvaliteta ljudskog znanja. Ova potreba se nastoji realizovati dobro osmišljenim naučno proverenim promenama vaspitno obrazovnog sistema. Istraživanje je izvedeno u periodu mart-septembar 2016. godine u dve osnovne škole u Sombor. Jedna je OŠ Avram Mrazović, uzorak III razred i to 4 odeljenja (dve kontrolne i dve eksperimentalne grupe). Druga je OŠ ”Nikola Vukičević” uzorak IV razred i to 4 odeljenja (dve kontrolne i dve eksperimentalne grupe). 1. Značajnost razlika u stepenu stečenog znanja u III i IV razredu između eksperimentalne i kontrolne grupe (u obe škole pojedinačno), kao i utvrđivanje značajnosti razlika u znanju, posle izvedenog eksperimenta, na finalnom testu, između eksperimentalne i kontrolne rupe, kao i utvrđivanje značajnosti razlike u znanju, posle


164

izvedenog eksperimenta, na finalnom testu, između eksperimentalne i kontrolne grupe odrediće se pomoću t-vrednosti po formuli :

gde je DM - razlika aritmetičkih sredina SEDM- standardna greška razlike između dve aritmetičke sredine

2. Koeficijent kontingencije koji služi kao mera korelacije između dve varijable računaće se po obrascu:

C

gde je C= koeficijent kontingencije X²=hi kvadrat N=veličina uzorka 3. Statistička značajnost koeficijenta odrediće se pomoću x² po obrascu:

X²= N²/ At*Bt*(E* Bi²/Ai*Bi- Bt²/At*Bt)

Podaci dobijeni inicijalnim i finalnim testom znanja tabelirati će se u tabelama i izračunavati frekvencije, prosek i procenti. Za realizaciju postavljenog cilja i zadatka istraživanje je prošlo kroz više etapa. Inicijalno ispitivanje u III i IV razredu je ostvareno početkom godine 2016 godine. U formiranim paralelnim grupama sproveli smo istraživanje na taj način što smo u eksperimentalnu grupu uveli eksperimentalni faktor (primenu računara u realizaciji datih sadržaja), a kontrolna grupa je nastavila rad na klasičan način. Nastavu su nastavili da izvode njihovi nastavnici uz naša detaljna upustva i pomoć u radu. Nakon sprovedenog istraživanja izvršili smo finalno ispitivanje (merenje) koje je realizovano krajem septembra 2016. godine. Izvršila sam anketiranje učenika u vezi korišćenja računara i interneta u školi i van škole. Statističku obradu podataka inicijalnog, anketnog i finalnog ispitivanja. Dala sam i kratak kritički osvrt na rezultate istraživanja ukazujući na neke specifičnosti proveravanog modela istraživanja. Na kraju sam izvršila zaključno razmatranje i oblikovanje rezultata između dve škole.


165

9. ANALIZA I INTERPRETACIJA PODATAKA Na kraju eksperimentalnog istraživanja došli smo do rezultata koji ukazuju na opravdanost zahteva za uvođenje računara u nastavu matematike. Dobijeni rezultati ukazuju na činjenicu da je opravdano individualizovati proces izučavanja matematičkih sadržaja primenom računara i da odeljenje ne treba posmatrati kao homogenu grupu. Potrebno je, dakle, osavremeniti nastavni proces primenom najnovije tehnologije i u skladu sa tim uvažiti individualne razlike učenika. Rezultati istraživanja ukazuju i na ograničenost primene metodskih postupaka jednakih za sve učenike i upućuju na iznalaženje novih oblika i modela nastave koji prihvataju individualne osobenosti učenika i podstiču maksimalni razvoj matematičkih sposobnosti svakog učenika. Proučavajući mogućnosti primene savremene tehnologije u nastavi matematike došli smo do veoma korisnih informacija o mogućnosti korišćenja računara ne samo od strane nastavnika, već i učenika, u cilju jednog potpunijeg, sveobuhvatnijeg, praktičnijeg procesa sticanja matematičkog obrazovanja u osnovnim školama. Velike mogućnosti primene računara i kvalitetnih obrazovnih softvera u početnoj nastavi matematike u punoj meri doprinose boljem razumevanju matematičkih sadržaja, a samim tim i individualnom razvoju svakog pojedinca. U ovom projektu se istraživalo koliko je učenje matematike putem računara efikasnije od tradicionalne nastave matematike, i kolika mu je didaktička vrednost u nastavnom procesu. Njihovu manifastaciju prikazali smo u tabelama i grafikonima. Struktura uzroka: OŠ “Avram Mrazović“, Sombor, III razred Grupe po školama: Odeljenje Broj dece Kontrolna grupa 52 Eksperimentalna grupa 53 U istraživanju je učestvovalo ukupno: 105 učenika.

Tabela br. 1 Rezultati inicijalnog testa OŠ“ Nikola Vukićević“ III razred

Ocene 5 4 3 2 1 Ukupno Aritmetička

sredina Odeljenje Br. % Br. % Br. % Br. % Br. % Br. % Kontrolna

grupa 10 19,23% 25 48,07% 14 26,92% 2 3,84% 1 1,92% 52 100% 3,78 Eksperimentalna

grupa 15 28,30% 24 45,28% 14 26,41% 0 0% 0 0% 53 100% 4,01


166

Prvi zadatak u statističkoj obradi podataka ( Tabela br. 1) je sređivanje podataka i njihov grafički prikaz. Rezultati učenika ostvareni u eksperimentalnim i kontrolnim grupama na inicijalnom ispitivanju pokazuje da nema velike razlike između njihovog početnog znanja koje se odvijalo u nastavi na tradicionalan način Grafikon br. 1

U grafikonu br. 1 su prikazani rezultati posle inicijanog testa. Rezultati pokazuju da je uspeh eksperimentalne grupe nešto bolji od uspeha kontrolne grupe.

Tabela br. 2 Rezultati finalnog testa OŠ“ Petefi šandor“ III razred

Ocene

5 4 3 2 1 Ukupno Aritmetička sredina Odeljenje Br. % Br. % Br. % Br. % Br. % Br. %

Kontrolna grupa 10 19,23% 25 48,07% 14 26,92% 2 3,84% 1 1,92% 52 100% 3,78

Eksperimentalna grupa 19 35,84% 29 54,71% 5 9,43% 0 0% 0 0% 53 100% 4,26

Grafikon br. 2

Rezultati učenika ostvareni u eksperimentalnim i kontrolnim grupama (Tabela br. 2 i grafikon br. 2) na časovima ponavljanja i utvrđivanja znanja u trećem razredu pokazali su da je razlika između broja uspešno rešenih zadataka značajno veća u korist eksperimentalnih grupa.


167

Veliki broj ispitanika u eksperimentalnoj grupi trećeg razreda rešio je svaki zadatak, a aritmetička sredina uspešno rešenih zadataka u eksperimentalnim znatno je veća od paralelnih – kontrolnih grupa. U toku izvođenja eksperimenta učenici u eksperimentalnim grupama značajno su napredovali u pogledu razumevanja i efikasnijeg usvajanja obrađivanih matematičkih sadržaja. U poređenju sa kontrolnom grupom, eksperimentalna grupa u trećem razredu ostvarila je veći prosečan rezultat u rešavanju datih zadataka što znači da je ostvaren veći nivo:

❖ razumevanja učenog matematičkog sadržaja, ❖ primene naučenih znanja u konkretnim situacijama.

Može se zaključiti da su značajnije napredovali učenici eksperimentalnih grupa pokazujući veću samostalnost u radu za razliku od učenika kontrolnih grupa koji su pokazali dosta slabije rezultate u odnosu na prethodno stanje. Broj uspešno rešenih zadataka u eksperimentalnim grupama navodi na zaključak da je eksperimentalni faktor (primena računara) dovoljno efikasan u pogledu boljeg razumevanja učenog sadržaja od strane učenika ispodprosečnih, prosečnih i iznadprosečnih matematičkih sposobnosti. U nastavi zasnovanoj na primeni računara, naročito su napredovali učenici ispodprosečnih i prosečnih sposobnosti, a evidentan je napredak i učenika iznadprosečnih matematičkih sposobnosti. Nakon toga sam izvršila anketiranje dece.


168

Rezultati posle anketiranja učenika: Anketni upitnik u eksperimentalnoj grupi OŠ” Avram Mrazović”, III razred Broj ispitanika: 53 (Tabela br. 3)

R br.

Didaktičke vrednosti web sajta i primene računara

ponuđeni odgovori 1 f 2 f 3 f

1. Upotreba računara 21 39,62 2 3,77 30 56,6

2. Savremeniji i interesantniji način učenja 35 66,03 14 26,41 4 7,55 3. Stvaranje potreba za učenje uz primenu računara 40 75,47 10 18,86 3 5,66

4. Uviđanje uspešnosti učenja uz primena računara 45 84,90 5 9,43 3 5,66

5. Sklonost upotreba raznih softvera 39 73,58 4 7,55 10 18,86 6. Osposobljenost za samostalno učenje uz primenu

računara 43 81,13 7 13,20 3 5,66

7. Interes za proširivanje znanja putem primene računara

41 77,35 9 16,98 3 5,66

8. Uspešno korišćenje Interneta 39 73,58 10 18,86 4 7,55 9. Upoređivanje trajanja pažnje 40 75,47 8 15,09 5 9,43

10. Upoređivanje brzine tradicionalnog učenja u odnosu na primenu računara i web sajta

39 73,58 9 16,98 5 9,43

11. Procena nivoa samostalnosti u učenju putem primene računara

25 47,16 24 45,28 4 7,55

12. Procena uspešnosti učenja, učenjem savremeno u odnosu na tradicionalno

42 79,24 6 11,32 5 9,43

13. Ponovno učenje primenom računara na časovima matematike

53 1,00 0 % 0 0%

Ukupno: 502 65,24 108 16,98 79 11,46 Grafikon br. 3


169

Učenici u eksperimentalnim grupama (Tabela br.3 i grafikon br. 3) pod uticajem eksperimentalnog faktora (primene računara) pokazali su veću zainteresovanost od učenika u kontrolnim grupama. Eksperimentalne grupe ostvarile su veći uspeh i pokazale značajniju zainteresovanost za ponuđene zadatke od kontrolnih grupa. U celini gledano eksperimentalne grupe su bolje napredovale od kontrolnih zahvaljujući iskazanom interesovanju učenika za rešavanje ponuđenih zadataka. Druga škola koja je učestvovala u istraživanju je OŠ” Nikola Tesla” Struktura uzroka: OŠ “Nikola Vukučević“, Sombor, IV razred, Grupe po školama: Odeljenje Broj dece Kontrolna grupa 52 Eksperimentalna grupa 46

U istraživanju je učestvovalo ukupno: 98 učenika.

Tabela br 4 Rezultati inicijalnog testa OŠ“ Nikola Vukičević“ IV razred



grupa 0 0% 1 1,92% 36 69,23% 15 28,84% 0 0% 52 100% 2,73 Eksperimentalna

grupa 0 0% 8 17,40% 26 56,52% 12 26,08

% 0 0% 46 100% 2,91 Prvi zadatak u statističkoj obradi podataka ( Tabela br. 4) je sređivanje podataka i njihov grafički prikaz. Rezultati učenika ostvareni u eksperimentalnim i kontrolnim grupama na inicijalnom ispitivanju pokazuje da nema velike razlike između njihovog početnog znanja koje se odvijalo u nastavi na tradicionalan način. Rezultati učenika ostvareni u eksperimentalnim i kontrolnim grupama na inicijalnom ispitivanju pokazuje da nema velike razlike između njihovog početnog znanja koje se odvijalo u nastavi na tradicionalan način. U grafikonu br. 4 su prikazani rezultati posle inicijanog testa. Rezultati pokazuju da je uspeh eksperimentalne grupe nešto bolji od uspeha kontrolne grupe.

Grafikon br. 4


170

Tabela br 5 Rezultati finalnog testa OŠ“ Nikola Vukičević“ IV razred



grupa 1 1,92% 2 3,84% 33 63,46,% 16 30,7% 0 0% 52 100% 2,76 Eksperimentalna

grupa 23 50% 12 26,081% 11 23,9% 0 0 % 0 0% 46 100% 4,26

Grafikon br. 5 Na kraju sam izvršila finalno testiranje (Tabela br 5 i grafikon br. 5) Rezultati učenika ostvareni u eksperimentalnim i kontrolnim grupama na časovima ponavljanja i utvrđivanja znanja u četvrtom razredu pokazali su da je razlika između broja uspešno rešenih zadataka značajno veća u korist eksperimentalnih grupa. Veliki broj ispitanika u eksperimentalnoj grupi četvrtog razreda rešio je svaki zadatak, a aritmetička sredina uspešno rešenih zadataka u eksperimentalnim znatno je veća od paralelnih – kontrolnih grupa. U toku izvođenja eksperimenta učenici u eksperimentalnim grupama značajno su napredovali u pogledu razumevanja i efikasnijeg usvajanja obrađivanih matematičkih sadržaja. Može se zaključiti da su značajnije napredovali učenici eksperimentalnih grupa pokazujući veću samostalnost u radu za razliku od učenika kontrolnih grupa koji su pokazali dosta slabije rezultate u odnosu na prethodno stanje. Broj uspešno rešenih zadataka u eksperimentalnim grupama navodi na zaključak da je eksperimentalni faktor (primena računara) dovoljno efikasan u pogledu boljeg razumevanja učenog sadržaja od strane učenika ispodprosečnih, prosečnih i iznadprosečnih matematičkih sposobnosti. U nastavi zasnovanoj na primeni računara, naročito su napredovali učenici ispodprosečnih i prosečnih sposobnosti, a evidentan je napredak i učenika iznadprosečnih matematičkih sposobnosti.


171

Rezultati posle anketiranja učenika: Anketni upitnik u eksperimentalnoj grupi OŠ” Nikola Vukičević”, IV razred Broj ispitanika: 46 (Tabela br. 6 )

R. Br. Didaktičke vrednosti web sajta i primene računara

ponuđeni odgovori

1 2 3 f % f % f %

1. Upotreba računara 22 47,83 14 30,43 10 21,74

2. Savremeniji i interesantniji način učenja 31 67,39 12 26,08 3 6,52 3. Stvaranje potreba za učenje uz primenu računara 38 82,60 5 10,87 3 6,52

4. Uviđanje uspešnosti učenja uz primena računara 39 84,78 5 10,87 2 4,35

5. Sklonost upotreba raznih softvera 38 82,60 4 8,7 10 21,74

6. Osposobljenost za samostalno učenje uz primenu računara 36 78,26 5 10,87 5 10,87

7. Interes za proširivanje znanja putem primene računara 39 84,78 5 10,87 2 4,35

8. Uspešno korišćenje Interneta 35 76,08 7 15,22 4 8,70 9. Upoređivanje trajanja pažnje 37 5 10,87 4 8,70

10. Upoređivanje brzine učenja ućeći tradicionalno u odnosu na primenu računara i web sajta

40 86,96 5 10,87 1 2,17

11. Procena nivoa samostalnosti u učenju putem primenom računara

22 47,83 23 50 1 2,17

12. Procena uspešnosti učenja, učenjem savremeno u odnosu na tradicionalno

36 78,26 5 10,87 5 10,87

13. Ponovno učenje primenom računara na časovima matematike 53 1,00 0 % 0 0,00

Ukupno: 466 68,20 95 17,21 50 8,36 Grafikon br. 6


172

Učenici u eksperimentalnim grupama (Tabela br.6 i grafikon br. 6) pod uticajem eksperimentalnog faktora (primene računara) pokazali su veću zainteresovanost od učenika u kontrolnim grupama. Eksperimentalne grupe ostvarile su veći uspeh i pokazale značajniju zainteresovanost za ponuđene zadatke od kontrolnih grupa. U celini gledano eksperimentalne grupe su bolje napredovale od kontrolnih zahvaljujući iskazanom interesovanju učenika za rešavanje ponuđenih zadataka. Dobijeni rezultati potvrdili su pomoćnu hipotezu da primena računara u nastavi matematike dodatno motiviše učenike za razliku od nastave organizovane na klasičan način rada. Na osnovu utvrđenih statističkih pokazatelja možemo zaključiti da je u nastavi matematike organizovanoj na primeni računara u realizaciji matematičkih sadržaja značajno povećano razumevanje učenih sadržaja u odnosu na tradicionalnu nastavu. To se naročito odnosi na učenike ispodprosečnog i prosečnog nivoa znanja, kojima primena računara u nastavi pruža veće šanse za razumevanje matematičkih sadržaja u odnosu na klasičnu nastavu. Rezultati istraživanja primene računara u realizaciji matematičkih sadržaja upotpunjeni su anketom učenika. Dobijeni rezultati potvrdili su pomoćnu hipotezu da primena računara u nastavi matematike dodatno motiviše učenike za razliku od nastave organizovane na klasičan način rada. Utvrđena je velika sličnost u odgovorima učenika po mnogim pitanjima vezanim za primenu računara u nastavi matematike. Anketiranje učenika u velikoj meri razotkriva pravu sliku našeg postojećeg obrazovnog sistema. Učenici uglavnom nisu ili su slabo upoznati sa mogućnostima primene računara u realizaciji planiranih sadržaja u nastavi matematike, dok je mali broj u potpunosti ili dovoljno upoznat sa ovim modelom. Analizirani rezultati ankete ukazuju na činjenicu da je mali broj učenika ovladao osnovnim znanjima korišćenja računara, i da je i slabo informisan o mogućnostima njegove primene u usvajanju matematičkih sadržaja. ZAKLJUČAK

Unatoč dobijenim rezultatima, primenu računara u realizaciji matematičkih sadržaja ne treba po svaku cenu favorizovati, jer postoje nastavni sadržaji koji se kroz primenu drugih modela nastave uspešnije realizuju. Dakle, primenu računara u nastavi matematike ne treba prekomerno favorizovati jer se najbolji rezultati dobijaju kombinacijom različitih modela učenja. Bitno je, da ne treba zapostavljati grupni oblik rada, kao ni u pojedinim delovima časa rad bez prisutne diferenciacije-frontalni rad.

Zato je na svima nama koji imamo veze s obrazovanjem mladih generacija da učinimo koliko je god to moguće da proces usvajanja matematičkih sadržaja prilagodimo učeniku, a ne da zahtevamo od učenika da se prilagođava tom procesu. Sve ovo ukazuje na potrebu većeg angažovanja nadležnih institucija ukoliko se želi povećati učenički nivo znanja sposobnosti razumevanja matematičkih sadržaja.


173

LITERATURA 1. Nenad Petrović., Janoš Pinter (2002): Opšta metodika nastave matematike, Sombor.

2. Dragana Čikoš, Duškica Knežić, Predrag Urošev (2006) :Deca u svetu računara, Pedagoška ustanova”Mladost”, Bačka Palanka

3. J. G. Kemény (1978): Az ember és a számítógép, Gondolat, Budapest. 4. Kölcsey Ferenc (2003): PARAINESIS KÖLCSEY KÁLMÁNHOZ, Neumann Kht.

Budapest . 5. Neumann János (2003): A számológép és az agy, a könyv eredeti címe: The

computer and the brain Yale University Press, printed in the United States of America by the Maple Press Company, York, PA. Komenci Bertalan, A tanulási környezet mezővilág modellje, New York.

6. Dušan Lipovac, Ružica Vukobratović (2010): Metodički priručnik-Upravljanje nastavom-interaktivno učenje-matematika za 3. razred osnovne škole, Novi Sad

7. Dušan Lipovac, Ružica Vukobratović (2010): Metodički priručnik-Upravljanje nastavom-interaktivno učenje-matematika za 4. razred osnovne škole, Novi Sad

8. Predrag Radojević, Verica Radojević (1984): Metodika nastave matematike, Zavod za izdavanje udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

9. Žan Rečicki, Žan-Lik Girtner (2002): Dete i kompjuter, Zavod za izdavanje udžbenike i nstavna sredstva, Beograd

10. Michael L. Dertouzos, Joel Moses (1980): The Computer Age: A Twenty-Year View, The MIT Press Cambridge, Massachusetts and London, England.

11. Arnaudova V. (2003) : Primena kompjuterske tehnologije u razvijanju stvaralaštva i kreativnosti učenika, Tehnologija informatika obrazovanje, br. 2, Beograd-Novi Sad.

12. Emil Kamenov, (1999): Matematičke aktivnosti, Dragon, Novi Sad. 13. Milica Cuk, Zoran Jevtić, Branko Marković, (2006): Razigrana matematika, Nova

Škola, Novi Sad. 14. Branović Ž.(1990): Eksperiment s računarom kao novim načinom učenja

matematike, Nastava i vaspitanje, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin. 15. Jožef Kostolanji, Jožef Parocai, (2001): Matematika- praktični zadaci, „RAABE“,

Budimpešta. 16. Dušan Lipovac, Velimir Satirović, Miro Laktović, ( 2005): Metodički priručnik za

matematiku, Zavod za izdavanja udženika, Beograd. 17. Pinter J., Krekić B., (2007): Metodički priručnik iz matematike za razrednu nastavu,

Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd 18. Priručnik za učitelje (2008), Nova Škola, Novi Sad. 19. Bakovljeb, M. (1982): Misaona aktivizacija učenika u nastavi, Prosveta, Beograd. 20. Danilović M. (1996): Savremena obrazovna tehnologija, Institut za pedagoška

istraživanja, Beograd 21. Đorđević J. (1981): Savremena nastava, Naučna knjiga, Beograd 22. Krstić D. (1980): Učenje i razvoj, Naučna knjiga, Beograd 23. Marjanović M., Latković M., Nikodijević V. (2002): Matematika za I razred

osnovne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 24. Marjanović M., Latković M., Nikodijević V. (2002): Matematika za II razred

osnovne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd


174

25. Marjanović M., Latković M., Nikodijević V. (2002): Matematika za III razred osnovne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

26. Marjanović M., Latković M., Nikodijević V. (2002): Matematika za IV razred osnovne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

27. Dragan Marinić, Dragoljub Vasić (2005): Od igračke do računara, udžbenik za I razred osnovne škole, Zavod za udžbenike, Beograd

28. Dragan Marinić, Dragoljub Vasić (2005): Od igračke do računara, udžbenik za II razred osnovne škole, Zavod za udžbenike, Beograd

29. Dragan Marinić, Dragoljub Vasić (2005): Od igračke do računara, udžbenik za III razred osnovne škole, Zavod za udžbenike, Beograd

30. Dragan Marinić, Dragoljub Vasić (2005): Od igračke do računara, udžbenik za IV razred osnovne škole, Zavod za udžbenike, Beograd

31. Časopis Hardvard Education Latter, 1992, broj jul/avgust , New York 32. Dr Boško M. Vlahović, (2001): Putevi inovacija u obrazovanju, Beograd 33. www.herts.ac.uk, www.oki.hu, http://ntf.apertus.hu, www.blogcatalog.com,

www.sulinet.hu, www.microsoft.com, www.lugram.net, http://pogled-pil.spaces.live.com,www.cabri.com,www.joomla.org, http://investigations.terc.edu, http://www.dobrota.edu.me/,,

http://www.herts.ac.uk/

http://www.oki.hu/

http://ntf.apertus.hu/

http://www.blogcatalog.com/

http://www.sulinet.hu/

http://www.microsoft.com/

http://www.lugram.net/

http://pogled-pil.spaces.live.com/

http://pogled-pil.spaces.live.com/

http://www.cabri.com/

http://www.joomla.org/

http://investigations.terc.edu/

http://www.dobrota.edu.me/




175

RPPO17

UDK: 37.014.5::004.4 Stručni rad

OBJEKTNO-ORIJETISANI PRISTUP ZA RAZVOJ OBRAZOVNOG SOFTVERA

Dalibor Petković1, Nebojša Denić2

1Univerzitet u Nišu, Pedagoški fakultet u Vranju, Pratizanska 14, 17500 Vranje. Srbija

2Univerzitet u Prištini, Prirodno matematički fakultet, Kosovska Mitrovica, Srbija

[email protected], [email protected] Apstrakt: Learning process could be very challenging task for scholars. Therefore, in this article an attempt was made to analyze and model an education software by object-orientated approach. The education software was modelled from beginning of the life cycle by object-orientated modelling approach. In order to visually represent any research problem unified modelling language (UML) is the most appropriate and efficient tool of the object-orientate approach. In this paper the education software architecture was presented by UML diagrams which could lead to better understanding of the software. Modelling by ULM is a new way of thinking about systems and the development process which involved object modelling. The main concept of the object modelling is the object identification within the system environment and the relationships and interactions between the objects. Ključne reči: education software, object-orientated modeling, unified modelling language (UML). Abstract: Učenje može da bude veoma izazovan i naporan posao za svakog studenta ili đaka. Prema tome u ovom radu je urađena analiza i modeliranje obrazovnog softvera primenom objektno-orijentisanog pristupa. Obrazovno softver je modeliran od početak njegovog životnog ciklusa kako bi funkcije i arhiktetura softvera bila što vernije prikazana. Da bi ova softver bio vizualno predstavljen radi lakšeg razumevanja korišćen je objedinjeni jezik za modeliranje (Unified Modelling Language - UML) kao jedan od alata objektno-orijentisanog pristupa. Arhiktetura obrazovnog softvera je prikazana pomoću UML dijagrama. Takođe su predstavljene interkacije i međusobne veze između pojedinačnih delova softvera. Modeliranje softvera primenom UML-a je novi način razmišljanja gde je uključeno modeliranje objekta u datom sistemu. Glavni princip objektno-orijentisanog pristupa je identifikacija objekcta u sistemu i određivanje njegoog ponašanja tokom životnog ciklusa sistema. Key words: Document, symposium, paper.


176

1. UVOD Proces učenja može da bude veoma kompleksan zadatak za bilo kog studentda ili đaka zbog toga što taj proces može da zahteva mnogo napora od strane studenata ili đaka. Glavni problem je motivacija studenata ili đaka da uče. Zbog toga je poželjno za svrhe edukacije i ućenja modelirati obrazovni softver koji bi povećao motivaju studenata i đaka kao i unapredio nastavu od strane profesora i nastavnika. Obrazovni softver je računatski softver koji se koristi za svrhu nastave i učenja. Kao obrazovni softver se mogu koristiti i video igre [1, 2, 3]. Ipak video igre kao obrazovni softver nisu dostigle široku primenu zato što mnogi veruju da video igre ne mogu da doprinesu studentima već mogu da ima osmognu. Prema tome potrebno je modelirati obrazovni softver koji bi bip prihvatlji svima u obrazovnom procesu. Takođe taj softver trab da bude univerzalan odnosno da se primanjuje u svim školama i fakultetima za sve predmete. Takođe taj softver traba da bude što je jednostavniji i razumljiv širokom auditorijumu. Da bi napravili taka softver potrebno je analizira i modelirati strukturen i dinamičke karakteristike tog softvera. Jedan od najboljih načina za analiziranje i modeliranje softvera je objektno-orijentisani pristup [4]. Taj pristup se koristi za modelitanje i analizu softver od početak njegovog životnog ciklusa [5]. Objedinjeni jezik za modeliranje (Unified Modelling Language - UML) je standardni alata za objektno-oijentisani pristup u modeliranju softvera. UML [6] je grafički jezik koji je namenjen za vizuelizaciju, specifikaciju, konstrukciju i dokumentaciju artefakta sistam. Korišćenjem UML-a moguće je projektovati različite konceptualne osobine kao što su funkcionalnost primenom modela slučajeva korišenja i procesa poslovanja. U ovom radu je analiziran i modeliran obrazovni softver primenom UML dijagrama. Modeliranje i analiziranje softvera primenom UML principa dovodi do lakše vizuelizacije, specifikacije, kontrukcije i dokumentacije artefakta sistema što je korisno za bolje razumevanja problema. 2. METODOLOGIJE RAZVOJA SOFTVERA Razvoj softvera je veoma složen i osetljiv proces. Taj proces uključuje veliki broj subjekata, svi subjekti su različiti i sa različitim ciljevima. Softver koji se modelira je najčešće veliki i složen sistem, postoje raličite funkcije sotvera koje je potrebno modelirti. Softver takođe može da bude dinamičan i nestabilan sistem i postoje različiti tehnički i poslovni aspekti koje je potrebno modelirati u isto vreme. Racionalni objedinjeni proces (Rational Unified Process - RUP) je metodologija koja predstavlja iterativni pristup razvoja softvera koji je centriran oko ahitekture i vođen slučajevima korišćenja (use cases). RUP metodologija je nastala ujedinjavanjem pristupa projektovanja softvera. Glavni sponor razvoja ove metdologije je bila firma Rational. RUP metodologija se oslanja na objedinjeni jezik za modeliranje (Unified Modelling Language - UML). UML jezik se koristi za specifikaciju, vizuelizaciju, konstrukciju i dokumentaciju razvoja softvera.


177

RUP metodologija ima četiri glavne faze. Prva faza je početna faza ili rađanje ideje kada je potrebno razumeti šta treba graditi i gde se predstavlja vizija, zahtevi visokog nivoa, poslovni slučajevi koriščenja, identifikovanje rizika, procena troškova, procena vremena itd. U ovoj fazi je potrebno navesti ključne aktere softvera i sličajeve korišćenja, odrediti domen softvera i navesti detaljne ključne nefunkcionalne zahteve softvera. Akter ili učesnik predstavlja osobu ili drugi softvera koji je u interakciji sa softvera koji se modelira. Slučaj korišćenja (use case) definiše sekvencu akcija koje softvera izvršava, a predstavlja rezultat od određene vrednosti za aktera (Slika 1). Drugim rečima slučaj korišćenja predstavlja glavni deo neke kompletne funkcionalnosti softvera od početka do kraja.

Slika 1. Model slučaja korišćenja

4. OBJEKTNO-ORIJENTISANO MODELOVANJE POSLOVNIH PROCESA Za objektno-orijentisano modelovanje poslovnih procesa se koristi prevashovno UML jezik za vizuelizaciju. UML sadrži skup dijagrama za opis strukture i dinamike svih vrsta softvera. UML je standardni jezik koji se koristi za modelovanje procesa i za analizu, projektovanje i implementaciju softverskog sistema. UML jezik se koristi za razvoj informacionih sistema odnosno softvera. Prema objektnom-orijentisanom modelovanju svi procesi se mogu predstaviti pomoću grube specifikacije na modele slučajeva korišćenja i detaljne specifikacije procese koja prikazuje dinamički aspekt softvera (ponašanja softvera) pomoću dijagrama aktivnosti, dijagrama stanja, dijagrama interakcije i statički aspekt softvera (struktura softvera) pomoću dijagrama klasa, dijagrama objekata, dijagrama paketa, dijagrama komponenti, dijagrama uvođenja itd. Model slučaj korišćenja ima više uloga i on može da predstavlja grubu specifikaciju softvera, željeno ponašanje softvera koji se razvija, sekvencu aktivnosti koje softvera izvršava, a koje su od posebne važnosti za aktera, šta softvera radi, ali ne i kako radi odnosno model slučaj korišćenja ne pokazuje kako će ponašanje softvera biti implementirano i dogovor između naručioca softvera i razvojnog tima šta treba da se razvije. Akter može da bude spoljni korisnik, interni korisnik, drugi softver ili neki harverski uređaj. Pri modeliranju sličaja korišćenja koriste se standardne oznake kao i relacije kao što su asocijacije, generalizacije, uključivanja i proširivanja između aktera i slučaja korišćenja kao i između dva sličaka korišćenja.

Akter Slučaj korišćenja


178

5. MODELIRANJE OBRAZOVNOG SOFTVERA Primarni cilj ovog poglavlja je detaljna razrada i modeliranje obrazovnog softvera. Zahtevi koje treba da ispunjava taj softver treba da obuhvataju sve elemente posmatranja i analiziranja procesa nastave, potrebnu dokumentaciju, okvirnu arhitekturu softvera, predlog najvažnijih elemenata i organizacija korizničkog interferjsa i druge elemente. Pri radu na modeliranju obrazovnog softvera korišćeni su osnovni koncepti objektno-orijentisanog pristupa, preko faza analize i projektovanja, korišćenjem UML jezika i njegovih koncepata kao što su dijagram stanja, dijagram aktivnosti i modeli i dijagrami slučajeva korišćenja (use-cases). Obrazovni softver treba da organizuje nastavu i evidenciju učenika odnosno studenta za svaki predmet posebno. Glavna prednost modela softvera u ovoj knjizi je njegova univerzalnosti i online primena u bilo kom trenutku vremena. Drugim rečima moguće je pristupiti nastavi ili nastavnom materijalu u bilo kom trenutku sa bilo kog mesta. Takođe je moguće slušati nastavu uživo ili je pratiti kasnije. Prvo što treba napomenuti da ne postoji objedinjeni obrazovni softver koji može da se koristi za više predmeta već postoje obrazovni softveri koji su striktno namenjeni određenom predmetu ili grupi sličnih predmeta. Glavnu osobinu koju mora da ima obrazovni softver je da bude univerzalan odnosno da obuhvati i pokrije sve predmete koji postoje u nekoj školi i na fakultetu. Takođe taj softver mora da bude primenljiv u svim školama i fakultetima odnodno svaka škola ili fakultet kreira bazu podatak i nastavnog materijala nezavisno od drugih škola ili fakulteta. Drugim rečima ovakav softver predstavlja univerzalni okvir preko koga bi se odvijala celokupna nastava u svim školama i fakultetima. U ovoj knjizi glavni fokus je na modeliranju obrazovnog softvera koji će imati mogućnost adaptacije i prilagođavanja različitim predmetima kao različitim školama i fakultetima Pod korisnicima obrazovnog softvera smatraju se lica koja su zaposlena u školama i fakultetima i kao i učenici i studenti. Svi korisnici tog obrazovnog softvera trebaju da imaju određeni identifikacioni kod za pristup tom softveru odnosno informacionom sistemu. Učenici i studenti mogu da koriste više različitih vrsta predmeta u tom obrazovnom softveru. Svaka nova prijava u tom obrazonom softveru mora naići na odobrenje uprave škole ili fakulteta odnosno administratora tog obrazovnog softvera. Kada je novi materijal za nastavu pristigao pre nego što bude stavljen na korišćen članovima obrazovnog softvera, potrebno je materijal obraditi, arhivirati podatke o materijalu kako bi u svakom trenutku stanje u bazi obrazovnog softvera bilo verodostojno. Zaposleni odnosno nastavno osoblje, takođe, prave različite izveštaje, koji im pružaju statističke podatke o učenicima i studentima i materijalima. Kao najveći problem uočen je nedostatak jednoznačne procedure za pokrivanje svih predmeta u školi ili fakultetu. U tom kontekstu treba razviti informacioni sistem odnosno obrazovni softver koji će


179

omogućiti korisnicima (nastavnicima, učenicima i studentima) da bez problema prate postupak od početka do kraja nastave. U cilju modernizacije sistema potrebno je omogućiti pristupanje i pretraživanje materijala i od kuće putem interneta uz mogućnost praćenja nastave direktno putem video linka ili kasnije u bilo kom trenutku. Za tu svrhu je potrebno koristiti softvere za uspostavljanje odlazne i dolazne daljinske veze za podršku u realnom vremenu ili pristup drugim računarima, komunikacije sa drugim ljudima i grupama kao i pravljenje video poziva i video konferencija. Za tu svrhu je poželjno koristiti TeamViewer.

Glavna podela učesnika u sistemu obrazovnog softvera se može napraviti po prirodnoj osnovi na korisnike odnosno učenici i studenti i nastavno osoblje u školama i fakultetima. Svi korisnici imaju jednaka prava na korišćene obrazovnog softvera. Oni mogu pristupati materijalu obrazovnog softvera od kuće i da pretražuju materijal, prate nastavu putem video linka (uživo ili odloženo), pod određenim uslovima koje škola ili fakultet propiše. Korisnicima obrazovnog softvera se smatraju:

• Klijenti (učenici i studenti), • Nastavno osoblje (škole i fakulteti), • Administrator

Kako bi uopšte mogli da koriste usluge obrazovnog softvera, prvo se korisnici moraju logovati u taj softver korišćenjem šifre. Korisnici obrazovnog softvera se određuje na osnovu samih potreba škola i fakulteta, ali je preporučljivo da uključi sledeće odoblje:

• Administrator sistema koji je zadužen za računarski sektor obrazovnog softvera i na njemu je sva odgovornost oko rada računarskog sistema. On daje dozvole ostalom osoblju za pristup bazi podataka, održava bazu podataka, održava internet prezentaciju obrazovnog softvera i pravi redovne izveštaje.

• Članovi škola i fakulteta koji su odgovorni za većinu poslova vezanih za svakodnevni rad. Zaduženi su za komunikaciju za korisnicima, izdavanje materijala, izveštavanje o mogućim problemima, a pored toga i upravljaju kataloženjem novopristiglih materijal i zahteva, prikupljaju želje korisnika za novim materijalima i prosleđuje ih na dalje razmatranje.

Analiza postojećeg sistema je od velike važnosti jer se na taj način upoznaje sa prednostima i manama postojećeg sistema, a ujedno se mogu pronaći i mesta na kojima se sistem može unaprediti. Glavni cilj ove knjige je analiza i modeliranje univerzalonog informacionig sistema odnosno obrazovnog softvera koji će obuhvatiti sve predmete i sve škole tako da će u narednim poglavljivim fokus biti na tome. Takođe je moguće i izabrati i nivo obrazovanja za napredne ili manje napredne učenike i studente. U obrazovnom softveru koji smo napravili, obrađene su osobine sistema bez kojih taj sistem ne bi mogao da funkcioniše a prikaz je dat na Slici 2 gde je prikazan komletan proces nastave putem obrazovnog softvera. U toku analiziranja postojećeg sistema je zaključeno da je školama i fakultetima preko potrebno softversko rešenje koje bi olakšalo nastavni proces. To softversko rešenje treba


180

da ima offline i online režim rada jer je za postupak pisanja i pripremanja dokumentacije dovoljno biti u offline režimu dok je za praćenje nastave uživo putem video linka potrebno omogućiti online režim rada sa odgovorajućom pristupnom šifrom ili kodom. Taj softver odnosno informacioni sistem treba da omogući korisnicima takođe i brzu i jednostavnu pretragu postojećih baza podataka škole i fakulteta sa svim dostupnim materijalima kao i da korisnici mogu lako da rezervišu određeni materijal. Kompletan proces obrazovnog softvera opisan je pomoću dijagrama slučaja korišćena na Slici 2. Svaki slučaj korišćenja biće detaljno objašnjen. Kao što se može videti administrator vrši administraciju obrazovnog softvera kako bi svi procesi tekli nesmetano. Klijenti odnosno korisnici obrazovnog softvera mogu da biraju željeni fakultet ili školu pod uslovom da su logovani u dati softver. Nastvno osoblje i administrator obrazovnog softvera vrše formalno ispitivanje kada klijenti biraju školi ili fakultet i u to ispitivanje klijenti nemaju uvid sve dok nastavno osoblje ne podnese izveštaj o izabranoj školi ili fakultetu nakon čega administrator obrazovnog softvera objavljuje spisak prijavljenih učenika ili studenta u određenoj školi ili fakultetu. Treći slučaj koriščenja predstavlja biranje razreda ili godine studija u izabranoj školi ili na fakultetu gde učestvuje i nastavno osoblje i klijenti nakon čega sledi objava spisa o izabranoj godini studija u određenoj školi ili na fakultetu. Četvrti slučaj koriščenja predstavlja biranje određenih predmeda u izabranoj školi ili na fakultetu gde učestvuje i nastavno odoblje i klijenti nakon čega sledi objava spisa o izabranim predmetima u određenoj školi ili na fakultetu. Peti slučaj koriščenja predstavlja biranje nivoa obrazovanja u izabranoj školi ili na fakultetu gde učestvuje i nastavno odoblje i klijenti nakon čega sledi objava spisa o izabranim nivoiam obrazovanja u određenoj školi ili na fakultetu. Šesti slučaj koriščenja predstavlja biranje nastavnog materijala u izabranoj školi ili na fakultetu gde učestvuje i nastavno odoblje i klijenti nakon čega sledi objava spisa o izabranom nastavnom materijalu u određenoj školi ili na fakultetu. Poslednji slučaj korišćenja je slušanje nastave u određenoj školi ili na fakultetu gde učenici ili studenti slušaju nastavnu online ili offline putem video linka odnodno moguće je slušati nastavu uživo ili kasnije. Korisnici obrazovnog softvera mogu da od kuće pretražuju i podnose nove prijave i da se informišu o trenutnom stanju procesa nastave u određenoj školi ili fakultetu. Zaposlena lica u školama ili na fakultetima mogu da prave različitie statičtičke prikaze o sadržaju materijala i mogu da prave različite izveštaje koji se mogu koristiti iterno ili eksterno. Kako bi obrazovni softver mogao da funkcioniše nesmetano, kroz razvoj ovog obrazovnog softvera je uvršten i administrator koje se brine o održavanju obrazovnog softvera, itd.


181

Slika 2. Dijagram slučajeva korišćena obrazovnog softvera

Na osnovu analize informacionig sistema za obrazovanje uočeno je da treba izraditi nov računarski sistem za potrebe sektora obrazovanja. S tim u vezi javlja se potreba za licem koje će se baviti administracijom tog računarskog sistema odnodno obrazovnog softvera. Posao oko računarkog sistema izvršava administrator sistema. Administrator vrši administraciju obrazovnog softvera kako bi svi procesi tekli nesmetano. Administrator obrazovnog softvera je zadužen za računarski sektor informacionig sistema i na njemu je sva odgovornost oko rada računarskog sistema. On daje dozvole ostalom osoblju za pristup bazi podataka obrazovnog softvera, održava obrazovni softver, održavan internet prezyentaciju obrazovnog softvera, održava bazu podataka obrazovnog softvera i pravi redovne izveštaje. 6. ZAKLJUČAK

Vizualno modeliranje je način razmišljanja o problemima pri kome se koriste modeli zasnovani na idejama iz realnog sveta. UML se nametnuo kao standard za projektovanje


182

softverskih rešenja. Njime je moguće pratiti razvoj projekata od prvobitne apstraktne ideje analitičara, preko konkretnih klasa, aktivnosti pa sve do programiranja i implementacije. Zahvaljujući analizi, smanjuje se vreme programiranja, većina problema se identifikuju u rešavaju pre samog kodiranja. U okviru rada su razrađeni svi slučajevi korišćenja obrazovnog softvera. Izrada obrazovnog softvera je veoma ozbiljan zadatak. Cilj ovog rada jeste bio da se detaljno obrade slučajevi korišćenja obrazovnog softvera. Za dalje istraživanje je potrebno napraviti softver i sajt koji podržava slučajeve upotrebe za obrazovnog softvera. Način na koji je modeliran obrazovnog softvera ostavlja veliki prostor za prilično laganu nadogradnju kako samog autora tako i drugih programera koji odluče da nadograđuju ovaj sistem. LITERATURA [1] Petri, G., & von Wangenheim, C. G. (2017). How games for computing

education are evaluated? A systematic literature review. Computers & Education, 107, 68-90.

[2] Kordaki, M., & Gousiou, A. (2017). Digital card games in education: A ten year systematic review. Computers & Education, 109, 122-161.

[3] Flores, N. H., Paiva, A. C., & Letra, P. (2016). Software engineering management education through game design patterns. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 228, 436-442.

[4] Lethbridge, T. C., & Laganiere, R. (2005). Object-oriented software engineering. New York: McGraw-Hill.

[5] Jacobson, I. (1993). Object-oriented software engineering: a use case driven approach. Pearson Education India.

[6] Rumbaugh, J., Jacobson, I., & Booch, G. (2004). Unified modeling language reference manual, the. Pearson Higher Education.

4. Nacionalna konferenci ja sa međunarodnim učešćem Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 2 9 .09 . -01 .10 .2017 .


Faculty of Technical Sciences i n Čačak, 29 .09 . -01 .10 .2017

183

RPPO17


IZAZOVI U SAVREMENOM OBRAZOVANJU

CHALLENGES IN MODERN EDUCATION

Ljiljana Stošić Mihajlović Visoka škola primenjenih strukovnih studija u Vranju

[email protected] Apstrakt: Obrazovanje je neophodan i kontinuirani proces koji se odvija sa konačnim ciljem da ljudska vrsta nastavi svoje postojanje, odnosno da bi svoje biološko i kulturno nasleđe prenela na buduće generacije. Ujedno, to je proces koji omogućava čoveku da zadovolji sve potrebe koje proizlaze iz njegovog postojanja, da ih izmeni, odnosno da ih menja zajedno sa unapređenjem sopstvenog razvoja. Jer, obrazovan čovek se ne rukovodi samo emocijama. Na njegovo ponašanje direktno utiču i druge pojave. Prihvatanje odgovornosti samo je jedna od važnih osobina obrazovanih ljudi. Svaki čovek je odgovoran za okolnosti i rezultate koje kreira vlastitom voljom. Prema biološkom shvatanju, obrazovanje započinje i pre rođenja i to putem nesvesnih refleksa, da bi se nakon rođenja razvijalo na nivou svesne čovekove aktivnosti. Na taj način čovek stiče znanja koja su mu potrebna da bi se izborio s okruženjem u kojem živi. Ono što čoveka upravo i čini čovekom jeste obrazovanje koje mu pomaže da razume kulturno nasleđe prošlosti i da ga prenese na buduća pokolenja. Ključne reči: kritičko razmišljanje, obrazovanje, sticanje iskustva, učenje. Abstract: Education is an essential and continuous process that takes place with the ultimate aim of the human species continue to exist, and to bring their biological and cultural heritage passed on to future generations. At the same time, it is a process that enables one to meet all the needs arising from its existence to them, if necessary, amend or change them, together with the promotion of their development. For an educated man is not guided by emotion only. His behavior directly influenced by other phenomena. Accepting responsibility is just one of the important characteristics of educated people. Every man is responsible for the circumstances and results that create their own volition. According to the biological understanding, education begins before birth and through unconscious reflex to develop after birth at the level of conscious human activity. In this way one acquires knowledge that it needs to cope with the environment in which he lives. What exactly makes a man a man is education that helps him to understand the cultural heritage of the past and to transmit it to future generations. Key words: critical thinking, education, gaining experience, learning.

http://novovrijeme.ba/tag/kriticko-razmisljanje/

http://novovrijeme.ba/tag/obrazovanje-2/

http://novovrijeme.ba/tag/stjecanje-iskustva/

http://novovrijeme.ba/tag/ucenje/


184

1. UVOD S obzirom na to da je obrazovanje sredstvo koje oblikuje i usmerava čovekove svesne aktivnosti, ono je u isto vreme i vrlo korisno i vrlo opasno sredstvo. Ono može uslovno rečeno da uzdigne, ali i da “sahrani”, ne samo jednog čoveka, već i čitavo jedno društvo. Posmatrano sa te strane, informacije koje su najpotrebnije čoveku i koje čovek ne može da zanemariti upravo su one koje pripadaju segmentu obrazovanja. Međutim, informacije iz domena obrazovanja razlikuju se po tome što u sebi sadrže mnogo subjektivnih elemenata koji proističu iz prirodnih nauka. One su takve da najpre oblikuju ljude čija percepcija i odluke nisu objektivni, odnosno ljude koji biraju da umesto razumom primarno deluju na osnovu svojih emocija. Obrazovanje koje se oblikuje u moru kulture ljudskih zajednica poseduje različite modele i standarde. Čak i novi modeli koje razvijaju pedagozi, s obzirom na to da se oblikuju unutar određene kulture, imaju subjektivne i relativne norme, što je sasvim normalna pojava. Posmatrano sa tog stanovišta, kompletnost nekog obrazovnog sistema se ogleda u kvalitetu, nijansama i istančanosti veština koje nudi, više nego u samim informacijama, stavovima, veštinama i sposobnostima. 2. PODSTICANJE I RAZVOJ KRITIČKOG RAZMIŠLJANJA U OBRAZOVNOM PROCESU Obrazovni sistem koji je obeležio 20. stoleće a koji podrazumeva sticanje navike da budemo poslušni, uglavnom bez prilike da se raspitujemo o onome što je naučeno, odnosno uspešno izvršavanje unapred definisanih zadataka, neminovno će ustupiti mesto obrazovnom sistemu u kome će ljudi da pitaju i da kritički posmatraju znanja koja im se prenose, u kojem će se preuzimati odgovornost za naučeno. Zadatak nastavnika više neće biti da svoje učenike, čak bukvalno i pod pretnjom kazne, prinude da napamet uče gradivo iz okvira nastavnog plana i programa, nego da im usade sposobnosti posmatranja, postavljanja pitanja i kritičkog razmišljanja. Istinsko učenje je moguće samo ako učenik aktivno koristi svoju sposobnost percepcije i ako poseduje istinsku želju za učenjem. Znati – u stvari znači delovati. Ono što se nauči putem prakse, odnosno informacija i ideja koje se prenesu u svakodnevnicu i tako postanu deo obrasca ponašanja, donosi korist čoveku. Obično se kaže da je iskustvo proizvod razmišljanja, a misao plod akcije. Ovo znači da najveća znanja ljudi ipak ne stiču iz knjiga: ljudi, dakle, prava i funkcionalna znanja u veoma ograničenoj i malo primenljivoj količini stiču iz knjiga. Iz njih stiču samo predznanje. Iz tog razloga, informacije koje nisu podržane praksom i iskustvom ne dovode do istinskog učenja. Kako bi informacije koje se uče iz knjiga postale deo našeg znanja, potrebno je da se u ljudskom mozgu, u kompjuterskom okruženju ili u praksi podvrgnu testiranju i simulacijama, jer reči nisu konkretna bića ili procesi. One su veštački komunikacioni simboli koji se formiraju u ljudskom mozgu.


185

Osnovna vrednost koja će jednu školu u budućnosti izdvajati iz okeana drugih neće biti nastavnik koji nudi i deli informacije, nego učenik koji će biti smatran radnikom zaduženim za traženje informacija i njihovo intelektualno konstruisanje. “Strast za posmatranjem, primećivanjem i učenjem ne može se razvijati pomoću zadataka, straha od ocenjivanja i disciplinskih kazni.” To će biti ideja vodilja obrazovnog sistema 21. stoleća, zbog koje će ljudi, umesto da po svaku cenu pokušavaju da svoju decu nauče nečemu, prednost će dati uspostavljanju obrazovnog ambijenta i okruženja koje će omogućiti razvoj navedenih strasti. U savremenom obrazovanju potrebno je učiniti pomak pre ma modelu izgradnje znanja, gde nastavnici, učenici i studenti zajednički deluju, kao partneri na izgradnji baze znanja koju tre ba usvojiti. Ta baza znanja se tokom izvođenja nastave i kroz sa mostalni rad otkriva i nadopunjuje, pri čemu se koriste različiti izvori znanja i informacija, različita nastavna sredstva i elektronski mediji, kako unutar škole tako i na van nje, odnosno javni mediji.[1] Ono što je nekada bilo glavna osnova za ocenu kvaliteta neke obrazovne institucije, a to su: red i disciplina u nekoj školi - više neće biti dovoljni pokazatelji kvaliteta i potpunosti obrazovanja u toj instituciji. Pored toga, prilikom ocenjivanja kvaliteta određenog obrazovnog sistema koristiće se merila kao što su: dizajnerske veštine, sposobnost rada u grupi, veštine u rešavanju problema i moralne vrednosti. I kao što je već pomenuto, temeljna vrednost koja će jednu školu u budućnosti izdvajati iz mora drugih više neće biti nastavnik koji nudi i deli informacije, već učenik koji će biti smatran radnikom zaduženim za traženje informacija i njihovo intelektualno konstruisanje i vrline koje učenici stiču u toj školi. Savremeno društvo je došlo te faze u razvoju kada se konačno prihvata kao istina da obrazovanje nije proces koji označava samo puko ubacivanje informacija u svest učenika. Informacija može biti utoliko efikasno sredstvo koje donosi prednost jedino ako je relevantna i primenljiva, odnosno ako se može koristiti u svakodnevnom životu. Kakva god da je korist od časopisa u kojem se nalaze statistički podaci, na primer imena, brojevi i činjenice, takva je korist i od obrazovnog sistema u kojem se uče samo definicije i pojmovi. Upotrebljivost informacije je njena suštinska osobina. U tom smislu, kad se odlučimo za sticanje znanja, moramo znati hoće li nam takvo znanje biti od koristi i hoće li ta korist biti direktna ili indirektna. Informacije koje pomažu da čovek upozna, spozna i razvije sebe su informacije od primarnog značaja. Nakon toga dolazi proces oblikovanja učenika tako da on postane primer modela idealnog čoveka kojem se teži. 3. POREĐENJE SA PRETHODNIM SISTEMIMA OBRAZOVANJA U osnovi, intelektualni napor koji je omogućio industrijsku revoluciju ležao je u redukcionističko-analitičkom pristupu, što u prevodu znači: Ako jednu celinu raščlanimo na delove i analiziramo svaki od njih, možemo razumeti delove koji čine celinu što će nas dovesti do razumevanja celine.


186

Međutim, celina se sastoji od interakcije delova koji je sačinjavaju, a nikako od prostog zbira delova. Iz tog razloga, redukcionističko-analitički pristup je nedovoljan u procesu traganja za razumevanjem celine. Nedostatke ovog pristupa bilo je moguće ukloniti jedino prelaskom s redukcionističko-analitičkog pristupa na holističko-sistemski pristup. Nauka i obrazovanje koje se oslanjalo na nauku tokom 19. i 20 stoleća zasnivali su se na osnovu određenosti specifičnih činjenica i poverljivosti prognoza. Međutim, krajem 20. i početkom 21. veka, prešlo se na novi obrazovni pristup u kojem se prihvata činjenica da posmatrač i ono što se posmatra, samo u međusobnoj interakciji kreiraju znanje. Time je napušteno ranije uverenje da su posmatrač i posmatrano nezavisni u kreiranju znanja. Ono što zaista vidi i percipira nije oko, nego čovekov “ego”. Ranija iskustva i saznanja posmatrača uticali su na njegovu percepciju i razumevanje onog što posmatra. Uzimajući u obzir sve rečeno, možemo slobodno reći da će 21. vek u potpunosti biti drugačiji od 20. veka u oblasti obrazovanja i sticanja znanja. Posebno novosti koje se dešavaju na polju informacionih tehnologija već su dovele do toga da se mnogo toga u oblasti biznisa, obrazovanja i porodičnog život ponovo razmotri i definiše. Najznačajnije rezultate ove promene videćemo u redefinisanju planskog prototipa idealnog čoveka, kao i u oblasti predmeta, metoda i pristupa u nauci. Srbija kao zemlja koja je uvek podržavala obrazovanje i napredak u tom polju, priključila se i savremenim trendovima koji potenciraju tzv. dualno obrazovanje, u tom smislu i mi ćemo biti jedna od zemalja koja uživa pozitivne efekte ove promene i koja će se po tome isticati u celom svetu, imajući na umu sve nagrade i priznanja koje naši đaci i studenti, pojedinačno i ekipno, donose sa svih važnih domaćih i svetskih takmičenja iz pojedinih oblasti nauke. 4. PREDUSLOVI I OKRUŽENJE NEOPHODNO ZA UČENJE Da bi osoba koja se nalazi u fazi procesa učenja ili učenik došao do stepena idealnog čoveka, jednostavno mora da stiče znanje među ljudima koji predstavljaju takav model. Pored toga što je potrebno da uče ono što učenici žele da nauče, potrebno je pripremiti okruženje ili ambijent podoban za učenje u kome će učenici i sami sticati znanje. Ako je potrebno da se prenese konkretno, specifično određeno znanje, onda ono ne može i ne sme biti isključivo teorijsko, a to onda znači da treba obezbediti i omogućiti uslove da učenici u stvarnom ili stvorenom, veštačkom okruženju primene ono što su naučili i na taj način svoje znanje krunišu iskustvom. Poznato je da teorijski predmeti po svojoj prirodi nisu baš uvek najjasniji. Njihova svežina i korist često su pod znakom pitanja, ali to ne znači da ne treba da postoje i da budu potpuno proterani iz nastave i obrazovanja. Ovde se samo pokušava da se kaže da je praksa i pragmatizam u rešavanju problema jedan od modela koji ima svoje znatne prednosti u odnosu na suvoparno teorijsko učenje. Metaforički posmatrano, drvo života je vrlo zeleno, simbol je živosti i dinamizma. Jedan od načina da se spreči ekološko zagađenje jeste širenje zelenih površina. Tragom te analogije, ako želimo otkloniti neke od temeljnih problema obrazovnog sistema, potrebno je napustiti teorijsko obrazovanje koje nam nudi suvoparne informacije i okrenuti se “zelenom” obrazovanju koje nudi korisne i upotrebljive veštine, utemeljene na principima iskustva.


187

U savremenoj ekonomiji koja se temelji na inovacijama i znanju, na tržištima kompetencije, stalne i održive konkurentske prednosti i stalne promene, u svetu ogromnih mogućnosti i ogromnih rizika, u društvu koje opisuju složeni poslovni, politički, naučni, tehnološki, zdravstveni i ekološki izazovi, u društvu koje karakterišu kolaborativni odnosi i umrežavanje; dovitljivi, agilni i i neophodnim veštinama opremljeni građani, stvarnost su 21. veka i osnova konkurentske prednosti i kompetencije svake nacije – navodi se u knjizi “21st Century Skills, Education & Competitiveness”. Za ostvarenje tog cilja sigurno je da treba ne rigidan već veoma prilagodljiv školski sistem. Odgovorna država i društvo stalno treba da preispituje svoj stav u smislu zadovoljava li postojeći ili mora da se gradii novi? Ako je odgovor da je potreban novi i prilagodljivi sistem obrazovanja koji je u skladu sa osnovnom karakteristikom savremenog okruženja, a to je turbulencija i brze promene, treba dati odgovor i na pitanje kakav bi sistem obrazovanja trebao da bude? Kako učenici ili studenti, a kako nastavnici i profesori doživljavaju današnje obrazovanje? Časovi, po pravilu traju 45 minuta; telefoni bi trebali da budu isključeni; u učionici mora vladati mir; učenici uče u učionicama i komuniciraju samo s nastavnikom i to samo onda kada on traži; učenici dolaze u školu kako bi (na)učili, a nastavnici dolaze u školu da ih uče. Mnogi kritičari današnjeg obrazovnog procesa i školovanja uopšte, ističu kako je obvezno školovanje još uvek obeleženo krutim razredno–predmetno–časovnim sustavom; nastava je više orijentisana na rad nastavnika i na realizaciju školskog programa; način ocenjivanja je uglavnom neprilagođen, suviše subjektivan, bez malo mogućnosti da se ocenjuje na osnovu nekih unapred zacrtanih i jasnih parametara; sadržaj nastavnih predmeta daleko od savremenog života; kurikulum pretežak za znatan deo školske populacije, itd. Naš javni obrazovni sistem nastao je veoma davno, vekovima unazad da bi poseban nivo u razvoju dostigao u 19. veku, u doba prosvetiteljstva i u ekonomskom okruženju industrijalizacije. Taj i takav sistav ostvaruje konkurenciju na paradigmi “oni koji to mogu (smart)” i “oni koji to ne mogu (nonsmart)”. Celokupno obrazovanje se zasniva na standardizaciji i na linearnom modelu. Učenici istog godišta uče iste stvari podeljene u predmete (matematika, biologija, istorija, geografija, jezici, itd.). Dalje, nakon što savladaju gradivo A, uče gradivo B, pa C, itd. To je sistem koji ne podstiče na kreativnost već uprosečuje unutar oba skupa napred definisanih sposobnosti. Škole su organizovane na principu industrijskih pogona u 19. odnosno 20. Veku: zvono za početak, razvrstavanje u razrede, sedenje u klupama u tišini, odvojenost opreme po učionicama, predmeti se uče posebno i malo su zasnovani se na rešavanje konkretnih problema, traži se da oni koji se nalaze u fazi učenja umeju da reprodukuju masovnu isporuku sadržaja – što je postalo nedovoljno za savremeni život i dalje napredovanje u karijeri. Inovativnost, kreativnost i kompetentnost uglavnom su samo reči koje se proučavaju u jeziicima. Može li takvo obrazovanje zadovoljiti potrebnu kompetentnost i trajnu konkurentsku prednost na budućem tržištu rada? Možda će neko od savremenih đaka i da može, pa tako smo se i mi školovali, a mnogi su tako i radeći stekli zasluženu penziju.


188

Drugi će reći da ne može i da su potrebni su kvantni iskoraci. Ako je tako, onda treba opravdati pitanje: “Kako obrazovanje usaglasiti sa sve intenzivnijom mobilnošću, migracijama stanovništva, konkurentnošću, informatičkim društvom i visokom tehnologijom?” Mnoge zemlje na svetu danas pripremaju ili sprovode reforme obrazovnog sistema. Uspeh Finske, Kanade, Novog Zelanda, Singapura i drugih, modeli su koji se već i naučno proučavaju. Dva izazova za reforme u ssvremenom svetu su: Prvi, ekonomski – kako obrazovati učenike i studente da se uklope u ekonomiju 21. veka (a pri tome niko pouzdano ne znamo kako će ona izgledati)? Drugi, kulturni identitet – kako sačuvati i stvarati kulturne vrednosti u svetu koji je sve više globalan? Sada se otvara problem šta je to što treba menjati? Odgovor je - gotovo sve. Mora da se promeni paradigma. Tek promena linearnog modela, kakav zapravo u prirodi i ne postoji, u mrežni model. Ljudi, dakle, uče kroz iskustvo, baveći se spoznajama redom kako se pojavljuju i pridavanjem važnosti pojedinim stvarima u dato vreme. Ljudi uče ostvarujući veze sa stvarima koje već znamo i stvarima koje još ne znamo. Dakle, aktivno se stvara znanje onda kada ono treba. Ono je subjektivno i nije linearno. Kreativnost treba učiti i podsticati. Rast spoznaje mora da težiti ka kreativnom. Problem je jedino u tome možemo li to ostvariti evolucijom ili, možda, nekom vrstom “obrazovne revolucije”. Škole su, kao što su i pre bile, pod pritiskom pripreme učenika za rad. Zaposlenima u školama čini se da nedostaju sledeće veštine: veštine rešavanja problema, veštine primene znanja, veštine timskog rada (sarađivanja), veštine upravljanja vlastitim vremenom i veštine rukovođenje. Problem za škole i za obrazovni sistav se povećava i time što se potrebe na tržištu rada menjaju vrlo brzo. Na primer, poznato je da u SAD-u deset poslova, koji se danas najviše traže, nije ni postojalo pred deset godina. Takođe je poznato i da se svake dve godine tehnološke informacije udvostručuju; da godišnje nastaje više informacija nego što je nastalo od doba pismenosti do danas; da već danas prosečan radnik u razvijenim zemljama menja posao više od 10 puta u svom radnom veku; da je IT sveprisutna i generička tehnologija, itd. U stvari, cvijet se, zapravo menja brže nego naše snalaženje u tom prostoru. Obrazovni sistem 21. veka treba da pripremi mlade ljude za poslove koji još ne postoje, kako bi koristili tehnologije koje još nismo ni otkrili, a za konkurentnost koje će biti globalna. Obrazovanje je taj sistem koji mora da školuje mlade ljude da se nose s tim globalnim neizvesnostima budućnosti. Logično je pitanje zašto se obrazovanje već nije promenilo, kada se svet očigledno i radikalno menja? Najčešći odgovor na to pitanje je da je obrazovanje za društvo toliko važno da sa njime ne treba i ne sme se eksperimentisati. Jedan od prirodnijih odgovora možda bi trebao da glasi da je obrazovanje toliko važno da ne sme ostati po strani u ukupnim i svekolikim svetskim promenama. Čak, šta više, mora da prednjači u kreiranju promena.


189

Možemo li da preispitamo današnje standarde školstva: zašto bi čas trajao 45 minuta, ako nam čitavih pola dana omogućava da problem proučimo bolje i dublje? Danas svi učenici imaju smart telefone, zar im ne treba omogućiti da ih koriste i da im to bude sredstvo za lakše i kvalitetnije sticanje znanja a ne za zloupotrebu? U savremenom školstvu stiče se utisak da su pametni telefoni problem broj jedan za profesore koji ne dozvoljavaju njihovu primenu u obrazovne svrhe, što je suprotno savremenim tekovinama. U Velikoj Britaniji, na Barking end Dageman Koledžu koji pohadja 12500 studenata, kroz 30-tak različitih obrazovnih programe, od forenzike preko građevinskog projektovanja i upravljanja gradilištem do TV produkcije, svakodevno koristi digitalne uređaje i to ne samo kao sastavni deo praktične nastave radi obrazovanja za specijalizovana zanimanja, već i zbog usvajanja obrazovnih sadržaja koji su posebno dizajnirani za učenje na daljinu.[3] Odrasli uče u realnom okruženju, zašto to ne omogućiti i učenicima? I, možda najvažnije, najbolji nastavnici su uvek oni ljudi koji vole učiti, a najbolji način da ste sigurni da razumete ono što učite jeste da učite druge. U tradicionalnoj školi učenici sede u klupama okrenuti ka nastavniku. Za to je postojao razlog, jer je nastavnik taj koji prenosi informacije. Ali u svetu sveprisutnog interneta, informacije su svedostupne i ne traže uvek posrednika. Za ostvarenje ciljeva obrazovanja 21. veka to su veštine kao kolaborativno rešavanje problema, IT, informaciona i ekonomska pismenost; traži se promena metoda učenja. Ex katedra prenošenje znanja odavno je posato praktično neupotrebljiv model školskog obrazovanja. Od osobe koja prenosi informacije nastavnik sada postaje osoba koja vodi, diskutuje, postavlja pitanja, podstiče razgovor i meri napredak pojedinca. Takav zadatak nastavnik ostvaraje u sasvim drugoj vrsti kontakta s učenicima, često i bez fizičke prisutnosti. [4] Humanizacijom društva, vodeći računa o principu jednakih mogućnosti, stvoreno je obrazovanje za osobe s posebnim potrebama. Moderno obrazovanje traži sistem gde su svi, uslovno rečeno sa posebnim potrebama. Dakle, iz škole gde svi uče iste stvari u isto vreme na isti način prelazimo u školu gde svako uči na način koji je njemu primeren, koji sam odabere, često kolaborativno, uz saradnju sa osobama koje sam odabere, a nastavnik se od prenosioca informacija pretvara u savetnika, lidera, kontrolora i onu osobu koja će proveriti ishode učenja. Pre modernih tehnologija to je bilo vremenski vrlo zahtevno i teško ostvarivo, ali današnje tehnologije to omogućavaju. [5] Projektno utemeljeno učenje omogućava radikalne prilike za personalizaciju zasnovanoj na izazovima (uslovno rečeno na postojanju strasti), veštinama i interesu. Korišćenje tehnologija, u kojima su učenici već u mnogome verzirani, i vrlo često ispred svojih nastavnika, moćni je alat kao podrška nezavisnom, istraživački utemeljenom učenju i vršnjačkoj saradnji. Integracijom tehnologija u škole zapravo se ostvaruje bolja integracija škole u život učenika. Sve veći broj mladih ljudi danas uči izradom projekata koji zahtevaju da se istraživanja sprovode interdisciplinarno, stvarajući proizvod u više “pokušaja” i nakon toga to što su pripremili javno predstavljaju svojim vršnjacima, roditeljima i široj javnosti.


190

Posao učitelja je izazov, obuhvata vrlo raznoliku paletu uloga, ali i odgovornosti. Ali to svakako ne znači da nastavnici i imaju veštine i osobine koje pripadaju isključivo njima. Učenici, u velikoj meri, to takođe mogu, ali treba prepoznati potencijal komplementarnosti nastavnik-učenik i učenik-učenik. [6] Učenici zajedno sa nastavnicima moraju jer to i mogu da imaju aktivnu ulogu u oblikovanju vlastitog obrazovanja, ali i obrazovanja svojih vršnjaka. Glavni problem u školi 21. veka jeste način merenja, ispitivanja i ocene rezultata, dakle provera ishoda učenja. Jedan od odgovora bi mogao da bude da nastavnici ispituju ono, i samo ono, što žele da učenici budu sposobni da čine i rade kada, i nakon što završe školu. [7]Ako se želi da učenici napuste školu spremni za zrelo doba, treba biti sigurni da su iskusili i svladali veštine koje će im trebati u kontekstu koji tačno odražava svet izvan školskih zidova. Naravno, uključivanje roditelja u obrazovanje njihove dece je ključno. Poznato je da postoji jaka veza između angažmana porodice i uspeha i dostignuća učenika. Zatim, uključivanje učenika u promociji ideja škole za 21. vek može biti od presudne važnost, i to treba učiniti na svim nivoima, a oni će to da uspešno vrate kada dođu u “realan” svet, u poslovno zrelo doba. ZAKLJUČAK Zadatak obrazovanja je osposobljavanje pojedinca da razvije i iskoristi svoje talente, svoj kreativni potencijal, uključujući i odgovornost za svoj život i ostvarenje svojih ciljeva. U realnom svetu i kako sada stoje stvari, škole koje su promenile paradigme u učenju još uvek su u manjini. Ipak, ima mesta za optimizam. Svet se brzo mijenja a promene su eksponencijalne. Odugovlačenje sa promenama i čekanje da se stvari same od sebe reše ima visoku cenu. Ako se zakasni na voz pri polasku, treba će veliki trud i mnogo više vremena da se stigne na drugi ili na drugom mestu, a svet je globalan. LITERATURA Кovačević, M. Mediji i obrazovanje – izazovi savremenog doba u KUTURA

POLISA, dostupno na: ttp://kpolisa.com/KP4-5/Pdf/kp06-VIII-2-Kovacevic. Petrović, G. Kreativnost i inovativnost, izazovi savremenog obrazovanja, dostupno

na: https://www.bigmarker.com/club_130/12 Nauka u pokretu: Tehnologija i obrazovanje, 3. deo. Dostupno, na:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/2503408/nauka-u-pokretu-tehnologija-i-obrazovanje-3-deo.html

Bertrand, Y. (2003): Uvod u pedagogiju 1. Novi Sad: Savremene teorije i prakse u obrazovanju. 2.

Freire, P. (2002): Pedagogija obespravljenih, Zagreb: Odraz-održivi razvoj zajednice.

Gojkov, G. (2002): Primerenost teorijsko-metodološke utemeljenosti didaktičkih istraživanja. Novi Sad: Viša škola za obrazovanje vaspitača.

Vilotijević, M. (2008): Inovacije u nastavi. Vranje, Učiteljski fakultet.

https://www.bigmarker.com/club_130/12



4. Nacionalna konferenci ja sa međunarodni m učešće m Fakul te t t ehničkih nauka u Čačku, 2 9 .09-01 .10 . 2017 .



191

RPPO17

UDK: 377.3-057.51+005.5]:657.47 Stručni rad

OBRAZOVANJE MENADŽERA I PREDUZETNIKA O TROŠKOVIMA U FUNKCIJI VEĆE EFIKASNOSTI

KORPORACIJE

EDUCATION OF MANAGERS AND ENTREPRENEURS ON COSTS IN THE FUNCTION OF THE GREATER

EFFICIENCY OF CORPORATION

Biljana Milanović1, Zdravko Bijelić2

1Student doktorskih studija, Ekonomski fakultet Subotica 2Institut u osnivanju „LOGOS“ Novi Sad

1milanović[email protected], [email protected] Apstrakt: Poštujući tržišni pristup po kome je profit razlika između cene na tržištu i troškova poslovanja, nameće se potreba da se menadžeri i preduzetnici moraju u kontinuitetu baviti problemom troškova u korporaciji. Uspešno upravljanje troškovima poslovanja zahtjeva savremeno obrazovanje integrisanim tehnološkim i upravljačkim znanjima. Istraživanja pokazuju, da na prostorima bivše Jugoslavje menadžeri i preduzetnici nisu dovoljno zaintresovani za obrazovanje. Potrebno je uvesti mehanizam partnerstva sa državnom i lokalnom zajednicom u cilju stvaranja društveno odgovornih korporacija koje su sposobne da se razvijaju i rastu. Da bi se ovo postiglo potrebni su odgovarajući sistemi uspješnog obrazovanja menadžera i preduzetnika o upravljanju troškovima u korporacijama. Ključne reči:Obrazovanje, Troškovi, znanje, upravljanje,optimalno Abstract: Respecting the market approach by which profit is the difference between the price on the market and the costs of doing business, there is a need for managers and entrepreneurs to continuously deal with the cost problem in the corporation. Successful management of business costs requires modern processing with integrated technological and managerial skills. Research shows that in the former Yugoslavia, managers and entrepreneurs are not sufficiently interested in education. It is necessary to introduce a partnership mechanism with the state and local community in order to create socially responsible corporations that are able to develop and grow. In order to achieve this, appropriate systems for successful education of managers and entrepreneurs on corporate cost management are needed. Keywords: Education, Cost, Knowledge, Management, Optimal 1. UVOD Istraživanja u oblasti postojećeg sistema obrazovanja menadžera i preduzetnka pokazuju da danas imamo lošu situaciju u kojoj loša praksa najvećim dijelom utiče na sistem


192

obrazovanja. U korporacijama u kojima obrazovanje ne ide ispred prakse po svim bitnim ne samo razvojno-rastućim , već i oprativnim faktorima, neminovno dovodi do krize u sistemu privređivanja. Zato uspešno upravljanje troškovima u korporsciji je jedan od najbitnijih fsktora efikasnosti korporacije. Uspešno obrazovanje menadžera i preduzetnika o upravljanju troškovima postalo je ključno pitanje efikasnosti korporacije, kako sa aspekta operativnog, tako i razvojnog privređivanja. Jedino prosvjećen menadžer i preduzetnik u uslovima žestoke konkurencije može uspješno upravljti korporacijom. Obrazovanje je razvojna promjena. Veoma često dolazi do otpora takvoj promjeni. Kad je u pitanju obrazovanje menadžera i preduzetnik, mnogo veći otpor promjeni je kod starijih menadžera i preduzetnika. Mnogi menadžeri loše odluke donose jer ne posjeduju potrebna znanja. Preduzetnici u regionu bivše Jugoslavij u najvećem broju neodgovorno slijede principe tradicionalnog preduzetnika čija je osnovna karakteristika orjentacija na profit.. Savremenog preduzetnika karakteriše: visok stepen društvene odgovornosti, sposobnost i spremnost korišćenja znanja i orjentacija na kapital, a ne profit [1]. Bez odgovarajućeg obrazovanja nije moguća transformacija tradicionalnog preduzetnika u savremenog. Menadžeri moraju posjedovati vrhunska znanja iz oblasti upravljanja korporacijama. Ova znanja se stiču i unapređuju trajnim obrazovanjem poznatim pod imnom Peta disciplina [2]. Neobrazovani menaddžeri i preduzetnici ne mogu donosti kvalitetne odluke, a pogotovo danas u uslovima dinamičnih i sve neizvjesnijih i rizičnijih promena vezano za operativno i razvojno privređivanjae. Neobrzovani menadžeri i preduzetnici zbog neznanja lako se upuštaju u razne negativne, devijantne i nezakonite poslovne aktivnosti, produkujući negativne vrednosti kod novih menadžera i preduzetnika [3]. Predmet i problem rada je efekti obrazovanja menadžera i preduzetnika o troškovima privređivanja u funkciji efikasnosti korporacije. Prvi cilj rada je da se pokaže da će sa obrazovanjem menadžea i preduzetnika o troškovima korporacija biti efikasnija. Drugi cilj je da se pokaže da j moguće kreirati matematičke modele u svrhu optimizacije stepena obrazovanja i obima troškova obrazovanja. U radu su postavljene četri hipoteze, jedna bazna i tri dodatne, Sve hipoteze su potvrđene sa velikom verovatnoćom. U radu su korišćene sledeće naučno-istraživačke metode: Metoda analize i sinteze, metod indukcije i detukcije, komperativne metode, matematičko modeliranje, statističke metode i metod logićkog zaključivanja. Rad se sastoji iz sledećih dijelova: 1.Uvoid, 2.Obrazovanje, promene i upravljanje, 3.Upravljanje troškovima i obrazovanje menadžera i preduzetnika, 4. Sinteza istraživanja, 5, Zaključak i Literatura. 2. OBRAZOVANJE, PROMENE I UPRAVLJANJE Da bi se uspešno upravljalo promenama potrebno je posjedovati sposobnost upravljanja. Sposobnost upravljanja je u direktnoj zavisnosti od znanja i to u najvećoj meri od


193

integrisanih tehnoloških znanja o predmetu upravljanja i upravljačkih znanja potrebnih za upravljanje predmetnim sistemom. Znanje je ključni faktor sposobnosti, odnosno snage potrebne za upravljanje. Snaga promene je funkcija intenziteta promene i brzine promene. Osnovu za upravljanje poslovnim procesima i sistemima, bilo razvojnog ili operativnog karaktera, čini postojanje nekog problema. Rešavanje problema nije ništa drugo nego bavljenje promenam [4]. Promene se dešavaju u okruženju i pod uticajem tih promena dolazi do promene i u sistemu kojim se upravlja. U konkretnom slučaju o sistemu, odnosno procesu obrazovanja menadžera i preduzetnika. Obrazovanjem se ljudi iz nižeg stepena vrednosti transformišu u više stepene vrednosti Na ovaj način postaju sposobni za aktivnosti koje se odvijaju svakodnevno, kao i za razvojne aktivnosti u kraćem i dužem vremenskom intervalu. Danas u uslovima intenzivnih i dinamičnih promena , veoma bitno je donošenje razvojnih odluka. Nema sumnje da je obrazovanje vezano za troškove privređivanja jedna od ključnih komponenti ukupnog integrisanog sistema obrazovanja menadžera i preduzetnika. Promene traže stalno usavršavanje postojećih i sticanje novih znanja. Zbog toga proces učenja mora biti trajnog karaktera i neprekidno se odvijati sa trendom rasta vrijednosnih parametara efikasnosti sistema. X(t)-Ulaz u sistem, Y(t)-Izlaz iz sistema, U-Uticaj okruženja (DO/BO-Dalje i bliže), PS-Skup povratnih informacija (sprega) i SS- Stanje sistema (e-dijelova i i-interakcija).

Slika 1. Opšti sistemski model upravljanja promenama

Na slici 1 dat je model upravljanja promenama u uslovima kad je sistem izložen stalnim uticajima iz okruženja, odnosno kad je sistem izložen stalnim eksternim promenama. Model je razvojnog karaktera, jer posmatrani sistem, u ovom slučaju sistem obrazovanja, je izložen uticaju iz okruženja [5]. Sistem obrazovanja mora biti postavljen

(e) i S I S T E M OBRAZOVANJA

(S S)

Upravljački podsistem US

DO

BO

S

X(t)

PS Skup

Y(t)

u


194

tako da uvjek daje više i vremenski pre nego što je to potrebno praksi, odnosno operativnoj realizaciji poslovnih aktivnosti kojima se bave ljudi koji se osposobljavaju kroz proces obrazovanja. Ovo jasno ukazuje na zaključak da obrazovanje uvek mora da određuje praksu, a ne obrnuto. Ako praksa određuje obrazovanje mi imamo situaciju u kojoj spontano nestaje praksa, nestaje sistem obrazovanja, kao i sistem nauke. Nauka kao ključna komponenta razvojnog procesa ljudi koji se stalno obrazuju zbog napred navedenog, mora biti sama po sebi integrisana. Tako integrisana se integriše u sistem obrazovanja i svoju naučnu spoznaju i putem obrazovanja se prenosi u praksu [6]. Sistem obrazovanja, a pogotovo proces trajnog učenja, danas je postao najvredniji faktor u lancu vrijednosnih faktora konkurentnosti na tržištu [7]. Novi sistem uprvljanja obrazovanjem se mora baviti rastom i razvojem ljudi da bi se uspješno upravljalo rastom i razvojem hijerarhijski višim nivovima konkretnog sistema privređivanja. Za sve složenije procese i sisteme trajnog procesa učenja potrebna je nova struktura znanja zasnovana na principima i potrebama inteligentnog privređivanja [8]. Ljudi pored savremenih tehnoloških znanja moraju posjedovati i savremena upravljačka znanja. Širinu i dubinu znanja treba uvjek odrediti prema zahtjevima konkretne situacije, nastojeći uvjek da se po mogućnosti uspostavi opimalni pravugaonik znanja [9]. Svaki razvojni i operativnisistem obrazovanja, mora da bi funkcionisao, trošiti određene resurse. To za posledicu ima stvaranje troškova. Obimnije, sveobuhvatanije i vremenski duže obrazovanje znači veće troškove. Zbog svega ovoga, veoma bitno je optimalno ponašanje donosioca odluka o obimu, vremenu i o tome kakva je struktura obrazovanja i kome će biti povjeren odgovarajući sistem obrazovanja.. U ekonomiji znanja, kompanije jednostavno neće moći da se takmiče i budu uspešne ukoliko se ne transformišu u organizacije zasnovane na timskom radu i usmerene na procese. Timski rad se može usavršiti, samo ako se počne od pojedinca [10]. Nema sumnje da treba početi od trajnog obrazovanja menadžera i preduzetnika o troškovima, da bi imali izvrstan sinergetski timski rezultat u korporaciji. 3. UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA I OBRAZOVANJE MENADŽERA I PREDUZETNIKA 3.1 Opšte o upravljanju troškovima Istraživanja vezano za nivo obrazovanja i sposobnosti menadžera u Republici Srbiji i Republici Srpskoj pokazuju da nemaju potrebne kompetencije za poslove koje obavljaju. Posjeduju mala iili nikakva znanja o upravljanju u korporacijama. Kad su u pitanju znanja iz oblasti upravljanja troškovima situacija je više nego zsbrinjavajuća. Rijetki su ne samo strateški menadžeri, već i operativni menadžeri, koji posjeduju zadovoljavajuća znanja o upravljanju troškovima, a potrebna za efikasno upravljanje korporacijom, a koje pripadaju veoma složenim sistemima privređivanja. U današnjim složenim uslovima privređivanja, potrebno je da se menadžeri i preduzetnici obrazuju u skladu sa savremenim sistemskim pristupom upravljanju troškovima u korporaciji [11]. Da bi se efikasno upravljalo troškovima, moraju se integrisati svi bitni faktori efikasnog upravljanja korporacijom. Kako i sam proces integracije zahtjeva znanje, odnosno troškove resursa potrebno je i u ovoj situaciji optimalno ponašanje. Optimimizacija u ovoj situaciji podrazumijeva optimizaciju strukture troškova kojima se integralno


195

upravlja i optimizaciju nivoa integracije. Moguća je i vremenska optimizacija, kad je u pitanju upravljane projektnim troškovima, troškovima događaja i slično. 3.2 Model moguće strukture programa obrazovanja menadžera i preduzetnika o troškovima u korporaciji Na osnovu [12,13,14,15,16,17,18,19,20 i 21] moguće je kreirati više izvrsnih programa obrazovanja menadžera i preduzetnika o efikasnom upravljanju troškovima u korporacijama. Jedan od niza mogućih modela dobre strukture programa obrazovanja, vezano za obrazovanje menadžera i preduzetnika o upravljanju troškovim jei sledeći:

1. Obračun troškova 1.1 Pojam troškova i obračuna troškova, 1.2 Sadržaj obračuna troškova, 1.3 Analitička orjentacija obračuna tročkova i 1.4 Obračun troškova u novim ekonomskim uslovima privređivanja.

2. Ciljevi obračuna troškova (Obračun troškova sa aspekta bilansiranja, rezultata i zaliha, Obračun troškova sa aspekta politike cena, Obračun troškova sa aspekta planiranja kontrole i donošenja odluka, motivacije i nagrađivanja zaposlenih).

3. Elementi obračuna troškova 3.1 Pojam i klasifikacija troškova, 3.2 Prirodne i funkcionalne vrst troškova, 3.3 Varijabilni, fiksni i mješoviti troškovi, 3.4 Jedinični tročkovi, granični i prosječni tročkovi, 3.5 Direktni i indirektni troškovi. Tročkovi proizvoda i perioda, 3.6 Troškovi projekta i troškovi događaja, 3.7.Razvojni troškovi i operativni troškovi i 3.8 Agregatni, sistemsk i integrisani troškovi.

4. Organizacione pretpostavke za obračuna troškova (Struktura i hirarhija obračunskih jedinica, ljudi, znanje, obuka,prostor, oprema, informacioni sistem obračuna troškova i dr),

5. Funkionisanje sistema nastanka i obračuna troškova (Struktura odgovornosti u smislu sankcijaza uvećane troškove i nagrađivanje za uštede u troškovima).

6. Kalkulacije troškova i cena koštanja elemenata tročkova. 7. Standardizacija troškova. 8. Kvantitativna, kvalitativna, savremena analiza troškova i optimizacija troškova. 9. Rašunovodstveni bilansi i troškovi. Uticaj troškova na rezultat i moguća

zakonski dozvoljena odstupanja i podešavanja. Nezakonite radnje u vezi sa troškovima.

10. Troškovi kao dio integralnog istema poslovnih informacija u fazi planiranja, fazi obračuna i fazi poslovnog i finansiskog izveštavanja.

11. Uloga i odgovornost menadžmenta i drugih organa upravljanja u korporaciji vezano za trokove privređivanja.


196

3.3 Optimizacija obrazovanja menadžera i preduzetnika o upravljanju troškovima Obrazovanje menadžera i preduzetnika u konkretnoj korporaciji i konkretnoj situacija zahtjeva trošenje određenih resursa, a prije svega finansijskih i ljudskih. Ovo za rezultat ima stvaranje troškova po osnovu upravljanja sistemom za upravljanje troškovima korporacije. Ako uticaj obraazovanja menadžera i preduzetnika označimo kao skup nezavisno promenljivih u višedimenzionalnom prostoru Xi, a sa Yj skup efekata korporacije, onda ćemo to formalno matematički zapisati u sledećem obliku:

Yi = F (X1, X2, ........Xi,.......Xn) (1)

Obzirom na ograničenost obima rada nije moguća formalizacija modela (1) na konkretnu situaciju sa konkretnim kvantitativno iskazanim uticajima Xi i konkretno kvantficiranim efektima korporacije Yi ( kao što je: R-Razvoj, r-Rast, I-investicije, Z-Zapošjavanje, itd.).

Slika 2 Grafička ilustracija optimizacije

Na slici 2 dat je grafički prikaz optimizacije efekata korporacije od obrazovanja mendžera i preduzetnika. Rezultat obrazovanja može biti N efekata u primjeru na slici N iznosi 4. Presjek četri kruga koji predstavljaju 4 efekta (R-Razvoj, r-Rast, I-Investicije i Z-Zapošljavanje) je zatamljeni zajednički segment koji je skup mogućih efekata tako što


197

se u rešenju nalazi sva četri efekta. Zatamljen prostor predstavlja rezultat obrazovanja, odnosno rešenje koje obezbjeđuje ispunjenje sva četri efekta.

Sledeći korak optimizacije bio bi da se izvrši mksimizacija integrisanih efeka ili minimizacija troškova obrazovanja preko reprezentativnog efekta. Na slici 3 data je grafička ilustracija minimizacije troškova upravljanja obrazovanjem menadžera i preduzetnika o troškovima korporacije. Nezavisna promenljiva X1 je obim ili nivo obrazovanja, a X2 predstavlja troškove obrazovanja. Prava paralelna sa X1 označena sa R predstavlja ograničeni resurs (Investicije u obratovanje, operativna finansijska sredstva, znanje i slčno). Troškovi Ta su troškovi koji rastu sa rasom X1- obim i nli nivo obrazovanja (ekvivalent efektima obrazovanja). Troškovi Tb su troškovi rizika ulsgsnja u obrazovanje i smanjuju se sa obimom obrazovanja, Totalni troškovi T biće zbir Ta i Tb (oba troška najčešće eksponencijalnog oblika). Obim minimalnih troškova i vrednosst X1-obim obrazovanja lako se određuju primenpm diferencijalog računa.

Slika 3 Optimizacija troškova obrazovanja menadžera i preduzetnik

4. SINTEZA ISTRAŽIVANJA

Istraživanja sprovedena za potrebe razvojnog projekta Mogućnosti i ogtaničenja izlaska iz krize i razvoj Republike Srpske pokazuju da je obrazovanje u krizi i da se mora raditi na sopstvenom novom optimalnom konceptu razvoja obrazovanja u Republici Srpskoj. Istraživanja vezano za trajno učenje odraslih pokazuju da učenje odraslih nije u potrebnoj mjeri i potrebnom kvalitetu. Najrazvijeniji sistem obrazovanja je u obrazovnim ustanovama, državnim organima i oblastima privređivanja gdje je obavezno licenciranje. Razlog za ovo je to što se u ovim organizacijama obrazovanje sprovoti u svrhu formalnog napredovanja na hirarhijskoj ljestvici.Ovo navodi na zaključak da je u


198

početnoj fazi neophodno uvesti zakonsku normu po kojoj će se menadžeri morati kontinualno osposobljavati i sticati profesionalna zvanja. Ova zvanja bi bila uslov za zapošljavanje na menadžerskim pozicijama

Najnovija istraživanja ukazuju na veoma lošu pojavu u nauci na prostoru Regije zemalja bivše Jugoslavije. To je pojava diskontinuiteta ne smo u obrazovanju, već i u nauci. Ovo je potvrda činjenice da danas veoma lpša praksa ima jak uticaj i na nauku koja postaje sve manje pouzdana. Istraživanja radova objavljenih u zbornicima radova sa naučnih konferencija i u časopisima pokazuju da se veoma često nešto što je već odvno poznato i postalo stručno pitanje, ponovo dokazuje kao značajno naučno saznanje. To govori o sve većem broju nekompetentnih istraživača., a naročito u fazi sticanja zvanja doktora nauka i nastavno-naučnom napredovanju na visokoškolskim ustanovama [24]. Mladi istraživač je na osnovu sprovedene ankete putem menadžera sadašnje prakse došao do pogrešnpg zaključka da su dinamičke metode za ocjenu efikasnosti investicija naučna spoznaja i ako je poznato da se iste dugo vremene u literaturi nalaze kao stručno znanje. Istraživač je anketirao nekompetentne menadžere, a nije komsultovao odgovarajuću literaturu.

Od deset posmatranih visokoobrazovnih ustanova u oblasti poslovnih studija, samo dvije u svojim studijskim progrsmims imsju nastavne predmete koji se bave razvojem i upravljanjem razvojem. Od ove dve jedna ima nastavne predmete na master, a druga na doktorskim studijama.

Anketa, kao tehnika prikupljanja podataka i informacija se u sve većem stepenu pokazuje kao nepouzdana naučna tehnika. Ovo iz razloga što je sve veći broj projrktovanih i podešenih anketa sa unapred postavljenim rezultatom. Sve više je neodgovornih anketara.. Kroz razvoj integralnog sistema obrazovanja treba anketu kao metod koristiti samo u slučaju kad postoji i druga mogučnost za provjeru postavljenih hipoteza. Donošenje ocjene samo na osnovu ankete se ne bi smjelo pihvatiti dovoljnno pouzdano.

U radu su postavljena jedna bazna hipoteza i tri dodatne hipoteze.

Bazna hipoteza: Potrebno je da se menadžeri preduzetnici obrazuju iz pblasti troškova privređivanja, da bi uspješno upravljali i donosili razvojne odluke u korporaciji. Dodatne hipoteze: 1.Sistem obrazovanja u Republici Srpskoj nema u oblasti posovnih studija razvojni karakter, obzirom na strukturu predmeta koji se izučavaju.

2.Menadžeri i preduzetnici malo znaju o upravljanju troškovima i ne koriste savremena upravljačka znanja pri donošenju operativnih odluka.

3. Obrazovanje menadžera i preduzetnika o roškovima privređivanja može se uspješno matematički modelirati u cilju određivanja optimalnih troškova obrazovanja..


199

Sve hipoteze su potvrđene kroz analizu datu u radu i razvijene modele. Potvrđene su sa vlikim stepenom pouzdanosti.

Potrebno je nastaviti sa daljim istrađivanjima u cilju operacionalizacije kreiranih modela.

ZAKLJUČAK

Obrazovanje menadžera i preduzetnika o troškovima privređivanja je ključni faktor za uspjšno upravljanje korporacijama, Jedino prosvećeni menadžeri su sposoni donosizi efikasne odluke i iste sprovoditi u funkciji razvoja korporacije i operacionalizacije poslovnih aktivnosti.

Matematičko modeliranje u svrhu optimizacije troškova obrazovanja i nivoa obrazovanja je mogući alat koji će se u budućnosti koristiti u svrhu upravljanja sve širim poljem sistema i procesa. LITERATURA Vukmirović, N., (2010), Savremeno preduzetništvo, Ekonomski fakultet, Banja Luka. Sengi, P., (2003), Peta disciplina, Asee, Novi Sad. Adižes, I., (2995), Upravljanje promenama, Asee, Novi Sad. Bijelić, Z., (2007), Certifikacija menadžera i preduzetnika, Zbornik radova,

Ambijent za preduzetništvo, Strana 119-129, Banja Luka Bijelić, Z., Milanović, B., Savremeno upravljanje razvojem, Neobjavljena knjiga. Bijelić, Z., Milanović, B., Bijelić, M., (2017) Integrisana nauka i integrisane

poslovne studije u funkciji integralnog razvoja, Konferencija: Nauka i praksa poslovnih studija, Zbornik radova. ISSN 2566-3176, UDK 33+34(082), st. 104-117.

Porter, M., (2007), Konkurentska prednost, Asee, Novi Sad. Zelenović, D., (2011) Inteligentno privređivanje. Prometej, Novi Sad. Bijelić. Z.,Menadžment znanja, Neobjavljena knjiga. Tisen, R., Anderiesen, D., Depre,L.,F., (2006), Dividenda znanja, Asee, Novi Sad. Bijelić, Z., Tairova, M., i Mohači, T., (2014), Savremena analiza privređivanja, U:

Zborniku radova 2. Nacionalne konferencije sa međunarodnim učešćem Menadžment, sport i turizam, str. 169-176), Banja Luka.

Novićević, B., (2003), Upravljačko rčunovodstvo – Obračun troškova, Ekonomski fakultet , Niš.

Rodić, J., (1991), Teorija i analiza blansa, Ekonomika, Beograd. Vidaković, S., (2005), Finansijsko izveštavanje, Fakultet za uslužni biznis, Novi

Sad. Projekat korporativno upravljanje – PriručnikZa firme u BiH, (2007), IFC,

Sarajevo. Vodič za reviziju, (2003), Glavna služba revizije Republike Srpske, Banja Luka.


200

Božić, V., Kondić, N., (2012), Revizija finansijskih izvještaja, Ekonomski fakultet, Banja Luka.

Walsh, C., (1996), Ključni pokazatelji za upravljanje preduzećem, Sinergija, Banja Luka.

Zbornik radova Košpić, S., Pavlica, M., (2012), Upravljačka analiza poslovanja, Centar za

unapređenje korporativnog upravljanja, Banja Luka. Draker, P., (1996), Inovacije i preduzetništvo Grmeč, Beograd. Projekat Menadžment i preduuzetništvo u zemljama u tranziciji, (2004), Institut za

razvoj malih i srednjih preduzeća Beograd i Centar za investicije Zagreb. Milanović, B., Bijelić, Z., (2017), Integrisano upravljanje troškovima razvoja

proizvoda bitan faktor konkurentnosti, Konferencija IS 2017. Novi Sad. Zbornik radova, (2017), Konferencija Nauka i praksa poslovnih studija, ISSN 2566-

3176, UDK 33+34(082), Univerzitet za poslovne studije, Banja Lika.




201

RPPO17

UDK: 37:001.895 Stručni rad

INTERNATIONAL UNIVERSITY OF INDEPENDENT INNOVATIVE EDUCATION AS A SYSTEM OF

PROVISION OF NON-INNOVATIVE DEVELOPMENT

Sergiy Kovalevskyy Donbass State Engineering Academy (Kramatorsk, Ukraine).

[email protected] Classical forms of education today are experiencing a crisis. The main factors of this process include:

✓ Territoriality as a failure to provide high-level education to all those wishing to receive education;

✓ Conservatism and lagging of the received knowledge from the required level of development of society, economy, industry, in particular - informatization and technologies;

✓ Inertia and low adaptability of education systems, especially regional, to different socio-economic conditions;

✓ Locality and specificity of education received in a separate educational institution;

✓ The limited list of specialties that can be provided by regional higher educational institutions to those who wish to study in a particular territory.

However, the development of the education system in the current conditions is determined by the need for a continuous, flexible, independent, forward-looking, distributed education, which is ensured by the implementation of the principles of open education. Therefore, the project is proposed to create the "International University of Continuous Innovation Education" as an educational system that has a modern view of creating an effective human capital of the city and region through the purposeful formation and development of human intelligence and productive creative abilities of a person throughout his life. The main objective is to create conditions for access and efficient use of the open world information space on the basis of innovative educational technologies and rich experience of the best university centers of the world. This is the philosophy of the future education of the creative, patriotic and productive elite of the cities and regions of Eastern Ukraine, capable of effective transformations of the very place where it was born. The basis of this intellectual patriotism lies in the proposal to create an "International University of Continuous Innovation Education". "International University of Continuous Innovation Education" should become a unique portal for access to the world's best practices for the cultivation of gifted children, young



202

people, youth, leading and mainstream professionals through influence on parents, family processes, training and practical activities. The main task of life-long education is to manage human innovation resources through the creation and efficient dissemination of the necessary knowledge and access to their updating on the country's development strategy. That is why, the function of managing intellectual potential by providing access and constant support for the resources of the partner universities, adherence to the actual requirements for the content of education and its trajectory for each person included in the education system, should ensure "International University of Continuous Innovation Education" by follow-up principles: ✓ Continuous development of human competences based on a combination of

education and practice with the use of distance; ✓ Freedom to compile an individual curriculum by choosing from a system of

integrated resources and courses ✓ Freedom in the choice of time and rate of education, ie reception of students and

students throughout the year and the absence of fixed terms of study; ✓ Freedom in choosing a place of study: Students may be physically absent in the

classroom for the bulk of their academic hours and can independently choose where to study;

✓ The transition from the principle of "education for life" to the principle of "education throughout life";

✓ Free development of individuality. By combining the benefits of knowledge management with the help of educational resources with integrated practical training of people in enterprises and firms, it allows to achieve the effect of synergy with further economic and social benefits. Creation of the "International University of Continuous Innovation Education" is necessary and timely also because due to the significant limitation of financial and material resources, the participation of traditional educational systems in the full range of comprehensive programs of strategic development of the cities and regions of the eastern Ukraine is very limited, including to create their investment attractiveness. . However, the introduction of the modern system of knowledge and values under the patronage of the leading universities of the world in the East of Ukraine will definitely change the economy of the region and become an attractive territory for the development of partner countries here. By creating such a University while developing programs of strategic development of cities and regions of the East of Ukraine on the example of the city of Kramatorsk, we strive to achieve the goals of renewal and development of the economy and society.




203

RPPO17

UDK: 378.046.4(4):004.41]:371.3 Stručni rad

ORGANIZACIJA EDUKACIJE SOFTVERSKOG INŽENJERA

ORGANIZATION OF SOFTWARE ENGINEERS

EDUCATION

Bogdan Mirković1 1Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet

[email protected] Apstrakt: Proces edukacije softverskog inženjera suočen je sa brojnim izazovima i problemima uzrokovanih ubrzanom promjenom tehnologije i zahtjevima tržišta rada. Uspješan softverski inženjer treba biti upoznat sa razvojnim metodama discipline i treba znati kombinovati formalna teorijska znanja sa mogućnostima njihove praktične implementacije koristeći nova tehnološka dostignuća u konkretnim projektima razvoja softvera. Organizovanje edukacije u ovoj disciplini podrazumijeva uvođenje mnogo vrsta kompromisa u obrazovni proces. U radu su, zastupajući stanovište da je softversko inženjerstvo prvenstveno inženjerska disciplina, na osnovu literature iz ove oblasti i iskustva autora, definisani kompromisi koje treba razmotriti u organizovanju nastavnih sadržaja i date smjernice koje treba uključiti u organizovanje edukacije i definisanje nastavnih planova i programa u oblasti softverskog inženjerstva. Ključne reči: Softversko inženjerstvo, edukacija, smjernice. Abstract: In a continiuosly and rapidly evolving discipline like a software engineering is, the education process of software engineer is confronted with numerous challenges and problems caused by rapidly changing technology and labor market demands. A successful software engineer should be familiar with discipline methods and should be able to combine formal theoretical knowledge with the possibilities of their practical implementation using new technological achievements in concrete software development projects. Organizing education in this discipline involves the introduction of many types of compromises in the educational process In the paper are, based on the believe that software engineering schould be viewed as primarily an engineering discipline, on the basis of literature in this field and the author's experience, definited the compromises which have to be considered and incorporate in the organization of educational contents and given guidelines that should be included in the organization of education and defining curricula in the field software engineering. Key words: Software engineering, education, guidelines.


204

1. UVOD Softversko inženjerstvo se može definisati kao primjena sistemskog, disciplinovanog i mjerljivog pristupa razvoju, upravljanju i održavanju softvera. To je ukratko definišući, primjena inženjerskog pristupa softveru [1]. Čvrsto vjerujući da softversko inženjerstvo (software engineering – SE) treba posmatrati prvenstveno kao inženjersku disciplinu i da softverskog inženjera treba primarno gledati kao inženjera, proces edukacije i osposobljavanja ove vrste inženjera treba biti zasnovan na osnovnim načelima koja se koriste u ostalim inženjerskim disciplinama i inženjerskoj kulturi ali sa posebnim naglaskom na specifičnosti ove discipline inženjerstva. Osnovna karakteristika u oblasti obrazovanja inženjera ogleda se kombinaciji klasičnih oblika učenja (zasnovanim na prihvatanjima teorijskih znanja u obrazovnim i drugim srodnim institucijama) i učenja kroz praktični rad [2] koji u ovoj oblasti predstavljaju dva komplementarna načina prihvatanja i usvajanja znanja. Kao i u svakoj disciplini inženjerstva, tako i softverski inženjeri moraju poznavati teorijske osnove discipline kojom se bave, razvojne metode discipline i tehnologiju i alate koji se koriste u disciplini. Pored ovoga, moraju biti u stanju održavati nivo znanja u odnosu na nove tehnologije i pristupe, biti u kontaktu sa drugim ljudima (često i drugačijih kultoroloških shvatanja), razumjeti te znati modelovati, formalizovati i analizirati probleme, prepoznati probleme koji se ponavljaju te pronaći načine nove upotrebe i prilagoditi postojeća rješenja ali i znati upravljati procesima i koordinirati rad ljudi različitih profila. Softveri postaju sve više od javnog značaja za cjelokupno društvo i predstavljaju sve bitniji element funcionisanja raznih sistema u cjelini a njegova netrivijalna uloga u društvu u slučaju grešaka prilikom izvršavanja može izazvati velike posljedice za pojedince ili javnost u cjelini. U ovakvim slučajevima, javnost želi određene garancije i uvjeravanja da će sistemi sa ugrađenim softverom raditi pravilno i u skladu sa propisima. Za obezbjeđenje potrebnih funkcionalnosti, sigurnosti i pouzdanosti takvih sistema potrebno je da osobe koje razvijaju takve sisteme budu edukovane na pravi način. Zbog toga treba posvetiti posebnu pažnju edukaciji kadrova koji će projektovati, izraditi i testirati takve softverske komponente koji čine dio sistema ili koje funkcionišu samostalno. 2. OSNOVI EDUKACIJE SOFTVERSKOG INŽENJERA Promjena načina edukacije softverskih inženjera posljenjih godina prouzrokovana je ne samo zbog promjene uloge softvera u svakodnevnom životu i primjenom novih metodologija razvoja softvera nego i zbog institucionalnih pritisaka. Obrazovne ustanove duži vremenski period pokušavaju izvršiti balansiranje između internih načela i načina obrazovanja u ustanovi i zahtjeva poslodavaca koji žele angažovati nove zaposlene koji su fokusirani i obučeni za primjenu novih tehnoloških dostignuća. Radi zadovoljenja zahtjeva tržišta rada odmah nakon završetka procesa obrazovanja u disciplini softverskog inženjerstva, inženjeri trebaju biti usavršeni u što većoj mjeri da [3]:

- rade kao dio tima na razvoju i usavršavanju sofverskih komponenti - razumiju procese i metode utvrđivanja potrebe klijenata u formalizovanim i

neformalizovanim formama te njihovo sprovođenje u oblike razumljive licima koje razvijaju softverske komponente (programerima)


205

- nađu rješenja koja predstavljaju kompromise između pojedinih zahtjeva za funkcionalnostima softverskih komponenti usljed ograničenih finansijskih sredstava, vremena, znanja, postojanja ranije razvijenih softverskih sistema i organizacionih komponenti

- dizajniraju i razviju odgovarajuća rješenja u jednom ili više aplikativnih domena koristeći inženjerske pristupe koji integrišu etičke, socijalne, pravne i ekonomske aspekte

- razumiju i biti u mogućnosti primijentiti aktuelne teorije, modele i tehnike koje pružaju osnov za dizajn i razvoj softvera te njegovu implementaciju i verifikaciju

- znaju pregovarati i raditi efikasno, te biti spremni preuzeti vođenje projekata kada je to potrebno ali i znati komunicirati sa zainteresovanim stranama u tipičnom okruženju u kojem se softver razvija

- uče o novim modelima, tehnikama i tehnologijama koje se pojavljuju.

Veliki broj visokoškolskih ustanova trenutno u svojoj ponudi za obrazovanjem imaju u obliku dodiplomskih studija programe u oblasti informatike i računarstva sa određenim brojem predmeta vezanih za oblast programiranja. Ovi programi omogućavaju upoznavanje polaznika sa određenim aspektima dizajniranja i implementacije softvera i pružaju određenu obrazovnu osnovu za dalje razvijanje u softverskom inženjerstvu bilo da se radi o nastavku obrazovanja u obrazovnim institucijama ili o praktičnom radu prilikom razvoja softvera i njegovih komponenti. S druge strane, postoje i ustanove koje su obrazovanje u oblasti softvera izdvojile od obrazovanja u oblasti informatike i računarstva stvarajući posebne programe kao osnov za bolje razumijevanje problematike razvoja softvera nego što je to slučaj kada se programiranje kao osnova softverskog inženjerstva izučava kao dio opšteg obrazovanja u informatici računarstvu. Bez obzira na način obrazovanja a u cilju dobijanja kvalitetnih kadrova iz oblasti softverskog inženjerstva koji će omogućiti dalji napredak primjene softverskih rješenja u svim oblastima života, sam proces pripreme softverskog inženjera za preuzimanje liderske uloge u inženjerskim sistemima, sposobnost izrade rješenja koja koriste kako interne tako i distribuirane resurse i integrisanje softverskih komponenti dobijenih iz različitih izvora i različitim metodama razvoja radi omogućavanja širem spektru sistema da funkcionišu, obrazovanje softverskih inženjera podrazumijeva prihvatanje principa koji se trebaju primijeniti prilikom njihovog osnovnog i naprednog obrazovanja. 3. KOMPROMISI U ORGANIZOVANJU PROCESA EDUKACIJE Organizovanje procesa edukacije u oblasti softverskog inženjerstva nikada nije bilo jednostavno i u dosadašnjim naučnim diskusijama i praktičnim djelovanjem nije postignut konsenzus oko pitanja kako je to najbolje uraditi. U osnovi svega leži činjenica da kompleksnost SE zasniva se na činjenici da su pitanja kojom se bavi ova oblast izuzetno kompleksna te da je takvu složenost i sve moguće veze među činiocima koji grade ovako kompleksne veze je izuzetno teško formulisati unaprijed kako bi se mogla izvršiti sveobuhvatna priprema u toku edukacije i na tome zasnivati proces edukacije. Osnovna načela edukacije zasnovane na teorijskim razmatranjima i osnovnim praktičnim problemima ogledaju se u tome da se obrađuju po nastavnim jedinicama relativno


206

ogoljeni problemi lišeni što je moguće više kompleksnih veza sa drugim sistemima da bi bili u što većoj mjeri prilagodljivi i izvodljivi (rješivi) slušaocima. U slučaju SE pojednostavljivanje problema koje treba riješiti uzrokuje proučavanje nerealno jednostavnih problema koje slušaoci izučavaju te se nakon završetka teorijske edukacije u učionicama isti susreću sa mnogo težim i izazovnijim problemima koje treba riješiti prilikom praktičnog djelovanja. Druge poteškoće u vezi sa edukacijom u SE ogledaju se u činjenici da je SE multidisciplinarno orjentisano. Zbog toga edukatori moraju praviti mnoge vrste kompromisa čime se ograničava iskustvo koje slušaoci dobijaju. Neki od uobičajenih kompromisa koje treba napraviti su [2]:

- Praksa nasuprot teorije: teorijski pristup naglavaša važnost formalne specifikacije, verifikacije razvijenih softvera, i uopšteno gledano, disciplinovan i sistematski pristup razvoju softvera. Veća orjentisanost praktičnom pristupu naglašava teškoće koje se javljaju u realnom svijetu u kome se softver razvija bez obzira na nivo sistemskog pristupa razvoju softvera. Ovi problemi se tiču kako klijenata koji ne mogu da se odluče kakve softverske funkcionalnosti žele do problema sa kolegama iz razvojnih timova koji se tiču adaptacije interfejsa novim korisničkim zahtjevima i funkcionalnostima softvera. Ova vrsta kompromisa opisana je u [4] kao osnovna nasuprot slučajna kompleksnost softvera. Teorijski pristup se bavi osnovnim složenostima softvera a praktični pristup orjentisan je ka rješavanju i realizaciji složenosti softvera u pojedinačnim slučajevima. Uobičajeno rješenje je kombinovanje teorijskih predavanja u učionicama sa laboratorijskim vježbama. Posebno pažnju treba posvetiti činjenici da se rad u laboratoriji ne može poistovijetiti sa praktičnim radom u realnom okruženju ali se može približiti realnim uslovima i problemima u praktičnim tipovima djelovanja.

- Razvoj nasuprot upravljanju: od samog definisanja SE kao posebne discipline, različita su mišljenja u vezi sa većinom problema koji se javljaju prilikom razvoja softvera. Postoje mišljenja da su problemi SE najviše uzrokovani upravljačkim problemima u vezi sa projektima razvoja softvera dok postoje i suprotna mišljenja koja se odnose na to da su većina problema u SE razvojno-orjentisana. Kompromis koji se treba napraviti u edukaciji odnosi se na podjelu cijelog ciklusa edukacije na dijelove u kojima bi se, s jedne strane, izučavali načini formiranja razvojnih timova i uspostavljanja komunikacionih kanala u timovima i među različitim timovima dok bi se, s druge strane, određeno vrijeme u nastavnom ciklusu posvetilo učenju o načinima formiranja timova za osiguranje kvaliteta razvijanog softvera nezavisno od formiranja razvojnih timova ili posebnom posvećivanju pažnje o tehnikama testiranja softvera. Većina problema u SE ne može se obuhvatiti samo jednom od navedenih suprotnosti jer se ne mogu svrstati u samo razvojne ili samo upravljačke nego su takve prirode da imaju karakteristike i jednih i drugih. Postoje metode i slučajevi kada se metoda koja se koristi za rješavanje određenih problema iz jednog domena može koristiti kao osnova za rješavanje problema drugog domena kao što je to istaknuto u [5] gdje je osnovni koncept modularnosti koji se koristi u dizajnu korišten kao osnova za formiranje i podjelu timova.


207

- Proizvod nasuprot procesa: kompromis koji treba napraviti u procesu edukacije

ogleda se kao odgovor na pitanje da li o softveru treba učiti kao o objektu i njegovim sastavnim dijelovima ili o tome kako izgraditi softver kao predmet? U proizvodno orjentisanom pristupu treba isticati više pitanja dizajna softvera a u procesno orjentisanom pristupu ističemo probleme koji se javljaju u tom procesu.

- Formalno nasuprot empirijskom: ovdje kompromis treba praviti između dvije

osnovne vrste učenja a to su učenje putem proučavanja i učenje kroz rad. Primjena jedne od ovih dvaju paradigmi učenja u SE zavise od pogleda ka SE: na jednoj strani se smatra kao osnovnim načelima u SE matematika i njoj bliske nauke a na drugoj strani se nalaze empirijske nauke u kojima se naglašava uloga eksperimenata i statistike za karakterizaciju rezultata eksperimenata. Laboratorijski pristup podržava u određenoj mjeri empirijski pristup.

4. SMJERNICE U EDUKACIJI SOFTVERSKIH INŽENJERA Na osnovu naprijed navedenog kao i analizom literature koja se bavi problematikom edukacije softverskih inženjera, posmatrajući SE prvenstveno kao inženjersku disciplinu, možemo definisati smjernice kojih se treba pridržavati u edukaciji softverskih inženjera koje se ogledaju u sljedećem:

- Fokus edukacije treba usmjeriti na proučavanje trajnih i principa usvojenih od šire softverske zajednice a ne na trenutno aktuelne principe i improvizacije [6],[7]: Ovaj princip je teže izvodljiv i primjenjiv u edukaciji u okviru SE nego u nekim drugim inženjerski orjentisanim disciplinama jer veliki broj teorijskih postavki i principa ne može biti direktno primjenjiv zbog toga što ne daju u svojim postulatima normativne i praktične tehnike. Za realizaciju ove smjernice potrebno je slušaoce motivirati da ih uče i usvajaju jer se time oblikuje njihov mentalitet te kasniji njihov pristup rješavanju praktičnih problema u realnom svijetu bude zreliji i sistematičniji. Budući da priznavanje vrijednosti načela koji se u edukaciji prezentuju može doći kod slušaoca tek nakon izvjesnog praktičnog iskusta, potrebno je uspostaviti određen nivo vjere i povjerenja među edukatorima i slušaocima. Ovo se prvenstveno odnosi na prihvatanje postavki koje su već duže vrijeme poznate i priznate nego na postavke koje su vezane za nova tehnološka dostignuća.

- Integrisanje klasičnog načina edukacije zasnovanog na predavanjima u

učionicama sa radom na konkretnim projektima: Ovo se može smatrati i najvažnijom smjernicom u edukaciji softverskih inženjera. S jedne strane, samo proučavanje dostupne literature u bilo kojem obliku i u njima prezentovanih principa dopunjeno sa radom na manjim projektima bez obzira kako ti projekti bili organizovani ne može predstavljati


208

dovoljno realistično prezentovanje problema koji se pojavljuju u stvarnom svijetu a koje se može prihvatiti od strane slušaoca samo u slučajevima praktičnog rada na stvarnim situacijama. S druge strane, simuliranje složenosti realnih situacija je teško izvodljivo i primjenjivo u obrazovanim institucijama. Zbog toga se u nastavnim planovima i programima prilikom njihovog definisanja moraju pronaći načini za integrisanje rada na stvarnim projektima sa osnovnim oblicima nastavnog procesa zasnovanog na proučavanjima dostupne literature i praktičnih vježbi unutar obrazovne ustanove [2], [6]. Rad na projektima koji su inkorporirani u nastavne planove treba da bude što realističniji ali slušaoci treba da budu svjesni razlika u stvarnom životu u smislu veličine projektnog ili razvojnog tima, trajanja samih projekata i angažovanja koje treba uložiti u projekte, zahtjeva za kompatibilnost sa već postojećim sistemima, nedostupnost zainteresovanih strana i drugih okolnosti koji se javljaju u stvarnom svijetu. U radu na projektima u okviru nastavnog procesa treba iskoristiti mogućnosti za primjenu istraživačkih metoda i prototipova koje često zbog različitih razloga nije moguće primijeniti u stvarnom svijetu kako bi kasnije slušaoci mogli biti pokretačka snaga za primjenu novih metoda, tehnika i prototipova u stvarnom svijetu.

- Učiniti nastavnu materiju olakšanom i razumljivom: Ovako navedena smjernica može na prvi pogled zvučati kao nešto što je osnovna svrha svakog procesa edukacije. Međutim, kako ostvariti u praktičnoj implementaciji edukacije ovakvu smjernicu daleko je od trivijalnosti i očiglednosti i uključuje razne vrste sukoba. U edukaciji u disciplini SE mnogi detalji trebaju biti apstrahovani kako bi problemi koji se izučavaju u ovoj disciplini mogli biti u okvirima tipičnih termina univerzitetskih nastavnih planova i programa usmjerenih na fokusiranje pažnje slušaoca na suštinu problema, izučavajući jedno po jedno pitanje iz domena proučavanja u jedno vrijeme. Ovo može voditi do izučavanja klasnih primjera (prije svega pojednostavljanih i jednostavnih) koji mogu biti nerealni i beskorisni ili čak i štetni. Izučavanje problema koji su primjeri klasnih problema koji se izučavaju trebaju biti prigaođeni stvarnim problemima u realnom svijetu ali trebaju biti očišćeni od nerelavantnih i ometajućih detalja.

- Edukovati kako izabrati i procijeniti različite metode i pristupe isključujući bespogovorno slijeđenje uvreženih mišljenja i šablona Metode često zahtijevaju normirano ponašanje ali njihovoj primjeni mora prethoditi pažljiva i na naučnim osnovama zasnovana analiza konkurentskih pristupa, rigorozna procjena kompromisa troškova i koristi od primjene metode. Za razliku od tradicionalnih inženjerskih disciplina, SE ima ograničenu dostupnost gotovih normativnih metoda koje su naučno podržane. Međutim, sposobnost analize troškova i prednosti primjene pojedinih metoda je vještina koja je opšta, tipična i zajednička za sve inženjerske discipline. Realizacija ove smjernice zasniva se na kompromisu učenja kroz proučavanje i učenja kroz rad gdje se učenje kroz rad zasniva na temeljima učenja proučavanjem. Edukator i slučalac treba da insistriraju na kritičkom i komparativnom stavu: edukator bi


209

trebao da podstiče slušaoca na eksperimentisanje, da dovodi u pitanje pitanja koja su u literaturi data ,,zdravo za gotovo,, kako bi doveli do toga da imaju vlastita mišljenja i da mogu donositi svoje odluke. Softverski inženjer na početku svoje profesionalne karijere neće imati puno slobode za donošenje odluka i moraće da prihvati i poštuje odluke koje donosi neko drugi (organizacija u kojoj rade, menadžeri kojima su podređeni, starije kolege...). Bez obzira na to ko donosi odluke, softverski inženjer treba znati iskoristiti metode ako je ranije, u toku svoje edukacije, usvojio kritički i/ili konstruktivni stav. Tada će donosioci odluka morati izabrati projekte ili usvojiti nove standarde predložene od strane softverskih inženjera.

ZAKLJUČAK Softversko inženjerstvo, iako prvenstveno inženjerska disciplina, predstavlja multidisciplinarnu oblast te se tako i treba pristupiti procesu organizacije edukacije. Sam proces edukacije treba biti priprma slušalaca za njihovo angažovanje u stvarnom svijetu koji je kompleksan, pun nedoslijednosti te podložan stalnim promjenama u koje su uključeni učesnici iz različitih domena i razni kulturni i politički aspekti. Da bi se moglo odgovoriti na sve veću potražnju na tržištu rada za kadrovima iz ove oblasti koji su u procesu edukacije pripremljeni da u kratkom vremenskom roku mogu ispuniti očekivanja od poslodavaca, proces edukacije mora biti organizovan tako da se trebaju u njega inkorporirati razne vrste kompromisa. Proces edukacije softverskih inženjera se posljednjih godina značajno izmijenio uvoženjem posebnih nastavnih programa u obrazovnim ustanovama izdvajajući ovu disciplinu iz opšteg izučavanja računarstva i informatike. Edukacija se sve više pomjera od klasičnih orbrazovnih metoda zasnovanih na upoznavanju sa teorijskim osnovama discipline ka sve većem uključivanju praktičnih metoda rada na primjerima iz realnog svijeta. Ipak, da bi se omogućilo uspješno praktično djelovanje, softverski inženjeri trebaju biti upoznati i sa teorijskim načelima na kojima se zasniva ova disciplina. Zbog toga su u radu date osnovne smjernice za organizovanje nastavnih planova i programa u ovoj oblasti zasnovane na proučavanju dostupne literature iz ove oblasti kao i iskustva autora. LITERATURA ISO/IEC/IEEE 24765:2010 Systems and Software Engineering—Vocabulary Jazayeri, M., Education of a Software Engineer, Keynote presentation at Automated

Software Engineering, Linz, Austria, 2004. Ann E.K. Sobel, Computing Curricula - Software Engineering Volume, Final Draft

of the Software Engineering Education Knowledge (SEEK) April 30, 2003 Brooks, F. P., Jr. "No Silver Bullet: Essence and Accidents of Software

Engineering," Computer, Vol. 20, No. 4 (April 1987): 10-19 Parnas, D.L., “On A Buzzword: Hierarchical Structure,” Proc. IFIP Congress 1974,

Amsterdam, North Holland, 1974 Abran, A., Seguin, N., Bourque, P. Dupuis, R., “The Search for Software

Engineering Principles: An Overview of Results”, Proceedings of the 1 Int.l


210

Conference on the Principles of Software Engineering, Buenos Aires, Argentina, November 2004.

Kramer, J. “Abstraction is Teachable?”, Keynote at IEEE ACM SigSoft 16th International Conference on Software Engineering Education and Training; IEEE 2003

4 . Nacionalna konferenci ja sa međunaro dnim učešćem Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 29 .09-01 .10 . 2017 .



211

RPPO17


LIDER U SAVREMENOJ EKONOMIJI

A LEADER IN THE CONTEMPORARY ECONOMY

Vladimir Radovanović 1Fakultet tehničkih nauka u Čačku

[email protected]

Apstrakt: Novo doba sa sobom donosi i novu paradigmu poslovanja koje se odvija u potpuno promenlјivim uslovima i koja se zasniva prvenstveno na znanju, kreativnosti i na postmodernom vođstvu. Radikalne promene, u kojima savremena ekonomija i njeni subjekti egzistiraju i razvijaju se, zahtevaju i novo vođstvo. Otuda nova paradigma artikuliše i daje kritičku dimenziju liderstva, kao interakcije između vođe i sledbenika, sa namerom za njegovo menjanje bazirajući se sve više na emocionalnim i etičkim predpostavkama a ne na prinudnom aktivnom uticaju. Cilј ove analize jeste da se utvrdi pravilnost odnosa lidera prema sledbenicima kao socijalne kategorije i projekcija dalјeg trenda ovih odnosa, s obzirom da se predpostavlјa da je taj odnos direktna refkeksija na motivaciju sledbenika u njihovom radu i na same reultate rada. Klјučne reči: korporativna kultura, liderstvo, stil liderstva, motivacija, performanse, poslovni uspeh. Abstract: The new era brings a new paradigm of business that takes place in completely changing conditions and is based primarily on knowledge, creativity and postmodern leadership. Radical changes, in which the modern economy and its entities exist and evolve, require a new leadership. Hence, the new paradigm articulates and gives the critical dimension of leadership, as the interaction between leader and followers, with the intention of changing it, based on more and more emotional and ethical assumptions, and not on compulsory active influence. The aim of this analysis is to determine the correctness of the attitude of the leader towards the followers as a social category and the projection of a further trend of these relations, since it is assumed that this relationship is a direct reflection on the motivation of the followers in their work and on the results of the work. Key words: corporate culture, leadership, leadership style, motivation, performance, business success. 1. UVOD Poslovanje danas sve više napušta intenzivni model ekonomskog rasta zasnovan na komparativnoj prednosti prirodnih resursa i nisko kvalifikovane radne snage. To mesto zauzima jedan novi oblik ekonomskog stvaralaštva koji sve više inauguriše neke nove resurse nematerijalnog porekla kao što su: znanje, kreativnost, inovacije, informacije,

https://91.187.132.21:20000/mailbox/add_address.cgi?addr=mrvladimirradovanovic%40yahoo%2Ecom&name=Vladimir%20Radovanovic&id=12506632%2024%20163667%20%3C281100753%2E997101%2E1505116674287%40mail%2Eyahoo%2Ecom%3E&folder=0&start=


212

kvalitet, standarde, vreme, dizajn, brzinu, know-how i drugo. Stepen poslovnog uspeha prvenstveno zavisi od kvaliteta lјudskih resursa i njihove kompetentnosti sa kojima raspolažu u poslovnom sistemu bez obzira na njihovo mestu u organizacionoj strukturi. . Nova znanja lidera o poslu i lјudima su agens potpuno nove poslovne filozofije, pokretač su novih promena i nosilac rizika, tvorac kreativnosti i inovacija i alokacije resursa, tvorac novih kvaliteta i vrtednosti, stvaralac poslovnih performansi i dr.. Na društvenu i poslovnu scenu stupila je civilizacija čiji se osnov nalazi u obrazovnom i razvojnom sistemu, koji zahteva da svaki čovek na naučni način radi, kako bi aktivno učestvovao u društvenoj i privrednoj stvarnosti, stvarajući drušveno i lično bogatstvo. Savremena ekonomija deluje u potpuno novom ambijentu i novoj geokulturi, koja sve više pored znanja i standarda u ekonomskom smislu poštuje i razvija znanja za nove etičke norme i oblike korporativne kulture koji znatno menjaju i utiču na liderstvo, poslovnu politiku, organizaciono ponašanje zaposlenih, a najviše na život i rad savremenog poslovnog čoveka.. Odsustvo razvoja liderstva u savremenom poslovanju, koje se zasniva na strategijskom pristupu, nanelo bi veliku štetu svakom poslovnim sistemima i ukupnoj ekonomskom i privrednom stvaralaštvu, a naročito zemlјama u razvoju koje su u tranzicionom procesu svojine, kakava je slučaj u Repoblici Srbiji. Loše liderstvo je klјučni faktor neuspeha u poslovanju i glavni kočničar u prevazilaženju ekonomske recesije. Zato uloga liderstva postaje bitna aktivnost menadžmenta svakog privrednog subjekta dajući mu potpuno novu artikulaciju, značaj i mesto u efikasnom poslovanju i opstanku privrednih subjekata. 2. LIDERSTVO I PROMENE Promene i njihova permanentna metarmofiza, ne samo da uslovlјavaju privredni život jednog društva, već su postale i način života privrednih subjekata svake razvijene privrede. Poslovni sistemi su u stanju stabilnosti onda kada su strategija, organizaciona struktura i stil njihovog liderstva u skladu sa njihovom internom i eksternom sredinom. Međutim stanje stabilnosti poslovnih sistema se teško održava jer ga promene u internoj i eksternoj sredini stalno narušavaju. Otuda su promene strukture i liderstva poslovnih sistema neminovne, što znači da liderstvo poslovnih sistema je prinuđeno da živi sa promenama i da se u skladu sa prirodom promena, adaptira i transformiše svoju ulogu. Promene poslovnih sistema u našoj zemlјi su direktan odgovor na tranzicione promene svojine, potrebe i promene tržišta (želјa kupaca, promene konkurencije), promene državne i pravne regulative, promene ekonomske situacije, promena političke atmosfere, promena međunarodnih odnosa i drugo. Promene su glavni pokretač razvoja a i glavni razlog propadanja, pri čemu su i razvoj i promene, potpuno prirodni procesi, uzročno posledične prirode opstanka i univerzalna pravila postojanja. Promene su način života današnjih poslovnih sistema i menadžmenta u njima i sredstvo u rukama lidera, samo liderstvo je posledica i uzrok nastalih i inkorporiranih promena u poslovnim sistemima. Neke od definicije promena su: „Promena u okviru bilo kog elementa organizacionog sistema kojim se podstiče funkcionisanje, koje je na višem nivou konzistentnosti za zahtevima okruženja”, „modifikacija zadatka, strukture, tehnologije ili lјudi u jednoj organizaciji”, „planirana akcija koja predstavlјa pokušaj sistematskog redizajna organizacije, na način koji će joj omogućiti da se prilagodi


213

značajnim promenama eksternog okruženja i da ostvari nove cilјeve”, „napuštanje starog načina činjenja stvari i prihvatanje novog koji će doprineti bolјim rezultatima”. (Carr D., Hard K., Trahant W. 2006). Menadžment poslovnog sistema danas treba da prepozna faktore okruženja, da utvrdi karakter i intenzitet njihovog dejstva i međuodnose kako bi stvorio ekonomski horizont za usmeravanja poslovanja, tj. da utvrdi cilјeve i strategiju poslovnih subjekata.Smisao upravlјanja promenama, jeste da se poslovni sistemi osposobe da u novim okolnostima zadrže i pobolјšaju svoje pozicije. Otuda možemo reći da je upravlјanje promenama sistematski i struktuirani pristup u stvaranju održive promene ponašanja zaposlenih unutar poslovnog sistema. Današnji intenzitet i tempo promena promenio je i način upravlјanja poslovima, procesima, poduhvatima i sistemima, stavlјajući vođstvo, kao integralni deo menadžmenta, na veoma značajno mesto dajući mu veliku ulogu i značaj u sistemu upravlјanja. 3. LIDERSKE SPOSOBNOST I PONAŠANJE Liderstvo kao jedan nezaustavlјiv metamorfozni proces svoju evoluciju nastavlјa i u savremenoj ekonomiji. Evolucija liderstva počinje od povezanosti vođe i podređenih sledbenika preko hijerarhijski komponovanog lanca komandovanja i jednosmernog komunikativnog procesa do pozicioniranja vođe preko posedovanja pravih odgovora i reakcija, što ga direktno kvalifikuje za predvodništvo i kao neprisilnog odnosa uticanja između vođa i sledbenika. Vođstvo možemo tretirati kao kolektivni proces koji obuhvata i vođe i sledbenike, ko ji je nastao u specifičnim društvenom i istorijskom komtekstu. „Otuda nužno je napraviti načelnu distinkciju između upravlјanja i vođstva: dok je upravlјanje fokusirano na lične probleme i probleme lјudskih resursa, organizacionu postavku i strukturu, pripremu određenih fondova i njihovo izvršno angažovanje, efikasnost i utilitarnost, to jest na unutrašnja organizaciona pitanja, vlast, tehničke cilјeve i kontrolu, dotle je vođstvo usmereno na viziju, konstruisanje „Velike slike“, promene, inovaciju, strategijske orijentire, svrhu ili svrhe budućnosti.“ (Kottler, J.P.2006.). „Vođstvo u svojoj analizi ima dva stajališta: ortodoksnu perspektivu baziranu na pojmu efikasnosti, pošto polazi od predpostavke da se vođstvo odvija u racionalno kreiranim institucijama, gde je fundamentalna funkcija vođstva mobilizacija sledbenika u smeru organizacionih cilјeva i kritičku perspektivu, koja obuhvata različite sociološke koncepte, uklјučujući i društvenu strukturu, procese, kulturu i norme orijentisane ka otkrivanju načina putem kojih moć, kontrola, konflikti i legitimnost utiču na dinamiku odnosa vođe i sledbenika“. (Rost, J. C.). Sve više se postavlјa pitanj šta je liderstvo ? I ko su lideri? Liderstvo je proces uticaja i usmeravanja radnih aktivnosti članova organizacij ka ostvarivanju poslovnih cilјevlј. To je mudar način korišćenja uticaja i moći koji poseduje zahvalјujući svojim sposobnostima. Lidrstvo kao proces oblikovanja ponašanja lјudi u poslovnom sistemu, fokusirano je na humane interakcije “uticajem na druge“ i na unutrašnju integraciju poslovnog sistema. (Rost, J. C.2008.).


214

Liderstvo se ispolјava kada pojedinci mobilišu institucionalne, političke, psihološke i druge resurse kako bi pobudili, angažovali i zadovolјili motive sledbenika. (Stogdill, R.1948.). Lider je birana, omilјena osoba sa centralnom ulogom i najvećim socijalnim statusom i duhom ispred svih u poslovnom sistemu. To je čovek određenih fizičkih i personalnih odlika i osobina ( starost, izgled, komunikativne sposobnosti, znanje, inteligencija, kreativnost, moralni integritet, fleksibilnost, želјa za vođstvom, pouzdanost, samouverenost, ekstravertnost, emocionalna stabilnost i slično). Prema globalnoj prognozi za liderstvo, lider se definiše kao neko ko rukovodi performansama i odgovornostima drugih pojedinaca u organiѕaciji. (Howard, Wellins, 2008.-2009.). Integritet i moralnost (etičko i duhovno vođstvo) lidera sve više zauzimaju klјučna mesta u profilima lidera, čineći tako osnov i garanciju za poštovanje od strane sledbenika, a sve ovo vodi do poslovnog uspeha. (Burns 2006.). Altruizam, ili briga za druge, i integritet su takođe važne sličnosti. Što se tiče razlika autentični lideri ističu autentičnost i samosvesnost i teže da budu više transakcionalni nego što to čine drugi aspekti lidera. Etički lideri naglašavaju moralne probleme dok duhovni lideri ističu vizionarstvo, nadu i veru, kao i rad kao zanimanje. (J. Schermerhorn + J. Hunt + R. Osborn 2007.). 4. LIDERSTVO - SOCIJALNA KATEGORIJA Liderstvo nije što i upravlјanje iako je u jakoj vezi sa menadžmentom. U većini poslovnih sistema postiji čak i previše upravlјanja a dosta malo liderstva. Menadžer bilo koliko da je dobar planer, organizator, koordinator i kontrolor procesa, beѕ motivacionih sposobnosti lidera nemože dovesti do dobrih poslovnih rezultata. Uspešan je onaj lider koji zna da stimuliše i rzvija privrženost svojih sledbenika poslovnom sistemu i svim njegovim aktivnostima čak i bez menadžerskih sposobnosti. Uspešan u poslovanju je onaj menadžer koji raspolaže liderskim sposobnostima. Lider je onaj strateg koji je u stanju da utiče stavove mišlјenja, odluke i akcije svokih sledbenika. Liderstvo je jedan specifičan tip odnosa u upravlјanju i zasniva se na socijalnom dejstvu ili na među dejstvu između lidera i sledbenika. Liderstvo je fokusirano na humane interakcije «uticajem na druge» a tim odnosom na ostvarivanje poslovnih rezultata. Liderstvo kao proces samo po sebi zahteva «pravog» i sposobnog vođu, koji kreira viziju i odgovorne sledbenike, koji prihvataju viziju i slede ideje i vrednost vođe. Pošten i human odnos ovih strana u procesu direktni je uticaj na performanse poslovnog sistema što je i suština liderstva da se pridobiju sledbenici, da se okupe oko jedne ideje i tako usmere kreativnu energiju, znanje i sposobnost ka ostvarenju definisanog cilјa. Sledbenici kao nosioci radnih aktivnosti i poštovaoci zajednicke ideje za ostvarivanje


215

organizacionih cilјeva su takođe pojedinci sa svojom ličnošću, sa svojim ličnim profilom i sa svojim osobinama. Lideri ovu činjenicu uvek trebaju da imaju u vidu kada je u pitanju percipiranje ponašanja pojedinaca u radu, odlučivanju, komunikaciji, kontroli i dr. Za savremenog lidera i lidera budućnosti nije dovolјno da ima visok stepen IQ, već je potrebna i sve više neophodna takozvana emocijalna inteligencija, EQ a to je sposobnost da se sve više saoseća sa drugima, da sarađuje, da pravilno procenjuje, da stvara dobre odnose, da se bude privlačan i dr. ( D. Goleman 2012.). Emocionalna inteligencija ukazuje na važnost sposobnosti lidera da iskazuju svoja osećanja zaposlenima, da živi u skladu sa njima i da ih koristi za postizanje važnih organizacionih cilјeva. Ličnost je, pored osobina, sposobnosti i crta ličnosti kao nosioca različitosti u ponašanju i radu, uslovlјena brojnim drugim dimenzijama i složen je fenomen, koji predstavlјa oblast psiholoških istraživanja. Poznavanje ličnosti pojedinca treba da bude prva stavka ulaska u svet rada, jer ličnosti pojedinaca čine profil poslovnog sistema.. U poslovnim sistemima srećemo različite lјude i različita ponašanja tih lјudi. Neki od njih su konstantno prijatelјski nastrojeni, smireni, ćutlјivi, drugi su agresivni, nelјubazni, pričlјivi, nervozni itd. Dok su jedni efikasni u donošenju odluka i preuzimanju rizika, kreativni i otvoreni za nove ideje, imaju visoke moralne standarde, drugi mogu biti, neodlučni, bojažlјivi, spori, pasivni, bez ideja, fleksibilni u svojim moralnim stavovima itd. Očigledno je da ličnost čini jedinstven sistem osobenog ponašanja kojim se pojedinac razlikuje od drugih u poslovnom sistemu. Menadžmentu poslovnog sistema je jako bitno poznavanje ličnosti pojedinaca, jer na osnovu toga može da predvidi buduće reakcije zaposlenih-sledbenika u određenoj situaciji i prema njima reaguje na adekvatan način. Ličnost je veoma slojevita, složena i razvojna psihološka pojava ona je uslovlјena kategorija brojnim faktorima: biološki, sociološki i situacioni. “Psihologija roditelјa i vaspitača je odlučujuća u procesu rasta i razvoja jedinke”(Jung 2008.). Radi usklađivanja profila pojedinca sa prirodom posla koji mu se dodelјuje u cilјu njihovog efikasnog obavlјanja, selekcijom bi psiholozi trebalo detalјno da profilišu ličnost svih kandidata. Prfil zaposlenog sa detalјima bio bi dostupan (u vidu psihološkog, fuzičkog, intelektualnog i profesionalnog dosijea) samo odgovornim lјudima u sektoru za lјudske resurse). Taj dosije bi sadržao podatke o razvoju pojedinca od detinjstva (struktura porodice, odrastanje sa ili bez roditelјa, njihov emocionalni razvoj, strogost roditelјa, prfesija roditelјa, imovinsko stanje, porodični status u okruženju i dr.), škole koje je pojedinac pohađao, poslove koje je do tada obavlјao, kvalifikaciju koju je stekao, bračni status i dr. Svi navedeni podaci o pojedincu služli bi lideru da u potpunosti razume svoje sledbenike, njihovo ponašanje, njihov odnos prema poslu, prema kolegama i prema autoritetu, njihovu odgovornost i dr. i da na osnovu toga, kao i na osnovu iskustva sa istima izgradi stav prema njima i da se shodno tome i odnosi prema njima. Usklađivanje odnosa lidera i sledbenika je od presudne važnosti za život i razvoj poslovnog sistema, za motivaciju sledbenika i dobre performanse u radu.


216

5. LIDERSTVO I MOTIVACIJA Liderstvo svoj evoluitivni razvoj i sopstvenu metamorfozu realizuje kroz prizmu sistema motivacije svojih sledbenika. Liderstvo je u direktnoj vezi sa inspiracijom sledbenika i sa usmeravanjem njihovog ponašanja u izvršavanju određenih zadataka. Odnos lidera prema sledbenicima izražava sam stil liderstva u određenom vremenu i određenoj situaciji. Klјučni kriterijumi za razlikovanje stila liderstva su: pristup lidera motivisanju sledbenika (prinuda ili podsticaj), način na koji lider donosi odluke, izvor moći koji koristi za svoj uticaj na sledbenike, fleksibilnost lidera da se prilagođava različitim situacijama, karakteristike lidera (psihofizičke, moralne, profesionalne i dr.), karakteristike samih sledbenika i dr. Shodno ovim kriterijumima postoji čitava lepeza stilova liderstva od klasičnih do savremehih stilova. Klasični stilovi liderstva nastali iz poznatih studija «Horton i Ajova» su: autokratski, demokratski i liberalni. Motivacija sledbenika se zasnivala na strahu i kazni u početku, onda na ohrabrivanju i podršci, da bi u liberalnom stilu lider bio prvi među jednakima, ovde je potpuna autonomija sledbenika u rešavanju zadataka.. «Ohajo i Mičigen» studije su iznedrile dve veoma bitne dimenzije lidera i to: iniciranje strukture i razmatranje i orijentacija na proizvodnju i orijentacija na zaposlene. Ova istraživanja su koristila Robert Blake i Jone Mouton i sačinili matrični prikaz stilova liderstva nazvan «upravlјačka mreža». Na njoj se jasno vidi orijentacija lidera na lјude (lideri rade na razvijanju dobrih međulјudskih odnosa) i na zadatke (lideri se isklјučivo brinu za proizvodnju). Najbolјi stil je onaj koji se podjednako bavi i lјudima i poslovima. Lepeza stilova liderstva se širila sve do savremebih kao što su: pristup grupne dinamike, kontigentni pristup, bihevioristički pristup (harizmatsko liderstvo: transakciono, transformaciono), liderstvo koje se zasniva na emocionalnoj inteligenciji, etičko liderstvo, timsko liderstvo, vizionarsko liderstvo. Svaki stil liderstva je sa sobom donosio i određeni stil podsticaja-motivacije svojih sledbenika. Odnos lidera i sledbenika se razvijao sve više u korist sledbenika. Lideri su zahvalјujući svojim sposobnostima i superiornim kvalitetima razvijali specifične odnose sa sledbenicima i tako ih snažno inspirisali u najtežim trenucima po poslovni sistem i tako ih jako motivišu da oni često prevazilaze sopstvene mogućnosti i očekivanja. Sposobni lideri su jako kreativni sa mnogo ideja i lako kreiraju atmosferu promena. Sledbenici u ovakvim sitacijama emotivno i bezuslovno su vezani za misiju sposobnog lidera i često se idehtifikuju sa njime. Sve više se govori o vizionarskom liderstvu, kao sposobnosti da se stvore sistemi da vizija postane realnost i pored turbulentno promenlјivog okruženja. Vizonarsko liderstvo se manje bavi interakcijom između lidera i sledbenika što je u fokusu brojnih modela liderstva, a više interakcijom između lidera i grupa ili lidera i sistema. (Nanus 1996.). Sam sistem motivacije pored toga što je stimulitivan, on može nekada biti i destimulativan za sledbenike, ovaj slučaj se odnosi na nagrađivanje sledbenika. Kako je nagrada vrlo osetlјiva kategorija, ona treba da bude u fokusu menadžmenta poslovnog sistema kao bi se njome postigao pravi stimulativni efekat. Da bi nagrada (u bilo kom obliku) bila stimulativna ona treba da bude pravična i da se dodelјuje, na način, ista nagrada za isto ostvarene rezultate.


217

6. LIDERSKA ETIKA Moral je izraz koji se koristi za označavanje onih postupaka i delatnosti čija je ispravnost ili pogrešnost od značaja; i vrednosti koje te delatnosti i postupci, neguju i primenjuju.(Ricard, 2003. str. 31). Moral je oblik društvene svesti proizveden delovanjem objektivnih zakona društvenog razvitka. On predstavlјa svest lјudi u određivanju dobra i zla. Etika kao nauka o moralu smatra da bez usvajanja moralnosti ne bi bilo stabilnog društva u kome bi poslovanje ili ma koja druga realna, proizvodna delatnost mogle da se odvijaju u relativnom miru i sigurnosti. Moralnost pokriva sve lјudske radnje, od kojih su neke moralno dozvolјene, neke moralno obavezne ili moralno zabranjene. Nešto je moralno ispravno ili pogrešno u zavisnosti od posledica koje proizilaze iz takvog ponašanja. Poslovni sistemi da bi postigli dobar poslovni uspeh u savremenom poslovnom okruženju, koje je opredelјeno brzim tehnološkim razvojem i globalizacijom poslovanja, moraju uložiti značajne napore u održavanju i razvijanju svoje tržišne pozicije. Globalna konkurencija postaje sve intenzivnija, ofanzivnija, uočlјivija i etički definisana. U savremenoj ekonomiji, najveći deo poslovnog ponašanja je definisan nacionalnim zakonima ili međunarodnim ugovorima. S druge strane, donošenje poslovnih odluka uvek nosi sa sobom i etički aspekt, gde poslovna etika sve više prevazilazi okvire zakonskih odredbi, jer je u vezi sa međunarodnim odnosima pojedinaca koji izgrađuju poslovne odnose. U globalnoj svetskoj privredi poslovni sistemi postaju sve odgovorniji u moralnom i društvenom pogledu za sve svoje aktivnosti u okruženju. Ovde su najbitnija pitanja i unapređenje životne sredine i briga o moralnoj edukaciji kako zaposlenih, tako i njihovih vođa-lidera, kao i potrošača. S obzirom na različitost nacionalnih, kulturnih i društvenih prilika u kojima se odvija poslovanje, multinacionalnih kompanija, prosto je nemoguće formiranje univerzalnih etičkih pravila i moralnih normi koje će obavezati sve subjekte, na različitim delovima sveta, da se prema njima i ponašaju. Ovde se mora poštovati različitost moralnih shvatanja tj. etički relativizam. Čak iako bi se u ovakvim situacijama upotrebio moralni apsolutizam došlo bi do brojnih odstupanja i pometnji u određenim situacijama, kao i velikih grešaka u samom poslovanju, što ukazuje da uvođenje moralnog apsolutizma je prosto nemoguće. Ono što je zajedničko moralno pravilo koje se može primeniti na ukupno globalno poslovanje u svim zemlјama, delatnostima i svim poslovnim sistemima-kompanijama bez obzira na vrstu posla, naciju, važeće zakone, jeste poštovanje „moralnog minimuma“, koji insistira da se ne nanosi namerno neposredno zlo. On je važeće pravilo za sve zaposlene i njihove lidere, ma gde oni vršili radnu funkciju. ZAKLJUČAK Za uspeh poslovnih sistema vezuju se brojni faktori kako eksterni tako i interni. Uloga lidera u strategijskom pristupu upravljanja je neprikosnovena i najvaznija. Liderska uloga je da u turbulentnom okruzenju projektuju organizacionu i funkcionalnu celinu u


218

poslovnim sistemima. Da bi uspeh bio adekvatan lideri treba na optimalan nacin da usklade sopstveno ponasanje sa zahtevima okruženja sa jedne i sa internim okruzenjem, sa akcentom na potrebe sledbenika, sa druge strane. Usled dugog perioda tranzicije i opšte krize koja vlada nasom zemljom vec duzi vremenski period, uočeni su brojni problemi u kako u poslovawu tako i liderstvu. Llideri u srpskim poslovnim sistemima u najvećem stepenu koriste demokratski stil liderstva. Oni su posvećeni poslu i ispunjenju ciljeva i veoma su motivisani u radu. Kao posebne karakteristike koje sledbenici vrednuju kod lidera su: znanje, sposobnosti, kreativnost, harizma, poštenje i prijatnost. Po mišljenju sledbenika, lideri na ovim prostorima ne poseduju dovoljan nivo emocionalne inteligencije, tolerancije i fleksibilnosti. Stil liderstva koji se primenjuje u srpskim preduzećima razlikuje se u zavisnosti od delatnosti, veličine poslovnog sistema, structure zaposlenih (sledbenika), ali zahtevi sledbenika su apsolutno identični. Sledbenici od lidera zahtevaju jos veću odgovornost, otvorenu komunikaciju, poštovanje, uvažavanje sugestija zaposlenih i prijateljski odnos. Da bi lideri bili po meri sledbenika i ujedno i njihovi heroji, pored vizije, tehničkih i konceptualnih znanja potrebno je da im organizacioni ciljevi postanu primarni i da vecu pažnju posvete sledbenicima. Lideri trebaju biti spremni da saslušaju sugestije, predolge i ideje sledbenika, da otvoreno iskažu svoje mišljenje, pohvale dobre ideje, argumentovano odbiju slabe ideju, da interpretiraju trenutno stanje okruženja i objašnjavaju ciljeve rada. Samo otvoren i pravedan odnos sa sledbenicima, jasni ciljevi i autoritet zasnovan na znanju i integritetu mogu lidere napraviti uspešnim. Veštine koje nedostaju liderima mogu se naučiti, danas postoje brojni treninzi i seminari i drugi profesionalni oblici razvoja, koje lideri mogu pohađati. Da bi se to dogodilo lideri moraju postati svesni svojih nedostataka i pokazati inicijativu da iste otklone. LITERATURA Carr, D., Hard K., Trahant, W. ,Managament the Change Process T. Zaltman G., Psyhologi for Menagers, Stoner J., freeman R., Menagament, 2006. Kottler, J.P.”Whar Do Leaders Really Do.”y Gabarro, J.J. Managing People and Organization, Harvard Business School Publications, Boston,1992.,page 103.; and Iles, P. and Prece, D. “Developing Leaders, or Developing Leadership? The academy of Chief Executives Programes in the North East of England” Leadership,2,2006, page.319. Rost, J C. Leadership for the Twenty-First Century, op. cit. str.149,; and Nahavandi, A. The Art and Science of Leadership Prentice Hall, Upper Sadlle River, 2008, page10. Rots, J.C.Leadership for the Twenty-First Centuri, op.cit, page 17. Stogdill, R. “Personal factorsassocijated with leadership: A survey of literature.”The Jurnal of Psyhology, 25, 1948,page 35-71. Howard, Ann; Wellins, Richard S. (2008-2009) Global leadership forecast, DDI Center for Applied Behavioral Research,USA,pp.7. Tekst dostupan na: http://www.ddiworld.com.2011. Burns, J. Transforming Leadership: A New Pursuit of Happines.Grove Pres, New York, 2003, pagew 16, 231. J. Schermerhorn + J. Hunt + R. Osborn: Organizational Behavior, J.Wiley, Knowledge for generatioms SAD, 2007.


219

Goleman Daniel. (2010) Leadership That Gets Results. Tekst dostupan na: http://hbr.org/ 2000/03/leadership-that-gets-results/ar/ 2012. Carl Gustav Jung “O razvoju licnosti”, Akademska knjiga, Beograd, 2008. Nanus B. “Visionary Leadership” in “The Managers Bookshelfs”,forth edition, ed by Pierce L.J.and J. and J.W. Newstron, Collins Colege Publishers, New York, 1996. Salovey i Mayer. (1990) Buontempo, G: Emotional intelligence and decision making: The impact on judgment blases, Columbia University, 2005. page. 87. Goleman, Daniel; Boyatzis, Richard; McKee, Annie. (2006) Emocionalna inteligencija u liderstvu, Adižes, Novi Sad, str. 83. Goleman D. Cherniss C., Emotional Intelligence: Issues in Paradigm Building, The Emotionally IntelligentWorkplace,dosupno na: http://www.communicationcache.com/uploads/1/0/8/8/10887248/emotional_intelligence_-_issues_in_paradigm_building.pdf

http://www.communicationcache.com/uploads/1/0/8/8/10887248/emotional_intelligence_-_issues_in_paradigm_building.pdf

http://www.communicationcache.com/uploads/1/0/8/8/10887248/emotional_intelligence_-_issues_in_paradigm_building.pdf


220




221

RPPO17


UTICAJ POSLOVNE ANALITIKE NA STRATEGIJU I RAZVOJ OBRAZOVANJA

THE INFLUENCE OF BUSINESS ANALYTICS ON THE

STRATEGY AND DEVELOPMENT EDUCATION

Petar Subić Visoka tehnička škola u Zrenjaninu

[email protected] Apstrakt: Osnovno u poslovnoj analitici je razumevanje analitičke metodologije (statističkih metoda, metoda operativnih istraživanja, studija slučaja) i skupova alata koje treba poznavati kako da se u proces poslovne analitike integrišu podaci (strukturirani ili nestrukturirani) i kako da se dobiju infromacije koje su potrebne donosiocima odluka. Od personala poslovne analitike se očekuje da znaju kako da sarađuju sa izvršiocima i da koriste potrebne analitičke alate za pretvaranje podataka u informacije koje mogu biti obrađene, arhivirane i raspodeljene u informacione sistema preduzeća. Ključne reči: Poslovna analitika, personal poslovne analitike, koraci poslovne analitike. Abstract: Fundamental to business analytics is an understanding of analytic methodologies (statistical methods , operations research methods, case studies) and any tool sets there is a need to know how they are integrated data (srtucrured or onstructured) into business analytics proces and to obtain information necessary for decision makers. From personnel business analytics are expected to know how to interact with people and utilize the necessary analytic tools to transform data into unformation, store them und share in information system a firm. Key words: Business analytics, personnel business analitics, steps businnes analytics. 1. UVOD Poslednjih godina u stručnoj literaturi reč „analitika“ zamenjuje nazive pojedinačnih komponenata računarske tehnologije podrške odlučivanju koji su se koristili u prošlosti. Ustvari, mnogi praktičari i profesori danas koriste reč analitika umesto poslovne informisanosti. Mada je mnogi autori definišu sa izvesnim razlikama, analitika se može smatrati kao proces razvoja prikladne odluke ili kao preporuka za aktivnosti zasnovane na zaključku stvorenom iz istorijskih podataka. Analitika predstavlja kombinaciju računarske tehnologije, tehnika upravljačkih nauka i statistike radi rešavanja realnih poslovnih problema. Ona posmatra sve podatke radi razumevanja šta se dogodilo, šta će


222

se desiti i šta je najbolje da se učini. Stoga je moguće identifikovati tri nivoa analitike kao opisna analitika, analitika prognoze i analitika predloga odluka. Ova tri nivoa su jednim delom nezavisni a jednim delom međusobno povezani. Postoji određeno preklapanje sva tri nivoa analitike. Poslovni analitički sistemi su važan faktor u promeni načina korišćenja informacija, Web i znanja. To je transformacija shvatanja mada najveći broj ljudi misli da je to samo novi pojam. Suprotno od shvatanja u prošlosti, danas ono ima veliku uticaj na sve aspekte našeg života. Nerazdvojno sa takvom brzom transfomacijom ono ima brojne uticaje na upravljačke, ekonomske i društvene odluke. Poseban uticaj analitike je i u tome da ono teži integrisanju ili čak ugrađivanju u druge informacione sistema zasnovane na računaru. Analitika može imati i mikro i makro implikaciju. Takav sistem može podržavati aktivnosti pojedinaca ali i poslove organizacionih jedinica i službi u okviru preduzeća. Ona može takođe imati značajan dugoročni uticaj na celu organizacionu strukturu preduzeća, industrijsku granu, udruženja i društvo kao celinu (npr. makro uticaj). Uticaj računara i analitike može biti podeljen na tri opšte kategorije: preduzeće, pojedince i društvo. U svakoj od njih , poslovna analitika ima veliki uticaj. U ovom radu mi ne možemo razmotriti sve, već će se ukazati samo na najvažnije. [1] 2. UTICAJ POLOVNE ANALITIKE Jedna od izmena u organizacionoj strukturi je mogućnost formiranja odelenja za poslovnu analitiku, odeljenja poslovnog informisanja, odeljenja veštačke inteligencije ili odeljenja upravljačkog znanja u kome analitika ima značajnu ulogu. Ove specijalne organizacione jedinice mogu biti kombinovane sa ili zamenjene sa jedinicima za kvantitativnu analizu ili mogu biti biti potpuno novi entiteti. Neke velike korporacije imaju posebne jedinice ili službe za podršku odlučivanju. Npr. mnoge velike banke imaju takve službe u svojim odelenjima za pružanje finansijskih usluga. Mnoge kompanije imaju manje organizacione jedinice za podršku odlučivanju ili jedinice za poslovno informisanje/skladištenje podataka. Ove vrste službe su obično uključene u obrazovanje za dodatno konsultovanje i aplikacije vezane za aktivnosti razvoja. Brojne firme su formirale službe (ili jedinice) za upravljanje znanjem, koje imaju svog rukovodioca. Druge su osposobile rukovodioca tehnologije o načelima poslovne informisanosti, inteligentnim sistemima i aplikacijama elektronskog poslovanja. Razvoj sistema poslovne infomisanosti rezultirao je u formiranju novih organizacionih jedica u kompanijama za razvoj informacionih tehnologija. Npr. IBM formirala je novu poslovnu jedinicu za razvoj analitike, unapređenje poslovne informisanosti, modela optimalizacije, pronalaženje podataka i unapređenje realizacije poslovanja. Takođe, preduzeća nalaze načine za unapređenje svog poslovanja putem neposrednije saradnje sa specijalizovanim softverskim kompanijama ili sa kompanijama koje omugućavaju kooperatvni rad u slučajevima kada to nalažu uslovi oštre konkurencije.


223

Za potpunije razumavanje zašto je potrebna poslovna analitika (PA), mora se razumeti karakter uloga u korišćenju PA od strane pojedinaca. Takođe, potrebno je razumevanje potrebnih resursa za realizaciju poslovne analitike da bi se bolje shvatile vrednosti informacija koje obezbeđuje PA. Potreba za resursima PA različito je za svako preduzeće zavisno od pojedinačnih zahteva za zadovoljenje podrške odlučivanju. Neko preduzeće može se opredeliti za skromnije investiranje a drugo može imati poseban tim PA ili službu sa specijalistima PA. Bez obzira na nivo investiranja u resurse, minimalno ostvarivanje PA zahteva investiranje u personal PA, podatke i tehnologiju. Jedan način za identifikovanje personala koje je potrebno kao stručno osoblje PA je ispitivanje šta se zahteva od PA u preduzeću da bi ono obezbedilo odgovarajuće usluge. Jedna od ustanova, npr. INFORMS (www.informs,org /Certification-Continning-ED/Analytics-Certification) objavila je okvirni program obrazovanja (Contified Analytic Professional CAP). Više drugih organizacija nude usluge obrazovanja i sticanje veština koje treba da poseduje osoblje koje će se baviti PA (www.cognizure.com/index.aspx; www.cognizure.com/cert/bap.aspx). One nude opšte potvrde o položenom ispitu o savladanim veštinama koje treba da ima osoblje koje se bavi poslovima poslovne analitike. Taj ispit obuhvata okvirni sadržaj oblasti koje se dalje navode. Statistički metodi

1. Vizualizacija i istraživanje podataka (npr. grafika i dijagrami). 2. Deskriptivna statistika (npr. aritmetička sredina, medijana, mod). 3. Verovatnoća distribucije (npr. normalna distribucija). 4. Uzorci i procena (npr. interval poverenja). 5. Statističko zaključivanje (npr. testiranje hipoteza). 6. Regresiona analiza (npr. višestrika regresija). 7. Prediktivno modeliranje i analiza (npr. testiranje pogodnog modela i

funkcije u neobrađenim podacima). Metode operativnog istraživanja

1. Linearna optimalizacija (npr. linearno programiranje). 2. Intergralna optimalizacija (npr.integer programiranje). 3. Nelinearna optimalizacija (npr. quadratic programiranje). 4. Simulacija (npr. metod Monte Carlo). 5. Analiza odluke (npr. analiza očekivanih vrednosti). 6. Predviđanje (npr. eksponencijalna prava).

Studija slučaja

Praktično znanje za situacije realnog sveta (npr. primena navedenih metoda za rešavanje problema realnog sveta.

Izvor: www.cognizure.com/cert/bap.aspx; Schniderjans (2015) str.30. Navedene tri oblasti obuke koje su napred navedene mogu se lako razumeti u kontekstu tri koraka procesa poslovne analitike (deskriptivan, prediktivan i preskriptivan). Teme koje su napred navedene primenljive su u tri koraka procesa poslovne analitike i mogu se grafički ilustrovati kao što je dato u Sl. 1 .

http://www.informs,org/

http://www.cognizure.com/index.aspx

http://www.cognizure.com/cert/bap.aspx

http://www.cognizure.com/cert/bap.aspx


224

Sl. 1 Oblasti znanja i njihova povezanost sa koracima poslovne analitike[2]. Osnovni statistički alati primenjuju se u deskriptivnom analitičkom koraku, mnogi unapređeni statistički alati primenjuju se u predikativnom analitičkom koraku a alati operativnog istraživanja primenjuju se u preskriptivnom analitičkom koraku. Neki alati mogu se primeniti i u deskriptivnom i u predskriptivnom koraku. Isto tako, alati koji su

prediktivna analiti Predikativna analitika -predikativno modeliranje i analiza predviđanja, - uzimanje uzorka i procena, - regresiona amaliza, - rudarenje podataka.

simulacija

analiza odluka

studija slučaja

uzimanje uzorka i procena verovatnoće

Deskriptivna analitika - vizualizacija i istraživanje

podataka - deskriptivna statistika

Deskriptivna analitika -linearno programiranje -nelinearno programiranje -druge metodologije


225

podesni za simulaciju mogu biti primenjeni da daju odgovor na pitanja i u predikativnim i preskriptivnim koracima. Više specijalizovanih softverskih preduzeća nude specijalizovane programe za obrazovanje. Ti programi obuhvataju različite oblasti znanja i veština pored analitičkih alata. Tako npr. IBM nudi raznovrsno obrazovanje za poslovnu analitiku (www-03.ibm.com/certify/certs/ba-index.shtml). Ovim obrazovanjem nudi se veliki broj tema koje se odnose na statistiku, informacione sisteme i analitičke metodologije koje su primenjuju u poslovnoj analitici, ali ono, takođe, obuhvata specijalizovane skupove veština koje bi trebalo da poseduje personal poslovne analitike (administratori, projektanti, planeri, eksperti i specijalosti). U procesu poslovne analitike učesnici imaju različite funkcije i uloge, pa se može postaviti pitanje koji skup veština ili sposobnosti su potrebne za realizaciju projekta poslovne analitike. Uopšteno, funkcionisanje poslovne analitike zahteva poznavanje poslovanja preduzeća, procesa analitike i informacionih sistema. Poznavanje poslovanja obuhvata osnove upravljanja pojedincima i proizvodnih procesa. Personal poslovne analitike da bi bio koristan mora komunicirati sa članovima tima koji je formiran za razvoj poslovne analitike u okviru preduzeća i sa drugim organizacionim jedinacama u okviru firme (korisnicima poslovne analitike). Zbog njihovih usluga različitim funkcionalnim oblastima u ukviru firme, članovi tima za razvoj poslovne analitike treba da poseduju veštinu komuniciranja sa pojedinačnim izvršiocima i da razumeju prirodu problema koji treba da reše. Personal poslovne analitike treba takođe da korisnicima u okviru firme objasne koristi realizacije projekta poslovne analitike. Takođe, neko mora voditi tim ili službu poslovne analitike, što zahteva veliku veštinu i sposobnost rukovođenja međuljudskim odnosima. [3] Dakle, zahtevane veštine i nadležnosti personala poslovne analitike mogu biti sledeće: Poslovanje

- Rukovođenje. - Veština upravljanja i komuniciranja sa pojedincima. - Voditi projekat poslovne analitike (priprema, planiranje programa i tsl). - Vođenje procesa poslovne analitike (pravila, procedure upravljačkih

saglasnosti i korišćenja). - Određivanje projektnih zahteva. - Obrazovanje personala poslovne analitike za razvoj kompetentnosti.

Analitičnost

- Znanje kako da koristi statističke metodologije. - Znanje kako da koristi metodologije operativnog istraživanja. - Znanje kako da koristi rudarenje podataka za kvantitativne podatke i

analitiku teksta za nestrukturirane podatke. Informacioni sistem

- Održavanje i korišćenje računara.


226

- Identifikovanje i ekstrakcija podataka. ZAKLJUČAK

Osnovno za poslovnu analitiku je razumevanje analitičke metodologije koja je napred navedena u radu. Takođe, za svaku skup alata, nužno je poznavanje kako se oni integrišu u proces poslovne analitike radi obuhvatanja podataka (strukturiranih i nestrukturiranih) i kako se dobijaju informacije koje će zadovoljiri potrebu za analizom. Dakle, od pojedinaca koji žele da ostvare karijeru u poslovnoj analitici očekuje se da poznaju kako se sarađuje sa ljudima i da iskoriste potrebne analitičke alate za pretvaranje podataka u korisne informacije koje mogu biti obrađene, arhivirane i raspodeljene u informacione sisteme na način koji omogućava da preduzeća ostvaruju viši nivo poslovnog izvršenja. LITERATURA Jeffrey D. Camm, James J. Cochran, Michael J. Fry, Jeffrey W. Ohlmann, David R.

Anderson, Dennis J. Sweeney, Thomas A. Williams, (2017) Essentials of Biusiness Analyrics, Cengage Learning.

Schniederjans, M., Schniederjans, D., Starkey, C., (2015), Business Analytics Principles, Concepts and Applications with SAS, Pearson Education, Inc.

Sharda, R., Delen, D., Turban, E., (2014), Business Intelligence and Analytics, Pearson Education Limited.




227

RPPO17

UDK: 371.3::005 Stručni rad

PROJEKTOM U BUDUĆNOST

THE PROJECT FOR THE FUTURE

Valentina Veljković Nikolić1, Dragana Lepović Stefanović2, Veselinka Stanković3

123OŠ „Desanka Maksimović“ u Nišu [email protected], [email protected], [email protected]

Apstrakt:Obrazovanje zasnovano na kompetencijama i ishodima učenja zahteva od nastavnika da omogući svim učenicima sticanje znanja i veština, ali i razvoj različitih kompetencija među kojima su: veština saradnje, rešavanje problema, rad s podacima i informacijama, inicijativnost i preduzetnička kompetencija i digitalna kompetencija. Jedan od načina realizacije ovog zadatka u osnovnoj školi je organizacija projektne nastave. Važeći Pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi predviđa da učenike ocenjujemo i kroz učešće u izradi projekata. U ovom radu je opisan jedan projekat realizovan sa učenicima osmog razreda. Tema projekta je organizacija proslave drugarske večeri. Komunikacija tokom realizacije projekta odvijala se na obrazovnoj platformi Edmodo, obrada podataka rađena je u Excelu, a pozivnice i poster su urađeni u programu Publisher. Takođe je opisan program Gcompris i mogućnosti njegove primene u radu sa učenicima koji nastavne sadržaje savladavaju po IOP-u dva. Ključne reči: Preduzetništvo u obrazovanju, projektna nastava, inkluzija, Gcompris Abstract: Education based on competences and learning outcomes requires of teachers to enable all students to acquire knowledge and skills, but also the development of different competencies, including: cooperation skills, problem solving, working with data and information, initiative and entrepreneurial competence and digital competence. One way of accomplishing this task in elementary school is through project-based learning. Teachers are obligated by the Rules on assessment in primary school to grade the students for the work done on the projects. This paper describes a project carried out with students of the eighth grade. The theme of the project is to organize a prom night. Communication during the project was carried out on an educational platform Edmodo, data processing was done in Excel, poster and invitations were made in Publisher. Depicted in the paper are also program Gcompris and the possibilities of its application in work with the SEN students. Key words: Enterprising Education, project teaching, SEN 1. UVOD

Vreme u kojem živimo odlikuje se velikim promenama u nauci i savremenoj tehnologiji. Razmišljajući o budućoj ili novoj i savremenoj školi ne možemo izbeći razmišljanje o


228

značaju i ulogama savremene obrazovne tehnike, tehnologije i informatike u poboljšanju obrazovnog procesa i povećanju efikasnosti i brzine učenja, ali i o novom pristupu nastavi. Nove funkcije škole i nastave zahtevaju drugačiji tip, ulogu i funkciju nastavnika. U savremenoj školi nastavnik ne „drži“ samo časove i nije samo glavni izvor informacija, „već osoba koja posmatra, organizuje, stimuliše, vrednuje, favorizuje različite procese učenja i zna da primeni, kada je to potrebno, određene strategije kompenzacije.“ (Đorđević , 1997; str. 9 i 10). To znači da nastavnik treba dobro da poznaje nove tehnologije i savremene tipove nastave kako bi bio u stanju da ih prenese učenicima ili odgovori na učenikova interesovanja, treba kontinuirano da prati dešavanja u sferi obrazovanja kako bi mogao da ide u korak s njima i svoju obrazovnu praksu učini refleksivnom. Na taj način nastava postaje razvojna, a ne statična kategorija, a nastavnik svoje kompetencije razvija istraživanjem, proveravanjem, samoevaluacijom i stalnim dograđivanjem vlastite prakse što će ga učiniti refleksivnim nastavnikom. 1.1. INKLUZIVNO OBRAZOVANJE Inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Inkluzija se definiše kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećavanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjivanje isključivanja iz školovanja. Kako učenici sa slabijim postignućem imaju potrebu za ohrabrenje i prilagođavanje, tako i učenici s razvijenim veštinama ili širokim znanjem traže podršku kako bi što bolje iskoristili svoje potencijale, ne samo radi njih samih, već i radi dobrobiti celokupnog društva. Među vršnjacima se daroviti učenici ističu i po originalnosti, kreativnosti, stvaranju novih ideja i otvorenosti za nova iskustva. Osnovni cilj inkluzivnog obrazovanja je da da stvori kulturu i duh u školi koji će ceniti sve učenike bez obzira na različitosti njihovih potreba (Vukajlović, 2004, str.30). 1.2. PREDUZETNIŠTVO Obrazovanje se u pojmovnom smislu odnosi na organizovanu delatnost prenosa i usvajanja znanja, uz razvoj određenih sposobnosti i veština, i formiranje radnih i životnih stavova. Ova delatnost je stara koliko i čovečanstvo i kroz vreme je prerasla u posebno značajnu delatnost za svaku društvenu zajednicu. Preduzetničko obrazovanje uvedeno na svim školskim nivoima bi činilo snažan uticaj na mlade, kroz podizanje i stimulisanje preduzetničke svesti. Ovo obrazovanje je važno ne samo kao skup znanja potrebnih pojedincu za pokretanje malog biznisa, već i kao nosilac inovacija i preduzetničkih vrednosti. Pre svega, treba integrisati preduzetništvo u obrazovni sistem kao obrazovni sadržaj ali i kao stav, odnosno kao način ponašanja prilikom učenja, školovanja, rada i ličnog


229

razvoja. Svrha je takođe i jačanje motivacije učenika da budu aktivni, inovativni u radu i da bez straha procenjuju i preuzimaju rizike, započinju sopstveni biznis, kao i da budu odgovorni i aktivni u okviru bilo koje radne obaveze. 1.3. PROJEKTNA NASTAVA Društveni razvoj, promene vrednosti, tehnološki napredak kao i informacijska revolucija dovele su do menjanja paradigmi u obrazovanju i postavile školstvu nove i visoke zahteve. U traženju najboljih načina za ostvaivanje ciljeva nastave, jedno od mogućih didaktičkih rešenja pronalazimo u projektnoj nastavi. Projektna nastava predstavlja brojne izazove za nastavnike i škole. Organizacija obrazovno-vaspitnog procesa u projektnoj nastavi realizuje se kroz etape: - nastavnik u saradnji sa učenicima bira aktuelne probleme koji su interesantni i učenicima i roditeljima i okolini. Veoma je bitno da sami učenici budu zainetesovani za izabrani problem, - zajednički se utvrđuje način rešavanja problema. Nastavnik nastoji da učenici daju što više predloga za rešavanje, a on usmerava njihove inicijative, dopunjuje ih i uobličava, - projekat se realizuje u različitim socijalnim oblicima – grupno, u paru, individualno, u učionici, biblioteci, na polju, u laboratoriji...i rikupljaju se neophodni podaci koji mogu doprineti rešavanju proiblema, - na osnovu prikupljanja i analiziranja podataka, izvode se i proveravaju zaključci. Rezultat se prikazuje kroz različite načine: kao pisani izveštaj, nacrt, skica, video zapis, slajdovi, - završna etapa je praktična primena dobijenih rezultata. 1.4. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA Kako izabrati srednju školu je za najveći broj učenika danas pretežak zadatak. Osnovci najčešće nemaju znanja, a još manje iskustva vezana za radna zanimanja. Kako bi pomogli roditeljima/starateljima, a prvenstveno deci, uloga nastavnika – vaspitača u osnovnoj školi je velika. Pored radionica koje prolaze učenici u 7. i 8. razredu, škole često organizuju i susret sa srednjim školama , kako bi se učenicima približila sva zanimanja koja nudi srednje obrazovanje. Lakši je izbor za srednju školu kod učenika koji su radili po IOP – u 3 jer je roditelj upućen na to koje specifične sposobnosti ili talenat ima njegovo dete, te taj talenat treba razvijati i dete usmeravati u tom pravcu. Takođe veliku ulogu kod učenika igra i direktno upoznavanje sa zanimanjima za koja su učenici zainteresovani. Jedna od mogućnostia projektne nastave je da se kroz zadatke


230

koje su dobili, učenici upoznju sa praktičnim radom pojedinih zanimanja, u ovom slučaju ugostiteljstvom. 2. OPIS PROJEKTA Projekat je ralizovan u dva odeljenja osmog razreda, u okviru predmeta srpski jezik i matematika. Učenici su podeljeni u heterogene grupe koje čine 6 učenika i jedan roditelj (po izboru članova grupe). Tema projekta je: organizacija proslave drugarske večeri po završetku osmog razreda. U okviru projekta definisani su zadaci: - izbor najpovoljnijeg ugostiteljskog objekta - izbor najpovoljnijeg fotografa - kreiranje reklame - kreiranje pozivnica za goste - kreiranje postera kojim se najavljuje dogadjaj - pisanje obaveštenja za učenike. Aktivnosti učenika su tako usmeravane da je morala postojati stalna komunikacija u grupi, među odeljenjima i normalno sa obe nastavnice, koje su takođe veoma blisko sarađivale. Oba odeljenja su učestvovala u kreiranju kriterijuma za izbor ugostiteljskog objekta i fotografa i zajednički predlog uputili nastavnicama. Kriterijumi su im bili: cena, meni, broj rata, broj gratisa, muzika, fotograf, obezbeđenje estetika i udaljenost od mesta stanovanja, a za fotorafa: cena CD-a, cena i izgled slika i godišnjaka, broj gratisa... Nakon ostvarivanja kontakta sa odgovornim licima u ugostiteljskim objektima i fotografskim radnjama, dogovora o poseti, učenici su morali sve to predstaviti tabelarno u programu Excel. U okviru matematike dobili su zadatak da prikupljene podatke prikažu različitim vrstama dijagrama na kojima će se videti koji od tri objekta je najpovoljniji uzimajući u obzir sve kriterijume i sve prikupljene podatke, što predstavlja segment teme: Grafičko predstavljanje statističkih podataka koja se obrađuje u tom periodu. Izazov za učenike u okviru ovog zadatka bio je kako u jednu formulu svrstati veličine od kojih neke direktno, a neke obrnuto proporcionalno utiču na izbor i svemu tome dodati veličine koje nisu brojčane.


231

Slika 1. Primer tabelarnog prikaza

U okviru srpskog jezika realizovali su zadatke pisanja: obaveštenja, pozivnice, reklame..., a to su neki od zadataka na Završnom ispitu.

Slika 2. Izgled pozivnice Značajan segment projekta predstavljalo je ocenjivanje i rada grupa i pojedinaca. Na Edmodu je postavljena tabela u kojoj je svaki učenik ocenjivao svoj rad i rad ostalih članova grupe. Ocenjivalo se učešće u svakoj od aktivnosti; ali i kreativnost, preduzimljivost, liderstvo...; kao i uloge: pokretača, organizatora, prezentatora, medijatora u sukobima, čuvara vremena... Jedan čas (u jednom odeljenju srpskog jezika u drugom matematike) posvećen je prezentaciji rada u okviru grupa. Diskutovalo se na temu problema koji su se javili u radu i doprinosu svakog pojedinca da se projekat uspešno realizuje. Nakon završenog projekta realizovan je javni čas za sve učenike osmog razreda. Grupe su prezentovale rezultate svojih istraživanja i produkte svog rada. Debatu je vodila nastavnica srpskog jezika, ali su svi prisutni mogli postavljati pitanja i davati sugestije o kojima se takođe debatovalo. Času je prisustvovao i određeni broj roditelja. Da bi učenici koji nisu učestvovali u projektu mogli ravnopravno i kompetentno diskutovati na video bimu su prikazane objedinjene tabele svih grupa i slike pozivnica, obaveštenja, reklama i plakata. Prezentaciju za ovu priliku su napravili učenici koji rade po IOP-u tri, a vešti su u radu sa kompjuterom. Oni su aktivno učestvovali u radu svojih grupa, a ovo je bio dodatni zadatak za njih. Dve učenice koje sve predmete savladavaju po IOP-u dva takođe su bile uključene u projekat. Njihov zadatak je bio da anketiraju osmake o vrsti muzike koju bi najradije slušali na proslavi i da dobijene podatke predstave tabelom. Tokom redovnih časova kada se govorilo o projektu ove učenice su radile u programu GCompris.


232

3. UPOTREBA IKT Sastavni deo nastavnog procesa je i razvijanje učeničkih kompetencija i razvijanje veština za 21. vek. Jedna od učeničkih kompetencija je i informatička pismenost. Tokom trajanja projekta koristile smo Edmodo za komunikaciju sa učenicima, učenici su podatke obrađivali u Excel-u, prezentovali su svoje radove u Power point-u ili Prezi-u, a za izradu pozivnica i postera koristili su Publisher. Ovom prilikom želimo da vam prestavimo program koji smo koristile za uključivanje učenika koji nastavne sadržaje savladavaju po IOP–u dva. Gcompris je program koji je besplatan i slobodan za korišćenje na Linuksu, a postoji i u Windows varijanti. Urađena je i lokalizacija tako da je program dostupan i na srpskom jeziku. Може се преузети са адресе http://gcompris.net/index-en.html GCompris je izuzetno kvalitetan skup obrazovnih programa za decu. Podeljen je u osam obrazovnih celina, pri čemu svaka celina ima svoje kategorije, a svaka kategorija svoje obrazovne igre. Svaka vežba/igra ima više nivoa, od lakšeg ka težem. Može se koristiti u radu sa učenicima mlađih razreda jer su igre predviđene za decu uzrasta 2 do 10 godina, ali i u višim razredima osnovne škole za rad sa učnicima kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju. U okviru ponuđenih igara učenik/dete može da nauči da prepozna boje, da testira svoje pamćenje, da crta, piše, napravi animaciju, vežba i uči osnovne računske operacije, da koristi novac, upozna se sa osnovnim geometrijskim figurama, nauči osnu simetriju, da prepoznaje slova i brojeve, da upozna elemente kompjutera (miš,tastatura), stekne šira znanja i uči kroz igru. Uz pomoć Vežbi otkrića deca mogu da nauče da prepoznaju instrument po zvuku, kao i da memorišu melodije. Takođe, mogu da nauče da prepoznaju boje, kao i da testiraju svoje pamćenje. Kod učenja gledanja u sat, najpre su date lake vežbe u kojima je potrebno postaviti kazaljke analognog sata na pun sat ili pola sata. Kako nivoi odmiču, podataka na analognom satu je sve manje, pa je i snalaženje na njemu sve teže. U najtežem nivou je potrebno da podesite sat tačno u sekundu, pri čemu kazaljke sata oslikavaju realan prikaz analognog časovnika na kome nema brojeva, već samo crtica za minute i sate. Obrazovna celina MATEMATIKA sastoji se od tri skupa igara: vežbe računanja, geometrija i igre pamćenja sa prebrojavanjem. Prebrojavanje je zapravo učenje osnovnih aritmetičkih operacija: sabiranja i oduzimanja. Kroz igru „Dajte Pingoslavu ostatak“, deca uče da koriste novac. Naime, na ekranu je ispisano šta je Pingoslav kupio, koliko to što je kupio košta i koliko vam je on dao novca, a od vas se traži da odredite koliko novca je potrebno da mu vratite (kusur).

http://gcompris.net/index-en.html


233

Geometrija se sastoji igara uz pomoć kojih se deca upoznaju sa osnovnim geometrijskim figurama (krug, kvadrat, pravougaonik…), a zatim uče osnu simetriju putem igre u kojoj se od njih traži da zadatu sliku nacrtaju kao prikaz u ogledalu. Vežbe računanja sastoje se od igara kroz koje se deca upoznaju sa osnovnim aritmetičkim operacijama, kao i sa prostim brojevima, jednačinama i nejednačinama. Koriste se strelice na tastaturi za kretanje Brojožderca po tabli, a taster za razmak da se pojede broj koji predstavlja rešenje zadatka.

Slika 3. Matematičke igre s brojoždercem Slika 4. Uravnoteži vagu U igri Urvnoteži vagu potrebno je dodavanjem tegova na tas izračunati težinu zadatog predmeta. Tegovi se na tas prevlače mišem, a potrebno je obratiti pažnju i na jedinice mere. Igre pamćenja sa prebrojavanjem bazirane su na okretanju karata i povezivanju broja sa slikom. A ima i igara crtanja slike povezivanjem brojeva. Oblast VEŽBE ČITANJA sastoji se od igara pomoću kojih učenici/deca uče da prepoznaju slova i čitaju. Igre se sastoje od vežbi prepoznavanja malih slova ćirilice u kojima učenik/dete sluša izgovor, a onda treba da klikne na pravo slovo. Čitanje se vežba i pomoću igrice Nedostajuće slovo u kojoj je prikazan neki objekat, a nepotpuna reč je ispisana ispod slike pri čemu je potrebno dopuniti reč odgovarajućim slovom. Čitanje i razumevanje pročitanog može se vežbati i na igri Prepoznaj reč u kojoj je zadata slika (neki objekat) i ponuđeno je nekolko reči, a učenik/dete treba da pronađe reč koja odgovara slici.


234

Slika 5. Nedostajuće slovo Slika 6. Prepoznaj reč Svaki odgovor prati zvučna povratna informacija - za tačan odgovor: sjajno, odlično, fantastično... za pogrešan: proveri odgovor, razmisli, pokušaj ponovo. Korišćenjem ovog programa, odnosno gore navedenih igrica, u nastavi podižemo motivaciju učenika za učenje i veoma je zahvalno za učenike koji se obrazuju po inkluzivnom programu jer im ova nastava pruža lepezu raznolikosti na časovima. ZAKLJUČAK Vrednost projektne nastave postoji i kada nisu ostvareni definisani ciljevi ili kada neplanirane teškoće ometaju realizaciju projekta. Mnogo važnije od samog cilja projekta jeste motivisanje učenika na aktivnosti, unapređenje saradnje, osposobljavanje učenika da pregovaraju i donose odluke, kao i ovladavanje procesom praćenja sopstvenog i tuđeg rada koje ima za posledicu predviđanje i planiranje. Pred našim je školstvom i pred svakom pojedinom školom velik izazov koji se svodi na aktivno traganje za načinima kako ostvarivati trajni razvoj. S ciljem prevladavanja nedostatka tradicionalne nastave (zajedničkog učenja u velikim skupinama učenika u učionici), škole bi trebale organizovati zanimljivije, svestranije i učinkovitije pristupe učenju. U literaturi se mogu naći različite, mada suštinski slične, definicije projektne nastave. Najjednostavnije rečeno, to je metoda rešavanja problema koja od učenika traži samostalnu aktivnost kao i pisani trag o tome. Njena vrednost se nalazi u činjenici da učenici tokom realizacije projekta spontano uče neke sadržaje i ovladavaju kognitivnim i socijalnim veštinama. U projektnoj nastavi dolazi do povezivanja poznatog i nepoznatog, učenja pomoću primera (egzemplarno učenje), učenja primenjivanjem znanja, kao i kombinovanja konvergentnog (logičkog) i divergentnog(stvaralačkog) mišljenja. Projektna nastava se nekad tretira kao oblik rada koji je primeren samo starijim učenicima. Međutim, ona ima svoje mesto na svim nivoima školovanja. Čak i najmlađi učenici osnovne škole mogu uspešno da učestvuju u projektima koji su prilagođeni njihovom predznanju i sposobnostima, koji su manjeg obima i koji kraće traju. Naravno,


235

namlađem uzrastu neophodan je veći angažman nastavnika koji preuzima na sebe neke delove projektnih aktivnosti, ali ostavlja dovoljno prostora i za učenike. LITERATURA [1] Đorđević, (1997). Nastava i učenje u savremenoj školi. [2] B. Vukajlović, (2004). Inkluzivno obrazovanje. [3] Cvetković-Lay, J., Sekulić Majurec, (1998). Darovito je, što ću s njim? [4] Čudina-Obradović, M. (1991). Nadarenost – razumijevanje, prepoznavanje, razvijanje. [5] George, D. (2004). Obrazovanje darovitih. [6] Grozdanka Gojkov, (2008). Didaktika darovitih. [7] Stojanović A. i A. Gojkov, (2000). Manifestovanje i identifikacija darovitih na ranom uzrastu. [8] Stojiljković, S. (1997). Evropska konferencija o ličnosti. [9] Stojnov, D. (2003). Relativizam: bauk koji kruži naukom. [10] Ministarstvo prosvetenauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije-Inkluzivno obrazovanje http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=139 [11] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja CENTAR ZA EVALUACIJU, TESTIRANJA ISTRAŽIVANJA ISTRAŽIVAČKI PROJEKAT Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji, Beograd, Decembar 2006. [12] Tony Booth i Mel Ainscow (2002). Podrška inkluziji, izazov isključivanju.


236




237

RPPO17

UDK: 37.07:005.5:330.4 Stručni rad

METOD ŠKOLSKE ANALITIKE

SCHOOL ANALYTICS METHOD

Veljko Aleksić1 1Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet tehničkih nauka u Čačku

[email protected] Apstrakt: U radu je prikazana osnova metode školske analitike i koncipiran je faktorski model razvijen u tri nivoa. Poseban akcenat stavljen je na digitalne veštine učenika, što je posledica digitalne kompetencije kao jedne od ključnih međupredmetnih kompetencija u primarnom obrazovanju. Školska analitika pokazuje se značajnim i korisnim alatom u podršci odlučivanju menadžmenta škole. Ključne reči: školska analitika, konceptualni model, digitalne veštine. Abstract: The paper presents school analytics method and its concept of three-layer factorial model. Special emphasis is put on student digital skills, as a consequence of digital competency which is one of the key interdisciplinary competence in primary education. School analytics presented itself as a significant and useful tool in school management decision making. Key words: school analytics, conceptual model, digital skills. 1. UVOD Odgovornost škola i njihovo unutrašnje poboljšanje u celosti predstavljaju ključne potrebe mnogih obrazovnih sistema širom sveta koje obavezuju ustanove na ostvarivanje kako eksterno definisanih zahteva vezanih za performanse tako i poboljšanje procesa nastave i učenja svih učenika. Da bi se efektivno uključili u realizaciju ovih zadataka direktori (upravni odbori) škola sve češće pribegavaju metodi „školske analitike“ bazirane na podacima koji omogućuju prikupljanje, analizu i reakciju u skladu sa rezultatima generisanih na osnovu mnoštva faktora školskog ekosistema. Faktori se mogu posmatrati kroz tri konceptualna nivoa [1]:

• Mikro – odnosi se na učenje i procenu koji se obavljaju u školskim prostorijama. Indikativni faktori ovog nivoa uključuju nastavnike i učenike u školi kao tradicionalne činioce obrazovnog procesa;

• Mezo – odnosi se na praćenje i evaluaciju znanja i veština nastavnog osoblja, kao i procedura školskog planiranja. Indikativne faktore ovog nivoa čine nastavnici škole;

• Makro – odnosi se na procese organizacionog razvoja škole. Indikativne faktore predstavljaju direktor škole koji upravlja objektom, nastavnim sredstvima i


238

obezbeđuje sistematizovano stručno usavršavanje i profesionalni razvoj nastavnika, kao i sami nastavnici koji doprinose formulisanju školske kulture i strateškom planiranju.

Očigledno je da u ovako kompleksnom ekosistemu direktori škola moraju pribeći holističkoj metodi prikupljanja podataka i njihovoj analizi kroz navedene nivoe kako bi imali bolji pregled načina funkcionisanja škole i identifikovali specifične potrebe za poboljšanjem [2]. Dodatni nivo podrške koji direktori škola uobičajeno očekuju je prevođenje ovih potreba u diskretizaciju akcija koje su potrebne za poboljšanje performansi škole [3]. Treba napomenuti da ovi nivoi podrške odlučivanju i dalje nisu adekvatno obezbeđeni postojećim sistemima. 2. ŠKOLSKA ANALITIKA U radu je analiziran koncept školske analitike kroz prizmu digitalnih veština učenika. Fokus na ove veštine posledica je sve veće potrebe za istim, kako se zahtevi industrijske radne snage premeštaju ka eksploataciji ovih kompetencija [4]. Stoga je razuman pokušaj identifikacije novih načina za unapređivanje kapaciteta škole da osnaži digitalne veštine učenika. Metodom školske analitike može se opisati konceptualna mreža analitike podataka usmerena ka podršci odlučivanja u procesu upravljanja školom. Specifično, školska analitika čini nadogradnju prethodno opisanog slojevitog prikaza i postavlja stav da školski menadžment mora biti sposoban za identifikaciju, prikupljanje, merenje, obradu i delovanje na osnovu obrazovnih podataka iz sva tri sloja i donošenje odluka na osnovu zajedničke analize ovih podataka. Cilj korišćenja školske analitike je da menadžmentu olakša efektivno upravljanje i organizaciju strateškog planiranja, kao i optimizaciju uslova za učenje svim učenicima. Inicijalna istraživanja problema školske analitike bave se školskim faktorima koji su značajno povezani sa prihvatanjem i korišćenjem IKT u školi, a koji bi mogli doprineti negovanju digitalnih veština učenika. Specifično, Sampson i sar. [5] predlažu okvir za profilisanje školske IKT kompetencije koji primarno obuhvata faktore školske IKT infrastrukture, školsku kulturu, stavove direktora prema digitalnih tehnologijama, nivo korišćenja IKT u kurikulumu, kao i digitalne veštine nastavnika, profesionalni razvoj i nivo korišćenja digitalnih tehnologija u nastavi. Slično, Esert i sar. [6] predlažu model ekstenzivne digitalne kompetencije koji je takođe određen školskim faktorima koji utiču na digitalne veštine učenika: IKT infrastruktura, profesionalni razvoj i digitalne veštine nastavnika, korišćenje IKT-a u nastavi. Skriabin i sar. [7] ističu važnost digitalnih veština nastavnika i nivo korišćenja digitalnih tehnologija u praksi. Analizom rezultata navedenih istraživanja kreiran je faktorski model školske analitike prikazan na Slici 1. Model je struktuiran na osnovu tri organizaciona nivoa škole i sastoji se iz skupa faktora koji su identifikovani u prethodnim istraživanjima.


239

Slika 1. Faktorski model školske analitike

Školska analitika predstavlja napredni konceptualni alat koji se može koristiti u podršci odlučivanju. Bazirana je na modelu analitike učenja kojom je po prvi put omogućeno ekonomski racionalno praćenje napredovanja svakog učenika tokom dužeg perioda.

ZAKLJUČAK U radu je prikazana inicijalna analiza istraživanja načina na koji se metod školske analitike može iskoristiti sa ciljem podrške odlučivanju menadžmenta škole. Kreiran je faktorski model koji je podeljen na tri nivoa. Kako bi ovaj teorijski model bio evaluiran, u planu je istraživanje primene metode najpre u generičkom kontekstu. Takođe, potrebno je dizajnirati longitudinalno istraživanje kojim bi se obezbedio bogat skup kvantitativnih i kvalitativnih podataka generisanih u realnim školskim uslovima. Doprinos rada ogleda se u efektivnoj podršci odlučivanju školskom menadžmentu isticanjem konfiguracije faktora modela školske analitike (npr. kombinacijom faktora u i van škole) koja vodi visokom nivou digitalnih veština. LITERATURA Spector, J. M., Ifenthaler, D., Sampson, D. G., Isaias, P. (2016). Competencies in

Teaching, Learning and Educational Leadership in the Digital Age, Springer International Publishing.

Huang, R., Kinshuk, Ј., Price, Ј. (2016). ICT in Education in Global Context, Springer Berlin Heidelberg.

Marsh, J. A., Farrell, C. C. (2014). How leaders can support teachers with data-driven decision making: A framework for understanding capacity building, Educational Management Administration & Leadership, 43(2), pp. 1-21.

Vanderlinde, R., Aesaert, K., Van Braak, J. (2014). Institutionalised ICT use in primary education: A multilevel analysis, Computers & Education, 72, pp. 1-10.

Sampson, D. G., Ifenthaler, D., Spector, J. M., Isaias, P. (2014). Digital Systems for Open Access to Formal and Informal Learning, Springer International Publishing.


240

Aesaert, K., Van Braak, J., Van Nijlen, D., Vanderlinde, R. (2015). Primary school pupils' ICT competences: Extensive model and scale development, Computers & Education, 81, pp. 326-344.

Skryabin, M., Zhang, J., Liu, L., Zhang, D. (2015). How the ICT development level and usage influence student achievement in reading, mathematics, and science, Computers & Education, 85, pp. 49-58.

4. Nacionalna konferenci ja sa međunarodnim učešćem Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 29 .09 -01 .10 . 2017 .


Faculty of Technical Sciences in Čačak, 29 .09 -01 .10 . 2017 .

241

RPPO17

UDK: 371.7.896:373 Stručni rad

UVOĐENJE ĐAČKE UNIFORME U OSNOVNU ŠKOLU „MLADOST“

INTRODUCTION OF THE SCHOOL UNIFORM IN THE

ELEMENTARY SCHOOL "MLADOST"

Jovana Vasić1, Marta Anđelić2, Milan Tešić3, Vesna Vidojević4, Dragana Čupić5, Vesna Jocić6

123456Osnovna škola „Mladost“, Beograd [email protected], [email protected], [email protected],

[email protected], [email protected], [email protected]

Apstrakt: Školske 2016/ 2017. godine postalo je aktuelno pitanje uvođenja unificirane školske odeće (u daljem tekstu uniformi). U javnosti, među decom i roditeljima se pojavljuju različiti argumenti za i protiv uvođenja uniformi u osnovne i srednje škole. U skladu sa problematikom u Osnovnoj školi „Mladost“, Novi Beograd je konstruisan upitnik sa ciljem da se ispita mišljenje roditelja o ovom predlogu, a sa učenicima su obavljane diskusije na časovima odeljenjskog starešine. Rezultati ispitivanja prikazani su u ovome radu i njihovom analizom je utvrđeno da bi trebalo definisati kompromisno rešenje u vidu imena škole koji će svi učenici nositi u obliku aplikacije na istaknutim mestima na odeći. Ključne reči: uniforme, istraživanje, aplikacija Abstract: During the school year 2016/2017 introducing the school uniforms (hereinafter uniforms) has become a topical issue. In public, among children and parents appear different arguments for and against the introduction of uniforms in elementary and secondary schools. In accordance with the problems in the elementary school "Mladost", Novi Beograd has been designed a questionnaire in order to examine the parents' opinion on this proposal, and the class teacher conducted discussion with students. Test results are presented in this paper and their analysis showed that the compromise solution should been defined in the form of the name of the school for all students to wear in the form of applications in prominent places on clothing. Keywords: uniform, research, application 1. UVOD U školskoj 2016/ 2017. godini u Srbiji je postalo aktuelno pitanje, školskih unoformi. Razlozi za njihovo uvođenje u obrazovni sistem Republike Srbije su različiti, ali je glavni argument za njihovo implementiranje smanjenje isticanja materijalnih razlika


242

među decom, koje su ustvari uzrok za psihičko i fizičko maltretiranje. Interesantno je da je Ministarstvo kroz ovaj svoj projekat priznalo da psihičko maltretiranje učenika, koji su lošijeg materijalnog statusa postoji, još je zanimljivije da planira da tako ozbiljan probem reši ovakvim projektom insistirajući na tome da će troškove za uniforme snositi niko drugi do roditelji. Nakon saznanja da je realizacija ovoga prjekta Ministarstva izvesna u Osnovnoj školi „Mladost“ je sprovedeno istraživanje koje će biti predstavljeno u ovome radu. 2. ISPITIVANJE Mišljenja učenika i roditelja učenika o uvođenju obaveznog nošenja đačke uniforme u Osnovnoj školi „Mladost“ na Novom Beogradu ispitivano je primenom upitnika za roditelje, razgovorom i diskusijom učenika na časovim odeljenjskog starešine na tu temu, kao i davanjem konkretnih predloga od strane istih. 3. REZULTATI Primenom posebno konstruisanog upitnika, na uzorku od 836 ispitanih roditelja učenika OŠ „Mladost“ od I do VII razreda, dobijeni su sledeći rezultati:

Slika 1.

Tabela 1. „Da li ste za to da se u školi uvede obavezno nošenje đačke uniforme?“ Odgovor Broj %

Da, to je odlična ideja. 245 29 Treba probati, bar na godinu dana, pa ako nema efekta, vratiti sve na staro. 217 26

Ne, ne vidim nikakav smisao toga. 374 45 Ukupno 836 100

29%

26%

45%

Da li ste za to da se u školi uvede obavezno nošenje đačke uniformae

Da to je odličnaideja.


243

Na osnovu odgovora na pitanje „Da li ste za to da se u školi uvede obavezno nošenje đačke uniforme?“ jasno se vidi da većina roditelja ispitanih učenika nije stava da bi trebalo uvesti nošenje đačke uniforme (45%). U značajno manjem procentu (29%) smatraju da je to odlična ideja, dok se u nešto manjem procentu (26%) izjašnjavaju da bi trebalo probati na godinu dana pa ako ne bude efekta, vratiti na staro.

Slika 2. Na osnovu Slike 2. vidi se da većina ispitanih roditelja ne misli da bi đačke uniforme povećale osećaj pripadnsti školi (57%). 43% njih misli da bi to bilo dobro rešenje kako bi razlike među decom bile manje uočljive.

Tabela 2. „Da li mislite da će đačke uniforme povećati osećaj pripadnosti školi?“ Odgovor Broj %

Mislim da hoće, tako će razlike među decom biti manje uočljive. 359 43

Mislim da neće, za tako nešto potrebno je sistemsko rešenje. 477 57

Ukupno 836 100

Tabela 3. „Da li mislite da će uniformisanost smanjiti vršnjačko nasilje?“ Odgovor Broj %

Mislim da hoće, kad su svi isti, manje je povoda za incidente. 237 28

Ne, ta deca se viđaju i druže i van škole, zna se ko je i kakav je i bez uniforme. 599 72

Ukupno 836 100

43%

57%

Da li mislite da će đačke uniforme povećati osećaj pripadnosti školi?

Mislim da hoće, takoće reazlike međudecom biti manjeuočljiveMislim da neće, zatako nešto potrebno jesistemsko rešenje


244

Slika 3.

U velikom procentu (72%) roditelji su mišljenja da uniformisanost ne bi smanjilo nasilje među vršnjacima. Ipak, izvestan broj njih je stava da bi uvođenjem uniformi bilo manje razlika među decom a tako i manje povoda za incidente (28%). (Slika 3.)

Slika 4.

Tabela 4. prikazuje da veći broj roditelja nije spreman da plati školske uniforme (52%), dok 48% roditelja jeste. Na osnovu dobijenih rezultata i analize stavova roditelja, može se zaključiti da u ne malom procentu, većina roditelja učenika OŠ „Mladost“ ne vidi nikakvu prednost

Tabela 4. „Da li ste spremni da platite uniforme?“

Odgovor Broj %

Da 400 48

Ne 436 52

Ukupno 836 100

72%

28%

Da li mislite da će uniformisanost smanjiti vršnjačko naselje

Mislim da hoće,kada su svi istimanje je povodaza incidente

48% 52%

Da li ste spremni da platite uniforme

Da

Ne


245

uvođenja školske uniforme. U najvećem broju slučajeva smatraju da to nije rešenje za smanjenje razlika među decom kao i broja slučajeva vršnjačkog nasilja. Dalje, manji broj njih je spreman da samostalno finansira uniforme i konačno u značajno većem procentu ne vide nikakav smisao školske uniforme. Kroz razgvor sa učencima dolazi se do podeljenih stavova o ovoj temi. Određeni broj njih smatra da je korisno i potrebno uvođenje đačke uniforme, i kao razloge često navode sledeće:

- Svi bi bili jednaki. - Druga deca se ne bi rugala deci koja su finansijski ugrožena. - Raspoznavaće se đaci te škole. - Najbolje bi bilo da se uniforme nose jer se u današnje doba neka deca ne

oblače u skladu sa svojim godinama. - Smanjilo bi se vršnjačko nasilje. - Bili bi moderni i lepši. - Ne bi se sudilo po odeći.

Drugi se pak ne slažu sa predlogom uvođenja obaveznog nošenja đačke uniforme i kao razloge navode:

- Deca neće imati jedinstven stil. - Brzo prerastanje uniforme, svake godine bi plaćali nove i morale bi se prati

svaki dan. - Ne mogu da se nose u svim vremenskim uslovima. - Ne smanjuju vršnjačko nasilje. - Svi bi izgledali isto. - Češće bi dolazio do sukoba među školama.

Pored stavova učenika dobijenih razgovorm i diskusijama na časovima odeljenjskog starešine, roditelji su takođe imali priliku da iznesu svoje mišljenje o ovoj temi. Njihovom analizom takođe se uočava podeljenost stavova. Kao dodatne predloge ili sugestije navode da ne smatraju da bi se na taj način smanjili sukobi među decom, kao i razlike jer uvek ima mesta razlikama u patikama, rančevima i sličnim odevnim dodatcima. Mišljenja su da postoji mogućnost povećanja osećaja pripadnosti školi ali da isto tako postoji mogućnost veće osude i sukoba sa učenicima drugih škola. ZAKLJUČAK Sagledavanjem svih dobijenih rezultata: analize ankete, predloga i sugestija roditelja učenika i mišljenja samih učenika jasno se uočava da postoji neusaglašenost po pitanju uvođenja obaveznog nošenja đačke uniforme. Kako bi se zadovoljile potrebe obe strane OŠ „Mladost“ kao početni predlog u skladu sa temom predlaže primenu aplikacije koju bi roditelji učenika unutar odeljenja mogli samostalno da izrade za svoju decu prvenstveno na pamučnim majicama ili kasnije i na drugim odevnim komadima.


246

Aplikacija sa slovima Osnovna škola „Mladost“ (u jarkim bojama i neobičnog fonta) bila bi dostupna na sajtu škole u formatu koji može da se primeni u okviru datog predloga. Na taj način izbeglo bi se nametanje obaveznog nošenja uniforme, standardizovana uniforma kao i materjalni troškovi teškoće rešavanja jednog komada ili godišnjeg doba. Sa druge strane, učenici bi imali mogućnost da nose odeću sa identičnom oznakom škole a uz zadržavanje slobode izražavanja kroz spostveni stil oblačenja. Postojali bi utvrđeni datumi za prilike kada bi se insistiralo na nošenju takvog oblika uniforme. U tim slučajevima, roditelji i učenici bili bi unapred obavešteni o tome. O ovakvom idejnom rešenju upoznati su članovi Saveta roditelja i članovi Školskog odbora koji su većinski podržali ovaj predlog. LITERATURA [1] Bilandžija G., Uticaj stečenog znanja iz tehnike, kroz igru, na obrazovanje dece, Magistarska teza, Tehnički Fakultet Čačak, 2009. [2] Bilandžija G, Obrazovna tehnologija kao nužnost savremenog obrazovnog procesa, Zbornik radova Konferencija TIO, Tehnički Fakultet Čačak, 2010. [3] Bilandžija G, Neki aspekti planiranja i upravljanja obrazovanja u tehnici u osnovnoj školi, Zbornik radova Konferencija TOS, Tehnički Fakultet Čačak, 2006. [4] Milanović, K., Milosavljević, V., (2006): Istraživanje o stavovima učenika u Srbiji o primeni IKT sredstava u nastavi i učenju, Beograd [5] Vilotijević, M. Organizacija nastave, Učiteljski fakultet, Beograd, 2000. [6] Havelka, Nenad, Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu, ZUNS, Beograd 2000. [7] Vilotijević, M., (2007). Inovacije u nastavi, Školska knjiga. Beograd.




RPPO17

UDK: 378.14:621.313/.314 Stručni rad EVALUACIJA UNIVERZITETSKOG OBRAZOVANJA

ZA PRIMENU POLITIKE I MERA EEEMP1

EVALUATION OF THE UNIVERSITY EDUCATION FOR IMPLEMENTATION OF EEED POLICY AND

MEASURES

Dragana Bjekić i Miroslav Bjekić Fakultet tehničkih nauka u Čačku Univerziteta u Kragujevcu [email protected], [email protected]

Apstrakt: Obrazovanje inženjera elektrotehnike za profesionalno delovanje u oblasti energetske efikasnosti elektromotornih pogona (EEEMP) već jeste jedan od zadataka visokoškolskih institucija na kojima se ostvaruje njihovo inicijalno obrazovanje, ali još uvek nije dovoljno zastupljeno. U radu su navedeni primeri osposobljavanja studenata – budućih inženjera elektroenergetike za delovanje u oblasti EEEMP – kako u okviru grupe predmeta šire oblasti električne mašine i pogoni, tako i u okviru specijalizovanih predmeta. U radu je analiziran kvalitet grupe predmeta koje studente treba da osposobe za uspešno delovanje u oblasti EEEMP. Anketirana su 52 studenta i oni su procenili izabrane predmete. Rezultati pokazuju da visoko vrednuju predmete iz ove oblasti (i programske sadržaje i nastavne aktivnosti kojima se realizuju, ali i povezanost sa praksom), što je osnova pretpostavljenih doprinosa ovih predmeta i njihovom osposobljavanju za delovanje u oblasti EEEMP. Ključne reči: elektromotorni pogoni, energetska efikasnost, inženjersko obrazovanje, univerzitetski kursevi, evaluacija. Abstract: Education of electrical engineers for professional activities in the field of energy efficiency of electric drive (EEED) is one of the objectives and tasks of higher education institutions for initial electrical engineers education, but it is not sufficiently developed. Examples of the building capacities of the electric engineering students in the field of EEED (examples of the group of university courses of electrical machines and drives, and one specialized course) are presented in the paper. Quality of the group of courses of electrical machines and drives is analyzed. Students of the Department of Electrical engineering (N=52) participated in the survey and assessed courses. Results: Selected courses (syllabus and instructional activities, correspondence with professional praxis) are evaluated with high scores. It is the basis for the recognition of courses

1 Rad je razvijen u okviru projekta TR 33016.




248

contribution to training students and improving their capacities for professional activities in the field of EDEE. Key words: electrical drives, energy efficiency, engineering education, university courses, evaluation. 1. UVOD Obrazovanje/obuka inženjera-praktičara, ali i studenata – budućih inženjera za ekspertske uloge u oblasti EEEMP treba da obuhvati razvoj i opštih inženjerskih kompetencija, ali i specifične kompetencije u oblasti energetske elektrotehnike, kao i znanja, veštine i stavove usklađene sa specifičnim radnim zadacima u oblasti energetske efikasnosti [1]. Radi unapređivanja univerzitetskog obrazovanja inženjera elektrotehnike za delovanje u oblasti energetske efikasnosti elektromotornih pogona analiziraju se potrebe privrede i socijalnih partnera za koje je ovo važno područje delovanja, prati naučni i tehnološki razvoj i dostignuća u ovoj oblasti, ali se i kontinuirano evaluira nastavni proces i univerzitetski predmeti koji neposredno doprinose osposobljavanju inženjera elektrotehnike u ovoj oblasti. 2. UNIVERZITETSKI KURSEVI O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ELEKTROMOTORNIH POGONA Šta je zajedničko, a šta različito u obrazovanju budućih inženjera elektrotehnike za kompetentno delovanje u oblasti energetske efikasnosti elektromotornih pogona? Pregledom studijskih programa iz oblasti elektrotehnike na univerzitetima u Srbiji, regionu i evropskom obrazovnom prostoru [2, 3 i 4], utvrđeno je da se znanja i veštine iz ove oblasti češće stiču u okviru više različitih predmeta (na primer: Električne mašine, Elektromotorni pogoni, Regulacija elektromotornih pogona, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Univerziteta u Kragujevcu [5]), nego u okviru posebnih predmeta (na primer: Energetska efikasnost elektromotornih pogona, Univerzitet Trakija u Bugarskoj [6]), ili, pak, posebnih studijskih programa (na primer: na Tehničkom univerzitetu u Rigi u Letoniji/Latviji [7]). Kao primer sadržaja/strukture posebnog univerzitetskog kursa iz oblasti energetske efikasnosti elektromotornih pogona izdvojen je sadržaj kursa Energetska efikasnost elektromotornih pogona razvijenog prema potrebama industrije i prakse na Fakultetu tehnike i tehnologije Univerziteta Trakija u Staroj Zagori u Bugarskoj [6]. Kurs je organizovan na 8 nivoa prema složenosti:

▪ Osnovna pitanja/teme: Opravdanost primene energetski efikasnih elektromehaničkih sistema.

▪ Opis opreme za realizaciju kursa. ▪ Opis projekta: Karakteristike elektromotornih pogonskih sistema pojedinačnih

objekata – ventilatora, pumpi, kompresora itd. ▪ Blok dijagram sistema: Deskripcija sistema u celini i pojedinačnih elemenata. ▪ Ocena postojećih sistema:


249

o Određivanje gubitaka: Pregled i opis gubitaka pojedinačnih elemenata i sistema u celini.

o Određivanje potrebne snage: Odrеđivаnjе pоtrеbnog opterećenja, nеgаtivаn uticај prеdimenzionisanog motora, mоgućnоsti zа uštеdu еnеrgiјe.

o Određivanje radne tačke motora: Određivanje radne tačke, potrebne snage i efikasnosti sistema.

o Određivanje gubitaka asinhronog motora sa ekvivalentnom šemom: Izrаčunаvаnjе pаrаmеtаrа promene šeme kataloških podataka na natpisnoj pločici motora.

o Određivanje optimalne radne tačke stabilnog režima rada: Proučavanje i analiziranje važnih karakteristika asinhronog motora kao zadate vrednosti i potrebne snage.

o Direktno i indirektno određivanje maksimalnog stepena iskorišćenja motora: teorijska opravdanost za eksperimentalno i numeričko određivanje nazivnih i kritičnih parametara motora.

▪ Primena energetski efikasnih motora: o Specifičnosti projektovanja energetski efikasnih motora: Korišćenje

energetski efikasnih materijala, smanjenje gubitaka. o Klasifikacija motora: Uporedna analiza standarda energetski efikasnih

elektromotora. o Pokušaj snimanja karakteristika energetski efikasnih motora: praktičan

zadatak da se testiraju nazivne karakteristike motora. o Identifikacija potencijalne uštede delimično i potpuno opterećenih motora:

poređenje cene primene standardnih i energetski efikasnih elektromotora. o Mogućnosti optimizacije elektromehaničkog sistema: teorijska

opravdanost energetski efikasnog projektovanja. ▪ Efikasno korišćenje energije:

o Određivanje optimalnih varijanti za izbor i kontrolu sistema: Biranje metode upravljanja motora sa pogodnom/odgovarajućom brzinom.

o Rad sa sistemom sa frekventnim pretvaračem; određivanje optimalnih parametara frekventnog pretvarača: Određivanje i uspostavljanje parametara frekventnog pretvarača. Uporedna analiza direktnog na mrežu priključenog startovanja motora i startovanja pod kontrolom sa frekventnim pretvaračem.

▪ Analiza rezultata i zaključivanje: Analiza rezultata i procena mogućnosti za uštedu energije korišćenjem standardnih i energetski efikasnih motora. Mogućnosti unapređivanja postojećih elektromehaničkih sistema pomoću energetski efikasnih rešenja.

▪ O načinu realizacije ovog kursa detaljnije u radu Zlateva i dr. [6].

3. EVALUACIJA UNIVERZITETSKIH KURSEVA U OBLASTI EEEMP Dok je tradicionalni pristup evaluaciji visokoškolske nastave orijentisan sumativno, tj. fokusiran je na planiranje kurikuluma i ocenu efekata nastave i nastavni fidbek [8], dotle


250

zahtevi za povezivanjem obrazovanja inženjera sa profesionalnom sredinom i potrebama poslodavaca, zahteva sistematsku procesno usmerenu evaluaciju jer je tako omogućeno formativno delovanje i unapređivanje nastavnog procesa [8]. Uvažavajući dobre i loše strane studentske evaluacije univerzitetske nastave kao jedne od načina evaluacije [9, 10 i 11], u ovom su radu procene pojedinih predmeta od strane studenata prihvaćene kao jedna od mera kvaliteta predmeta koji treba da doprinesu njihovoj osposobljenosti da kao inženjeri elektrotehnike rade u okruženju koje stremi uspostavljanju sistema energetski efikasnih elektromotornih pogona. Kako se studenti na OAS i MAS Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo Fakulteta tehničkih nauka u Čačku [5] osposobljavaju za kompetentno delovanje u oblasti energetske efikasnosti elektromotornih pogona? I kako opažaju svoje obrazovanje za ovu oblast delovanja? Osnovni predmeti na modulu za Industrijsku elektroenergetiku su: Električne mašine, Elektromotorni pogoni i Regulacija elektromotornih pogona (Akreditacija 2014 [5]). Pored toga, pojedina znanja studenti stiču i u o okviru sledećih predmeta: Ispitivanje električnih mašina, Električna vuča i vozila, Praktikum iz Frekventnih pretvarača i servo kontrolera, Praktikum iz industrijske automatoke, Višemotorni električni pogoni. Studenti u toku studija i po završetku studija mogu da evaluiraju studijski program, strukturu i način realizacije predmeta, rad nastavnika i saradnika, nastavne materijale i korišćenu opremu u toku studija, kao i po završetku, s osnovnom formativnom namenom da se nastava unapredi. U studentskoj evaluaciji univerzitetske nastave koriste se opšte evaluativne procedure zajedničke za sve predmete, ali i posebne evaluativne procedure za pojedine predmete ili grupe predmeta, a u skladu sa specifičnim ciljevima. Radi evaluacije predmeta koji doprinose postizanju profesionalne kompetentnosti za delovanje u oblasti EEEMP u ovom istraživanju korišćeni su rezultati evaluacije nastave na osnovu studentskih procena kvaliteta nastave. Studenti FTN u Čačku vrednuju periodično nastavne predmete (program i nastavu), rad nastavnika i saradnika, nastavne materijale, funkcionalnost predmeta u sklopu njihovog ukupnog univerzitetskog obrazovanja i slično, što je deo procedura samovrednovanja koje sprovodi Komisija za samovrednovanje FTN. U toku školske 2015/2017. godine izvršeno je anketiranje studenata FTN o kvalitetu nastave. U sklopu ovog anketiranja studenti SP ERI su procenjivali i kvalitet predmeta osnovnih predmeta povezanih sa oblašću energetske efikasnosti elektromotornih pogona (Električne mašine, Elektromotorni pogoni, Regulacija elektromotornih pogona). U anketiranju su učestvovala 52 studenta modula SP ERI, modul Elektroenergetika. Anketiranje je sprovedeno na nastavi krajem semestra. Studenti su visoko ocenili programe predmeta koji su neposredno povezani sa oblašću EEEMP (M=4,51, na skali od 1 do 5), a u okviru toga su posebno visoko ocenili povezanost sa praksom.


251

Studenti na kraju studija su ocenili da su predmeti iz ove oblasti doprineli njihovoj profesionalnoj osposobljenosti generalno. Nije eksplicitno ispitivano kako procenjuju svoju osposobljenost za delovanje u oblasti EEEMP, ali se posredno zaključuje o doprinosima ocenjivanih predmeta budućoj profesionalnoj uspešnosti u oblasti EEEMP. 4. PEDAGOŠKE IMPLIKACIJE: UNAPREĐIVANJE UNIVERZITETSKOG OBRAZOVANJA U OBLASTI EEEMP Šta na osnovu opštih tendencija u univerzitetskom obrazovanju u oblasti EEEMP i posebnih procena treba ubuduće uraditi u okviru obrazovanja inženjera elektrotehnike? S obzirom da inženjer elektrotehnike može da bude projektant/konstruktor energetski efikasnih elektromotornih pogona/sistema, ali i korisnik [1], to njihovo inicijalno univerzitetsko obrazovanje u oblasti EEEMP treba da obuhvati ključne osnove za obe potencijalne profesionalne uloge. Kreiranje studijskih programa treba da bude zasnovano na sistemskoj analizi budućeg posla i tokova naučno-tehnološkog razvoja, ali da uvažava i studentsku percepciju kvaliteta nastave. Prema TNEP [4, 1], sadržaji programa obrazovanja inženjera u oblasti energetske efikasnosti mogu se grupisati u tri područja: (a) fundamentalne teorije i principi energetske efikasnosti; (b) informacije, znanja o energetskoj efikasnosti kao primenjenom konceptu (demonstriranje primene i delovanja principa i teorija i obrazlaganje zašto su ova znanja korisna u rešavanju problema energetske efikasnosti u inženjerstvu) i (c) primena principa, teorija i informacija u studijama slučaja i primerima iz prakse. Promene, odnosno inoviranje i razvoj univerzitetskog obrazovanja inženjera elektrotehnike za profesionalno delovanje u oblasti EEEMP odražavaju se i na osposobljavanje aktivnih inženjera u ovoj oblasti [1] – sadržaji obuka se aktualizuju i usklađuju sa novim saznanjima i standardima, obuke se realizuju novim nastavnim tehnologijama (e-kursevi i sl.), aktivnosti su fokurisane na rešavanje praktičnih problema, zasnivaju se na studijama slučaja itd. 5. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Osposobljavanje studenata elektrotehnike, posebno onih orijentisanih na rad u industriji u kojoj su elektromotorni pogoni i sistemi nosioci tehnoloških procesa, u toku inicijalnog univerzitetskog obrazovanja je veoma važno jer daje osnovu za fleksibilno ponašanje u budućem radnom okruženju. Međutim, bez obzira na značaj ovakvog osposobljavanja, postoje razlike od jedne do druge visokoškolske institucije. Evaluacijom visokoškolske nastave u ovoj oblasti doprinosi se prepoznavanju kvaliteta predmeta formativnih za rad inženjera u oblasti EEEMP, i planiranju unapređenja univerzitetskih kurseva. Predmeti koji doprinose spremnosti studenata za rad u ovoj oblasti, realizovani na Fakultetu tehničkih nauka, visoko su ocenjeni, posebno povezanost sa praksom, što daje osnova pretpostavkama da je i orijentacija studenata ka EEEMP dovoljno osnažena. Zahvalnost: Rad je razvijen u okviru projekta TR 33016, čiji je nosilac Fakultet tehničkih nauka u Čačku Univerziteta u Kragujevcu, a koji finansijski podržava MPNTR Republike Srbije.


252

LITERATURA Bjekić, M. & Bjekić, D. (2015). Electrical engineers' professional development in the field of energy efficiency of electrical drives, Proceeding of International scientific conference UNITECH 2015, (pp. ). Gabrovo, Bulgaria, Rosić, M. i Bjekić, M. (2010). Sadržaji iz oblasti električnih mašina i elektromotornih pogona na fakultetima u Srbiji i okruženje. U D. Golubović (ur.). Zbornik radova 3. Internacionalne konferencije „Tehnika i informatika u obrazovanju“ (str. 336-347). Čačak: Tehnički fakultet. Karady, G. G., Heydt, G. T., Michel, M., Crossley, P., Rudnick, H., & Iwamoto, S. (1999). Review of Electric Power Engineering Education Worldwide. In Power Engineering Society Summer Meeting, IEEE (pp. 905-916). Preuzeto septembra 2017. Sa http://hrudnick.sitios.ing.uc.cl/paperspdf/educationIEEE.pdf TNEP, What is the State of Education for Energy Efficiency in Australian Engineering Education? The Natural Edge Project, Australia, preuzeto 11. septembra 2015. http://www.naturaledgeproject.net/EnergyErrifiencySurvew.aspx SP OAS Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 2014, dostupno na http://ftn.kg.ac.rs/studije/program/OAS_ERI Zlatev, Z. D., Dimitrova, A., Pehlinova, T., & Duchev, P. (2016). Energy efficiency of electric drive systems and its application in education, ARTEE – Applied Researches in Technics, Technologies and Education, 4(1), 21-28. doi: 10.15547/artte.2016.01.004 Čaiko, J., Kuņicina, N., & Ribickis, L. (2010). Modern Forms of Electrical Engineers Education and Training in Energy Saving”. In: Proceedings of the International Conference on Engineering Education: New Challenges of Engineering Education and Research in the 21st Century, Pécs: Budapest University. Bjekić, D., Bjekić, M., Rosić, M. i Božić, M. (2011). Evaluacija inovacija u univerzitetskoj nastavi tehnike: primer nastave električnih mašina i pogona, Pedagogija, LXVI(4), 620-632. McKeachie, W. J. (1997). Student ratings: The validity of use. American Psychologist, 52, 1218-1225. doi:10.1037/0003-066X.52.11.1218 Marsh, H. W. (1987). Students evaluation of university teaching: Research finding, methodological issues, and direstions for future research. International Journal of Educational Research, 11(3), 253-388. https://doi.org/10.1016/0883-0355(87)90001-2 Kuzmanovic. M., Savic, G., Popovic, M. & Martic, M. (2012). A New Approach to Evaluation of University Teaching Considering Heterogeneity of Students' Preferences, Procedia – Social and Behavioral Sciences, 64(November 2012), 402-401. https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2012.11.047

http://hrudnick.sitios.ing.uc.cl/paperspdf/educationIEEE.pdf

http://www.naturaledgeproject.net/EnergyErrifiencySurvew.aspx

http://ftn.kg.ac.rs/studije/program/OAS_ERI

https://doi.org/10.1016/0883-0355(87)90001-2

https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2012.11.047




253

RPPO17


373.3/.4:[371.64/.69:791

KAKO NAPRAVITI OBRAZOVNI FILM U UČIONICI

HOW TO MAKE AN EDUCATIONAL FILM IN CLASSROOM

Bojana Marinković1, Goranka Marković2, Danilo Spasojević3

OŠ ,,Živan Maričić'' Žiča, Republika Srbija [email protected], [email protected],

[email protected], www.oszivanmaricic.edu.rs Rezime: Cilj ovog rada je predstavljanje načina na koji koristimo informaciono-komunikacione tehnologije u radu sa našim učenicima. Pokušali smo da pokažemo specifičnost odnosa obrazovanja prema informaciono-komunikacionim tehnologijama kroz praktičnu primenu na času, tokom opštih i posebnih oblika nastave. Smatramo da je potrebno još mnogo istraživačkog i teorijskog rada kako bismo saznali kako IKT utiče na proces učenja. U ovom radu prenosimo deo našeg ličnog i praktičnog iskustva kako smo planski iskoristili uticaj IKT u procesu učenja i na taj način podigli kvalitet nastave i pojačali vidljivost naše škole u lokalnoj i široj društvenoj sredini. U radu su pregledno dati opisi aktivnosti sprovedenih tokom snimanja obrazovnih filmova, kao i rezultati koje smo postigli na takmičenjima i smotrama filmskog stvaralaštva u našoj zemlji i regionu. Ključne reči: obrazovni film, informaciono-komunikacione tehnologije, savremena nastava, stvaralaštvo u nastavi Abstract: The aim of this work is to present how we use ICT in the work with our students. We have tried to show the specific relationship between education and ICT through practical examples in class, in the general and specific types of teaching. We believe that we need more research and theoretical work in order to learn how ICT affects the learning process. In this work, we convey a part of our personal and practical experience how we planned and used the influence of ICT in the learning process and thus raised the quality of teaching and enhanced the visibility of our school in the local and wider social environment. The descriptions of activities conducted during shooting the educational films, as well as the results we have achieved in competitions and festivals of filmmaking in our country and the region, are transparently presented in this work. 1. UVOD Savremena nastava podrazumeva primenu modernih nastavnih sredstava, metoda i oblika rada, sa ciljem što veće efektivnosti, usvojenosti znanja i pobuđivanja audiovizuelne




http://www.oszivanmaricic.edu.rs/


254

percepcije učenika. Film se kao moderno nastavno sredstvo svakako izdvaja i ima vodeću ulogu, jer predstavlja idealan način za aktivno uključivanje učenika u nastavni proces i razvoj partnerskog odnosa između učenika i nastavnika. U nastavi je potrebno planski koristiti već napravljene filmove koji odgovaraju planiranim temamama, koje se obrađuju na časovima, a pravi je izazov tokom nastave napraviti film koji će svojom strukturom i obrazovnim sadržajima ponuditi mogućnost dalje primene u nastavnom procesu. Smatramo da je došlo vreme da se aktivnosti nastale u školi tokom redovne nastave trajno zabeleže putem video-zapisa i kao takve ponude na korišćenje kolegama i učenicima. U nastavku ovog rada izložićemo naše praktično iskustvo koje se odnosi na stvaranje obrazovnih filmova u učionici, tokom redovne nastave, kao i na obrazovne emisije serijala ,,Pod otvorenim nebom’’, koje smo snimili u saradnji sa lokalnom zajednicom i RTS-om, prilikom izvođenja radionica ambijentalne nastave. 2. DIGITALNI FILM

Prema pojmovnom određenju, film je engleska reč sa značenjem kožica, opna, savitljiva traka sa premazom osetljivim na svetlost, koja se koristi za snimanje određenih aktivnosti i okoline, prema prethodno utvrđenom planu- scenariju. Zahvaljujući stalnom usavršavanju tehnike i tehnologije, danas je moguće snimiti film upotrebom osnovne tehnike – mobilnog telefona ili kamere. Zbog dostupnosti i velike baze gotovih digitalnih filmova, u nastavi se sve češće koriste video-zapisi vezani za temu koja se obrađuje na času. Film se može primeniti u bilo kom delu časa, uvodnom, centralnom ili završnom, s tim da se valja voditi metodičkim preporukama o dužini njegovog trajanja, u zavisnosti od toga u kom periodu časa želimo da ga prikažemo.

3. PRIMENA FILMA U NASTAVNOM PROCESU

Upotrebom filma u nastavi utičemo na veoma važne aspekte koji utiču na dinamičnost nastavnog časa, pojačanu motivaciju i samostalno učešće učenika i utičemo na bolju povezanost nastavnog gradiva između više predmeta. Jedan od najvažnijih pozitivnih aspekata koje smo kao praktičari uočili u primeni filma je usvajanje trajnih znanja i mogućnost da učenici ta znanja primene u novim situacijama.

Pri upotrebi filma u nastavnom procesu definisani su sledeći ciljevi (Zorica Raković, On line učionica blog, postavljeno 10. novembra 2013.): - Povećanje motivacije učenika za učenje i razvijanje interesovanja za nastavu

prikazivanjem filmova prilagođenih temi časa, predznanju, interesovanjima i uzrastu učenika. Prikazivanjem digitalnog multimedijalnog filma istovremeno se omogućava lako usvajanje izloženih teza za učenike sa različitim stilovima učenja.

- Podsticanje učenika da uočava, zapaža, razume, uočava odnose i situacije koje je video reprodukovane na filmu (prepoznavanje i analiza situacije)


255

- Podsticanje učenika da usvoji i koristi podatke i principe koji su mu izloženi. Povezivanje nastavnih tema sa realnim situacijama prikazivanjem pažljivo odabranih filmova (kontekstualizacija znanja).

- Podsticanje učenika da vrednuju, kritikuju i iznesu svoj sud o onome što vide na filmu (formiranje sopstvenog mišljenja, argumentacija i diskusija).

- Razvijanje mašte i interesovanja kod učenika, učenik se podstiče ga da procenjuje, klasifikuje, predviđa i pretpostavlja (razvijanje kritičkog i apstraktnog mišljenja).

- Osposobljavanje učenika da reformuliše, rezimira i sintetizuje saznanja dobijena gledanjem filma. Osposobljavanje učenika da samostalno gradi i primeni svoja znanja na osnovu filma, kroz različite samostalne filmske projekte.

Primenom filma u nastavi obezbeđuje se aktivno učešće svih učesnika u nastavnom procesu. Učenici rado diskutuju o gledanom sadržaju, razmenjuju utiske, izražavaju sa lakoćom svoje mišljenje o obrađenoj temi. Daju predloge, što značajno utiče na dinamičnost realizacije časa. Zapazili smo da naši učenici sa lakoćom usvajaju znanja o tehničkoj obradi zabeleženog video sadržaja, jer rastu u eri savremenih komunikacionih tehnologija. Smatramo da je ovo potencijal na koji svakako treba da računamo u našem budućem radu. 4. KAKO NASTAJE FILM U NASTAVI

Škola u kojoj radimo opremljena je savremenim audio vizuelnim sredstvima. Gotovo svaka učionica opremljena je interaktivnim tablama i pratećom opremom. Posedujemo i digitalni kabinet, kameru, jedinice za rasvetu, snimače zvuka. Ambijent u kome se nalazi naša škola je veoma bitan resurs, na koji računamo kada planiramo snimanje određenog filma. Geografski položaj, blizina očuvane, gotovo netaknute prirode, znameniti kulturni i verski objekti, kao i naš grad Kraljevo predstavljaju nam stalan izvor inspiracije i nude bogat izbor po pitanju biranja same teme obrazovnog filma.

4.1 PLANIRANJE I ODABIR TEME

Godišnjim planiranjem na početku školske godine izdvajamo teme koje bi učenicima bile bliske i korisne i koje bi u njima pobudile interesovanje za ovaj vid aktivnosti. Korelacijski usklađujemo sadržaje i u predmetnoj i u razrednoj nastavi i na taj način okvirno planiramo aktivnosti koje ćemo sprovoditi. Polazna osnova može biti i obeležavanje određenog jubileja, znamenitog događaja ili tema iz gradiva koja je učenicima posebno zanimljiva.

Prilikom planiranja vodimo se godišnjim kalendarom takmičenja i smotri Ministarstva prosvete, a pratimo i ostale smotre školskog filmskog stvaralaštva u regionu.

4.2 PISANJE SCENARIJA I REALIZACIJA

Tokom pisanja scenarija i plana snimanja oslanjamo se na ideje učenika. Time obezbeđujemo aktivan doprinos u radu. Učenici se stavljaju u ulogu stvaralaca, čime se znatno utiče na snaženje njihovog samopouzdanja, aktivnosti, inventivnosti.


256

Vešto izbegavamo deljenje uloga, jer smo uočili da se u grupi samoprepoznaju i sami najbolje podele, prema ličnim afinitetima i interesovanjima.

Scenario je uvek okviran. Tokom samog snimanja dolazi do novih ideja, izmena, prilagođavanja, uključivanja novih učesnika. Ideja se razvija uporedo sa radom i to je značajan faktor koji utiče na konačan rezultat uspešnosti pokrenute aktivnosti. Period snimanja scena planira se shodno vremenu i mestu realizacije. Potrebno je prethodno pripremiti prostor za snimanje, utvrditi nivo osvetljenosti i adekvatnu razdaljinu za smeštaj tehnike. Ako je lokalitet za snimanje van škole, pribavljamo pismenu saglasnost za posetu lokaliteta, kao i saglasnost roditelja. Zbog tehničkih osobenosti, snimanje scena završavamo u toku jednog do dva nastavna dana. Nasnimljeni materijal montiramo u saradnji sa kolegama i učenicima u programu ,,Mowie maker’’, a zahtevnije filmove koji će biti opisani u narednom delu rada montiramo u saradnji sa profesionalnim montažerima i roditeljima učenika. Programi za obradu video sadržaja koje koristimo su Adobe Premiere Pro, Adobe After Effects, Finall Cut, illustrator, Flash, te program Maya za 3D animacije i ostale napredne potrebe.

5. OBRAZOVNE EMISIJE I FILMOVI U PRODUKCIJI OŠ ,,ŽIVAN MARIČIĆ’’ IZ ŽIČE

Samostalna filmska produkcija u našoj školi počela je da se razvija posetom redakcije Školskog programa RTS u oktobru 2012. godine. Tom prilikom učenici i nastavnici naše škole učestvovali su u snimanju dve obrazovne emisije serijala ,,Pod otvorenim nebom’’.

5.1. EPIZODA ,,PUTEVIMA SVETOG SAVE’’ vodi gledaoce kroz živopisni krajolik oko Kraljeva, preko planine Goč. Učenici mlađih razreda bili su vodiči i mali istraživači, predstavljajući prirodne i kulturne znamenitosti naše okoline. U emisiji su prikazane radionice ambijentalne nastave realizovane u saradnji sa predavačima Šumarskog fakulteta iz Beograda, kao i poseta tradicionalnom seoskom imanju, vodenici i pekari.

5.2. EPIZODA ,,MANASTIR ŽIČA I KRALJEVSKI grad’’ ima veliki obrazovni potencijal upravo zbog ozbiljnosti teme koju smo u njoj predstavili. Emisija je snimana na kulturnim i istorijskim lokalitetima u Kraljevu i bližoj okolini. Posetili smo Narodni muzej, značajnije zadužbine i upoznali gledaoce sa urbanističkim uređenjem grada. Od monahinja i sveštenstva manastira Žiče dobili smo ekskluzivno pravo da provedemo sa učenicima i snimateljskom ekipom jedan deo radnog dana unutar manastirskih prostorija. Učenici su posetili ikonopisačku i krojačku radionicu, učestvovali u pravljenju obroka u manastirskoj kuhinji i upoznali istorijat našeg osmovekovnog manastira. Ovom obrazovnom emisijom uspeli smo da upoznamo širu društvenu javnost sa znamenitostima našeg mesta i škole, kao i da mlađoj publici demistifikujemo monaški način života.

Epizode se prikazuju u okviru Školskog programa RTS-a već nekoliko godina.


257

Slika 1. Obrazovne emisije serijala ,,Pod otvorenim nebom’’

5.3. OBRAZOVNI FILM ,,ŽIČKI PODVIŽNICI’’ nastao je u saradnji sa kolegama iz Kraljevačkog društva učitelja, a predstavlja 22-minutni film čiji sadržaj je usko vezan za rođenje i život Svetog Save, prema prepevu Žitija Svetog Save, Vladike Nikolaja Velimirovića. Scenario je rađen u saradnji sa kolegama, roditeljima, ali i učenicima koji su svoje ideje utkali u priču o značaju Svetosavlja za buduća pokolenja. Film je snimljen u porti manastira Žiče.

5.4. VIDEO KLIP ,,NAŠA ŽIČA’’

Ovaj trominutni video-klip nastao je za potrebe festivala kratkih video-filmova i naš je najnagrađeniji film. Na Međunarodnoj smotri scenskog stvaralaštva u Leskovcu 2014. godine proglašen je za najbolji film, a na konkursu Društva za akademski razvoj iz Beograda osvojili smo prvu nagradu publike i poneli laskavo priznanje ,,Vitez od kulture za 2015. godinu’’.

Slika 2. Film ,,Naša Žiča’’ Slika 3. Film ,,Milenijumska generacija’’

5.5. IGRANO-DOKUMENTARNI FILM ,,MILENIJUMSKA GENERACIJA’’ Želeći da podsetimo na značaj filma kao pojave, ali i da naglasimo da pripadamo narodu koji daje vrhunska ostvarenja u ovoj oblasti, pre svega preko izuzetnih režisera i


258

nezaboravnih glumaca, mi smo pokušali da napravimo još jedan kamenčić u tom velikom mozaiku kinematografije. Učenici osmog razreda sa svojim nastavnikom srpskog jezika Danilom Spasojevićem osmislili su i realizovali igrano – dokumentarni film, kojim su želeli da pokažu deo svoje kreativnosti i ostave nešto što traje u vremenu. Naziv filma je ,,Milenijumska generacija’’ i u njemu je glavni junak cela generacija mladih ljudi rođena 2000. godine, na prelazu dva milenijuma. Đaci su pokazali da se odlično snalaze u ulozi naratora, glumaca, klapera, scenografa i pomoćnika snimatelja. Prepuna sala bioskopa ,,Kvart’’ predstavljala je sjajan ambijent za premijeru; zadovoljna lica, uzvici, aplauzi i osmesi pratili su replike koje su stizale sa velikog platna. Položili smo ispit, uradili smo nešto značajno, dotakli smo magiju pokretnih slika i upisali se u svet filmskog stvaralaštva.

Slika 4 i 5. Kadrovi sa snimanja filma ,,Milenijumska generacija’’

5.6. PROMOTIVNI LIP DUB FILM

Nova kategorija filma u kojoj smo se oprobali jeste reklamni ,,LIP DUB’’ film koji se snima gotovo u jednom kadru. Predstavlja kratak video-zapis sa veselom muzikom u pozadini. Radnja filma provodi gledaoce kroz školski ambijent i oslikava radnu atmosferu i unutrašnji izgled škole. Film je prikazan na Međunarodnom festivalu edukativnih filmova ,,KREF’’ i kao finalist pohvaljen za izuzetno ostvarenje.

5.7. OBRAZOVNI FILM ,,HLEB’’ nastao je tokom integrisanog dana tokom kog smo, na osnovu planiranih sadržaja iz četiri nastavna predmeta, prikazali i mnogo toga naučili o načinima gajenja žitnih kultura, procesu pravljenja hleba i simbolu hleba u našoj narodnoj i umetničkoj književnosti. Tokom ovog tematskog dana učenici su naučili kako se pravi hleb, od kojih sastojaka, ali i kako su se u davnim vremenima deca sladila raznim domaćim specijalitetima koje su kombinovali sa hlebom. Posebnost Osnovne škole ,,Živan Maričić’’ u Žiči ogleda se u tome što se nalazi pod samim krilom svetog nemanjićkog manastira, ali i u tome što nastavni kadar i učenici predano neguju tradiciju i običaje srpskog naroda, čuvajući tako od zaborava sve ono vredno što smo nasledili od slavnih predaka. Ovim obrazovnim filmom predstavili smo se na Međunarodnom festivalu kreativnog i edukativnog filma ,,KREF’’ i osvojili prvu nagradu na republičkom nivou i drugu nagradu na međunarodnom nivou takmičenja, u kategoriji edukativnih filmova.


259

Slika 6 i 7. Kadrovi sa snimanja filma ,,Hleb’’

6. NAŠE NAGRADE

Slika 8. Nagrade sa republičkih I međunarodnih smotri stvaralaštva ZAKLJUČAK Sagledavajući sveukupno iskustvo korišćenja IKT u nastavi, ne postavlja se pitanje treba li koristiti nove tehnologije u nastavi, već utvrditi kada, zašto i na koji način ih upotrebljavati. Da bismo uspešno i produktivno koristili IKT resurse u nastavnoj praksi, nužno je da kao metodičari dobro razumemo i poznajemo proces učenja i nastave. IKT jeste plasirana u naše škole i učionice, ali mi kao praktičari treba da se bavimo time kako informaciono komunikacione tehnologije mogu unaprediti proces učenja i podići nivo uspešnosti izvođenja nastave i usvajanja trajnih znanja kod naših učenika. Potrebna nam


260

je kontinuirana obuka u radu na novim programima, ali je još korisnija razmena iskustava i prezentovanje našeg rada kroz primere dobre nastavničke prakse. ,,Obrazovanje ne bi trebalo da bude samo kupac ili razboriti korisnik brojnih IKT mogućnosti’’ (Pešikan, Nastava i vaspitanje br.1/2016). Proces nastave i učenja mora se pažljivo i osmišljeno modelovati da bi se budući i sadašnji građani spremali za ,,eksploziju nezamislivih novih aplikacija’’(Reding 2008) i život i rad u okruženju u kojem tehnologija konstantno napreduje. U ovom radu smo pokušali da objasnimo specifičnosti i načine na koje mi koristimo IKT u našim učionicama. Spojili smo nastavničku inventivnost i kreativnost i uz pomoć savremenih tehnologija učinili nastavu savremenijom i boljom. Ono što smatramo najvažnijim jeste da smo učenika stavili u centralni položaj u nastavnom procesu i dali mu mogućnost da sam kreira i realizuje sopstvenu ideju. LITERATURA [1] Raković Zorica, On line učionica blog, postavljeno 10. novembra 2013.

[2] Pešikan Ana, Najčešće zablude o IKT tehnologijama. Nastava i vaspitanje, god. LXV 1/2016, str 31-46. [3] Reding V. (2008) Digital Europe: The internet mega- trends that will shape Tomorrow’s Europe. Speech at the European internet Foundation Special event: A Viev of the Digital World in 2025. http//www.cros-portal.eu/sites/default/files/08 SPEECH-Digital%20Europe.pdf [4] Kundačina M, Banđur V. (2007): ,,Akademsko pisanje’’. Učiteljski fakultet Užice, str. 184-193. [5] Hleb https://youtu.be/7bo8OJU_PpU [6] Lip dub https://youtu.be/IhFgPkH8SA8 [7] Naša Žiča https://youtu.be/3ehaA_6FN5U [8] Milenijumska generacija https://youtu.be/1YpSVSCr7R8 [9] Pod otvorenim nebom Kraljevo Žiča https://youtu.be/apxfNuStIXQ [10] Pod otvorenim nebom Goč https://youtu.be/F6beqiM55ZI

https://youtu.be/7bo8OJU_PpU

https://youtu.be/IhFgPkH8SA8




261

RPPO17

UDK: 004.5:658.6/.9 Stručni rad

KORISNIČKO ISKUSTVO U RAZVOJU SOFTVERA

USER EXPERIENCE IN SOFTWARE DEVELOPMENT

Bogdan Mirković1 1Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet

[email protected] Apstrakt: UX trenutno predstavlja za softverske razvojne timove jednu od kritičnih komponenti gotovog softverskog proizvoda a nerijetko i jedan od instrumenata za postizanje uspješnosti softvera. Bez obzira na tehnologiju koja stoji iza softvera, ona često postaje besmislena ako korisnici ne mogu intuitivno i lako upravljati sistemom. UX dizajn značajno smanjuje kvantitet obuke potrebne za eksploataciju softvera i vrijeme podrške, osiguravajući da kompanije i pojedinci koji koriste softver posluju efikasnije. Pošto sve više kompanija postaje zavisno od svoje tehnologije za svakodnevne operativne zadatke, kompanije takođe ističu veći naglasak na jednostavnoj upotrebi. Kompanije koje se bave razvojem i plasiranjem novih proizvoda na razne vrste tržišta uveliko koriste prednosti koje im omogućavaju istraživanja u oblasti UX te prepoznaju potencijal UX za ubrzani povrat investicija koje su uložene na razvoj, proizvodnju i eksploataciju proizvoda koje plasiraju na tržište ne potcjenjujući sposobnost UX i njegov uticaj na kupce.U radu su date osnovne karakteristike i komponente korisničkog iskustva te njegov odnos sa agilnim razvojem softvera. Ključne reči: Korisničko iskustvo, agilni razvoj softvera, razvojne filozofije. Abstract: User experience (UX) is currently one of the critical components of the finished software product for software development teams, and often one of the tools for achieving software performance. Regardless of the technology behind the software, it often becomes meaningless if users can not intuitively and easily manage the system. Development software based on UX design significantly reduces the amount of training required for software exploitation and support time, ensuring that companies and individuals using the software operate more efficiently. As more and more companies become dependent on their technology for day-to-day operational tasks, companies also emphasize greater emphasis on ease of use. Companies that are involved in the development and placement of new products in various types of markets greatly take advantage of the UX research and recognize the potential of UX to accelerate the return of investments that have been invested in the development, production and exploitation of products that are marketed without undermining the ability of UX and its impact on customers. In the paper are presented the basic characteristics and components of user experience and its relationship with agile software development. Key words: User experience, Agile softwer development, development philosophies.


262

1. UVOD Korisničko iskustvo, poznato još i pod engleskim nazivom User experience (UX) podrazumijeva i uključuje ponašanja, stavove i emocije koje korisnik doživljava prilikom upotrebe određenog proizvoda, sistema ili usluge. Korisničko iskustvo dodatno uključuje proučavanje praktičnih, iskustvenih, afektivnih, smislenih i vrijednih aspekata u odnosu čovjek-računar. U dodatnom značenju, korisničko iskustvo uključuje i doživljavanje - percepciju aspekata sistema kao što su korisnost, učinkovitost i jedostavnost upotrebe. Po svojoj prirodi UX se može okarakterisati i kao subjektivno u svojoj prirodi s obzirom da ga određuju lični doživljaji pojedinca i njegovog odnosa prema proizvodu, sistemu ili usluzi. Korisničko iskustvo je izuzetno dinamično i interdisciplinarno područje rada koje je u stalnoj promjeni s obzirom da se mijenjaju načini i tipovi pojedinih rješenja, usluga i sistema. Međunarodni standard "ergonomije međudjelovanja čovjeka i sistema" [1], definiše korisničko iskustvo kao "doživljaje i odgovore koji su nastali kao posljedica korištenja određenog proizvoda ili usluge ili kao posljedica očekivanog doživljaja upotrebe proizvoda, sistema ili usluge". Sudeći prema navedenoj definiciji - korisničko iskustvo uključuje sve korisnikove emocije, uvjerenja, preference, doživljaje, fizičke i psihološke odgovore, ponašanja i dostignuća koja se događaju prije, tokom i nakon upotrebe. Dodatno, ISO navodi i tri ključna sastojka koja oblikuju korisničko iskustvo: sistem, korisnik i kontekst upotrebe. Kompanija Microsoft definiše UX [2], vezano za sam pojam UX i računarske uređaje, da je UX aktivnost susreta korisnika računara sa audiotornim i vizuelnim prikazom kolekcije računarskih programa gdje se posebno naglašava da ovo uključuje samo ono što korisnik primi k znanju a ne sve ono što je predstavljeno na aplikacijama. Osnovne karakteristike korisničkog iskustva se u modernom svijetu stalno mijenjaju i razvijaju i sve su više zasnovane na postojanju velikog broja razvijenih softverskih aplikacija koje su razvijene na različitim platformama a koje, u suštini, omogućavaju korisnicima slične komponente i mogućnosti same aplikacije prezentovane na različite načine. Zbog toga, UX trenutno predstavlja za softverske razvojne timove jednu od kritičnih komponenti gotovog softverskog proizvoda a nerijetko i jedan od instrumenata za postizanje uspješnosti softvera. Korisničko iskustvo interaktivnih proizvoda, web-stranica ili aplikacija se danas mjeri i opisuje nizom metoda, uključujući upitnike, fokus-grupe, testiranja iskoristivosti (usability testing) i drugih. Pojam "dizajn korisničkih iskustava" (User experience design) danas podrazumijeva planiranje, stvaranje i distribuciju rješenja. Pojedine sastavnice dizajna korisničkih iskustava se mogu sažeti u nekoliko temeljnih sastavnica: Informaciona arhitektura- IA, interakcijski dizajn – IxD, dizajn korisničkog interfejsa – UI, vizuelni dizajn, iskoristivost (usability), sadržaj, računarsko programiranje. Korisničko iskustvo u današnje vrijeme informacione revolucije ima vrlo velik uticaj prilikom razvoja i izgradnje web-stranica, mobilnih i web aplikacija, rješenja utemeljenih na upotrebi "oblaka" (cloud).


263

2. KOMPONENTE I OČEKIVANE KORISTI Korisničko iskustvo postaje dominantna sila u razvoju softvera. Bez obzira na tehnologiju koja stoji iza softvera, ona često postaje besmislena ako korisnici ne mogu intuitivno i lako upravljati sistemom. U prošlosti su mnoga softverska rješenja bila prilično nejasna za običnog korisnika i zahtijevala dugotrajnu obuku korisnika da bi mogli biti softveri upotrebljeni te postignuta puna njihova korisnost. Danas je cilj često da korisnici budu u stanju da pokrenu i uspješno koriste aplikativni softver sa malom ili nikakvom obukom [3]. UX dizajn značajno smanjuje kvantitet obuke potrebne za eksploataciju softvera i vrijeme podrške, osiguravajući da kompanije i pojedinci koji koriste softver posluju efikasnije. Pošto sve više kompanija postaje zavisno od svoje tehnologije za svakodnevne operativne zadatke, kompanije takođe ističu veći naglasak na jednostavnoj upotrebi. Moderni vlasnici biznisa shvataju da će čista i jednostavna platforma konačno se moći pretvoriti u pogodnosti za njihovu upotrebu. Korisnici su se navikli na jednostavne usluge i vjerovatno neće usvojiti uslugu koja ih previše izaziva ili za koju je potrebno previše vremena da bi se aktivirala. Zbog toga je UX dizajn postao neophodan za uspjeh mnogih platformi. Na kraju, na praktičnijem nivou, što je bolje iskustvo korisnika, to je manje podrška koju kompanija mora da ponudi za svoj proizvod što i njoj sa krajnjeg stanovišta smanjuje naknadne troškove podrške korisnicima. Iako "korisničko iskustvo" na prvi pogled može izgledati kao vrlo lična stvar, osobe koje se profesionalno bave ovim segmentom pristupaju korisničkom iskustvu strateški. To se može uraditi kroz tri koraka: otkrivanje, dizajn i razvoj:

- Otkrivanje: na početku projekta, UX dizajner će morati da odredi potrebe korisnika. Ovo se često uspostavlja putem "korisničke priče" - objašnjavajući šta korisnik treba sa platforme i koji je krajnji cilj za korisnika. Korisničke priče su veoma važne jer omogućavaju dizajneru da se direktno poveže sa potrebama korisnika i da vidi stvari iz perspektive korisnika.

- Dizajn: U ovoj fazi projekta, dizajner UX će tražiti da olakša potrebe korisnika na najjednostavniji način. Cilj savremenog UX dizajna je da predvidi potrebe korisnika i da ih upozna na jednostavan, direktan način

- Razvoj: Konačno, dizajner UX će razviti svoj dizajn i počeće da ga testira, rafinirajući ga na osnovu povratnih informacija od samih korisnika. Ovaj dio je kritičan: UX dizajner ne može jednostavno pretpostaviti da su postigli dobro korisničko iskustvo bez procesa testiranja, čak i ako se čini da su to korisnici željeli.

Kompanije koje se bave razvojem i plasiranjem novih proizvoda na razne vrste tržišta uveliko koriste prednosti koje im omogućavaju istraživanja u oblasti UX te prepoznaju potencijal UX za ubrzani povrat investicija koje su uložene na razvoj, proizvodnju i eksploataciju proizvoda koje plasiraju na tržište ne potcjenjujući sposobnost UX i njegov uticaj na kupce (potrošače, korisnike usluga). Korištenje rezultata UX dizajna prilikom


264

razvoja i implementacije programske podrške može poboljšati upotrebljivost što je ključni faktor u dobijanju novih, ali i zadržavanju postojećih zadovoljnih korisnika. Pravilan dizajn programske podrške korištenjem UX dizajna može pomoći kompanijama da izbjegnu sljedeće greške koje smanjuju upotrebljivost njihove programske podrške [4]:

- Fokusiranje na izgled aplikacije u odnosu na funkcionalnost: estetski prijatan izgled programske podrške (aplikacije) je dobra stvar ali funkcionalna programska podrška je neophodnost. Korisnici aplikacija će koristiti aplikaciju koja je jednostavna ali i upotrebljiva. Nasuprot tome, korisnici će izbjegavati korištenje aplikacije koja je estetski privlačna ali neupotrebljiva za obavljanje onih poslova za koje je namijenjena.

- Nedovoljno razmatranje čitljivosti aplikacije: korisnici koriste i čitaju aplikacije na određeni način u određenom obliku – neusaglašenost tog šablona sa korisničkim interfejsom smanjuje upotrebljivost aplikacije. Izbor fonta takođu utiče na čitljivost kao i postavljanje i vidljivost eventualnih linkova i pokretanja drugih opcija i gramatička ispravnosti tekstualnih podataka prikazanih na interfejsu.

- Zbunjujući raspored ili linkovi (poveznice): dobro osmišljena aplikacija omogućava kretanje korisnika kroz aplikaciju ili na druge, povezane, dijelove programske podrške (druge opcije i aplikacije, linkove) na odgavarajuća mjesta koja su potrebna za izvršavanje povezanih akcija sa dijelom aplikacije gdje se trenutno korisnici nalaze. Imajući previše opcija na prikazanom dijelu aplikacije za korisnika može biti previše zbunjujuće. Nagomilavanje mogućih opcija koje se mogu pokrenuti sa jedne korisničke forme ili postavljanje velikog broja linkova na jednoj formi može dovesti do smanjenje efektivnosti rada na aplikaciji i konfuznog rada korisnika što u krajnjoj mjeri umanjuje upotrebljivost aplikacije.

- Sporost rada aplikacije: sporo učitavanje aplikacija i pokrenutih opcija (posebno web aplikacija i prezentacija) zbog velike količine podataka koji se učitavaju i komunikacionim kanalima prenose do strane korisnika prilikom pokretanja aplikacija ili određenih opcija u njima usporiće rad korisnika te i njegovu efektivnost pri radu. Ovo može rezultirati prekidom korištenja aplikacija od strane korisnika i prelazak na slične aplikacije (ili web prezentacije) koje omogućavaju brži rad.

- Postavljanje dodatnih obavještenja na nepogodna mjesta ili u nepogodnim vremenskim okvirima: postavljanje dodatnih obavještenja o funkcionalnima aplikacije ili postavljanje oglasa (prvenstveno u web orjentisanim tehnologijama) ima svoje razloge ali se njima mora pravilno upravljati. Stalnim pojavljivanjem skočnih prozora (pop-up ads) i njihovim čestim pojavljivanjima može doći do odvraćanja korisnika od ključnih informacija prikazanih na korisničkom interfejsu ili od bitnih mogućnosti drugih funkcionalnosti aplikacije (pokretanje opcija ili linkova).

- Pokretanje nestabilne programske podrške: korisnici žele da rade na aplikacijama i web prezentacijama kojima mogu vjerovati da funkcionišu ispravno u svakom vremenskom periodu. Veliki broj grešaka prilikom rada, nemogućnost pokretanja i druge slične greške će umanjiti povjerenje korisnika i


265

povećaće mogućnost prekida rada u programskom okruženju te prelazak na druge programske platforme.

- Nepostojanje potpune podrške za različite platforme i internet preglednike: korisnici imaju veliki broj platformi na raspolaganju, kako operativnih sistema tako i internet preglednika (browser). Aplikacija ili web stranica koja ne radi dobro na onoj platoformi ili na internet pregledniku koju korisnik ima na raspolaganju automatski će ih isključiti i spiječiti da postanu novi korisnik.

3. KORISNIČKO ISKUSTVO I AGILNI RAZVOJ Da bi se suočila sa izazovima sa kojima se često susreću programeri, inicijalna grupa od 17 metodologa je u februaru 2001.godine formirala Agile Software Development Alliance koja se često naziva i Agile Alliance [5]. Zanimljiva stvar ove inicijalne grupe je što su svi došli iz različitih sredina ali su uspjeli da dođu do dogovora po pitanjima oko kojih se metodolozi obično ne slažu. Ova grupa definisala je manifest [6] u kome su definisali 4 vrijednosti i 12 načela za podsticanje boljeg načina razvoja softvera to jest, definisali su kriterijume kao osnovu za uspješan agilni razvoj softvera. Velika većina timova koji rade na projektima zasnovanim na agilnom pristupu imaju manje od deset ljudi koji se nalaze na jednom mjestu, koji imaju direktan pristup zainteresovanim stranama, koji imaju pristup inkluzivnim alatima za modelovanje, kao što su bijele table i ploče, imaju vlastite razvojne mašine i imaju pristup razvojnim alatima koje zahtijevaju, uključujući alate za testiranje. Međutim, sve češći slučaj je da razvojni timovi imaju veći broj ljudi uključenih u sam proces razvoja softvera (čak i po nekoliko stotina članova) koji su raspoređeni na širem geografskom prostoru a čest je slučaj da članovi timova nemaju direktan pristup zainteresovanim stranama što predstavlja jedan od osnovnih nedostataka agilnog razvoja softvera [7]. Prvenstveno zbog nemogućnosti razvojnim timova da pristupe zainteresovanim strana, korisničko iskusvo, prvenstveno oslanjajući se na korisnički-orjentisan dizajn (UCD) i njegov pristup, ima mogućnosti da upotpuni određene nedostake agilnog razvoja. Postoji nekoliko izazova koje treba prevazići da bi se omogućilo da UX i agilni razvoj to jest da dvije različite zajednice mogu zajedno poboljšati dobijeni proizvod. Ovi izazovi uključuju:

- Različite ciljeve: softverski inženjeri fokusiraju se na tehnički dizajn, implementaciju i održavanje softverskog sistema. UX praktičari se fokusiraju na razvijanje sistema tako da krajnji korisnici mogu efikasno da ih koriste. Nažalost, svaka grupa čini da sve one ignorišu pitanja druge strane.

- Različite pristupe: UX metodologija je usredsređena na korisnika, dok agilne metodologije imaju širi pogled i fokusiraju se na zainteresovane strane, prvenstveno na razvojne timove i finansijere. Sa UX metodama pokušava se dobiti sveobuhvatan pregled potreba korisnika i izaći sa opštim planom za korisnički interfejs prije početka implementacije. Agilne metode manje favorizuju prednji (front) dizajn i umjesto toga fokusiraju se na rano isporučivanje softvera koji radi.

- Organizacioni izazovi: Agilna zajednica prati veoma kooperativnu i fluidnu organizacionu strategiju u kojoj se timovi samoorganizuju. Čini se da to uvijek nije slučaj sa centralizovanim UX grupama unutar nekih organizacija. Iako je


266

centar za UX važan za pružanje potrebnih praksi, alata i standarda, jaka organizaciona i upravljačka hijerarhija može biti problematična.

- Neusklađenost procesne impedancije: Agilna zajednica napušta detaljno modeliranje ranije u projektu, nešto što nazivaju "Big Design Up Front" (BDUF). Mnogi u UX zajednici preferiraju sveobuhvatnije modelovanje ranije u projektu kako bi "pravilno" dizajnirali interakciju korisnika prije nego što počne izgradnja.

- UX praktičari teže da se njihovo mišljenje više uvažava: Iako je ovo istina i u okviru tradicionalnih timova, agilni praktičari favorizuju visok nivo saradnje. Jokela i Abrahamsson [8] veruju da praktikanti UX-a često žale na to da se rezultati njihovog rada ne uzimaju u obzir u odlukama o dizajnu. Oni takođe ističu da nijedan praktičar UX-a nije pozvan da učestvuju u formiranju Agile Alijanse, što je možda razlog zbog kojeg nije bilo dovoljno UX uticaja do sada u okviru zajednice koja koristi agilne principe razvoj softvera.

- Ekstremnost u razmišljanju vodećih autoriteta: neki od vodećih autoriteta pojedinih zajednica ne prihvataju mišljenja drugih strana te njihovi sljedbenici slijede njihove zamisli i ideje u potpunosti. Zbog ovoga, približavanje stavova pojedinih metodologija i načina razmišljanja o upotrebljivosti razvijenih softvera se teško postiže. Većina problema po ovom pitanju proističu iz različitosti filozofija ovih zajednica. Osnovne različitosti date su u tabeli 1.

Tabela 1. Poređenje agline i UX filozofije

Agile UX - Pitanje: kako sada možemo

poboljšati trenutnu iteraciju? - Potreba bliske saradnje sa

zainteresovanim stranama/klijentima kako bi se utvrdile njihove tačne potrebe

- Detalji koji stoje iza načelnih zahtjeva mogu se otkriti na pravovremenoj osnovi tokom razvoja

- Detaljno modelovanje je rizično

- Interaktivni dizajn ima svoju ulogu od početka rada na projektu kao način da se dođe do metafore projekta

- Pitanje: šta je to idealan sistem?

- Defisianje ponašanja softverski baziranih proizvoda i usluga je veoma teško i mora se uraditi sa stanovišta razumijevanja i vizeulizacije ponašanja kompleksih sistema a ne izrade složenih sistema

- Sva pitanja u pogledu ponašanja treba riješiti prije početka izgradnje softvera

Razvijanje i očuvanje vizije dizajna je od ključnog značaja za stvaranje odličnog softvera. Međutim, rukovodioci timova koji koriste striktno agilni način razvoja softvera lako mogu doći u situaciju, da bez vizije i korisničkog iskustva, da upravljanje procesom razvoja softvera ograniče, a samim tim i upotrebljivost softvera od strane krajnjeg korisnika, ponekada zaostalim agilnim razvojem. Dajući fokus u procesu razvoja softvera samo na brzinu isporuke softvera ne uvažavajući eventualne rezultate istraživanja


267

korisničkog iskustva, ovako razvijeni softveri mogu imati velike probleme sa stanovišta zadovoljstva korisnika njihovim radom. Bez koherentne vizije za krajnje stanje softverskog proizvoda, rizikuje se stvaranje izolovanih dijelova finalnog proizvoda koji ne funkcioniše u potpunosti tako da korisnici budu njima zadovoljni. Teško je balansirati između različitih vizija, unapredjivati pojedine elemente softvera ili njegove komponente i uklopiti ih naknadno učeći kroz proces isporuke i naknadnih infomracija dobijenih od strane korisnika. Može se u kranjoj situaciji i utvrditi da su početne pretpostavke o načinu rada i korištenja od strane korisnika netačne. Zbog toga potrebno je da se timovi sastavljeni od onih koji vode računa o softverskom proizvodu odvoje vrijeme na redovnoj osnovi kako bi provjerili viziju i strategiju proizvoda datu na smjernicama rada na UX. 4. ZAKLJUČAK Dobro dizajnirana programska podrška na osnovu korisničkog iskustva (aplikacije, web prezentacije) efikasno pomaže direktnim korisnicima programske podrške. Koristeći dobre rasporede opcija, dobre strategije povezivanja pojedinih dijelova programske podrške i prezentovanja relevantnih informacija na odgovarajući način, UX dizajner može smanjiti vrijeme između prve interakcije korisnika sa programskim okruženjem do dobijanja traženih informacija ili obavljanja postupaka koje su dio funkcionalnosti programskog okruženja. Kao alternativna mogućnost, UX dizajner može kreirati ili sugerisati kreiranje dijelova programskog okruženja (dijelove korisničkog interfejsa, linkove ili funkcionalniji pristup opcijama) koje povećava količinu vremena koje korisnici troše u radu na programskom okruženju ako je to cilj okruženja (omogućava veći broj oglašavanja na web prezentacijama i povećavanje mogućnosti da korisnici primjete oglas ili aktiviraju opcije vezane za njega) ili suprotno, smanjiti vrijeme rada korisnika u aplikaciji ukoliko je to potreba (brži dolazak korisnika do potrebnih informacija ili pokretanje funkcionalnosti programske podrške što je veoma bitno u kritičnim sistemima). Po svojo prirodi, UX dizajn se fokusira na krajnje korisnike. On se vrti oko njihovog razumijevanja – razumijevanja njihovih motivacija, želja, emocija, ciljeva i njihovih postupaka. Sve više kompanija koje se bave razvojem aplikativne podrške za kompanije i samostalne korisnike programskih aplikacija, uključujući tu i web aplikacije i web prezentacije, uvidjele su potrebu da u svom timu imaju UX dizajnera. Kompanije koje ovo ne urade uvećavaju svoje šanse da, bez obzira na dobre funkcionalnosti, njihova softverska rješenja ne budu prepoznatljiva ili dobro prihvaćena od strane korisnika. LITERATURA International Organization for Standardization (2009). Ergonomics of human system

interaction - Part 210: Human-centered design for interactive systems (ranije poznat kao 13407). ISO FDIS 9241-210:2009

Microsotf, https://msdn2.microsoft.com/en-us/library/bb246417.aspx

https://msdn2.microsoft.com/en-us/library/bb246417.aspx


268

Poliziani, S. "The Importance of UX Design in Software Development", http://www.softwarespecialists.com/the-importance-of-ux-design-in-software-development/

Smith, A., "How Understanding UX Benefits Digital Businesses", 2016. http://usabilitygeek.com/how-understanding-ux-benefits-digital-businesses/

www.agilealliance.org www.agilemanifesto.org Eckstein, J., "Agile Software Development in the Large: Diving Into the Deep",

Dorset House Publishing, 2014. Jokela, T., Abrahamsson, P., "Usability assessment of an Extreme Programming

Project: Close Co-Operation with the Customer Does Not Equal to Good Usability". In PROFES 2004, Keihanna-Plaza, Kansai Science City, Japan, 2004.

http://usabilitygeek.com/how-understanding-ux-benefits-digital-businesses/

http://www.agilealliance.org/

http://www.agilemanifesto.org/




269

RPPO17


37:316.774

REINŽENJERING NOVE MULTIMEDIJALNE TEHNOLOGIJE U IZRADI NASTAVNIH FILMOVA

U OBRAZOVANJU

REINZENERING NEW MULTIMEDIAL TECHNOLOGIES IN DEVELOPING

FILMS IN EDUCATION

Velibor Ćirić1, Milomir Mijatović2 1Fakultet tehničkih nauka u Čačku

2Visoka tehnička mašinska škola u Trsteniku [email protected], 2 [email protected]

Apstrakt: Obrazovni nastavni film je veoma važan medij koji se može racionalno i efikasno upotrebiti kroz različite analitičke diskusije u okviru izrade nastavnih filmova u obrazovanju. Takva potreba podrazumeva poznavanje formata kako starije DVX i DVD, tako i novije HD ful formate i 4K formate, kao i sintagme koje čine nastavni filmski jezik pri izradi nastavnih filmova u obrazovanju. Na toj osnovi moguće je realizovati obuhvatne i kvalitetne analize reinženjeringa nastavnih filmova. Fenomen nastavnih filmova je zadnjih godina ostavio dubokog traga na celokupno obrazovanje. Potpuno je besmisleno ignorisati činjenicu da nastavni film, svojim uticajem, zadire u, i menja samu suštinu učenja u obrazovnom procesu. Promenama u načinu razmišljanja i uvođenjem nove multimedijalne tehnologije menja se osnovni stožer obrazovanja – učenik. Ključne reči: Film, Formati, multimedija. Abstract: An educational film is a very important medium that can be used rationally and efficiently through various analytical discussions within the frames of the production of educational films in education. Such a need involves knowledge of the formats of older DVX and DVD, as well as newer HD ful formats and 4K formats, as well as syntagms that make up the language of instructional film in the production of educational films in education. On this basis it is possible to realize comprehensive and high quality analysis of the reengineering of teaching films. The phenomenon of teaching films has in recent years left a deep trail for the entire education. It is completely absurd to ignore the fact that the teaching film, by its influence, engulfs in, and changes the very essence of learning in the educational process. Changes in the way of thinking and the introduction of new multimedia technology changes the basic headquarters of education - student Keywords: Film, Formats, multimedia.


270

1. UVOD

Teško je odupreti se poražavajućoj činjenici da nastavni film do danas nije našao adekvatnu primenu u nastavnom procesu. Ono što je još paradoksalnije je to da se i danas u didaktičkoj literaturi o obrazovnom filmu još uvek navode neke pojedinosti koje su davno prevaziđene. Nastavni film je interesantan na nekoliko niva, on je predmet istraživanja kad se pojavljuje kao edukaciono sredstvao, kao jedan od medija koji funkcioniše u kontekstu digitalnog sveta. Nastavni film kao medij nam se javlja kao sredstvo za prepoznavanje jedne bitne karakteristike, prevlast virtuelnog nad stvarnim i aktuelnim nastavnim sadržajima u nastavnom procesu. Jer stvarni i aktuelni sadržaji se mogu dočarati samo reinženjeringom novih multimedijalnih formata koji daju stavrnu sliku i veoma visoku rezoluciju slike (najčešće u okviru do 4096x2304 piksela) u 4K HD formatu . 2. FORMATI I STANDARDI U NASTAVNOM FILMU Veoma značajnu ulogu u nastavnom filmu je tonski zapis-zvuk i video zapis. Za zapis jednog minuta zvuka u stereo tehnici sa tzv. CD kvalitetom zvuka potrebno je: 44100Hz*2bajta*2kanala*60s=10,5MB. Ako uzmemo u obzir da prosečna muzička numera traje oko 4 minuta potrebno je 40MB za njeno smeštanje. Klasičan CD ima kapacitet od 700MB što znači da na njega može da stane petnaestak pesama. Zbog toga se primenjuje postupak sažimanja zapisa zvučnog signala — kompresija. Postoji kompresija bez gubitaka i kompresija sa gubicima. Obrnut postupak naziva se dekompresija. Kompresija bez gubitaka daje kvalitet signala identičan originalnom,a stepen kompresije je 1:2 ili 1:3. Kompresija sa gubicima skraćuje audio signal 10 puta, ali opada kvalitet zvuka. Postoje još neki formati audio zapisa koji se najčešće koriste u kombinaciji sa video zapisima kako bi se dobio kompletan video fajl. Pored mp3 formata koriste se i: AC-3 (Dolby Digital) je jedan od najčešće korišćenih formata audio zapisa na DVD video diskovima. Dozvoljava upotrebu do 6 kanala. Najčešće se AC-3 upotrebljava kao format za takozvani 5.1 surround zvuk. AMR (Adaptive Multi-Rate) – format audio zapisa prvenstveno namenjen za govor. Koristi se kao format zapisa za snimanje govora u HD formatu. Uz vrhunsku sliku ide i vrhunski zvuk, a za najbolji dojam preporučuje se kvalitetan 5.1, 6.1 ili 7.1 sistem zvučnika koji će od učionice napraviti pravi događaj, Dolby Digital i DTS. Dobly Digital donosi pet diskretnih kanala i jedan za niske frekvencije (bas) koji se često označava oznakom LFE (Low-Frequency Effects). Reinženjeringom kompresije zvuka dobijamo mnogo bolje rezultate pa i kvalitet tonskog zapisa u nastavnom filmu. Ultra HD i 4K su dva međusobno zamenjljiva termina koja se danas često čuju i vide na etiketama video montaže, a među većinom kratica, specifikacija i različitih standarda teško je na prvu loptu procieniti, značajnu promenu od starog standarda, novotariji upitnog trajanja ili nadolazećem standardu. U stvarnosti, 4K HD rezolucija već se odavno uvukla u svet filmova na filmskom platnu, a sada je i na pragovima naših škola u formi ultra 4K HD standardom.

http://www.dolby.com/


271

Sama skraćenica označava zaokružen broj piksela koji broji jedan 4K ultra HD po širini. Ova rezolucija je uzeta s filmskog platna, gdje je već standard, i sadrži 3.840 x 2.160 piksela. Slika 1. Uporedno Full HD i 4K Ultra HD lcd monitor su iste veličine, ali je broj piksela višestruko gušći, što zajedno s činjenicom da se 4K ultra HD sadržaj vrti većom brzinom obrtaja po minuti, čini sliku mnogo prirodnijom, a kontrast oštrijim. To ne vredi samo za sadržaj sniman u 4K tehnologiji, već i onaj koji već gledate na svojim Full HD lcd monitorima i video projektorima. Standard od 3.840x2.160 piksela koji bi u novije vreme značio je da će učenici u prvih nekoliko redova u učionici, ne samo iskriviti vratove, već i videti film mnogo lošije i mutnije – nešto što ne želite ako ste uložili novac u savremenu opremu. Pravilo je da za najbolju sliku trebate sedeti na udaljenosti koja je jedan i po put veća od visine ekrana .

Slika1-Prikaz razvoja formata

Problem lošijeg kvaliteta slike u nastavom filmu rešen je novim standardom – 4K Ultra HD rezolucijom, a isto rešenje se pokazalo primjenjivim i u našim učionicama i anfiteatrima.

Slika 2- Prikaz dijagonale lcd monitora prema formatima


272

Dijagonale lcd televizora i video projektora koje možemo kupiti sve su veće, a naši anfiteatri i učionice moraju biti prostranije, da bismo se mogli dalje odmaknuti od lcd televizora ili video projektora. 3. ALATI U NASTAVNOM FILMU Upoznavanje sa različitim video i audio formatima, snimanje 4K i HD kamerom, rad u programu za nelinearnu video montažu Adobe Premiere Pro, upotreba osnovnih efekata i alata, rendering i video grafika, kontrola zvuka u montaži, pripremanje i autorizacija HD i 4K medija u programu Sony DVD Architect je bitan segment u pripremi za rad u Adobe Premieru Pro, koji je jedan od najpoznatijih alata za uređivanje nastavnih video sadržaja. Jednako je popularan i među malim, ali i među velikim korisnicima (filmska industrija). Trenutno se koristi Adobe Premiere Pro CC 2016, koji je deo Adobe Creative Cloud platforme. Ceeli Creative Cloud nudi preko 20 programa za obradu gotovo svih vrsta materijala. Nudi velike mogućnosti za obradu sadržaja. Počevši od gotovo neograničenih audio-video materijala, preko raznih efekata i tranzicija do velikih mogućnosti izvoza medijskog sadržaja u gotovo sve postojeće formate. Program u portabl verziji je besplatan i dostupan za učenike, studente, škole i fakultete. Program je podržan na Microsoft Windows i Mac OSX operativnim sistemima. Više informacija o samom programu i celoj Adobe Creative Cloud platformi možete pronaći na službenim stranica od Adobe-a: Kako program nudi velike mogućnosti, korištenje Premiere Pro-a nije jednostavno i treba naučiti osnove i polako graditi znanje o samom programu i njegovim mogućnostima. Ovde ćemo objasniti osnove korištenja: 1. Kreiranje novog projekta 2. Osnove glavnog prozora aplikacije (Dodavanje klipova, Kreiranje sekvence) 3. Rezanje delova klipova i uređivanje sekvence 4. Izvoz sekvence. Kreiranje novog projekta kod pokretanja aplikacije moguće je odabrati opciju «New Project» na pozdravnom prozoru i time kreirati novi projekat za obradu video sadržaja. Druga opcija je kliknuti u alatnoj traci na «New», zatim na «Project» .Osnove glavnog prozora aplikacije (Dodavanje klipova, Kreiranje sekvence) Slika 3. Glavni prozor je podeljen na nekoliko segmenata: - Prikaz trenutne scene: Ovde možete pregledati kako izgleda sekvenca koju trenutno obrađujete - Manipulisanje sekvencom: Ovde se obrađuje sekvenca (dodavanje i rezanje klipova, obrada zvuka i sl.) - Prikaz trenutnog klipa: Služi za pregledanje klipova u projektu - Prozor za biranje medijskog sadržaja i efekata. Ovde se mogu dodati medijski sadržaji u projekat i podešavati efekti za nastavni film. Nakon uređivanja sekvence, treba pretvoriti u video datoteku. Da biste to učinili potrebno je napraviti izvoz iz projekta. Biranjem u meniju alatne trake «File» -> «Export» -> «Media» moguće je pretvoriti sekvencu iz projekta u video datoteku.


273

Slika 3-Glavni prozor kreiranja sekvenca Slika 4. Izvoz - Adobe Premiere Pro je bitna stvar za pravljenje sadržaja u HD ili 4K formatu, jer treba odabrati format prilikom izvoza H.264 odnosno HD ili 4K formatu. Format se bira u padajućem meniju «Format», dok se veličina konačnog videa može prilagoditi sa «Target Bitrate» i «Maximum Bitrate» opcijama. Zadovoljavajući kvalitet videa se može postići već sa 1.5 do 2 Mbps-a u zavisnosti od rezolucije. Kao i za pravljanje sekvencom, ovde postoji mnogo opcija za koje je najbolje pogledati tutorijale na internetu ili se konsultovati sa ugrađenim alatom za pomoć.

Slika 4-Prozor za izvoz u HD format


274

Sve ovo je nemoguće izvesti bez osnovnog alata, 4K ultra HD kamere, 2K i 4K rezolucije. Digitalna filmska kamera mora snimati u veoma visokim rezolucijama jer su takve rezolucije predvidjene za digitalne nastavne filmove. To su takozvane 2K (2048x1080) i 4K rezolucije (najčešće u okviru do 4096x2304). Slika 5. Najbolje filmske kamere poslednje generacije mogu da snimaju i u još mnogo većim rezolucijama od tih. Toliko visoke rezolucije su potrebne da bi se postigla zadovoljavajuća oštrina slike na velikim bioskopskim platnima lcd televizorima i video projektorima. Format snimanja bez gubitaka kvaliteta, kod filmskih snimaka ne dopušta nikakav gubitak kvaliteta usled kompresije tako da ove kamere moraju snimati u "sirovom" ili nekom od lossless formata standardnim za kvaliteten video snimak. Naravno to traži ekstremno visoki bitrate i ogroman izlazni fajl i medij za snimanje ekstremnih karakteristika. Zbog pomenutog snimanja u veoma visokim rezolucijama i gotovo bez korisšćenja kompresije, bitrate je ekstremno visok i fajlovi sa video zapisom su ogromni. Mediji na koji snimaju digitalne filmske kamere zbog toga moraju imati mogućnost pisaanja podataka ogromnom brzinom i njihov kapacitet mora biti dovoljno veliki. Naravno pri tome mora još i ostati ispravna. Trenutno svaki proizvodjač digitalnih 4K KD kamera ima sopstveno rešenje tj. sopstveni tip računara i medija za snimanje.

Slika 5 - Model 4K ultra HD kamere

ZAKLJUČAK Film, zahvaljujući svojoj multimedijalnosti, ima izvanredne mogućnosti primene u nastavi. Razvojem novih informacionih tehnologija snimanjem, 4K HD kamerom, obrada i distribuicija video materijala je pojednostavljena i olakšana. Posebnu


275

mogućnost pruža distribuiranje nastavnih i obrazovnih filmova posredstvom Internet-a. Nastavni film doprinosi podizanju očiglednosti u nastavi, ali taj doprinos je uslovljen kvalitetnim filmom i opremom, adekvatnom pripremljenošću nastavnika i učenika jer se u nastavi, u kojoj se primenjuje nastavni film, menja uloga i položaj kako nastavnika, tako i učenika. To podrazumeva da je potrebno, u okviru stručnog usavršavanja, izvršiti obuku nastavnika za primenu nove 4K HD tehnologije . Pripremljeni obrazovni filmovi trajanja 5 do 20 minuta mogu biti upotrebljeni i u izradi obrazovnog softvera, tj. integrisani u njih. Danas je nastavnicima i učenicima dostupan niz Internet servisa, među kojima je YouTube. Nastavnici i učenici mogu oformiti svoje video arhive sa video snimcima profesionalne produkcije. Uostalom, npr. nastavnik fizike može da snimi ogled koji izvodi u školi koja je opremljena potrebnim sredstvima i da taj snimak kasnije koristi u školi koja nije opremljena. Efekti će biti veći nego da taj ogled ne izvede, ili da ga verbalno objašnjava. Shvaćena kroz koncept koji se u radu prikazuje, obrazovna multimedija će ponovo postati obrazovna inovacija – znatno veća nego što je to bila 90-ih godina prošlog veka, kada se o njoj kao takvoj govorilo. Upotrebom formata 4K HD tehnologije, dolazi do mogućnoti reinženjeringa nove multimedijalne tehnologije u izradi nastavnih filmova u obrazovanju. 5. LITERATRA [1] http://www.videomajstor.com/standardi Литература 1. Stojanović, V. (2005) Video Produkcija, skripte

[2] Droblas A. & Greenberg S. (2004) Adobe Premiere Pro Bible, Wiley Publishing, Indiana, USA [3] Bukovec, Pavlin, Željko:Avdio video sistemi. Priročnik šolskega centra za pošto, ekonomijo in telekomunikacije, Višja strokovna šola Ljubljana, januar 2011 [4] Sony Media (2006) Sony DVD Architect Manual, Madison Media Software, USA [5] http://pcchip.hr/helpdesk/rezolucije-ekrana-1080p-2k-uhd-4k


276




277

RPPO17


INTEGRISANJE POSLOVNIH PROCESA ŠKOLSKIM SOFTVEROM U OBRAZOVNIM

USTANOVAMA

INTEGRATING BUSINESS PROCESSES WITH SCHOOL SOFTWARE

IN EDUCATION INSTITUTIONS

Milomir Mijatović1, Velibor Ćirić2 1Fakultet tehničkih nauka u Čačku

2Visoka tehnička mašinska škola u Trsteniku 1 [email protected], [email protected] Apstrakt: U ovom radu će biti opisan reinženjering poslovnog procesa školskim softverom u obrazovnom sistemu. Reinženjering je organizaciona metoda čiji je osnovni i radikalni cilj redizajn poslovnih procesa zbog postizanja veće efikasnosti. Reinženjering je početi iz početka, odvažiti se na radikalne promene, a sve s ciljem da bude usmeren na klijenta. Upravljanje aktivnošću obrazovne institucije može se smatrati za upravljanje poslovnim procesima. Pema definicijama, poslovni proces je posebno uređen skup radova, akcija u vremenu i prostoru sa naznakom početka i kraja rada i preciznom definicijom ulaza i izlaza. Implementacija didaktičkih zahteva obrazovnog standarda podrazumeva korišćenje nvih oblika i metoda nastave koji su dostupni korićenjem savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. Da bi se poboljšao obrazovni sistem, nastavnicima je potreban višestruki profesionalni razvoj, uključujući i oblast informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT). Prema preporukama UNESCO-a, savremeni nastavnik mora imati različite ICT kompetencije, među kojima su: razumevanje IKT u obrazovanju, organizaciji i upravljanju obrazovnim procesom i profesionalnom razvoju.[1] U pogledu obrazovne ustanove, poslovni proces se može smatrati bilo kojim administrativnim, organizacionim, obrazovnim, vannastavnim aktivnostima: priprema za atestiranje obrazovne ustanove, organizovanje testiranja učenika, kontrola i praćenje nastavnika u učionici su teme diskusije u ovom radu. Ključne reči: reinženjering, proces, obrazovanje. Abstract: This paper will describe the reengineering of the business process with school software in the education system. Reengineering is an organizational method whose basic and radical goal is the redesign of business processes to achieve greater efficiency. Reengineering is to start from the beginning, beware of radical changes, all with the aim of being directed at the client. Managing an educational institution's


278

activity can be considered as managing business processes. Pema definitions, the business process is a specially arranged set of works, actions in time and space with an indication of the beginning and end of work and the precise definition of the input and output. Implementation of the didactic requirements of the educational standard implies the use of all forms and methods of teaching that are available through the use of modern information and communication technologies. In order to improve the education system, teachers need multiple professional development, including the field of information and communication technologies (ICT). According to UNESCO's recommendations, a contemporary teacher must have different ICT competences, among which are: understanding ICT in education, organization and management of the educational process and professional development. [1] Regarding the educational institution, the business process can be considered as any administrative, organizational, educational, extracurricular activities: preparation for attesting an educational institution, organizing student testing, controlling and monitoring teachers in the classroom are the topics of discussion in this paper. Key words: reengineering, process, education. 1. UVOD Reinženjering je prelazak u novu paradigmu gde nema podele rada na procese, već se organizovanje vrši oko kontinuiranih poslovnih procesa čiji je osnovni cilj da zadovolji korisnika. Reinženjering se bavi radom i može se primeniti na bilo koju organizaciju koja obavlja veliki ili mali posao, proizvodni ili uslužni, privatni ili javni. Primenjiv je i na ustanove u obrazovanju pa tako i na fakultetet i srednje škole. Provodi li se reinženjering u školama važno je biti orijentisan na učenika kao korisnika usluge. Danas se u Srbiji nude rogrami koji će da zadovolje stvarne potrebe učenika i studenata, ujedno uvažavajući specifičnosti vremena u kojem živimo. Informatički sistemi prisutni su u svakodnevnom životu i sve više đaka i studenata upoznaje informacione tehnologije i softverska rešenja.

2. REINŽENJERING KAO POSLOVNI PROCES

Pojam reinženjering pojavio se devedesetih godina prošloga veka i on predstavlja inovaciju ili unapređenje već postojećeg. Vezuje se s uvođenjem automatske obrade podataka, ali i za aktivnosti uz uvođenje serije standarda (ISO, EDI, EDIFACT). Reinženjering (BPR-Business Process Reingineering) predstavlja radikalan redizajn poslovnih procesa radi njihovog dramatičnog poboljšanja. „Reinženjering je fundamentalno novo osmišljavanje i radikalno redizajniranje poslovnog procesa za postizanje drastičnog unapređenja u kritičkim, modernim merenjima izvršenja”.[2] Radikalno znači početi od početka umesto menjanja ili modifikovanja postojećih načina rada. Reinženjering je grupna aktivnost koja stvara vrednost za korisnika. Vodi ka poslovima koji su fokusirani na ceo radni proces i daje ljudima više odgovornosti i autonomije. Ne možemo ga definisati kao automatizaciju, smanjenje neaktivnih delova organizacije, popravke ili promene. Organizacije koje su sprovele reinženjering trebale bi kao rezultat da imaju procese koji su jednostavni, a ne složeni.


279

Zaposleni bi trebali da preuzmu više kontrole, a ne da budu kontrolisani te da preuzmu širi obim zadataka što ćemo u ovom softverskom resenju i predložiti. [3] 3. RAČUNARSKI SOFTVER U OBRAZOVANJU Model udaljenog učenja ili učenja na daljinu. Ovaj način premašuje granice tradicionalne nastave online smeštanjem celokupnog materijala, vežbi i resursa. Učenicine moraju da dolaze u školu na klasičan čas; umesto toga oni u potpunosti razmenjuju ideje i informacije preko Interneta, uz moguće izuzetke koji se tiču orijentacionih sesija, zvaničnih časova ili ispita pod nadzorom. Korišćenjem satelita, može se reći da slogan „uči bilo gde i bilo kad” važi u svom punom značenju. Zapravo, korišćenjem ovih tehnologija učenici mogu učestvovati u nastavi sa bilo koje geografske lokacije, društva za rad, slobodno vreme i komunikaciju”.U okviru ICT, jedan od trenutno najznačajnih i istovremeno najkompleksnijih puteva koji bi mogli dosegnuti željene ciljeve vodi linijom primene obrazovno računarskih softvera gde podrazumevamo programske jezike i alate kao i određenu organizaciju nastave i učenja, koja se bazira na logici i pedagogiji. Reinženjering znači početi iz početka, pravi primer je uvođenje softverskog rešenja, odnosno uvođenje mrežnog obrazovnog softvera “NetSupport School Tutor”. 4. OBRAZOVNI SOFTVERI “NETSUPPORT SCHOOL TUTOR” U klasičnom sistemu obrazovanja, kakav je još uvek zastupljen u svakodnevnoj praksi, u centru pažnje obrazovnog procesa je nastavnik. Savremeni pristup,odnosno totalni reinženjering daje akcenat pažnje obrazovnog procesa na učenika- studenta. To ne znači da je nastavnik izgubio na značaju. Naprotiv, uloga nastavnika je još značajnija, ali on više ne polazi u nastavnom procesu od onog što zna, već od onog što student treba da nauči, usvoji, razume, bude u stanju da uradi nakon položenog predmeta odnosno završenih studija. Sa strategija koje su korisne ili upotrebljive sa stanovišta administracije, okrenuli smo se ka iskustvima koja su konkretno osmišljena obrazovnim softverom “Netsupport School Tutor”. Glavna tačka koju treba zapamtiti kada koristite NetSupport školu je da je radna stanica koja prikazuje ili daljinsko upravljanje, naziva Tutor ili Control i da se radne stanice / uređaji koji se prikazuju ili daljinski kontrolišu nazivaju Studenti ili Klijenti. Kada se učita NetSupport škola, pojavit će se čarobnjak dobrodošlice. Odavde možete da instalirajte Student softver na nove računare u vašoj trenutnoj učionici klikom na Klasu. Ako vam je potreban za razmenu Studentskog softvera u vašoj mreži ili vam je potrebna dodatna opcija kliknite Mreža. Da biste započeli Tutor program, kliknite na Start, a čarobnjak za klase će se pojaviti. Slika 1.


280

Slika 1-Čarobnjak za klase

5. LINIJA MENIJA Linija menija sadrži niz padajućih menija koji se mogu koristiti za pristup različitim alatkama i konfiguracijskim korisničkim programima. Ovi meniji se mogu koristiti za odabir klijenata za rad, kao i održavanje i organizovanje klijenata u radne grupe. Traka sa alatkama sadrži prečice za mnoge najčešće korišćene zadatke i alate. Pozicioniranje kursora preko ikone prikazuje kratki opis svoje funkcije. Za praktičnost karakteristike koje su slične prirode (npr., Shov, Shov Video, Shov Replai Files) grupisane su unutar iste ikone alatne trake. Međutim, možete ih dodati kao pojedinačne ikone ako želite. Neki padajući meniji će imati mali pin u desnom uglu. Klikom na ovaj pin postaje meni plutajući prozor, koji se prikazuje dok ne zatvorite prozor. Da biste prilagodili traku sa alatkama, izaberite {Viev} {Toolbar - Customize} ili kliknite desnim dugmetom na Toolbar i izaberite Customize. Slika 2.

Slika 2-Linija menija Brzi pregled bar se koristi za prebacivanje između trenutno povezanih klijenata. Klikom na dugme koje sadrži traženo ime klijenta, možete odmah pogledati prozor ovog klijenta. Da biste omogućili / onemogućili vrstu Brzi pregled, izaberite {Prikaz} {Toolbar - Brzi pregled}. Grupa Bar-Dok ne definišete grupe klijenata, na ovoj traci sa alatkama će se pojaviti samo grupa "ALL". Kada se definiše, pojavljuje se ime grupe zajedno sa brojem članova, a ikone alata grupe će postati potpuno aktivne, omogućavajući vam da dodate, brišete i promenite svojstva grupe. Pomoću izabrane grupe studenata možete da promenite svojstva kao što su prikazano ime i ikona, biranjem {Group} {Customize} ili {Group} {Properties} iz padajućeg menija Control vindov.


281

6. PODEŠAVANJA ALATKE ZA STUDENTE Traka sa alatkama Student daje povratne informacije Studentu na trenutnoj lekciji, preostalom vremenu, aktuelnim veb lokacijama i aplikacijama koje su dostupne, statusu glasnika, kontrolu štampe, audio i tastature i brzom pristupu za pokretanje pomoci za caskanje i pomoc. Studenti takođe mogu pristupiti USB memorijskoj palici, Studentskom žurnalu, radnim stavkama koje su poslate i bilo kojim resursima iz trake sa alatkama. Može se postaviti da bude uvek vidljivo na vrhu Studentskog ekrana ili da se automatski sakrije. Sve funkcije koje se nalaze na traci sa alatkama mogu prilagoditi Tutor. Da biste izabrali funkcije koje ce biti dostupne na traci sa alatkama, iz padajuceg menija Control prozor izaberite opciju {Viev} {Current Settings - Student Toolbar}. Omogucite Toolbar i odlučite da li ce biti uvek vidljiv. Alternativno, ako je traka sa alatkama svedena na minimum, Student može da pomeri preko vrha ekrana da bi se pojavio. Ako Tutor menja postavku koja utječe na opciju alatne trake, pojavit ce se poruka. Na primer, omogucavanje ograničenja na Internetu. Tutor u ovom slučaju može biti student,web administrator, nastavnik pa i direktor, koji može ceo proces od ulaza do izlaza kontrolisati. Ovakam model je daje drugačiji pristup u ocenjivanju, kontroli i praćenju u obrazovnim ustanovama što predstavlja totalan zaokret- reinženjering poslovnog procesa u obrazovanju. 7. VIDEO NAGLEDANJE I KONROLA POSLOVNOG PROCESA NetSupport škola pruža izuzetnu multimedijalnu podršku sa punim mogucnostima audio, video i daljinskog upravljanja. Ovaj odeljak se posebno odnosi na korišcenje Video Plaier-a. Molimo pogledajte Audio Support and Shov za više detalja. Dok Video Plaier može da se koristi za pokretanje video datoteke na lokalnoj radnoj stanici, mogucnosti daljinskog upravljača NetSupport škole u kombinaciji sa potpunom audio podrškom omogucavaju vam da koristite ovaj alat za poboljšanje obuke i demonstracija na više računara istovremeno. Slika 3. Podržane su sve standardne video datoteke, na primer, avi i HD. Video plejer se pokrece lokalno na svakoj klijentskoj radnoj stanici i video fajlu se može pristupiti lokalno ili sa mrežnog uređaja. Ako se video datoteke lokalno čuvaju, uticaj na mrežu je minimiziran kao samo podaci za kontrolu plejera, npr. Start, stop, pauza i sinhronizacioni paketi. Ako svaka Klijent mašina preuzima video datoteku sa mrežnog diska, uz postavljanje dodatnih zahteve na mreži.

Slika 3-Kontrola poslovnog procesa


282

8. MODUL PITANJA I ODGOVORA – TUTORSKI INTERFEJS Kada se odabere tip pitanja i izabrane opcije, thumbnailove Student ce biti prikazane u Tutoru. Sličice vam omogucavaju da vidite ko je odgovorio i lakše obeležava njihove odgovore. Prilagodite veličinu slike. Studentske sličice se mogu mijenjati u skladu s ličnim preferencama. Izaberite {K i A} {Veličina} iz padajuceg menija Control prozor. Izaberite željenu veličinu od dostupnih opcija. Ili, Pomocu klizača na ikoni Size na dnu prozora Control izaberite željenu veličinu. Auto-Fit Veličina učenika Thumbnail-Ova opcija ce automatski prilagoditi veličinu prikazanih sličica da bi se uklapala u prozor. 1. Kliknite na ikonu Auto na dnu prozora Control. Slika 4. [5]

Slika 4-Tačni i netačni odgovori Tokom pitanja, studentske ikone bljeskaju u ovom stanju kako bi ukazale na to da bi mogli biti izabrani. Odgovarajuci veliki "?" je takođe prikazan na studentskim ekranima. Studenti će na ovaj način veoma brzo i kvalitetno biti ocenjeni i imati uvid i obrazloženu ocenu.

Student je odgovorio. Tvoj odgovor možete označiti tačnim ili netačnim klikom na tiket ili krst. Klik na palac gore / dole dugme omogucava ostatku klase da vrši ocjenu odgovora. Žuti broj označava na kojoj je poziciji odgovara Student. Student je označen tačnim. Prikazuje se i broj nagrada koje trenutno ima Student. Student je označen netačnim. Prikazuje se i broj nagrada koje trenutno ima Student. Student je isključen sa testiranja. Vreme je isteklo u Enter režimu odgovora pre nego što je student odgovorio. Student se ocjenjuje. Zelena i crvena oblast ce popuniti stil dijagrama bar dok studenti odgovore. Učenik je mislio da je odgovor tačan u režimu vršne procene. Student je smatrao da je odgovor netačan u režimu procene.


283

ZAKLJUČAK Cilj poslovnih procesa nije neproduktivno znanje već transfer znanja u kompletnom zaokretu i reinženjeringu. Čovek informatičke ere mora vladati bar sa 3 jezika: maternjim, jednim stranim jezikom i informatičkim a on se može savladati ako se tokom školovanja izučava informatika i ako se ukupan rad škole informatizuje. [6] Ideal škole za unapređenjem kvaliteta obrazovanja više nikako nije da formira ličnost enciklopedijskog znanja, već da teži za kompletnim zaokretom- reinženjeringom procesa. Intenzivan razvoj ICT, usavršavanje postojećih i stalna pojava novih sistema zahteva permanentno praćenje inovacija i adekvatno osposobljavanje nastavnika za njihovu primenu. Školovanje mora biti priprema za stvarni život u stvarnom svetu. Po opremljenosti ICT opremom Srbija spada među lošije rangirane zemlje a osnovni razlog je nedostatak materijalnih sredstava. Zbog toga se posebni napori moraju učiniti kako bi se taj problem prevazišao a naši učenici i studenti dobili odgovarajuće uslove za dalji razvoj i boljitak. LITERATURA [1] Struktura ICT kompetencija nastavnika. Preporuke UNESCO-a Načinpristupa:http://vvv.iite.unesco.org/publications/3214694/ (datum upućivanja: 09/04/2013). [2] Vranešević, T. Upravljanje zadovoljstvom klijenata, Golden marketing, 2000.

[3] Buble, M. Managment, Ekonomski fakultet Split, 2006. [4] www.informbiro.rs/iboard.html [5] http://resources.netsupportsoftware.com/webinars/tours.asp [6] Interna dokumentacija studenata TFČ (diplomski i magistarski radovi)

http://www.informbiro.rs/iboard.html

http://resources.netsupportsoftware.com/webinars/tours.asp


284




285

RPPO17

UDK: 373.3/.4:[371.64/.69:004 Stručni rad UPOTREBA SAVREMENIH NASTAVNIH SREDSTAVA

U FUNKCIJI UNAPREĐENJA NASTAVE

IMPLEMENTATION OF MODERN TEACHING AIDS FOR TEACHING ADVANCEMENT

Biljana Barlovac1, Anica Saković2, Kristina Vlajić3, Danijela Grujić4

1234OŠ „Vuk Karadžić“, Kraljevo [email protected]

Apstrakt: U ovom uputstvu je opisano na koji način je potrebno pripremiti radove za Apstrakt: Savremeno doba karakteriše progresija nauke i tehnologije. Naučna saznanja i tehnologija se razvijaju, a samim tim i potreba da se one primene u oblasti obrazovanja. U našoj zemlji, nažalost, primena teče sporijim tempom nego što potrebe nalažu. Informatička pismenost se sada izjednačava sa elementranom pismenošću, tako da svaki učenik iz osnovne škole treba da izađe kao informatički pismena osoba. Nastavnici poseduju osnovna, ali ne i dovoljna znanja za funkcionalno korišćenje savremenih nastavnih sredstava. Kako bismo to stanje promenili, sproveli smo akciono istraživanje. Ciljevi iz akcionog plana koje smo primenili doprineli su razvoju informatičkih kompetencija nastavnika razredne nastave u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Kraljevu. Ključne reči: Nastava, nastavnik, savremena nastavna sredstva, učenik. Abstract: Modern times are characterized by constant progress of science and technology. Development of new scientific findings and technologies call for their implementation in education. Unfortunately, the implementation in our country goes slower than needed. Computer literacy is nowadays as important as elementary literacy, implying that each pupil’s elementary school education must encompass information literacy. Teachers have basic, but insufficient knowledge needed for functional usage of modern teaching aids. In order to change that, we initiated an action research. The aims of the action plan which we had implemented contributed to the development of computer competencies of teachers employed in „Vuk Karadzic“ elementary school in Kraljevo. Key words: Teaching, teacher, modern teaching aids, pupil. 1. UVOD Modernizacija obrazovanja je neminovnost. Zato je važno da se osnovno obrazovanje koncipira tako da učenici steknu osnovne veštine rada na računaru, da koriste internet



286

kao izvor podataka, da selektuju važne informacije od nevažnih, da procenjuju istinitost i naučnu zasnovanost podataka kao i da se osposobe za celoživotno učenje. Primenom savremenih nastavnih sredstava, naročito interaktivnih, podstiče se razvijanje sposobnosti i logičkog mišljenja, što je u domenu intelektualnog vaspitanja i ključni je element uloge savremenih nastavnih sredstava u intelektualnom razvoju učenika. Analizirajući nastavu u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Kraljevu i mogućnosti njenog unapređenja uočeno je da se nedovoljno koriste savremena nastavna sredstva i IKT kojom je škola opremljena. Škola poseduje dva digitalna kabineta sa desktop računarima, tri učionice sa ukupno 70 tablet uređaja, dve multimedijalne (interaktivne) table, pristup internetu i vaj-faj mreži u svim delovima škole. Osim toga nastavnicima su na raspolaganju laptop računari, projektori i video bimovi koji su prenosivi i uvek dostupni. Iz navedenog se razvila ideja da ispitamo nastavnike razredne nastave u kojoj meri koriste raspoložive resurse kao savremena nastavna sredstva u pripremanju i izvođenju nastave, šta bi im olakšalo njihovu upotrebu i šta bi ih motivisalo da ih češće koriste, kao i da te podatke stavimo u funkciju unapređenja nastave. Stoga je predmet našeg akcionog istraživanja bio doći do podataka o zastupljenosti korišćenja savremenih nastavnih sredstava u nastavnom procesu i mogućnostima povećanja korišćenja istih. 2. AKCIONO ISTRAŽIVANJE Akciono istraživanje je započeto u martu 2017. godine i trajalo je dva meseca. Sprovedeno je u tri faze. Populaciju i uzorak ovog istraživanja činili su nastavnici razredne nastave Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kraljevu, njih 20. Pre početka samog procesa istraživanja obavljen je razgovor sa kolegama o uslovima, učestalošću i mogućnostima korišćenja raspoloživih savremenih nastavnih sredstava u školi. Razgovor nam je pomogao da postavimo sledeća istraživačka pitanja: Koliko često nastavnici razredne nastave koriste savremena nastavna sredstva u nastavnom procesu? Kakva je osposobljenost i motivacija nastavnika za korišćenje savremenih nastavnih sredstava u nastavnom procesu? Kako unaprediti korišćenje savremenih nastavnih sredstava u nastavnom procesu? U prvoj fazi, konstruisali smo anketni upitnik i njime prikupili inicijalne podatke. U drugoj fazi, na osnovu analize odgovora ispitanika, napravili smo Akcioni plan delovanja. Aktivnosti iz akcionog plana smo sprovodili u aprilu mesecu 2017 godine. U trećoj fazi smo, konstruisali anketni upitnik i njime proveravali učestalost korišćenja savremenih nastavnih sredstava u nastavnom procesu u maju mesecu 2017. godine, odnosno, uticaj sprovedenih mera iz Akcionog plana (Tabela 1).


287

Tabela 1. Akcioni plan unapređenja korišćenja savremenih nastavnih sredstava u nastavnom procesu u OŠ „Vuk Karadžić“ u Kraljevu Ciljevi Aktivnosti Indikator ostvarenosti Odgovorna

osoba Vreme realizacije

Edukovati nastavnike razredne nastave za korišćenje savremenih nastavnih sredstava

Organizovanje stručnog usavršavanja „Primena interaktivnih/digitalnih udžbenika u nastavi“

Pohađanje stručnog usavršavanja

Tim za stručno usavršavanje

April 2017. godine

Organizovanje dodatne individualne obuke za korišćenje računara, digitalne učionice i interaktivne table

Pohađanje obuke Nastavnici informatike i računarstva

April 2017. godine

Nabavka novih savremenih nastavnih sredstava

Nabavka jedne interaktivne table

U školi postoji jedna interaktivna tabla više

Direktor škole

April 2017. godine

Nabavka dva laptopa U školi postoje dva laptopa više

Direktor škole

April 2017. godine

Nabavka dva projektora

U školi postoje dva projektora više

Direktor škole

April 2017. godine

Nabavka novog obrazovnog softvera

U školi postoji obrazovni softver

Direktor škole

April 2017. godine

Povećati dostupnost savremenih nastavnih sredstava

Izrada plana korišćenja raspoloživih savremenih nastavnih sredstava

Izrađen plan korišćenja raspoloživih savremenih nastavnih sredstava i nastavnici ih koriste po planu

Pedagog škole

April 2017. godine

Osmišljavanje i izrada evidencije za korišćenje raspoloživih savremenih nastavnih sredstava

U školi postoji evidencija o korišćenju raspoloživih savremenih nastavnih sredstava i uredno se vodi

Pedagog škole

April 2017. godine


288

2.2. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I NJIHOVA INTERPRETACIJA

U istraživanju smo pošli od pretpostavke da svi nastavnici imaju i koriste računar kod kuće.

0%

50%

100%

Korišćenje računara kodkuće

0% 0% 45% 55%

Nikad Retko Povremeno Svakodnevno

Grafikon 1. Korišćenje računara kod kuće

U skladu sa navedenim, na grafikonu 1. uočavamo da je korišćenje računara kod kuće na zadovoljavajućem nivou.

Grafikon 2. Korišćenje računara u izvođenju nastave

Analizom rezultata inicijalnog anketiranja uočili smo da korišćenje računara u izvođenju nastave nije u reciprocitetu sa korišćenjem računara kod kuće. Iz grafikona 2. uviđamo da su nakon primene akcionog plana svi nastavnici u određenoj meri koristili računar u izvođenju nastave.

Nikad Retko Povremeno SvakodnevnoInicijalno stanje 20% 30% 50% 0%Kontrolno stanje 0% 20% 70% 10%

0%10%20%30%40%50%60%70%80%


289


0%10%20%30%40%50%60%

Grafikon 3. Korišćenje interaktivne table u izvođenju nastave

U prvoj fazi istraživanja dobili smo podatak da se interaktivna tabla jako retko koristi u izvođenju nastave, bez obzira na njeno postojanje u školi. Iz grafikona 3. uočavamo da je sprovođenje akcionog plana povećalo učestalost korišćenja interaktivne table.


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Grafikon 4. Korišćenje digitalne učionice u izvođenju nastave

Pre sprovođenja mera unapređenja iz akcionog plana digitalna učionica se, takođe, retko koristila. Obradom rezultata kontrolnog ispitivanja došli smo do podataka da je i to unapređeno, što možemo uočiti iz grafikona 4.


290

Ne koristim Koristimgotovu

Koristimprilagođenu

Samkreiram

prezentacijuInicijalno stanje 15% 30% 30% 25%Kontrolno stanje 0% 35% 30% 35%

0%10%20%30%40%

Grafikon 5. Korišćenje power point prezentacije u izvođenju nastave

U prvoj fazi istraživanja smo došli do podataka da 15% nastavnika nije koristilo power point prezentaciju u izvođenju nastave, a nakon sprovođenja mera dodatne edukacije koja je podrazumevala pohađanje seminara stručnog usavršavanja i individualne obuke nastavnika, svi nastavnici su na određeni način koristili istu, što vidimo iz grafikona 5.

0%

50%

100%

Osposobljenostnastavnika

5% 80% 15%

Nisam osposobljen Delimično sam U potpunosti sam

Grafikon 6. Osposobljenost nastavnika za korišćenje savremenih nastavnih sredstava

U inicijalnom istraživanju najveći broj nastavnika su smatrali da su delimično osposobljeno za korišćenje savremenih nastavnih sredstava. Primenom akcionog plana koji sadrži i mere dodatne obuke za korišćenje savremenih nastavnih sredstava smo pokušali da povećamo nivo osposobljenosti nastavnika za njihovo korišćenje. Kako bismo prikupljene podatke u prvoj fazi istraživanja stavili u funkciju unapređenja nastave, ispitali smo i mišljenje nastavnika razredne nastave o tome šta bi im olakšalo primenu savremenih nastavnih sredstava i motivisalo ih da iste češće koriste prilikom izvođenja nastave pitanjem otvorenog tipa. Rezultate smo grupisali u kategorije koje smo preveli u ciljeve akcionog plana. Kako bismo unapredili svoj rad putem korišćenja digitalnih resursa škole nastavnicima je potrebna dodatna edukacija, nabavka novih nastavnih sredstava kao i povećanje njihove dostupnosti u školi.


291

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Uticaj dodatne edukacije 80% 20% 0%

Da Nisam siguran Ne

Grafikon 7. Uticaj dodatne edukacije na osposobljenost nastavnika za korišćenje

savremenih nastavnih sredstava

U kontrolnom ispitivanju smo pokušali da dođemo do podataka da li su sprovedene mere dodatne edukacije pomogle nastavnicima razredne nastave da unaprede svoju osposobljenost za korišćenje savremenih nastavnih sredstava. Iz grafikona 7. možemo zaključiti da uglavnom jesu. .

Da Nisam siguran NeNabavka novih sredstava 70% 10% 20%Uvođenje rasporeda

korišćenja 65% 25% 10%

0%

20%

40%

60%

80%

Grafikon 8. Povećanje dostupnosti savremenih nastavnih sredstava

Ono što nas je, takođe, zanimalo u kontrolnom ispitivanju je da li je nabavka novih nastavnih sredstava i izrada rasporeda za njihovo korišćenje doprinela dostupnosti istih. Iz grafikona 8. možemo uočiti da najveći procenat ispitanika smatra da jeste. ZAKLJUČAK Praksu je moguće menjati i to se nameće kao nužnost. Izlistavanjem problema sa kojima se susrećemo u školi rodile su se ideje za unapređenje i onih koji nisu obuhvaćeni ovim akcionim istraživanjem. Prikupljeni podaci su doprineli sagledavanju načina na koji razmišljaju nastavnici i usmerili su nas na nov pristup njihovoj motivaciji za dodatno angažovanje. Iz razgovora sa kolegama smo uvideli da im je važno uvažavanje njihovog mišljenja i sugestija. Iskazali su spremnost da menjaju svoj način rada. Uvideli su značaj i neminovnost korišćenja informacionih tehnologija u nastavi, ne samo da bi pratili tehnološki razvoj, već i da bi učenicima nastava bila interesantna. Izuzetno smo


292

zadovoljni saradnjom svih kolega pri sprovođenju akcionog istraživanja. Ciljevi iz akcionog plana koje smo primenili su doprineli razvoju informatičkih kompetencija nastavnika razredne nastave. Međutim, to nije kraj našeg rada. Cilj nam je da pratimo inovacije u nauci i tehnologiji i da pored korišćenja raspoloživih, povećavamo nivo digitalnih resursa u školi i digitalne pismenosti svih učesnika vaspitno – obrazovnog procesa kako bi bili u koraku sa vremenom. Unapređenje nastave nije konačan proces i akciono istraživanje o korišćenju savremenih nastavnih sredstava nije završeno. Predloge nastavnika za dodatno unapređenje korišćenja savremenih nastavnih sredstava u školi ćemo postaviti kao ciljeve za dalji rad u funkciji osavremenjivanja nastave kako bi bila zanimljiva i prijemčiva za sve njene učesnike. LITERATURA [1] Maksimović, J. (2012): Akciona istraživanja u pedagoškoj teoriji i praksi. Niš: Filozofski fakultet. [2] Đorđević, J. (2008): Individuаlizаcijа i inovirаnje nаstаve i učenjа u školi 21. vekа, Pedagoškа stvаrnost, Novi Sаd, 55(7-8), 673-685. [3] Potkonjak, N. (2012). Škola može biti inovativna samo ako ima inovativne nastavnike. Godišnjak Srpske akademije obrazovanja, 8, 7-14.


4 t h Nat ional Conference With Internat io nal Part ic ipat ion


293

RPPO17

UDK: 378(497.11):004.9 Stručni rad

378(497.11):005.6

IT i reinženjering procesa u visokom obrazovanju za kvalitet nacionalne arhitekture znanja

IT and Higher Education Processes Reengineering toward

Quality of National Knowledge Architecture

Živadin Micić1, Vesna Ružičić2, Marija Blagojević3 1,2,3Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet tehničkih nauka u Čačku

[email protected], [email protected], [email protected] Apstrakt: Koncept rada se temelji na aktuelnim strategijama u Republici Srbiji, kao i Akcionom planu za podršku IT sektoru. Na primerima reinženjeringa obrazovnih procesa u IT sektoru i šire, prikazani su neki sastavni elementi nacionalne arhitekture znanja (NAZ) kreirane na platformi standardizacije (prema ICS). Klasterizovanim ICS oblastima i podoblastima dodeljeni su merljivi kvantitativni indikatori i parametri inovativnosti za poređenje sa svim ostalim ICS segmentima. Fokus je na standardizovanim izvorima znanja u 40 oblasti prvog nivoa (ICS1) na kojima počiva nacionalna arhitektura kvaliteta (NAK): proizvoda, procesa i sistema. Poseban značaj za kreiranje odgovarajućeg koncepta, predstavljaju segmenti sa najvećim intenzitetom inovativnosti (prevashodno IT segmenata). Rezultati ukazuju da se rešenja nalaze sistemski, na nacionalnom nivou – kreiranjem NAZ, uz podršku idgovarajućih institucija. Ključne reči: IT, ICS, znanje, nacionalna arhitektura, kvalitet Abstract: The concept of this paper is based on the current strategies in the Serbia, so as on IT sector supporting Action Plan. Some constitutive elements of the National Architecture of Knowledge (NAK) created upon standardization platform (according to ICS) have been presented on examples of reengineering of educational processes in the IT sector and beyond. Clustered ICS segments and sub-segments have been assigned to the quantitative indicators and innovation parameters to compare with all the other ICS segments. The standardized knowledge sources in 40 segments of the first level (ICS1) are in focus, and it represents the base of National Architecture Quality (NAQ): products, processes and systems. The segments with the highest intensity of innovation (primarily IT segments) have special importance for the proper concept аrangement. It have been indicated by research results that the solutions are in creating NAK, systematically, at the national level, with the great institution support. Key words: IT, ICS, knowledge, national architecture, quality





294

1. UVOD Svrhe, ciljevi, pravci i mehanizmi razvoja sistema obrazovanja u Republici Srbiji definisani su aktuelnom Strategijom - [1] u vremenskoj dimenziji do 2020. godine. Strategijом razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija u Srbiji, [2], definisana su četiri osnovna segmenta podrške IT sektoru (putem niza podsticajnih mera): 1) „Startup“ (bespovratna sredstva za stratup projekte, pružanje podrške razvoju tehnoloških inkubatora i podrška IT klasterima); 2)„Outsourcing“ (posebne olakšice pri obračunavanju i plaćanju doprinosa kod promovisanja dodatnog zapošljavanja za kompanije koje se bave i “ousourcingom”); 3) Razvoj i izvoz originalnih softverskih proizvoda (podrška troškova nastupa na inostranim tržištima, podrška promociji i izvozu softverskih proizvoda i rešenja); 4) Razvojni centri velikih multinacionalnih kompanija (predviđena izgradnja tehnoloških parkova koji će služiti kao baza za saradnju stranih i domaćih IT kompanija). Akcionim planom [3], za sprovođenje Strategije - [1], predviđena je pomoć IT sektoru, a u fokusu je obika IT kadrova. Predstavljene su aktivnosti, deinisani ciljevi i prioriteti Strategije, rokovi, indikatori (pokazatelji rezultata), odgovorni nosioci itd. Međutim, oseća se nedostatak u delu nacionalne аrhitekture znanja (NAZ). Jedan od ciljeva ovog rada је osvrt na kreiranje NAZ i putanje koje bi vodile kvalitetu procesa, proizvoda i sistema, a u potpunosti prema zahtevima standarda za nacionalnu аrhitekturu kvaliteta (NAK). Kvalitet obrazovnog sistema je jedan od elemenata za rangiranje segmenata IT sektora u zemljama Zapadnog Balkana, [4]. Takođe, među značanim ciljevima је sticanje praktičnih znanja i veština potrebnih za uključenje u svet rada, što podrazumeva platformu standardizacije (aktivnosti zatevane međunarodnim standardima [5], kao i u nacionalno standardizovanim oblastima stvaralaštva – ICS, [6]), sa primerima standardizovanih izvora znanja, [7]. Prema intenzitetu inovativnosti znanja, kao u [8], definisani su ciljni predmeti planiranih projekata [9], sa elementima strategije NAZ, na platform NAK. Fokusi su na IT segmentima kao najinovativnijim oblastima rada i stvaralaštva, među svim ICS poljima ili oblastima, grupisanim u klastere, odnosno naučna polja visokoškolskih ustanova u sistemu visokog obrazovanja, [10]. Definisanje kvalitativnih i kvantitativnih indikatora inovativnosti omogućava klastrizaciju svih standardizovanih oblasti stvaralaštva (prema ICS) i krajnje ciljeve: dnevni, sedmični i mesečni pristup izvorima znanja (po svim nivoima obrazovanja), a za odgovarajuće ishode sa studija i uključivanje u (standardizovani) svet rada ([5] i [6]), u korelaciji sa zakonskim i podzakonskim aktima i obrazovnim standardima, [10]. Jedan od ključnih ciljeva, odnosi se na podizanje nacionalnog nivoa znanja, na reinženjering znanja (svih učesnika u lancu, od proizvođača do krajnjih korisnika). Problem je u nivou i stepenu obrazovanja krajnjeg kupca koji treba da bude kompetentan da otkrije ne/kvalitet proizvoda. Reinženjeringom u masovnom obrazovanju (na svim


295

nivoima) eliminisati nekvalitet proizvoda koji nas okružuju. Ovo je posebno i neophodno, ukoliko (sadašnji) inspektori – nacionalna arhitektura (NA) inspektora i odgovornih pojedinaca (na primer, instituta za ispitivanje i izdavanje tzv. Atesta), ne razlikuju statuse aktuelnih standarda? Svođenje na nulu primera sa Slike 1 je diskutabilno (metode ispitivanja na bazi povučenih standarda). Primer se odnosi na izdavanje tzv. „Atesta“ 2017. godine, pozivajući se u Izveštaju o ispitivanju na povučen standard iz 1984. godine, za proizvod masovne upotrebe (oblast građevinarstva), slika 1.

Slika 1. Može li povučen standard SRPS U.A2.020:1984 biti osnova za izdavanje

Atesta?

U daljem tekstu sledi osvrt na reinženjering procesa obrazovanja kao ključnih faktora za ostvarenje ciljeva, strukture kurikuluma i ishoda izabranih IT-predmeta po svim nivoima SP Informacione tehnologije, istovremeno i na drugim SP, a sa ciljem doprinosa aktivnostima na projektu razvoja visokog obrazovanja, [9]. 2. REZULTATI 2.1 Standardizovani izvori znanja za nacionalnu arhitekturu znanja Put ka strategiji nacionalne arhitekture znanja (SNAZ) vodi preko nacionalnih arhitektura (NA): kvaliteta (NAK), znanja (NAZ), inspekcija (NAI), recenzenata (NAR) itd. Istovremeno, kvalitet, kao i NAK podrazumevjua međunarodnu klasifikaciju standarda – ICS po svim oblastima stvaralaštva. To znači da su uzorci standarda primeri izvora znanja po klasifikovanim nacionalnim ICS oblastima (SRPS), a koje su identične sa međunarodnim (ISO/IEC), slika 2. Međutim, rešavanjem navedenog i sličnih problema, postoje dileme (nerešive za pojedinca): da li, kada i kako učesnici sistema visokog obrazovanja u Srbiji mogu pristupiti ovim standardizovanim izvorima znanja na ICS platformi? Posebno pitanje se vezuje za broj uzoraka, količinu, vrednost, intenzitet inovativnosti. U vezi sa ovim, predstavljeni su merljivi kvantitativni indikatori (Iindeks) za kreiranje NA: NAK, NAZ, NAI, NAR, na platformi ICS, uključujući: 1. Iqs – indekse (godišnjih) uzoraka standardizovanih izvora znanja,


296

2. Iq – indekse količine, 3. Iv – indekse vrednosti, 4. Ii – indekse intenziteta inovativnosti itd.

Slika 2. Rangiranje izvora po ICS-oblastima: IT (ICS1 = 35), Proizvodno inženjerstvo (ICS1 = 25), Životna sredina (ICS1 = 13), Građevinarstvo i visokogradnja (ICS1 = 91)

Slika 2 je u korelaciji sa podacima iz Tabele 1. U Tabeli 1 predstavljeni su neki od relevantnih kvantitativnih indikatora, na platform standardizacije, među kojima postoje odgovarajuće relacije, kao i relacija (1).

Tabela 1. Izvori znanja sveukupne populacije standarda (ISO–SRPS)

ICS 1 (01-99)

U z o r a k a - samples (∑Iqs)

Publikovano - published (Iqp)

U razvoju

- devel (Iqu)

(CHF) ∑Iv

God/mes/dat ISO SRPS ISO SRPS ISO SRPS ISO (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8)

2014/01/01 Slika 2 Slika 2 23025 29181 4744 743.142 2.046.618 2016/01/01 48879 41454 24864 32429 4732 828.636 2.139.002

Iqs = Iqp + Iqw + Iqu + Iqd (1) U relaciji (1) i Tabeli 1, navedeni su indikatori (iz metodologije istraživanja, za analize, poređenja po ICS oblastima, dalji rad na kreiranju i integraciji NA znanja, kvaliteta, itd): - Iqp – broj aktuelnih publikovanih standarda, - Iqw – povučeni iz upotrebe (withdrawn), - Iqu – razvojni projekti (under development), - Iqd – obrisanih projekata (deleted).


297

2.2 Koncept NAZ na platformi standardizovanih izvora znanja po ICS Sa druge strane, koncept NA znanja zasnovan je na konceptu standardizovanih izvora znanja po ICS, odnosno na platformi NA kvaliteta. Koncept je integrisan sa visokim obrazovanjem preko klasterizacije svih standardizovanih oblasti stvaralaštva (prema ICS1-nivoima). Potrebno je samo ICS oblasti grupisati po poljima visokog оbrazovanja - [10] (prirodno-matematičko, tehničko-tehnološko, društveno-humanističko, medicina, IMT-studije...) sa odgovarajućim: 1. klasterima stepena inovativnosti (prema Ii): dnevne, sedmične, mesečne i godišnje, 2. rangiranjem svih ICS-oblasti, na primerima IT sektora i TT-nauka (po Ii), 3. poređenjem (Iindeks) po podoblastima drugog nivoa (ICS2), na primerima IT (ICS2 =

35.x), uporedo sa drugim poljima visokog obrazovanja, na primer, medicinskih nauka (ICS2 = 11.x) itd.

Modeliranje znanja za razvoj informaciono-ekspertnog sistema doprinosi NAZ u svim standardizovanim oblastima stvralaštva (ICS1 nivoa). Koncept NAZ na platformi standardizovanih izvora znanja po ICS obuhvata brojne mogućnosti:

1) planiranje resursa za svakodnevno inoviranje znanja u ICS oblastima na platformi standardizacije na osnovu originalnih linija trenda, polazeći od izvora znanja (slika 3),

Slika 3. Uporedna analiza (ISO – SRPS) izvora znanja za ICS1 = 35 (Informacione tehnologije),

2014/1/1: а) zbirni rezultati analize, b) linije trenda za period 2008-2015

2) definisanje uporednih indeksnih pokazatelja (indeksa količine i vrednosti) za sve oblasti stvaralaštva, a u cilju ažuriranja baze podataka i baze znanja u ICS1 poljima i praćenja trendova inoviranja znanja za unapređenje kvaliteta proizvoda,

3) definisanje indeksa intenziteta inovativnosti, kao preduslov za grupisanje, određivanje klastera, odgovarajuće buduće pouzdane provere (znanja i trenda) u ICS oblastima i inoviranje baze znanja za korisnike informaciono ekspertnog sistema,

4) kontinuiranost praćenja intenziteta inoviranja znanja na platformi standardizacije, u cilju unapređenja baze znanja uz predviđanje i obezbeđivanje resursa, modeliranjem znanja, razvojem i primenom informaciono ekspertnog sistema (slika 4).

Najveći je broj podoblasti dnevnog intenziteta inovativnosti u TT-naukama (u skladu sa Slikom 4). Navedeni koncept NAZ na platformi standardizovanih izvora znanja


298

značajno doprinosi kako reinženjeringu procesa u visokom obrazovanju, tako i unapređenju nastavnog i poslovnog procesa.

Slika 4. Uporedni prikaz količine inovacija ISO – SRPS izvora znanja (2016/1/1)

Prema stepenu inovativnosti, klasteru dnevnog intenziteta inovativnosti (na dan 1.1.2016. godine, Slika 4) pripada 10 standardizovanih oblasti (Ii ≥ 250):

1. ICS1 = 35 – Informaciona tehnologija; Kancelarijske mašine; 2. ICS1 = 13 – Životna sredina; Zaštita zdravlja; Bezbednost; 3. ICS1 = 25 – Proizvodno inženjerstvo; 4. ICS1 = 01 – Opšte; Terminologija; Standardizacija; Dokumentacija; 5. ICS1 = 91 – Građevinski materijali i visokogradnja; 6. ICS1 = 11 – Tehnologija zaštite zdravlja; 7. ICS1 = 83 – Industrija gume i industrija plastičnih masa; 8. ICS1 = 23 – Pneumatski hidraulički sistemi i komponente za opštu upotrebu; 9. ICS1 = 29 – Elektroenergetika; 10. ICS1 = 33 – Telekomunikacije; Audio i video tehnika.

Oblasti dnevnog intenziteta inovativnosti u prethodnom periodu, prema Slici 4 veoma blizu (Ii ≈ 250): ICS1 = 03 – Usluge; Organizacija komapnije, upravljanje i kvalitet; Administracija; Transport; Sociologija; ICS1 = 17 – Metrologija i merenje; Fizičke pojave; ICS1 = 43 – Drumski saobraćaj; ICS1 = 75 – Nafta i srodne tehnologije.

Iz ovog klastera (dnevne inovativnosti) ispale su tri oblasti (Slika 4): ICS1 = 49 – Vazduhoplovstvo i kosmonautika; ICS1 = 59 – Tehnologija tekstila i tehnologija kože, kao i ICS1 = 77 – Metalurgija.

Pored navedenih oblasti stvaralaštva (klastera) sa dnevnim intenzitetom inovativnosti, u radu [8] detaljnije su analizirane prema naučnim poljima i predstavljene ICS1 oblasti dnevne (kao i sedmične) inovativnosti za trogodišnji vremenski period, 2014-2016.

2.3 Očekivani budući rezultati Među očekivanim rezultatima, od značaja za ovu temu, nalaze se (neke radne verzije) doktorskih disertacija, kao i neki aktuelni diplomski/master radovi. Sve u korelaciji sa NAZ, odnosno visokog obrazovanja, na primer:

250


299

1. Modeliranje znanja za razvoj i primene informaciono-ekspertnog sistema (koncept NAZ na platformi standardizovanih izvora znanja po ICS1-poljima, ICS2, ICS3...),

2. Upravljanje sistemom baze znanja u informacionim tehnologijama (prilog konceptu NAZ na primerima ICS2-podoblasti IT),

3. Kreiranje softvera za olakšanje rada KAPK sa recenzentima SP visokog obrazovanja (veza sa NAR) na platformi standardizacije, prema ICS-poljima,

4. Izrada softvera za pristup izvorima znanja, na primerima biblitečkih jedinica. Elementi navedenih očekivanih rezultata, primera IT i reinženjeringa procesa visokog obrazovanja, biće inkorporirani u inoviranje nastavnih predmeta studijskog programa “Informacione tehnologije”, na svim nivoima, Tabela 2.

Tabela 2. Primeri predmeta za reinženjering procesa visokog obrazovanja SP IT Predmet 1 – Projekat 1 Predmet 2 – Projekat 1 Predmet 3 – Projekat 2 OAS4 Informacione

tehnologije Standardizacija u IT Informaciono ekspertni

sistemi MAS1 Savremene IT i sistemi IT u obrazovanju Upravljanje kvalitetom

softvera DS IT i menadžment

znanjem Savremene mrežne tehnologije

Informacioni sistemi

Treba napomenuti da se pojedini predmeti istovremeno realizuju i na drugim studijskim programima. Na primer: predmet Informacione tehnologije na SP OAS4 “Preduzetnički menađžment”, SP OAS4 “Inženjerski menađžment”, SP IAS “Tehnika i informatika” itd. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Godišnji uzorci sa preko 90333 izvora znanja (nakon 1.1.2016) na platformi standardizacije (ICS), najbolja su osnova i platforma za funkcionalan aspekt nacionalne arhitekture kvaliteta, ka strategiji nacionalne arhitekture znanja. Kvantitativne vrednosti analiziranih izvora znanja izražene su indeksima Iv, a prema predstavljenom radu (Tabela 1), zbirna godišnja vrednost je ∑Iv ≈ 3*106 eura. To znači: - da ni jednoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji nije „dostupn“ pristup ovoj NA kvaliteta

i znanja, na platformi standardizacije – ICS, a za potrebe prakse, - da su visokoškolske ustanove izvan sedišta lokacije Instituta za standardizaciju - ISS

hendikepirane, jer nisu u mogućnosti da (svakodnevno) imaju uvid (u prostorijama ISS) u novitete ovakve NAZ i NAK,

- da je jedino moguće (principijelno i pravedno) rešenje na nacionalnom nivou (podrškom Vlade, nadležnih ministarstava, ISS itd).

Istovremeno, merljivi indikatori pokazuju da je individualno nemoguće realno

planirati niti ispratiti sve inovacije u Informacionim tehnologijama jer je potrebno godišnje izdvojiti više od 50.000 CHF (Slika 3, 2015. godine). Rešenja se mogu naći, ali sistemski, na nacionalnom nivou – kreiranjem NAZ i odgovarajućim akademskim pristupima istoj:


300

- podrškom nadležnih ministarstava, kao i Instituta za standardizaciju (ISS); - uz mogućnost strateškog distribuiranja izvora (znanja) kroz obrazovne procese

(najpre u visokom obrazovanju), - uz obavezu svake visokoškolske ustanove koja je akreditovala SP (a time i

predmete) iz IT setora, da obezbedi pristup standardima iz odgovarajućeg IT segmenta. Zahvalnica Rad je podržan od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, projekat III 44006, potprojekat 8: »Adaptivni sistem za računarski podržano učenje« http://www.mi.sanu.ac.rs/projects/projects.htm#Interdisciplinary. LITERATURA Vlada Republike Srbije (2012), Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020.

godine, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 107/12 Vlada Republike Srbije (2013), Strategija razvoja i podrške industriji informacionih

tehnologija, Službeni glasnik Republike Srbije Vlada Republike Srbije (2016). Akcioni plan za pomoć IT sektoru, Beograd, 29.

decembar 2016. http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=282617 Strik Consulting d.o.o. Sarajevo (2017). Studija razvoja IT sektora u Kantonu

Sarajevo ISO/IEC, International Standards for Business, Government and Society, List of ICS

fields, http://www.iso.org/iso/iso_catalogue/catalogue_ics/catalogue_ics_browse.htm Last update 16.09.2017.

Institute for Standardization of Serbia, Available. Advanced search: http://www.iss.rs/en, http://www.iss.rs/standard/advance_search.php (accessed: 16.09.2017)

Micić, Ž., Tasić, D., Debeljković, D. (2017). Izvori znanja u standardizovanim oblastima TT-nauka za ekspertize u procesima akreditacije, XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “Nove tehnologije u nastavi”, Zlatibor, 22-24. 02. 2017. Zbornik radova, str. 140-143.

Micić, Ž., Ružičić, V., Tasić, D. (2017). Intenzitet inoviranja znanja u visokom obrazovanju, XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “Nove tehnologije u nastavi”, Zlatibor, 22-24. 02. 2017. Zbornik radova, str. 88-91.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2017). Javni Konkurs za prijavu i učešće u projektima koji se sufinansiraju u okviru programske aktivnosti „Razvoj visokog obrazovanja”, https://dositej.mpn.gov.rs

Skupština Republike Srbije (2015). Zakon o visokom obrazovanju, Službeni glasnik RS, br. 45/2015 i 68/2015, Beograd

http://www.mi.sanu.ac.rs/projects/projects.htm#Interdisciplinary

http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=282617

http://www.iso.org/iso/iso_catalogue/catalogue_ics/catalogue_ics_browse.htm

http://www.iss.rs/en

http://www.iss.rs/standard/advance_search.php

https://dositej.mpn.gov.rs/




301

RPPO17

UDK: 373.54:37.035.3(497.11)]:331.5 Stručni rad DUALNO OBRAZOVANJE – PRIPREMA UČENIKA ZA

TRŽIŠTE RADA I PREDUZETNIČKO DELOVANJE

DUAL EDUCATION – PREPARATION OF STUDENTS FOR LABOUR MARKET AND ENTREPRENEURIAL

ACTION

Dušan Garabinović1 1Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd

[email protected] Apstrakt: Obrazovanje traje tokom celog života, ali najistaknutiji deo celine obrazovnog procesa jeste formalno obrazovanje. Pokušaj da se ishodi učenja u školama što više prilagode potrebama savremenog života i zahtevima tržišta rada u najvećoj meri se ogleda kroz uvođenje sistema dualnog obrazovanja. Optimalna kombinacija teorije, vežbi i praktične nastave čini osnov modernog na kompetencijama zasnovanog obrazovanja sa ciljem selekcije, pripreme i zapošljavanja najboljih u određenoj profesiji. Dualno obrazovanje se, kao jedan od oblika savremenog modela, u velikoj meri oslanja na praktičnu nastavu i stvaranje preduzetničkog duha kod učenika. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj dualnog obrazovanja i dostignuti stepen njegove realizacije u Republici Srbiji kroz analizu postojećih obrazovnih profila u srednjim stručnim školama. Ključne reči: dualno obrazovanje, srednjoškolsko obrazovanje, savremeni model obrazovanja, preduzetništvo, preduzetničko obrazovanje Abstract: Education lasts for a lifetime, but the most prominent part of the whole process of education is formal education. The attempt to adapt the learning outcomes in schools as much as possible adapts to the needs of modern life and labour market demands is mostly reflected through the introduction of a dual education system. The optimal combination of theory, exercises and practical teaching forms the basis of modern competence based education with the aim of selecting, preparing and employing the best in a particular profession. Dual education, as one of the forms of the contemporary model, relies heavily on practical teaching and the creation of an entrepreneurial spirit among students. The aim of this paper is to point to the importance of dual education and achieve the degree of its realization in the Republic of Serbia through the analysis of existing educational profiles in secondary vocational schools. Key words: dual education, secondary education, contemporary model of education, entrepreneurship, entrepreneurial education


302

1. UVOD Visoka stopa nezaposlenosti nastaje usled školovanja kadrova za zanimanja koja privredi nisu potrebna. Način da se pomenuta situacija prevaziđe nalazi se u zahtevu za većom povezanošću i saradnjom privrede i ministarstva nadležnog za prosvetu sa ciljem usklađivanja potreba tržišta rada sa nastavnim planovima i programima. Samo zajedničkim delovanjem obe strane moguće je stvoriti sistem gde se školuju budući zaposleni obučeni po meri privrede i struke kojoj pripadaju. Jedno od mogućih rešenja za poboljšanje postojećeg stanja jeste dualno obrazovanje. Dualno obrazovanje je proces učenja zasnovan na sticanju neophodnih opštih i stručnih teorijskih znanja i praktičnih veština njihove primene u zavisnosti od izabrane profesije, kako u školi tako i u privrednim subjektima koji obezbeđuju priliku da učenici osete duh kolektiva i radne sredine. Cilj školovanja nije samo sticanje određenog znanja, već spremnost da se usvojeno znanje primeni u stvarnim situacijama – fokus nije na obimnoj teoriji već na spremnosti na akciju. Raznovrsnost izvora znanja i načina njegovog sticanja dovodi do postojanja više oblika učenja. Pored zvaničnog sistema obrazovanja važno je pomenuti koncept neformalnog obrazovanja i učenja zasnovanog na iskustvu. Kako čovek prihvata društvene vrednosti i podrazumevani način ponašanja, tako je potrebno da tokom školovanja kroz praksu ostvari i radnu socijalizaciju sticanjem tzv. „radne kulture“. Učenici bi trebalo da nauče da poštuju svoj posao i radno mesto, druge u svemu tome pronalazeći sebe. Prema članu 4 [1], ciljevi dualnog obrazovanja bili bi vezani za: razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tršišta rada, uslovi za dalje obrazovanje i celoživotno učenje, preduzimljivost, inovativnost, kreativnost, profesionalni i karijerni razvoj svakog pojedinca, lični, ekonomski i opšti društveni razvoj, timski rad i osećaj lične odgovornosti u radu, bezbednost i zdravlje na radu, samovrednovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja kao i samostalnog donošenja odluka.

Slika 1. Četiri osnovna elementa optimalnog funkcionisanja sistema dualnog

obrazovanja, autor

Četiri osnovna elementa optimalnog funkcionisanja odabranog sistema dualnog obrazovanja koja se međusobno prožimanju stvarajući skladnu celinu i pritom čineći


303

svojevrsni mozaik savremenog strukovnog učenja su: (1) teorija, (2) praksa, (3) škola i (4) privreda (slika 1). 2. SAVREMENI I PREDUZETNIČKI MODEL OBRAZOVANJA Model učenja zasnovan na sistemu nastavnik predaje a učenici slušaju, uče i reprodukuju teorijska znanja, bez zalaženja u njenu primenljivost u svakodnevnom životu, predstavlja tradicionalno (klasično) obrazovanje. Sve veća razlika između onoga što se uči i onoga što je u stvarnom životu a time i u poslovanju potrebno dovela je do neophodnosti redizajniranja same strukture prvenstveno formalnog školskog sistema. „Pojmovi „tradicionalno“ i „savremeno“ upravo govore o njihovom značaju u sadašnjosti – tradicionalni sistem bi trebalo da pripada prošlosti, a savremeni sistem obrazovanja sadašnjosti i budućnosti“ [2]. Spremnost za suočavanje sa izazovima svakodnevnice, za odabir i realizaciju najboljih šansi koje se pružaju i proaktivnu usmerenost ka budućnosti, čine osobine koje su neophodne svakom čoveku i organizaciji koji teže postizanju uspeha. Zahtevane karakteristike, bez obzira na način definisanja pomenutog uspeha, ostaju iste, ostaju kao ključni deo jedne ličnosti koji je razlikuje od drugih, koji je izdiže iznad prosečnosti, zasnovan na intenzivnoj preduzimljivosti. Preduzetničko učenje se može posmatrati sa dva različita stanovišta – „jedan je biti preduzetnik koji se bavi poslovnom delatnošću, a drugi je biti preduzetnički, odnosno ponašati se na preduzetnički način i imati izvesna preduzetnička znanja, veštine i stavove, ali ne i nužno baviti se poslovnom aktivnošću“ [3].

Slika 2. Obuhvat savremenog modela (stručnog) obrazovanja, autor

Preplitanje i povezanost dualnog i preduzetničkog obrazovanja kroz sprovođenje njegovog savremenog modela predstavlja ne samo potrebu nego i zahtev konkurentskog tržišnog okruženja zasnovanog na promenama, zahtev oličen u stvaranju koncepta takozvanog „preduzimljivog stručnjaka“ (slika 2). 3. DUALNO OBRAZOVANJE U REPUBLICI SRBIJI Obrazovanje koje je danas poznato kao dualno u suštini nije nova pojava na ovim prostorima. Od začetka organizovanog sistema sticanja znanja učenjem zanata kod


304

majstora, preko formiranja zanatskih, privrednih i usmerenih škola, pa sve do otprilike devedesetih godina XX veka postojalo je dualno obrazovanje, iako se nije doslovno tako nazivalo. Napuštanjem pomenutog sistema više se usmeravajući na opšte-obrazovne i teorijske stručne predmete, dolazi do stvaranja sve veće razlike između zahteva privrede i ostvarenih ishoda procesa obrazovanja. Od 2002. godine kada je započet proces reforme školskog sistema (uvođenjem novih oglednih obrazovnih profila), pa do današnjih dana, dualno obrazovanje je stalno prisutan termin u stručnoj, ali i široj javnosti. Ono je predstavljeno kao moderan, proevropski model usvajanja znanja i veština, kao proizvod strane pameti koji daje najbolje rezultate. Ne treba pritom zaboraviti da je pomenuti model postojao i u vreme stare Jugoslavije. Jednostavno je u jednom trenutku došlo do odbacivanja domaćih rešenja prihvatajući tuđa, da bi se kasnije (posle nekoliko decenija) ponovo vratili na stara, sada uvezena „moderna“ rešenja. Da bi privrednici ostvarili što veći profit na tržištu biraće one najbolje i za izazove koji mogu nastati najspremnije pojedince, ljude koji znaju svoj posao, koji na pravi način promovišu sebe i svoju profesiju, jer samo će oni znati da adekvatno promovišu i organizaciju kojoj pripadaju. Preduzimljivost bi u procesu školovanja trebalo da postane sastavni deo ličnosti učenika, kao jedan od glavnih ishoda obrazovnog procesa koji ga priprema ne samo za posao koji će raditi, već i za samostalno pokretanje svog biznisa. Po osnovu [4] u školskoj 2015/2016. godini srednju školu završilo je ukupno 64.425 lica od čega samo 6.418 (9,96%) trogodišnje, a 58007 (90,04%) četvorogodišnje obrazovne profile. Iste godine (2016) studije je završilo ukupno 51544 lica [5]. Razlika između broja lica koja su u istoj godini završili studije i onih koji su završili srednje škole nije tako velika, pa se može doći do zaključka da izuzetno veliki procenat srednjoškolaca pre ili kasnije upisuje i završava visoke škole. Zanemarivanje trogodišnjih srednjoškolskih stručnih profila i strukovnih studija, posmatrajući ih kao manje vredne u odnosu na akademske, predstavlja ozbiljnu grešku koja je dovela do toga da Srbiji nedostaju radnici određenih zanimanja po kojima je nekada bila izuzetno poznata i cenjena u svetu (npr. građevinski radnici). „Strukovne studije nikako ne treba svrstavati ispod akademskih, iz prostog razloga što su to dva paralelna sistema studiranja, i nisu hijerarhijski podređeni“ [6]. Prema podacima [7] na početku školske 2016/2017. godine od ukupnog broja učenika srednjih škola na teritoriji Srbije (250011) čak 64501 (25,8%) pohađalo je gimnazije kao škole opšteg usmerenja. Posmatrajući samo upisane na prvu godinu srednjeg obrazovanja 24,6% njih pohađa gimnazije. Navedeni podaci ukazuju na činjenicu da približno četvrtina svih srednjoškolaca bira gimnazije, a još je veći procenat onih koji se odlučuju za četvorogodišnje škole, gde veliki procenat nastavlja dalje školovanje. Analizirajući Konkurs za upis učenika u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji za školsku 2017/2018. godinu, za škole čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave [8] došlo se do rezultata da postoji ukupno 63 dualna obrazovna profila (35 – 55,56% trogodišnji i 28 – 44,44% četvorogodišnji)


305

podeljena u 13 oblasti (tabela 1): mašinstvo i obrada metala (9 trogodišnjih i 8 četvorogodišnjih), poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (8 trogodišnjih i 3 četvorogodišnja), trgovina, ugostiteljstvo i turizam (4 trogodišnja i 3 četvorogodišnja), geologija, rudarstvo i metalurgija (2 trogodišnja i 1 četvorogodišnji), šumarstvo i obrada drveta (2 trogodišnja i 1 četvorogodišnji), elektrotehnika (3 trogodišnja i 3 četvorogodišnja), tekstilstvo i kožarstvo (2 trogodišnja i 1 četvorogodišnji), geodezija i građevinarstvo (3 trogodišnja), saobraćaj (4 četvorogodišnja), hemija, nemetali i grafičarstvo (1 trogodišnji), ostala delatnost ličnih usluga (1 trogodišnji), zdravstvo i socijalna zaštita (1 četvorogodišnji), ekonomija, pravo i administracija (3 četvorodišnja).

Tabela 1. Pregled dualnih obrazovnih profila za upis u školsku 2017/2018. godinu Mašinstvo i obrada metala: 3 GOD: Bravar-zavarivač (18š; 390+30*/13), operater mašinske obrade (13š; 270/14), automehaničar (12š; 240/27), mehaničar motornih vozila (6š; 180/18), industrijski mehaničar (8š; 150+30*/-), bravar (6š; 90/9), zavarivač (5š; 75/6), mehaničar grejne i rashladne tehnike (2š; 30/3), mašinbravar (1š; 15/-). 4 GOD: aviotehničar (1š; 24/-), avio-tehničar za vazduhoplov i motor (1š; 8/-), avio-tehničar za elektro opremu vazduhoplova (1š; 8/-), avio-tehničar za elektronsku opremu vazduhoplova (1š; 8/-), mehatroničar za radarske sisteme (1š; 12/-), mehatroničar za raketne sisteme (1š; 12/-), mehatroničar za transportne sisteme aerodroma (1š; 24/-), tehničar za kompjutersko upravljanje (3š; 90/-), Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane: 3 GOD: Mesar (14š; 240+15*/45+3*), pekar (15š; 222+15*/31+3*), poljoprivredni proizvođač (1š; 15/-), cvećar – vrtlar (4š; 60/5), rukovalac – mehaničar poljoprivredne tehnike (2š; 30/6), proizvođač prehrambenih proizvoda (1š; 15/2), prerađivač mleka (1š; 15/-), uzgajivač sportskih konja (1š; 15/3). 4 GOD: prehrambeni tehničar (3š; 120/5), poljoprivredni tehničar (4š; 150/10), , veterinarski tehničar (1š; 30/3). Trgovina, ugostiteljstvo i turizam: 3 GOD: Trgovac (14š; 465+15*/29), kuvar (16š; 360+45*/57), poslastičar (4š; 75/11), konobar (13š; 225+15*/30). 4 GOD: kulinarski tehničar (1š; 75/3), turistički tehničar (3š; 150/8), ugostiteljski tehničar (1š; 60/-). Geologija, rudarstvo i metalurgija: 3 GOD: Rukovalac postrojenjima za dobijanje nafte i gasa (1š; 30/-), operater za preradu metala (3š; 90/-). 4 GOD: rudarski tehničar za pripremu mineralnih sirovina (1š; 30/-). Šumarstvo i obrada drveta: 3 GOD: Operater za izradu nameštaja (6š; 180/1), tapetar – dekorater (1š; 30/-). 4 GOD: tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera (1š; 30/5), Elektrotehnika: 3 GOD: električar (4š; 120/-), elektroinstalater (1š; 15/3), autoelektričar (1š; 30/-). 4 GOD: Elektrotehničar obnovljivih izvora energije (1š; 30/-), elektrotehničar obnovljivih izvora energije (1š; 30/-), elektrotehničar za eletroniku na vozilima (1š; 60/-). Tekstilstvo i kožarstvo: 3 GOD: Modni krojač (15š; 420+30**/17), obućar (1š; 15/3). 4 GOD: modelar odeće (4š; 120/12), Geodezija i građevinarstvo: 3 GOD: Rukovalac građevinskom mehanizacijom (2š; 30/6), dekorater zidnih površina (1š; 15/3), keramičar – teracer – pećar (1š; 15/3). Saobraćaj: 4 GOD: Tehničar vazdušnog saobraćaja (1š; 48/-), tehničar vazdušnog saobraćaja za bezbednost (1š; 24/-), tehničar vazdušnog saobraćaja za spasavanje (1š; 24/-), tehničar za logistiku i špediciju (1š; 30/-).


306

Hemija, nemetali i grafičarstvo: 3 GOD: Pomoćnik knjihovesca (1š; 12/-). Ostala delatnost ličnih usluga: 3 GOD: Ženski frizer (1š; 30/5). Zdravstvo i socijalna zaštita: 4 GOD: Medicinska sestra – tehničar (1š; 90/-). Ekonomija, pravo i administracija: 4 GOD: Komercijalista (1š; 30/-), finansijski administrator (1š; 30/-), tehničar zaštite od požara (1š; 30/-). Objašnjenje: dužina školovanja (3 ili 4 god.): profil (š = br. škola; redovni učenici (srpski jezik)+redovni učenici (mađarski* ili bosanski** jezik)/vanredni učenici (srpski jezik)+vanredni učenici (mađarski* ili bosanski** jezik).

Izvor: kalkulacije autora po osnovu podataka iz [8] Može se videti da su učinjeni značajni napori kako bi se načinili prvi koraci u procesu transformacije i redizajniranja školskog sistema Srbije. To je samo početak, pa da bi se moglo govoriti o pravom dualnom modelu neophodno je predmetne aktivnosti bez odlaganja nastaviti dalje. 4. STANJE DUALNOG OBRAZOVANJA NA TERITORIJI MORAVIČKOG OKRUGA Posmatrajući dualne obrazovne profile na teritoriji Moravičkog okruga koji su ponuđeni za upis u prvi razred školske 2017/2018. godine prema [8], može se zaključiti da ih ima ukupno 6 (5 trogodišnjih i 1 četvorogodišnji) iz 4 oblasti: • mašinstvo i obrada drveta – bravar-zavarivač 3 godine (Mašinsko-saobraćajna škola,

Čačak; Srednja škola „Dragačevo“, Guča), operater mašinske obrade (Mašinsko-saobraćajna škola, Čačak);

• trgovina, ugostiteljstvo i turizam – trgovac 3 godine (Ekonomska škola, Čačak); • tekstilstvo i kožarstvo – modni krojač 3 godine (Mašinsko-saobraćajna škola, Čačak); • ekonomija, pravo i administracija – komercijalista 4 godine (Ekonomsko-trgovačka

škola „Knjaz Miloš“, Gornji Milanovac); finansijski administrator 4 godine (Ekonomsko-trgovačka škola „Knjaz Miloš“, Gornji Milanovac).

Poređenja radi, prema [9] za upis u prvi razred srednje škole 2007/2008. godine, što je tačno pre deset godina, na teritoriji Moravičkog okruga bilo je ponuđeno ukupno 7 obrazovnih profila (finansijski administrator, komercijalista, bankarski službenik, službenik osiguranja, arhitektonski tehničar, monter suve gradnje, operater mašinske obrade), tada oglednih jer niti jedan u svom nazivu nije imao atribut „dualni“. Analizirajući novi obrazovni trogodišnji profil modni krojač dualno (nastavni plan i program preuzet sa [10]), može se primetiti da su predmeti podeljeni na obavezne (opšteobrazovni i stručni) i izborne. Posmatrajući samo obavezne predmete, broj opšteobrazovnih opada sa 9 u prvoj na 7 u drugoj i trećoj godini školovanja, dok se broj stručnih povećava sa 4 u prvoj i drugoj na pet u trećoj godini. Prethodni podaci pokazuju da se učešće stručnih predmeta konstantno povećava u okviru zbira svih obaveznih. Takođe je pohvalno uvođenje preduzetništva u trećoj godini sa 2 časa nedeljno kako bi se učenici pripremili ne samo za zapošljavanje na tržištu rada, već i za moguće sopstveno pokretanje posla – samozapošljavanje. Ovde se na primeru može videti povezanost


307

dualnog obrazovanja sa još jednim elementom ličnosti savremenog poslovnog čoveka, njegovom preduzimljivošću. Prema [10] učešće teorijskih časova u odnosu na vežbe, praktičnu i blok nastavu u okviru ukupnog fonda časova obaveznih predmeta se smanjuje sa 25,3% u prvoj, na 15,6% u drugoj i 6,8% u trećoj godini. Navedeni podaci ukazuju na povećanje usmerenosti učenika na praktičnu nastavu u odnosu na teorijsku kako se njihovo srednje školovanje približava kraju, što predstavlja veliku prednost u odnosu na klasične (nedualne) obrazovne profile. Kada je reč o Moravičkom okrugu, obrazovni profil modni krojač – dualno upisuje se po prvi put u školsku 2017/2018. godinu u okviru čačanske Mašinsko-saobraćajne škole. Unapred je poznato da na projektu uvođenja i realizacije novog profila intenzivno rade kompanije iz sveta tekstila Tiffany, Weltex i P….S…. fashion. Čak je i Privredna komora Srbije sa Udruženjem za industriju tekstila, odeće, kože i obuće kao pozitivan primer izdvojila Čačak „koji do sada nije imao u obrazovnoj ponudi obrazovne profile u oblasti tekstilstva, ali je na osnovu potreba privrede Privredna komora Srbije pokrenula inicijativu za otvaranjem odeljenja modnog krojača, čime je načinjen veliki korak u pogledu prilagođavanja obrazovnog sistema potrebama privrede“ [11]. Kao posebne pogodnosti za učenike na pomenutom smeru predviđena je i „kvalitetna obuka kod poslodavca, mogućnost zaposlenja nakon uspešnog završetka školovanja, mogućnost daljeg školovanja i stipendiranja najuspešnijih učenika od strane preduzeća, obezbeđeni troškovi prevoza, osiguranja i toplog obroka, naknada za vreme provedeno na učenju kroz rad u preduzeću“ [12]. Kao još jedan primer je trogodišnji smer bravar-zavarivač u srednjoj školi „Dragačevo“ u Guči gde je pored dobro opremljenog kabineta, upotrebe savremene tehnologije i praktične nastave „obezbeđen određeni broj stipendija od strane MB namenska ad“ [13]. ZAKLJUČAK Uvođenje dualnog sistema obrazovanja u Srbiji predstavlja pokušaj stvaranja nastavnih planova i programa koji u svom središtu imaju fokus na učenika, na unapređenje njegovih sposobnosti, veština i znanja potrebnih kako u svetu poslovanja, tako i svim sferama ljudskog postojanja. To je u stvari ulaganje države u sebe, u stručne kadrove koji nedostaju, investiranje u razvoj, u svoju bolju i uspešniju budućnost. Savremeni model obrazovanja zasnovan na dualnom obrazovanju i stvaranju preduzetničkih kompetencija, kao što i samo ime kaže, predstavlja sistem koji treba što pre usvojiti jer on pripada ne samo budućnosti već i sadašnjim generacijama učenika. Dualno obrazovanje je jedna od prilika koje se nude za unapređenje postojećeg sistema obrazovanja, koje će u velikoj meri uticati na kvalitet i osposobljenost budućih radnika, preduzetnika, i ostalih činilaca privrednog života. LITERATURA Nacrt zakona o dualnom obrazovanju, http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2016/06/FINAL-NACRTA-ZAKONA-O-DUALNOM-OBRAZOVANJU-12.05.2017..pdf , 22.08.2017.

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2016/06/FINAL-NACRTA-ZAKONA-O-DUALNOM-OBRAZOVANJU-12.05.2017..pdf




308

Garabinovic, D., Markovic Blagojevic, M. (2016). Entrepreneurship and the rimportance of early entrepreneurial education in its development, In Karavidic, S., Ilieva, S., Cukanovic Karavidic, M. (ed.), The book of proceedings of the 5th International conference Employment, Education and Entrepreneurship titled Achieving excellence in education, employment and human resource management. Belgrade, pp. 86-109 Centar za preduzetničko učenje Jugoistočne Evrope (2011). Preduzetničko učenje, pristup ključnim kompetencijama, ISCED nivo 2, Zagreb. http://www.stat.gov.rs/WebSite/Public/ReportResultView.aspx?rptKey=indId%3d110304IND01%26102%3dRS%2cRS1%2cRS11%2cRS12%2cRS2%2cRS21%2cRS22%2cRS23%2629%3d%23All%23%2626%3d0%2c1%2c2%2625%3d0%2c2%26sAreaId%3d110304%26dType%3dName%26lType%3dSerbianCyrillic, 03.09.2017. http://www.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/52/77/AS21_177-2016_srb.pdf, 07.08.2017. Ristić, B., Anđelić, S., Kuleto, V., Radić, G. (2017). Dualno obrazovanje – dobit na duge staze, U Veljović, A. (ur.) Zbornik radova 2. nacionalne konferencije sa međunarodnim učešćem „Informacione tehnologije, obrazovanje i preduzetništvo“ ITOP17, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, pp. 09-15. Republički zavod za statistiku (2017). Statistički bilten – Srednjoškolsko obrazovanje u Republici Srbiji Početak školske 2016/2017. godine, Beograd, http://www.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/48/33/SB-621-SrednjeSkole2016-17.pdf p. 32, pristup 07.08.2017. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (2017). Konkurs za upis učenika u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji za školsku 2017/2018. godinu, za škole čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, Privredno društvo „Prosvetni pregled“ d.o.o. http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/KONKURS-ZA-UPIS-U-SREDNJU-SKOLU-2017-18-final.pdf, 22.08.2017. Ministarstvo prosvete Republike Srbije (2007). Konkurs za upis u srednju školu 2007-2008, List prosvetnih radnika Republike Srbije, Privredno društvo „Prosvetni pregled“ d.o.o http://politehnicka-skola.edu.rs/modni-krojac-iii-stepen/, 08.08.2017. Privredna komora Srbije (2017). Bilten Udruženje za industriju tekstila, odeće, kože i obuće, http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Bilten%20Tekstil%2C%20april%202017(1).pdf, 08.08.2017. http://moravainfo.rs/2017/06/dualno-obrazovanje-u-cacku-postanite-deo-modne-industrije/, 08.08.2017. http://skoladragacevo.edu.rs/index.php/upis/obrazovni-profili/iii-molu-ma-3d22s, 08.08.2017.

http://www.stat.gov.rs/WebSite/Public/ReportResultView.aspx?rptKey=indId%3d110304IND01%26102%3dRS%2cRS1%2cRS11%2cRS12%2cRS2%2cRS21%2cRS22%2cRS23%2629%3d%23All%23%2626%3d0%2c1%2c2%2625%3d0%2c2%26sAreaId%3d110304%26dType%3dName%26lType%3dSerbianCyrillic0




http://www.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/52/77/AS21_177-2016_srb.pdf

http://www.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/52/77/AS21_177-2016_srb.pdf

http://www.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/48/33/SB-621-SrednjeSkole2016-17.pdf%20p.%2032

http://www.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/48/33/SB-621-SrednjeSkole2016-17.pdf%20p.%2032

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/KONKURS-ZA-UPIS-U-SREDNJU-SKOLU-2017-18-final.pdf

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/KONKURS-ZA-UPIS-U-SREDNJU-SKOLU-2017-18-final.pdf

http://politehnicka-skola.edu.rs/modni-krojac-iii-stepen/

http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Bilten%20Tekstil%2C%20april%202017(1).pdf

http://moravainfo.rs/2017/06/dualno-obrazovanje-u-cacku-postanite-deo-modne-industrije/

http://moravainfo.rs/2017/06/dualno-obrazovanje-u-cacku-postanite-deo-modne-industrije/

http://skoladragacevo.edu.rs/index.php/upis/obrazovni-profili/iii-molu-ma-3d22s




309

RPPO17

UDK: 37.035.3:378(497.11)]:371.38 Stručni rad

ŠKOLOVANJE STUDENATA U DUHU DUALNOG OBRAZOVANJA

STUDENT'S EDUCATION IN A SPIRIT OF DUAL-

EDUCATION

Ljiljana Pecić1, Milomir Mijatović1

1Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik, [email protected]

Apstrakt: Potraga za kvalitetnim kadrom nikada kao danas nije bila tako intenzivna, kao danas. Studentske prakse, dobro osmišljene i organizovane, treba da doprinesu kreiranju kompetenci studenata koji će odgovarati zahtevima tržišta rada, a za to je saradnja koja se ostvaruje između industrijskih institucija, studenata i visokoškolske institucije od krucijalnog značaja. Međutim, ovo može biti i problematično, ukoliko ne postoji usaglašenost interesa svih zainteresovanih strana: studenata, visokoškolskih institucija (VŠI), kompanija, lokalnih samouprava i same države. Dualno obrazovanje srednjoškolskih stručnih kadrova dobra je podloga za kreiranje istog programa za studente, a prvi rezultati ovakvog načina rada sa studentima VTMŠSS iz Trstenika pokazuju porast zadovoljstva i studenata i mentora iz privrede. Ključne reči: kompetence, studenti, praksa. Abstract: The quest for quality cadres has never been as intense as today is. Student practices, well-designed and organized, should contribute to the creation of students' competences that will meet labor market requirements, and for that the cooperation between industrial institutions, students and higher education institutions is of crucial importance. However, this may be problematic if there is no harmonization of interests of all stakeholders: students, higher education institutions, companies, local governments and the state itself. Dual education of secondary school pupils is a good basis for creating the same program for students, and the first results of this way of working with VTMŠSS students from Trstenik show an increase in the satisfaction of students and mentors from the economy. Key words: competences, students, practices 1. UVOD Svakoj kompaniji je cilj i interes da posluje sa profitom. Stručnost, obučenost, zainteresovanost za posao, ljubav prema struci, sklonost ka timskom radu, ali i iskustvo- sve su to osobine koje poslodavci cene kod svojih zaposlenih ili budućih zaposlenih.



310

Večita težnja za ostvarenjem što većeg profita skreće pažnju na službu za ljudske resurse i očekivanja od nje stalno rastu. Jedan od načina da kompanija obezbedi za sebe kvalitetan kadar, a i da se aktivno uključi u proces društvene odgovornosti, svakako jeste organizovanje stručnih praksi, kako za srednjoškolske profile, tako i za studente. Interes svakog preduzetnika jeste profit, profit koji donosi dobra poslovna praksa i kvalitetna radna snaga. Ono što je svakako činjenica jeste da se kvalitetna radna snaga ne dobija preko noći, već se stvara. Kadrovi koji su : kvalifikovani, stručni, odgovorni, obučeni, zainteresovani za posao, lojalni, izvor su novih ideja i kao takvi su najvažniji resurs kompanije. Jedan od odličnih načina da se dođe upravo do ovakvih kadrova, svakako jeste organizovanje stručnih praksi u preduzećima. Na taj način, preduzeće je u situaciji da kroz svoje pogone propusti veliki broj mladih osoba, srednjoškolskog i fakultetskog obrazovanja, da ocenjuje upravo one parametre koji su njima važni i da na kraju od njih izabere one koje će uvrstiti u svoje redove. Ovo posebno treba biti važno za teritoriju države Srbije, koja ima veliki broj nezaposlenih, a mladi su tabula –raza, odnosno neispisana tabla, i sa njima se može mnogo više postići. Lakše ih je oblikovati prema standardima poslovanja nego nezaposlene sa prethodnim radnim iskustvom, jer oni već imaju izgrađene neke norme poslovnog ponašanja. Od današnje radne snage se traži i stalno učenje, što starijim kadrovima teže pada. U zemljama EU I SAD postoje veoma razvijeni sistemi srednjeg stručnog obrazovanja i poslodavaca. Srbija nažalost zaostaje za zemljama Zapada na ovom polju, ali postoje neke inicijative koje bi mogle promeniti ovakvo stanje. Unapređenje radne prakse omogućava bolje obrazovanje za studente i bolju radnu snagu za poslodavce. Takođe, otvara mladima mogućnost da kreativno i korisno provode slobodno vreme kroz rad i da time steknu uvid u načine na koje mogu da doprinesu razvoju društvu u kome žive. [2] 2. SINERGIJA INTERESA OD STUDENTSKIH PRAKSI

U zadnjih petnaestak godina, u periodu tranzicije ka tržišnoj ekonomiji i privatizaciji, značajno je opao kvalitet saradnje između institucija visokog obrazovanja i industrije u Srbiji. Stoga studenti, posebno inženjerskih studija, nisu imali kvalitetno organizovanu praksu u industriji. Sa druge strane, visokoškolske institucije (VŠI) nisu uspele da unutar svojih kapaciteta obezbede uslove za organizovanje praksi. Kao rezultat ovakve situacije, većina svršenih studenata nisu mogli adekvatno da razviju svoje profesionalne, tehničke i interpersonalne veštine. Koristi, pak od dobro organizovane studentske prakse imaju sve zainteresovane i targirane strane: studenti,VŠI, industrija (preduzeća), lokalne samouprave i država. Dok studenti dobijaju mogućnost da primene svoja teorijska znanja u realnim uslovima, unaprede znanje i zaokruže ga, preduzeća imaju mogućnost da imaju uvid u nove ideje i veštine na svetskom nivou kroz razvijanje saradnje sa VŠI i da vrše odabir budućih


311

potencijalnih zaposlenih, ali da kroz saradnju sa VŠI utiču na izlazne kompetencije svršenih studenata. Sama suština studentske prakse jeste da omogući mladim ljudima sticanje iskustva i dodatno razvijanje znanja i veština. Takođe, praksa omogućava studentima da usmere svoje obrazovanje ka potrebama tržišta rada i da poboljšaju svoju zapošljivost. Naravno, ukoliko se praksa realizuje na kvalitetan način, studentima će sutradan biti lakše da se uključe u radno okruženje, jer se kroz praksu uče timskom radu, podstiče se inventivnost i uče se nove metode rada. [2] Sama preduzeća imaju značajne koristi od organizacije studentskih praksi. Studenti, pre svega donose nove ideje i drugačija tumačenja tekućih problema u preduzeću, jer se tokom nastave upoznaju sa modernim metodologijama, tehnologijama i savremenim trendovima rešavanja problema. Praksa, stoga, može poslužiti preduzeću da izvrši procenu studenata, njihovog znanja, zainteresovanosti i da izvrši tako odabir budućih zaposlenih. Takođe, praksa omogućava preduzećima da uspostave tešnju saradnju sa VŠI i da kroz procenu znanja studenata utiču na kreiranje kompetenci budućih svršenih studenata koje će preduzeću biti potrebne. Studenti se mogu tokom prakse angažovati da rade poslove umesto radnika, koji se prebacuju na druge poslove, učestvovanjem u programima studentskih praksi preduzeće dobija i besplatni marketing, a osim toga, u slučaju zapošljavanja studenata koji su tu prošli praksu, smanjuju se troškovi uvođenja novog zaposlenog u posao. Postoje procene da se na 1 € uložen u praksu dobija povraćaj od 6€[1]. VŠI, takođe, ostvaruju značajne koristi. Tokom pripreme i sprovođenja studentskih praksi, ostvaruje se tešnja saradnja između VŠI i preduzeća, razgovara se o tekućim i budućim projektima, pa je moguće uspostavljanje buduće saradnje, koja će rezultirati novim iskustvima, transferom znanja itd. Takođe, obzirom da ugled i značaj VŠI zavisi i od toga koliko se njeni studenti zapošljavaju, program studentskih praksi može značajno uticati na ovaj segment visokog obrazovanja, jer se kroz saradnju bruse kurikulumi predmeta koji se izučavaju na VŠI. [2] Lokalne samouprave takođe, zbog privlačenja investitora, očuvanja radnih mesta, ali i broja stanovnika, imaju veliki interes da se studentske prakse neprekidno poboljšavaju. Gotovo sličan interes ima i država, kao glavni nosilac svih razvojnih procesa u državi – ravnomerno razvijati svaki region u državi je glavni zadatak svake države. S tog aspekta je važno očuvati one delatnosti koje su dugo godina ukorenjene u jednom regionu, jer se u tim regionima ulagalo u ranijim periodima na školovanje onih kadrova koji su neophodni za delatnosti koje su tu zastupljene. Uzevši sve ovo u obzir, vidi se da je veliki zadatak na studentskim praksama i da je zadovoljavanje interesa velikog broja učesnika krajnji cilj svih praksi. Uzevši ovo u obzir, sasvim je jasno zašto se studentske prakse moraju pratiti u svim segmenima realizacije. U realizaciji studentskih praksi velika je odgovornost mentora iz VŠI i mentora iz preduzeća, njihova međusobna saradnja i nivo i način komunikacije. [1].


312

Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik (VTMŠSS) je išla i korak dalje - studentske prakse je počela da sprovodi u vidu dualnog obrazovanja i u narednim paragrafima će biti objašnjeno kako to urađeno, kao i prvi rezultati.

3. STUDENTSKE PRAKSE KROZ DUALNO OBRAZOVANJE U VTMŠSS U vreme socijalizma, zanatlje su u Srbiji sticale diplome u tzv. školama učionicama u privredi, a vršnjaci gimnazijalci su im čak i smislili posprdan nadimak (ŠUP). U Trsteniku je značaj dobro obučenih učenika srednjih strukovnih škola prepoznat veoma rano, pa je srednja Tehnička škola u Trsteniku osnovana da bi podmirila potrebe IHP Prve petoletke, koja je u periodu od 1949 do 1989 izrasla u giganta svetskih razmera. Evo nekih interesantnih podataka:

• Prva petoletka je bila treća po veličini industrija hidraulike i pneumatike u svetu sa 15.900 zaposlenih i obimom prodaje od 450 miliona dolara godišnje, od čega je na sovjetsko tržište išlo oko 250 miliona dolara godišnje

• Tehnička škola u Trsteniku je u dualnom obrazovanju prednjačila – učenici su u pojedinim periodima godine odlazili i po dva dana nedeljno u preduzeće na praksu – u razne pogone IHP Prva petoletka.

Obzirom da su kadrovi školovani baš po njenoj meri, gotovo cele generacije srednjoškolaca su odmah primane na posao. Kako je industrija IHP Prva petoletka intenzivno rasla, pojavila se potreba za stručnim visokoškolskim kadrom. Tako je 1962. godine osnovana Viša tehnička mašinska škola (VTMŠ) i njeni osnivači su bili upravo Republika Srbija i IHP Prva petoletka. VTMŠ je prvo radila u prostorijama Prve petoletke, da bi 1965. god dobila svoju zgradu. Inženjeri koji su se tu školovali, školovani su upravo za potrebe IHP-Prva petoletka, ali i drugih industrija u bližem i širem okruženju, za koje je Prva petoletka u svemu bila uzor. Značajan broj studenata je studirao i iz radnog odnosa, a VTMŠ im je to omogućavala, prilagođavajući nastavu radnom vremenu studenata. I tada, kao i danas, profesori su bili mešane strukture: neki su bili sa čisto naučnom biografijom, a neki su radili u idustriji, a dodatno u školi, a neki su iz industrije prešli u obrazovanje u stalni radni odnos, već prema potrebama obrazovnog procesa. Od 2008.god Viša tehnička mašinska škola (VTMŠ) prerasta u Visoku tehničku mašinsku školu strukovnih studija, ali je zadržala isti akronim dodavši samo SS- VTMŠSS, i na taj način sačuvala svoju prepoznatljivost u svetu obrazovanja i privređivanja. Danas, kada se u Srbiji, ponovo uvodi sistem dualnog obrazovanja za srednje stručne škole i kada se ovaj projekat nalazi u pilot fazi, a izrađuju nacrti dualnog obrazovanja za visokoškolske institucije, VTMŠSS u tome postaje lider, baš zbog prethodnog iskustva.


313

U VTMŠSS postoje 3 studijska programa na osnovnim strukovnim studijama ( mašinsko inženjerstvo sa dva modula: Hidraulika i pneumatika i Proizvodno mašinstvo, Drumski saobraćaj i Informatika u inženjerstvu), a na specijalističkim strukovnim tri modula: Reglisanje i bezbednost u saobraćaju, Informacione tehnologije i Mašinsko inženjerstvo.

VTMŠSS ima dve akreditovane visokoškolske jedinice u Tutinu i Boru, sa kreditovanim studijskim programima: Tutin (od 2012.god.) – informatika u inženjerstvu i drumski saobraćaj i Bor (od 2013. god) – hidraulika i pneumatika i drumski saobraćaj.

Akreditovane jedinice su otvarane na inicijativu privrede i lokalne samouprave tih opština, a razlog je bio visokokvalitetan kadar koji je u periodu od 1965. god do danas školovala VTMŠ i VTMŠSS, i što su studenti koji su par godina pre akreditacije jedinica u Tutinu i Boru, dolazili u Trstenik iz ovih opština na studije, u svojim opštinama pokazali visok nivo praktičnog znanja i osposobljenost da odmah rešavaju inženjerske probleme. Do prošle godine, studenti VTMŠSS su imali dve letnje prakse koje su sprovođene u preduzećima, a od ove godine smo za studente proizvodnih struka: hidraulika i pneumatika i proizvodno mašinstvo pokrenuli projekat dualnog obrazovanja u Trsteniku, kao i za studente svih struka u centrima. Radimo na tome da u Trsteniku i za ostala dva studijska programa napravimo dobar model dualnog obrazovanja. Trenutni problem je nespremnost većine preduzeća na ovakav korak. No, i taj problem je blizu rešenja. U ovom trenutku, kompanija koja je najozbiljniji partner u ovom projektu je PPT-Namenska Trstenik, koja je tokom tranzicije očuvala kadar, proizvodni program i tržište i danas krupnim koracima radi na sopstvenom inoviranju. Treba napomenuti da je cilj svakog našeg studijskog programa stvaranje obrazovane i motivisane radne snage, koja će odmah po izlasku iz školskih klupa biti spremna da odgovori zahtevima privrede. Na realizaciji ovog cilja se radilo neprekidno i jako dugo.Naime, svesni činjenice da u Srbiji trenutno na VŠI ima više slobodnih mesta nego što ima svršenih srednjoškolaca, a da se sedište VTMŠSS nalazi u jednom malom gradu u kome je privreda značajno posrnula tokom tranzicije, VTMŠSS je odlučila da učini sve da odbrani kvalitet i tradiciju iza sebe i ostane VŠI izbora mladih ljudi. Da bi ovo bilo moguće, bilo je potrebno iskoristiti i stvoriti određene uslove:

• Imati dobru saradnju sa privrednim subjektima u najbližoj, ali i široj okolini, jer studenti dolaze sa raznih strana Srbije i Crne Gore,

• Imati takvu strukturu kadrova, koji osim toga što imaju akademsku karijeru, imaju delom i radna iskustva iz privrede i spremni su da rade u multikulturalnom okruženju (danas oko 50% nastavnog kadra VTMŠSS ima iskustvo iz privrede),

• Biti spreman na stalna, fina podešavanja programa i u periodima između dve akreditacije, a na osnovu neprekidnih kontakata sa privredom, što znači da profesorski kadar mora biti spreman da reaguje na sve izazove koji dolaze sa tržišta i


314

• Školovati i usavršavati svoj nastavni kadar upravo u onim oblastima koje zahteva tržište.

Za sve zaposlene u VTMŠSS, ovo je značilo da se mora raditi više, bolje i prilagođavati se brže od drugih VŠI u okruženju i da se mora mnogo voditi računa o partnerskim odnosima sa privredom. Dualno obrazovanje studenata u VTMŠSS se sprovodi u duhu multikulturalnosti, uz uvažavanje njihovih potreba i potreba tržišta. Ovo omogućava i sistem akreditacije u Srbiji, po kome nastavni kadar može menjati,raditi fina podešavanja predavanja i vežbi, shodno konkretnim potrebama tržišta rada konkretne sredine (bilo da se radi o Trsteniku i okolini, Boru, Tutinu, Leskovcu) kroz izmenu do 20%, a da ne rade reakreditacije ili nove akreditacije studijskih programa. Stoga se dešava da se nekim oblastima u različitim grupama posvećuje više pažnje, a nekima manje, shodno potrebama tržišta rada. Naravno, uz sve ovo se mora dodati i neprekidno praćenje napredovanje nauke i tehnologije na svetskom nivou, jer su studenti VTMŠSS poznati i po tome da se i na zahtevnom evropskom tržištu vrlo lako uklapaju i postaju okosnica razvoja i rasta. Boravak studenata u preduzećima se vodi kao stručna praksa, s tim što se vrši usklađivanje onoga što se predaje, sa onim što studenti rade na vežbama i u preduzećima, dakle obezbeđuje se kontinualno sticanje znanja i veština, što na kraju rezultira kvalitetno spojenim znanjem i praksom i studentom koji je odmah osposobljen da se uključi u procese rada. Takođe, da bi nastava i vežbe u VTMŠSS mogla da se obavljaju na adekvatnom nivou, potrebna je oprema, koja je, obzirom da je VŠI u tehničko-tehnološkom polju rada u Srbiji, jako skupa. Stoga je deo opreme kupila VŠI sama, deo opreme je dobijen od partnera iz privrede, a delom se ulaže trud da se povuče iz fondova EU. U kompenzaciju za dobijenu opremu iz privrede, VTMŠSS sada školuje njihove zaposlene, koji su tako ujedno i studenti. Ovo se realizuje uz akcent na one oblasti koje su konkretnim preduzećima prioritet. Značajan deo studenata su stipendisti tih preduzeća. Takođe, dobra praksa od ranije je nastavljena i ovde. Recimo, u okviru predmeta, Upravljanje poslovanjem, studenti se sprovode kroz konkretno preduzeće, recimo u ovom slučaju PPT- Namenska, kroz sve organizacione jedinice (OJ) i u svakoj provode po jedan dan, kako bi stekli sliku o kompletnom preduzeću: koji su inputi potrebni za rad te OJ i koje izlaze ona stvara i gde se dalje koriste. Na ovaj način, kod studenata se razvija osećaj značaja rada svakog pojedinca i svake OJ i stvara se osećaj odgovornosti za kvalitetan rad svakog pojedinca, kao i gde je njegovo mesto u celom sistemu. Da bi ovo bilo moguće, potrebno je sa jedne strane, imati profesorski kadar koji je osim, što je napredovao u naučnoj sferi, gradio karijeru i u privredi i razume probleme sa kojima se preduzeća susreću svaki dan, a sa druge strane, podršku iz preduzeća, od kolega koji su svesni da im profesori i studenti nisu smetnja, već podrška i pomoć u rešavanju njihovih kadrovskih problema – rešavanje pitanja pronalaženja kvalitetnog zaposlenog i to zaposlenog po meri preduzeća. Naime,već davno je poznato i da na ovaj način, kroz


315

dualno obrazovanje, budući kadrovi poprimaju i deo organizacione kulture samog preduzeća i lakše postaju deo kolektiva kada se zaposle. Danas, kada je VTMŠ lider u dualnom visokoškolskom obrazovanju, zaposleni ne mogu a da ne budu ponosni na posao koji je obavljen pripremajući teren za ovako nešto i na sve ono što će se tek raditi. Postavljeni su dobri temelji i plan je da će studenti VTMŠSS popuniti značajan broj radnih mesta u Srbiji, EU i Rusiji. Napomene radi, na EU tržištu trenutno ima oko 4.000.000 radnih mesta koja se mogu popuniti iz redova svršenih srednjoškolaca i studenata koji dolaze iz redova dualnog obrazovanja. Saradnja VTMŠSS i privrede (u ovom slučaju PPT-Namenska) je dakle, kao dvosmerna ulica - i jedni i drugi smo prepoznali obostrane interese od dualnog obrazovanja: 1.VTMŠ

• svaki zaposleni student je naš ambasador kod novih, potencijalnih studenata, pa su nam upisne kvote koje propisuje država, popunjene

• mnogo je lakše školovati studente kojima je radno mesto sigurno, jer su motivisaniji,

• u očima države i lokalne samouprave mi tako radimo dobar posao, što nam omogućava da im se obratimo za određena finansijska sredstva za podršku,

• dobili smo značajan broj mesta u Studentsko-učeničkom domu u Trsteniku, što je i povećano, čak dva puta za novi dom koji kreće sa radom od septembra (dobijamo i ženski blok)

PPT- Namenska • školovanje kadrova prema njihovim potrebama, • skraćivanje peroda prilagođavanja pri stupanje na rad, • uštede oko obuka, prekvalifikacija i dokvalifikacija.

Svoj interes u ovom projektu je naravno našla i lokalna samouprava. Naime, u poslednjih 13 godina se u opštini Trstenik broj stanovnika smanjio za više od 11.000, što znači da nas je za preko 800 manje svake godine. Deca su odlazila, trbuhom za kruhom,a sve manje se dece rađalo. Verujemo da će se uz dualno obrazovanje i dobru saradnju na relaciji: opština- privreda- obrazovne institucije uspeti značajnije pokrenuti privreda. Za sada je jedan projekat (tim u sastavu profesor -mentor i tri studenta) na državnom takmičenju Razvojne agencije Srbije, za pokretanje fabrike za preradu voća i povrća, osvojio treću nagradu. Ako bi se otvorila fabrika, VTMŠSS bi ponovo pokrenula studijski program Poljoprivredno-prehrambena tehnika (koji je ugašen zbog malog interesovanja studenata). Na kraju, treba napomenuti, da je realizovana ideja da se nakon svake školske godine sprovodi anketiranje studenata i mentora iz preduzeća, o zadovoljstvu stečenim znanjem studenata. Rezultati tih anketa upravo služe za fina podešavanja rada i doveli su do toga da pokrenemo projekat dualnog obrazovanja naših studenata. Prvi rezultati, nakon zimskog semestra 2016/2017. god. pokazuju porast zadovoljstva stečenim znanjem za 17% u odnosu na prethodne godine.


316

ZAKLJUČAK

Sve kompanije žele da angažuju kadrove koji, sa jedne strane poseduju vrhunska znanja, a sa druge strane poseduju energiju, entuzijazam i ideje. Znamo da iskustvo pripada onima sa godinama staža iza sebe, ali da energija i kreativnost više pripadaju mladim, tek svršenim studentima. Kompanije, sa druge strane, žele kadrove koji će se odmah uključiti u procese rada, bez dugog pripravničkog staža, jer je sve to za njih trošak. Siguran način da se obezbede kadrovi, odmah spremni da se uključe u procese rada, svakako jesu studentske prakse. Naime, potrebe preduzeća, u ovom slučaju metalskog kompleksa, mogu biti vrlo različite, zbog različitih proizvodnih procesa, nivoa tehnološkog razvoja, tradicije poslovanja. Kao krajnji korisnici znanja i kompetenci svršenih studenata, preduzeća, moraju biti uključena u proces kreiranja tih znanja i kompetenci. Ovo se postiže saradnjom između VŠI i preduzeća, u procesima izrade materijala za akreditaciju studijskih programa i definisanja načina izvođenja studentskih praksi. Po modelu koji je u ovom radu opisan, VŠI je mesto gde se prevashodno definišu teoriske osnove i delom praktično obrađuju, a u preduzećima se detaljno praktično demonstriraju. Zakon Republike Srbije omogućava izmene studijskih programa do 20%, bez neophodne reakreditacije studijdkih programa. Ovo omogućava školovanje studenata istog studijskog programa, ali po grupama, za različite poslodavce, pri čemu se akcenat stavlja na onim oblastima koje su za pojedina preduzeća značajnija. Ovaj model se u praksi već pokazuje kao odličan, Preduzeća tokom studentske prakse odabiraju najbolje i kasnije ih, po završetku studija zapošljavaju, čime smanjuju svoje troškove, a pošto je zapošljavanje studenata jedan od parametara uspešnosti svake VŠI, zatvara se krug interesa prve grupe zainteresovanih strana. Država ima interes da se novac uložen u obrazovanje, što pre vrati kroz društveni proizvod, a lokalne samouprave, kroz otvaranje novih radnih mesta, stvaraju mogućnost podizanja kvaliteta života stanovnika na lokalnom nivou. Upoređivanjem rezultata anketa o zadovoljstvu studentskim praksamastudenata, mentora iz preduzeća i mentora iz VŠI iz prethodnih godina i od ove godine, pokazuju značajan porast zadovoljstva svih učesnika. VTMŠSS je rešenje za ovakve zahteve videla u delovanju na nekoliko koloseka: neprekidno praćenje svetskih naučnih i tehnoloških dostignuća, unapređenje saradnje sa lokalnom samoupravom i eminentnim institucijama u državi i okruženju, intenziviranje saradnje sa privrednim subjektima i osluškivanje mišljenja svršenih studenata i onih koji studiraju. Sve ovo omogućava fina podešavanja studiranja, studijskih programa, a dualno obrazovanje je rešenje koje je naisplativije za sve učesnike u obrazovnom procesu. LITERATURA [1] Tempus projekat, WBCMnet- Fastering on Integration of the Knowledge Triangle, Univerzitet Kragujevac, 2010, [2] Pecić, Lj., Račić, D., Mijatović, M., Analiza sprovođenja studentskih praksi u VTMŠSS u cilju jačanja studentskih kompetencija svršenih studenata, ITOP16, Fakultet Tehničkih nauka u Čačku, 2016




317

RPPO17

UDK: 371.315.6:373.3 Stručni rad

MODEL ORGANIZACIJE SVAKODNEVNOG I POJAČANOG VASPITNOG RADA SA UČENICIMA

U OSNOVNOJ ŠKOLI

MODEL OF ORGANIZATION OF EVERYDAY AND INTENSIVE EDUCATIONAL WORK WITH STUDENTS

IN ELEMENTARY SCHOOL

Marina Pavlović1, Jelica Mitrović2 1,2OŠ „Tanasko Rajić“ Čačak

[email protected], [email protected] Apstrakt: Zakonska obaveza svake škole je sprovođenje pojačanog vaspitnog rada sa učenicima koji, između ostalog, vrše povredu pravila ponašanja. Međutim, ne postoje zakonska i podzakonska akta koja definišu način realizacije pojačanog vaspitnog rada čime bi se olakšalo uspešno sprovođenje ovog postupka. Nedostaju procedure, odnosno smernice za organizaciju u pogledu načina pokretanja postupka i odgovornih osoba, vremenske dinamike i trajanja, koje aktivnosti podrazumeva, načina dokumentovanja. U ovom radu su prikazane procedure svakodnevnog i počanog vaspitnog rada sa učenicima koje su osmišljene u Osnovnoj školi „Tanasko Rajić“ u Čačku i sa uspehom se primenjuju u praksi ove škole u poslednjih pet godina. Ključne reči: Vaspitni rad sa učenicima, osnovna škola, način organizovanja. Abstract: The legal obligation of every school is conducting intensive educational work with students who, among other things, conduct a violation of rules of conduct. However, there are no legal and sub-legal acts that define the way of realization of intensive educational work to facilitate the successful implementation of this process. Missing procedures or guidelines for the organization in terms of ways of initiation of proceedings and responsible persons, the dynamics and duration, which includes activities, ways of documenting. This paper presents the procedure of daily and intensive educational work with students that are designed in the elementary school "Tanasko Rajic" Čacak and successfully applied in the practice of this school in the last five years. Key words: Educational work with students, primary school, organization. 1. UVOD Škola pored obrazovne ima i vaspitnu funkciju koja nije tako jasno izdvojena, jer prožima njen celokupni rad. Iako svaka obrazovna ustanova svojim Godišnjim planom rada predviđa razne vaspitne (preventivne) aktivnosti, neminovno je da se tokom školske


318

godine pojavi potreba i za individualnim vaspitnim radom koji se ne može unapred planirati: svakodnevni i pojačan vaspitni rad. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja [1] članom 113. predviđa sprovođenje pojačanog vaspitno rada (PVR) sa učenicima koji, između ostalog, vrše povredu pravila ponašanja. Ono što bi u velikoj meri pospešilo uspešno realizovanje ovog postupka su određene smernice od strane Ministarstva ili Zavoda koje, međutim ne postoje. Pored značaja pojačanog vaspitnog rada za korekciju ponašanja učenika on kod tih učenika/ca utiče i na ocenu iz vladanja, jer vladanje učenika od šestog do osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se brojčano na kraju prvog i drugog polugodišta i ocena utiče na opšti uspeh učenika, a može se popraviti kroz pojačani vaspitni rad [2]. S obzirom da ni organizacija i realizacija svakodnevnog vaspitnog rada sa učenicima (SVR) takođe nije bliže određena nekim zakonskim ili podzakonskim aktom, očigledno je potrebna inicijativa u okviru svake škole da se i ovaj postupak uredi na neki način. Ovaj rad prikazuje kako su u praksi Osnovne škole „Tanasko Rajić“ u Čačku razrešene dileme oko realizacije vaspitnog rada sa učenicima. Pedagog i psiholog ove škole osmislile su procedure svakodnevnog i pojačanog vaspitnog rada, polazeći od saznanja sa seminara „Pojačan vaspitni rad sa učenicima u osnovnoj školi“ [3], i zakonske regulative, a sa ciljem unapređenja vaspitnog rada obrazovne ustanove. 2. PROCEDURE POJAČANOG VASPITNOG RADA U članu Zakona koji se odnosi na odgovornosti učenika stoji: „Sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja ili se ne pridržava odluka direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, škola je dužna da, uz učešće roditelja, odnosno staratelja učenika, pojača vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika” [1]. Da bi ovaj član Zakona „zaživeo” u praksi u OŠ „Tanasko Rajić” su definisane procedure pojačanog vaspitnog rada koje sadrže: korake u okviru PVR (aktere, odgovornost za iniciranje, redosled koraka), obaveze aktera u okviru stručnog rada, način dokumentovanja PVR, kao i standardizovane obrasce. Koraci u okviru PVR Kada odeljenjski starešina utvrdi potrebu za pojačanim vaspitnim radom:

▪ pokreće pojačan vaspitni rad (PVR), ▪ podnosi zahtev direktoru škole za PVR na propisanom obrascu (Slika 1), ▪ direktor škole odmah donosi rešenje o PVR (Slika 2), ▪ odeljenjski starešina odmah ( najkasnije sledeći dan) poziva roditelja da potpiše

rešenje o PVR (napomena: PVR se sprovodi čak i ako roditelj ne prihvata učešće),


319

▪ odeljenjski starešina izrađuje, na propisanom obrascu, plan rada sa učenikom u procesu PVR, u kome obavezno učestvuje roditelj (Slika 3),

▪ odelj.starešina može da proceni postojanje potrebe da se u PVR uključi još neko: pedagog, psiholog, predmetni nastavnik, Tim, druge ustanove i to evidentira u obrazac plan rada sa učenikom u procesu PVR (može ih uključiti odmah ili tokom započetog PVR),

▪ u roku od 15 dana odeljenjski starešina, na propisanom obrascu, dostavlja direktoru škole i pedagoško/psihološkoj službi izveštaj o PVR koji obavezno sadrži preporuku: PVR je dao rezultate i uspešno se obustavlja ili PVR nije dao rezultate i nastavlja se sa izradom novog plana uz preporuku izricanja odgovarajuće mere (Slika 4).

Na osnovu člana 113. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

podnosim

ZAHTEV DIREKTORU ŠKOLE

ZA POJAČANIM VASPITNIM RADOM

Ime i prezime učenika-ce *: ______________________ Razred i odeljenje:____

Uočeni problem: _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ Datum: ________ Podnosilac zahteva ________________

odeljenski starešina

Slika 1. Formulari za PVR- zahtev direktoru za pokretanje postupka

Na osnovu člana 113. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a na zahtev odeljenjskog starešine donosim

REŠENjE

O POJAČANOM VASPITNOM RADU

Ime i prezime učenika-ce *: ____________________ Razred i odeljenje:_____

Izveštaj o pojačanom vaspitnom radu dostaviti u roku od 15 dana direktoru škole i pedagoško- psihološkoj službi. Datum: ____________ Direktor škole

Rešenje primio odeljenjski starešina:___________________________

Rešenje primio i prihvata učešće u PVR roditelj:__________________

Rešenje primio i ne prihvata učešće u PVR roditelj: _______________

Slika 2. Formulari za PVR- rešenje direktora o pokretanju postupka


320

PLAN RADA

SA UČENIKOM/COM* U PROCESU POJAČANOG VASPITNOG RADA

I) Pojačan vaspitni rad obavljaće **:

Odeljenski starešina (________) Tim: (________)

Pedagog (________) Rukovodilac: _____________________

Psiholog (________) Članovi __________________________

Socijalne/zdravstvene ustanove* (________) __________________________

II) Resursi za savladavanje problema učenika/ce *:______________________________________ III) Аktivnosti i zadaci

Nosioc Planirane aktivnosti i zadaci Vreme realizacija

Odeljenjski starešina

Pedagog

Psiholog

Roditelj

_____

Evaluacija plana: ________ Nosioc/i aktivnosti:_________________ ________ _________________ (datum) _________________ Datum: ________ (potpis) (izrada od strane odelj.star.)

Slika 3. Formulari za PVR- plan rada sa učenikom/com

Stručni rad u okviru PVR Odeljenjski starešina može sprovoditi individualni savetodavni rad sa učenikom, roditeljem, grupni savetodavno-edukativni rad u okviru odeljenjske zajednice itd. Psiholog i pedagog u okviru PVR škole procenjuju kojom metodologijom, koje aktivnosti i u kom obimu će sprovesti, a u zavisnosti od uzrasta učenika, vrste povrede pravila ponašanja, karakteristika porodice i drugo ( intervju, savetovanje, dijagnostika ličnosti, sposobnosti i motivacije, sociometrija, radionice itd). Roditelj/staratelj u okviru PVR informiše školu o jakim stranama porodice od koristi za PVR i realizuje aktivnosti iz plana u okviru porodice. Dokumentovanje PVR O sprovedenim aktivnostima u okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima svi akteri iz škole vode pisanu dokumentaciju, i to:


321

▪ odeljenjski starešina u Svesci odeljenjskog starešine i u propisanim obrascima za PVR: zahtev direktoru škole; plan rada sa učenikom/com u procesu PVR; izveštaj o PVR,

▪ pedagog u Dnevniku rada pedagoga i Evidenciji rada sa učenicima, ▪ psiholog u Dnevniku rada psihologa i Psihološkom kartonu učenika, ▪ školski Tim u propisanoj Evidenciji rada tima.

Na osnovu člana 113. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja

i vaspitanja podnosim

I Z V E Š T A J

O POJAČANOM VASPITNOM RADU

Ime i prezime učenika/ce*:_______________________________________ Razred/odeljenje: _______________ Preduzete mere i rezultati: _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ Preporuka: _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ Datum: Podnosilac izveštaja ___________ ________________ odeljenjski starešina Izveštaj primio/la*:_______________________________

Slika 4. Formulari za PVR- izveštaj o PVR

3. POJAČAN VASPITNI RAD I VASPITNE I DISCIPLINSKE MERE Pojačan vaspitni rad je zakonskim i podzakonskim aktima povezan sa izricanjem vaspitnih i disciplinskih mera i utvrđivanjem ocene iz vladanja, tako što je obavezan i mora da im prethodi. Ovo sledi iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja [1], Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju [2] i Pravilnika o vaspitno-disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti učenika koji je svaka škola u obavezi da donese[4] . U sledećim tabelama prikazane su vrste mera koje se mogu izreći učeniku za lakše i teže povrede obaveza i povrede zabrane (Član 44. i 45. ZOSOV) i za svaku je navedeno zašta se izriče, ko i na koji način izriče i način njihovog evidentiranja.


322

Tabela 1. PVR i vaspitne mere POJAČAN VASPITNI RAD

LAKŠE POVREDE

vaspitne mere*2 - za repertoar lakših povreda i obavezno do 5 neopravdanih *

OPOMENA - izriče odelj.starešina - usmeno na času odelj.star.; pismeno u dnevnik OV rada u rubriku napomena za datog učenika, kao i u knjižicu- rubrika napomena (pod uslovom da je smanjena ocena iz vladanja)*4

4*5

- za repertoar lakših povreda i obavezno od 6 do 15 neopravdanih

UKOR ODELJ.

STAREŠINE - izriče odelj.starešina - usmeno na času odelj.star.; pismeno u dnevnik OV rada u rubriku napomena za datog učenika, kao i u knjižicu- rubrika napomena (pod uslovom da je smanjena ocena iz vladanja) *4

4*5

- za repertoar lakših povreda i obavezno od 16 do 24 neopravdanih

UKOR ODELJ. VEĆA

- izriče (većinom glasova od ukupnog br.članova odelj.veća) odelj.veće na predlog odelj.starešine -usmeno na času odelj.star.; pismeno u dnevnik OV rada u rubriku napomena za datog učenika i zapisnik odelj.veća, kao i u knjižicu- rubrika napomena (pod uslovom da je smanjena ocena iz vladanja) *4

4*5

Tabela 2. PVR i disciplinske mere POJAČAN VASPITNI RAD

TEŽE POVREDE POVREDE ZABRANE

disciplinske mere*3 DISCIPLINSKI POSTUPAK

- za repertoar težih povreda i povreda zabrane,a obavezno za neopravdano izostajanje od najmanje 25 časova

- za repertoar težih povreda i povreda zabrane,a obavezno za neopravdano izostajanje više od 25 časova

- za repertoar težih povreda i povreda zabrane,a obavezno za neopravdano izostajanje više od 25 časova


323

UKOR DIREKTORA ŠKOLE

- izriče direktor škole na predlog vaspitno-disciplinske komisije - usmeno na času odelj.star.-odelj.star.; pismeno u obrazac vaspitno-disciplinskog postupka i dnevnik OV rada u rubriku napomena za datog učenika, kao i u knjižicu- rubrika napomena ( pod uslovom da je smanjena ocena iz vladanja) *4

3*5

UKOR NASTAV. VEĆA

- izriče (glasanjem) nastavničko veće na predlog vaspitno-disciplinske komisije - usmeno na času odelj.star.-odelj.star.; pismeno u obrazac vaspitno-disciplinskog postupka, u zapisik NV, u dnevnik OV rada u rubriku napomena za datog učenika, kao i u knjižicu- rubrika napomena ( pod uslovom da je smanjena ocena iz vladanja) *4 2*5

PREMEŠTAJ U DRUGU ŠKOLU

(5-8.r.) - izriče (glasanjem) nastavničko veće na predlog vaspitno-disciplinske komisije - usmeno na času odelj.star.-odelj.star.; pismeno u obrazac vaspitno-disciplinskog postupka, u zapisik NV, u dnevnik OV rada u rubriku napomena za datog učenika, kao i u knjižicu- rubrika napomena ( pod uslovom da je smanjena ocena iz vladanja) *4 1*5

4. PROCEDURE SVAKODNEVNOG VASPITNOG RADA ŠKOLE

U okviru individualnog svakodnevnog vaspitnog rada (SVR), a koji ne podrazumeva preventivni rad odelj.starešine, pedagoga, psihologa, odeljenj. starešina može da uključi:

▪ roditelja, ▪ predmetnog nastavnika, ▪ pedagoško-psihološku službu, ▪ direktora škole.

Roditelj/staratelj u okviru SVR informiše školu o jakim stranama porodice od koristi za vaspitni rad i u okviru porodice realizuje stručne savete odeljenjskog starešine. Predmetni nastavnik u okviru SVR realizuje planirane aktivnosti odeljenjskog starešine (npr. novi raspored sedenja). Pedagoško-psihološka služba i direktor pruža savet u vezi sa vaspitnim radom koji odeljenjski starešin sam realizuje ili zajedno sa odeljenjskim starešinom realizuje određene aktivnosti ( npr.razgovor sa učenikom, roditeljem, odeljenjem). O sprovedenim aktivnostima u okviru svakodnevnog vaspitnog rada sa učenicima svi akteri iz škole vode pisanu dokumentaciju, i to:

▪ odeljenjski starešina u Svesci odeljenjskog starešine, ▪ pedagog u Dnevniku rada pedagoga i Evidenciji rada sa učenicima, ▪ psiholog u Dnevniku rada psihologa i Psihološkom kartonu učenika, ▪ direktor u Evidenciji rada direktora.


324

ZAKLJUČAK

Vaspitni rad sa učenicima spada u značajne aspekte rada osnovne škole, kako zbog razvojnih karakteristika učenika u funkciji korekcije ponašanja, tako i zbog zakonske regulative koja ga povezuje sa ocenom iz vladanja koja utiče na opšti uspeh učenika od šestog do osmog razreda. Ipak, zakonodavac oblast svakodnevnog i pojačanog vaspitnog rada sa učenicima nije bliže uredio, već je prepustio školama da same iniciraju donošenje internih akata. Tako su u praksi OŠ „Tanasko Rajić” definisane procedure pojačanog i svakodnevnog vaspitnog rada koje sadrže: korake u okviru vaspitnog rada (aktere, odgovornost za iniciranje, redosled koraka), obaveze aktera u okviru stručnog rada, način dokumentovanja, kao i standardizovane obrasce. Posle petogodišnje primene ovog modela organizacije i realizacije vaspitnog rada sa učenicima može se reći da predstavlja primer dobre prakse i da zadovoljava standarde kvaliteta rada obrazovno- vaspitnih ustanova. LITERATURA Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br.

72/09, 52/11 i 55/13) Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni

glasnik RS“, br. 67/13) Interni materijal sa seminara: Pojačan vaspitni rad sa učenicima u osnovnoj školi

(Kat.br. 75 školska 2012/13.godina) Pravilnika o vaspitno-disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti učenika OŠ

„Tanasko Rajić“ od 22.12.20011.

4. Nacionalna konferenci ja sa međunarodni m učešće m Fakul te t t ehničkih nauka u Čačku, 2 9 .09-01 .10 . 2017 .



RPPO17

UDK: 37:004:316.334.55 Stručni rad

REINŽENJERING I OBRAZOVANJE U FUNKCIJI TRANSFORMACIJE SELA

REENGINNERING AND EDUCATION IN THE FUNCTION OF

THE TRANSFORMATION OF THE VILLAGE

Zdravko, Bijelić1, Biljana Milanović2, Biljana Stankić3, Bojana Jokić4

13Institut u osnivanju „LOGOS“ Novi Sad 2Student doktorskih studija,Ekonomski fakultet, Subotica

4Akademija za poslovnu ekonomiju Čačak [email protected], [email protected]

3bilja@stankic gmail.com, [email protected] Apstrakt: Obrazovanje uz pomoć savremene razvojne tehnike reinžinjeringa je ključno integrisano znanje koje može zaustaviti nestajanje sela i transformisati ga u moderno rastuće i razvojno mesto za privređivanje. Novi pristup razvoju sela zasnovan na znanju ne mora da znači odricanje od svih dosadašnjih tradicionalnih vrednosti, već kombinaciju tih vrednosti sa savremenim pristupom privređivanja i boravka na selu. Novi pristup razvoju i rastu sela treba da omogući da se u funkciju stave svi seoski resursi, ali optimalno, i ne u celosti ni tradicionalno ni savremeno. Svaka situacija konkretnog sela kreira svoj optimum. Ovo je bitno i zbog psihologi]Đje naših ljudi jer optimalno znači onako kako je najbolje za nas uz uvažavanje ograničenja, a nikako u cjelosti kako se nudi globalnim konceptom savremeno selo. Koncept savremenog sela je projektovan od strane razvijenih zemlja za njihov stepen razvoja i nije dovoljno adaptivan za naš stepen razvoja, naše uslove i mentalitet naših ljudi. Ključne reči : reinženjering, obrazovanje, savremeno, tradicionalno, selo. Aptrakt: Education with modern development techniques of reengineering is a key integrated knowledge that can stop the disappearance of the village and transform it into a modern, growing and developmental place for business.A new approach to the development of a village based on knowledge does not necessarily mean renouncing all previous traditional values, but a combination of these values with a modern approach to business and residence in the countryside. A new approach to the development and growth of villages should enable all rural resources to be put into operation, but optimal, and not entirely, neither traditional nor modern. Every situation of a particular village creates its own optimum. This is also important because of the psychology of our people, because it optimally means the way it is best for us, while respecting the limitations, and not in the whole as it is offered by the modern concept of a modern village. The concept of a modern village has been designed by developed countries for their level of development and is not sufficiently adaptive to our level of development, our conditions and the mentality of our people. Key words: reengineering, education, modern, traditional, village.


326

1. UVOD U uslovima izuzetno intenzivnih i brzih promena neminovne su i promene na selu pre svega u strukturi privređivanja i procesima koji se tradicionalno odvijaju na ruralnom geografskom prostoru. Ruralni prostor u takvim uslovima se duže vremena suočava sa izazovnim problemima koji se moraju početi rešavati. Rečavanje problema vezano za selo istovremeno znači neminovne promene jer rešenje problema u suštini znači nastanak promena [1]. Uspešnost promena u najvećoj meri zavisi od znanja ljudi koji sprovode promene, a znanje se stiče odgovarajućim obrazovanjem trajnim učenjem [2]. Sistem privređivanja i sistem življenja, sistem ponašanja stanovništva naših sela je u najvećem broju zasnovan na tradicionalnom sistemu vrednosti i tradicionalnoj organizaciji sela. Selo u Republici Srbiji, Republici Srpskoj i cijelom regionu suočeno je sa nizom savremenih razvojnih koncepta i mogućnosti koji dolaze iu razvijenih zemalja. Razapeto između vrednosti tradicionalne organizacije i načina života našeg sela i savremenih organizacioih, tehnoloških, obrazovnih, socijalnih potreba i mogućnosti, danas se može konstatovati da je selo u dubokoj krizi i to krizi koja void nestajanju, ako se što pre ne preduzmu promene koje će dovesti do novog oblika sela i načina življenja na selu. Danas, a još više u budućnosti, svi koji svojim odlukama utiču na sudbinu sela su odgovorni za krizu u kojoj se selo nalazi više decenija. Stanje danačnje krize u većini naših sela može se uporedizi sa krizom koja je objanjena u [3] u predgovoru. po ovom objašnjenju u vreme krize i najviše vrednosti gube svoje vrednosti. Nedostaje cilj; nedostaje odgovor na pitanje “Čemu ?”. Na selu ništa više nema prave vrednosti jer tamo uglavnom žive stari ljudi, ljudi koji po prirodi stvari ne prihvataju promene i ne žekle da budu dio njih. Stari ljudi ne mogu da vide nove dragocenosti života jer su uvučeni u vrtlog životne odvratnosti. Istraživanja sprovedena za potrebe projekta razvoja i izlaska iz krize, segment razvoj sela pokazuju da svako naše selo pored grubih zajedničkih obelježja ima niz specifičnosti u smislu poteba i razvojnih mogućnosti [4]. Sva današnja sela kad se posmatraju kao sistem imaju pomalo svoju specifičnu strukturu i specifičnu inerakciju te se iz ugla transformacije moraju specifično i posmatrati. Ako se ovome doda i činjenica da svako selo ima specifične mogućnosti u smislu opstanka i razvoja onda se suočavamo sa neminovnom potrebom da svako selo iz ugla transformacije posmatramo posebno jer jedinstveni tehnološki recept ne postoji. Reinžinjering kao savremeni mehanizam koji podrazumijeva sistemske radilalne, i revolucionarne promene u privređivanju i življenju na selu, neće se moći jedobrazno primjenjivati, već će se morati projrktovati i planirati reinžinjering za svako selo koje se bude bilo predmet transformacije. Znači da nas ovo upućuje na zaključak da u okviru EKONOMIJE OPTIMUMA, odnosno OPTIMALNOG PRIVREĐIVANJA treba primijeniti i OPTIMALNU TRANSFORMACIJU ZA SVAKO SELO iz postojećeg stanja u novo SAVREMENO OPTIMALNO STANJE. Problem i predmet kojim se rad bavi je istraživanje mogućnosti i ograničenja za transformaciju readicionalnog sela u optimalano mogući oblik sela sa savremenim karakteristikama i vrednostima uz zadržavanje tradicionalnih vrednosti koje kao lokalni brend mogu donijeti korist.


327

Cilj rada je da se pokaže da je moguće, primjenom tehnike reinžinjeringa izvršiti transformaciju uz uslov da učesnici transformacionog procesa poseduju savremena upravljačka i tehnološka znanja. Drugi cilj rada je da se pokaže da transformaciju sela u kompetitivno selo na prostoru Republike Srbije i Republie Srpske nije moguće izvršiti na bazi postoječih znanja odgpvornih za sudbinu propadanja i nestanka vekikog broja sela. Rad se sastoji iz sledećih delova: 1. Uvod, 2. Analiza postojećeg stanja mogućmosti i ograničenja transformacije sela, 4. Razvoj mogućih modela transformacije sela primenom reinžinjeringa i obrazovanja, 5, Optimizacija transformacije sela, 6. Sinteza istraživanja, 7 Zaključci i Literatura. U radu su korišćene sledeće naučno-istraživačke metode: Metoda analize i sinteze, metod indukcije i detukcije, komperativne metode, matematičko modeliranje, statističke metode i metod logić 2. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA I MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA TRANSFORMACIJE SELA 2.1 Opšta analiza Opšta analiza izvodi se iz ugla primene reinžinjeringa i obrazovanja na process transformacije sela. Transformacija koja je predmet rada je razvojnog karaktera i u naučnom smislu treba da omogući da selo kao sistem se transformiše iz stanja nižeg stepena vrednosti u stanje višeg stepena vrednoti. Parametri po kojima se može meriti vrijdnost uspješnot transformacije mogu biti vema različiti. Međutim osnovno je to da se te vrednosni parametric integrišu u jedan integralni sistemski po osnovu kojeg će se moći izvršiti kvantificiranje, a time i poređenje mogućih rešenja [5,6]. Reinžinjering je skup ideja, postupaka i načela koji na polju promena u procesu privre8ivanja na svim segmentima ljudske delatnosti donose radikalne, brze, efikasne i efektivne koristi. Promene se najčešće dešavaju tako što se, najčešće svi postoječi procesi u sistemu koji je predmet reinžinjeringa transformišu u potpuno nove procese sa višim stepenom vrednosti. Da bi se sproveo reinžinjering na selu potrebno je imati znanje za taj process, odnosno ljude koji posjeduju to znanje i koji su sposobni i spremni da se talon osposobljavaju kroz process obrazovanja i to tako što če trajno učiti šta je moguće promeniti na selu, kako i kojom tehnologijom izveti promenu, ko od ljudi pojedinaca ili koji tim, odnosno organizacija mogu realizovati promenu, Pored navedenog potrebno je znati koje vreme je najoptimalnije za izvođenje promene. Naravno u svemu ovome ključno pitanje na koje treba dati odgovor je svakako pitanje, zašto se sve to aprovodi i koliki su efekti toga. Problem se svodi na to da je za uspešnu transformaciju sela potrebno imati prosvećene ljude, Kako prosvećenost nije moguća bez obrazovanja, to su potrebni ljudi koji će kroz odgovarajući sistem obrazovanja stvarati prosvećene nosioce specijalističkih i opštih upravljačkih znanja za oblast reinžinjeringa odnosno transformacije sela. Da bi obrazovanje bilo sposobno da


328

obrazuje ljude za reinžinjering potrebno je da se i samo transformiše, odnosno potrebno je da je sposobno da se mijenja i da ima dovoljno snage da savlada napor na trnovitom putu promena [7]. 2.2 Analiza mogućnosti i ograničenja transformacije sela Najvažniji ciljevi privređivanja u današnjem globalnom okruženju su svakako brzina, kvalitet, fleksibilnost i niske cene. U smislu ovoga selo moramo tretirati kao složen sistem privređivanja, u čijem centru je poslovni podsistem. Obzirom na različitost u strukturi elemenata stanja sistema i procesa na selu imaćemo veoma razlišite situacije potrebne za transformaciju primenom tehnologije reinžinjeringa [8]. Postavlja se opravdano pitanje koliko je tehnologija reinženjeringa mćžna da reši problem današnjeg sela u Republici Srbiji. republici Srpskoj i široj regiji. Činjenica je da reinženjering nije samo hipoteza, već on svakako u praksi daje velike rezultate. Međutim problem je što je reinženjering postao voz u koji svi žele da se uskoče. Problem je što svi koji to žele neznaju u što se upuštaju u to, Većina menadžera i drugih učesnika u odlučivanju u regijionu nezna ništa o reiženjeringu a donosi odluku o primjeni ili ne primjeni reinženjeringa [9]. Upravo u ovome je jedan od najvećih problema vzano za mogućnosti i ograničenja efikasnog korišćenja reinženjeringa u procesu transformacije naših sela od postojećeg stanja ka jednom od realno mogućih rešenja ili u najboljoj varijanti iz niza rešenja. odnosno OPTIMALNOM SELU. Budućnost sa kojom će se suočiti ruralno područje je ona s manjim brojem poljoprivrednika, većim gazdinstvima i parcelama, proizvodnjom koja je više specijalizovana i fokusom na zahtjeve tržišta. Pravi je izazov kako najbolje upravljati tranzicijom, kako napraviti ravnotežu između ekonomskih sila, brze rekonstrukcije poljoprivrede nasuprot ekonomskimi socijalnim potrebama ljudi čija ć see budućnost i dalje oslanjatii čija se neće oslanjati na zemljoradnju [10].Republika Srbija ima Strategiju razvoja poljoprivrede, ali problem je što se u toj strategiji svagdje kaže može a nigdje nije rečeno kako i na koji način se operativno mož djelovati Dati odgovor na ovo pitanje je mnogo teže nego napraviti i usvojiti strategiju. Strategija jeste dobra stvar kao vodilja,ali nikako nije dovoljna da bi se rešio problem transformacije sela iz sadašnjeg zapuštenog stanja u stanje REALNOG OPTIMUMA. Ovo je još jedan u nizu kompleksnih problema koi će se morati rešiti da bi se uspešno pristupilo transformaciji naših sela iz sadašnjg stanja u stanje novih optimalnih vrednosti. vrednosti. 2 3 Model mogućih ravojnih struktura transformacije sela Na osnovu strukture istraživčkih radova datih u [10] i istraživana autora ovog rada ključna struktura problema vezano za transformaciju sela bila bi sledeća:

• Potrebnoje potpuno jasno definisati misiju, ciljeve i politiku razvoja novog sela. • Potrebno je urediti poljoprivredno zemljište sa ciljem očuvanja, efektivnog

korišćenja i zaštite životne redine. • Unapređenje i inoviranje u oblasti biljne i stočarske proizvodnje • Opremanje proizvodnje sa mehanizacijom koja bi se po mogućnosti bar

montirala u zemlji, a sa trendom proizvodnje ključnih delova.


329

• Formiranje državnog, pkrajinskog i regionalnih istraživačko razvojnih centara za logističku podršku selu i poljoprivrede.

• Operacionalizacija programa navodnjavanja. • Izgradnja mini i većih industrijskih postrojenja i izgradnja energetskih

kapaciteta. Isto po mogućnosti u sopstvenim razvojem. sopstvenom tehnologijom i sopstvenom proizvodnjom opreme.

• Izgraditi: informaciono-komunikacioni sistem, finansijsk-ekonomski sistem, novi pravni okvir za potrebe sela, novi sitem obrazovanja za potrebe sela i novi sistem osiguranja i bezbjednosti seoske imoine, ljudi i drugih vrednosti.

• Projektovati i operacionalizirati programe urbanizacije sela i ekološke zaštite. • Projektovati i uspostavljati novi organizaciono upravljački sistem sela koji će

omogućiti brzo spajanje i dijelenje u okviru postojeće structure seoskih naseljać • Projektovati i uspostaviti standarde kvaliteta standarde bezbjednosti

poloprivredne proizvodnje. • Obezbjediti tržišnu konkurentnost transformisanom selu uz optimalno rešenje

za svako pojedinačno selo pitanja vezano za Obrazovanje i školpvanje dece, omladine i odraslih, zatim rešenje problema zdravstvene zaštite i socialnoćpenzijskog osigurannja, sportskih, zabavnih i turističkih aktivnosti [11].

• Decentralizovati državne uprave i lokalne zajednice prenošenjem odrešenih nadležnosti na mesne zajednice na selu.

• U procesu rešavanja svih ovih pitanja koristiti svremena znanja vezano za znanja izvrsnosti kao što je inteligentno privređivanje i integrisano upravljanje i optmizacija procesa i sistema na selu [12].

• Za sve napred definisane problem u fazi rešavanja koristiti savremeni mehanizam upravljanja projektima,

Iz ove sveobuhvatne sistemske analize utemeljene na naučnim činjenicama jasno proizalazi da je ključ upravljanja transformacijom postojećih sela u nove forme i nove sdržaje u znanju i to integrisanom znanju i trajnom prosvečivanju svih ušesnika procesa transformacije [13,14]. 3. OPTIMIZACIJA UPRAVLJANJA TRANSFORMACIJOM SELA Poštujući naučne principe i stavove koje je kroz RKONOMIJU OPTIMUMA I OPTIMALNO PRIVREĐIVANJE uspostavio prviautor ovog rada u većem broju objavljenih radova, moguće je svakako, a i potrebno je i u ovom radu naglasiti neophodnost optimizacije procesa upravljanja transformacijom sela, bazno znanje za optimizaciju je matematilko modeliranje i diferencijalni rašun. Zbog toga će se i obrazovanje morati transformisati u smilu tome da se ova znanja vezano za optimizaciju moraju izušavati na visokoškolskim ustanovama, Na slici 1 prikazan je prikazana grafička ilustracija formalno mogućeg matematičkog modela. Horizontalna X osa predstavlja vreme a vertikalna y integrisani efekat transformacije sela, Kriva 1 pokazuje efekte od tradicionalnog oblika privređivanja na selu koji je u stalnom padu sa mogućnostima da dođe u zonu negativnih efekata, Kriva 2


330

pokazuje efekte savremenog privređivanja na selu koja je u stalnom rastu do trenutka kad su resursi sela r ograničeni (R1). Kriva T su totali efekti i vidimo da je optimalno rešenje kombinacij tradicionalnih i savremenih vrednosti sela (OP).

Slika 1 Optimizacija procesa transformacije sela

4. SINTEZA ISTRAŽIVANJA Zbog ograničenosti obima rada data je samo sinteza istraživačkih rezltata i naznaka za pravce daljih istraživanja. Proplem i predmet istraživanja i, ciljevi istraživanja su navedeni uvodu rada, kao i korišćene metode naučno-istraživačkog rada. U radu su postavljene sledeće hipoteze:

1. Svako selo ili grupacija sela sa istom strukturom problema mora imati program transformacije.

2. Može se modelirati model optimalnih struktura problema vezano za transformaciju sela iz tradicionalnog oblika u jedan od niza mogućih optimalnih rešenja.

3. Potencijalni učesnici procesa transformacije sela ne posjeduju potrebna znanja vezano za reinženjering.

4. Potrebna je transformacija obrazovnog sistema u smislu logističke podrke transformaciju sela

5. U Republici Srbiji, Republici Srpskoj kao i region nemamo definisane izvodljivei jasne ciljeve vezano za transformaciju sela. Nepostoje razrađene metode ostvarenja ciljeva definisanih u strategijama.


331

6. Nisu definisani mogući novi oblici sela iz ugla mogućih razvojnih struktura proizvodnje i življenja na selu

7. Sela moraju imti širok portfolij mogućih organizaciono-uprvnih, organizaciono-tehnoloških i organizaciono-geografskih struktura u cilju izbora optimalne strukture za svaku konkretnu situaciju.

Sve hipoteze su potvrđene sa velikim stepenom pouzdanosti, a na osnovu naučne analize date u tački 2 rada in a osnovu tačke 3. Optimizaija upravljanja transformacijom sela, Potebno je nastaviti sa intenzivnim istraživanjima u cilju stvaranja uslova za opracionalizaciju u smislu izrade konkretnih projekata transformacije za početak polot sela, a kasnije optimalnom dinamikom i ostalih. Vreme stalno curi, selo neće čekati i može se desiti da pre nestane nego što se transformiše. ZAKLJUČAK Moguća je transformacija sela iz tradicionalnog oblika u nove savremene optimalne oblike uz korišćenje tehnike reinžinjeringa i obrazovanja zasnovanog na trajnom učenju, integrisanim znanjima i inteligentnom privređivanju. Tehnika reinžinjeringa nije svemoguća i postojaće situacije gdje se neće moći korisriti. U tome slučaju moraće se pri upraljanju procesom transformcije koristiti neke druge tehnike i tehologije, odnosno znanja U procesu transformacije treba maksimalno koristiti domaće tehnologije razvijene i osvojene od strane naših ljudi i orgnizacija koji posjeduju savremena znanja. Korištenje domaćih tehnologija je optimalni model budućeg privređivanja na selu. LITERATURA Adižes, I., (2995), Upravljanje promenama, Asee, Novi Sad. Sengi, P., (2003), Peta disciplina, Asee, Novi Sad. Maslov, A., (2001), O životnim vrednostima, IP „Žarko Albulj“ Beograd. Bijelić, Z., (2014), Mogućnosti i ograničenja upravljanja krizom i razvojem u

Republici Srpskoj, Naučni skup OD KRIZE DO RAZVOJU 2014, Zbornik radova, strana 9-28, Banja Luka.

Bijelić, Z., Milanović, B., Savremeno upravljanje razvojem, Neobjavljena knjiga. Bijelić, Z., Milanović, B., Bijelić, M., (2017) Integrisana nauka i integrisane

poslovne studije u funkciji integralnog razvoja, Konferencija: Nauka i praksa poslovnih studija, Zbornik radova. ISSN 2566-3176, UDK 33+34(082), st. 104-117.

Bijelić. Z., (2007) Istraživanje efekata i ogranišenja transformacije većeg preduzeća u manja, Doktorska disertacija, univerzitet „Braća Karić“ Beograd, Fakultet za preduzetni menadžment, Novi Sad.


332

Bijelić. Z., Milanović, B., Bijelić, M., (2012), Thi most reliable knowledge integration rural development faktor, The 3rd international Scientif Conference capitalism in transition, Belgrade, Zbornik radova pp 107-116.

Hammer. M., Champy, J., (2004), Reinženjering tvrdke, Mate, Zagreb Tešić, Z., Nikolić, R., (2008), Programi, tehnologije, organizacija i upravljanje

razvojem kompetitivnog sela, FTN Izavaštvo, Novi Sad. Porter, M., (2007), Konkurentska prednost, Asee, Novi Sad. Zelenović, D., (2011) Inteligentno privređivanje. Prometej, Novi Sad. Bijelić. Z.,Menadžment znanja, Neobjavljena knjiga. Tisen, R., Anderiesen, D., Depre,L.,F., (2006), Dividenda znanja, Asee, Novi Sad.

4 . Nacionalna konferenci ja sa međunarodnim učešć em Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 29 .09-01 .10 . 2017 .



333

RPPO17

UDK: 316.752-057.874 Stručni rad 316.648

ŽIVOTNI STILOVI UČENIKA GIMNAZIJE

THE LIFESTYLES OF GYMNASIUM STUDENTS

Katarina Dunjić Mandić1, Rada Karanac2 1Gimnazija u Čačku

2Školska uprava u Čačku [email protected], 2 [email protected]

Apstrakt: Predmet istraživanja su vrednosne orijentacije učenika operacionalizovane preko preferencija životnih stilova. Cilj istraživanja: određivanje profila vrednosnih orijentacija učenika. Za ispitivanje je korišćen originalni upitnik Instituta za psihologiju (Beograd). Učenicima su najpoželjniji životni stilovi: porodično-sentimentalni, saznajni, utilitarni, hedonistički, a najmanje privlačni: orijentacija ka popularnosti, moći i ugledu i religijsko-tradicionalni. Devojke su više altruistički usmerene sa orijentacijom ka popularnosti; utilitarisistički i saznajni način života važniji učenicima boljeg opšteg uspeha; sa uzrastom raste želja za moći i ugledom i egoističkom orijentacijom; učeninicima društveno-jezičkog smera značajniji altruistički i prometejski stil života. Najvažniji i najpoželjniji životni stil, za obe ispitivane generacije je porodično-sentimentalni, a načina života kojim bi najmanje voleli da žive su popularnost, moć i ugled, religijsko-tradicionalni životni stil. Promene ukazuju na veći značaj saznajnog stila i manjem religijskog. Ključne reči: Vrednosne orijentacije, životni stil, preferencije Abstract: The aim of the research are students’ value orientations, operationalized through preferences in lifestyles. Research goal: distinguishing various value orientations within students. The original questionnaire from the Institute of Psychology (Belgrade) was used for research. The most desirable lifestyles for students are: family-sentimental, cognitive, utilitarian, hedonistic, whilst the least desirable are: popularity-, power- and reputation-oriented and religious-traditional. Females are altruistically directed with orientation towards popularity; utilitarian and cognitive lifestyles are of greater importance to more successful students; orientation towards power and reputation, and the egoistic orientation increases with age; altruistic and Promethean lifestyle is of greater significance to social study students. The most important and the most desirable lifestyle, for both of the questioned generations is the family-sentimental one, while the least desirable ones include popularity, power and reputation lifestyles, as well as religious-traditional lifestyle. The changes indicate a rise in propensity towards the cognitive and decline towards religious lifestyles. Key words: value orientations, lifestyle, preferences.


334

1. UVOD Rad se bavi vrednostima i vrednosnim orijentacijama mladih i deo je šireg istraživanja „Mišljenje mladih o društvenim pojavama“, realizovanog u čačanskoj gimnaziji u aprilu 2016.g. Tom prilikom su ispitivane sledeće vrste vrednosnog odnosa učenika: preferencije značajnih društvenih ciljeva (ispitanim učenicima je ponuđeno 13 društvenih ciljeva); preferencije životnih stilova (opisano je 10 načina života); uzora i idola (isptanici su ih sami navodili). Istraživanje razvoja sistema vrednosti mladih adolescentnog uzrasta u kontekstu aktuelnih društvenih promena omogućava sagledavanje eventualnih promena u razvoju vrednosti i vrednosnih orijentacija društva u celini. Imajući u vidu značaj socijalnih faktora na oblikovanje i formiranje sistema vrednosti važno je znati u kom pravcu se kreće vrednosni sistem mladih, koje društvene ciljeve i načine (stilove) života preferiraju, ko su im uzori i idoli kojima se dive. Prema Bjekić [1] vrednosne orijentacije i životni stilovi predstavljaju složene dinamičke strukture koje pri funkcionisanju ličnosti imaju integrativnu funkciju. Pod vrednosnim orijentacijama podrazumevamo smernice, ciljeve i uverenja prema kojima čovek upravlja svoje akcije (ono što čovek preferira), a pod životnim stilovima ponašanja kojima se u životnim uslovima aktualizuju određene vrednosti. Kako se vrednosne orijentacije operacionalizuju i ostvaruju i kroz životne stilove kojima živimo, ovom prilikom su ispitivane njihove preferencije [2]. Lični ciljevi i preferirani stilovi života često se odnose na iste ili slične stvari, pri čemu se stilovi života mogu odrediti i kao kombinacije ciljeva, odnosno ciljeva i načina ostvarivanja ciljeva. Preferencije životnih stilova su po sadržaju najpribližnije široko shvaćenom određenju vrednosti, po kome su vrednosti bilo šta što neka osoba više voli ili preferira [3]. Ispitivanjem smo pratili vrednosni okvir dve generacije gimnazijalaca. Namera nam je bila da poredeći isti uzrast, ali u različitim vremenima, ispitamo da li postoji stabilnost ili je došlo do promena poželjnosti pojedinih vrednosnih orijentacija manifestvovanih kroz određene stilove života na uzorku učenika gimnazije koji pripadaju različitim generacijama. Donekle zajedničko, mada u izvesnoj meri različito, je činjenica da su se obe generacije vaspitavale i razvijale u vremenima izrazitih društvenih promena u našoj zemlji. U istraživanju iz 2000. su učestvovali učenici gimnazije koji su počeli svoje školovanje 1990. u vreme raspada SFRJ i nastajanja novih država na tlu nekadašnje Jugoslavije. Njihovo odrastanje su obeležili rat u okruženju, izolacija i isključenje Srbije iz svih međunarodnih institucija, uz izrazito ekonomsko propadanje porodice, raslojavanje društva, štrajkove prosvetnih radnika koji ih prate od prvog razreda osnovne škole, bombardovanja zemlje, oktobarske promene 2000. Sa druge strane, u istraživanju 2016. učestvovali su mladi, rođeni u periodu od 1998-2000 (neposredno ili tek posle bombardovanja zemlje), u vreme petooktobarskih promena, ubistva premijera. U Srbiji koja u procesu tranzicije ima veliku stopu nezaposlenosti (posebno mladih), sa padom društvenog standarda, izraženim raslojavanjem društva na bogate i siromašne, i koja je u procesu približavanja Evropskoj uniji i brojnih reformi koje se sprovode u tom pravcu.


335

2. PREGLED ISTRAŽIVANJA ŽIVOTNIH STILOVA MLADIH Promene u vrednosnom sistemu društva, koje se najpre reflektuje na mladim naraštajima, možemo pratiti preko bogate i raznovrsne hronologije istraživanja i istraživača koji su se ovom temom bavili. Prema Joksimović i Maksić [4] nalazi istraživanja o stilovima života mladih pokazuju da: počev od 1973. kada su Rot i Havelka izvedeli prvo istraživanje vrednosti mladih pomoću stilova života, do današnjih dana, su se menjali rezultati u skladu sa promenama vrednosnog sistema društva u kome su ispitivani. Rot i Havelka su 1973.g. utvrdili da srednjoškolci najviše prihvataju delatnu vrednosnu orijentaciju, saznajnu i altruističku, dok su najmanje prihvaćene ekonomsko-utilitarna i orijentacija na moć i ugled. Mladima s kraja osamdesetih (Vasović, 1988) bili su najprivlačniji socijalni stil, stvaralački i utilitarni, sa manje izraženom usmerenosti na moć i ugled. Istraživanja Popadića (1990, 1995) su pokazala da je učenicima završnog razreda osnovne škole najprivlačniji porodični stil, a najmanje religijska orijentacija i orijentacija na moć. Isti autor je u istraživanju iz 1994. na uzorku učenika završnih razreda osnovne i srednje škole (Popadić, 1995), ukazao na određene promene u vrednosnim prioritetima mladih: kod učenika osnovne škole porasla je popularnost hedonističkog načina života i egoističke orijentacije, religijska orijentacija je takođe izraženija, dok su altruistički i aktivistički stil postali manje popularni. Kod obe generacije osnovnoškolaca, po prosečnoj prihvaćenosti porodični stil je na prvom, a utilitarni na drugom mestu. Istraživanja Dunjić Mandić (1999) pokazuju da je učenicima gimnazije orijentacija na moć i ugled najmanje poželjan životni stil [1], dok su se maturanti 2000.g. kao jedan od odgovora na postojeću društvenu krizu, povukli u sigurnost porodice, birajući porodični životni stil, određen ljubavlju uz aktuelnu preferenciju utilitarnog i hedonističkog načina ponašanja [2]. 3. PREDMET, CILJ I POSTUPAK ISTRAŽIVANJA Problemski okvir istraživanja zasnovan je na višegodišnjem iskustvu autorki u radu sa adolescentima i praćenju menjanja njihovog vrednosnog sistema uslovljenog kako razvojnim tako i socijalnim faktorima. Predmet istraživanja su vrednosne orijentacije učenika gimnazije operacionalizovane preko preferencija ličnih načina života tj. životnih stilova. Ciljevi istraživanja: određivanje profila vrednosnih orijentacija učenika gimnazije na osnovu preferencija životnih stilova; ispitati koji su životni stilovi poželjni, a koji odbačeni; ispitati da li postoje značajne razlike u preferenciji životnih stilova zavisno od sociodemografskih varijabli (pol, opšti uspeh, uzrast); registrovanje i analiza mogućih generacijskih i uzrasnih sličnosti i razlika između učenika gimnazije iz 2016. i 2000.godine kao i poređenje sa nalazima drugih istraživanja. Poređenjem istog uzrasta različitih generacija, stiču se saznanja o pravcu promena vrednosnog sistema mladih koji sazrevaju, uče i vaspitavaju se u različitim društvenim okolnostima.


336

Za ispitivanje je korišćen originalni upitnik Instituta za psihologiju iz Beograda [3]. U ovom delu istraživanja, učenicima su ponuđeni kratki opisi deset životnih stilova. Od njih je traženo da na petostepenoj skali procene, kada bi mogli da biraju, koliko bi voleli da žive na svaki od načina koji su opisani (u kojoj meri bi voleli da žive na svaki od navedenih načina: (1) „veoma bih želeo/la“, (2) „želeo/la bih“, (3) „neodlučan/a sam“, (4) „ne bih želeo/la“, (5) „uopšte ne bih želeo/la“). Operacionalizacija životnih stilova izvršena je po modelu istraživanja Popadića [3]: Porodično-sentimentalni stil: Upoznati osobu koju voliš i koja te voli, zajedno sa njom osnovati porodicu i potpuno joj se posvetiti. Naći smisao života u porodici. Altruistički: Baviti se nečim što je korisno za ljude. Pomagati ljudima kada su nesrećni ili ugroženi, makar i po cenu ličnog odricanja. Saznajni stil: Baviti se istraživanjima, tragati za novim pronalascima i otkrićima. Steći što više znanja. Stalno saznavati nove stvari o svetu, prirodi i čoveku. Utilitarni stil: Baviti se nekim dobro plaćenim poslom koji će doneti puno para i potpunu materijalnu sigurnost. Obezbediti bogat i udoban život; Orijentacija na popularnost: Postati popularan, biti poznat u sportu, muzici ili zabavi. Često se pojavljivati na televiziji ili u novinama, imati puno obožavalaca. Egoistička orijentacija: Urediti život tako da se ne zavisi od drugih i da ne moraju da se brinu tuđe brige. Starati se pre svega o sebi i svojoj dobrobiti“; Prometejski aktivizam: Uporno se zalagati za stvaranje boljih i pravednijih odnosa u svojoj okolini i u društvu. Boriti se za daleke ciljeve i ideje čak i onda kada nailazimo na otpore u okolini. Hedonistička orijentacija: Život proživeti što bezbrižnije i veselije. Lepo se zabavljati, što više uživati u zadovoljstvima koje život nudi. Zarađeni novac ne štedeti previše, već ga trošiti na razonodu i zabavu. Religijsko-tradicionalni stil: Verovati u Boga i živeti u skladu sa učenjem svoje vere. U religiji pronaći mir i istinu života. Biti dobar vernik, poštovati verske praznike i običaje. Orijentacija na moć: Zauzeti neki rukovodeći položaj u društvu. Imati veliku moć, da ne mora da se slušaju drugi, već obrnuto. Statistička obrada podataka izvršena je korišćenjem odgovarajućeg statističkog programa. Uzorak učenika adolescentnog uzrasta je reprezentativan u odnosu na uzrast. Uzorak je činilo 46% učenika I razreda (31% od ukupnog broja prvaka škole) i 54% učenika IV razreda (37% od ukupnog broja maturanata). Ispitan je 191 učenik oba smera Gimnazije: 107 učenika prirodno-matematičkog smera (56%) i 84 učenika društveno-jezičkog smera (44%) što predstavlja 18% od ukupnog broja učenika Gimnazije u aprilu 2016. kada je sprovedeno ispitivanje od strane istraživača (psihologa škole). Od 191 ispitanika u uzorku 60% su bile devojke, a 40% mladići. Opšti uspeh ispitanih učenika na kraju prvog polugodišta 2015/2016. šk.g. pokazuje da je najviše učenika sa odličnim (46,6%) i vrlo dobrim uspehom (40,8%), a najmanje onih sa nedovoljnim (9,4%), dobrim (2,6%) i dovoljnim (0,5%) uspehom. Obrazovni status roditelja: najviše majki (38,2%) i očeva (46%) je sa završenom srednjom školom. Fakultet je završilo 37,1% majki i 29,1% očeva, a postdiplomske studije 5,7% majki i 6,9% očeva.


337

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Preferencije životnih stilova, kao ponašanja kojima se aktualizuju određene vrednosti, izbori su kojima se oblikuje život. Neke izbore planiramo, a neke ne. Izbor određenog životnog stila ne zavisi samo od naših želja, maštanja već i od aktuelnih, objektivnih sredinskih okolnosti. Usklađivanje, povezivanje, zadovoljavanje različitih potreba i mogućnosti ne isključuje, već u sebi sadrži mnogo različitih ciljeva kojima ljudi teže. Tabela 1 prikazuje prosečnu prihvaćenost opisanih životnih stilova na ukupnom uzorku (što je aritmetička sredina manja, to je životni stil ispitanika označen kao poželjniji). Utvrđeno je da učenici gimnazije preferiraju porodično–sentimentalni i utilitarni, a najmanje su im privlačni orijentacija na popularnost, moć i ugled, religijsko-tradicionalni stil.

Tabela 1: Prosečna prihvaćenost životnih stilova (skala od 1-5) Životni stil N M SD Porodično-sentimentalni stil 191 1,64 ,871 Utilitarni stil 191 1,66 ,659 Saznajni stil 191 2,01 ,897 Altruistička orijentacija 191 2,17 ,751 Prometejski aktivizam. 191 2,29 ,988 Hedonistička orijentacija 191 2,42 1,048 Egoistička orijentacija 191 2,44 1,064 Religijsko-tradicionalni stil 191 2,66 1,148 Moć i ugled 191 3,14 1,150 Orijentacija na popularnost. 191 3,37 1,180

Poređenjem vrednosnih orijentacija merenjem preferencija životnih stilova (u odnosu prema sebi i drugima) vidimo da su gimnazijalci usmereni na upoznavanje osobe sa kojom mogu osnovati porodicu i u kojoj nalaze smisao života (porodično-sentimentalni životni stil), baveći se nekim dobro plaćenim poslom koji će doneti puno para i potpunu materijalnu sigurnost (utilitarni) sticanjem znanja o svetu, prirodi i čoveku (saznajni). Nakon procene svakog od ponuđenih stilova, od učenika je traženo da izdvoje životni stil kojim im se najviše dopada i životni stil koji im se najmanje dopada (tabela 2). Analizirajući stilove koje učenici biraju kao najviše i najmanje poželjne, uočava se slična tendencija u većini slučajeva kod pripadnika obe generacije. Najpoželjniji životni stilovi učenika gimnazije: porodično-sentimentalni (37,2%), saznajni (16,2%), utilitarni (13,1%) i hedonistički (11%), a najmanje privlačni: orijentacija ka popularnosti (28,8%), moći i ugledu (23%) i religijsko-tradicionalni (17,8%).


338

Tabela 2: Željeni i odbačeni stilovi učenika

Sličnost između dve ispitine generacije učenika gimnazije (tabela 2) ogleda se u izboru porodično-sentimentalnog stila kao najpoželjnijeg. Delimična razlika se ogleda u rangu koji kod gimnazijalaca iz 2016. zauzima saznajni životni stil (2) u odnosu na generaciju iz 2000. (4). Obe generacije su saglasne oko izbora načina života kojim bi najmanje voleli da živeo (odbacuju) a to su orijentacije ka popularnosti, moći i ugledu i religijsko-tradicionalni životni stil. Najveća razlika između gimnazijalaca dveju generacija prisutna je u preferiranju religijsko-tradicionalnog načina života, koja je sa petog mesta 2000.g. pala na deseto mesto 2016.g. Prema Dunjić Mandić [2], retradicionalizacija vrednosnog sistema, visoko prihvaćena kod gimnazijalaca iz 2000. izražena kroz sistem uverenja o potrebi očuvanja i razvijanja religije i religioznog pogleda na svet, kao jedne od posledica raspada socijalističkog sistema i odgovor na krizu vednosti tog vremena, u današnje vreme je manje privlačan način života gimnazijalcima. Rezultati istraživanja Mladenovića i Knebla iz 2000.g. ukazuju da nije došlo do bitnih promena u vrednosnom određenju mladih, niti u preferiranju pojedinih stilova života u odnosu na 1994. a da jedinu tendenciju kolebanja pokazuje religioznost. I druga istraživanja (Popadić, 1995; Luković, 2012) pokazuju da mladi najmanje preferiraju religijsko-tradicionalni stil, što prema Popadiću (1995) ukazuje da se ova orijentacija ne shvata kao ljubav prema bližnjima, već da je pre izraz tradicionalizma i zatvorenosti nego istinske religioznosti. Utvrđene su razlike između učenica i učenika u stepenu preferiranja altruističke i orijentacije na popularnost koje devojke vrednuju više. Statistički značajne razlike između devojaka i mladića u stepenu preferiranja ostalih životnih stilova nisu utvrđene, tako da možemo prihvatiti da vrednovanje ostalih životnih stilova nije povezano sa polom. Poređenjem preferencija životnih stilova obzirom na opšti uspeh na kraju prvog polugodišta utvrdili smo da je utilitarisistički i saznajni način života važniji gimnazijalcima sa boljim postignućima u školi. Rezultat je donekle očekivan: veća privlačnost utilitarističkog i saznajnog stila za učenike koji postižu bolji uspeh u školi

Životni stil Željeni (%) Odbačeni (%) Rang 2016. Rang 2000. Rang 2016. Rang 2000.

Porodič-sentim. 1 37,2 1 31,6 9 1,0 9 1,2 Saznajni 2 16,2 4 7,6 5 5,2 5 6,0 Utilitarni 3 13,1 2 19,2 10 ,5 9 1,2 Hedonistički 4 11,0 3 13,6 7 4,2 7 4,8 Egoistički 5 6,8 6 3,2 4 12,0 6 5,2 Altruistički 6 4,2 7 2,8 8 1,6 8 2,8 Prometejski 7 4,2 9 1,2 5 5,2 4 7,6 Popularnost 8 3,7 8 2,0 1 28,8 2 20,8 Moć i ugled 9 2,1 9 1,2 2 23,0 1 23,2 Relig.-tradicio. 10 ,5 5 3,6 3 17,8 3 12,4


339

(odličan i vrlo dobar) je posledica njihove usmerenosti ka ličnom postignuću i materijalnoj sigurnosti, koju u vremenu tranzicije u kojoj odrastaju, mogu ostvariti sticanjem što više znanja. Prema Bjekić [5] povezujući uspeh učenika sa vrednosnim orijentacijama koje su usvojili, Brković (1986, 1991) je utvrdio da učenici različite školske uspešnosti preferiraju više ili manje različite životne stilove. Za uspešne učenike najvažnije su delatna, saznajna i estetska orijentacija. Utvrđena je statistički značajna razlika obzirom na uzrast učenika: sa uzrastom raste želja za moći i ugledom i egoističkom orijentacijom, koja je umerenog intenziteta. Učenici prvog razreda više preferiraju religijsko-tradicionalni životni stil i orijentaciju popularnosti za razliku od maturanata. Jedina razlika, kada je upitanju obrazovanje roditelja, pokazuje da učenici čiji su očevi sa završenom višom stručnom spremom, više preferiraju utilitarističku orijentaciju nego ostali. Razlika postoji u zavisnosnosti od smera koji pohađaju. Učenici društveno-jezičkog smera više preferiraju altruistički i prometejski stil života, za razliku od učenika prirodno-matematičkog smera. Dok su prirodnjaci svoj odnos prema ova dva stila rasporedili od 1 („veoma bih želeo/la“) do 5 („uopšte ne bih želeo/la“), kod društvenjaka je taj odnos sveden na raspon od 1 („veoma bih želeo/la“) do 3 („neodlučan“) za altruističkistil i od 1 do 4 („ne bih želeo/la“) za prometejski. 5. FAKTORSKA ANALIZA PREFERIRANIH ŽIVOTNIH STILOVA Faktorska analiza je pokazala da postoje četiri grupe preferencija koje idu zajedno. Dobijeno grupisanje se u velikoj meri poklapa sa rezultatatima Popadića (1995) kojim je izdvojeno tri (3) grupe faktora, što je razlika u odnosu na naše istraživanje u kome je izdvojeno četiri (4) faktora (tabela 3). Prvu grupu čine životni stilovi usmereni na opšte ljudske vrednosti: saznajni, altruistički, prometejski. Drugu grupu orijentacija čine religijsko-tradicionalni i porodično-sentimentalni u čijoj osnovi je prosocijalna usmerenost na primarnu grupu. Treću grupu čine orijentacije usmerene na samog pojedinca: orijentacija ka popularnosti i hedonistička. Četvrtu grupu čine orijentacije usmerene na samu ličnost i vođenje računa o ličnoj dobrobiti (utilitaristički, orijentacija na moć i ugled, egoistički). Tabela 3: Faktorska struktura preferiranih životnih stilova

Životni stil 1 2 3 4 Utilitaristički ,092 ,163 ,198 ,629 Saznajni ,476 -,299 ,088 -,306 Religij.-tradici. ,167 ,776 ,145 ,041 Moć i ugled -,057 -,133 ,339 ,688 Altruistički ,710 ,252 -,042 -,088 Porodično- sentim. -,095 ,811 ,051 -,001 popularnost -,034 ,071 ,803 -,008 Egoistički -,200 -,011 -,223 ,593 Prometejski ,827 -,052 -,086 ,065


340

Životni stil 1 2 3 4 hedonisticki -,041 ,108 ,718 ,182

jačina veze: niska (r = 0,10-0,29), srednja (r = 0,30-0,49), visoka (r = 0,50-1) Međusobna povezanost ispitivanih preferencija životnih stilova pokazuje da prevladavaju statistički značajne niske pozitivne korelacije. Učenici koji preferiraju utilitarni životni stil teže orijentaciji ka moći i ugledu, hedonističkom i religiozno-tradicionalnom stilu života. Nasuprot njima, učenici koji preferiraju sticanje saznanja o svetu, prirodi i čoveku (saznajni) imaju izraženiji prometejski pogled na svet i ljude, uz smanjenu orijentacija ka moći i ugledu i egoističnom načinu života. Učenici koji biraju religijsko-tradicionalni način života češće biraju altruistički, prometejski i orijentaciju ka popularnosti. Očekivano, najjače pozitivne veze (srednje jačine) postoje između porodično-sentimentalnog i religijsko-tradicionalnog (što odgovara dobijenom drugom faktoru) i između prometejskog i altruističkog i prometejskog i saznajnog (što odgovara prvoj grupi koju čine životni stilovi usmereni na opšte ljudske vrednosti). ZAKLJUČAK U proseku, učenici gimnazije najčešće preferiraju porodično–sentimentalni i utilitaristički, a najmanje su im privlačni orijentacija na popularnost, moć i ugled, religijsko-tradicionalni životni stil. Najpoželjniji životni stilovi (način života kojim bi najviše voleli da žive) su: porodično-sentimentalni (37,2%), saznajni (16,2%), utilitarni (13,1%), hedonistički (11%). Za najveći broj učenika su najmanje privlačni (odbacuju): orijentacija ka popularnosti (28,8%), moći i ugledu (23%) i religijsko-tradicionalni (17,8%). Upoređujući preferencije životnih stilova sa sociodemografskim varijablama utvrđene su značajne razlike: devojke su više altruistički usmerene sa orijentacijom ka popularnosti; utilitarisistički i saznajni način života važniji gimnazijalcima sa boljim postignućima u školi; sa uzrastom raste želja za moći i ugledom i egoističkom orijentacijom; Učenici prvog razreda više preferiraju religijsko-tradicionalni životni stil i orijentaciju popularnosti za razliku od maturanata; učenici čiji su očevi završili višu stručnu spremu, su više utilitaristički orijentisani nego ostali. Učenici društveno-jezičkog smera više preferiraju altruistički i prometejski stil života, za razliku od učenika sa prirodno-matematičkog smera. Nema razlike u preferenciji životnog stila u zavisnosti od toga koliko dugo žive u Čačku i kakav je obrazovni status majke. Dobijeni rezultati istraživanja su pokazali da postoje značajne sličnosti i diskretna razlika izmedju dve ispitivane generacije učenika gimnazije u preferencijama načina života (životnih stilova). Sličnost i saglasnost ispitivanih generacija gimnazijalaca ogleda se u izboru porodično-sentimentalnog stila kao najpoželjnijeg. Delimična razlika se ogleda u rangu koji kod gimnazijalaca 2016. zauzima saznajni životni stil (2) u odnosu na generaciju iz 2000. (4). Obe generacije su saglasne oko izbora načina života kojim bi


341

najmanje voleli da živeo (odbacuju) a to su orijentacije ka popularnosti, moći i ugledu i religijsko-tradicionalni životni stil. Preferencija porodično-sentimentalnog kao najpoželjnijeg i veći značaj saznajnog životnog stila kod ove generacije učenika gimnazije je u skladu sa rezultatima istraživanja uzora i idola gimnazijalaca [6] koje je pokazalo da je majka najcenjenija ličnost iz sfere privatnog života, a da је skoro svakom četvrtom gimnazijalcu idol kome se divi, neko od ličnosti iz kategorije „Elitna kultura“, što ukazuje na značajno prisustvo saznajnih vrednosnih orijentacija u školi koja ima dugu tradiciju razvijanja istih. LITERATURA Dunjić Mandić, K. (1999) Vrednosne orijentacije i životni stilovi učenika i

nastavnika, Izveštaj Gimnazije u Čačku za 1998/1999, Gimnazija, ISSN 1820-2705, (str. 39-49)

Dunjić Mandić, K, (2001) Vrednosne orijentacije i politički aktivizam maturanata Gimnazije 2000, Nastava i vaspitanje 2001., vol. 50, br. 2, str. 254-265

Popadić, D. (1995). Uzrasne i generacijske razlike u preferenciji životnih ciljeva, Psihološka istraživanja, 7, 71-88.

Joksimović, S., Maksić, S. (2006) Vrednosne orijentacije adolescenata: usmerenost prema sopstvenoj dobrobiti i dobrobiti drugih, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd

Bjekić, D., (1995) Životni stilovi nastavnika, Psihologija 1-2. Dunjić Mandić, K. (2016) Uzori i idoli gimnazijalaca, Izveštaj Gimnazije u Čačku

za 2015/2016, Gimnazija, ISSN 1820-2705, (str. 101-137).


342


4 t h Nat ional Conference With Internat ional Par t ic ipat ion


343

RPPO17

UDK: 796.011:159.92-057.875 Stručni rad

INTELLECTUAL CULTURE AND INDIVIDUALIZATION OF PHYSICAL EDUCATION

Sergiy Kovalevskyy1, Ludmila Kosheva2

12Donbass State Engineering Academy (Kramatorsk, Ukraine). [email protected], [email protected]

At present, the problem of individualization of physical education, including - in higher educational institutions, becomes of the greatest importance. Its centralized solution in the conditions of limited resources is not possible, and partial individualization can be replaced by a sports-oriented form of training, which is also an actual form of constructing an educational process. The desire to solve the problem of individualization of physical education leads to the emergence of a number of works in the field of constructing an informative model of the student, adapted to each individual person. The combination of indicators of both physical and functional readiness, as well as psycho-physiological possible students, suggests the need to take into account the totality of intellectual qualities, vital and universal values that, in essence, determine the personality as an individual in the context of a team, forms the basic didactic principles Learning environment. The ability of a student to harmoniously combine personal qualities with collective values eventually forms an environment that reflects the peculiarities of individualizing physical education. Therefore, it is very important to consider the student from system positions. This approach gives us reason to consider in the complex the meaningful factors of the individual as an object of individual occupations physical culture.

1. The ratio of personal values and characteristics of the student's intelligence is formed as something unifying the physical and mental state of the individual, which is necessary (of course, not sufficient, since there are other conditions) the basis of intelligence. Intellect, being the basis of culture, is the basis of spirituality as a higher level of personality traits. It should be noted that there is an intellectual culture of the individual, as well as - an intellectual culture of the team or organization. Definition of intellectual culture should be regarded as the level of development of personality, characterized by the degree of development of spiritual wealth and is a combination of education, independence of thinking, understanding of the priority of universal values, the vision of phenomena in contradictions and the ability to evaluate them, active desire and ability to learn and replenish knowledge, creative approach to any one.




344

2. System is an integral part of the ideology of personality formation, which in turn is the object of interests and attitudes. In this regard, this system of human life can be called valeology (science of health) of intellectual culture and consider the functioning of the presented system from the standpoint of the principles of the system approach. At the same time, we will not tire the reader with in-depth reflections on the basics of system analysis, and we will try to show the possibility of such an approach to identify the main ways of forming a student as a subject. 3. Creating the possible conditions for self-development and self-realization of the person, thus creating the optimal prerequisites for the person's goals and objectives, which is a fundamental component of understanding and realizing the meaning of life. The fundamental setting for personal development is self-improvement. At the same time, many experts are trying to find a rational approach to the development of principles and criteria for the formation of a healthy lifestyle. 4. A person lives not only by means of existence - by clothes, food, transport, and the like, but also in his thoughts, where exactly her life acts as the object of her thoughts, together with all the entities of her world outlook. Without human inspiration, human life is not possible. To live, one must have a sense of life. The meaning is what any form of world outlook (like the worldview itself as a whole) is in the spiritual world of man that exists in his thoughts. Everything becomes meaning for a person when he fits into this spiritual world. The world of meaning is formed - a sense tree. To live not only for the sake of the neighbors, but also the distant descendants. Therefore, one can not but fight for the elimination of all that prevents people from living and developing freely. This is very important in the process of educating students. 5. To live for a long time, this is an important component of intellectual culture, a person is the bearer of this culture. Intense muscular work contributes to the discharge voltage. Motor activity warns the senile muscle atrophy, trains the cardiovascular system, which can withstand stressful situations after training. 6. The mind as a biochemical and psychophysical quality of intelligence, which is intended to provide the function of thinking, awareness, concept and knowledge, generalization, adaptation and creative transformation of the "internal" and the external environment and the surrounding reality, based on which is the biological foundation of the type of nervous activity. The rate of flow of nerve processes, determines the functional adequacy, motives of accuracy and accuracy. 7. Scientific and practical bases of individual development, categorically do not accept templates and incubation. However, social outbreaks, very low illiteracy in both the psychophysical and socio-intellectual areas, from the first steps of the child's life, cause him unbearable damage. 8. Necessary consideration of content analysis of a healthy lifestyle. He manifests more than twenty specific characteristics of the population that determine the biological and social basis of health and healthy livelihoods, physical, mental and social well-being. In


345

the order of the known necessity we consider medical and pedagogical control, self-monitoring and safety equipment; sanitary and hygienic provision; ecological education and upbringing; legal protection and legal writing; rational nutrition; Motivation - quenching as an integrated self-education and self-education; Physical and mental labor; Threshold optimum of psychophysical qualities and motor capabilities of the individual; Physical culture and sports; natural factors of nature and recreation; Material and economic basis; pedagogical cooperation and human communication factor. 9. Valeology today is characterized as "the correct theory, a powerful scientific base with a lack of practical implementation ... ways to achieve a harmonious set of structural and functional data of the organism, adequate to the environment and provide the body with optimal livelihoods, as well as full-fledged livelihoods." And since valeology is a practical science, it is extremely important to identify methods for managing a person's personality traits. This is especially true for students of higher educational establishments who are called after training to become members of a production or other collective that has its own intellectual culture. 11. The problem of training specialists in accordance with the new technologies of education is complex, first of all, because it covers issues that include: - pedagogical aspect; - aspect of program realization of pedagogical technologies; - legal aspect; - economic aspect; - ethical aspect; - spiritual aspect; - psycho-physiological aspect. The last three aspects are one of the most important aspects of the formation of a specialist able to work in modern conditions. 12. Some intellectual-psychophysiological model of the learner (IPFM) can be used as a medium for modeling the process of forming a specialist. This is a virtual object capable of carrying dynamic information about it. Its creation can be done using a virtual scanner, which is a system of tests aimed at identifying the intelligence of the person being trained and creating his psychological model imposed on the physiological model. 13. One of the ways to solve the psycho-physiological aspect of the problem is to create a virtual fitness organizer. Its feature is that all diagnostic actions are initially performed not on a person, but on its virtual double, which is created in a personal computer using a virtual scanner. The proposed approach has quite a lot of difficulties in implementation, but research in this direction can actually allow for the complexity of new learning technologies and the formation of an active active personality. 14. The modeling technique developed by us is very interesting from the standpoint of the methodology of the study of complex systems, which is the investigated system of student values formation. The basis for our approach to modeling is the following principle of describing a multi-link system, independently generating output indicators,


346

which at the same time are arguments of other output indicators. Therefore, we can draw conclusions about the complex mechanism of interaction of values (the formation of one values contributes to the formation of others). 15. Values are formed by a model with a certain degree of significance, that is, the degree of influence on other indicators of the model. The significance of values allows us to determine their priorities for this totality of students. 16. Personal qualities of students, that is, the installation of students for certain values, may be formed by means of physical education. At the same time, the effectiveness of these tools at different stages will also be different. This is confirmed by the results of the simulation, as well as the practical experience of the organization of the educational process. 17. The complex nature of the process of forming the personal qualities of students as subjects of intellectual culture sets the task of targeted monitoring of the entire educational process - that is, a constant assessment of the formation of students' values in the process of learning. 18. The values of students' values are related to other values, as well as to the indicators of psychophysiological state of students. This undoubtedly shows the systemic nature of this problem. Values of students are differently related.

One can speak of a certain rank of one or another value as an integral assessment of the influence on the formation of other values. In the group of the most important factors that form the values of students are indicators of the results of state testing of physical culture. Unsatisfactory indicators of state testing negatively affect the formation of student values.

Based on the analysis of the possibilities of forming personal qualities of students in the process of physical education it should be noted that the complex nature of this problem requires a very careful and balanced approach to the definition of a set of factors that has an impact on the formation of students' values. One of the most effective and promising ways in this direction is to use this research to develop a comprehensive program of physical education for students, which takes into account the monitoring of the above indicators. Particularly effective in our opinion is the introduction into the practice of training students of a set of special fitness programs. Without dwelling on their features, we emphasize the orientation of these programs to the comprehensive achievement of indicators of physical development, intellectual and spiritual levels. Probably, there is still a lot to be done in this direction so that the methods and means of personalization of physical education become a truly instrument for the formation of the personal qualities of students, including the formation of their values in the environment of relations in the team.




347

RPPO17


UČIONICA MOŽE BITI…

A CLASSROOM COULD BE...

1Jasminka Marić Glišović , 2Mirjana Glišić

1OŠ ,, Vuk Karadžić“ u Čačku 2OŠ,, Dr Dragiša Mišović“ u Čačku

[email protected], [email protected]

Apstrakt: U radu se razmatra kako da se koriste resursi da bi se kreiralo podsticajno okruženje za učenje u različitim ambijentima i daju praktični primeri organizacije nastavnog procesa .Svrha ponuđenih primera u tekstu jeste da pomognu uklјučivanje resursa za učenje u svakodnevnu praksu i podizanje kvaliteta nastave. Učenici lakše i brže uče u neposrednoj životnoj stvarnosti gde postoji mogućnost povezivanja sadržaja različitih nastavnih predmeta. Glavna poruka ovog rada jeste važnost učenja sa razumevanjem, koja priprema učenike za kritičko i kreativno mišlјenje. Cilј je da svako dete dosegne svoje biološke potencijale.Uloga obrazovanja biće veća ukolikose škola oslobodi diferencijacije među predmeta i krene ka integraciji znanja. Klјučne reči: resursi, ambijentalna nastava, integrativna nastava.

Abstrect: The ideas that we presented in this paper indicate the use of resources in order to create an enabling learningatmosphere in different environments and provide practical examples of the the teaching process organization .The purpose of examples affered below is to help the inclusion of learning resources in everyday practice and raising the quality of teaching. Students learn easier and faster to imminent reality if there is the possibility of linking the contents of different subjects. The main message of this study is the importance of learning with, understandingand logical rearoning, preparing students to develop their own critical and creative opcionion andattitude. The gool that every child reaches their biological potenctrals. The function of education will be higher ukolikose schools deliver differentiation among subjects and move towards the integration of knowledge in the currisulim. Key words: resources, ambient teaching, integrative teaching. 1. RESURSI ZA UČENJE U svojoj knjizi Didactica Magna, objavlјenoj 1630. godine, Jan Amos Komenski (Jan AmosComenius) tvrdio je da učenici moraju da „vide, čuju, dodirnu ili okuse” da bi nešto naučili. Čulna iskustva čine temelј većine intelektualnijih aktivnosti. Kada učenici slušaju nastavnika, posmatraju sliku, barataju objektom, gledaju film ili slušaju muziku, tada smeštaju informacije u svoju memoriju. Informacije mogu da budu u obliku



348

činjenica, generalizacija, strategija učenja, strategija rešavanja problema ili fizičkih umeća, kao što su plivanje i vožnja bicikla. Resursi za učenje, kao što su: pisani materijal, mape i grafikoni, tabele i brojevi, praktične vežbe i problemi,pomažu učenicima da obrade informacije koje su privremeno sačuvane u njihovoj radnoj memoriji i da ih smeste u dugoročnu memoriju. A kada se informacija smesti u dugoročnu memoriju, ona tamo ostaje duži vremenski period. 1.1. ŠTA SU RESURSI ZA UČENJE? To su alatke koja omogućavaju ili podržavaju procese nastave-učenja.Oni su nosioci i posrednici informacija, sredstva komunikacije, objekti i stimuluši u procesu učenja. Nјihov opseg se kreće od govornih karakteristika, vokalnih kvaliteta, facijalnih izraza i gestova do materijala i opreme. Resursi za učenje su korisni kako za učenike tako i za nastavnike.Da bi resursi za učenje bili korisni, nastavnici moraju znati: kako da izaberu,prilagode ili naprave resurse visokog kvaliteta; kako da ih upotrebe u nastavi pa da učenike podstaknu na njihovo aktivno korišćenje da bi unapredili ili podržali vlastiti proces učenja. 1.2. OSNOVNE DOBITI OD DOBRO SMIŠLJENIH I ADEKVATNO UPOTREBLJENIH RESURSA ZA UČENJE Obezbeđuju pažnju učenika, dajući im podsticaj za učenje. Obogaćuju kvalitet učenja i povećavaju motivaciju učenika za učenje. Pomažu učenicima da efektivnije i efi kasnije ostvare cilјeve učenja. Obezbeđuju jasnoću, preciznost i tačnost u prikazivanju i obradi informacija Podržavaju proces učenja kroz korišćenje primera, vizuelnu očiglednost i više aktivnosti Izmamlјuju odgovore učenika i povećavaju njihovo učešće u nastavnim aktivnostima. Pobolјšavaju pamćenje i transfer učenja. Pomažu nastavnicima i učenicima u oceni onoga što su naučili ili izveli. 1.3. RAZLIČITI RESURSI ZA UČENJE KOJI POSTOJE U ŠKOLI I VAN NJE. Potencijalni resursi za učenje nalaze se svuda oko nas.. Neki resursi su prikladni za motivisanje učenika i zato se primarno koriste u početnim fazama procesa učenja, da probude interesovanje i usmere učeničku paznju. Neki drugi su pogodniji za predstavlјanje i objašnjavanje važnih predmetnih sadržaja, treći za podsticanje kreativnog mišlјenja i rešavanja problema, a četvrti za procenu stečenog znanja i konstrukciju nanja.Iako se resursi za učenje mogu klasifikovati na različite načine, mi smo odlučili da ih podelimo u četiri velike kategorije: lјudski resursi, pravi objekti, nastavni mediji i nastavna sredstva (vidi sliku 1).


349

LJUDSKI

Pod lјudskim resursima podrazumevamo sve one osobe koje svojim znanjem ili kreativnošću mogu da doprinesu procesu učenja to su : nastavnici, njihovi roditelјi, razni stručnjaci (npr. gostujući predavači), predstavnici medija i drugi učenici. Pravi objekti su prirodne pojave i lјudske tvorevine. U zavisnosti od nastavnog predmeta mogu uklјučivati: bilјke, životinje, stene, građevine, spomenike, industrijsko nasleđe. U učionicama to mogu da budu: zbirke uzoraka, stari novčići, porodični antikviteti i etnografske kolekcije.Kategorija nastavni mediji obuhvata četiri potkategorije: auditivnu, vizuelnu, audio-vizuelnu I interaktivnu (za koju najbolјi primer predstavlјaju informaciono-komunikacione tehnologije– IKT).Nastavne medije je najbolјe kombinovati u multimedijalni sistem. Većina nastavnih situacija dozvolјava ili zahteva korišćenje više od jednog medija da bismo pomogli učenicima da ostvare cilјeve učenja. Kategorija vizuelni mediji je podelјena na štampane materijale (npr. udžbenike, novine, dokumenta), ikoničke resurse koji se ne projektuju (npr. fotografi je, mape, karikature), ikoničke resurse koji se projektuju (npr. Power Point prezentacije, folije) i prostorne analogije (npr. globusi, modeli). 1.4. IZABERITE RESURSE ZA UČENJE KOJI SU: (a) usklađeni sa ciljevima učenja; Kada povežete resurse za učenje sa cilјevima učenja, postaje jasno da su resursi samo alatke koje pomažu dostizanje cilјa, a ne cilј sam po sebi .Resursi za učenje mogu da budu relativno neefi kasni ako vama i vašim učenicima nije jasna njihova povezanost sa cilјevima učenja i njihova funkcija u pomaganju učenicima da ostvare postavlјene cilјeve. (b) podržavaju aktivnosti nastave-učenja; Pošto odlučite koji su vam cilјevi učenja, trebalo bi da napravite scenario za čas koji uklјučuje i relevantne i odgovarajuće resurse za učenje. Da biste odredili koji su resursi


350

odgovarajući, trebalo bi da razmotrite njihovu osnovnu funkciju ili funkcije u scenariju: da li ćemo ih koristiti da prezentujemo sadržaj, ilustrujemo zadatak, podržimo aktivnosti učenja, da individualizujemo učenje, pomognemo učenicima da primene znanje i praktikuju umeća, da objedine naučeno ili da ponove i prodube ono što su učili. Ovo su samo neke od brojnih funkcija koje mogu da imaju resursi za učenje. Evo nekih faktora koje bi trebalo razmotriti pre izbora resursa: * Mesto za učenje (u školi ili izvan nje).* Struktura nastavnih jedinca i nastavnih tema *Vaš pristup u nastavi. c) odgovaraju prethodnom znanju, iskustvu, godinama ili nivou razvoja vaših učenika Da bi resursi za učenje bili delotvorni, ne samo da moraju da budu usklađeni sa cilјevima, već moraju da odgovaraju učenicima s obzirom na njihov uzrast, prethodna znanja i iskustva, njihov razvojni nivo i eventualne fi zičke smetnje i teškoće. Na primer, za mlađe uzraste prikladniji su konkretni resursi, jer deca retko mogu da prate jedan isti način prezentacije duže od nekoliko minuta Učenicima koji nikada nisu koristili određene izvore za učenje obično treba više vremena da bi im pristupili i pravilno ih koristili. Konačno, fi zičke smetnje i teškoće, kao što su slab vid, sluh, disleksija, daltonizam i slično, mogu da učine neke resurse neprikladnim ili neefikasnim. 1.4. ODABIR I KORIŠĆENJE PRIMARNIH IZVORA Primarni izvori obuhvataju realne objekte iz prirodnog okruženja, kulturna dobra, zgrade,spomenike, a u istoriji i fotografi je i dokumenta iz minulog doba. Mnogi primarni izvori omogućavaju učenicima da koriste sva čula, a praktično svi primarni izvori pružaju uvid u stvarne životne situacije, u sadašnjosti ili prošlosti. Primarni izvori omogućavaju učenicima da se angažuju u posmatranju, istraživanju, ispitivanju, upoređivanju, zaklјučivanju, proceni, tumačenju i komunikaciji. Resursi za učenje nude širok spektar mogućnosti da se nastava učini bolјom i da se olakša učenje. Resursi će biti efikasniji ako su izabrani na osnovu funkcije koju treba da imaju u okviru nastavnog programa i na osnovu uticaja na motivaciju učenika. Stalno imajte na umu da resursi za učenje – čak i oni najinteraktivniji, kao što je Internet – predstavlјaju samo alatke, a vi ste taj/ta koji treba da ih dobro i mudro upotrebi. 1.5. TEHNOLOGIJA U NASTAVI Stalni razvoj tehnologije nastavnicima omogućava drugačiji pristup u kreiranju i realizaciji scenarija. Danas imamo tehnologiju koja nastavnicima omogućava da razviju scenarije koji će učenike od aktivnih učesnika preobraziti u interaktivne. Generalno gledano, tehnologija postoji i koristi se u obrazovanju decenijama. Slajd projektore, fi lmske projektore i, naročito, grafoskope koriste mnogi nastavnici u svojoj svakodnevnoj praksi. Razvoj tehnologije poslednjih nekoliko godina, ipak, nudi mnogo širi spektar mogućnosti za nastavnike koji sada svakodnevno koriste televizore, video zapise, CD, DVD i IKT.Korišćenje računara i računarske tehnologije u svakodnevnoj nastavi ima mnogo prednosti I na mnogo načina može da olakša i unapredi procese nastave i učenja.


351

Kao nastavnik, možete koristiti različite vrste obrazovnih softvera. Možete da koristite program za obradu teksta kako biste učenike podstakli da bolјe pišu svoje radove, jer softver olakšava unos, revidiranje i uređivanje teksta. Interaktivne bele table koje detektuju dodir kao korisnički unos, mogu doprineti atraktivnosti nastave. Softver koji postoji u ovim pametnim tablama nastavnicima omogućava da sačuvaju svoje beleške i komentare kao elektronske fajlove i da ih distribuiraju učenicima na papiru, putem elektronske pošte, na svojim veb sajtovima. Neki modeli čak nastavnicima dozvolјavaju da snime svoje instrukcije kao digitalne video fajlove, koji mogu biti veoma korisni za učenike odsutne iz škole ili one kojima je potrebno da ponavlјaju gradivo i žele ponovo da vide materijal.Internet je važna alatka za učenje i u većini slučajeva obezbeđuje aktuelnije i svežije informacije od udžbenika. Internet pruža pristup ogromnoj bazi podataka o mnoštvu tema. Takva saradnja nije korisna samo za sticanje znanja, već ima značajnu društvenu dobit. Na kraju, Internet može da koristi i nastavnik za proširivanje sopstvenih znanja i razumevanja. Oni pružaju mogućnost za interakciju, saradnju i delјenje informacija i ideja, uspeha i neuspeha. Nije važno koliko nastavnici i učenici koriste tehnologiju, već koliko je efikasno koriste u cilјu unapređivanja kvaliteta procesa nastave-učenja. Kao što je slučaj i sa drugim resursima za učenje, od cilјeva učenja i onoga što bi učenici trebalo da nauče zavisi kojaće tehnologija biti odgovarajuća i relevantna za nastavu. Kao što su Egen i Kaučak (Eggen and Kauchak, 2007) istakli, ukoliko tehnologija nije povezana sa cilјevima učenja, može da bude kontraproduktivna i da, zapravo, ometa učenje. 2. AMBIJENTALNA NASTAVA Ambijentalna nastava ili nastava izvan učionice je oblik nastave koji podrazumeva ostvarenje planiranih programskih sadržaja izvan škole. U ovu nastavu spadaju : izleti, ekskurzije, odlasci u bioscope, pozorište, galerije, muzeje I druge ustanove, terenska nastava, škola u prirodi, kampovi i drugi slični organizovani oblici učenja izvan škole, ali I realizacija nastavnih sadržaja u ambijentima koji okružuju školu – školsko dvorište, pekara, pošta, ambulanta, seoska domaćinstva, livada, njiva i sl. Cilј ambijentalne nastave je učenje otkrivanjem u neposrednoj životnoj stvarnosti, gde se učenici susreću sa prirodnom i kulturnom okolinom, lјudima koji u njoj žive i lјudima koji su uticali na okolinu. Rad izvan škole podstiče radost otkrivanja, istraživanja i stvaranja, pogodan je za timski rad, utiče na stvaranje kvalitetnih odnosa unutar obrazovno- vaspitne grupe i na taj način utiče na razvoj intelektualnih sposobnosti učenika. Pri organizaciji ovoga oblika rada trebalo bi voditi računa o interesima, mogućnostima i sposobnostima učenika. Аmbiјеntаlnа nаstаvа kоristi mоgućnоst intеrdisciplinаrnоg pоvеzivаnjа sаdržаја rаzličitih nаstаvnih prеdmеtа. Pоgоdnоst оvоgа оblikа nаstаvе је lаkšе i bržе učеnjе. Vаžnо је tеmеlјnо plаnirаnjе аktivnоsti izvаn učiоnicе, sа јаsnо оsmišlјеnim cilјеvimа i zаdаcimа, sаdržајnо i mеtоdički аdеkvаtnо priprеmlјеnо. Nајčеšći оblici аmbiјеntаlnе nаstаvе su škоlski izlеti, škоlskе еkskurziје i prоgrаm pоznаt kао »škоlа u prirоdi«. Plаn i prоgrаm оvih аktivnоsti utvrđuје sе Gоdišnjim plаnоm i prоgrаmоm rаdа škоlе.Аmbiјеntаlnа nаstаvа оdviја sе izvаn škоlе, u šеtnji grаdоm, nа izlоžbаmа, pоsеtаmа pоzоrištu, bibliоtеci, muzејimа i оstаlim instituciјаmа u grаdu. Pоsеbаn оblik izvаnučiоničkе nаstаvе su izlеti, еkskurziје, tеrеnskа nаstаvа i škоlа u prirоdi. Оsim učitеlја u оrgаnizаciјu sе uklјučuјu gоsti i zаpоslеni u rаzličitim ustаnоvаmа.


352

2.1. ZADACI ZA UČITELJE: Orgаnizоvаnjе i priprеmаnjе učеnikа zа rеаlizаciјu аmbiјеntаlnе nаstаvе u dоgоvоru s rоditеlјimа, dirеktоrоm škоlе, i оstаlim rаdnicimа kојi su vеzаni zа sаmо sprоvоđеnjе prоgrаmа;•sаrаdnjа s dеčiјim pоzоrištimа, bibliоtеkаmа, muzејimа, turističkim аgеnciјаmа grаdа, spоlјаšnim sаrаdnicimа i sа svimа kојi mоgu pоmоći u оstvаrivаnju i rеаlizаciјi plаnirаnih zаdаtаkа, svојim iskustvimа i prеdlоzimа dоprinеti unаprеđеnju nаstаvе i nаstаvnоg prоcеsа i zаnimlјiviјеm pristupu оbrаdi, pоnаvlјаnju ili utvrđivаnju nаstаvnih sаdržаја;•prikuplјаnjеm dоdаtnih mаtеriјаlа i sugеstiјаmа pоmоći i оlаkšаti učеnicimа izrаdu rаznih slikоvnih i tеkstuаlnih mаtеriјаlа, plаkаtа, kао i prаćеnjе pоstignućа i nаprеdаk svаkоg učеnikа;• vrеdnоvаnjе rеzultаtа i prikаzivаnjе istih nа rоditеlјskim sаstаncimа, rаznim prigоdnim mаnifеstаciјаmа, u vidu grаfičkih prikаzа, plаkаtа, fоtоgrаfiја i nа tаkаv nаčin i оbеlеžаvаti prigоdnе dаtumе. 2.2. ZADACI ZA UČENIKE Učеnici ćе rаditi nа rаniје dоgоvоrеnim zаdаcimа, istrаživаti, prikuplјаti mаtеriјаlе, kоristiti rаzličitе izvоrе znаnjа, izrаđivаti plаkаtе, slikоvnicе, rеfеrаtе, rаzrеdnе nоvinе i prеzеntоvаti svоје rаdоvе,•аktivnо ćе učеstvоvаti u priprеmi i rеаlizаciјi prоgrаmа,•rаdе sаmоstаlnо, u pаru i u grupi,•kоd priprеmе mаtеriјаlа kоristićе rаzličitе izvоrе znаnjа i nеgоvаti sаrаdničkо i timskо učеnjе.•učеstvоvаćе u prеzеntаciјi krоz litеrаrnе i likоvnе rаdоvе, izrаđivаti plаkаtе i fоtоgrаfisаti. 2.3.АMBIЈЕNTАLNА ЕDUKАTIVNА RАDIОNICА је оblik еdukаtivnе rаdiоnicе kоја је spеcifičnа pо tоmе štо sе оdviја u nеkоm аmbiјеntu kојi dоprinоsi оstvаrеnjucilјеvа pоstаvlјеnih prеd grupе učеsnikа.Kао i u svаkој rаdiоnici i u оvоm slučајu sе rаdi sа grupаmа učеsnikа. То је dаklе оblik grupnоg rаdа kојi imа zа cilј dа učеsnici аktivnо učе tаkо štо mеđusоbnо sаrаđuјu unutаr i vаn grupа. Rаdiоnicе kоristе mnоgе krеаtivnе tеhnikе i mоgu sе оrgаnizоvаti nа bilо kојu tеmu i zа svе uzrаstе, mаdа sе nајčеšćе prаktikuјu u rаdu sа dеcоm.Ambiјеntаlnа еdukаtivnа rаdiоnicа је uvršćеnа u јеdnu оd tеhnikа rаdа nа čаsu kоја sе prеpоručuје kао primеr dоbrе prаksе u оkviru аktivnе nаstаvе kојu је kаоpојаm u škоlsku prаksu uvео prоfеsоr Ivаn Ivić sа svојim sаrаdnicimа. 3. INTEGRATIVNA NASTAVA Integrativna nastava je nastava u kojoj su granice između različitih predmeta ili disciplina izbrisane ili zamaglјene. U integrativnoj nastavi se ostvaruju smislene veze između sličnih aspekata različitih disciplina. To je pristup u kojem se integrišu, međusobno prožimaju i sintetišu perspektive nekoliko disciplina u novu celinu koja je veća i značajnija od prostog zbira sastavnih elemenata, u ovom slučaju – pojedinačnih disciplina ili predmeta. Integrativna nastava je inovativni model u kojem ne postoje strogo povučene granice između pojedinih predmeta, već se nastavne jedinice različitih oblasti izučavaju integrativno, u međupredmetnoj povezanosti. Integrativna nastava se zasniva na prirodi

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%99

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%82%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BC

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98%D0%B2%D0%B8%D1%9B


353

same realnosti. Umesto da se svet i znanje veštački dele na predmete i discipline, inegrativna nastava posmatra svet kao celinu i kao takvog ga i proučava. Ovo omogućava jedan celoviti kontekst za učenje koji vodi ka većoj mogućnosti da se naprave i zapamte veze i da se rešavaju problemi. Integrativno učenje podrazumeva sagledavanje različitih dimenzija jednog problema, sagledavanje iz različitih uglova i sa različitih strana. Mozak najbolјe stiče i pamti informacije onda kada se one mogu povezati u smislenu mrežu značenja. Integrativni pristup podrazumeva aktivnog učenika. On se ne svodi samo prenošenje činjenica, nego mnogo više na rešavanje problema, postavlјanje pitanja i aktivnog traženja odgovora iz svoje okoline i okruženja. On oslikava međuzavisnost realnog sveta i života i uklјučuje učeničke misli, osećanja, intuiciju, interesova nja i iskustvo učenja čime se postiže bolјe razumevanje nego kod onog koje se postiže učenjem pojedinačnih predmeta. Integrativnost ne znači odricanje od samih disciplina. Nјeni koreni se nalaze upravo u njima, ali nudi alternativu dominaciji znanja iz ugla pojedinačnih disciplina. Pojedinačne discipline nam nude dubinu i fokusiranost a integrativnost širinu konteksta, promenu perspektive ali i primenu znanja iz jedne oblasti u drugoj – tj. funkcionalno znanje. 3.1. Nivoi integrativnosti Prvi nivo: Učenici pohađaju časove iz različitih predmeta (disciplina) bez mogućnosti da se znanja ni iz tih predmeta, makar i formalno, povežu. Ovakav vid nastave je uglavnom zastuplјen u našim školama. Drugi nivo: Učenici imaju mogućnost da steknu uvid u znanja (na sličnu temu) iz različitih disciplina, ali je proces integracije tog znanja ostavlјen učeniku. Treći nivo: Ovaj nivo poziva učenike i nastavnike da se uklјuče u proces integracije po uzoruna predavanja koja predaje tim stručnjaka, ali nastavnici dalјe zadržavaju svoju ulogu kao predstavnika svoje discipline (predmeta). Četvrti nivo: Pravi ili suštinski vid integracije u kojem i učenici i nastavnici ulažu velike napore i doprinose izgradnji jedne nove celine koja se sastoji od međusobno prožetih znanja i veština iz različitih disciplina. 3.2. ELEMENTI INTEGRATIVNE NASTAVE“ Integrativni pristup učenju naglašava intelektualni, , društveni , emocionalni I estetski razvoj , podržava celovit razvoj učenika, ne usredsređuje se na izvojene , uglavnom kognitivne aspekte” ( Bulјubašić- Kuzmanović, 2007.148).Nastavnici , primenom integrativne nastave , učenike pripremaju za celoživotno učenje i čine školu interesantnijom i životnijom.Integrativna nastava razvija načine učenja i usvajanja znanja koji na mentalnom nivou uspostavlјaju međusobne veze koje učenike podstičiču na traženje novih rešenja. Integrativni nastavni sadržaji zahtevaju realizaciju putem dvočasa ili celog nastavnog dana. Možemo izdvojiti četiri klјučna elementa integrativnog obrazovanja: 1.Nastavni proces osmišlјava i realizuje više predmetnih nastavnika 2.Učenici istovremeno proučavaju različite predmete 3.Zanimlјive nastavne i vannastavne projektne aktivnosti u kojima tim predmetnih nastavnika kombinuje 4.Istraživanje i proučavanje sadržaj 3.3. ORGANIZACIJA INTEGRATIVNE NASTAVE Pre početka školske godine na nivou škole se formira jedan ili više timova za organizaciju I realizaciju ovog oblika nastave. Nakon formiranja tim ima zadatak da izvrši globalno planiranje integrativnih časova ili dana i da o tome obavesti stručne


354

active kako bi bili upoznati sa ovakvim načinom planiranja I Nakon uspešnog planiranja integrativnih časova sledi njihovo pripremanje. Pošto je vreme jednog školskog časa isuviše kratko za osvetlјavanje bilo koje nastavne jedinice sa više različitih gledišta, u praksi se češće koriste integrativni dani jer su lakši za realizaciju. Oni se realizuju putem ambijentalnog učenja, odnosno izvan škole u prigodnom ambijentu. Uvek moramo imati u vidu da je međupredmetno povezivanje sadržaja neophodno kao oblik didaktičko-metodičke pripreme za nastavu u kojoj nastavnikov rad vodi učenika do lakših i uspešnijih načina usvajanja nastavnih cilјeva (vaspitnih,obrazovnih i funkcionalnih). Iz vertikalnog i horizontalnog povezivanja nastavnih predmeta dolizi do integrativnog pristupa nastavnom procesu, tako da je moguće nastavne sadržaje srpskog jezika integrisati, zavisno od nastavne teme sa likovnom i muzičkom kulturom, nastavom prirode i društva i vannastavnim predmetima. 3.4. PREDNOSTI PRIMENE INTEGRATIVNE NASTAVE Primenom integrativnog pristupa u nastavi u većoj meri se usvajaju funkcionalna znanja, za razliku od tradicionalnog pristupa putem kojeg učenici samo memorišu činjenice koje u stvarnom životu nisu primenjive. Zato i jesmo svedoci čestih izjava učenika starijih razreda da je nastava dosadna, da uče besmislice, da jedva čekaju da se nastavni dan završi. Škola je u suprotnosti sa vremenom u kojem deca žive, opterećena sadržajima, pa deca iz nje izlaze preopterećena obilјem podataka koje ne mogu da primene u svakodnevnom životu. Uvođenjem integrativnog pristupa u naš obrazovni sistem u kojem će okosnica planiranja biti program usmeren ka učeniku a ne program usmeren prema predmetu, koji ima za cilј: - podsticanje kreativnosti i intelektualne radoznalosti učenika-pomaganje učenicima razumevanja suštine nastavnih sadržaja,-omogućavanje učenicima usvajanja funkcionalnih znanja-uklјučivanje učenika u planiranje, pripremanje i realizaciju aktivnosti -pružanje dovolјno vrenena za pravično vrednovanje aktivnosti -povećavanje zadovolјstva učenika i nastavnika -omogućavanje timskog rada nastavnika -osnaživanje nastavnika za međupredmetno povezivanjeUpravo,zbog ovih cilјeva,koji se preklapaju sa zahtevima savremene šlole, jasno se mogu sagledati prednosti ovog inovativnog modela i potreba njegove implementacije u svakodnevnu nastavnu praksu.Što pre shvatimo da je uloga učitelјa nešto drugačija nego u prethodnim decenijama, to ćemo pre pokušati zameniti tradicionalni stil nastave nekim od inovativnih modela.Ako ne postanemo svesni činjenice da nam danas školu pohađaju učenici sa mentalnim sklopom internet i naprednih tehnologija koji traže brzu preradu informacija, naš nastavni process postaće nezanimlјiv, statičan i neupotreblјiv u vremenu koje dolazi. Uloga obrazovanja biće veća ukoliko se škola oslobodi preterane diferencijacije među predmetima i krene ka integraciji znanja. Tako utemelјeno obrazovanje podsticajno deluje na harmonični odnos čoveka, prirode i društva.Ukoliko na vreme prepoznamo dobre strane integrativne nastave, poput dinamičnosti, interdisciplinarnosti i funkcionalnih znanja, doći ćemo do kvalitetnih pomaka u nastavnom procesu koji će učenike pripremiti za celoživotno učenje.


355

4. PRIMERI DOBRE PRAKSE Od toga kako razumemo ulogu nastavnika u procesu učenja zavisi i kako ćemo izabrati i koristiti resurse za učenje. Resursi za učenje su posebno važni kada nam omogućavaju da izgradimo više različitih mostova ka istom cilјu učenja, tako da svaki most olakšava kretanje određenim učenicima ili grupama učenika. U našem radu koristile smo resurse našeg kraja i organizovale tematske dane :,, Putujemo stazama Kablara“, poseta seoskom domaćinstvu u selu Kačulice, izlet do seoske OŠ,, Stepa Stepanović“ u Gornjoj Gorevnici i izdvojeno odelјenje u Vranićima koja ima postavku učionoce kako je nekada izgledala, ambijentalna radionica ,, Od zrna do pogače“, kao i lutkarska predstava , izlet do spomenika Tanasku Rajiću, kampovi za darovite učenike u selima Rošci, Koštunići, Ovčar Banji gde smo primenile NTC sistem učenja.Ambijentalna integrativna nastava podrazumeva izvođenjemnastave u različitim ambijentima uz pravi izbor resursa kroz horizontalnu I vertikalnu povezanost među nastavnim predmeta što učeniku omogućava učeniku istražuje , zaklјučuje,klasifikuje ,saznaje uz pomoć svih čula i primenjuje svoja znanja i iskustva.Učionica može biti : biblioteka, Dom kulture, etno kuća , vodenica, njiva, proplanak,muzej, park znanja... LITERATURA Lorin Anderson, i saradnici. 2013. Nastava orijentisana na učenje, za nastavnike usmerene na postignuća. www.zuov.gov.rs/wp-content/uploads/.../Prilog-Ambijentalna-nastava-Izlet. https://kreativnacarolija.wordpress.com/.../intеgrаtivnа-nаstаvа-kао-nаsušnа-pоt/ Ivić, I.i saradnici.1997. Aktivno učenje/priručnik(monografska publikacija). Institut za psihologiju. Beograd.[5]Vesna Đorđević Posdiplomac, Učitelјski fakultet, Beograd Inovativni modeli nastave, (Integrativna nastava, Projektna nastava i Interaktivna nastava) Lukić-Radojčić, Ž. Integrativna nastava u savremenom obrazovnom procesu, Obrazovna tehnologija, br. 4, str. 367-378, 2011. Integrativna nastava – dr Mladen Vilotijević i dr. Nada Vilotijević Rajović, R. IQ deteta – briga roditelјa, Novi Sad, Abeceda, 2009.

http://www.zuov.gov.rs/wp-content/uploads/.../Prilog-Ambijentalna-nastava-Izlet


356




357

RPPO17

UDK: 371.11 Stručni rad 371.3::796

Funkcija direktora škole u unapređivanju nastave fizičkog vaspitanja

The function of the principal in improving the teaching of

physical education

Milorad R. Stanić 1, Vesna Pavlović2, Zlatko Popovski3

1 OŠ „Vuk Karadžić“ Lipnica , 2 OŠ „Milovan Glišić“ Valjevska Kamenica, 3Univerzitet „Sv Kiril i Metodij“ Skoplje

[email protected]

Apstrakt: U radu će se izneti značaj i funkcija direktora škole u unapređivanju nastave fizičkog vaspitanja. Direktori škola pored opšte obaveze o realizaciji nastavnog procesa brinu i o realizaciji nastave fizičkog vaspitanja. Posebno će se izneti značaj fizičkog vaspitanja za razvoj učenika,a posebno imajući u vidu funkciju direktora koji nisu po struci pedagozi fizičke kulture, nisu nikad i nigde osposobljavani za ovu problematiku. Ova nastava im može biti utoliko manje bliska i poznata, ukoliko u njoj nisu sami učestvovali tokom svog školovanja, pošto su bili oslobođeni od nje, nisu se bavili sportom, nisu služili vojsku, ili nisu bili članovi nekog sportskog udruženja. Ključne reči: unapređivanje nastave, nastavni proces,funkcija direktora, fizička kultura, sport Abstract: The importance and function of the principal in improving the teaching of physical education will be presented in this paper. In addition to the general obligation in the realization of the teaching process, principals also take care of the implementation of physical education. The importance of physical education for the development of students will be particularly discussed. The emphasis will be on the function of principals who are not teachers of physical education by profession and are not trained in this field. This kind of teaching can be unfamiliar to them if they were not involved in it during their education (e.g. they may have not attended physical education classes, or they may have never trained any sports or been a member of any sports association, or they did not serve in the military). Key words: the improvement of teaching, teaching process, the function of the principal, physical education, sports.



358

1. UVOD Živimo u vremenu teknoloških inovacija. Deca tj. učenici sve više vremena provode pred računarom a malo u prirodi. Nepravilna ishrana i nekretanje dovodi do toga da sve više imamo gojaznu i neraspoloženu kao i fizički slabu decu. Sa takvim generacijama učenika izvodi se nastava fizičkog vaspitanja. Ako se uzme u obzir i loša materijalna situacija države, škole, porodice nije ni čudo što nam nastava fizičkog vaspitanja ima mali značaj za motorički razvoj učenika. Takođe ogroman broj škola nema salu za fizičko vaspianje, a neretko nema nikakvih rekvizita za ovaj veoma važan predmet. Nastavnici neretko moraju da improvizuju nastavu. Posebne sportske aktivnosti za veći broj učenika su samo san. U takvim uslovima ličnost direktora, njegove menadžerske i liderske sposobnosti, kao i poznavanje nastavnog plana i programa fizičkog vaspitanja mogu biti od velikog značaja da se ova nastava ne improvizuje. Treba imati u vidu da se didaktičko-metodička organizacija nastavnog predmeta fizičkog vaspitanja razlikuje od drugih predmeta. Čas fizičkog vaspitanja ima četvorodelnu strukturu: uvodni deo časa (u trajanju 3 do 5 min), pripremni časa (u trajanju 7 do 10 min), glavni deo-osnovni deo časa (u trajanju 25 do 30 min) i završni deo časa ( u trajanju 3 do 4 min). Kada ovo imamo u vidu organizovanje časa fizičkog vaspitanja zahteva temeljnu pripremu i organizaciju. U uslovima bez sala za fizičko vaspitanje i u nedostatku rekvizita dolazi do izražaja direktor i njegove menadžersko-liderske sposobnosti. Direktor mora naći sponzore za nabavku rekvizita neretko uključujući i roditelje i sve druge mogućnosti. Takođe direktor u tim uslovima mora pokazati, održati ugledne časove fizičkog vaspitanja kako bi nastavnici i učitelji bili motivisani za rad. Na ovim časovima moguće je primenjivati niz inovativnih modela nastave. Što se tiče posebnih sportskih aktivnosti (plivanje, smučanje, vožnja bicikla, rošula.), one se uz malo angažovanje direktora mogu organizovati. 2. FIZIČKO VASPITANJE U PLANU I PROGRAMU OSNOVNIH ŠKOLA Fizičko vaspitanje u osnovnim školama Srbije (prema zakonodavcu), u uzajamnoj vezi je sa ostalim nastavnim područjima. „Fizičko vaspitanje predstavlja sintezu svih onih uticaja društva, društvenih grupa, posebno organizovanih institucija (kao npr. škole), a takođe i pojedinaca pomoću telesnih vežbi, prvenstveno na decu i omladinu.“1 Naime baveći se telesnim vežbama na časovima fizičkog vaspitanja (motoričkim aktivnostima), doprinosi se vaspitanju zdravog, svestrano razvijenog i sposobnog i za zajednicu, odnosno društvo, korisnog čoveka. Cilj fizičkog vaspitanja (prema zakonodavcu) je zadovoljenje potreba (nagona), za kretanjem učenika od prvog do četvrtog razreda naših osnovnih škola, doprinošenje povećanju adaptivne i stvaralačke sposobnosti u savremenim uslovima života i rada, razvijanje fizičke kulture neophodne radi očuvanja zdravlja i stvaranje trajne navike da se telesno vežbanje ugradi u svakodnevni život i kulturu življenja (Službeni glasnik RS, Prosvetni glasnik broj 5/95.). Ovde se može izvući zaključak da je reč o „opštem“ smislu (svrsi) fizičkog vaspitanja, koji govori radi čega nešto činimo u pedagoškom radu. Ciljevi govore o tome šta i koliko učenici treba nešto da dostignu (sposobnosti) i


359

ovladaju umenjima. Iz svrhe fizičkog vaspitanja proizilaze sadržine i ciljevi, a iz ciljeva metode rada i načini evaluacije. 3. MENADŽERSKI ODNOS DIREKTORA ŠKOLE U OBEZBEĐIVANJU USLOVA ZA REALIZACIJU NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA Direktor škole u današnjim uslovima rada pre svega treba da bude dobar čovek, menadžer, lider, da dobro poznaje zakone a pre svega da razume nastavni proces. U našoj školi direktor obavlja mnoge funkcije menadžera samostalno ili u saradnji sa svojim saradnicima, ponekad i sa celim kolegijumom. Međutim, neke bitne funkcije niko ne izvršava i možemo raspravljati o okrnjenom menadžmentu. Ali menadžment ako nije celovit ne može uspešno funkcionisati. Ukoliko ne funkcioniše bilo koji segment obrazovnog ciklusa, cela organizacija trpi, smanjuje joj se i efikasnost i efektivnost. Da bi menadžment u školi bio potpun moraju se i pravne barijere pomeritu na stranu škola. Naime škole imaju ograničena prava jer postoji visok stepen državnog administrativnog upravljanja pa se može raspravljati samo o ograničenom menadžerstvu. Posebno treba istaći finansijsku stranu gde je zakonom o budžetu škola bez finansijskih sredstava iako su ona predviđena budžetom, plaćaju se samo račun za računom, što dovodi do gušenja kreativnosti i slobodnog odlučivanja a onada se sve reflektuje i na druge odnose, posebno na nemogućnost uvođenja inovacija u nastavu. U razvijenim školama, na koledžima i na univerzitetu u svetu postoje menadžeri i lideri (direktori ili dekani). Menadžerska funkcija je sveobuhvatna dok liderska funkcija svodi se na rukovođenje, upravljanje ljudima. Danas sa sigurnošću možemo zaključiti da direktor mora biti menadžer i lider u isto vreme, bez obzira na razlike u ovim funkcijama. Jedna funkcija bez druge nisu moguće u suprotnom škola ne bi mogla da funkcioniše.

3.1. DIREKTOR LIDER Danas direktor kod nas je menadžer i lider. U prethodnim poglavljima ovog rada utvrđeni su menadžerki okviri. U našim uslovima može se postaviti pitanje koliko direktor može biti lider imajući u vidu zakonske okvire i propise koji su neretko kruti a i pedagoški zahtevi su unapred određeni, bez velikuh mogućnosti da se nešto menja. Mnoge škole u kojima su direktori lideri odskaču po standardu i kvalitetu od prosečnih škola. Direktor lider obično odskače i prepoznaje se svojom hrabrošću, lucidnošću, vizionarstvom, misionarstvom, humanošću, saradnjom sa drugim školama i institucijama, povezuje i bratimi škole i tako podiže rad svoje škole iznad proseka. Samim tim, obaraju tezu da je „škola ogledalo društva“ i dokazuju da se ponegde i „sredina može da ogleda u školi“. Šta je lider u školi i za školu? Štajnmaher tvrdi da su lideri „svetionici,nose se sa nepoznatim i neizvesnim, to pretvaraju u poznato, jasno“, ili kako tvde Has i Tomaskin: „Koriste maštu. Otvoreni su. Sintetizuju. Prihvataju rizik. Gledaju dugoročno. Interesuje ih inicijativa, otkrivaju novo. Tragaju za alternativama. Postiču druge. Dosledni su. Bore se sa birokratijom za dobrobit svoje organizacije“.


360

Da bi neko bio istinski lider mora biti kritičan prema sebi i zato je moguće da se sam i organizuje. Pokazuje interesovanje za rešavanje problema u drugim organizacijama. Uliva poverenje ljudima svojim konkretnim akcijama. Lideri su po pravilu skromni, bez većih slabosti, veliki pregaoci. Može se s pravom tvrditi da se direktor može postaviti i ustoličiti ali nikada niko nikoga ne može naimenovati za lidera jer lider znači više nego profesija. Da bi neko bio lider mora biti vizionar i misionar. Može se reći da je to najvažnija odlika lidera. Has ističe da „lider posmatra sadašnjost i nudi drugačiji put za budućnost. Njegova je vizija i praktična i moguća. On ima i strategiju i sposobnost da viziju prenese na sledbenike i da ih pridobije za njenu realizaciju“. Lider ne fubkcioniše usamljen, on mora da zna više da sluša nego da naređuje, njegova snaga je u motivaciji drugih, istraživanju i korektnom korišćenju njihovih intelektualnih potencijala. Iz napred rečenog možemo zaključiti da je školi potrbniji lider nego direktor. To je pedagoško vođenje. Nažalost dan danas u našoj praksi među rukovodiocima škola mnogo je više direktora nego lidera. 3.2. DIREKTOR NA ČELU PROMENA Heraklit je konstatovao da „ništa nije večno osim promene“. U mnogim školama u kojima se ništa ne menja, one stagniraju, a stajati ne napredovati, ne razvijati se, opasnije je od propadanja. Status qvo odgovara slabim liderima, nekreatvnim, uplašenim, nesposobnim da prihvate rizik, jer novo je uvek riskantno. Loši direktori se boje poraza, dobri iz njih izvlače pouke i idu dalje. Uspeh nije pravolinijski, postoje i padovi, ali ih ne treba pretvarati u katastrofe. „Život je veliki lavirint nagrada i kazni“. (Has).Prema njima se moramo aktivno odnositi i pretvarati poraz u pobedu, ili ćemo ih pasivno prihvatati i tako postati večiti gubitnici, robovi vlastitog „ziceraškog“ promašaja. Promene su rizične, teške a nekad i bolne. Lider je u situaciji da priprema ljude za promene kako bi iste bile na dobrobit svih zaposlenih a i škole. Promene koje su neminovne jer su deo stalnog procesa lider škole se mora posebno pripremati jer reforme neće biti vremenski omeđene. Reforme postaju stalni proces, toliko značajni da se vezuju za opstanak škole i njen prosperitet. 3.3. DIREKTOR U (SAMO)OBRAZOVANJU Ako konstatujemo da se „lider ne rađa“, možemo postaviti pitanje kako se obrazuje, osposobljava, usavršava? Tokom redovnog školovanja, direktori se obrazovnih organizacija ne slušaju ni jedan semestar iz područja rukovođenja i marketinga u školama. Najnoviji oblici stručnog osposobljavanja za školski menadžment treba da privuku zainteresovane za ovu vrstu posla u školama. Postoji potreba da se izgradi efikasna koncepcija permanentnog osposobljavanja direktora putem samoobrazovanja i organizovanja Škole za direktore odnosno škole za pedagoški menadžment. Osposobljavanje direktora putem seminara neretko postaje „velika improvizacija“, jer joj nedostaju sloboda i ideje pomoću kojih bi slušalac preispitivao sebe, tako što bi


361

preispitivao svoju praksu i ono što sluša na seminaru, pobeđujući pri tome asocijacije za nove menadžerske ili liderske prodore. 4. PRIVREMENA REŠENJA ZA POČETAK Nastava fizičkog vaspitanja može se organizovati na terenima i prostorijama drugih škola, sportskih klubova, rekreativnih centara, banjskih lečilišta, letovališta, privatnih sportskih terena, pod usovom da nisu udaljeni više od 400-500 metara od škole i da su bezbedni i da zadovoljavaju higijensko-tehničke uslove. Takođe može u okviru škole da se opremi jedna učionica koja bi bila u funkciji ovog predmeta. 4.1. OTVORENO ŠKOLSKO VEŽBALIŠTE Nastava fizičkog vaspitanja u današnjim uslovima najčešće se izvodi na otvorenom školskom vežbalištu. Otvoreno školsko vežbalište podrazumeva prostor koji je omeđen i uređen za telesno vežbanje učenika. Obično je pravougaonog oblika, zatravljeno, betonirano ili asfaltirano (što je najbolje rešenje). Ovaj prostor je neophodno opremiti spravama i rekvizitima. Takođe ako škola ima salu za fizičko vaspitanje, najbolje je ovu nastavu organizovati na otvorenom prostoru kad god to mesne i klimatske prilike dozvoljavaju. 4.2 SALE ZA FIZIČKO VASPITANJE Za uspešnu realizaciju nastave fizičkog vaspitanja neophodno je imati salu za fizičko vaspitanje. Pre svega u njima se nalazi i neophodna oprema: sprave, rekviziti i druga nastavna sredstva. Međutim i danas u 21 veku puno škola u Srbiji nema salu za fizičko vaspitanje.Do skora je vladalo mišljenje da male škole ako ne postoji društveni interes škola treba da jednu najveću učionicu pretvori u salu za vežbanje. Imajući u vidu nove pravce a i potrebe učenika i mladih za vežbanjem, otvaranjem raznih sportskih klubova a i raznim deformitetima kod učenika, neophodno je da svaka škola ima salu za fizičko vaspitanje. Da bi se ušlo u izgradnju ovakvih objekata, ličnost direktora je od presudnog značaja. Upornost, istrajnost u birokratskim zavrzlamama, direktor škole mora pokazati sve sposobnosti menadzera i lidera. 4.3 NABAVKA OPREME I STRUČNE LITERATURE Pojedini rekviziti se nabavljaju po broju učenika(vijače, palice..), dok lopte za košarku, nogomet, rukomet, odbojku, medicinke), zatim obručeva može biti i daleko manji broj, ali ne manje od 8-10 komada, što obezbeđuje koliko toliko intezivan rad na času. Neophodno je razmišljati nabavku sportske opreme za nastavnike. Nastavnik fizičkog vaspitanja mora biti u sportskoj opremi, nikako u cipelama i odelu. Obaveza direktora škole, a da bi nastava fizičkog vaspitanja bila uspešna, neophodno je nabavljati i obezbediti minimalnu stučnu biblioteku kao i napraviti program stručnog usavršavanja nastavnika. Pored nastavnog plana i programa, nastavnik treba da ima i orjentacioni raspored vaspitno-obrazovnog rada sa didaktičko-metodičkim upustvom za


362

razrede u kojima izvodi nastavu. Takođe direktor treba na nabavi zbirke različitih sadržaja vežbi oblikovanja, elementarnih igara, sportskih igara, atletike, gimnastike, dečijeg narodnog plesa i ritmike. Direktor škole bi trebao da motiviše nastavnike fizičkog vaspitanja da ožive i intenziviraju različite forme njihovog internog usavršavanja. 4.4 POSETA ČASOVIMA Neophodno je da direktor škole mnogo češće posećuje časove fizičkog vaspitanja a naročito časove učitelja. Prilikom poseta času najpre treba utvrditi ispunjenost nekih formalnih uslova za održavanje časa, da bi se posle sagledala njegova stručno-metodička zasnovanost (u meri koju mu omogućava njegova kompetentnost za ova stručna pitanja). Formalni uslovi podrazumevaju da nastavnik ima pisanu pripremu za čas i da li nastavna jedinica proizilazi iz programa za taj razred, da li je on (i učenici), propisno obuven ( u patike), i odeven (u komotnu namensku odeću, a ne u suknje, farmerice i sl.), da li su za čas obezbeđeni svi higijensko-tehnički uslovi. ZAKLJUČAK Imajući u vidu na današnja ogromna zakonska ovlašćenja direktora škole, može se konstatovati da bi on morao postati mnogo agilniji činilac, u sklopu svih drugih (više prosvetnih vlasti, aktiva predmetnih nastavnika fizičkog vaspitanja i aktiva učitelja), koji doprinosi, po svom službenom položaju, poboljšavanju uslova za realizaciju nastave fizičkog vaspitanja. Obrazovanje direktora kao i interesovanje za uvođenje inovativnih modela nastave od presudnog je značaja za izvođenje i osavremenljavanje nastave fizičkog vaspitanja. Opremanje sala za fizičko kao i izgradnja istih, pribavljanje sredstava od lokalne samouprave, donatora i drugih zavise od ličosti i angažovanja direktora. Direktor treba da bude menadžer i lider. Mora biti prvi u svemu i mora biti istarjan u dolaženju do krajnjeg cilja a to je ostvarivanje materijalne baze za nastavu fizičkog vaspitanja prema normativima, a do tog konačnog rešenja treba pribeći privremenim i parcijalnim rešenjima, ali po mogućstvu tako, da ona budu etape na tom putu sa uklopljivim rešenjima u sukcesivnom proceu dolaženja do krajnjeg cilja. LITERATURA 1. Andevski, (M.2007). Menadžment obrazovanja. Novi Sad Cekkombooks 2. Andevski., Arsenijević, J. (2010). Menadžment obrazovanja za društvo koje uči. N. Sad . Mondograf. 3. Dr Gabrijela Kragujević, Uloga direktora škole u unapređivanju nastave fizičkog vaspitanja, Direktor škole, avgust 1994. Centar za obrazovanje rukovodilaca u obrazovanju-menadžment u obrazovanju, Beograd. 4. Gidens,Entoni, Sociologija, CID, Podgorica, 1998. 5. Gili, G. A., Kako se istražuje, Školska knjiga , Zagreb, 1974. 6. Gorz, A., Ekologija i politika, Prosveta, Beograd, 1982. 7. Rodić Nedeljko, Teorija i metodika fizičkog vaspitanja, Učiteljski fakultet, Sombor, 2000. 8. Filipović, D., Razvoj i obrazovanje, Zenit, Beograd, 1995.




363

RPPO17


REINŽENJERING POSLOVNIH PROCESA U

OBRAZOVNIM USTANOVAMA I INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

BUSINESS PROCESSES REENGINEERING IN

EDUCATIONAL INSTITUTIONS AND INFORMATION COMMUNICATION TECHNOLOGY

Mirjana Dunić1

1 OŠ“Nikola Tesla“, Beograd [email protected]

Apstrakt: Reindžinjering u osnovi predstavlja redizajn celokupnog poslovnog procesa kako bi se postigla veća efikasnost. Primena reindžinjeringa podrazumeva primenu radikalnih promena kako bi se što bolje zadovoljine potrebe potencijalnih potrošača. Primena reinžinjeringa nije usmerena samo na poslove koji imaju karakteristiku profitabilnih već je primenljiva na sve organizacije. Zagovornici pomenutog procesa su Majkl Hamer i Džejms Čempi. Osnovni cilj reinžinjeringa je izvršavanja promena, mada pored navedenog cilja treba primeniti i niz tehnika i alata kako bi promene imale zapaženi efekat. Pošto, klasični pristupi Hamera i Čempija ne zadovoljavaju potpunu radikalnost, sve više pažnje se posvećuje priči o tzv. reinženjeringu reinženjeringa. Novi nastavni planovi i programi zasnivaju se na korišćenju i primeni informacionih tehnologija bez kojih se ne može zamisliti život savremenog čoveka, a inovacije na svim poljima uzrokuju neophodnost doživotnog učenja, kako bi se očuvala konkurentnost. Sam proces reinženjeringa treba da omogući izgradnju fleksibilnog obrazovnog sistema. Ključne reči: reinženjering, proces, obrazovni sistem, informacione tehnologije. Abstract: In essence, reengineering is a redesign of the overall business processes in order to achieve greater efficiency. Application of reengineering includes usage of radical changes to meet the needs of potential consumers in the best possible way. Its application is not directed only toward profitable jobs but it is applicable to all organizations. Michael Hammer and James Champy were the proponents of this process. The main aim of reengineering is making changes; however, despite this main goal it is necessary to apply a whole range of techniques and tools so performed changes could have a notable effect. Bearing in mind the fact that classical approaches established by Hammer and Champy are not radical enough, the focus is on so-called reengineering of reengineering. New curriculums are based on the usage and implementation of IT without which the life of a modern man cannot be imagined, while innovations in all fields caused the necessity of lifelong learning in order to preserve


364

competitiveness. The reengineering process itself should provide the option to create a flexible education system. Keywords: reengineering, process, education system, IT. 1. UVOD Sve masovnije korišćenje informacione i telekomunikacione tehnologije u savremenom društvu temelj je obrazovanja mladih ljudi. U poslednjim godinama 20. veka poznavanje informatičkih znanje nije privilegija odabranih već obaveza svih školovanih kadrova koji će se baviti programiranjem u svom radu i aktivnostima vezanim za rad 1. Poslovni proces moženo definisati kao sve aktivnosti čiji je zadatak da doprinesu ostavrivanju što većeg rezultata na tržištu poslovanja. Poslovni proces je značajan iz razloga što daje organizaciji „novo ruho“, proširuje poslovni amabijent i ističe bitnost tehnologije u slučaju donošenja startegije poslovanja organizacije. Poboljšanje poslovnih rezultata preduzeća može povećati preusmeravanjem poslovnog procesa. Glavni faktori poslovnih procesa su: svaki proces ima svoj početak i završetak, svog rukovodioca i osnovnus vrhu ostvarivanja. Unapređenje procesa je nekada jako bitno iz razloga što nekada nisu poznati svi dobavljači i potencijalni potrošači 2. Poslovni proces kojim se obezbeđuje rezultat poslovanja se sastoji od dobro isplaniranih radnih zadataka. Osnovni elementi poslovnog procesa su: inicijator, cilj, raspoloživi resursi, aktivnosti, indikatori, usmerenost ka kupcu i nosioci procesa. Svrha upravljanja poslovnim procesima je njihovo kontinuirano poboljšavanje na osnovu merenja rezultata uspešnosti postojećih procesa 3. Kada je poslovni proces uspešno definisan on će doprineti što boljim rezultatima poslovanja, dovešće troškove na minimum, povećava stepen kvaliteta proizvodnog i uslužnog procesa. Međutim, kada je stvarnost drugačija tj. kada je upravljanje poslovnim procesom loše definisano to će prouzrokovati skladištenje nepotrebnih podataka i sve češću reviziju rada. Poslovni procesi podrazumevaju sledeću podelu na: - operativni proces i - proces podrške i upravljački proces 4. 2. ZAHTEVI SAVREMENOG OBRAZOVNOG PROCESA Informaciono društvo zahteva doživotno učenje, gde će se rad i učenje smenjivati u toku celog života [5]. U skoro svim zemljama sveta u reformama školskih sistema ostvaruju se i krupnije promene svih komponenti procesa obrazovanja i nastave. Brz razvoj nauke, tehnike i tehnologije, kao i progresivna društvena kretanja, uslovile su bitnije promene vaspitnoobrazovnog procesa. Jedan od najznačajnijih faktora vaspitno-obrazovnog rada bio je, jeste i biće nastavnik. On više nije samo osoba koja drži časove već je više ličnost koja organizuje, podstiče, vrednuje, primenjuje različite procese i stilove učenja i koja ume da primeni, ako je i kada je potrebno, određene strategije kompenzacije. Dobar nastavnik mora da bude, pre svega, dobar profesionalac, što znači dobar stručnjak u


365

nastavnoj oblasti koju predaje, a uz to da ima dobru pedagošku i didaktičko-metodičku kulturu. Danas nije centralno pitanje da li smo za računare u nastavi ili ne već kako u procesu vaspitanja i obrazovanja obezbediti uslove da učenici ovladaju računarskom tehnikom, da shvate njihove mogućnosti i ograničenosti i da se njime mogu koristiti u svakodnevnom životu, onoliko koliko to bude potrebno. To je razlog što su promene položaja učenika i nastavnika započele baš u najmlađoj nastavnoj disciplini– informatici. Praktično, od pozicije učenika koji sluša predavanja imamo novu poziciju koja mu obezbeđuje poziciju dominantnog subjekta [6]. Korišćenje ICT u nastavi podrazumeva i novu ulogu nastavnika. Nastavnik dobija ranije nepostojeće funkcije: predlaže učeniku potencijalne resurse, izvore znanja, i načine kako da do njih dopre; pomaže učeniku da pročisti svoje ciljeve, te da otkrije načine kako da ih dostigne; učestvuje i moderira diskusije o prikupljenim pojmovima i znanjima, prilaže dodatni materijal za proučavanje; konstantno usavršava sopstveno znanje i veštine; održava kontakt sa učenicima i vodi evidenciju o njihovom znanju i dostignućima [7]. Jasno je vidljivo da se savremeni obrazovni ciljevi ne mogu postići pomoću tradicionalnih nastavnih metoda i strategija koje postaju prevaziđene. Povećanje kvaliteta nastavnog procesa može se postići putem njegove modernizacije, to jest različitim modelima nastave i primenom savremenih rešenja iz oblasti ICT. Od obrazovanja se očekuje da prati ekspanziju nauke uključujući njene rezultate u nastavni proces. Proces uspostavljanja ravnoteže u razvoju nauke i obrazovanja treba da se odvija u dva pravca. Jedan pravac je rasterećenje učenika od preobimnih nastavnih sadržaja, a drugi pravac je praćenje brojnih novina iz oblasti nauke [8]. 3. REINŽENJERING POSLOVNIH PROCESA Reinženjeringom se smatra novi početak. Podrazumeva primeniti radiklane promene, stalno primenjivati nove inovacije sa najznačajnijim proizvodnim tehnologijama i vizijom za ostvarivanjem što većeg poslovnog uspeha u skorijoj budućnosti [9]. Značaj poslovnih procesa doživeo je svoj vrhunac nakon izlaska članka Michaela Hammera. Veliko interesovanje pobudila je i knjiga „Process Innovation: Reengineering Work through Information Technology” (Davenport, 1993) i „Reengineering the Corporation: A Manifesto for Business Revolution ” 10. Hammer i J. Champy ponudili su sledeću definiciju: „Reinženjering poslovnih procesa predstavlja fundamentalno promišljanje i radikalno redizajniranje poslovnih procesa kako bi se postigla dramatična unapređenja kritičnih mera performansi, kao što su troškovi, kvalitet, usluga i brzina.” Reinženjering se vrši u nekoliko faza: - moramo izvršiti izbor procesa, - odrediti tim koji će izvršavati proces, - razumeti već postojeći proces,


366

- planirati budući proces, - razviti viziju i dalju komunikaciju budućeg procesa i - detaljno odrediti plan i akcije izvršenja. Bitno utvrditi glavne procese kroz razumno sagledavanje potreba korisnika i poslovne strategije. U ovoj fazi se mora odrediti pravi put koji će voditi ka promenama, greške nisu dozvoljene. Uopšteno posmatrano, ljudi sporvode proces reinžinjeringa, a ne preduzeće kao organizacija 11. Idealno mi bilo kada bi vođa postavljao vlasnika koji će voditi proces i formirati grupu ljudi koji će težiti sprovođenju procesa uz veliko zalaganje podređenih u ovom slučaju upravnog odbora i šefova tj. poslovođa u preduzeću. Svi zaposleni u preduzeću moraju imati isti cilj, a to je da organizaciju gledaju kao celinu i da im fokus bude na zadovoljenju potreba krajnjih korisnika. Moraju pokazati veliku spremnost da odupru fundamentalnim predpostavkama i dovoljno spremni na rizik. Postoji izražena kolektivna i lična odgovornost kod učesnika BDP-a, radi sotavrivanja višije preduzeća zapsoleni moraju imati uspešnu komunikaciju među zaposlenima. Nije bitno da li je BPR pozitivan ili negativan moraju postojati informacije koje su stalno dostupne kako bi se mogle analizirati. Ključ uspeha je u demonstriranju sigurnosti da je BPR inicijativa neophodna i na odgovarajući način upravljana. Informaciono-komunikacione tehnologije (Inormation and Communications Technology – ICT) promovišu promene u organizaciji uglavnom tako što se odnose na promenu prirode posla kroz integraciju poslovnih funkcija. ICT predstavlja glavnu ulogu u BPR, je doprinosi preduzeću da menja procese na dva osnovna načina tako što će u isto vreme smanjiti stepen posredovanja u izvršavanju poslova, primenom deljenih baza podataka i komunikacionih tehnologija 12. To je jedini način na koji bi preduzeće moglo da obezebdi znatno visoke performanse koje se odnose na utrošak vremena, ostvareni kvalitet u poslovanju. Razmišljati se mora induktivno ukoliko se želi ICT upotrebiti na najbolji način 13. Ukratko možemo reći da je reinženjering poslovni proces koji dovodi do prelaska na novu fazu uvođenja tehnoloških dostignuća gde bi se poslovni procesi ne dele na uobičajene organizacione jedinice u preduzeću, već se proces organizacije sprovodi oko kontinuiranih psolovnih procesa, čiji je glavni cilj isporuka proizvoda krajnjim potrošačima. Reinženjeringom se smatra novi početak. Podrazumeva primeniti radiklane promene, stalno primenjivati nove inovacije sa najznačajnijim proizvodnim tehnologijama i vizijom za ostvarivanjem što većeg poslovnog uspeha u skorijoj budućnosti 14. Reinženjering ima zadatak da utiče na sveobuhvatni sistem poslovanja kompanije u postizanju što boljih rezultata tj. na dinamični skok poslovanja. „Reinženjering predstavlja fundamentalno načelno, a njegov program može da se sprovodi u dve kategorije: 1. na novou kompanije – podrazumeva izvršenje svih radikalnih i fundamentalnih aktivnosti koje će obuhvatiti celokupno poslovanje jedne kompanije. Podrazumeva niz postupaka koje treba izvršiti među kojima su i promena organizacione strukture,


367

postupka nagrađivanja zaposelnih u organizaciji, poboljšanje motivacije i uspostavljanje jače organizacijske kulture.

2. na nivou procesa – podrazumeva da se izvrše radikalne promene u smislu redizajniranja osnovnog procesa i analizira menadžment koji ima za rezultat da se definišu problemi i ujedno otklone: podrazumeva u koje procese u kompaniji treba izvršiti redizajniranje i na koji način će se postupak izvršiti 15.

Reinženjering poslovnih procesa (Business Processes Reengineering) – BPR u poslovnoj praksi ima nekoliko osnovnih faza, a to su: 1. pronalaženje glavnih performanski, 2. uključivanje korisnika u proces modernog poslovanja, 3. mora se izvršiti analiza sistema koji se nalizira u organizaciji i utvrditi modeli preko kojih će se ostavriti zadati cilj, 4. utvrđivanje koji su to planovi kojim će se rukovoditi prilikom realizacije promena, 5. primena plana Reinženjering poslovnih procesa. Reinženjering detaljno redefiniše sve one proslovne procese koji remete poboljšanje glavnih parametara poslovanja u kompanije. Odnosi se pre svega odnosi na utvrđivanje troškova, održavanje kvaliteta i vremenskog ograničenja planiranih procesa. Pod reinžinjeringom se podrazumeva da se reorganizacija izvrši u potpunosti iz početka, gde mora biti 10: - celokupna, gde se akcenat stavlja na postavljanje niza pitanja zato se vršti psotupak reinžinjeringa i odrditi kakav bi cilj imao na celokupan prosec; - koreniti, potrebno je u promeni uvesti znatne inovacije umesto samo prešminovano dorađivanje; - drastični – izvrđavanje promena mora ići u cilju primenjivanja kvalitetnih skokova a ne samo premodifikovati proces; - bitno je da celokupan proces bude umeren na aktivnosti koje ulazne faktore preusmeravaju u izlazne.

Po komunikaciojom podrazumevamo premošćavanje razlike koja se pojavljuju među visokim rukovodećim linijam u organizaciji i osnovnim grupama zaposlenih u komaniji. Predstavlja jedan od najvažnijih uslova u postupku reinžinjeringa. Ta takozvana „Top-Down teorija, sa odozgo nadole implementacijom, predstavlja i osnov definisanja samog reinženjeringa. Tim metodom odozgo nadole iz perspektive najviših rukovodilaca, definišu se ciljevi poslovnih procesa, resursa i dr“14. Širinu u pristupu daje metoda odozgo nadole, a preciznost omogućava metoda odozdo nagore. Jedan od modela koji se koristi u pocesu reinžinjeringa je „model sa pet faza“. Po njemu sam proces pripreme i izvršenja reinženjeringa poslovnih procesa sadrži sledeće faze 14: 1. stvaranje vizije i postavljanje ciljeva, 2. benčmarking i definisanje uspeha, 3. inovacija procesa, 4. transformacija organizacije i 5. praćenje i kontrola procesa reinženjeringa.


368

4. TQM I KONCEPT REINŽENJERINGA Poslednjih godina prisutan je trend uvođenja standarda kvaliteta ISO 9000, koji u svojoj nadgradnji treba da preraste u TQM (Total Quality Management). TQM koncept i koncept reinženjeringa zajedno deluju na polju unapređivanja kvaliteta poslovanja u savremenim uslovima privređivanja. Ova dva koncepta su jako važna za pronalaženje pravog puta kako bi se ostavrila uspešnost poslovnog procesa. Mada, postoje razilike i među njima. Za TQM nije važna brzina primene inovacija već je usmeren na održavanje kvaliteta. Dok, reinžinjering znači poslovanje u dinamičnom okruženju, uvodi novi procesa ali postojani ne unapređuje. Bazira se na novom procesu i njegovom realizovanju 16. 5. RENŽENJERING POSLOVNIH PROCESA I INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE Identifikacija procesa za BPR znači povezivanje svih trenutnih procesa i odabir onih koje je potrebno promeniti kako bi se ostavrio željeni cilj. „U fazi redizajna, tj. kreiranja novog modela procesa, kreira se novi koncept osnovnih poslovnih procesa, predviđa učinak predloženih rešenja, biraju se i primenjuju odgovarajuće metode modeliranja i na taj način razvija poboljšani model procesa. Novi model se testira i ocenjuje pre početka implementacije, a zatim dolazi do realizacije procesa reinženjeringa. Procesi se transformišu, dolazi do promena u organizaciji i upravljanju, unapređuje se informatički sistem, a zatim se mere performanse novog modela kako bi se utvrdila njegova uspešnost. Informatička tehnologija (IT) obuhvata opremu, programe i usluge čiji je cilj da pruži podatke, informacije i znanje pojedincima koji učestvuju u poslovnim procesima, pa tako omogućuju ostvarenje strateških ciljeva preduzeća”10. Informatička tehnologija, uz ljudske resurse i organizacione promene, jedan je od ključnih elemenata u postupku reinženjeringa. Koristi se u svim njegovim fazama, a posebno se ističe u sledećim aktivnostima: - definisanje poslovne strategije, - identifikacija ostalih ključnih elemenata BPR-a, - identifikacija i izbor procesa za redizajn, - analiza strukture i tokova postojećih poslovnih procesa, - merenje performansi postojećih procesa, - dizajniranje i prototipiranje novih procesa, - implementacija i operacionalizacija novih i izmenjenih procesa, - komunikacija između članova projektnog tima. Ako u preduzeću postoji informatički sistem višeg nivoa od transakcionog, on može da pruži potrebne informacije o stanju u preduzeću i o trenutnoj potražnji za proizvodima ili uslugama preduzeća na tržištu.


369

ZAKLJUČAK Modeliranje poslovnih procesa je veoma značajno jer omogućava njihovo bolje sagledavanje i lakše unapređenje, kontrolu i po potrebi reinženjering. Dosadašnji načini pronalaženja prakse/posla ukazivali su da je neophodno promeniti način na koji kandidati komuniciraju sa kompanijama, odnosno potrebno je izvršiti reinženjering posmatranog procesa. Da bi se izvršilo uspešno sprovođenje reinženjeringa, ICT treba primeniti na način koji njegovim korisnicima, u konkretnom primeru, kandidatima i poslodavcima, omogućava brz, razumljiv i konzistentan uvid u informacije relevantne za donošenje odluka. Izloženi pristup poseduje i određene nedostatake, koji se uglavnom svode na mogućnost da kandidat unese o sebi podatke koji nisu istiniti. Intenzivan razvoj ICT, usavršavanje postojećih i stalna pojava novih sistema zahteva permanentno praćenje inovacija i adekvatno osposobljavanje nastavnika za njihovu primenu. Školovanje mora biti priprema za stvarni život u stvarnom svetu. Reinženjirgom nastavnih sadržaja i izradom adekvatnih alata se može postići bolje upravljane učenjem njime možemo unaprijediti nastavu, škole, rad nastavnika i način poučavanja. Jednostavnost upotrebe takvog alata čini ga dostupnim i nastavnicima koji nisu računarski stručnjaci, omogućavajući im veće fokusiranje na kvalitet nastave i nastavnih materijala nego na tehnički deo rada s takvim alatom. Mnogi naučnici danas tvrde, da je škola svojim programima i kvalitetom rada više okrenuta prošlosti i sadašnjosti nego budućnosti, više onome što jeste, nego onome što treba da bude, više onome što se mora, nego onome što bi bilo poželjno. Pojava nezaposlenosti uslovljena prestrukturiranjem zapošljavanja uticala je na veću orijentaciju stručnog obrazovanja ka opštoj pripremi za svet rada, koja bi zahtevala razvoj stručnih veština i više učenja o budućem poslu. To je značilo šire razumevanje radnog procesa i takva priprema pomoću koje će učesnici kasnije, u svom profesionalnom radu, moći da odgovore na zahteve različitih profesionalnih i radnih nivoa. U našem vremenu proizvodnja znanja i njegovo stavljanje u funkciju života postaje vodeća snaga društveno-ekonomskog i kulturnog razvoja svake zemlje, ali znanje koje poseduju svi ljudi, kao ulaz u informacionu eru. LITERATURA Branković, D.; Mandić, D. (2003). Metodika informatičkog obrazovanja sa osnovima informatike, Filozofski fakultet u Banjoj Luci, Banja Luka. (http://web.efzg.hr/dok/TRG//mdelic/S3%20.pdf). 15.12.2015. (http://www.savjetnik.ba/kutak-za-klijente/poslovne-zanimljivosti/229-sta-je-poslovni-proces.html). 15.12.2015. (http://www.savjetnik.ba/kutak-za-klijente/poslovne-zanimljivosti/229-sta-je poslovni-proces.html). 15.12.2015. Nikola Klem, Osnove računarske pismenosti, Beograd 2001. D.Branković, D.Mandić, Metodika informatičkog obrazovanja, B. Luka 2003. Đorđe Nadrljanski, Kompjuteri u obrazovanju, Novi Sad, 2008.

http://web.efzg.hr/dok/TRG/mdelic/S3%20.pdf

http://www.savjetnik.ba/kutak-za-klijente/poslovne-zanimljivosti/229-sta-je


370

Interna dokumentacija studenata TFČ (diplomski i magistarski radovi). Adamović, Ž., & Sajfert, Z. (2009). Reinžinjering. Zrenjanin: Tehnički fakultet,

„Mihajlo Pupin“. Hammer, M., & Champy, J. (1993). Reengineering the Corporation: A Manifesto

for Business Revolution. New York: Harper Collins Publishers. Edosowman, J.A. (1996).“Organizational Transformation and Process

Reengineering”. Florida: St Luis Press. Fossas, M. (2000). “Information Technology in Business Process Reengineering”.

IAER, 6 (3), str. 581 – 589. Hammer, M., & Champy, J. (1993). Reengineering the Corporation: A Manifesto

for Business Revolution. New York: Harper Collins Publishers. Adamović, Ž., & Sajfert, Z. (2009). Reinžinjering. Zrenjanin: Tehnički fakultet,

„Mihajlo Pupin“. Živanović, N., Živanović, V., & Živanović, M. (2013). Reengineering capacity

exspansion. I Zbornik sa Nacionalne konferencije sa međunarodnim učešćem "Menadžment, sport, turizam" MASTA – 2013, Banja Luka, Republika Srpska (Bosna i Hercegovina), 29.03.2013., str. 30.

Đorđević, Đ., Đekić. (2001). „Osnove upravljanja kvalitetom“ Telegraf, Beograd.



Faculty of Technical Sciences in Čačak, 29 .09-01 .10 . 2017 .

371

RPPO17

UDK: 174 Stručni rad 37.014

ZNAČAJ OBRAZOVANJA ZA RAZVOJ DRUSTVENO ODGOVORNE POSLOVNE PRAKSE

THE IMPORTANCE OF EDUCATION FOR

DEVELOPMENT OF SOCIALLY RESPONSIBLE BUSINESS PRACTICE

Milena Stanisavljević1

1Fakultet tehničkih nauka u Čačku Univerzitet u Kragujevcu 1milena.stanisavljevic©ftn.kg.ac.rs

Apstrakt: Izazov obrazovnih insitucija je da u uslovima stalnih promena kako na domaćem tako i na svetkom tržištu odgovore na potrebe društva i tržišta. Globalne promene u svim sferama života, pa i u obrazovanju, nameću potrebu za saradnjom obrazovnih institucija i preduzeća kako bi se uskladile potrebe tržišta radne snage sa obrazovnim programima. Društveno odgovorne kompanije u svetu su najuspešnije kompanije, imaju lojalne kupce, motivisane radnike, podršku lokalne zajednice, značajne finansijske rezultate. U zemljama u razvoju je neophodno razviti svest i pružiti podršku razvoju koncepta društvene odgovornosti, jer je neophodno obezbediti održiv ekonomski razvoj. U tome obrazovni sistem treba da pomogne i pruži svoj doprinos razvoju čitavog društva. Ključne reči: obrazovanje, društvena odgovornost. Abstract: The challenge for educational institutions is to respond at society’s and market's needs in conditions of continuous changes at domestic and world market. Global changes in all life aspects, and even in education, impose the necessity for education institutions and companies collaboration in order to coordinate the needs of labor market and education programms. Socially responsible companies in the world are the most successful, they have loyal customers, motivated employees, local community support, meaningful financial results. In transition countries it is necessary to develop consciousness and to give support to the development of concept of social responsibility, because it is necessary to ensure sustainable economic development. The educational system should help and give its contribution to the development of whole society. Key words: education, social responsibility


372

1. UVOD Društveno odgovorno poslovanje postaje imperativ savremenog društva. U svetu je ovaj koncept poslovanja veoma razvijen i kompanije se međusobno diferenciraju na osnovu svojih strategija društveno odgovornog poslovanja. U Srbiji je primena koncepta društveno odgovornog poslovanja još u razvoju, što zbog kasne tranzicije, što zbog sporog privrednog rasta i razvoja zemlje. Mnoge kompanije ne shvataju značaj i potrebu primene koncepta društvene odgovornosti u svom poslovanju. Primena koncepta društveno odgovornog poslovanja treba da obezbedi dugoročan i održiv rast i razvoj kompanija i celokupne privrede. Važnu ulogu u formiranju čvrste osnove za dugoročni razvoj privrede i čitavog društva, ali i razvoj društvene odgovornosti ima saradnja između preduzeća, akademske zajednice i svih stručnih instititucija u zemlji. Akademska zajednica treba da prenese i širi znanja o društveno odgovornom poslovanju studentima, kao budućim rukovodiocima, ali i potrošačima. Akademska zajednica treba da iskoristi činjenicu da su mlađe generacije danas relativno društveno i ekološki osvešćene i da žele da doprinesu boljem i kvalitetnijem svetu u kom žive. Zbog toga će njihov uticaj na tržište rada i poslovanje kompanija biti od velike važnosti u budućnosti. Cilj akademske zajednice treba da bude da obuči buduće rukovodioce i preduzetnike za problematiku društvene odgovornosti kako bi se podigla svest da je društvena odgovornost preduzeća isplativa. Obrazovanje o konceptu društvene odgovornosti bi omogućilo preduzećima da lakše pariraju inostranim kompanijama, obezbedilo bi veći nivo informisanosti i konkretna znanja za uvođenje prakse društvene odgovornosti u sopstveno poslovanje. 2. DRUŠTVENA ODGOVORNOST PREDUZEĆA Koncept društveno odgovornog poslovanja pojavljuje se kao neizostavni element javne debate o tome šta je ključna svrha preduzeća i koje odgovornosti proističu iz te svrhe. Sve do 60-tih godina XX veka smatralo se da je osnovni cilj poslovanja kompanija maksimiranje profita. Međutim, 70-tih i 80-tih godina usled intenziviranja procesa globalizacije, razvoja informacionih tehnologija, povećanja nivoa obrazovanja ljudi, jačanja pokreta za ostvarenje ljudskih prava, organizacija za zaštitu prava potrošača, organizacija za zaštitu prirodne sredine i sl., pojačavaju se pritisci na preduzeća da se počnu baviti pitanjima opšte dobrobiti društva i okoline. Razvija se koncept korporativne društvene odgovornosti. Pored profita, preduzeća počinju sve više pažnje posvećuju očuvanju životne sredine, unapređenju obrazovanja i kulture, promociji sporta (zdravog načina života), podršci mladima, inkluziji marginalnih socijalnih grupa. Bez obzira na ovu promene u orijentaciji kompanija, treba istaći da profit i društvena odgovornost nisu međusobno isključivi ciljevi, već komplementarni. Mnoga preduzeća su istovremeno profitabilna i društveno odgovorna. Ako se pridobije poverenje potrošača, odnosno ako su proizvodi i usluge u skladu sa društvenim i drugim normama, tada se stvaraju uslovi za izgradnju dugoročne veze sa potrošačima, što će rezultirati i rastom profita. Kako sve veći broj kompanija usvaja koncept korporativne društvene odgovornosti, javlja se potreba za objašnjenjem šta on zapravo znači. Korporativna društvena


373

odgovornost postaje sve značajniji faktor diferencijacije kompanija, jer aktivnosti korporativne društvene odgovornosti utiču na ponašanje potrošača, što je posebno značajno kada potrošači zahtevaju od kompanija više od kvalitetnog proizvoda i niske cene. Evropska komisija u izveštaju EU o strategiji korporativne društvene odgovornosti od 2011. – 2014. godine je dala definiciju društvene odgovornosti kompanija vrlo sažeto: odgovornost kompanija za svoje uticaje na okruženje [1]. Definicija iz Evropske komisije iz 2001. godine detaljnije opisuje ovaj koncept: korporativna društvena odgovornost je koncept kojim preduzeće integriše brigu za društvo i sredinu u svojim poslovnim aktivnostima i interakciju sa svojim stejkholderima na dobrovoljnoj osnovi [1]. Praksa društveno odgovornog poslovanja odnosi se, dakle, na celokupnu sferu uticaja i raspon delovanja jednog preduzeća, kao i na odnose koje ono pri tome uspostavlja: šta proizvodi, kako kupuje i prodaje, na koji način zapošljava, osposobljava i utiče na razvoj ljudskih resursa, koliko ulaže u lokalnu zajednicu i poštovanje ljudskih i radnih prava, kao i na koji način doprinosi očuvanju životne sredine [2]. Društveno odgovorne kompanije imaju bolju reputaciju i viši status u javnosti, koji im omogućavaju da se izdvoje na tržištu i da privuku veći broj kupaca [3, 4]. Zaposleni u ovim kompanijama su bolje motivisani, ređe napuštaju posao i bolje su obučeni [5]. Društveno odgovorna preduzeća razvijaju bolje odnose sa lokalnom upravom, manje su izložene socijalnim i etičkim rizicima. Uključivanje u društveno odgovorne aktivnosti konačno može da dovede do boljih finansijskih performansi, lakšeg pristupa kapitalu, povećane prodaje, nižih troškova poslovanja i povećane produktivnosti [5, 6]. 3. DRUŠTVENA ODGOVORNOST PREDUZEĆA I NJENA PROMOCIJA U SRBIJI Primena koncepta društvene odgovornosti kompanija u Srbiji počela je najpre u preduzećima u kompanijama sa inostranim vlasništvom, naročito u kompanijama koje su u okviru multinacionalnih korporacija [7]. Neke multinacionalne korporacije imaju inovativan pristup društveno odgovornom poslovanju i pokušavaju da prilagode svoj globalni pristup društveno odgovornom poslovanju specifičnim odlikama lokalne sredine i iskoriste domaće iskustvo i dostignuća iz prošlosti. Druge, pak, primenjuju siromašnije prakse društveno odgovornog poslovanja u drugim zemljama nego u svojim matičnim zemljama. Ipak, integracija društveno odgovornog poslovanja u poslovne strategije i organizacionu strukturu kompanija u Srbiji tek se postepeno povećava. Što se tiče angažovanja u zajednici, glavni fokus je na filantropskim aktivnostima i sponzorstvima, nasuprot manjeg angažovanja u podržavanju nauke i obrazovanja, davanju školarina i poboljšanju infrastrukture [7]. Deo kompanija u Republici Srbiji i dalje smatra da je korporativna društvena odgovornost oruđe odnosa sa javnošću za poboljšanje imidža ili ugleda te kompanije u društvu. Korporativna društvena odgovornost ima potencijal da postane mnogo više od toga, odnosno da stvori dodatu vrednost u društvu, ekonomiji i životnoj sredini i time donese korist ne samo malobrojnoj eliti, već i čitavom društvu.


374

Kako bi se povećala svest i važnost razvoja i primene društveno odgovornog poslovanja u Srbiji formirano je više udruženja čiji je cilj upravo promocija koncepta društveno odgovornog poslovanja i njegov razvoj. Forum za odgovorno poslovanje je mreža vodećih kompanija koje doprinose razvoju zajednice, podstičući razvoj društveno odgovornog poslovanja i uspostavljanje trajnih i stabilnih društveno odgovornih praksi u poslovnom sektoru [8]. On predstavlja platformu koja povezuje lidere iz poslovnog sveta s predstavnicima drugih delova društva, podstičući time međusektorski dijalog, saradnju i razmenu dobrih iskustava. Privredna komora Srbije radi na uspostavljanju i promovisanju principa društveno odgovornog poslovanja. U tu svrhu dodeljuje Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje, osnovan je Savet za društveno odgovorno poslovanje, čiji je zadatak promocija društveno odgovornog poslovanja u privredi uz ostvarivanje stalnog dijaloga sa predstavnicima državnih organa i institucija [9]. Važan zadatak jeste i pokretanje inicijative za donošenje nacionalne Strategije razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Srbiji u periodu od 2016. do 2020. godine. Novo telo PKS će raditi i na unapređenju poreske politike i stimulisanju davanja za opšte dobro, kako bi se poboljšali uslovi za razvoj korporativne filantropije i donatorstva. Agencija Plain&Hill i kompanija Color Press Group kreirali su internet portal Društvena odgovornost sa idejom da promovišu aktivnosti koje kompanije, organizacije i pojedinci sprovode u domenu (korporativne) društvene odgovornosti [10]. Internet portal tokom godine prati društveno korisne aktivnosti kompanija, organizacija i pojedinaca na ovom polju. Takođe, organizuje se i konferencija CSR Srbija, na kojoj se sa predstavnicima kompanija, državne uprave, humanitarnih fondacija, međunarodnih organizacija, kao i pojedinaca koji se bave društvenim aktivizmom, rešavaju dileme i pitanja vezana za aktivnosti koje imaju cilj da društvo učini boljim mestom za život.

4. POTREBA OBRAZOVANJA ZA PRIMENU KONCEPTA DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI Pošto je u Srbiji došlo do političke i socioekonomske tranzicije kasnije nego u mnogim drugim zemljama, mnoga preduzeća još uvek nemaju razvijenu svest o pogodnostima društveno odgovornih praksi pa ih smatraju nekorisnim i nepraktičnim [11]. Razvoj društveno odgovornog posla može se doprineti ekonomskom i socijalnom razvoju Srbije. Ako kompanije usvoje koncept društvene odgovornosti u svojim preduzećima, to može povećati kvalitet života lokalne zajednice kao i uslove životne sredine, čime se povećava i životni standard stanovništva. Kada je još i javnost dobro informisana o društveno odgovornim poslovnim praksama kompanija, postojaće veća podrška javnosti ovim aktivnostima. Na taj način primena koncepta društvene odgovornosti svuda stvara pozitivne rezultate. Zato je neophodno raditi na podizanju svesti u poslovnom sektoru, vladi, javnosti, podsticati saradnju i bolje razumevanje prednosti koje društveno odgovorno poslovanje donosi društvu kao celini. Obrazovni sistem treba da formira nove menadžere i preduzetnike koji će podići svest o potrebi kreiranja društveno odgovornog preduzeća, jer je to u krajnjoj liniji isplativo za preduzeće. Obrazovanje o konceptu društvene odgovornosti će omogućiti preduzećima da se lakše nose sa međunarodnim pritiscima i izazovima, obezbediće veću informisanost


375

i konkretna znanja za uvođenje prakse društveno odgovornog poslovanja u sopstveno preduzeće. Nakon završtetka obrazovanja, mladi postaju deo poslovne zajednice kao zaposleni, preduzetnici ili rukovodioci. Obavljanjem svojih poslova nastupaju kao nosioci i promoteri koncepta društvene odgovornosti preduzeća, gde mogu u praksi da primene znanja koja su stekli tokom obrazovanja [12]. Ali sadašnji đaci i studenti nisu samo budući menadžeri i preduzetnici. Oni su i budući potrošači čiji će izbori prilikom kupovine bitno uticati na konkurentnost na tržištu. Neka istraživanja su pokazala da potrošači imaju više poverenja, kupuju više i pre će preporučiti kompaniju koja posluje društveno odgovorno [13]. Međutim, istraživanja sprovedena u Srbiji, ali i u zemljama u okruženju (Hrvatskoj, Sloveniji) pokazuju da su najvažniji kriterijumi prilikom donošenja odluke o kupovini je kvalitet i cena [14, 15]. Društvena odgovornost kompanija je šesti, odnosno sedmi kriterijum po redu (od ukupno osam) za donošenje odluke o kupovini. Sam termin i koncept poslovanja nije dovoljno poznat u javnosti, zbog čega je neophodna edukacija o njemu. Obrazovanje mladih ljudi i širenje mreže društveno odgovornih pojedinaca, ali i mreže preduzeća može se postići odgovarajućim obrazovanjem. Studenti stiču svoja znanja i uče njihovu primenu tokom obrazovanja, zbog čega obrazovne institucije imaju veliku ulogu u razvoju i promociji društvene odgovornosti. 4. UNAPREĐENJE OBRAZOVANJA KROZ DRUŠTVENU ODGOVORNOST Društveno odgovorna preduzeća mogu značajno doprineti unapređenju obrazovanja kroz različite programe. Nalazi SWOT analize prezentovani u Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srbije do 2020. godine navode korporativnu odgovornost privrednih društava među mogućnostima koje mogu da podrže razvoj vizije osnovnog obrazovanja i vaspitanja [16]. Društvena odgovornost preduzeća može biti mehanizam za uvođenje kompenzatornih i podsticajnih mera u obrazovanju (npr. kroz obezbeđivanje prevoza ili sredstava za prevoz i smeštaj učenika koji žive udaljeno od škole; fondacije za davanje stipendija i nagrada dobrim učenicima; uređenje i opremanje škola i učeničkih internata; plaćanje pohađanja neformalnih vidova obrazovanja - kampovi, posete naučnim, kulturnim i obrazovnim institucijama u zemlji i van nje itd.). Takođe, kreiranje poreske politike od strane države može biti način za proširivanje politike društveno odgovornog ponašanja privrednih društava i time se može stimulisati ulaganje u škole i obrazovanje učenika i uključivanje u međunarodne programe koji pomažu rešavanje ovog problema [16]. Uvažavajući globalne trendove dugoročnih strukturnih promena vizija razvoja Republike Srbije u ovoj deceniji treba da bude izrastanje u društvo u kome obrazovani i kreativni ljudi stvaraju visokokvalitetne inovativne robe i usluge. Uloga obrazovanja u Republici Srbiji, kao poluge privrednog rasta i društvenog napretka, jeste da razvija sposobnosti razumevanja i kritičkog razmišljanja, kao i da podstiče inicijativu, stvaralaštvo i preduzetnički duh, uz timski rad i pozitivne društvene vrednosti [16].


376

ZAKLJUČAK Obrazovni sistem treba da pruži snažnu podršku razvoju privrede u Srbiji. Stvaranje obrazovanih, kreativnih, energičnih mladih ljudi, uz vrednosti individualne slobode i društvene odgovornosti koju odlikuje posvećenost radu, racionalno postizanje dobiti, zdrava konkurencija i takmičenje na tržištu, štednja i investicije, biće odrednica budućeg ekonomskog rasta. Održivi razvoj je imperativ savremenog društva, gde koncept društvene odgovornosti preduzeća dobija poseban značaj. Kako se u našoj zemlji društvena odgovornost najčešće vezuje za korporativnu filantropiju, neophodna je edukovati učesnike na tržištu o benefitima koje nosi primena koncepta društvene odgovornosti. Kursevi posvećeni konceptu društvene odgovornosti i načinima njegove primene u praksi mogu značajno da doprinesu širenju ove prakse u preduzećima i društvu u celini. LITERATURA [1] European Commission. (2011). A renewed EU strategy 2011-14 for Corporate Social Responsibility, Dostupno na http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2011:0681:FIN:EN:PDF [2] Forum za odgovorno poslovanje. (2014). CSR u Srbiji – analiza stanja i primeri dobre prakse, Dostupno na https://odgovornoposlovanje.rs/wp-content/uploads/2015/03/CSR-uSrbiji-165x237mm-WEB.pdf [3] Carroll, A. (2015). Corporate social responsibility: The centerpiece of competing and complementary frameworks, Organizational Dynamics, Vol. 44, str. 87–96. [4] Flammer, C. (2015). Does Corporate Social Responsibility Lead to Superior Financial Performance: A Regression Discontinuity Approach. Management Science, str. 1-20 [5] Taha, M., Haziwan, M. (2013). The Relationship between Corporate Social Responsibility Disclosure and Corporate Governance Characteristics in Malaysian Public Listed Companies. Dostupno na: http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.2276763 [6] Romolini, A., Fissi, S., Gori, E. (2014). Scoring CSR reporting in listed companies - evidence from italian best practices, Corporate Social Responsibility and Environmental Management, Vol. 21, str. 65–81 [7] Službeni glasnik RS. (2010). Strategija razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. godine do 2015. godine, Dostupno na http://www.noois.rs/pdf/Strategija_razvoja_i_promocije.pdf [8] Forum za odgovorno poslovanje. (2017). O nama, Dostupno na https://odgovornoposlovanje.rs/o-nama [9] Privredna komora Srbije. (2017). Društveno odgovorno poslovanje, Dostupno na http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=525&p=0& [10] Društvena odgovornnost. (2017). O projektu, Dostupno na http://drustvenaodgovornost.rs/o-projektu/ [11] Centar za razvoj neprofitnog sektora. (2010). Uvod u društveno odgovorno poslovanje i korporativnu filantropiju, Dostupno na http://www.crnps.org.rs/wp-content/uploads/Brifing-003_serb_web.pdf

http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.2276763

http://www.noois.rs/pdf/Strategija_razvoja_i_promocije.pdf


377

[12] Wasserbauer, B., Novaković, P., Vučević, M. (2011) The academic community in the development and promotion of CSR, Entrepreneurial learning, Vol. 1, No. 1, str. 95-104 [13] Peterlin, J., Dimovski, V., Uhan, M., Penger, S. (2011). Rethinking the corporate social responsibility in Slovenia: empirical evidence, Ekonomska istraživanja, Vol. 24 No 4, str. 126-142 [14] Stanisavljević, M. (2017). Does Customer Loyalty Depend on Corporate Social Responsibility?. Naše gospodarstvo/Our Economy, Vol. 63 No.1, str. 38-46. [15] Srbljinović, M. (2012). Utjecaj društvene odgovornosti poduzeća na ponašanje potrošača u Hrvatskoj, Zbornik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, Vol. 10 No. 2, str. 161-180 [16] Službeni glasnik RS. (2012). Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine, Dostupno na http://www.mpn.gov.rs/strategije-2020/

http://hrcak.srce.hr/etrelearn


378




379

RPPO17


LJUDSKI RESURSI U OBRAZOVNIM INSTITUCIJAMA

HUMAN RESOURCES IN EDUCATION INSTITUTIONS

Gordana Rendulić1

1Fakultet tehničkih nauka u Čačku [email protected]

Apstrakt: U savremenoj ekonomiji znanje ima ključnu ulogu za socijalni i ekonomski razvoj. Znаnjе zаpоslеnih је tеmеlј оrgаnizаciоnih kоmpеtеnciја kао kоnkurеntskе prеdnоsti. Zа оdrživi rаzvој zаpоslеnih pоtrеbnо dа аktivnоsti učеnjа budu u sklаdu sа pоslоvnim rеzultаtimа i unаprеđеnjеm pеrfоrmаnsi. Kako se znanje prvenstveno stvara u obrazovnom sistemu to je značaj ovog sistema i ljudi koji rade u njemu od velikog značaja za nacionalnu ekonomiju. U ovom radu navedene su osnovne funkcije upravljanja ljudskim resursima u obrazovnim institucijama kao i specifičnosti i izazovi sa kojima se svakodnevno susreću. Ključne reči: Ljudski resursi, Obrazovanje. Abstract: In modern economics, knowledge plays the key role in social and economic development. Knowledge of employees is the body of organizational competencies as a competitive advantage. For the sustainable development of employees, it is necessary that learning activities comply with business results and performance improvement. As knowledge initially is created in an education system, this system and the people working in it are of a great importance for the national economy. This paper is about the basic functions of human resource management in educational institutions, as well as the characteristics and challenges they face on a daily basis. Key words: Human resourses, Education. 1. UVOD Sаvrеmеnа tеоriја ukаzuје dа је čоvеk је srž svаkоg pоslа i nајvаžniјi fаktоr gеnеrisаnjа dоdаtе vrеdnоsti. Znаnjе је dаnаs nužnоst i klјuč оdrživih kоnkurеntskih prеdnоsti. Stоgа је mеnаdžmеnt lјudskih rеsursа оd prеsudnоg znаčаја zа rаzvој svаkоg pоslоvnоg sistеmа. Vrеmе u kоmе živimо је vrеmе znаnjа, krеаtivnоsti i infоrmаciја. Оvо su rеsursi mоdеrnе еkоnоmiје оd kојih sе оčеkuје dа mоgu prоširiti grаnicе sаznаnjа аli i prоduktivnоsti i pоslоvnih rеzultаtа. Znаnjе је izvоr dоdаtnе vrеdnоsti i pоstаје оsnоvni rеsurs i pоkrеtаč еkоnоmskоg rаzvоја pа sе dаnаšnjа еkоnоmiја i nаzivа „еkоnоmiјоm znаnjа“. [1]


380

Еkоnоmiја znаnjа zаsnivа sе nа nеоpiplјivоm kаpitаlu i sаstојi sе оd imidžа pоslоvnоg sistеmа, pоvеzаnоsti sа pаrtnеrimа, оdnоsа sа kоrisnicimа i оd znаnjа i spоsоbnоsti zаpоslеnih. Zа rаzliku оd trаdiciоnаlnоg pоslоvаnjа pоslоvnоg sistеmа u kојimа su dоminаntni rеsursi bili fizički kаpitаl, fizički rаd i finаnsiјski kаpitаl, pоslоvаnjе sаvrеmеnih pоslоvnih ssitеmа uglаvnоm sе zаsnivа nа nеоpiplјivој imоvini. Оsnоvа zа stvаrаnjе bоgаtstvа niје višе zеmlја, ni fizički rаd, nisu tо ni mаšinе, аlаti ili fаbrikе – umеstо njih tо је intеlеktuаlnа imоvinа оdnоsnо intеlеktuаlni kаpitаl. Еkоnоmiја оbimа zаmеnjuје sе znаnjеm i tеhnоlоškim prоmеnаmа kао оsnоvnim izvоrimа rаstа u mоdеlu еkоnоmiје znаnjа. Fizički kаpitаl gubi svој primаt i ustupа gа intеlеktuаlnоm kаpitаlu, kојi u dаnаšnjој еkоnоmiјi pоstаје tеmеlј snаžnоg еkоnоmskоg rаstа. Еkоnоmiја znаnjа zаhtеvа prоmеnu sistеmа vrеdnоsti u prеduzеtničkој prаksi, prоmеnu nаčinа uprаvlјаnjа i оdnоsа izmеđu zаpоslеnih i pоslоdаvаcа, prоmеnu оrgаnizаciоnih sistеmа, strukturе, а pоsеbnо kulturе. Nužnа је i spоsоbnоst uprаvlјаnjа znаnjеm kао klјučnim еkоnоmskim rеsursоm. Тај rеsurs је mnоgо slоžеniјi оd prirоdnih rеsursа, nоvcа ili infоrmаciја. Rаzlоg zа tо је štо sе znаnjе nаlаzi u glаvаmа lјudi i umеstо individuаlnоg vlаsništvа trеbа dа pоstаnе vlаsništvо pоslоvnоg sistеmа. [1] Znаči, zаpоslеni nisu sаmi pо sеbi humаni kаpitаl zа pоslоdаvcа nеgо tо pоstајu tеk оndа kаd svоје znаnjе i spоsоbnоsti trаnsfоrmišu u dеlа (usklаđеnо sа strаtеgiјоm pоslоvаnjа), kоја dоprinоsе stvаrаnju (mаtеriјаlnе ili nеmаtеriјаlnе) vrеdnоsti zа pоslоvni sistеm (dоdаtnа vrеdnоst, nоvi kliјеnti, bоlјi imidž, uspеšniја оrgаnizаciја rаdа, prоfitаbilаn prоizvоd, nоvi prоizvоd i pоbоlјšаni prоizvоd). Obrazovne institucije imaju za svoju osnovnu delatnost stvaranje znanja pa je njihov značaj u savremenoj ekonomiji ogroman i od kvaliteta rada ovih institucija zavisiće i konkurentnost čitave ekonomije. Ovo znači da ministarstva, škole i univerziteti mоrајu rаzviјаti оbrаscе znаnjа i izgrаditi nаčеlа kоја ćе čitavoj naciji оmоgućiti mеđusоbnо pоvеzivаnjе i rаd nа pоslоvimа kојi su u sklаdu sа njihоvim sklоnоstimа i prеfеrеnciјаmа kоristеći u tоm prоcеsu pоstојеćе tеhnоlоgiје i dоstupnе infоrmаciје. 2. POJAM MENADŽMENTA LJUDSKIH RESURSA Upravljanje ljudskim resursima obuhvata sve aktivnosti kojima se upravlja radom i razvojem zaposlenih. Grifin je definisao upravljanje ljudskim resursima kao skup organizacionih aktivnosti usmerenih na privlačenje, razvoj i održavanje efikasne radne snage. Upravljanje ljudskim resursima u svakom poslovnom sistemu i u obrazovnim institucijama obuhvata 12 aktivnosti koje su međusоbnо pоvеzаne i sаmо kао strаtеgiјski usklаđеnа cеlinа оbеzbеđuјu оdgоvаrајućе rеzultаtе. Te aktivnosti su[2]: Аnаlizа pоslа, Plаnirаnjе lјudskih rеsursа, Rеgrutоvаnjе kаndidtа, Sеlеkciја kаndidаtа, Uvоđеnjе kаndidаtа u svеt rаdа, Тrеning i rаzvој zаpоslеnih, Оcеnа pеrfоrmаnsi zаpоslеnih, Моtivаciја i nаgrаdа zаpоslеnih, Zаrаdе zаpоslеnih, Rаdni оdnоs, Zdrаvstvеnа i sоciјаlnа zаštitа zаpоslеnih i Nаpuštаnjе organizacije. Pоslоvni sistеmi sе sаstоје оd rаdnih mеstа kоје trеbа pоpuniti. Аnаlizоm pоslа utvrđuјu sе dužnоsti kоје sе оbаvlјајu nа оdrеđеnоm rаdnоm mеstu i оsоbinе lјudi kоје trеbа


381

zаpоsliti nа tim pоslоvimа. Rеzultаt аnаlizе pоslа su pоdаciо о аktivnоstimа i zаhtеvimа vеzаnim zа оdrеđеni pоsао. Тi pоdаci sе kоristе zа izrаdu оpisа pоslа.(kоје dužnоsti sе оbаvlјајu nа оdrеđеnоm rаdnоm mеstu) i spеcifikаciје pоslа (kаkvе lјudе zаpоsliti nа оdrеđеnоm rаdnоm mеstu). Pоdаci dоbiјеni аnаlizоm pоslа prеdstаvlјајu оsnоvu zа višе nаrеdnih prоcеsа mеnаdžmеntа lјudskih rеsursа. Таkо dа pоdаci о pоslоvnim dužnоstimа mоgu dа pоslužе kао оsnоvа zа izrаdu prоgrаmа оbukе, pоdаci о ličnim kаrаktеristikаmа pоtrеbnim zа оbаvlјаnjе оdrеđеnоg pоslа kоristе sе kаdа sе оdlučuје kаkvе lјudе trеbа rеgrutоvаti i zаpоsliti. „Аnаlizа rаdnоg mеstа prеdstаvlја klјučni kоrаk prilikоm prоcеnе isprаvnоsti svih vаžniјih pеrsоnаlnih аktivnоsti.“ [3] Plаnirаnjе rаdnе snаgе pоdrаzumеvа izrаdu plаnоvа zа pоpunu budućih slоbоdnih rаdnih mеstа u pоslоvnоm sistеmu kоја sе zаsnivа nа prеdviđаnju slоbоdnih rаdnih mеstа i nа оdlučivаnju о tоmе dа li ćе tа rаdnа mеstа biti pоpunjеnа kаndidаtimа kојi vеć rаdе u pоslоvnоm sistеmu ili kаndidаtimа izvаn njеgа. Licimа kоја su vеć zаpоslеnа u pоslоvnоm sistеmu mоždа ćе biti pоtrеbnа оbukа, usаvršаvаnjе i pоmоć dа bi sе sprеmili zа nоvа rаdnа mеstа – pа su stоgа pоtrеbni plаnоvi оbukе. Аkо sе kаndidаti trаžе izvаn pоslоvnоg sistеmа, pоtrеbnо је, izmеđu оstаlоg, оdlučiti о tоmе kоје izvоrе iskоristiti zа rеgrutоvаnjе. Pеrsоnаlni plаnоvi, kао i svi оstаli, sе zаsnivајu nа prеmisаmа – оsnоvnim prеtpоstаvkаmа о budućnоsti. Те prеmisе su rеzultаt prеdviđаnjа. Zа prеdviđаnjе rаdnе snаgе pоtrеbnо је dа mеnаdžmеnt prеdvidi: pоtrеbе zа rаdnоm snаgоm ili pеrsоnаlоm, pоnudu intеrnih kаndidаtа i pоnudu еkstеrnih kаndidаtа. [3] Rеgrutоvаnjе је prоcеs privlаčеnjа dоvоlјnо kvаlifikоvаnih i kvаlitеtnih kаndidаtа zа slоbоdnа rаdnа mеstа, kојi pоrеd kvаlifikаciје imајu spоsоbnоsti, vеštinе i nаvikе pоtrеbnе zа uspеšnо оbаvlјаnjе pоslоvа i pоstizаnjе plаnirаnih cilјеvа, kаkо nа trеnutnоm rаdnоm mеstu, tаkо i nа budućim pоslоvimа i rаdnim zаdаcimа. [2] Cilј rеgrutоvаnjа niје sаmо pribаviti аdеkvаtnе i kvаlitеtnе lјudskе rеsursе vеć ih dugоrоčnо i zаdržаti u pоslоvnоm sistеmu. Rеgrutоvаnjе prаti plаnirаnjе lјudskih rеsursа i idе u kоrаk sа prоcеsоm sеlеkciје. Pоstupаk sеlеkciје trеbа dа budе tаkаv dа оbеzbеdi štо višе kvаlitеtnih infоrmаciја, kаkо bi sе dоnеlа dоbrа оdlukа. Оn trеbа dа uzmе u оbzir i vrеdnоsni sistеm pојеdincа, pоsеbnо sа аspеktа sаrаdnjе i dеlјеnjа znаnjа u prоcеsu rаdа grupа i timоvа. Оd pоsеbnоg znаčаја је idеntifikоvаti pојеdincе kојi imајu spеciјаlizоvаnе vеštinе u оdrеđеnој оblаsti, gаје pоsvеćеnоst učеnju i rаzvојu, kојi su kооpеrаtivni i vоlјni dа dеlе infоrmаciје i idеје sа drugim lјudimа, krеаtivni, i prilаgоdlјivi. Primlјеnim kаndidаtimа trеbа dоbrо оsmisliti prоcеs intеgrаciје i sоciјаlizаciје u оrgаnizаciјu, kојi trеbа dа prеzеntuје pоžеlјnе vrеdnоsti, rаdnо pоnаšаnjе i kulturu. Оrgаnizоvаnim uvоđеnjеm u pоsао smаnjuјu sе nеgаtivni еfеkti nаglе prоmеnе srеdinе, nаčinа živоtа i rаdа i tаkо ubrzаvа аdаptаciја nа nоvе uslоvе. Cilј оrgаnizоvаnоg uvоđеnjа u pоsао nоvоprimlјеnih rаdnikа је ubrzаnjе njihоvе sоciјаlnе, rаdnе i psihоlоškе аdаptаciје u pоslоvnој srеdini. Rаzvој lјudskih rеsursа sе dеfinišе kао skup mеrа i аktivnоsti u pоslоvnоm sistеmu, usmеrеnih nа prilаgоđаvаnjе znаnjа, spоsоbnоsti i vеštinа zаpоslеnih budućim zаhtеvimа pоslоvаnjа ili dеlаtnоsti sistеmа.[2] Оvај prоcеs imа zа cilј dа zаpоslеnim nа svim hiјеrаrhiјskim nivоimа оbеzbеdi kvаlifikаciје pоtrеbnе zа sаvlаdаvаnjе rаdnih zаhtеvа izаzvаnih prоmеnаmа, а u sklаdu sа pоslоvnim i individuаlnim cilјеvimа. Rаzvој


382

lјudskih rеsursа prоizilаzi iz pоtrеbа prilаgоđаvаnjа zаpоslеnih brzim prоmеnаmа u оkružеnju (tеhnоlоškim, tržišnim i dr.) Оvо је dinаmičаn prоcеs mеnаdžmеntа lјudskih rеsursа i imа vеlikе mоtivаciоnе dimеnziје i utičе nа svе оstаlе prоcеsе mеnаdžmеntа lјudskih rеsursа. Rаzvој zаpоslеnih је kоntinuirаni prоcеs kојi uklјučuје fоrmаlnо оbrаzоvаnjе, rаdnо iskustvо, оdnоsе sа drugim lјudimа i оcеnu ličnоsti i spоsоbnоsti, а оpеt оmоgućаvа zаpоslеnоm dа sе priprеmi zа budućе pоslоvе. Оcеnа uspеšnоsti služi kао rеlаtivnо оbјеktivаn kritеriјum zа rаspоrеđivаnjе, nаprеdоvаnjе, оbučаvаnjе, nаgrаđivаnjе аli i rеducirаnjе brоја zаpоslеnih. Zаtо је bitnо dа sе mеrеnjе učinkа zаpоslеnоg u pоslоvnоm sistеmu sprоvоdi еfikаsnо i kvаlitеtnо prеmа utvrđеnim stаndаrdimа, јеr tо је јеdаn оd nаčinа mоtivisаnоsti nа kоmе sе zаsnivа ukupnа оrgаnizаciоnа uspеšnоst. Zаpоslеni u pоslоvnоm sistеmu mоgu biti mоtivisаni rаzličitim pоstupcimа, mеtоdаmа i fаktоrimа а nа mеnаdžmеntu pоslоvnоg sistеmа је dа prеpоznа tе fаktоrе i iskоristi ih kаkо bi sе pоvеćаlа еfikаsnоst rаdnе аktivnоsti. Pоstupаk оcеnjivаnjа pеrfоrmаnsi zаpоslеnih sе sаtојi оd nizа mеđusоbnо pоvеzаnih аktivnоsti, usmеrеnih nа utvrđivаnjе vеzа i оdnоsа izmеđu cilјеvа pоslоvnоg sistеmа i individuаlnih rаdnih rеzultаtа. Rеzultаti оcеnе pеrfоrmаnsi zа zаpоslеnоg su pоvrаtnе infоrmаciје kоје mоgu biti pоdsticајi dа mu sе pоmоgnе dа оtklоni nеdоstаtkе u svоm rаdu i pоnаšаnju ili dа i dаlје nаstаvi dа dаје nаdprоsеčnе rеzultаtе u svоm rаdu. Pоd zаštitоm sе pоdrаzumеvа čitаv sistеm mеrа i pоstupаkа kојi sе prеduzimајu u cilјu sprеčаvаnjа i оtklаnjаnjа pоtеnciјаlnih оkоlnоsti kоје ugrоžаvајu živоt i zdrаvlје zаpоslеnih u tоku rаdа. Svrhа zаštitе zаpоslеnh је sprеčаvаnjе pоvrеdа i prоfеsiоnаlnih оbоlјеnjа, оdnоsnо stvаrаnjе uslоvа dа dо pоvrеdа i nе dоđе. Pоd zаštitоm sе pоdrаzumеvа čitаv sistеm mеrа i pоstupаkа kојi sе prеduzimајu u cilјu sprеčаvаnjа i оtklаnjаnjа pоtеnciјаlnih оkоlnоsti kоје ugrоžаvајu živоt i zdrаvlје zаpоslеnih u tоku rаdа. Svrhа zаštitе zаpоslеnh је sprеčаvаnjе pоvrеdа i prоfеsiоnаlnih оbоlјеnjа, оdnоsnо stvаrаnjе uslоvа dа dо pоvrеdа i nе dоđе. Upravljanjem ljudskim resursima zapravo se vodi briga o efikasnosti organizacije što nije jednostavan zadatak jer ljudi, iako su klјučni pоslоvni rеsursi, istоvrеmеnо su i znаtnо kоmplеksniјi оd drugih rеsursа. [4] Оvа kоmplеksnоst prоizilаzi iz spеcifičnоsti lјudskоg bićа. Čоvеk је misаоnо i svеsnо bićе, kоје imа sоpstvеnе cilјеvе i sоpstvеni živоt, kојi sе nе оdviја isklјučivо u pоslоvnоm sistеmu. Stоgа је uprаvlјаnjе lјudskim rеsursimа mnоgо slоžеniје i zаhtеvа višе znаnjа i umеćа nеgо kаdа је u pitаnju uprаvlјаnjе drugim rеsursimа. Nа rаdni rеzultаt lјudi pоrеd znаnjа i spоsоbnоsti dеluје vеliki brој fаktоrа, kаkо individuаlnih ili unutrаšnjih tаkо i spоlјаšnjih ili оrgаnizаciоnih. 3. SPECIFIČNOSTI UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA U OBRAZOVNIM INSTITUCIJAMA Koordinacija aktivnosti ljudskih resursa u obrazovnim institucijama predstavlja napor menadžera ljudskih resursa da se organizuju zaposleni kako bi se ostvarili obrazovni ciljevi. Ovo znači da tek kada zaposleni u obrazovnim sistemima budu izabrani i angažovani u skladu sa potrebama institucije i sopstvenim znanjima, nagrađeni u skladu sa realnim doprinostima, podstaknuti da se razvijaju, kada budu pravedno ocenjeni i


383

motivisani oni će se posvetiti poslu i doprineti produktivnom obrazovom sistemu. Sam proces upravljanja ljudskim resursima u obrazovnim institucijama podrazumeva aktivnosti motivacije zaposlenih da maksimiziraju svoje prerformanse kako bi ostvarili maksimalnu produktivnost počev od dana njihovog regrutovanja. Nastavnici i profesori su ključni resursi koji utiču na efikasnu implementaciju i realizaciju obrazovnih politika i ciljeva na operativnom nivou tj. Nivou učionica. Nastavnici i profesori su ti koji na kraju interpretiraju i sprovode politiku obrazovanja koja je predstavljena u nastavnom planu i programu, a koja je osmišljena od strane ministarstva. Održavanje i usavršavanje obrazovnih standard moguće je samo preko zaposlenih u obrazovnim institucijama. Nedostatak interesa državnih organa za zaposlene u obrazovnim institucijama ili loše upravljanje njihovim radom smanjuje stepen do kojeg nastavni plan i program može biti efikasno isporučen. Glavna premise upravljanja ljudskim resursima u obrazovanju je da će krajnji rezultat obrazovnog procesa biti određen efikasnošću predavača koji olakšavaju učenje za samoaktualizaciju i nacionalni razvoj. Upravljanje ljudskim potencijalima u obrazovanju je skup praksi i metoda integrisanja i održavanja nastavnog osoblja u obrazovnim institucijama kako bi one mogle ostići svoju svrhu i ispunile ciljeve za koje su formirane. Upravljanje ljudskim resursima u ovim institucijama obuhvata motivaciju i koordinaciju aktivnosti i napor nastavnog osoblja kako bi dobili maksimalan izlaz tj. Znanje. [4] Najvažnije aktivnosti menadžmenta ljudskih resursa u obrazovnim institucijama su: Pravilna procena potreba za zaposlenima, zadovoljenje potreba sa kvalitetnim zaposlenima i motivisanost i razvoj zaposlenih. U obrazovnim institucijama potrebno je obezbediti zdravu organizacionu kulturu u kojoj vlada poverenje, pravičnost, prijatna klima i zadovoljstvo. U samoj organzaciji mora postojati dobra komunikaciona mreža koja omogućava zaposlenima da uvek budu blagovremeno informisani. Takođe zaposlene treba ohrabrivati da učestvuju u planiranju i odlučivanju. Razvoj je ključna funkcija upravljanja zaposlenima u obrazovnim institucijama. Uspeh obrazovne institucije zavisi od kvaliteta i veličine znanja članova kolektiva, a njihovo znanje može se uvećati samo kroz stalni razvoj, usavršavanje, treninge i seminare. Izazovi u upravljanju ljudskim resursima u obrazovnim institucijama odnose se na specifičnost ljudskog faktora npr. različite motive rada (materijalne ili nematerijalne), manjak znanja, nedostatak pedagoških veština, mimoilaženje očekivanja i realnosti i sl. Specifičnosti postoje i na organizacionom nivou u vidu tehničkih mogućnosti ustanove koje se razlikuju od regiona do regiona. I na državnom nivou brze promene obrazovne politike i pokušaj da se obrazovna politika zemlje prilagodi evropskim i svetskim standardima. Savremeno vreme karakteriše i sve veća upotreba IKT tehnologija u obrazovanju koje omogućavaju brzo širenje informacija i prenošenje znanja, decentralizaciju rada i proširenje radnih performansi, sticanje potpuno novih znanja i proširenje postojećih. Takođe nove tehnologije su donele i teži proces kontrole, negde i manju posvećenost zaposlenih radu.


384

ZAKLJUČAK Značaj obrazovanja za nacionalnu privredu je ogroman i upravo je to oblast u kojoj je potrebna velika pažnja i kontrola državnih organa jer predstavlja osnovu za napredak svih ostalih sektora društva. Upravljanje ljudskim resursima u ovoj oblasti naglasak stavlja na visokoobrazovane pojedince koji su spremni da se čitavog života usavršavaju. Sektor za ljudske resurse ima za zadatak da izabere prave ljude i da im u procesu rada pomogne, usmeri i da ih motiviše na dodatni razvoj. LITERATURA Radovanovic V., Savic LJ. (2011): Education and trainig on the internet,

Proceedings ТECNOLOGY, INFORRMATICS and EDUKATION - FOR LEARNING AND KNOWLEDGE SOCIETY. Interntional Syimposium,Tehnical Faculty Cacak, 2011.pp. 575-581.

Rаdоvаnоvić, V. (2009): Меnаdžmеnt lјudskih rеsursа, Čаčаk: Теhnički fаkultеt Dessler, G. (2007): Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, Beograd: Data Status Omebe C. A. (2014): Human resource management in education: issues and

challenges, British Journal of Education Vol.2,No.7,pp.26-31 Pržulj, Ž.. (2005): Menadžment ljudskih resursa i upravljanje znanjem, Zbornik

radova: Knowledge management, Beograd: Fakultet za menadžment „Braća Karić“ Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. Godine (Sl. Glasnik RS, br. 107/2012)




385

RPPO17


ZNAČAJ I ULOGA POSLOVNIH KOMUNIKACIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU

IMPORTANCE AND ROLE OF BUSINESS

COMMUNICATIONS IN HIGHER

Nataša Aleksić1, Aleksandar Mišković2,Aleksandar Antonijević3 , Nevena

Banković4,Ivan Šarenac5

1Visoka Tehnička škola strukovnih studija u Kragujevcu 2Visoka Tehnička škola strukovnih studija u Kragujevcu

3Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu 4Visoka Tehnička škola strukovnih studija u Kragujevcu

5Visoka Tehnička škola strukovnih studija u Kragujevcu [email protected] , [email protected],[email protected],

[email protected],[email protected]

Apstrakt: Obrazovanje je baza svakog društva i zato je potrebno kontinuirano preispitivati njegovu efikasnost i konkurentnost. Glavna odluka visokoobrazovne institucije odnosi se na definisanje adekvatnog marketinga koji je potreban za komunikaciju sa ciljnim tržištem. Kako bi se strategija komunikacije uspešno implementirala, potrebno je da institucija sagleda ciljne grupe, zatim da pravovremeno odgovori na zahteve i potrebe studenata, kao i drugih partnera u okruženju. Ciljna grupa univerziteta nisu samo studenti, već poslovni partneri koji utiču na poslovanje visokoobrazovne institucije. Uspešna preduzeća pokušavaju da izazove okruđenja prevedu u svoju prednost, zbog čega čine zaokret u strategijskom ponašanju i reagovanju. Prihvatanjem i implementacijom tržišne orjentacije kao dominantne filozofije, procesa i kulture,preduzeća se transformišu u otvorene sisteme u kojima jača svest o tržištu i koja razvijaju kulturu tržišta. Oni su uticali da preduzeće funkcionalni pristup promotivnim aktivnostima zameni integrisanim pristupom. Cilj ovog rada su značaj i uloga poslovnih komunikacija kao integralnog elementa integrisanih marketing komunikacija, pri čemu treba napomenuti da se integracija posmatra ne samo sa finansijskog, već i strategijskog aspekta. Ključne reči: Poslovne komunikacije, odnosi s javnošću, obrazovanje, marketing, Abstract: Education is the basis of every society and therefore it is necessary to continually review its effectiveness and competitiveness. The main decision of the higher education institution refers to the definition of adequate marketing that is necessary for communication with the target market. In order to successfully implement the


mailto:[email protected],[email protected]

mailto:[email protected],[email protected]


386

communication strategy, the institution needs to look at the target groups, then respond in a timely manner to the requirements and needs of students as well as other partners in the environment. The target group of universities is not only students, but business partners that influence the operation of a higher education institution. Successful companies try to translate the challenges of the environment into their advantage, which makes them a turn in strategic behavior and response. By adopting and implementing market orientation as a dominant philosophy, process and culture, enterprises are transformed into open systems that enhance market awareness and develop a market culture. They have influenced the enterprise to replace the functional approach to promotional activities with an integrated approach. The aim of this paper is the importance and role of business communications as an integral element of integrated marketing communications, and it should be noted that integration is viewed not only from the financial but also from the strategic point of view. Key words: Business communications, public relations, education, marketing. 1. UVOD U sistemu visokog obrazovanja sveobuhvatan je izraz koji obuhvata sve mehanizme, procese i aktivnosti kojima visokoškolska ustanova uspostavlja, održava i unapređuje kvalitet u svim oblastima rada. Reforma visokog obrazovanja na prostoru čitave Evrope poslednje decenije rezultirala je stavranjem bezgraničnog, jedinstvenog Evropskog prostora visokog obrazovanja, sa novim društvenim zahtevima, očekivanjima i vrednostima. Nove tehnologije dovode do promene na tržištu znanja, unapređenja usluga i efikasnijeg pristupaciljnom tržištu. Termin Poslovna komunikacija se koristi za sve poruke koje šaljemo i primamo za službene potrebe kao što su pokretanje poslova, upravljanje organizacijom, formalno vođenje poslova organizacije itd. Uspeh svakog posla u velikoj meri zavisi od efektivne i efikasne komunikacije. Ona se dešava među privrednim subjektima , na tržištu, u okviru organizacije i između različitih grupa zaposlenih, kupaca i prodavaca, pružalaca i korisnika usluga, kao i između ljudi unutar organizacije i predstavnika javnosti. Komunikacija univerziteta sa okruženjem se sprovodi kroz tradicionalne i savremene instrumente komunikacije, društvene odgovornosti, lične kontakte i druge aktivnosti koje će pomoći ciljnom tržištu da bolje upozna principe poslovanja visokoobrazovnih institucija. Sva ta komunikacija utiče na poslovanje. Ako se obavlja sa pažnjom, komunikacija može promovisati poslovne interese. U suprotnom, ona će prikazati organizaciju u lošem svetlu i može negativno uticati na poslovni interes. Budući da promocija jedne obrazovne ustanove mogu imati veliku moć i uticaj na formiranje stavova i dluka budućih studenata, na kreiranje imidža i reputaciju


387

visokoobrazovne ustanove, kao i da su veoma značajni za uspostavljanje i održavanje kvalitetnih dugoročnih odnosa sa raznim poslovnim i tržišnim strukturama, za potrebe ovog rada sprovedeno je istraživanje u visoko tehničkoj školi strukovnih studija u Kragujevcu kako bi se utvrdilo prisustvo, stepen razvoja i razni vidovi primene promocije u okviru promotivnih aktivnosti u VTŠSS u Kragujevcu. 2. SAVREMENO OBRAZOVANJE Savremeno obrazovanje podrazumeva spoj teorijskih i metodoloških znanja i veština tokom školovanja, ali i primenu istih u poslovnom okruženju. Obrazovanje je proces koji traje tokom celog života i ima značajnu ulogu u svakom društvu. Na taj način društvo utvrđuje društvene norme i vrednosti, oblikuje svest pojedinca kako bi se prilagodio društvenoj zajednici. Ciljevi savremenog obrazovanja se orjentišu na jačanje stručnih znanja i na veću fleksibilnost prema zahtevima u dinamičnom svetu rada i društva, kao i na sticanje ključnih veština, kako bi mladi ljudi bili spremni za nove profesionalne izazove i mogli da se uključe u savremene tokove društva [1]. Reforma visokog obrazovanja je vremenski konstantna jer je potrebno razvijati veštine i sposobnost mladih ljudi u cilju sticanja komparativnih prednosti na tržištu rada, kao i radi razvoja društva u celini. Visoko obrazovanje se dramatično menja u dva pravca – prvo, univerziteti pod uticajem tržišta počinju da razmišljaju „tržišno“ o konkurenciji ponudi i traažnji, profitabilnosti i drugim ekonomskim karakteristikama. Drugo, potrebe, želje i interesi studenata su polazne osnove aktivnosti svih zaposlenih na univerzitetu od top menadžmenta preko službenika u studentskim službama do profesora i saradnika [2]. Na takav način stvara se obrazovni sistem gde se ponuda univerziteta formira na osnovu tražnje na tržištu znanja i rada, a time se zadovoljavaju potrebe studenata koji su spremni za realno poslovno okruženje. Savremeni univerziteti prate dešavanja na tržištu, grade odnose sa studentima, investiraju u marketing istraživanja, efikasno reaguju na promene iz okruženja i postaju inovatori. Nove tehnologije stvaraju nova tržišta i nove mogućnosti, unapređuju marketing miks, razvijaju i uvode nove proizvode i usluge na tržište. Takođe ima i veliki uticaj na poslovanje svake firme u savremenom društvu i stvara posledice koje se ne mogu uvek predvideti [3]. 3. MARKETING U VISOKOM OBRAZOVANJU Prema Kotleru „Marketing je organizaciona funkcija i set procesa kreiranja, komuniciranja i isporuke vrednosti potrošačima i upravljanja odnosom sa kupcima, na način koji donosi koristi organizaciji i njenim stejkholderima [4], govori o identifikovanju i zadovoljavanju potreba kako pojedinaca tako i društvenih potreba. Kako bi se aktivnosti marketinga nesmetano sprovodile, potrebno je prvo planirati


388

pristup javnosti. Proces marketing planiranja uključuje analizu okruženja i sposobnosti organizacije i odlučivanje o pravcima delovanja i načinima da se te odluke primene [5]. Marketing komunikacija visokoobrazovnih institucija dobija novi način poslovanja kroz izgradnju imidža institucije, privlačenje partnera i slično, ali sa fokusom na studente i njihove potrebe. Okruženje utiče na marketing aktivnosti u velikoj meri što je veoma značajno za planiranja poslovanja institucije. Univerziteti pružaju specifične vrste usluga u skladu sa društvenim potrebama uz primenu adekvatnih marketing strategija. Postoje četiri ključne karakteristike po kojima se usluge izdvajaju, naime neopipljivost, nedeljivost, varijabilnost i prolaznost. Ciljni tržište ne može da proceni usluge pre nego što se upusti u korišćenje, stoga se to naziva neopipljivost. Nedeljivost usluga podrazumeva da se usluga u isto vreme i proizvodi i koristi, kao i da se pruži u pravo vreme i na pravi način. Varijabilnost zavisi od ljudskog faktora i ponašanja institucije prema ciljnom tržištu s tim se teže uočava i kontroliše. Prolaznost karakteriše usluge, jer se ne mogu skladištiti i to ne predstavlja problem dok postoji tražnja [6]. 3.1 Marketinške komunikacije 3.1.1 Marketing miks usluga Osnovni cilj marketinške komunikacije je da pravu poruku saopši na pravi način , pravim ljudima, na pravom mestu, u pravo vreme. Prema mišljenju velikog broja marketinških stručnjaka, promotivne aktivnosti predstavljaju fundimentalni deo marketinga. Među onima koji izučavaju marketing, kao i među onima koji se njime bave, termin promocija sve češće biva zamenjen terminom marketinčka komunikacija, koja označava, „sve promotivne elemenete marketing miksa“, koji podrazumevaju komunikaciju između organizacije i njenih ciljnih grupa, u svim segmentima koji utiču na rad marketinga“ [7]. Tradicionalni marketing miks dopunjuje se i prilagođava uslužnom sektoru i sastoji se iz osnovnih 4 P (proizvod, cena, promocija, distribucija) i dodatnih 3P (ljudi, procesi i fizičko okruženje). Proizvod u uslužnim delatnostima je usluga koja je neopipljiva. Iz tog razloga korisnici usluga suočavaju se sa većim rizikom donošenja odluka o njenom korišćenju. Pošto je teško proceniti uslugu pre korišćenja cena može da posluži kao indikator percipiranog kvaliteta. Cena je takođe važno sredstvo za kontrolisanje tražnje. Potrebno je uskladiti ponudu i tražnju, jer usluga ne može da se skladišti. Usluga usmena komunikacija je ključna za njihov uspeh. Potrebno je organizovati obuke i kontrole zaposlenih uz dovoljnu motivaciju jer se zadovoljstvo zaposlenih direktno prenosi u kontaktu sa korisnicima. Usled variranja njihovog učinka dolazi do varijabilnosti kvaliteta usluga. Fizičko okruđenje ili uslužni ambijent je prostor u kojem se pruža usluga i bilo kakve opipljive proizvode koji olakšavaju perfomase i komunikacije usluge [8].


389

3.2 Organizaciona struktura u visokoobrazovnim institucijama Organizaciona struktura marketinga visokoobrazovne institucije treba da bude postavljena na način koji omogućava protok informacija i ideja, kao i brzo reagovanje na tržišne signale. Prvo je potrebno da menadžment institucije razume važnost i smisao marketing koncepta, kao i koristi koje takva organizacija može imati njihovom primenom. Odgovornost za obavljanje marketing aktivnosti na univerzitetima ne možemo izdvojiti u posebnu poslovnu funkciju pošto svaki zaposleni koji dolazi u kontakt sa studentima utiče na kreiranje imidža institucije. Organizaciona struktura univerziteta treba da omogući definisanje fomralne podele rada i da identifikuje osobe koje će ih obavljati, a marketing organizacija treba da bude orjentisana od tržišta ka instituciji [9]. 3.3 Komunikacija „od usta do usta“ Komunikacija „od usta do usta“, ili usmena propaganda, predstavlja proces kojim jedan potrošač verbalno prenosi informacije o proizvodima, uslugama i iskustvima drugom potrošaču [10]. Prema podacima koje navode Kotler i Keller [11] utvrđeno je da će jedna osoba svoje pozitivne utiske o nekoj organizaciji, odnosno proizvodu, podeliti sa još najmanje tri osobe, međutim svoje nezadovoljstvo podeliće u proseku sa 11 osoba. Kotler i Keller navode primer 7000 kupaca iz sedam evropskih zemalja, od kojih se ćak 60% izjasnilo das u ih na korišćenje nove robne marke naveli prijatelji ili rodbina objašnjavajući da je lični uticaj natočito značajan u dve situacije: [12].

- Prva se odnosi na proizvode / usluge koji su veoma skupi, na neki način riskantni ili se retko kupuju;

- Druga se odnosi na situacije kada proizvod nagoveštava nešto o statusu ili ukusu korisnika

Zanimljivo je da se ovaj podataka o procentu uticaja rodbine ili prijatelja (60%), gotovo u potpunosti podudara sa rezultatima anketa koje se godinama sprovode u Visoko sportskoj i zdravstvenoj školi, odnosno sa procentom novih studenata koji se upisuju po preporuci studenata, rodbine ili prijatelja [13]. Mora se imati u vidu da se taj krug uticaja povećava kada ljudi komuniciraju putem Interneta. Sa pojavom društvenih mreža (Facebook, Twiteer), svaki korisnik je u mogućnosti da komunicira i razmenjuje mišljenja i iskustva sa velikim brojem drugih korisnika, praktično istog trenutka. 4. ANKETNO ISTRAŽIVANJE O KORIŠĆENJU I ZNAČAJU PROMOTIVNIH AKTIVNOSTI U KOMUNIKACIJI VISOOKOBRAZOVNIH INSTITUCIJA Cilj ovog rada je opis svih elemenata strategije komunikacije visokoobrazovnih institucija. Pored ovog cilj je da utvrdimo faktore koji utiču na donošenje odluka o upisu


390

i izboru univerziteta, kao i načine na koje se mogu prevazići postojeći geponi i primeniti optimalna strategija komunikacije univerziteta. Društveni cilj ovog rada je da rezultati istraživanja pomognu univerzitetima u integrisanju svoje strategije komunikacije prema aktuelnim trendovima savremenog društva. Strategija komunikacije visokoobrazovnih institucija je determinisana misijom i vizijom visokoobrazovnih institucija, kao i njenim aktuelnim položajem u sistem visokog obrazovanja.

- Korišćenje savremenih komunikacionih instrumenata (Inernet komunikacije) doprinosi efikasnoj i efektivnoj komunikacionoj strategiji univerziteta sa ciljnim tržištem.

- Marketing komunikacija univerziteta zahteva veoma specifičan pristup, s obzirom da je odluka o izboru fakulteta veoma važna i vremenski je definisana, a u procesu donošenja odluke učestvuje porodica, prijatelji, škola i mediji, stoga je potrebno da bude kreirana na način da miks marketing komunikacija izvrši uticaj na pomenute ciljne javnosti.

4. 1 Postupak i uzorak istraživanja Istraživanje je obavljeno u jednoj vremenskoj seriji, maja meseca 2017. Godine u Kragujevcu. Populacija istraživanja iz koje je izabran uzorak definisan je kao populacija koja je posetila sajam obrazovanja i populacija koja studira na Visoko tehničkoj školi strukovnih studija u Kragujevcu.

- U prvom delu istraživanja anketu je popunilo 120 posetioca Sajma obrazovanja u Šumadija sajmu u periodu od 05.05 – 07.05.2017 godine.

- U drugom delu istraživanja anketu je popunilo 278 studenata prve, druge i treće godine Visoko Tehničke škole strukovnih studija

Ukupno 380 ispitanika je odgovorilo na anketno pitanje. 4.2 Rezultati istraživanja – posetioci Sajma obrazovanja Istraživanje je urađeno na uzorku od 120 anketnih ispitanika, posetioca Sajma obrazovanja u Kragujevcu. Grafik br.1 Starosna struktura

75%

18%

7%

17-19

20 -25

26 - 30


391

S ciljem da se utvrdi broj učenika koji koristi mogućnosti savremene tehnologije istražili smo starost ispitanika (najviše do 30 godina). Možemo videti da naš uzorak čini pretežno populacija između 17 i 19 godina (75%). Korišćenje Interneta? Prilikom merenja učestalosti korišćenja interneta utvrdili smo da najveći broj ispitanika koristi internet svakodnevno, dok veoma mali procenat jednom ili nekoliko puta nedeljno (ukupno 10%). Niko od ispitanika nije zaokružio odgovor da koristi internet samo jednom mesečno ili nikad. Ovo pokazuje da je Internet postao svakodnevni alat savremenog načina življenja. Grafik br.2 Korišćenje Interneta

96%

4% 0%0%0%Svakodnevno

Nekoliko puta nedeljno

jednom nedeljno

jednom mesečno

Nikada

Grafik br.3 Na kojim društvenim mrežama imate profil?

98

37

61

4 18Facebook

Twitter

Youtube

Linkedln

Drugo

Rezultati istraživanja pokazuju da visokoobrazovne institucije koriste Facebook za plasiranje informacija o radu institucije i studijskim programima. Grafik br.4 Promotivne aktivnosti

41%

6%

50%

3%

Internet

Tv , radio

Poznanici

Roditelji

Rezultati istraživanja pokazuju da je komunikacija „usta do usta“ najbolja promotivna aktivnost, kao i da se studenti obaveštavaju putem Interneta.


392

Grafik br.5 Učestalost praćenja profila Visoke tehničke škole strukovnih studija na Facebook- u?

39%

20%

17%

24% Ne pratim

Bar jednom dnevno

Nekoliko puta nedeljno

jednom mesečno

Visoka tehnička škola strukovnih studija ima svoj profila na Facebook društvenoj mreži. Ovaj rezultat pokazuje da VTŠSS ima interaktivni profil na društvenoj mreži i da ga studenti koriste za dobijanje informacija o svojim studijama. ZAKLJUČAK U Srbiji je aktuelna reforma visokog obrazovanja koja uključuje implementaciju Bolonjske deklaracije sa primenom savremenih tehnologija, a sve u cilju isporuke kvalitetnijeg obrazovanja. Primena marketinga na univerzitetima doprinosi unapređenju nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Osnovne karakteristike integrisanih poslovnih komunikacija su strateške, dvosmerne i ciljaju specifične potrebe. Univerziteti moraju pažljivo i proaktivno raditi kako bi njihova komunikacija sa studentima i ostalim partnerima bila efektivna, efikasna, otvorena, iskrena i prijatna. Razvojem tehnologije, Internet je postao deo svakodnevnog života i predstavlja sredstvo za brzo i efikasnu razmenu informacija, kao i za komunikaciju sa drugim ljudima i institucijama. Rezultati sprovedenog istraživanja potvrđuju da svi koriste Internet kao najčešći oblik međusobne komunikacije. Od društvenih mreža najviše se koristi Facebook mreža koje institucije mogu iskoristiti za pravljenje svojih profila i grupa radi komuniciranja sa studentima i budućim studentima. Takođe rezultati istraživanja potvrđuju da je preporuka bivših studenata komunikacijom „od usta do usta“ itekako najdelotvornija za upis novih studenata. LITERATURA Gajić, J. (2010). Marketing strategija u visokom obrazovanju, Univerzitet

Singidunum, Beograd, str.9 Prilagođeno prema Gajić, J. (2010). Marketing strategija u visokom obrazovanju,

Univerzitet Singidunum, Beograd, str.27 Kotler, P., Keller, K. (2006). Marketing menadžment, Data Status, Beograd, str.6 Jobber, D., Fahy, J. (2006). Osnovi marketinga, Data Status, Beograd, str.18 Pickton, D.& A. Broderick (2001). Integrated Marketing Communications, London:

Prentice Hall Prilagođeno prema Jobber, D., Fahy, J. (2006). Osnovi marketinga, Data Status,

Beograd, str.18


393

Prilagođeno prema Gajić, J. (2010). Marketing strategija u visokom obrazovanju, Univerzitet Singidunum, Beograd, str.158 – 159

Babin, D.J & E. G. Harris (2012) ponašanje potrošača. Beograd: Data Status Kovač – Žnideršić, R., D. Marić, A. Grubor & S. Salai (2008), „Word of Mouth and

Oppinion leadership“, Marketing: Časopis za marketing teoriju i praksu, 39(4):133 Kotler, P. & K.L. Keller (2006) Marketing management , New Jersey: Pearson Education Inc, Prentice Hall

Krstić, A. & S. Lazarević (2013) „Analiza uticaja instrumenata integrisane marketinške komunikacije na proces donošenja odluke budućih studenata o izvoru visokoškolske ustanove“, Sport – nauka i praksa / Sport – Science Practice, 3(2): 25 - 41


394

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

005.6:37.014(082)

371:004(082)

НАЦИОНАЛНА конференција са међународним учешћем Реинжењеринг пословних

процеса у образовању (4 ; 2017 ; Чачак)

Zbornik radova / 4. Nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem

Reinženjering poslovnih procesa u obrazovanju, Čačak, 29. septembar - 01.

октобар 2017. ; [organizator] Fakultet tehničkih nauka Čačak ... [etc.] ;

[glavni i odgovorni urednik Alempije Veljović]. - Čačak : Fakultet

tehničkih nauka, 2017 (Vrnjačka Banja : SaTCIP). - 394 str. : graf.

prikazi, tabele ; 25 cm

Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Kragujevcu. - Na nasl. str.: Pokrovitelj

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo[kog razvoja Republike Srbije. -

Tiraž 150. - Bibliografija uz svaki rad. - Abstracts.

ISBN 978-86-7776-217-9

1. Факултет техничких наука (Чачак)

a) Образовање - Управљање квалитетом - Зборници b) Информациона

технологија - Образовање - Зборници

COBISS.SR-ID 246216460