Statutom Autonomne pokraj ine Vojvodine, Vojvodini su data prava i obaveze u oblast ipol jopr ivrede i ruralnog razvoja i to:

- ureduje pi tanja od pokraj inskog znadaja u oblast i pol jopr ivrede u skladu saUstavom, potvrdenim medunarodnim ugovorima i zakonom koj i odreduje pi tanjaod pokraj inskog znadaja;- donos i , sprovod i inadz i re mere agrarne po l i t i ke imere ru ra lnog razvo ja uskladu sa strategi jom razvoja pol jopr ivrede i ruralnog razvoja Republ ikeSrbi je;- obrazuje poseban budZet, fondove i l i druge obl ike organizovanja iz oblast ipol jopr ivrede;- obrazuje robne rezerve AP Vojvodine;- donosi vodoprivrednu osnovu za AP Vojvodinu u skladu s vodoprivrednomosnovom Repub l ike Srb i je ;- donos i , sprovod i inadz i re redovne ivanredne mere odbrane od spo l jn ih iunut ra5n j ih voda u sk ladu sa usvo jen im p lanov ima AP Vo jvod ine i Repub l ikeSrbi je;- ureduje lovstvo u skladu sa Ustavom, potvrdenim medunarodnim ugovorima izakonom koj i odreduje pi tanja od pokraj inskog znadaja i obezbeduje javniinteres u oblast i lovstva;- ureduje r ibolov u skladu sa Ustavom, potvrdenim medunarodnim ugovorima izakonom koj i odrei fuje pi tanja od pokraj inskog znadaja i obezbeduje javni

interes u oblast i r ibolova;- uprav l ja po l jopr iv redn im zeml j iS tem, Sumsk im zeml j iS tem, 5umama iSumskim proizvodima u svojoj imovini , kao i vodnim resursima i ve5tadkim ipr i rodnim vodotocima na ter i tor i j i AP Vojvodine;- vrSi druge poslove propisane zakonom koj i dine njenu izvornu i l i poverenunad leZnost .

Od usvcj$niw "S'f*fufw pm do dsnss aktuefn* wdss{' r}# sprsyodr suojensdleflnasti. Misfirt?o predfnienro d# ss sprovede sno SSoye flopr$dno f fsfls sfedfr ns{gn:

Petloprivreda lt'ro#s eruwiujmo vife ds doprd*ese lxfeapmsffi eftoncnrsJromtrazvolu l/ojuodfme, sli u niu treba rnr$ffiSfo nri$e ulcgoffr. Pofreson ievojvodanski agrarnf b#d,ieq, a ulaganjw mor*ju f m*tiffirsf{sfff?s lan efekat.

Agorni budiet mora do bude u skladu ss oiekivdnjimo koje druitvo ima od poljoprivrede. IJnajmonju ruku, agrorni budiet APV da bi realizovola svoje nadleinosti mora iznositi minimum 70mild. dinaro. Posebno u uslovima sada5nje globalne ekonomske krize, hrana sve vi5e dobijana znataju, zbog 6ega ulaganje u poljoprivredu predstavlja veoma sigurnu investiciju.Optimalni agrani budZet pre svega zavisi od moguinosti privrede da finansira odredeni nivoefikasnosti u poljoprivredi i od cil jeva ukupne ekonomske polit ike Vlade. U obzir morajubiti uzete socij lane pril ike i polit icke moguinosti, narodito u zemljama u tranzicij i kao Sto jeSrbija, gde ostali sektori nisu u moguinosti da obezbede dovoljna sredstva za finasiranjepoljoprivrede i ruralnog razvoja. Upravo zato cilj, prilikom odredjivanja mera podr5ke, bitrebalo da bude da one budu 5to je moguce ekonomski efikasne, ali i u skladu sa socij lanimpotrebama i polit idkim mogudnostima.

Ovaj program predvida kreiranje prioritetnih mera u segmentu ruralnog razvoja i shodnonjima defini5e i velicinu agarnog budZeta.

Podr5ka poljoprivredi ce biti zasnovana na sledecim principima:

. Povecati konkurentnost kroz investicije u opremu i znanje

. Razdvojit i ekonomske isocijalne mere

Osnovni pravici subvencionisanja ce biti usmereni ka:

. PodrSci ruralnom razvoju i investicijama

. Unaprednju strukture gazdinstava

. lzgradnji trZiSta zemlji5tao lzgradnji institucija podr5ke

Ukliutiti poljoprivrednike il sisferffi soeijalne zo$fiftr

Poljoprivrednici u najveiem delu sludajeva nisu prepoznati kroz socijalni sistem za5tite.Pristup zdravstvenim i socij lanim uslugama na selu je oteZan, jer su one nedostupnijeSto su udaljenije od gradskih centara. Zato, u kriznim godinama, ruralno stanovni5tvo ipoljoprivrednici mogu da sigurnost potraZe i da se oslone samo na tradicionalne resurse- sopstvenom gazdistvu, samopomoci, porodicnoj i uZe-grupnoj solidarnosti. Dodatno,poljoprivrednici u najvecoj meri ne plaiaju obavezno penziono i socij lano osiguranje jerpo njihovoj radunici oni placaju vi5e nego Sto na kraju dobijaju. Upravo zato Vojvodinane moZe problem socijlanog statusa poljoprivrednika konstantno zapostavljati i mora

pronadi odgovore na brojna pitanja: da li je obavezno penzijsko osiguranje poljoprivrednika(i dlanova njihovog domadinstva) uop5te potrebno i ukoliko je potrebno, da li ih ukljucitiu op5te obavezno penzijsko osiguranje; ako ih ukljuce kako osigurati da se osiguranjepladanje tih doprinosa. TroSak nedinjenja reformi u ovom segmentu je vei isuviSe veliki, a biie jo5vedi, za rurlana podrudja i poljoprivrednike koji svojim kapacitetom nisu u stanju da prate reforme.

Program predvida pokretanje snaZne inicijative za ukljucivanje poljoprivrednika usistem socijalne za5tite ravnopravno sa svim gradanima Srbije. Socijalni sistem u Srbijimora poljoprivrednike tretirati ravnopravno kao i sve druge gradane u Srbiji - decapoljoprivrednika moraju dobijati deciji dodatak, Zene na selu treba da imaju nadokanduna porodiljskom odsustvu, a ako se povezuje radni staZ radnicima kojima poslodavci nisuuplaiivali doprinose - isto tako mora se povezati staZ i poljoprivrednicima koji u jednomperiodu nisu bil i u stanju da upla6uju doprinosezaPlO.

Me ra ma $g rG ne politi ke noprvvti prfftri I nii u geog rc,fsku distributijupodrike rursln*m rszvoju

Zajedno so lokalnim ssmoupravoms kreirati mere podrikespecififne zs svsko padruije

Rsvnorwsrnii# distribucija podrike * ,rsmeriti je i ks hiljnoj i kastois rskai p r* i zvod nj i

Vojvodina kado ustanovi ozbiljan agrarni budiet mora napraviti elikasniju raspodelu qgrarnog budieta,jer trenutna nije usmerena ka ostvarivonju osnovnih strateikih ciljeva. Njene osnovne karakteristikesu da je vrlo selektivna, da ima neravnomernu distribuciju (geografsku, sektorsku), visok udeointerventnih ,,ad hock" mera, nedovoljno praienje ostvarenja politike, nerazvijene strukturne merepodrSke igeneralno mali ekonomski i soci jalni efekat.

Odredeno podruijo u Vojvodini su u potpunosti zapostavljano po pitanju investicijd upoljoprivredi. Nastqvkom ovakve prakse, ionsko velike razlike u razvijenosti lokdlnihsomoupravo, biie ioi veee. Neophodno je uvaZavati regionalni pristup u planiranju merai u poljoprivredi i mera ruralnog razvoja ne samo zbog administartivnih zahteva premakojima se Srbija mora uskladiti u regionalnoj politici s EU praksom nego zbog ekonomskeopravdanosti tro5enja subvencija, kao i efekata koje one mogu imati/nemati u pojedinmpodrucjima.

Regionalizacijom i decentralizacijom mogu se znaelno ubrzati procesi oporavkapoljoprivrede Srbije. Poljoprivreda u Vojvodini predstavlja najznadajniju privrednu granu i

zato vojvodjani imaju veci interes da podstaknu razvoj poljoprivrede nego drugi regioni uSrbiji. Na osnovu dlana 29. Statuta AP Vojvodine , Vlada Vojvodine ima pravo da donosi isprovodi mere agrarne politike ali to pravo se ne koristi.

Zabrinjavajude je brzo opadanje udela stoiarske proizvodnje u ukupnoj vrednostiproizvodnje, narodito u godinama kada je Srbija konkurentna sa cenom kukuruza ikada bi trebala da ima konkurentniju proizvodnju stocne hrane. Postoje zemlje kojeimaju manje i l i sl idno ude56e stocarske proizvodnje od Srbije (Grdka, Rumunija,Spanja, ltali ja) ali je po pravilu to odstupanje na radun ostalih visokovrednihproizvonji kao Sto je voce i povrce a ne Zitarica. Medjutim ne postoje zemlje kojebudZet usmeravaju iskljucivo po hektaru dime najviSe profitiraju oni koji imajupuno zemlje i na njoj po pravilu proizvode Zitarice. Struktura proizvodnje se sporomenja i potrebne su godine, pa i decenije da se dese znadajnija pomeranja. Ovapomeranja se ubrzavaju pre svega usled otvaranja trZi5ta, ali i merama agarnepolit ike. Agrarna polit ika poslednjih godina je promovisala proizvodnju Zitarica, kaonisko intenztivnu proizvodnju. Upravo zato ukoliko se Zeli znadajno povecati izvoztonije efikasno raditi tako Sto ce se podrZavati i promovisati proizvodnja Zitarica, negopre proizvodnji investicija koje mogu ostvariti veiu vrednost proizvodnje, pa samimtim i izvoza.

Bespovrotns sredstvs za podr{kw investicijaff'tffi u paljoprivredi, u iznosuod 30% do 5A% wkupne vrednosti investiriie

lnvesticiamw podrd/<s fre&s da dini dve tretine sgr$rrrog budiets APV

Fodru{jo msnis pogfrdn$ E6 poljaprivrednw proizvadnju treWa ds sepodrle sffi ve{im pflocs/?fom Sespovrutnih $redsfovtr #d sfrfine dr*sve

U skfadu sa odredbama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvojuAPV moZe da sprovodi mere za podr5ku ruralnom razvoju a jedna od glavnih meradefinisanih zakonom je podr5ka investicijama.

Potreba za investicijama u poljoprivredi je velika u svim sektorima, duZ celogtrZi5nog lanaca i kod svih grupa proizvodjada. Dodatno poljoprivredi su potrebneogromene investicije da bi mogla da bude konkurentna posle otvaranja trZi5ta iprikl judenja EU. Ovako velike potrebe je nemoguce finasirati samo iz profita (bilo onostvaren u poljoprivredi ili nekom drugom sektoru)

Da bi podstokla poljoprivrednike dd investiroju, no svako 3 dinara sopstvenih sredstovokojo oni uloie, driovo treba do obezbedi 2 do 3 dinara bespovratnih sredstovo iz

crgrdrnog budieta APV. Vojvodina mora unaprediti konkurentnost svoje poljoprivrededa bi bila spremna da se takmici sa konkurencijom u EU. Konkurentost sepostiZe investiranjem u znanje i opremu. Zato se Program za poljoprivreduzasniva na ohrabriranju poljoprivrednika za investiranjem koje ce se cinitiobezbedjivanjem bespovratnih sredstava od 30-50% od ukupne vrednosti investicijepoljoprivrednicima koji su spremni da uloZe svoja sredstva.

Najveci do sredstava bi bio namenjen unapredjenju konkurentnosti, gde bi sepodrZavalo

. Unapredjnju proizvodnje i kvaliteta gde bi povra6aj bi bio automatski za maleinvesticije (plastenici, rol baleri, muzil ice, sistemi za navodnjavanje, traktori,...)

. Unapredjnje plasmana (hladnjace, skladiSta, silosi, kalibratori, pakerice...) ipodrazumevalo bi velike projekte

. Stodarske objekte (farme za osnovno stado ili tov).

Drugi deo bi podrazumevao izgradnju ruralne infrastrukture bila ona poljoprivredna(sistemi za navodnjavanje, poljski putevi, pijace, veletrZnice i sl) i l i socij lana(vodovodi, kanalizacije, elektro mreZe ...)

Principi na kojima bi bile zasnovane investicije bi podrazumevale

. Uvesti podrucja sa manje pogodnim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju (Lessfavourable areas - LFA) u kojima bi se obezbedjivao veii nivo podsticaja

o Akcenat staviti na velike investicije (preradne kapacitete...) koji ce imati posebnupaZnju i smatrati se,,drZavnim projektima"

. ZadrZati mere podr5ke prilikom podizanja novih zasada

. Odabir bi trebalo da bude zasnovan na transparentnim i kvantif ikovanimkriteri jumima

. Po mogucstvu investicionu podrdku vezati za kredite , na nadin da se napravisporazum sa bankama o zalednickim projektima

. Razviti posebne mere podr5ke koje ce imati za direktan cilj unapredjnje strukturegazdinstava i osnovnih resursa (povecanje velicine poseda, unapredjnje kvalitetazemlji5ta, ukrupnjavanje parcela, melioracije...)

. Uspostavljanje podr5ke uvodenju standarda, kako u primarnoj tako i u preradivackojindustriji, koji dovode do ostvarivanja dodane vrednosti ili omogucuju pristup trZistu(Global G.A.P, organik, lPM, Gl, PDO.. . )

. PodrZati projekte izgradnje, popravke i unapredenja ruralne infrastrukture uzobavezan uslov kofinansiranja sa lokalnom zajednicom

ffasf*yffi progrs{yae sc^r$treffi*s*nrssnrfl kredif m *li {/ r}?r}ogrs vedoj merinegps Sfc se fo do sm#s ffmdc

Bdnke sve viie svoje triiite pronaloze medu poljoprivrednicima koji sve ieiee napuitajubarter ardnimane u kojimo se netrdnspdrentno izraiova komato i samim tim imaju sveveiu kre ditn u zod u ie n o st.

Potrebe su isuvi5e velike da bi se odekivalo da se ne mora razviti trZiSte kredita.Upravo zato eliminisanje nedostaka koji treba da povecaju traZnju i ponudu povoljnihkratkorodnih i dugorodnih kredita 6e biti prioritet. Uvesti model subvencionisanjakamatne stope na prihvatljiv nivo koji poljoprivredni sektor moZe da podnese.

Privuti kampunfje iz prehrumbene industrije kaie {e nr,i,wj hr*niamogutiti pristwp sapermffirketimw u EU

Swbvencianisati wwudiefiie stsndarda

Uspastaviti sistem bezbednosti hrsne koji fe nsm amogu(iti dobijanjeizvoznih dozvols zs rnleka, meso, krompir"..

Uktjuditi m#lory praizvodjafu u moderan trii{ni lanwa

Program predvida rad no promeni stavovs poljoprivrednika i jovnosti o prehrambenoj industriji,Umesto dd se ona prikazuje i deluje kao neprijotelj poljoprivredniko i tdkmiii se za veii komddfiksnog koldia, uloiiie se nopori ka razvoju izvozno orjentisone prehrambene industrije.

Ukoliko Vojvodina Zeli da poveda vrednost proizvodnje i izvoz poljoprivrednih proizvodamorace da privude investicije u preradne kapacitete koji ce bit i spremni da ulaZu uorganizovanje trZi5nog lanca cija bi osnova bil i produktivni i konkurentni primarniproizvodjaci. Da bi se to uspelo potrebno je eliminisati barijere za investiranje koje se ticuukupne poslovne klime bez obzira na sektor (prava vlasni5tva, birokratske procedure,poresko okruZenje, garantovanje ista prava za sve, konkurentan obrazovani sistem, pravnasigurnost...) ali i one koji se direktno ticu sektora proizvodnje hrane, kao Sto su stabil izacijacena, otvorenost trZiSta, po5tovanje ugovora male vrednosti, smanjivanje sivog trZiSta,sprovodjnje zakona o bezbednosti hrane isto prema svim ucesnicima, predvidlivost usubvencionisanju. . . ) .

EfikasniSekrefenpat zs poljaprivredu &FV koji fc biti t* sferlin* d* kreira,sprcucdi f f<*spfr*fife e/idcwsr?{,{ ogrorce'* polftdsrs ffiFV

Ssvetadsvns sfa{bo ss ,ffiors suitinskf refornzis*ti

Uloga Pokrajinskog Sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i iumarstvo je da kreira,sprovodi i kontroli6e agrarnu polit iku koja je u nadleZnosti APV. Po$ts je celokupna polit ikado sada bila zasnovana na ad hock merama ocigledno da Sekreterijat za poljoprivredunema kapacitet za sprovodjenje svoje uloge. Zato je nepohono izvr$iti sveobuhvatnureformu Sekreterijata za poljoprivredu, kako njegove organizacione strukture tako i kadrova.

Savetodavna slu2ba koja je podrZavljena 2009 godine ili pak novoformirana ruralna mreZasa niskim kapacitetom i sa velikim nivoom ispolit izovanosti ne mo2e i nece biti u stanju daodgovori prestojecim izazovima. Samo povecanje budZeta, bez celokupne reorganizacijei unapredjnja upravljanja l judskim resursima (koje obuhvata intenzivnu obuku ali i zamenuljudstva koje nije u moguinosti da se prilagodi novim servisima koje savetodavna slu2ba iistraZivanje treba da pru2e) poveiava tro5kove ali ne daje rezultate. S druge strane ovakvotrZi$no okruZenje pogoduje razvoju privatnih servi$a, bilo onih koji ce pruZati savete vezaneza proizvodnju, tr2iste ili pristup finasiranju. Cak 5ta viSe iskustva pokazuju da je vaZnrliuspeh u razvoju privatno zasnovanih servisa nego javnih, narodito u vremenu kada seotvore mogucnosti f inasiranja iz EU. Tr2iSte i spremnost da se plati neka usluga je mnogobolji nadin verifikacije savetodavca nego drZavno licenciranje. U cilju reforme ove sluZbeneophodno je uraditi sledece:

. Privatizovati poljoprivrednu savetodavnu sluZbu. Napraviti jedinstveni registar poljoprivrednih savetodavnih organizacija na teritoriji

APV i definisati jasne kriteri jume za njihov rad i delovanje;r Placanje savetodavnih sluZbi vr5iti na osnovu realizovanih aktivnosti i projekata uz

rigoroznu kontrolu i analizu efekata koji su postignuti;

Ruzdwwjiti funkafi{/ ffnef}rffmbene sig{,rrnosti i intervewiir na triiiltu

Rad Direkcije uiiniti javnim

Zapodeti pripremu af, ff$post*vljanje Agenciie zc ifttervenciie no triiftu po{1,! rnodeluRobne rezerve ovakve kakve jesu nisu u stanju da znaiajno doprinesu stobilizaciji triiita hrdne uVojvodini, a teiko da de to ikada i moii, pa se reienja moroju traiiti kroz druge aktivnosti i mere.Jednostavno one ovakve kakve jesu sa pome5aim ulogama (stabilizacija trZi5ta i cena sjedne i strate5ke rezerve s druge strane), izvrnutom logikom po kojoj fukcioni5u (kada je

cena niska placati proizvodjadima vi5e i l i kada je cena visoka nuditi robu potro5acima poniZim cenama) i uspostavljenim mentalitetom vodenja (usled zaStite ,,drZavnom tajnom"diskreciono je pravo direktora Direkcije za RR moZe da kupuje i prodaje, pozajmljuje i dajei da ga javnost ni5ta ne pita) jesu u stanju da delimicno utidu na trZi5te i jesu u stanju dautidu na bogacenje pojedinaca, ali nisu u stanju da re5avaju trZi5ne probleme. Naprotiv,desto su njihov kreator. Upravo zato treba reformisati ovu instituciju, uvesti transparentnostu rad, regulisati pravila kada i kako se interveniSe, kupuje i zanavlja roba. Ovo zakonskore5enje treba da predstavlja prelaznu fazu i postavku osnove za uspostavljanje CommonMarket Organization koje ce bitijedan od najvecih zadataka pred ulazak u EU.

Mersrna sgwrne palitike rszviiwti Eadr$Ee

Ohrsbrivafi ppflb Wivred nike ds se ud ruf uj w

Zadruge se desto vide kao opcija za jeftiniju nabavku, lakSu i skuplju prodaju ali i izgradnjeskladiSnog prostora. Vojvodina je imala svoj put razvijanja zadrugarstva shodno dru5tvenoekonomskim okolnostima koje su bile kod nas. Tako su zadruge odigrale znadajnu uloguu razvoju poljoprivrede posle Drugog svetskog rata. Tokom devedesetih sitaucija uzadrugarstvu bila samo odraz celog dru5tva i tada smo podeli da razvijamo neke zadrugedo tada nevidjene u svetskoj praksi kao Sto su privatne zadruge ili zadruge u kojimaodluduju zaposleni a ne dlanovi.

Pored Zadruga nepohodno je razviti i udruZenja poljoprivrednika bilo u tipu Komore i l iudruZenja poljoprivrednika i pravljenja mera podrike organizovanju i jacanju strukovnih isektorskih udruZenia.

l{sristiti msksimalno E€J fandave

Obruditi paliapriwrednike xs korifid€nje F#fondov*

Poznato je da je poljoprivrednicima najteZe na putu do ulaska u Evropsku uniju, ali da oni i

najvi5e profitiraju po ulasku u nju. Ova 6inenica je dokazana isto toliko puta ko!iko se i puta

neka zemlja prikljudila EU. Prateci ovu logiku svakoj zemlji je cil j da jojje proces prikljudenja

Sto kraii, jer duZi proces izaziva dodatne tro5kove i nevolje za poljoprivrednike. Ove nevolje

dolaze iz obaveze da u pretpristupnom periodu zemlja otvori svoje granice za proizvode iz

unije i da se prilagodi vrlo zahtevnim standardima ukoliko Zeli da izvozi na trZi5te EU.

Srbija ce u narednom periodu imati moguinost da koristi sredstva EU namenjena ruralnomrazvoju.

Zato je nepohodno uspostaviti strukture u Sekreterijatu poljoprivrede koje ie pomocipaorima kako da do fondova dodju.

ovo razradit i -

ovo razrarJiti

ovo razradit i