UDRUŽENJE ZA SISTEMSKU TERAPIJU I SISTEMSKA REŠENJA SRBIJE

Poredak ljubavi – Porodicni raspored

SEMINARSKI RAD

Student: Ljilja Sreckovic

Mentor: Vlado Ilic

Beograd, januar 2013.

RED PREDAKA

I INTEGRACIJA PREDAKA KOJI NEDOSTAJU

Sadrzaj:

UVOD 2

PRECI KOD NASIH PREDAKA 4

Mesto predaka u verovanjima, obicajima i ritualima u nasem narodu 5

Red predaka u nazivima u srpskom jeziku 5

Ko se jos smatra familijom u nasem narodu 6

Verovanja, obicaji i rituali vezani za pretke i mrtve u nasem narodu 8

Senovitost 8

„Porodicne misterije“ (svadba, rodjenje, smrt) 12

Slave, zimski praznici, nekrsteni dani su vezani za pretke 14

Badnji dan i Bozic 16

Neregularni - necastivi 20

FAMILIJARNO ( PORODICNO) NESVESNO 22

POREDAK LJUBAVI 26

Praktican rad model DINAMICNI PORODICNI PORTRET 31

ZAKLJUCAK 31

LITERATURA 32

Zasto preci kao tema? Ova je tema bazicna. Centar i osnova porodicnog rasporeda je bas postojanje predaka. Prosta cinjenica da svi koji su rodjeni imaju oca i majku, vec kao takva, ako je dublje sagledamo, ukazuje na citavu lepezu predaka, “koji su ziveli i zivot davali dalje”. Poredak ljubavi zasniva se na tome da uzroke nasih danasnjih izbora, odluka, modele ponasanja -- vidimo kod nasih predaka.

Osnovna ideja je bila da pronadjem oblasti u kojima postoji takav pristup, i na taj nacin omogucim da povucemo paralele sa porodicnim rasporedom. Takodje, pokusala sam i da predstavim principe porodicnog rasporeda na jednostavan nacin, onako kako oni i deluju …

Na pocetku sam pomislila da ne postoji nista novo sto bih mogla o toj temi da predstavim. I onda sam krenula u potragu.

Prvo sam pricu o precima potrazila – kod nasih predaka! Nista logicnije od toga. Naime, ja sam rasla u Hrvatskoj, u jednoj savremenoj porodici, gde uopste nije postojalo nista od obicaja, ili bar to nije bilo naglasavano. Jedini obicaj koji je potekao iz naroda bile su tzv “mas^kare”, (koje jos uvek povezujem sa krajnje neobicnom Istarskom pentatonskom muzikom). Kao malom detetu, nije mi bilo jasno zasto neko zeli da se preobuce u nesto ruzno, i da tako, pod maskama i zivotinjskim kozama okolo igra. Kasnije cete videti o cemu se tu radi.

Kasnije sam se doselila u Beograd, i tu sam se srela sa jednim potpuno drugacijim svetom. Puno obicaja, verovanja, slavljenja, tabua- zabrana… Tada o tome nisam mnogo razmisljala, nego sam sve to smatrala praznovericama.

Ja sam po prirodi radoznala osoba, i interesovalo me je zasto ljudi bas veruju u ovo a ne u ono. Do mene su dolazile informacije o poreklu

raznih obicaja,,, i ja sam polako pocela da ulazim u svet nasih predaka. Do ruku mi je dosla knjiga Cajkanovica, naseg poznatog naucnika koji se bavio traganjem za starim verovanjima kod nasih predaka. To je bilo pravo otkrovenje za mene, odjednom sam razumela mnoge stare obicaje, i taj svet je za mene dobio potpuno drugaciji znacaj.

Druga oblast kojom sam se bavila jeste naucna. Tu sam, nakratko zavirila u svet biologa – geneticara, sa blagim osvrtom na matematiku, a zatim i na psiholoski pristup Leopolda Szondija, i njegove Shiksal- analize.

Za kraj ovog seminarskog rada ostavila sam, kao poslasticu, pristup iz pravca Poretka ljubavi, onog pravca koji sam prepoznala kao krunu svih mojih ucenja i izucavanja, jer u njemu, za mene, lezi kljuc za prepoznavanje dinamike zivota. Sa mnogo postovanja, citirala sam Berta Helingera, koji tako jednostavno objasnjava osnovne dinamike Poretka, i mog mentora, Vladu Ilica, koji jasno, precizno i veoma sazeto daje duboke uvide u pokrete Porodicnog rasporeda.

Jos bih volela da sa vama podelim uzbudjenje zbog bogatstva koje sam otkrila, radeci na ovoj temi. Shvatila sam da, kao sto cesto mozemo videti u nasem radu, uopste nije slucajno to sto bas u ovo, zimsko vreme, i bas sada, radim ovaj seminarski rad, sa ovom temom. Danasnji dan je Krstovdan, a dan kada se zavrsava seminar, bice Bogojavljenje, veoma znacajan dan sto se ove teme tice, a u radu cete videti i zasto. Naravno, nije bilo slucajno ni to sto sam bas ja odabrala ovu temu, jer sam sama dobila veliki dar, radeci ovu temu. Nadam se da ce vam ovaj rad svima biti nadahnuce da i sami zaronite jos dublje u svet velikog bogatstva, koji su nam nasi preci ostavili.

Preci kod nasih predaka

Svako ima porodicu. Svako je rodjen od oca i majke, to nam je svima zajednicko. Jednostavnom matematickom progresijom, 16. koleno, koje je u proseku rodjeno pre nas nekih malo vise od 300 godina, i ima ih ukupno 65 536, jos cetiri kolena kasnije, ili pre 400 – tinak godina ima 1 048 576 direktnih predaka…U jednom periodu pokazuje se da je populacija ljudi na planeti bila tolika, da je u odnosu na svaciji broj predaka – kako su to duhovito primetilli, svako svakome krvni rodjak bar dva puta. Vise o tome: http://youtu.be/jyknbCLys_8 , http://youtu.be/71piW8lSxw4 .

Na ovaj nacun, naucnici su dokazali da smo svi Jedno (mada nije to bas ono sto su mislili mistici). Ali, svejedno, ovako ili onako, tolika kolicina predaka i zivotnih informacija je zaista ogroman izvor. Zato mozemo svako traganje poceti i zavrsiti sa porodicnim sistemom. U porodici imamo neiscrpno obilje nacina i modela postojanja.

Animizam i samanizam su prvobitno rasprostranjeni kao religija obozavanja prirode, koja sve pojave u prirodi postuje kao deo bozanskog,, istovremeno primecujuci sva bica, bica prirode isto kao i mrtve pretke. To nije jedna religija, to je skup verovanja u grupama naroda. Na nasem podrucju se ukrstalo mnogo naroda i razmenjivalo na razne nacine svoja verovanja. Na taj nacin ona su se stalno pretakala i dobijala nove oblike. Ovde sam pokusala da nadjem najstarije obrasce narodnog verovanja, u kojima su duboko utkani nasi preci.

Mesto predaka u verovanjima, obicajima i ritualima u nasem narodu

Nazivi predaka

u istocnoj Srbiji do 16 kolena (i njihov broj):

1. Otac - majka 2

2. Deda - baba 4

3. Pradeda = prababa 8

4. C^ukundeda – C^ukunbaba 16

5. Navrdeda ---- navrbaba ( Bela pcela) 32

6. Kurdjel - kurdjela 64

7, Askurdjel - askurdjela 128

8. Kurdjup - kurdjupa 256

9, Kurlebalo - kurlebala 512

10. Sukurdol - sukurdova 1024

11, Sudepac^- surdepac^a 2048

12. Pardjupan - pardjupana 4096

13. Oz^mikura – oz^mikura 8192

14..Kurajber - kurajbera 16384

15,,Sajkatava - sajkatava 32768

16..Beli orao - beli orao (belo pero) 65536

Bele Pcele se zovu cukununukova deca, a za dalje nije poznato,

Iako mi je sporan bio izvor ovih naziva, jer sam ga prvi put srela u romanu kod Milorada Pavica, uzgleda da je autentican. Askurdjel postoji u Vukovom recniku, a ponegde se po Srbiji jos uvek arhaicno koriste pojedinacni nazivi.

Ko se jos smatra familijom u nasem narodu

Za razliku od naroda gde ne postoje ni nazivi, niti se neguju odnosi u porodici, kod nas jos uvek funkcionisu i tradicionalni nazivi, pa time i odnosi koje oni definisu.

Vec sama cinjenica da u tim nazivima postoje pazljivo imenovani odnosi izmedju familija muza i zene, ukazuje na to da se ti odnosi smatraju vaznima, i da je prepoznata vaznost uticaja te dve familije koje postaju rodjaci vencavanjem njihovih pripadnika. Primer: tast, svekar, prijatelj, jetrva, svastika, pasenog, surnjaja, zaova...

Takodje, osim tazbinskih odnosa, imenovani su i odnosi deteta u odnosu na roditelja, prema svojstvu, kao npr: sin –cerka, pastorak, posvojce- usvojenik, poznance (od starijih roditelja), kopile, nahoce (nadjeno dete), posmrce (od umrlog roditelja)...

Koliko je u nasem narodu bitan pojam porodica, govori i to da postoji 50-tak naziva (koji su u upotrebi!) za blisku familiju, od kojih u familiju ulaze svi oni koji su povezani krvnom vezom, vezom stvorenom brakom, ili usvajanjem, a kod nas je specificno postojanje kuma, koji je takodje u svojstvu familije, pa cak i na pocasnom mestu. Kum, videcemo kasnije, stoji na mestu pretka- rodonacelnika porodice.

Verovanja, obicaji i rituali vezani za pretke i mrtve u nasem narodu

Postovanje starijih u porodici je kod nas duboko u tradiciji. To mozemo npr videti u staroj narodnoj prici Usud (zabelezio Vuk Karadjic), gde onaj domacin koji „nije postovao majku i oca, nego im sve ono sto od obeda ostane bacao iza peci“, nikako da nesto stekne i sva mu celjad, i

pored obilja hrane stalno gladna. Kao odgovor od Usuda, on dobija poruku da „svoje roditelje u najlepse ruho odene, postavi na celo stola i da ih najboljom hranom nahrani.“

Ono sto je tako bitno u zivotu, ne prestaje ni umiranjem. Tako, preci, koji su kod nas postovani vec po pitanju hijerarhije, ostaju tako postovani i nakon smrti. Smatra se da se negovanjem dobrog odnosa, punim postovanja, obezbedjuje naklonost predaka i onda kada oni vec odavno nisu medju zivima. Tako preci zauvek ostaju vezani za porodicu, kao simbolicki cuvari ognjista. Predak ima sve osobine zivoga, i vrlo lako moze da se naljuti, ali isto tako i da se odobrovolji, a narocito hranom koja mu se ponudi, zato se na dac’e iznose jela i pica koja je pokojnik voleo. Nas narod stalno ukazuje postovanje precima, i postoji mnogo takvih obicaja i rituala koji su zadrzani od davnina, pod raznim uticajima transformisani, ali jos uvek prepoznatljivi.

Senovitost

Mrtvi su u verovanjima naseg naroda vezani za sledeca mesta: voda (reka, bunar, izvor...), ognjiste, odzak, prag, gumno ili vocnjak, raskrsca puteva, tavan, neznani grob, a zatim i za „senovite“ biljke i zivotinje, pa i putnike namernike ili prosjake, i one koji su tamnoputi: „crni ciganin“, „crni arapin“,... Pojam „senovito“ se tumaci u narodu kao „onaj koji je izgubio ili lako gubi svoju sjen (= dusu)“. Tu se vrlo lako naseljavaju duse umrlih, time i predaka, a narocito u nekrstene dane. Dusa koja moze uci u ono ili onoga sto je senovit moze biti dusa nekog pretka, ali isto tako i dusa nekoga ko je umro neregularno i nije blagonaklon.

-vezanost mrtvih predaka za vodu prepoznaje se u mnogim obicajima, pa se tako u Branicevskom okrugu, kada stigne vest da je neko poginuo u ratu, izlazi na vodu da se oplakuje mrtvi. O Varovu dne, u vodu se baca varica.

-Ognjiste je veoma znacajno za nas narod. Osim vatre, koja se tu palila i simbolizovala ciscenje i transformaciju, ispod ognjista su se prvobitno sahranjivali preci, a kasnije se taj obicaj ocuvao kao mera uzeta koncem ili nokti koji se zakopaju u dovratak ili ispod praga, ponekad i na gumnu ili vocnjaku. Ognjiste, mesto vatre, kao sveti i centralni deo kuce, i porodice, kasnije se premesta na prag, a zatim i ispred kuce, u vocnjak (ranije veoma blizu kucnog praga), ili cak gumno, gde su se radili svi domaci poslovi. Jos i danas uz Drinu postoji obicaj da se pokojnici sahranjuju u sopstvenom dvoristu, tako da je groblje predaka blizu svake kuce. U sokobanjskom kraju prilikom iznosenja iz kuce pokojnika za trenutak spustaju na prag, a pramen kose i nokte stave u prag. Juzni sloveni mrtvoga iznose kroz prozor, a ne na vrata, po starom zapisu (Niederle)-Senovito je drvece koje je vezano za vodu (vrbe), a takodje to je i orah, on se smatra „senovitim“ drvetom, na kome, ponegde se veruje, borave demoni, djavoli ili vestice. U stvari, to su mrtvi i preci iz prethodnog verovanja, prekriveni novim nazivima, kojima se prikriva njihovo pravo znacenje, i koji su zato obojeni odbojnoscu i strahom.

-Preci se ritualno nude hranom i picem, i to su cesto orasi (ponegde su oni zamenjeni novcem), ili drugo voce koje preci vole (jabuka, npr). Takodje im se tradicionalno nudi med, zito, bob ( sada pasulj)...

-Senovite zivotinje su pre svega Vuk, zatim Zmija (cuvarkuca), ptice (nosioci duse, medju njima narocito petao), mis...

-Vuk je direktno vezan za svet mrtvih predaka. Vucari, (Kurjac^e, C^arojci, kako u kom kraju), prvobitno koz^ama ogrnute prerusene povorke o raznim svetkovinama, od svadbi, poklada bozicnih i uskrsnjih, pa i rusalki i bozicnih koleda, su u stvari povorke predaka. Evo jedne pesme koju peva, o Bijelim pokladama, sest muskaraca ogaravljena i prerusena, sa vukovom „bakom“ (prerusenim muskarcem). Zove se: Nek se pamti stari vuk

Domacine, dome moj,

Evo Vuje pred tvoj dom,

Darujte ga dragi moji,

Castite ga, dome moj,...

Jer je Vujo sileni,

Ima kvasac masleni...

Dajte Vuji slanine,

Da ne sadje da planine,

Da jarad ne davi,

Magarad ne davi, (ovde se deca i ne pominju, za svaki slucaj)

Dajte baki gladjenoj,

Pruz’te baki sledjenoj,...

Jere baka, kuc’a nasa,

Drugi vuc^e ne smi bas^a (?)

Cuva Vuju hranitelja. ( tu se vidi da se u stvari misli na pretka)

(Natko Nodilo, Stara vjera, obicaj iz Benkovca)

-Ispod kucnog praga se nalazi (senovita) zmija cuvarkuca, u kojoj se naselio rodonacelnik porodice, i koja je veoma postovana, cuva se i

hrani. Smatra se da, ako se ukaze ukucanima, ona upozorava na neko predstojece zlo.

-Senovit je covek koji je izgubio svoju sjen (= dusa). U takvoga moze uci dusa nekog demona, i time se objasnjava ludilo ili mesecarenje, a takodje i padanje u nesvest (narocito zena, npr u magijskim ritualima). Kada se u obredima garavi lice, takodje se na taj nacin simbolicki docarava predak, prvo sto se to radi zemljom ili ugarkom, a drugo sto ta boja ukazuje na htonski svet. Odatle i crni ljudi (Romi, crni Arapin...) takodje u narodnim umotvorinama oznacavaju nekoga iz donjeg sveta.

-Kod bolesti, bolesnik se prvo „otvara“, tj simbolicki se uvodi u svet mrtvih, i to na pragu ili vodi ili raskrscu ili neznanom grobu, da bi se zatim iz tog sveta izveo. Ako se to radi na reci, pominju se svi mrtvi koji su umrli u poslednjih par godina, i baca im se zrtva u reku. I sam naziv osobe koja leci jasno prikazuje njegovu ulogu : Zrec (od zrtva - prinosenje), i vrac (koji vraca? Dusu?)

U nasem narodu su veoma bitni momenti kada u porodicu ulazi ili iz porodice izlazi novi clan. Rodjenje, svadba, smrt su trenuci kada valja odobrovoljiti pretke da prihvate novo stanje, i obezbediti njihovu naklonost. Cajkanovic ih, zbog toga sto su strogo vezani za porodicu, naziva:

„Porodicne misterije“.

-Mlada koja prvi put ulazi u kucu obilazi bunar ili izvor, mesta gde se nalaze preci.

Uvodjenju mlade u kucu ponegde prethodi svekrvina igra na tavanu, cin kojim se magijski pozivaju preci na gozbu i veselje. Na svadbi postoji i poseban gost - Chaush, obicno mladic koji je prerusen u vucju kozu, nagaravljen, takodje olicenje pretka. Kum, kao zastupnik pretka rodonacelnika, ima znacajnu ulogu u mnogim kultnim radnjama. Kumstvo, gde je kum najpostovaniji clan porodice, iako nije krvni srodnik, takodje ima karakter htonicnog sveta, sveta mrtvih predaka, i smatra se predstavnikom predaka zastitnika. Zato je uloga kuma veoma postovana u nasem narodu i prema njemu se odnosi sa velikim postovanjem.

Prema verovanju u narodu, svi ljudi su prosli kroz „svetu strugu“ (kapiju) koja razdvaja ovaj i onaj svet. O svetom Petru (12.7.), kada se cuje grmljavina, kazu: otvara se sveta struga, „ljudska kapija“, kuda prolaze svi oni koji dolaze na ovaj svet (radjanjem). Na svetog Jovana (20.1., kada se zavrsavaju nekrsteni dani) zatvara se kapija ka svetu mrtvih, kuda prolaze oni koji su umrli. To je „bozja kapija“, i ona stoji nasuprot ljudskoj. Prema tome, oni koji jos nisu rodjeni i oni koji su umrli su po starom verovanju bili na istom mestu.

-Rodjenje deteta je pod pokroviteljstvom predaka. Uloga kuma u ritualima koji se izvode prilikom rodjenja deteta odnose se na uvodjenje novog clana u porodicu., Cajkanovic smatra da verovanje da se dete zacinje u grehu potice od simbolickog dodira sa mrtvim precima, posto dete, dolazi od predaka, U mnogim narodima, kao i kod nas, smatra se da se u novorodjenom detetu radja neki predak. Da su deca u direktnoj vezi sa precima, vidimo, na primeru da kada je umro neko iz njihove kuce, te godine ih daruju samo orasima, hranom namenjenom mrtvima.

-Babine, koje su stari obicaj kod naseg naroda, se obavljaju po rodjenju deteta sedam dana (po Vuku Karadzicu, a ponekad tri, a redje i po 40 dana). Dolaze zene, i donose cast, da se goste, i detetu darove. Nocu dolazi komsiluk i prijatelji, da „cuvaju od babina’, tj sede celu noc kod porodilje i bebe. Moraju da paze da ne zaspu, a nikako treci i sedmi dan, jer ce ih ostali iz s^ale ogaraviti, ili im prisiti neki dronjak i sl. (sto ukazuje na to da su gosti predstavnici predaka). Jedna od prigodnih pesama koja se tada peva je (osim htonicnog boba, primeticete i da se redom pozivaju preci da upoznaju novog clana):

Oj na delu na golemu bob se zeleni

A ko ga je posejao te se zeleni?

(Ocevo ime) ga je posejao te se zeleni.

(majcino ime) ga se nazobala, srce je boli -

Kolalom lalom ko mu otac bese?

Kolalom lalom (ime) mu otac bese.

Kolalom lalom, ko mu deda bese?

Kolalom lalom (ime) mu deda bese

... I tako redom

(Vuk Karadjic, Zivot i obicaji naroda srpskoga)

-Cuvanje mrtvoga, cime se obezbedjuje prelazak duse medju pretke, vezan je za period od 40 dana, i posebno se pazi da neka od senovitih zivotinja (onih u koje se rado nastanjuju duse mrtvih) ne predju preko mrtvog, i narocito da ga ne ostete (mis, kokos, pas). Voda je senovita, pa je obicaj da se, kad neko umre, prosipa sva voda koja se zatekla u kuci (ponekad se to odnosi i na hranu), da se tu dusa ne bi zadrzavala.

Da bi pokojnik dosao do mira, potrebno je ispuniti dve stvari: mora biti propisno sahranjen, i mora mu se redovno doturati hrana. Mrtvacke gozbe, dace, su bile obavezne kod starih. Mrtvom se donosila hrana, posipala se po grobu, ponegde je cak postojao kanal kroz koje je mleko i hrana mogla da dolazi do pokojnika. Kod nas se i danas sipa jedna kasika koljiva (zita) na sam grob, i sva se hrana jede sa groba. Kada se gozba pripremi, mrtvi se izrikom pozivaju na cast. Dace se prave na 40 dana, pola godine i godinu dana, koliko se smatra da duse lutaju izmedju svetovaRanije se ispod ognjista, a kasnije ispod praga, sahranjivao preminuli ukucanin. Ponegde jos zaostao obicaj sahranjivanja nekrstenog deteta u kuci je ostatak tog paganskog obicaja.

Slave, zimski praznici, nekrsteni dani su vezani za pretke

U nasem narodu obicaji vezani za pretke su: Slave, Bozic i Badnji dan , Zadusnice i Poklade. Oni su pomen precima. Tu se gosti smatraju olicenjem predaka (stoje u ulozi), a narocito slucajni putnik ili prosjak.

Slave svetaca, preuzeta su slavljenja bozanstava iz prethodne religije, blisko povezana sa precima, tj skupom predaka. Na to ukazuju sledeci obicaji: u narodu se cesto o njima govori u mnozini: sveci, zive u reci, dovode nepogode, grad npr., i upravljaju vremenskim neprilikama, zatim, ako se neko razboli, kaze se da je „nagraisao, neko mu ugatao, ili mu je svetac naudio“. Svetac u narodu cesto nema hriscanske milosti, vec je svetac nemilostiv, svirep, neretko osvetoljubiv i pun gneva. U zimsko doba postoji period kada se posti, a to je od svetog Jovana (40 dana). Ti su dani vezani za svet mrtvih, a kulminiraju oko zimskog solsticija, koji je u prareligiji svetkovan, a kasnije je preimenovan u Bozic. ( a svi znamo za nesavrsenost kalendara koji nas je odvojio od prirodnog vremena njegovog desavanja). U to vreme postoji mnogo slava, a mnogi obicaji vezani za njihovo proslavljanje ukazuju na njihovu staru ulogu. Cajkanovic smatra da je prethodno vrhovno

bozanstvo, cije je svetkovanje vezano za zimski solsticij, prosto preimenovano, a da su ostali sveci koji se u to vreme proslavljaju, preuzeli atribute tog bozanstva, tako da svi oni imaju jedan isti, a htonicni karakter i vezani su za kult predaka. Cak smatra da je prethodno bozanstvo, ( po njemu to je Dajbog, cesto prikazivan sa dugom belom bradom, kao hrom i da jase na vuku), u stvari u hriscanstvu prikazan kao suprotnost bogu – djavo (pa je on preuzeo hromost, a i ime kojim se on u narodu naziva – Daba je od njegovog skracenog imena). Drugi autori smatraju da je Dajbog u stvari vezan za sunce, i ulogu vrhovnog boga pripisuju Svarogu, Svetovidu ili Perunu,ali danasnji ostaci stare religije nam daju samo fragmente, sa mnogo prostora za nagadjanje.

U vreme kada pocinje da se otvara podzemni svet slavi se Sveti Mrata (- sneg na vrata) (24.11.) (naziv je u direktnoj vezi sa smrti, umiranjem). Povezan je sa vukovima, http://youtu.be/PXdTr0rKD8Q , pandan svetom Savi. Sveti Sava, (27.1.),cesto se prikazuje kao pokrovitelj vukova, naslednik prethodnog bozanstva, ponekad prikazivan i kao cobanin. On je takodje i onaj koji leci, vrac. Sveti Jovan ( 20.1.), takodje zimski svetac, je onaj koji cuva kapiju mrtvih, (svetu strugu) i kojim se zavrsavaju takozvani nekrsteni dani. Prastaro bozanstvo, Vodan, koji vodi duse, vezan je za vodu , manifestovano je kroz svetog Nikolu (19.12.), zastitnika voda. O Svetog Ignjatija (2. Januar) na jugu Srbije zene bacaju iz sita kolace, orahe i voce i vicu „Piju, piju“ – opet precima. I Sveti Mihajlo (21.11.) je jedan od svetaca koji je preuzeo ulogu prethodnog bozanstva vezanog za pretke, kako Cajkanovic smatra, vrhovnog bozanstva. Bogojavljenjem (18.1.) se zavrsava onaj period koji se naziva nekrstenim danima. Tih dana mrtvi su u pokretu, ulaze u nase domove, ucestvuju u gozbama itd. „Kroz ovo polumjesecno vrijeme „necista sila“ najvise mah otimlje, te ce svakome nauditi, koga u nedoba desi van kuce“. ( Milicevica, Zivot Srba). Ritualno pranje ikona o Svetom Jovanu (20.1.) takodje ukazuje na zavrsetak tih dana.. Svaka zimska, vezana za mrtve, slava, ima svoju letnju preslavu, vezanu za zive.

Badnji dan i Bozic

U hriscanstvu Bozic nije stariji od 4. veka, pre toga se slavilo samo Bogojavljenje. Njegov datum, 25. 12. je odabran zato sto je to bio dan rodjenja Mitre (rimske boginje, ciji je kult po mnogim obelezjima bio slican hriscanstvu, pa je na taj nacin nova religija predala zaboravu staru).

I taj Mitrin datum nije slucajno odabran, on je prvobitno bio vezan za zimski solsticij. To je vreme kada je dan najkraci, i kada se, prema starom verovanju, proslavlja novo sunce, nova godina. Tog dana idu koledari (po calendae- rimska Nova godina), momci koji pevaju pesme u cast dolaska mladog boga, na primer ova, gde se obredno trazi da ove godine bude dovoljno mleka:

Da okupam, koledo,

Mladog boga, koledo,

I bozica, koledo.

I sam naziv koledo, iako naziv potice iz rimskog jezika, preuzet je tako da na nasem jeziku ukazuje na kolo, tj ponavljanje ciklusa.

Kada se obracaju domacinu, koledari pevaju:

Domacine gospodine, koledo, Zastasmo te za trpezom, koledo

Na trpezi zlatna casa, koledo, Zlatna casa i pogaca, koledo

Okroj nama kraj ibrisim, koledo, Da sibamo vrane konje, koledo

Nam su puti nadaleko, koledo, Daljni puti kaloviti.- koledo

Mi dodjosmo, glas donesmo, koledo, Trmke ti se izrojile, koledo

Sve rojaci ka’ oblaci, koledo, Krave ti se istelile, koledo

Sve volovi vitorozi, koledo, Mi dodjosmo, glas donesmo, koledo

Ovcice se izjagnjile, koledo, Sve ovcice kalusice. koledo

Vuk Karadjic, Zivot i obicaji naroda srpskoga, koledarske pesme o Bozicu.

Jos jedna koledarska pesma otpevana: http://youtu.be/Uaj64pGli3g

Veselin Cajkanovic, u tekstu „O badnjem danu i Bozicu“ govori o prirodi Bozica: „Slava je, u stvari, pomen predaka i nista vise. Ceo obred o slavi vrlo je prost i svodi se na „ustajanje u slavu“, na spominjanje umrlih predaka, i zrtvu (u hlebu ili koljivu i vinu) koja se tim precima prinosi. Naprotiv, Bozic je praznik jako komplikovan. On je morao takav izgledati jos u prethriscanskom vremenu, jer su tada jos, kao sto cemo videti, vezivane za njega nekolike religijske ideje. Svemu tome dodala je hriscanska crkva svoja objasnjenja i simvole. Danasnji Bozic sastoji se, prema tome, iz elemenata hriscanskih, koji su malobrojni i sekundarni, i iz starinskih, paganskih elemenata, koji su mnogobrojni i bitni. Od interesa je znati koji su to starinski elementi, i kakav je karakter imao starinski srpski praznik koji je docnije zamenjen, i potisnut, hriscanskim Bozicem.’

Opis Bozica po Vuku Karadjicu:

Uoči Božića, pošto se badnjaci unesu u kuću i nalože na vatru, uzme domaćica slame i kvočući (a za njom deca pijučući) prostre po sobi, ili po kući, ako nema sobe. Po tom uzmu nekolika oraha i bace po slami. Poslije večere pjevaju i vesele se. Kad ujutru ustanu, najprije otide jedno te donese vode, ali ponese žita te pospe vodu (kao polazi je) kad k njoj dođe. Tom vodom umijesi česnicu i nalije ručak, te pristave. Ali prije nego sjednu za ručak, izbace po nekoliko puške (tako ujutro rano kad ustanu), pa se onda skupe svi oko sofre te se mole Bogu (držeći svako po jednu voštanu svijeću u rukama) i mirbozaju se, tj. Izljube se svi redom govoreći : Mir božji! Ristos se rodi, vaistinu se rodi, poklanjamo se Ristu i Ristovom rožanstvu. Potom domaćin pokupi sve one svijeće u jednu rukovet i usadi u žito, koje stoji na sofri u kakvoj karlici, ili u čanku (svakojako žito pomešano zajedno, u tom žitu stoje i kolači kojekaki), te onda malo pogore, pa ih ugase onim žitom. Ono žito posle daju žene kokošima da nose jaja. Kad počnu ručati, neki najpre okuse sira, neki pečenice, a neki (kao po Srijemu i po Bačkoj ) prije svega srču varenike, ali

rakije mnogi ne piju prvi dan zbog vrućice. Oko pola ručka ustanu u slavu i lome kolač kakogod i o krsnom imenu, samo što nema koljiva. Na Božić se obično ruča s vreće (prostre se prazna vreća mjesto čaršava, ili po čaršavu), i sofra se ne diže (niti se kuća čisti) za tri dana. Prvi dan Božića niko nikom ne ide u kuću osim položajnika.'O Bozicu se opiti i pobljuvati nije nikakove sramote.( “Ako sam se opila, Bozic mi je dosao”).Od slame sa kojom se o Badnji dan kvoce i pijuce, ostavi domacica po nesto,pa kad nasadjuje kokosi, pod svaku metne po malo. Ono uze o kome se slama donese, ne razdrijesi se, nego se samo raspusti, pa se na Bozic u jutru po njemu baci zita, te kokosi zoblju,, te domacica rekne: “kako mi u skupu zobale, tako mi u skupu i nosile. Na nekijem mjestima sjac^u na Bozic,, t.j. domacin rano u jutru vice: “ Boze i Bozicu, nasemu i nasoj (po imenu svijem kucanima! redom)“ (sjakne se tako sto se nazdravi: Sjaj Boze i Bozicu i nasem tom i tom) Od Bozitnje slame gdekoji nose na njive da bi bolje rodile. Gdekoji rogom od bozinjega peciva udaraju vocku nerotkinju po zilama, govoreci: „Ja tebe rogom, ti mene rodom!“.Gdekoji opet uzmu sekiru na Bozic, pa zamahnu kao da posijeku vocku nerotkinju, a drugi mu ko rece: „Ne sijeci, rodice!“i kad se to uradi triputa zasopce, kazu da ce vocka roditi. Pepelom s c^esnice posipaju svilene bube, da ih bude dosta ko i prasaka u pepelu. Gdekoji ugljenom od badnjaka mazu gubave smokve…

Badnji dan

Kada se postavlja sofra precima „na vreci“, na slami na podu, hrana su: orasi, pasulj (bob), med, koji imaju htonski karakter, a ponegde i riba, zatim, pogaca ili koljivo. Jede se posna hrana, i post se ponavlja kod svih obicaja vezanih za pretke, kao sto su Zadusnice, pred slavu i Mratinacki post (24. Novembar). Nejedenje mesa o postu prema Cajkanovicu, najverovatnije dolazi od verovanja da za vreme tih dana, koji su vezani za pretke i mrtve, dusa umrlog moze da se nalazi i u zivotinji. Tako je za vreme dana kada su duse u pokretu, sve dok ih ne pozovu na trpezu, zabranjeno jedenje zivotinja.

Obicaj koji je siroko rasprostranjen u celoj Srbiji jeste da se orasi prilikom postavljanja badnjedanske trpeze pobacaju na 4 strane sveta, u coskove (gde se skupljaju duse), da se ti orasi ne diraju do kraja bozicnih praznika, da se hrana koja je postavljena na zemlji, blize podzemnom svetu, ne pojede do kraja, niti se ostaci koji padnu na pod ne metu niti sklanjaju, Takodje, zito ili koljivo, koje je obavezna ponuda mrtvima,

sadrzi orahe, i, u prvobitnoj postavci, med, koji je takodje zrtvena ponuda, hrana precima. .

.

Polozenik i pecenica su tipicno srpski obicaji, i ne javljaju se ni u jednom drugom narodu. Zrtva koja se prinosi na Bozic, kao zaklan petao koji visi iznad ognjista dok sam ne otpadne, ili o verige okacena dlaka od sve stoke, je stari magijski obicaj zrtve ponudjene precima. Slicnu ulogu danas ima pecenje, koje je obavezno za bozicnu trpezu, a zivotinja koja ce se zaklati o Tucin dan (5.1.) se bira ranije i ima poseban naziv „bozicnjar“. Ponegde se ta pecenica jos pre jela ritualno „ubija“ glavicom soli. Polozenik, takodje predstavnik predaka, koji dolazi prvog dana Bozica, dzara badnjakom po ognjistu, govoreci:

Koliko varnica, toliko parica,

Koliko varnica, toliko ovcica,

Koliko varnica, toliko srecice,

Koliko varnica, toliko decice.

Preci nude obilje, zdravlje i postoji mnogo basmi kojima se to trazi u zamenu za hranu i zrtve. Sa istim ciljem se sprema i „vecera za vuka“ ( opet predstavnika predaka) koja se iznosi ispred kuce i nudi o bozicnoj veceri.

Nas narod je bio svestan preplitanja sveta zivih i onih koji vise nisu zivi, medju njima i svojih predaka. Osim predaka, koji su zastitnici ognjista, postoje i duse onih koji nisu naklonjeni ljudima, onih koji se nece pocastiti na gozbama (nece primiti zrtvu) - necastivi, Postoje razliciti obicaji i rituali koji su suprotnog dejstva, a izvode se cak paralelno, u isto vreme, jedni sluze za privlacenje dusa, a drugi za njihovo teranje. To je nastalo, smatra Cajkanovic, zbog preklapanja religija i mesanja obicaja, takodje i zaborava osnove verovanja. Takav, zbunjujuci odnos postoji i prema ovim dusama, kojih se nas narod plasi.

Neregularni - necastivi

Narod je razlikovao mrtve prema tome da li su regularno sahranjeni ili su umrli pod sumnjivim okolnostima ili nisu dostojanstveno ispraceni. Zato imamo pretke koji su cuvari ognjista, od kojih dobijamo snagu, koji se klicu kada je pitanje zivota i smrti, kao npr kad se krece u boj, illi kada je tek umro neko iz porodice, i postoji mnostvo onih koji su neregularni, tj zaboravljeni, nepostovani, odbaceni. Oni u narodu izazivaju strah, i smatra se da cak i samo pominjanje njihovog imena izaziva njihovo pojavljivanje. Zato se cesto nazivaju zamenskim imenima, pridevima koji ih donekle opisuju.

Da bi se odobrovoljile duse koje nisu postovane, obicno im se prinose pokloni u vidu hrane. Ponekad je to meso, kao zrtva, a ponekad obredna biljna hrana posvecena htonskim bicima (orasi, pasulj, med…). Ponekad je dovoljno samo ih imenovati kao kada zele da sprece grad. Posto nas narod veruje da oblake sa gradom predvode oni koji su se udavili ili obesili, u slucaju grada pozivaju se davljenici glasno.

Navescu verovanja o nastanku nekih od bica koja su necastiva:

Takva bica su Vukodlak, Cuma, Milosnice, Drekavac, Vampir, Rusalke, Navi (na srpskom nekrstenci ili nevidimcici)...

Drekavac je dlakavo malo mitsko bice, nastalo od duse koja ne moze da nadje mir. Oglasava se mesavinom decjeg placa i vucjeg zavijanja. Cesto se spominju kao duse ubijene kopiladi. One prave stetu, gone onoga koga uhvate nocu na pustim mestima, plase se mraka, ali ne mogu se unistiti osim ako nadju mir.

Vampir ( ponegde i Upir) je dusa koja je zarobljena izmedju sveta mrtvih i zivih. Smatra se da se dobri ljudi lakse rastaju od duse, dok su oni koji su zla cinili duze vezani za ovaj svet. Takva dusa ne moze u svet mrtvih, a nema ni zivo telo. Zato je njegovo telo takvo da samo ima kozu, a unutra naduveno od krvi koju ispija ljudima. Ponekad moze uci i u zivog coveka, a takodje i u totemsku zivotinju nasih krajeva, vuka, pa nastaje vukodlak. Ponekad, kazu, da on „i od cestitoga coveka moze nastati“, i to se objasnjava veoma simbolicki, ako preko tela pokojnika koje preleti ptica (u pticama se kod Slovena cesto krije dusa), ili je zivotinja presla preko groba. Kao uzrok nastajanja pominje se i dusa umrlog koja nije spaljena,. Osim opste poznatog glogovog koca ili trna (glog koji je veoma postovan kao lekovit i kod nasih naroda ), takodje njegovu zedj umanjuju tako sto mu stavljaju vino u usta. (pocaste ga)

Nekrstenci ili nevidimcici- osim njihovog naziva, nisam saznala nista drugo, ali mi je vec sam naziv dovoljno recit da ukaze na njihovo nastajanje.

Ovo su lutajuce duse koje se ne gledaju, odbacene su, i postoji neka trauma koja ih razdvaja od zivih, ali i od mrtvih, „iza Svete struge“. Posto u nasem narodu vlada veliki strah cak i od spominjanja, nisam nasla ni na mnogo zapisa, ali, sudeci da je takva situacija, ni ovo nije malo da shvatimo da se tu radi o onima koji nisu vidjeni iz ovog ili onog razloga, koje narod ponekad prepoznaje.

FAMILIJARNO ( PORODICNO) NESVESNO

Nesvesno govori tri jezika: jezik simbola (kolektivno nesvesni); jezik izbora (familijarno nesvesni); i jezik simptoma (individualno nesvesni).

Leopold Szondi

Oblast porodicnog nesvesnog, kojom se bavi Shicksal- analiza je sasvim slucajno otkrivena.

Primer: Naime, Szondi je radio sa pacijentkinjom koja se zalila na glavobolje, nesanicu i strah od drustva. Prethodno se pre par godina lecila od prisilnih misli da mora da skoci u bunar, istovremeno, pojavio se poremecaj da nije mogla da zapise odredjena slova, ruka joj se zaustavljala kod slova K. Tada je uspesno izlecena, medjutim, ponovo su joj se pojavile prisilne misli, ali ovaj put o trovanju. Stalno je imala strah da je otrovala dete posto mu je dala hranu, a takodje je imala i misao da mora da truje ljude oko sebe. Bila je svesna toga da su te ideje nerealne, ali nije mogla da ih se oslobodi. Kada je, ocajna, pitala doktora: „Da li ste ikada sreli i jednog coveka koji je bio mucen od takvih ideja?“, doktor je odgovorio da ima pacijentkinju, jednu stariju damu, sa identicnim simptomima, koja cak istim recima prikazuje svoje stanje. Njen suprug, koji je do tada mirno sedeo, odreagovao je: „Ja poznajem taj vas slucaj, ta dama je – moja majka!“

Szondi je ocigledno bio predisponiran da otkrije zakonitosti porodicnog nesvesnog, jer taj slucaj nije pripisao slucajnosti, nego ga je zainteresovalo zasto se bas taj covek zaljubio u bas tu zenu. Posvetio se istrazivanju genealoskih stabala vise od 500 slucajeva, i potvrdio svoju genotropsku hipotezu o uticaju latentnih recesivnih (pritajenih,

slabijih) gena, koji, kada su potisnuti, ne ostaju pasivni, nego, naprotiv, postaju veoma aktivni.

Szondi (tvorac shicksal- analize = analiza sudbine), je uspeo, na egzaktan nacin, analizom velikog broja genealoskih stabala, da dokaze (1937. god) da se izmedju individualnog nesvesnog, koga sacinjavaju individualno potisnuti nesvesni sadrzaji (kojim se bavi Frojdova psihoanaliza) i kolektivnog nesvesnog, koga sacinjavaju arhetipovi (Jungova arhe-analiza), nalazi dotad potpuno nepoznata oblast nesvesnog, koju Szondi naziva familijarno nesvesno, a ciji su sadrzaj latentni recesivni geni (pritajeni, „slabiji“ geni). Shiksal - analiza se obavlja putem analize familijarno nesvesnog, odnosno analizom predaka koji u nama i dalje zive u formi neispoljenih latentnih recesivnih gena i na taj nacin upravljaju nasom sudbinom.

Szondi razlikuje 5 vrsta sudbine prema oblasti uticaja u zivotu i naziva ih:

- Izbor ljubavnog partnera (libido-tropizam)

- Izbor prijatelja i ideala (socio-tropizam)

- Izbor profesije (opero-tropizam)

- Izbor vrste bolesti (morbotropizam)

- Izbor vrste smrti ( tanato-tropizam)

Sudbinu definise kao sumu svih donesenih, tj, nasledjenih egzistencijalnih mogucnosti, koje individua, pod povoljnim okolnostima, moze slobodno da bira.

Po njemu, mozemo razlikovati dve vrste sudbina:

- Prisilnu, onu koja upravlja nasom sudbinom jer je odredjena sadrzajima mogucnosti nasih predaka

- Slobodnu, izabranu sudbinu, koja predstavlja deo sudbine odabran od naseg individualnog ega, i pokusava da se oslobodi uticaja porodicnog nesvesnog.

Genotipske mogucnosti su odavno prepoznate u medicini, i cine skup svih nasledjenih osobina. Osim ociglednih, dominantnih nasledjenih osobina, pojaljuju se i potisnute osobine, koje se kod osoba ispoljavaju onda kada se ukrste dva ista recesivna (slabija) gena. Osoba sa takvom genetskom stukturom mora da ispolji patogenu recesivnu osobinu nasledjenu sa obe roditeljske strane. Szondi prepoznaje, osim krvnih rodjaka, znaci nastali rodjenjem u istoj porodici, jos i tzv. „genske rodjake“. To su osobe koji imaju tendenciju da se biraju medjusobno (da bi ispoljili taj gen koji je potisnut), iako nisu niukakvom srodstvu.

Szondi u svojim istrazivanja definise novi pojam, genotropizam, kao ispoljavanje patogenog recesivnog gena u nekoj drugoj oblasti zivota, tako da npr, recesivan gen gluve osobe (morbotropizam) moze kod potomka izazvati bavljenje osobama sa tim nedostatkom (opero tropizam), ili odabir bracnog partnera koji je gluv (libidotropizam), npr.

Osim genotipskih i genotropskih mogucnosti, on razlikuje i heterozis, koji predstavlja postojanje recesivnog gena koji je kod pretka ispoljen kao patogen, a u ovom slucaju daje poseban talenat za istu oblast, tj nadgradi se u poseban talenat (npr mentalna bolest –> lekar u istoj oblasti).

Sustinu shicksal analize predstavlja pojam agiranje, koji predstavlja klijentovo prisilno ponavljanje jednog ranijeg nacina ponasanja sve dok ne vidi, tj postane svestan uzroka. (to nije svesno secanje).

Metod kojim se sluzi porodicna terapija – shiksal analiza, da klijenta vrati na uzrok, jeste metoda slobodnih asocijacija, a unutar nje i analiza snova (koju kod nas izvanredno radi dr Nastovic, ucenik Leopolda Szondija). Ova analiza pocinje analiziranjem individualnog nesvesnog, da bi se zatim preslo na analizu porodicnog nesvesnog, tj otkrivanje predaka koji se ispoljavaju u odredjenom ponasanju, i, konacno, analiza Ega, ciji je zadatak da to osvesti i stavi u funkciju.

Kada je prva metoda neefikasna, pribegava se shok terapiji, asocijacijama, koja suocava klijenta sa odredjenim ponasanjem, agiranjem.

POREDAK LJUBAVI

-Neki seminarista nikako nije mogao da shvati ideju svemoci Bozje,

“Pa navedi mi primer necega sto ne bi mogao da uradi Gospod- kaze episkop – ispitivac,”

“Nista lakse, vase preosvestenstvo, Cak ni Gospod ne moze dvojkom da tuce keca!”-

Ova anegdota koju je zabelezio Uspenski govori na veoma jednostavan nacin o sustini poretka: pravila su sustina igre. Postoje zakonitosti koje ustrojavaju svet, i koje se ne mogu menjati. Energetski tokovi idu u odredjenom poretku, i svako premestanje narusava i blokira tok.

Ta bismo pravila mogli da svedemo na 4 osnovna pravila:

-hijerarhija

-pravo na pripadanje

-postovanje

-poravnanje

- Hijerarhija, Sve sto je prvo postojalo, to je starije.

Prema tom poretku, nasi preci, koji su postojali pre nas, imaju svoje tacno odredjeno mesto u sistemu. Od njih energija tece ka nama. (ili,

pravilo, izreceno jezikom kvantne fizike: Informacija, ili kvantna holografska slika, se projektuje na nize kvantne zone. Profesor Dejan Rakovic, Holografska projekcija, predavanje). To je zakonitost. Tamo gde se zaustavi taj poredak, nema protoka. Samo primajuci zivot u celini od njih, mi se ucimo davanju. Sve sto nismo mogli da primimo od predaka ne stoji u toku., Hijerarhija podrazumeva da sve sto je starije, ima prvenstvo. Prema tome, roditelj ima prvenstvo, a pre toga njegovi roditelji, i tako redom…

Takodje, u tom poretku prvo stoji muskarac, na desnom mestu, jer je on taj koji vodi racuna o osnovama, a na levom, drugom mestu nalazi se zena, koja vodi racuna o ciljevima porodice. Oni su u porodici ravnopravni, ali su njihove uloge u porodici na taj nacin optimalno rasporedjene.

“Optimalan je onaj poredak u kojem clanovi porodice trose najmanju potrebnu kolicinu energije da bi porodica funkcionisala kao celina, a oni kao pojedinci se razvijali. Optimalan poredak je onaj u kome otac ima funkciju spoljnog zastitnika porodice, onoga koji porodicu zbrinjava fizicki i materijalno, naravno i emocionalno, a zena, odnosno majka, ima funkciju prehranjivanja porodice u fizickom i emotivnom smislu.” (Vlado Ilic, Kultura konflikta).

Tako je i sa bracom i sestrama, iako pripadaju istom nivou, oni koji su prvi zaceti, su na prvom (“desnijem”) mestu, pa slede svi redom (ulevo).

- Svi koji su ikada dobili pravo na pripadnost, zauvek ga zadrzavaju, i niko nema pravo da im to pravo ukine.

„Sve sto je ikada steklo pravo na pripadanje porodici, zauvek ima to pravo, i niko mu ga ne moze uskratiti. „Pogotovo niko iz porodicnog

sistema. Kako se stice pravo na pripadnost? Na primer: seksualnim cinom, zacecem, radjanjem, ubistvom, nasledjem, itd... Najveci strah pojedinca je onaj od gubitka pripadnosti, i najcesce ukazuje na duboku upletenost.“ (Vlado Ilic, Kultura konflikta)

Ono sto nam daje za pravo da pomislimo da je neciji stav vredniji od necijeg drugoga, na kraju i neciji zivot vredniji od necijeg drugog zivota, jeste nasa ideja da je nesto vredno, a nesto nije. Ono sto se ovde desava Bert Helinger veoma jednostavno objasnjava (Nove konstalacije, Kretanje Velike Duse – Granice ljubavi):

“Naša ljubav je ograničena našim osećajima krivice i nevinosti. Svako ko se oseća nevinim, nekoga isključuje. Pošto se tako oseća bolje, on nekoga isključuje. Kada smo nevini, imamo dobru savest. Znači, našu ljubav ograničava naša dobra savest. Celom zapadnom civilizacijom je vladala savest dok se ja nisam pojavio. Naime, spoznao sam da je savest uzrok velikih konflikata. Svi veliki konflikti vodjeni su dobrom savesti. To ide cak dotle da neko opisuje svoju savest kao boziji glas koji se obraca njegovoj dusi i koji obavezno mora da prati. Šta znači, pratiti

svoju savest? Vrlo često to znači boriti se sa drugima. Ko prati svoju savest, ima jednu predstavu o Bogu, u cije ime se bori sa dobrom savesti protivnika, koji imaju nekog drugog Boga. To sam objasnio malo grubo, ali, u sustini se to u ovom slucaju desava.

Mogli smo da vidimo u Novim porodicnim konstalacijama, da postoji jedno kretanje Velike Duse koja spaja ono sto je bilo razdvojeno, tako da se razlike izmedju dobrog i loseg gube.

Ovde se pojavljuje veca ljubav, koja sve odobrava, onakvo kakvo jeste, u skladu sa onim snagama, koje zaista vladaju svetom. Ova velika ljubav je jedna cista ljubav bez ega, jer sve podjednako obuhvata, ukljucujuci i nas same.”

Kada smo vodjeni dobrom savesti, time iskljucujemo nekoga na nacin da remetimo princip prava ne pripadnost, a u krajnjem slucaju, i samo pravo na zivot.

“Svako ko se bolje oseca odbija nekog drugog… Savest je kljuc za smrt”

(Bert Helinger, Meditacije)

- Pravo na zivot. Sve sto postoji i treba da postoji.

Postovanje prava na zivot radja postovanje svakog njegovog nosioca, Svaciji zivot je podjednako vredan. To pravo nije u ljudskim rukama. Ne daje ga covek, i nema pravo ni da ga oduzima. Pravo na postojanje je osnovno zivotno pravilo, aksiom , bez postovanja tog pravila, ne bi bilo ni naseg nivoa postojanja. Oduzimanje prava na zivot je veliki poremecaj u protoku. (svaka vrsta ubistva). Cinom ubistva ubica gubi mesto u svom porodicnom sistemu, ali to nikako ne znaci da neko iz porodice sme da mu oduzima pravo na pripadanje. Uskracivanjem prava na zivot ubica staje na mesto ubijenog, pa time i pripada porodici zrtve. Na taj nacin sistem obezbedjuje „poravnanje“.

- Poravnanje.

Davanje i primanje na istom nivou tezi da se ujednaci.

Sistemsko prinudno ponavljanje - upletenost

Sistem ima potrebu za ravnotezom, poravnanjem. Kada se deo sistema dovede u neravnotezu npr. odbacivanjem jednog njegovog clana, porodicni sistem uzima sledeceg, koji stane u ulogu odbacenoga. Na taj nacin sistem sebi omogucuje dalji opstanak, ali je taj sistem zatvoren u sistemsko prinudno ponavljanje. Takvu zamenu nazivamo upletenost.

Ono sto je lekovito za taj sistem, jeste da se pogleda u onoga ko je odbacen, uzrok takvog ponavljanja. To uvek znaci da se vracamo na uzrok poremecaja poretka ljubavi, znaci, poravnanje ne trazimo na nasem nivou, (od partnera, npr), nego u svojim korenima, tamo gde je uzrok i nastao.

Davanje i primanje na nivou roditelja i deteta ide prema principu hijerarhije, znaci, roditelj uvek daje detetu. Dete, kada hoce da taj proces prenese dalje, moze to da ucini samo tako, sto ce ono da postane roditelj, koji daje svom detetu. Roditelj daje, dete prima. To znaci da obrnuti proces, vracanje ljubavi roditelju tako sto dete pokusava da vrati ljubav davanjem roditelju, remeti sistem, i obicno je znak da je tu u pitanju upletenost. Naravno, izuzeci i ovde postoje (ako je roditelj postao nemocan, pa zavisi od tudje nege, npr)

Pojam ravnoteze davanja i primanja je veoma bitan u partnerskim odnosima. Odnos partnera je hijerarhijski ravnopravan, partneri su na istom nivou. Ako u vezi ne dolazi do poravnanja izmedju davanja i primanja, ta veza ne moze da se odrzi. Da bi se to omogucilo, potrebno je prvo primiti s postovanjem ljubav od svojih roditelja. Prvenstveno od majke, koja nas je donela na svet. Kada sve sto smo dobili od majke primamo bezrezervno, onako kako dete prima majcino mleko, bez ikakve zamerke, onda smo spremni za jedan kvalitetan odnos medjusobne razmene, koji se desava u partnerstvu.

Kao sto Bert Helinger navodi u svojoj meditaciji: “Nijedan čovek nije stvoren neposredno od Boga, svaki je stvoren samo preko svoje majke i svog oca. Ta stvaralačka snaga se pokazuje veoma konkretno. Nema potrebe da je tražimo na drugom mestu. Ona je neposredno ispred nas. Ova snaga nas je dočekala u majčinom naručju.”

(Nove porodicne konstalacije- Kretanje velike duse, meditacija Nasa majka)

Praktican rad

model : DINAMICNI PORODICNI PORTRET

optimalan raspored – raspored sa traumama – resenja

ZAKLJUCAK

Videli smo u ovom radu koliko je bitno sagledati i sa postovanjem pogledati sve one pretke koji su stajali pre nas, koji su zivot uzimali od svojih roditelja, i davali ga dalje. Bogatstvo koje nosimo u sebi dolazi odatle, od svih tih modela zabelezenih u nasim genima, ili vec negde tu, u nama. Ne moramo da pogledamo ni na jednu drugu stranu, nego samo na na nase predacko stablo. Tu se nalazi svi odgovori i sva resenja.

Mogucnost je coveka da se stavi u optimalan protok. Ali je Slobodan Izbor kljuc, koji, uz pomoc ove vrste rada i uvida o Poretku koji omogucuje ljubav, obezbedjuje nacin na koji mozemo to i ostvariti. Kada izadjemo iz okvira ponasanja uslovljenog nesvesnim, ulazimo u polje slobodne volje i izbora.

Kroz integraciju svega onog sto pripada porodicnom sistemu, otvaramo se za jednu novu vrstu ljubavi, ljubav bez osudjivanja, prosudjivanja…

samo i jednostavno ljubav, otvorenu za svu razlicitost i bogatstvo postojanja.

Ljilja Sreckovic

U Beogradu, januar 2013.

LITERATURA:

(redom kojim su navodjeni)

Veselin Cajkanovic: Mit i religija u Srba

Vuk Karadzic: Zivot i obicaji naroda srpskoga http://scr.digital.nb.rs/document/S-II-0477

Natko Nodilo: Stara vjera Srba i Hrvata

Pravoslavni crkveni kalendar

Ivan Nastovic: Psihologija snova i njihovo tumacenje

Vlado Ilic: Kultura konflikta

Bert Helinger: Nove porodicne konstalacije – kretanje Velike Duse

Bert Helinger: Meditacije