U REPUBLICI SRBIJI U KONTEKSTU EVROPSKOJ …Evropskoj uniji i Evropskoj zajednici, ne zamenjujući ih. Ugovor je stupio na snagu 1. decembra 2009., nakon procesa ratifikacije u svim

U REPUBLICI SRBIJI

U KONTEKSTU EVROPSKOJ UNIJI

| 2 |

EVROPSKOJ UNIJI: e odluka

Septembar 2013. © Copyright Nacionalni Demokratski Institut-Program u Srbiji ISBN:

autor : Milka Damjanovic za NDI

lektorisala : Jelena Avramovic

dizajn : StudiON

250 komada

© Nacionalni demokprava.

svrhe uz isticanje NDI kao izvora materijala i ako se primerak svakog prevoda posalje NDI-u.

preko pripadaju autoru(-im ili SAD.

| 3 |

Predgovor

Nacionalni demokratski Institut (NDI) je neprofitna, ne-partijska, nevladina

radi sa pojedincima, grupama i institucijama u razmeni ideja, iskustava i ekspertize. NDI u Srbiji postoji od 1997. godine.

U septembru 2012, NDI projekat finansiran od

samoupravama i

saradnji sa Forumom mladih sa invaliditetom (FMI) NDI je u oktobru 2012 na

Valjevo, Kraljev

su zama za ostvarivanje prava osoba

sa invaliditetom, izrade strateskih dokumenata, mapiranja potreba osoba sa invaliditetom i uspostavljanje bolje saradnje i komunikacije izmedju predstavnika lokalne samouprave i lokalnih organizacija osoba sa invaliditetom.

cilj una razvoja inkluzivnih politika na nacionalnom i komunikacije osoba sa invaliditeto

osoba sa

invaliditetom

Priznanja

rvenstveno izrazi duboku zahvalnost Milki Damjanovic za njen

i Snezana Plav .

| 5 |

1. UVOD

de

n proces pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji iskoristi kao momentum za pokretanje dijaloga o

sa in , kao i da se pokrene razvoj trajnih

za proces pristupanja EU tako kasnije i za U.

pregovora) koji se postavljaju pred Republiku Srbiju u procesu pristupa EU,

osoba sa invaliditetom.

2. KONTEKST

Potaprila 2008. Republika

Republika Srbija je 1. marta 2013.

Pregovara se o uslovima pod kojim , a koji se, u usvajanja

pravnih tekovina EU (aquis communitaire). Pravne tekovine su podeljene, za potrebe pregovaranja, u 35 poglavlja o kojemima se zasebno pregovara1. U ovom kontekstu, ima za cilj razvoj preporuka usmerenih na

ti, i

Republike Srbije, na njenom putu razvoja i ispunjenja standarda za pristupanje EU.

1 Pregled Poglavlja Pregovora priložen u Aneksu 1.

| 6 |

2.1. EU Zakonski okvir j osoba sa invaliditetom

demokratije, ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i princip vladavine prava. ipe uspostavljene u

primenom. EU Povelja o osnovnim pravima ljudskih prava EU i inkorporirana je u tekst Lisabonskog sporazuma2

dokument stPovelje zabranjuje se svaka diskriminacija po bilo kom osnovu.

U ankesu 2. Priručnika nalazi se pregled relevantnih nacionalnih antidiskriminacionih dokumenata.

Politika Evropske unije o invalidnosti ́enosti socijalnom modelu invalidnosti, jednak u

. Osnovu svih akcija Evropske unije u ovoj osoba sa invaliditetom. Pravni

3 iz

akcije koje imaju za cilj borbu protiv diskriminacije na osnovu invalidnosti.

Evropska unija je 23. decembra 2010. ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom

invaliditetom ene tokove i zahteva aktivnu partnersku ulogu osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija u ovom procesu4. ratifikovala jedna regionalna organizacija za saradnju.

2 Lisabonski ugovor, je međunarodni ugovor potpisan u Lisabonu 13. decembra 2007. godine s ciljem rešavanja pitanja daljeg institucionalnog funkcionisanja Evropske unije. Lisabonski ugovor dopunava postojeće ugovore o Evropskoj uniji i Evropskoj zajednici, ne zamenjujući ih. Ugovor je stupio na snagu 1. decembra 2009., nakon procesa ratifikacije u svim državama članicama EU..

3 Savet Evrope - CoE (eng. Council of Europe, fr. Conseil de l' Europe) je regionalna međunarodna organizacija evropskih zemalja, čije se sedište nalazi u Palati Evrope (fr. Palais de l' Europe), u Strazburu. Svrha Saveta Evrope ogleda se u ostvarenju osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda u Evropi, a najvažniji akti su donošenje Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950.) (eng. European Convention on Human Rights) i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava (eng. European Court of Human Rights) (1998), kao stalnog sistema pravne zaštite (Protokol br. 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima). Savet Evrope ima 47 članica, koje su istovremeno i potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima. Iako je organizacija nadnacionalnog i evropskog karaktera, Savet Evrope ne pripada institucijama Evropske unije, nije Evropski savet ni Savet Evropske unije. Članstvo u Savetu Evrope nije uslovljeno članstvom u Evropskoj uniji, mada je svih 27 zemalja Evropske unije, učlanjeno u Savet Evrope. Pored članica, Savet Evrope i Evropsku uniju povezuje ideja o ujedinjenoj Evropi, a u Nacrtu Evropskog ustava je naglašeno da prava i slobode Evropske konvencije o ljudskim pravima čine sastavni deo najvišeg evropskog pravnog akta (Evropski ustav, čl. 9).

4 Među odrednicama Konvencije od posebnog značaja za uključivanje invaliditeta u politike i programe su

obaveze države da:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Francuski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodna_organizacijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Francuski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Strazburhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravima&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/1950http://sh.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropski_sud_za_ljudska_pravahttp://sh.wikipedia.org/wiki/1998http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravima&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Organizacijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropska_unijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropski_savethttp://sh.wikipedia.org/wiki/Savet_Evropske_unijehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Savet_Evropske_unijehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropska_unijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropska_unijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropska_unijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropska_unijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_konvencija_o_ljudskim_pravima&action=edit&redlink=1

| 7 |

socijusvojenu Strategiju EU za osobe sa invaliditetom 2010 2020.

prava osoba sa invaliditetom.

U uvodu Strategije EU za osobe sa invaliditetom 2010 2020

, jer u ranijim dokumentima EU nije bilo definicija osoba sa invaliditetom, kao ni same invalidnosti. Ova strategija predstavlja okvir za delovanje na nivou Evrope, kao i za nacionalne aktivnosti usmerene na

Sdobrobiti

i primenjuje se kroz pravca delovanja ja jednakih prava,

:

a) zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom.

b) Stvaranje preddr jalnih i komunikacionih barijera.

c) afirmativnih akcija u cilju podsticanja

usvoji, promeni ili ukine sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere kako bi se obezbedilo puno ostvarenje svih prava osoba sa invaliditetom

obezbedi osobama sa invaliditetom mogućnost da aktivno učestvuju u procesima odlučivanja o politikama i programima, uključujući i one koji ih se direktno tiču

uzme u obzir zaštitu i unapređenje ljudskih prava osoba sa invaliditetom u okviru svih politika i programa

uključi probleme invaliditeta u relevantne strategije održivog razvoja kao njihov sastavni deo

aktivno uključuje osobe sa invaliditetom, uključujući i decu sa invaliditetom preko njihovih reprezentativnih organizacija u izradi i primeni propisa i politika u cilju primene Konvencije, kao i u drugim procesima odlučivanja u vezi s pitanjima koja se tiču osoba sa invaliditetom

obezbedi efikasne zakone, politike i sve druge potrebne mere kako bi se pružila potpuna zaštita osoba sa invaliditetom od svakog oblika diskriminacije

podstiče zapošljavanje osoba sa invaliditetom u privatnom sektoru putem odgovarajućih politika i mera, koje mogu obuhvatati i pozitivneakcije, podsticaje i druge mere

da podstiče obuku stručnih kadrova i osoblja koje radi sa osobama sa invaliditetom kako bi se obezbedila bolja garantovana pomoć i usluge

prikuplja i distribuira odgovarajuće informacije, statističke i istraživačke podatke, koji će omogućuju formulisanje i sprovođenje politika u vezi s primenom Konvencije

obezbedi efikasno i nepristrasno praćenje i procena uspešnosti svih programa namenjenih osobama sa invaliditetom

obezbedi potpuno uključenje civilnog društva, posebno osoba sa invaliditetom i njihovih zastupničkih organizacije, u proces praćenja primene Konvencije

UN Komitetu za prava osoba sa invaliditetom podnosi izveštaje o izvršavanju svojih obaveza iz Konvencije, kao i o napretku koji je u tom pogledu ostvaren.

| 8 |

d) U azvojne politike (eng. mainstreaming)

i realizuje se invalidnosti prilikom kreiranja svih politika.

3. SRBIJA, OSOBE SA INVALIDITETOM I EU STANDARDI

3.1. ISPUNJAVANJE KRITERIJUMA IZ KOPENHAGENA

predstavlja. Osavez skazivala svoju

zajednicu demokratskih vrednostiim na Savetu u

Kopenhagenu 1993.

Stabilnost i manjinskih prava;

konkurencije

tekovine EU; (Aquis communaitaire)

Postojanje odgovarajucih administrativnih kapaciteta za dosledno enje pravnih tekovina EU.

ispunjavanje prvog navedenog kriteriuma u odnosu na invaliditetom u Srbiji.

| 9 |

3.1.1. Stabilnost demokratskih institucija, vladavinu prava,

Pravni okvir

pravne instrumente iz oblasti ljudskih prava. 31. jula 2009. godine Narodna

invaliditetom i Opcioni protokol 5 onvencija o pravima osoba

sa invaliditetom

prakse sa principima i odredbama Konvencije.

koji propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na

a svaka

invaliditeta

U ninvaliditetom

diskriminacije osoba sa invaliditetom donet 2006 god. i Zakon o zabrani diskriminacije donet 2009 god. kao i njihovi podzakonski akti. Zakon o

invaliditetom6 je prvi antidiskriminacioni

invaliditeta invaliditetom, postupak

invaliditetom, kao i 7

antidiskriminacioni zakon, kojim je ustanovljen celovit i sveobuhvatan sistem

diskriminacija osoba sa invaliditetom i omodiskriminacije.

U ankesu 2. Priručnika nalazi se pregled relevantnih nacionalnih antidiskriminacionih dokumenata.

5 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 42/2009 od 02.06.2009. godine 6 „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 7 „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

| 10 |

osoba sa invaliditetom.

Vlada Republike Srbije izradila je i invaliditetom8 za

period od 2007. do 2015. godine. Cilj Ssa invaliditetom do pozicije ravnopravnih odgovornosti. Strategijom su definisani ciljevi, mere i aktivnosti koje treba da doprinesu da socijalni model i pristup invalidnosti zasnovan na ljudskim pravima bude sastavni deo politika invaliditetom. Vlada

-2015.

Vlada Republike Srbije je 27. juna 2013. godine. usvojila Strategiju prevencije i diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine.

dokument propisa i fokusiran je na uklanjanj svesti javnosti

, i promociju u narednom periodu biti

razvijen, a kasnije i Strategiju prevencije i .

PREPORUKA:

- Potrebno je razviti i usvoj Strategije prevencije i

osoba sa invaliditetom potpisnice osobama sa invaliditetom mo

invaliditetom

slobodno izabranih predstavnika, ukinvaliditetom da biraju i budu birani.

izbora9. U Zakonu o izboru narodih poslabosti koje su se prvenstveno odnosile na

osobe sa invaliditetom, lica

slabosti otklonjene su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika 2004 godine. Navedenim zakonom

invaliditetom, licima i glasanje lica koja se nalaze na zavodske

8 Službeni glasnik RS“, broj 1/07 9 2000, 2003, 2007, 2008, 2012

| 11 |

sankcije i mere pritvora. I pored toga, u praksi se i dalje pojavljuje problem ne

elo je poslednjih

ebsajta slepim i slabovidim osobama kao i m

odbor koji se bavi p odbori organizuju osoba sa

invaliditetom.

Ustavom i uglavnom se 10 Pravni status NVO i podsticanje razvoja

definisan je Zakonom 11, koji da se primenjuje 22. bama

Ustava Republike Srbije i Evropskom konvencijom za a i godine.

Usvajanjem Zakona o ispunjena je jedna od obaveza Republike

e) i kao takva predstavlja deo ukupnih

napomenuti da je tekst zakona pripremljen u saradnji sa radnom grupom nevladinih organizacija sastavljenom od predstavnika reprezentativnog broja

invaliditetom.

PREPORUKE:

- za formiranje posebnog

invalidnosti.

- Obezbe

10 Izveštaj o napretku Srbije za 2012.godinu, Evropska Komisija, Saopštenje komisije upućeno Evropskom parlamentu i Savetu 11 Službeni glasnik RS“, broj 51/09. Zakon o udruženjima uređuje na bitno drugačijim koncepcijskim osnovama ustavom garantovanu slobodu udruživanja i predstavlja dobar pravni okvir za osnivanje, rad i delovanje domaćih i stranih udruženja u Republici Srbiji. Takođe, odredbe Zakona u velikoj meri podstiču razvoj organizacija građanskog društva u Srbiji, budući da je udruženje definisano kao dobrovoljna i nevladina, nedobitna organizacija, zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja ili interesa koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. U skladu sa Zakonom, doneti su Pravilnik o sadržini, načinu upisa i vođenja registra udruženja i Pravilnik o sadržini i načinu upisa i vođenja registra stranih udruženja.

| 12 |

- na ju samih osoba sa

Vladavina prava

invaliditetom 12 i Poverenika za 13

ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova NSRS14, Odbor za rad, socijalna 15, Odbor za zdravlje i

porodicu kao i vladina tela: Kancelari16,

Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije17

alne politike18 i Savet za osobe sa invaliditetom19.

12 Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja i stara se o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava (čl. 2. Zakona o zaštitniku građana, „Sl. glasnik RS“, br. 79/2005 i 54/2007. 13 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan, samostalan i specijalizovan državni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. Prva poverenica za zaštitu ravnopravnosti, dr Nevena Petrušić, izabrana je 5. maja 2010. godine, odlukom Narodne skupštine Republike Srbije. Normativni okvir rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti čine Ustav Republike Srbije, relevantni međunarodni dokumenti i opšti i posebni antidiskriminacioni zakoni Republike Srbije. po Zakonu o zabrani diskriminacije ima Stručnu službu, koja mu pomaže u vršenju njegove nadležnosti.Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti. 14 Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, koji čine 17 članova, pored ostalog razmatra predloge zakona i drugih opštih akata i druga pitanja iz oblasti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i sloboda i prava deteta, sprovođenja potvrđenih međunarodnih ugovora koji uređuju zaštitu ljudskih prava, ostvarivanje rodne jednakosti i dr. (čl. 52. Poslovnika o radu Narodne skupštine, prečišćen tekst, „Sl. glasnik RS“, br. 20/12. 15 Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, koji čine 17 čl.ova, pored ostalog, razmatra predloge zakona i drugih opštih akta i druga pitanja iz oblasti radnih odnosa i prava iz rada, zapošljavanja, sistema socijalne zaštite, sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, prati proces socijalnog uključivanja i realizaciju politika u cilju dostizanja evropskog standarda i pune društvene uključenosti svih građana i marginalizovanih grupa i dr. (čl. 61. (čl. 52. Poslovnika o radu Narodne skupštine). 16 Kancelarija za ljudska i manjinska prava je služba Vlade Republike Srbije zadužena da vrši stručne poslove za potrebe Vlade i nadležnih ministarstva koji se odnose na: zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima i iniciranje izmena domaćih propisa i dr. (čl. 2. Uredbe o Kancelariji za ljudska i manjinska prava, „Sl. glasnik RS“, br. 75/2012. 17 Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. 18 Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom obavlja poslove koji se odnose na pripremu nacrta zakona i drugih propisa u oblasti podrške osobama sa invaliditetom, praćenje primene međunarodnih konvencija i uporednog zakonodavstva u oblasti podrške osoba sa invaliditetom. 19 Vladi Republike Srbije je 2005, godine odlukom formirala Savet za osobe sa invaliditetom na osnovu člana 33. st. 2. i 3. Zakona o Vladi Republike Srbije (,,Službeni glasnik Republike Srbije’’, br. 55/05 i 71/05- ispravka).

../Local%20Settings/Temporary%20Internet%20Files/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/Local%20Settings/Temporary%20Internet%20Files/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/AppData/Local/Microsoft/Windows/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/AppData/Local/Application%20Data/Ing-Pro/IngProPaket5P/13708.htm#zk79/05#zk79/05../Local%20Settings/Temporary%20Internet%20Files/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/Local%20Settings/Temporary%20Internet%20Files/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/AppData/Local/Microsoft/Windows/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.Outlook/AppData/Local/Application%20Data/Ing-Pro/IngProPaket5P/13708.htm#zk54/07#zk54/07

| 13 |

Da bi se obezbedila prava u njihovom odnosu

U 2012. godini invaliditetom, od ukupno 465 prjednom osnovu. diskriminacije na osnovu invaliditeta usluga, na diskriminaciju u postupcima pred organima javne vlasti i na oblast

invaliditetom i problema sa kojima se ona, kao

kako bi osobe sa invaliditetom bile de facto ravnopravne i ravnopravno ostvarivale svoja prava u praksi, u svakodnevnom

.

PREPORUKE:

- Potrebno je obezbediti prethodnu procenu dejstva i uticaja zakona i drugih prop

invaliditetom. Radi pravilne procene uticaja,

-

osoba sinvaliditetom.

- rukovodioce, koji

20

20 Novi program obuke za državne službenike je usvojen 2012. godine i održano je nekoliko kurseva. Međutim, samo mali postotak državnih službenika, a naročito vrlo mali postotak rukovodilaca je učestvovao u ovim obukama. Služba za upravljanje kadrovima godišnje priprema za Vladu predlog programa opšteg stručnog usavršavanja, na osnovu kojeg zatim i sprovodi obuku državnih službenika na teme koje su zajedničke svim ili većini organa državne uprave („horizontalna“ obuka).

| 14 |

- Potrebno je era, razvoja

strategija, i projekata ministarstava.

invaliditetom obavlja aditetom,

da invaliditetom u socioinvaliditetom obavlja poslove koji se odnose na pripremu nacrta zakona i drugih

sa invaliditetom.

Odlukom Vlade Republike Srbije 2005 godine formiran je Savet za osobe sa invaliditetom ministarstava i nacionalnih organizacija osoba sa invaliditetom21. Saveta za osobe sa invaliditetom imenovani su 2013. godine, na

drugih propi

invaliditetom.22 Savet za osobe sa inv

li i iz postavljenih ciljeva Strategije kao i mera i aktivnosti ra a sa

invaliditetom.

21 Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Vlada Republike Srbije, 2012. godine 22 Odluka o obrazovanju Saveta za osobe sa invaliditetom, „Sl. glasnik RS“, broj 28/2013

| 15 |

PREPORUKE:

- Neophodno je da Savet za osobe sa invaliditetom, preuzme modele rada

oso

- razviju

o radu.

- Neophodno obezbediti mehanizme i potr

invaliditetom.

(AQUIS COMMUNAUTAIRE)

Ugovorima, sekundarnom zakonodavstvu i politikama Unije.

Ovaj deo pregled relevantnog evropskog zakonodavstva, politike i prakse, nacionalnog zakonodavstva i prakse, naliza prati strukturu 35 poglavlja na koja su podeljene pravne tekovine EU.

sa invaliditetom u Srbiji. Poglavlja , nisu

i

POGLAVLJE 1: SLOBODNO KRETANJE ROBE (i usluga)

"Unutra

Lisabona), uz nekoliko izuzetaka.

| 16 |

Evropska Komisija je ukazala na neophodnost razvoja regulatornih mera u cilju pobol

́i i razvijanje specifi nih normativa za pojedine sektore, u cilju postizanja optimalne pristupa nosti roba i usluga za osobe sa invaliditetom. Evropska komisija je

dostupnosti proizvoda i usluga, kao i stepena primene " Evropskog Akta o

dostupnosti i u tom cilju su razvili nekoliko smernica i standarda koji se odnose ́em broju

oblasti. U tom cilju, CEN CENELEC su kreirali Strate ki savetodavni odbor o pristupa nosti i posebni radnu grupu koja se bavi e-

Relevantan nacionalni pravni okvir i praksa

orizontalna pitanja u oblasti slobode kretanja robe. Horizontalni pravni okvir u ovoj oblasti uspostavljen je

23 24, Zakon o standardizaciji25 i Zakon o metrologiji26. Zakon o akreditaciji27 je donet u cilju

08 stupio je na snagu oktobra 2010 sstandarda ISO IEC 17011 -

a zakona, sa podzakonskim aktima, preuzimaju sve evropske principe u horizontalnom smislu, jer su

koja se odnose na trgovanje robom i to Odluke 768/2008/EZ, Uredbe 765/2008/EZ 28.

Evropskom komitetu za standardizaciju (CEN) i Evropskom komitetu za

standarda i harmonizacionih dokumenata u srpsku standardizaciju. Do

23 „Sl. glasnik RS”, br.36/09 24 „Sl. glasnik RS”, br. 41/09 25 „Sl. glasnik RS”, br. 36/09 26 „Sl. glasnik RS”, br. 30/10 27 „Sl. glasnik RS”, br. 73/10 28 Koriščen materijal: Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU 2013-2016, Kancelarija za evropske integracije, februar 2013

| 17 |

31.12.2012. Institu za standardizaciju Srbije je preuzeo kao srpske standarde oko 88% evropskih standarda i harmonizacionih dokumenata za koje je do tog datuma istekao poslednji rok za objavljivanje na nacionalnom nivou.

Ipak, da bi se Srbija pripremila i prilagodila jedinstvenom osobe sa invaliditetom, potrebno je zakonski regulisati I roba i usluga. Evropski komitet za standardizaciju (CEN) i Evropski komitet za

su u tom cilju razvili niz smernica, kao 29 i Nacrt Pravilnika o evropskoj

Standardizaciji COM (2011) 315 / 230. osobe sa invaliditetom imaju svakodnevne ́e u pristupu naj jim proizvodima, i da nemaju iste uslove pristupa roba i usluga kao invaliditetom e da se oslanjaju na namenske, adaptirane proizvode,

, a kojih, ako se zanemari finansijska kriza i

Treba imati u vidu odredbe Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom koja 9. zahteva da sve strane Konvencije ́i Republiku Srbiju ́e mere i obezbed . Ove mere identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera

: a) zgrade , puteve, prevspoljne obj ́i kole, stambene, medicinske ustanove i radna mesta; b ) Informacije, komunikacije I ́i elektronske usluge i hitne slu be. To zna i da dizajn proizvoda programa usluga treba da budu univerzalan, upotrebljiv ́ ́oj meri, bez ili specijalizovanim dizajnom.

dodatna ́ni proizvodi moraju da budu

kompatibilni sa cene i kvalitet.31

29 http://vvv.cen.eu/ebooks/sectors/accessibiliti/general/catalogue/appli.htm 30http://vvv.cencenelec.eu/nevs/polici_opinions/PoliciOpinions/PositionDraftRegulationEuropeanStandardisation.pdf 31 Sledi Poglavlje 2. Sloboda kretanja radnika - Sloboda kretanja radne snage u EU mora biti značajna mera kojom se garantuje svakom radniku uključujući osobe sa invaliditetom, mogućnost da unapređuje svoj životni i

radni standard, kao i promociju socijalnog napredovanja. Posebno se ističe princip jednakog postupanja kojim

građanin bilo koje zemlje članice Evropske unije uključujući osobe sa invaliditetom ima pravo na plaćeni rad u bilo

kojoj drugoj zemlji članici, pod uslovima koje imaju građani te zemlje. U ovoj oblasti, harmonizacija se trenutno

ne može u potpunosti ostvariti. Razlog je varijacija u odnosu na principe definisanja životnog standarda u

zemljama članicama Unije. Potrebno je ratifikovati Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava radnika migranata i

članova njihovih porodica.

| 18 |

PREPORUKA:

- EU standarda

elemenata kvaliteta robe i usluga, kontrole kvaliteta u Republici Srbiji.

Za detaljniji pregled zakonodavstva i preporuke po poglavljima pogledati Poglavlje 10.1. Pristup telekomunikacijama, Poglavlje 10.2

iji, Poglavlje informacija i web sajtova, Poglavlje 14.1 mobilnost i .

POGLAVLJE 5: JAVNE NABAVKE

itivne

nabavci:

-

-

primenjene na osnovu nacionalnog ili regionalnog zakona, u zavisnosti od

sigurale

prenesu pravila EU takva kakva su. Dokument "Javne nabavke u EU - korak

| 19 |


delotvorna mera pozitivne pri

radno osposob

invaliditetom

Zakona navodi da je priliko

invaliditetom, odnosno da

ke i izbor

invaliditetom. Ugovori o javnoj

nabavci odnose se na: javni transport, infrastrukturne radove, izgradnju okoline,

ustanovama kulture,

ministarstvima

ge javnog informisanja, izradu veb

sajtova i drugo. Sve nabavke koje se realizuju sredstvima iz javnih izvora moraju

se realizovati u skladu sa tehni

realizovanih radova. Potrebno je prilikom nabavki dobara i usluga unapred 32

PREPORUKE:

- u procesu javnih nabavki i

- Potrebno je detaljno razviti deo programa unutar obuke za vode javne nabavke na nacionalnom i ukovodioce,

obaveznog

32 Sledi Poglavlje 6: Pravo privrednih društava

| 20 |

POGLAVLJE 7: PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE

Nacionalni zakoni o intelektualnoj svojini i praksa se razlikuju od zemlje do

, Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine

svojine, posebno kroz Ugovor o saradnji u oblasti patenata (PCT), Madridski

me

Direktivom 2001/29/EC o autorskim pr

niza izuzetaka1

biblioteke i arhbezbednost, i kada se koriste u svrhu administrativnog ili sudskog procesa.


Republika Srbija je kao strana ugovornica Konvencije o pravima osoba sa inva k

pravom 33 ne predstavljaju nerazumnu ili diskriminatorsku prepreku pristupu kulturnim i obrazovnim materijalima za osobe sa invaliditetom.

33 U skladu sa trendom promene ekonomije resursa ka ekonomiji znanja, oblast znanja i stvaralaštva pa I regulisanje ove oblasti ima sve veći značaj. Jedno od sredstava ekonomske politike jesu prava intelektualne svojine, koja obezbeđuju subjektu koji je investirao rad i kapital u nastanak novog intelektualnog dobra, isključivo pravo privredne eksploatacije istog, pod određenim zakonskim uslovima i uz određena zakonska ograničenja. Pravničko značenje intelektualne svojine svodi se na skup isključivih, pretežno imovinskih prava kojima se štite određena intelektualna dobra, pod zakonom propisanim uslovima i uz određena zakonska ograničenja. Ta prava se dele na autorsko pravo, srodna prava i prava industrijske svojine. Osnovni princip u tržišnoj ekonomiji je sloboda konkurencije, odakle sledi da je slobodno korišćen javni domen pravilo, a intelektualna svojina izuzetak. Intelektualna svojina kao privatno pravo je dostupna samo pod odredjenim uslovima, za nova, originalna, neočigledna ili distinktivna dela intelektualne kreacije, koja prevazilaze javni domen i intelektualnu svojinu drugih.

| 21 |

ojila je set zakona kojima e oblast intelektualne svojine: Zakon o patentima34, Zakon o autorskom i srodnim pravima35, 36 industrijskog dizajna37 i

38 i Zakon o oznakama geografskog porekla39 i drugi. Ovi zakoni su donepropisa sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije, odnosno Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs sporazuma),

pristupljeno i propisima EU.

organizacije (EPO). Usvojena je Strategija razvoja intelektualne svojine za period 2011-201540.

Zavod za intelektualnu svojinu kao i druge institucije, posebno Uprava carine, tr

specijalizovani sudovi za tu oblast, ni kadrovski

povrede dovoljan. Propisi Republike Srbije, kao ni Strategija razvoja intelektualne svojine

41

34 Sl. glasnik RS", br. 99/2011 35 "Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012 36 Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 10/2013 37 "Sl. glasnik RS", br. 104/2009 38 Sl. glasnik RS", br. 104/2009 39 Sl. glasnik RS", br. 18/2010 40 http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Strategija%20razvoja%20intelektualne%20svojine.pdf 41 Sledi Poglavlje 8. Konkurencija - Vezano za prethodno poglavlje 5. Javne nabavke, treba istaći da je jedan od osnovnih ciljeva koji EU mora da omogući i konkurentnost. Politika konkurencije spada u nekoliko osnovnih politika koje su u domenu institucije Evropske unije. . Da bi ove principe učinila jasnijim i skrenula pažnju na izvesna odstupanja od ovih pravila, Evropska komisija je pripremila saopštenje pod nazivom "Vodič od pomoći do zapošljavanja". Publikacija detaljno navodi nekoliko mera za uspešnu politiku zapošljavanja na koju se ne odnosi pomenuti član 92, ukoliko su te mere usmerene na postizanja objektivnih ciljeva, na osnovu jasnih kriterijuma, i bez njihovog favorizovanja, i ukoliko im je namera da između ostalih ciljeva promovišu zapošljavanje osoba sa invaliditetom. i Poglavlje 9: Finansijske usluge

| 22 |

PREPORUKA:

- u cilju priznavanja izuzetaka kroz (osigurati da zakoni kojima se

edstavljaju nerazumnu ili diskriminatorsku prepreku pristupu kulturnim i obrazovnim materijalima za osobe sa invaliditetom)

zakonski okvir.

10.1. Pristup telekomunikacijama

Politika Evropske unije u pogledu telekomunikacija je oduvek bila usmerena ka

vida kao i za

godine Evropski savet i Evropski parlament usvojili Direktivu o telekomunikacionoj opremi (R&TTE Directive 1999/5/EC) kojom je Komisija

arati i oprema moraju konstruisati i ponuditi,


Zakon o telekomunikacijama Republike a u

| 23 |

posebne mere koje osobama sa invaliditetom

10.2. i mediji

audiovizuelnim medijs

Komisija nastoji da se informacioni i dokumentacioni servis prilagodi tako da i osobama sa invaliditetom,

razlike.


ne uspostavlja nikakvu posebnu obavezu vlasti da obezbede da osobe sa invaliditetom direktnu komunikaciju na znakovnom jeziku , ili u obliku Brajevog pisma, a propisana je mogu nost ́i pratioca u pristupu informacijama (

Zakon o upotrebi srpskog znakovnog jezika je u fazi javne rasprave i trebao bi da bude usvojen u poslednjem kvartalu 2013.

Zakon o radiodifuziji Republike Srbije propisuje posebne obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisanamenjene svim , bez diskriminacije,

i omladina,

invaliditetom (u zakonu se koristi izrazi hendikepirani i gluvonemi) sa obavezom

dijaloga ( ). Nezavisno regulatorno telo i

strane emitera.

ju zakonskih i programskih obaveza za 2012. godinu, RTS kao nacionalni medijski servis je objavio informaciju da je u 2012. godini ukupno emitovano 14 sati42

osobe sa invaliditetom i nacionalne manjine zajedno, uz naznaku da je

42 Od 14 sati 51 minut programa, 13 sati i 17 minuta je iskorišćeno u programu Vesti koja se emituje na znakovnom jeziku. Više informacija na veb strani http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/izvestaji-o-

nadzoru/Izvestaj_RTS_-2012.pdf

| 24 |

PREPORUKE:

- U Zakonu o radiodifuziji Republike Srbije izmenu svih neadeosobe sa invaliditetom

U tom smislu potrebno je dopuniti Jedinstvena metodol

- Obezbediti da nosioci javnog radiodifuznog servisa emituju programe u invaliditetom, kako bi se otklonila njihova

posredna diskriminacija u pogledu ostvarivanja prava na informisanje.

-

invaliditetom kao element kvaliteta rada emitera.

- Potrebno je podzakonskim aktom kvantifikovati minimum ispunjenosti

element kvaliteta programa emitera.

10.3.

ji (Riga) u junu 2006. jednoglasno je usvojena Deklaracija o pristupu elektronskim informacijama, koja govori o inkluzivnim aspektima ne samo za osobe s invaliditetom, nego i za starije osobe i

U da dosledno

elektronskim informacijama. Mnoge zemlje u EU svoje zakone i relevantne informacije o radu

invaliditetom, 3 decembar 2012, Evropska komisija je usvojila predlog Direktive 1veb sajtova svih tela javnog sektora.

| 25 |


zakona43

EU je kao i Republika Srbija potpisala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. lan 21. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom eksplicitno zahteva da se elektronski izvori informacija prilagode osobama sa invaliditetom.

Vlada Republike Srbije je u junu 2008.g. usvojila Preporuke o izradi veb prezentacija org enu standarda o

44. Pokrenuta je inicijalna obuka lokaln eb sajtova. Vlada je usvojila Strategiju e -uprave za period 2009-2013 , u kojoj se navodi da se elektronske javne usluge

, razumljiv i slobodan pristup za sve korisnike ́i osobe sa invaliditetom .Pdecembra 2010, internet u Srbiji je razvio "Smernice za veb prezentacije org ". kom Vlade iz

su odgovorni da svoje veb sajtove usklade sa "Uputstvom za veb pre ", u roku od 6 meseci od dana nje , a Zavod za informatiku i internet ima

za veb sajtova, kao i da in .

je da vne eb prezentaciju45.

itetom.

Nacionalni portal eUprave , predstavlja jedinstven medij za elektronske usluge , i je sa ( VCAG ) 2.0 . smernicama, a nadogradnja

43 Zakonom o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik RS”, 41/2009); (Prati Direktivu o elektronskoj trgovini (Directive 2000/31/EC of the European Parliament and of the Council of 8 June 2000 on certain legal aspects of information society services, in particular electronic commerce, in the Internal Market ('Directive on electronic commerce') CELEX No. 32000L0031)) kao i Direktive 98/48/EZ o izmenama Direktive 98/34/EZ. (Directive 98/48/EC of the European Parliament and of the Council of 20 July 1998 amending Directive 98/34/EC laying down a procedure for the provision of information in the field of technical standards and regulations) Zakonom o elektronskom potpisu („Sl. glasnik RS”, 135/2004) (Direktiva o elektronskom potpisu, Directive 1999/93/EC of European Parliament the Councile of 13. decemmber 1999 on a Community framework for electronic signatures, CELEX No. 31999L0093); Zakonom o elektronskom dokumentu („Sl. glasnik RS”, 51/2009) (Direktiva o elektronskom potpisu, 1999/93/EC) Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. („Sl. Glasnik RS”, 51/2010); eSEE Agenda+ za razvoj informacionog društva u jugoistočnoj Evropi (JIE) u periodu 2007-2012. godina, koju je Republika Srbija potpisala oktobra 2007; Akcionim planom za sprovođenje eSEE Agenda+ za razvoj informacionog društva u JIE u periodu 2007 – 2012. („Sl. glasnik RS”, 29/2009); Strategijom razvoja elektronske uprave za period od 2009. do 2013. zajedno sa Akcionim planom („Sl. glasnik RS”, 83/2009) 44 http://www.digitalnaagenda.gov.rs/FileSystem/SiteDocuments/aktuelnosti/smernice/SMERNICE_4_0.pdf 45 http://www.digitalnaagenda.gov.rs/FileSystem/SiteDocuments/aktuelnosti/smernice/Izvestaj_Vlada.pdf

| 26 |

portala govornog softvera, optimizaciju pregled a ekrana , odnosno optimizaciju

.46

PREPORUKE:

- Vlada Republike Srbije, treba da dobiju i zakonodavni okvir u vidu pravilnika ili drugog

- Izrada standarda koji treba da ispunjavaju elektronske usluge da bi bile dostupne osobama sa invaliditetom.

- komunikacije, obrazovanja, zdravlja i drugih oblasti od interesa.

- Primenjivati model kontinuiranog monitoringa i ocenjivanja eb

principima eInkluzije (dostupnost svima), kao i aspekt tehnologije izrade po standardima

invaliditetom.

- m i

ostvario digitalne podeljenosti, koja vodi u novi vid marginalizacije tzv. digitalne

rijih i osoba sa invaliditetom.

46 Slede poglavlja: Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvoj - Evropski fondovi za ruralni razvoj se po Evropskoj startegiji mogu delimično koristiti i za razvoj usluga za osobe sa invalinvaliditetom u ruralnim krajevima, o čemu treba voditi računa prilikom razvoja projekata. Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, Poglavlje 13: Ribarstvo

| 27 |

POGLAVLJE 14: TRANSPORT- POLITIKA

14.1.


pravima osoba

zakonodavstva i prakse sa principima i odredbama Konvencije.

Srbiji su: 47 , Zakon o prostornom planiranju i izgradnji48 i Prav

49 Zakon o prostornom planiranju i izgradnji

planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama Ova odredba se odnosi na standarde

uklanjanja arhitektonskih barijera.

osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama slobodnan pristup, kretanje, boravak i rad u njima. Stambene i kombinovane stambene i poslovne zgrade sa

osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama slobodnan pristup, kretanje, boravak i rad u njima.

́ ́ajne infrastrukture i sredstva javnog prevoza u svim oblastima transporta, da bi se postigla puna prostupa nost (poseban cilj 14).

Ipak, iako postoji zakonodavni okvir, primena standarda pristupa

prime da se mogle koristiti.

U nekoliko gradova, pojedinci i lokalne organizacije OSI koristi odredbe Zakona

47 “Službeni glasnik RS”, br.33/06 48 “Službeni glasnik RS“, br. 72/2009 49 „Službeni glasnik RS“ br. 46/ 2013.

| 28 |

avio- eme za izmene i

nastavu na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Fakultetu

prakse.

Pogledati Poglavlje

PREPORUKE:

- Odrebe Zakona o prostornom

- Neophodno je usvojiti Nacionalni akcioni plan za uklanjanje barijera i lokalne i

- Neophodno je spr

14.2.

ransport. Radi

oblast a to su:

- mere sigurnosti u hotelima;

- izgradnja - Direktiva koja

sigurnosti samog objekta (Regulation (EC) No 1882/2003);

- sigurnost liftova - Evropski savet je objavio direktivu 1995. godine koja tretira ovu oblast (95/16/EC);

- vozila i transport - Komisija je usvojila predlog direktive koja se odnosi na

(2001/85/EC).

| 29 |

aerodromskoj zgradi i samih letelica, pravila su propisana Evropskom konvencijom o civilnim letovima (ECAC) i Internacionalnim aerodromskim savetom (ACI) i njihovim p

Posebna Regulativa br 1107/2006 je doneta od strane Evropskog parlamenta i

uzrokovanu

- Evropska komisija je, na osnovu Preporuke 2008/205/EC Saveta Evrope usvojila standardizovanu parking karticu za osobe sa

itetom imaju prednost prilikom parkiranja na specijalnim parking mestima koja postoje u svim


Zakon o ́aja na putevima Republike Srbije50 propisuje pravila koja osobama ́avaju ravnopravan pristup

Osobe sa invaliditetom i organizacije ́anja godi nje naknade za motorna vozila koja koriste javne puteve. Zakonom o javnim putevima propisano je da ako vozilom upravlja osoba sa invaliditetom,

rebno ́́iti kori ́enje parking mesta koja su dopunskim znacima ozna ena kao

parking mesta za osobe sa invaliditetom, dok je za ostala vozila zabranjeno

́

, koja se mora obaviti u je potrebe kandidata.

- cilju osiguranja uslova nezavisnog kretanja osoba sa invaliditetom i prava na

50 U oblasti drumskog transporta na snazi su Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju („Sl. list SRJ”, 60/98, 5/99 - ispravka, 44/99, 74/99 i 4/00 – ispravka i „Sl. glasnik RS”, 101/05 – dr. zakon, 101/05 – dr. zakon i 18/10), Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju („Sl. Glasnik RS”, 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11), Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju („Sl. list SRJ”, 26/95), Zakon o javnim putevima („Sl. glasnik RS”, 101/2005, 123/2007, 101/2011 I 93/2012) i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, 41/2009, 53/2010 i 101/2011).

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32006R1107:EN:NOT

| 30 |

jedinstvene parking nalepnice u skladu sa standardima EU (98/376/ES). Osnovni cilj je unainvaliditetom imaju pravo na jednake povlastice pri parkiranju na teritoriji cele

osobe sa invaliditetom uveden je od 1. januara 2012. godine.

Usluge javnog avio prevoza definisRepublike Srbije51. Nacionalni aerodromi, operaterima aerodroma, potrebnoj fazi do ulaska u avion, kao i o samo

ispunjava neki uslov koji je potreban za bezbedno o avio prevoznici. Potvrda o

organizaci -prevoza kojom namerava da se bavi.

U praksi, ovaj strogi sitem kontorle kvaliteta ima nedostataka

strane osoba sa invaliditetom.

JAT Airways52 kao nacionalni avio prevoznik je definisao uslove za prevoz specijalne kategorije putnika, ili kako

e putnike Prilikom rezervacije karte potrebno je uneti podatke o

provesti putnika U rezervaciju se unose i podaci o dimen

aviokompanije moraju da razmatraju i odobre zahtev za kolica u svakom

Osobe sa invaliditetom koje putuju sa pratiocem, moraju platiti dodatnu kartu za

Neophodna je medicinska potvrda (MEDIF), koju izdaje putnikov lekar, a mora da cije o tipu

invaliditeta. Ukoliko kompanija odobri prevoz putnika sa psom on dobija posebno mesto u avionu sa dodatnim prostorom za psa.

51 Službeni glasnik RS br. 73/2010

52 Novi naziv kompanije je Air Serbia

| 31 |

putnici sa invaliditetom mogu imati prilikom rezervacije

rezervacioni sistem koji nudi opciju za unos potrebnih podataka ovog tipa. Zato i nakon online rezervacije moraju pozvati kompaniju i zamoliti zaposlene da

aje ako je

druge neprijatnosti i neudobnosti. Pravila za prevoz osoba sa invaliditetom zavise od kompanije do kompanije i putnik je u obavezi da prilikom rezervacije karte proveri sve detalje vezane za posebne uslove prevoza.

zakona.

Javni prevozinvaliditetom

avnog prevoza,

invaliditetom

Donet je novi Zakon o . invaliditetom. Osobe sa invaliditetom imaju

a i stanica

opremljena za prevoz osoba koja koriste kolica, i mesta za ovakve putnike u

linija opremljeno za ukrcavanje osoba u invalidskim kolicima. U ovim stanicama za automobil za prevoz osoba koja koriste

kolica i posebne mobilne dizalice za ulazak u vagon i izlazak iz njega. Pratilac

53

53 Sledi Poglavlje 15: Energetika

| 32 |

PREPORUKE:

- Potrebno obezbediti finansijska sredstva za uklanjanje barijera u svim javnim

-

- kao element kvaliteta usluge.

- Neophodan razvoj i primena principa paralelnog koloseka u organizaciji javnog prevoza za osobe sa invaliditetom, i pored razvoja specijalizovanog prevoza raditi na u

POGLAVLJE 16: OPOREZIVANJE

Po pitanju poreske politike Evropska unija

alnu

usluga izuzeti su od naplate poreza na dodatu vrednost. Ovakva odobrenja,

invaliditetom.


emu, nabavku prvog stana ili automobile za osobe sa invaliditetom) ali je procedura komplikovana i

. 73/ 03 i 61/ 05 ) prilikom uvoza automobila osobe sa inval

-PDV-a, neophodno je da invaliditet iznosi 100%, i to ne kumulativno, nego samo po jednom osnovu.

| 33 |

(stavovi 7-19) Zakona o PDV54 PDV ne kao i sa njima neposredno

povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti:

- (stav 11) usluga socij Imladih, us ;

- studentskim ;

- (stav 13) visoko) i profesionalne prekvalifikacije;

- (stav 14) usluga iz oblasti kulture; - (stav 15) usluga iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog

ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost; - (stav 17) usluga javnog radiodifuznog servisa, osim usluga

komercijalnog karaktera i - (stav

delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost.

ne i svi elementi usluge koji se sadr u

obasti socijale, grupa u stanju socijalne potrebe) ne treba da sadr

materijala, prevoz i drugih elem po ovom

usluge, tako da se PDV posredno u cenu usluge i namenska sredstva se umesto na korisnike

55

PREPORUKE:

- Potrebno je Zakona o PDV.

-

54 http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dodatu_vrednost.html 55 Sledi Poglavlje 17. Ekonomska i monetarna politika

| 34 |

POGLAVLJE 18: STATISTIKA

-ekonomskom

aci o osobama sa invaliditetom i

, kao i da se

informacija o metodima, prenosa znanja i iskustava i obuke.

Relevantan nacionalni pravni okvir i praksa56

Popis u Republici Srbiji je sproveden u 2011. i na njemu su po prvi put u pitanja o funkcionisanju i socijalnoj integrisanosti osoba s ciljem da se prikupe osnovni podaci o osobama s invaliditetom57.

Prema podacima dobijenim na popisu, .780 osoba sa invaliditetom Od ukupnog broja registovanih, 59% su

, Od ukupnog broja stanovnika, 4,7% ima problem sa

56 Zvanična statistika Republike Srbije uređena je Zakonom o zvaničnoj statistici („Sl. Gl. RS”, br. 104/09). Zakon o zvaničnoj statistici usklađen je sa Uredbom Evropske unije br. 322/97 o statistici Zajednice (Council Regulation (EC) No 322/97 of 17 February 1997 on Community Statistics) i odredbama sadržanim u Uredbi 831/2002, Uredbi Evropskog saveta 223/2009 (Regulation (EC) No 356 223/2009 of the European Parliament and of the Council), kao i sa Osnovnim načelima zvanične statistike (The Fundamental principles of official statistics, UNSCE 1994) i European Statistics Code of Practise. Sprovođenje velikih statističkih akcija – popisa regulisano je posebnim zakonima i to: Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine („Sl. Gl. RS”, broj 104/09 i 24/11) i Zakonom o popisu poljoprivrede 2012. godine („Sl. Gl. RS”, broj 104/09 i 24/11).

57 Prilikom definisanja metodoloških odrednica za prikupljanje podataka o invaliditetu korišćen je socijalni pristup prema kome osoba može smatrati da, i pored postojanja određenog zdravstvenog problema, nema poteškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti kod kuće, u školi ili na poslu zahvaljujući podršci okoline, korišćenju odgovarajućih pomagala i slično. U upitnik je uključen set pitanja koja se odnose na šest vrsta problema. Lica su odgovarala da li, i u kojoj meri, imaju poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti kod kuće, u školi ili na poslu zbog problema sa (1) vidom, (2)sluhom, (3) hodom, (4) pamćenjem/koncentracijom, (5)samostalnošću pri odevanju / ishrani / održavanju lične higijene ili (6) komunikacijom. Za svaki od navedenih problema, lica su mogla da se izjasne da nemaju poteškoće, da imaju malo ili mnogo poteškoća, da su potpuno onemogućena u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili da ne žele da odgovore. Licama koja su navela da imaju poteškoće sa hodom ili penjanjem uz stepenice (modalitet 2, 3, ili 4) postavljeno je pitanje o korišćenju tehničkih pomagala.

| 35 |

kretanjem, 3,3% sa vidom, 2% sa sluhom 1,2 % imaju problem u samostalnom obavljanju aktivnosti i 0,8% imaju problem u komunikaciji. Starosna struktura registovanih ukazuje da je 60% starije od 65 godina58.

Pitanja o osobama sa invaliditetom su najzad , i bila su bazirana na M funkcionisanja Svetske zdravstvene organizacije. bilo dobro u proceduri, je da su ova pitanja bila opciona tj. neobavezna i za temu invalidnosti. , anketari su

pitali star opciona pitanja, i tako, ili neutralnost procedure.

Jedna od trenu ́ih prepreka za planiranje politike u Srbiji vezano za oblast invalidnosti jeste nepostojanje standardizovanih i uporedivih podataka i relativno slabi sistemi za resorno upravljanje informacijama. Tek od 2011. postoje podaci sa popisa o broju osoba sa invaliditetom, ali ne postoji redovno i

invaliditetom.

Po resorima, postoje pouzdani izvori informacija (Penziono invalidsko osiguranje, podaci prikupljeni od organizacija osoba sa invaliditetom, podaci iz obrazovanja i zdravstvenog sistema, Nacionalne slu

zavoda za statistiku i dr. baze korisnika tj. nepostoji dovoljna koordinacija u ovim aktivnostima po resorima, nije primenjena standardizacija

je u oblasti

, prati trendove i procenjuje efekte i uticaj programa i kih indikatora i metoda obrade podataka je

usk .

integrisang zdravstvenog informacionog sistema.

2011. i 2012. godine, sproveo probno prikupljanje podataka o prihodima i rashodima u oblasti socij

Evrostata, za 2010. godinu. Primenjena metodologija u skladu je sa uredbama EU 1322/2007, 458/2007, 10/2008. Prikupljeni

uporedivosti.

58 invaliditet, Popis stanovništva, domačinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, podaci po oštinama i gradovima, Republički zavod za statistiku

| 36 |

socijalni rad. nacrt podzakonskog akta o evidenciji i dokumentaciji u okviru izrade korupusa podzakonskih akata za primenu Zakona o , koji se mora u potpunosti uskladiti sa novim informacionim sistemom koji se razvija u okviru programa DILS59. Taj podzakonski akt treba da

drugih podzakonski

́ ́i efikasnije prikupljanje i obradu podataka o korisnicima i pru enim uslugama, o pokrivenosti uslugama u zajednici, koje su namenjene i osobama sa invaliditetom.

PREPORUKA:

- procenjivati efekte i uticaj razvijenindikatora koji se koriste po resorima kao i metoda obrade podataka moraju biti

59 Projekat «Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou» - DILS, Vlada Republike Srbije realizuje iz sredstava Zajma Svetske banke / Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD). Projekat se realizuje u periodu od početka 2009. do kraja 2012. godine. Ukupna vrednost sredstava Zajma iznosi 32 miliona evra. Projekat realizuju tri resorna ministarstva: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike. Osnovi cilj projekta odnosi se na jačanje kapaciteta ustanova u sektorima zdravlja, prosvete i socijalne zaštite na lokalnom nivou za pružanje delotvornijih, korisnicima pristupačnijih usluga ujednačenog kvaliteta, finansiranih po principu «novac prati korisnika», u decentralizovanom okruženju koje vodi računa o potrebama ranjivih grupa korisnika.

| 37 |

60

Sporazu

potpisivanja SSP. U oblasti

79. SSP

19.1. Rodna ravnopravnost

- UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom - onomskim, socijalnim i kulturnim pravima:

- 26. - - enama - -

- - Evro - - Povelja Evropske Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika - materijala.

60 Poglavlje 19. pravnih tekovina Evropske unije – Socijalna politika i zapošljavanje – sadrži osnovne socijalne

standarde na koje su se države članice obavezale pristupanjem Uniji. Njihova svrha je da podrže primenu i razvoj

evropskog socijalnog modela koji je Evropska komisija 1994. godine definisala kao „zajedničke vrednosti koje

obuhvataju demokratiju i individualna prava, slobodno kolektivno pregovaranje, tržišnu ekonomiju, jednake

mogućnosti za sve i socijalnu zaštitu i solidarnost.“ Pored usvajanja zajedničkih minimalnih standarda putem

propisa, države članice EU učestvuju i u procesima saradnje u oblasti politike zapošljavanja, socijalnog

uključivanja i socijalne zaštite. Na ove oblasti se primenjuje tzv. otvoreni metod koordinacije, koji u suštini

predstavlja dobrovoljan proces političke saradnje zasnovan na dogovoru o zajedničkim ciljevima i pokazateljima

koji omogućavaju merenje napretka u ostvarivanju utvrđenih ciljeva. Takođe, novi strateški okvir razvoja EU –

Strategija Evropa 2020, usvojena 2010. godine – sadrži brojne prioritete u oblasti zapošljavanja i socijalne politike

koji su detaljnije razrađeni pratećim dokumentima – Evropskom platformom za borbu protiv siromaštva i

socijalne isključenosti i Agendom za nove veštine i nova radna mesta.

| 38 |


godinu, Evropska Komisija navodi da je ostvaren izvestan napredak u pogledu ravnopravnosti. Republika Srbija

u je Nacionalne strategije.

Republika Srbija je 4. aprila 2012. godine, potpisala Konvenciju Saveta Evrope o

godine. U toku su pripreme za ratifikaciju Konvencije kao i ativnosti na povezivanju i saradnju sa svim relevantnim resorima i institucijama na svim

septembra 2013. godine.

U svrhu postizanja napretka u zakonodavnim aktivnostima za politike jednakih a

ravnopravnosti (2011-2020) (7370/11) i Direktive 2002/73/EZ EP i Saveta.

Nasilje nad je oblast koja izaziva zabrinutost, prisutno je u i ne postoje prikupljanje i razmena podatka o nasilju nad

i nasilju u porodici. rtve nasilja i

diskrimacije. Veoma nasilje u porodici se ne prijavljuje. Potrebno je razviti a samo nasilje i program prevencije, kreiraju

odgovora u kome je pot

a nasilja u porodici je otvoreno u Do kraja

U martu 2013. god. je Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad

nova, organa i organizacija u

Republici Srbiji.

| 39 |

su i dalje diskriminisane na rada. .142 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, 32%

(6. 61 Generalna stopa zaposlniska (62,3 % u 20 -64 godine)

(Hrvatska, Bugarska i Rumunija). sa invaliditetom su u posebno nepovoljnom i su diskriminisane na osnovu pola i na osnovu invaliditeta.

62

PREPORUKE

- je Naciotreba usvoj

.

-

19.2.


Strategije -2020. godine. Prva Strategija razvoja

retkih u Republici Srbiji koja je skoro u celosti ispunila svoje ciljeve.

pra

Novi , koji je donet 2011. godine63 baziran je na

najmanje restriktivno

64.

Akcionog plana za implementaciju Zakona o , te se u 2013. nastavljaju intenzivne aktivnosti u ovoj oblasti a

U toku je i izrada anju u .

god. do danas, nastavljena je izrada podzakonskih akata, neophodnih za njegovu punu

61 ILO Serbia Decent work country programme document 2013 - 2017 62 Izveštaj o napretku Srbije za 2012.godinu, Evropska Komisija, Saopštenje komisije upućeno Evropskom parlamentu i Savetu 63 „Sl. glasnik RS“, br. 24/2011 64 Čl. 151. Zakona o socijalnoj zaštiti

| 40 |

socijalne za

a sa niskom penzijom, a koji se nalaze

U maju 2013. doneta

org

65

licencu

koja je osnovana zakonom o kao nezavisna, profesionalna

organizacija zaposlenih

radnicima (tzv.nulta licenca). Komora socijalne institucija, tek treba da se institucionalno izgradi i sistemski pozicionira.

inansiraju iz

Pravilnik o standardima usluge u ustanovi za vaspitanje dece i omladine,

Pravi

Pravilnik o standardima za Male domske zajednice za decu,

drugim st

65 Naime, za opštine i gradove koji nemaju sredstva za pokretanje usluga socijalne zaštite, sa nacionalnog nivoa pokreće se potpuno novi mehanizam – namenski transferi (Zakon o socijalnoj zaštiti). Namenskim transferima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje jedinica lokalne samouprave, iz budžeta Republike Srbije mogu se finansirati: 1) usluge socijalne zaštite koje po ovom zakonu finansiraju jedinice lokalne samouprave – u jedinicama lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti, utvrđen u skladu sa propisima kojima se uređuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti - ispod republičkog proseka; 2) usluge socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze ustanove za domski smeštaj u transformaciji, uključujući i troškove transformacije tih ustanova; 3) inovativne usluge i usluge socijalne zaštite od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

| 41 |

Pravilnik o akreditaciji,

-zdravstvenim ustanovama, o razmatranju

Pr P

razvoju, u planu je

usvojenja

evidecije i dokumentacije nim uslugama, odnosno ostvarenim pravima i

e i na

obuka zaposlenih

dve vrste nadzoraradom i

nije ustanovljen, niti je dzakon e nego primetno u praksi. Inspekcija nema dovoljan broj zaposlenih ni za realizaciju

rna i za

proteklih godina izdvojeno je 2010. godine. U

11,2%. pao na

| 42 |

9,4%, a u istom periodu (2010-2012) se za oko 17%, sa 598.156 na 700.000.66

Institucionalizacija invaliditetom u

Podaci iz 2011. godine pokazuju nalazilo 1.485 dece sa smetnjama u razvoju u pet ustanova i 4.278 odraslih osoba sa invaliditetom 15 ustanova za odrasle borave i deca i mladi (3,3% od ukupnog broja korisnika), kao i da u ustanovama sa decu i mlade sa smetnjama u razvoju bobroj odraslih osoba sa invaliditetom. N

38,9% pod neposrednim starateljstvom, a kod 27,5% osoba staratelji su srodnici ili druge bli

67.Od ukupnog broja dece i 69%

u 2011. godini. Procenat smanjenja broja dece i mladih sa smetnjama u ustanovama u periodu 2000 2011 nego kod onih bez smetnji (63%). Iako se ukupan broj u posmatranom periodu smanjio, udeo u ukupnom broju dece i mladih u ustanovama je u porastu (2000 60.20%, 2011

ustanovama i odeljenjima za odrasle) gde

68, sa skromnom ponudom rehabilitacionih i stimulativnih programa. Iorganizacija69 od pre pet godina, ali nedvosmisleno ukazuju na nedostatak privatnosti ili bilo

pr. godini, samo 19,3% dece i mladih

a nik 70.

zakonskog

i sloboda. Do sada je formirana radna grupa koja trebizradi ovog dokumenta. Formirana je i posebna komisiji za izradu nacrta izmena

66 Izveštaj o rezultatima mera primene mera socijalne politike 2011-2012, Građanske inicijative, Beograd, 2012. 67 20 i više godina u ovim domovima boravi 17,5% korisnika, 22,5% je u domovima od 6 do 10 godina a za 22,2% korisnika je dužina boravka u ovim domovima od 2 do 5 godina, Izveštaj o radu ustanova za smeštaj odraslih lica za 2011. godinu, Republički zavod za socijalnu zaštitu, 2012 68 Izveštaj o radu ustanova za smeštaj dece i mladih za 2011 godinu, Republički zavod za socijalnu zaštitu. 69 “Sklonjeni i zaboravljeni – Segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji”, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Beograd, 2012. 70 Izveštaj o radu ustanova za smeštaj dece i mladih za 2011 godinu, Republički zavod za socijalnu zaštitu

| 43 |

ono

pacijenata u zdravstvenim ustanovama, kao i korisnika u

dece i odraslih sa invaliditetom, i razvoja usluga na lokalu, ali je evidentno da je ite koje su u mandatu

tavljaju alternativu institucionalizaciji.

Podaci o uslugama prikupljeni kroz mapiranje usluge socijal 71 krajem 2012. godine pokazuju da oko 25000 osoba u Srbiji koristi usluge koje su

U poslednjih nekoliko godina, sve je

gradova, mada njihova razvijenost,

samouprave u Srbiji na raspolaganju imaju relativno mala i nedovoljna

Jedinicama lokalne samouprave

organizacija i organizacija u drugim oblicima organizovanja), te radi enje javnih

ulozi

.

u ukupnim rashodima jedinica lokalne samouprave porastao je sa 2,5% u 2005 na 4,5% u 2010. godini72. Rashodi za

da se uticaj finansijske i ekonomske krize odrazio pre svega na pad rashoda za privredu i komunalne delatnosti. Sama struktura

individualnih jedinica lokalne samouprave. U ukupnim rashodima za socijalnu

71 Mapiranje usluga socijalne zaštite – inicijativa UNICEF-a iTima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva sredstvima SDC-a 72 Istraživanje Centra za liberalno-demokratske studije (2012) na uzorku od 71 jedinice lokalne samouprave.

| 44 |

u proseku dominiraju (71%, odnosno 56% finansiranje rada ustanova socijalne

aci za

Jedan od dobrih mehanizama za podsticanje jedinica lokalne samouprave da

namenski transferi. Implementacija namenskih transfera sa 73 na lokalnom nivou, pored razvoja

PREPORUKE:

- .

Izraditi i usvojiti pojednih prava i sloboda.

- nadzora n

inspektora rada; preneti deo kontrole zakonitosti rada na lokalnu samoupravu, oje je odgovorna lokalna zajednica.

- Neophodno je intenzivirati proces deinstitucionalizacije, koji podrazumeva invaliditetom

- lokalnim samoupravama u razvoju lokalnih usluga namenjenih deci i odraslima sa invaliditetom i u skladu sa njihovim potrebama.

- Neophodna je implementacija namenskih transfera sa nacionalnog nivoa za 74

73 Po Zakonu o socijalnoj zaštiti predviđeno je uvođenje namenskih transfera – ear marked transfers (sa nacionalnog nivoa) za razvoj i unapređenje usluga socijalne zaštite na loklanom nivou. Sa primenom namenskih transfera se kasni. 74 Po Zakonu o socijalnoj zaštiti predviđeno je uvođenje namenskih transfera – ear marked transfers (sa nacionalnog nivoa) za razvoj i unapređenje usluga socijalne zaštite na loklanom nivou. Sa primenom namenskih transfera se kasni.

| 45 |

19.3. Sistem


Zakonom o radu propisana je zabrana neposredne ili posredne diskriminacije

zdravlja i / ili invaliditeta zabranjena u odnosu na: uslove

.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i osoba sa invaliditetom75 sveobuhvatnu i aktivnom osoba sa

invaliditetom u . U tom smislu, ovaj zakon propisuje niz podsticajnih mera i aktivnosti, kako za same nezaposlene osobe sa invaliditetom, tako i za poslodavce. Ovo je prvi zakon koji je sveobuhvatno regulisao oblast osoba sa invaliditetom, a novina koju je doneo jeste preokret ka davanju prvenstva na otvorenom rada u odnosu na alternativne modele . Kao mera pozitivne akcije, uvedene su kvote kod osoba sa invaliditetom, mere aktivne politike posebno za osobe sa invaliditetom, kao i posebna odgovornost Nacionalne za u vezi sa profesionalnom rehabilitacijom i pri osoba sa invaliditetom.

osoba sa invaliditetom76 kojim su odredbe ovog p

invaliditeto

refundacije zarada zaposlenih osoba sa iizmenama i dopunama ukinuti su penali, ali je ostala obaveza poslodavaca koji

eki od zakonom

Iako Republika Srbija ni jednom zakonskom odredbom nije izuzeta iz obaveze

75 „Službeni glasnik RS“, br.j 36/09 76 „Službeni glasnik RS“, br. 32/13

| 46 |

77 propisano je da Republika Srbija kao poslodavac za d

zarada osoba sa invaliditetom

podzakonskom aktu, ne samo da je suprotno zakonu koji sve poslodavce stavlja

sa invaliditetom, koja propisuje da

PREPORUKA:

- te

profesionalnu rehabilitaciju i

sa invaliditetom u radnu aktivnost . Treba,

osetljivih grupa, pa tako i osoba sa invaliditetom. O avna rasprava o Nacrtu zakona o

78.

oj

okviri definisanih mera, tj. kako se planira i ko prati efikasnost i efektivnost

sa invaliditetom. Ne bi trebalo da organi sprovo definisanih meraministarstvu koje ih usvaja, a zatim

77˝ Sl. glasnik RS“, br. 33/12 i 48/10 – ispr 78 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Početak javne rasprave o Nacrtu zakona o socijalnom preduzetništvu i zapošljavanju u socijalnim preduzećima, http://www.minrzs.gov.rs/javna-rasprava-zakon-soc-preduzet.php (pristupljeno 28.03.2013. godine)

http://www.minrzs.gov.rs/javna-rasprava-zakon-soc-preduzet.phphttp://www.minrzs.gov.rs/javna-rasprava-zakon-soc-preduzet.php

| 47 |

Podaci o visini prikupljenih sredstava u Fondu, nisu lako dostupni javnosti79.

Kontinuirano se provodi postupak procene radne sposobnosti. U periodu april 2012.

proceni radne sposobnosti. Ministarstvu rada,

atak odnosi na

U ovom trenutku aktivna su 43 i

koji

invaliditetom usvojile znanja i ve

ukupno 19 dato

U 2012. godini 6.579 osoba sa invaliditetom80 je bilo eno mere aktivne politike

njihovu integraciju.81 Treba obratiti

79 13.05.2013. Izvor: B92, Beta: Predsednik Odobra za ljudska i manjinska prava Meho Omerović rekao je da je tražio od Ministarstva ekonomije informacije o tome koliko je para do sada uplaćeno u Fond i da nije dobio odgovor, kao da je to strogo čuvana tajana. To se mora menjati istakao je Omerović. 80 Prilog MINRSP za sastanak unapređemog stalnog dijaloga 81 Vrste mera aktivne politike u koje su OSI bile uključene u 2012 su: - u obuku za aktivno traženje posla uključeno je 1.339 osoba sa invaliditetom (513 žena ili 38,3%), - na sajmovima zapošljavanja učestvovalo je 2.727 osoba sa invaliditetom (1.014 žena ili 37,2%), - u klub za traženje posla uključeno je 199 osoba sa invaliditetom (99 žena ili 49,7%), - u program stručne prakse uključeno je 29 osoba sa invaliditetom (16 žena ili 55,2%), - uz subvenciju poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta zaposleno je 178 osoba sa invaliditetom (79 žena ili 44,4%), - 113 osoba sa invaliditetom (47 žena ili 41,6%) je započelo sopstveni posao uz subvenciju za samozapoljšavanje, - na javnim radovima angažovano je 1.316 osoba sa invaliditetom i 696 asistenata, - savetovanje o mogućnostima za razvoj karijere obavljeno je za 726 osoba sa invaliditetom, - u trening samoefikasnosti uključeno je 107 osoba sa invaliditetom, - refundacija primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta obezbeđena je za 14 poslodavca za 21 osobu sa invaliditetom,

| 48 |

ra koju sprovode lokalne samouprave i 20% obuke za aktivno , 10% savetovanje i 10% sve ostale aktivnosti.

Usvojen je 82 za 2013. godinu kojim su odini koji uklju uju

osetljivih kategorija nezaposlenih lica. lokalnim akcionim planovima nastavljena je i u 2013. godini kroz sufinansiranje programa i

zahteva teritorijalne autonomije i jedinica lokalnih samouprava. U aprilu 2013. godine je doneta odluka o sufinansiranju programa i mera aktivne politike

a invaliditetom i lica romske nacionalnosti.

U poslednjih nekoliko godina broj osoba sa invaliditetom na evidenciji . Tokom 2012.

.142 osobe sa invaliditetom (6. evidentiranih nezaposlenih osoba sa invaliditetom, 14.

D -vaspitnog sistema, odnosno ma za decu sa smetnjama u razvoju, nepostojanje usluga kao i

obrazovanja osoba sa invaliditetom

invaliditetom spreme 6.361 (1. . tj skoro polovina nezaposlenih osoba sa invali

83

Neostvarivanje prava na obrazovanje razvijen sistem obrazovanja za odrasle ostavlja veliki

i sa invaliditetom. Za podatke i preporuke vezano za oblast obrazovanja pogledati poglavlje 26.

- subvenciju za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva koristilo je 159 poslodavaca na koji način je zaposleno 284 osoba sa invaliditetom, dok je uslugu radne asistencije za 24 osobe sa invaliditetom koristilo 16 poslodavaca 82 Službeni glasnik RS”, broj 117/12 83 Službeni glasnik RS”, broj 117/12

| 49 |

PREPORUKE:

- Neophodno je unainvaliditetom uz jasno usmerenje ka prekvalifikaciji, profesionalnoj rehabilitaciji i obaveznom podizanju obrazovnog nivoa kao i

- sobljavanja, kao i podizanja obrazovnog nivoa nezaposlenih osoba sa invaliditetom, prilagoditi obrazovne

stereotipa za odabir zanimanja osoba sa invaliditetom.

- Neohodno razviti nezavisno ekspertsko telo (u kome moraju biti i predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom)

aktera u implementaciji definisanih

- Neophodno unaprediti javnost rada i pristup informacijama o poslovanju

invaliditetom.

-

- Potrebno intenzivirati rad na aktivnostima definisanim om 11. Stav 5. P , Zakona o

| 50 |

Usvaja

zakonodavstva. Neke od osnovnih regulativa i zakonodavnih aktivnosti na ovom invaliditetom:

-

pomagala za ogrupu proizvoda u koje spadaju invalidska kolica, pomagala za hodanje, kreveti,

koji postoje u evropskim zemljama.

-

osoba sa invaliditetom i organizacijama srazvoja koncepta "dizajn za sve" i razvoj asistivnih tehnologija za stara lica i osobe sa invaliditetom.


Ova oblast je relevantna iz pozicije osoba sa invaliditetom kroz dva nivoa delovanja:

a) kreiranje novih okvira poslovanja kao to su kreativne industrije, tveno odgovorno poslovanje,

b) elemenata kvaliteta robe I usluga i baveznosti primene kroz sistem kontrole kvaliteta.

Trenutno je u

. Ovim propisom se nastoji da se uredi socijalno

, nadzor i druga pitanja od zna . Ova tema je posebno zanimljiva za javnost jer ulazi u sferu socijalnih ekonomsko odnosa i pozitivnom akcijom

kategorija lica koja su istovremeno ma Vezano za nacrt ovog zakona, postoji jasan stav javnosti da je zakon neophodan, ali i veliko

| 51 |

jasnog ekonomskog osnova. Proceduralno, bilo je neophodEvrope u izradi ovog zakona, uraditi studiju izvodljivosti, prikupiti najbolja

i u samoj izradi zakona kosultovati sve relevantne nacionale Usvajanje ovog Zakona u

Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za sprovo. Sama Strategija razvoja i

prom2010. do 2015. godine

Evropskoj uniji. Republika Srbija je u obavezi da prihvati standarde i praksu

odgovornog poslovanja konkurentnosti i razvoju.

prepoznat.

, usvajanje koncepta kao aveznosti primene kroz sistem

kontrole kvaliteta pPoglavlje 28.2.3.

84

PREPORUKA:

- Potrebna kontinui u razvoju svesti o - relevatnosti oblasti .

standardima

njihovu primenu u industriji.

-

dustriju.

84 Slede poglavlja Poglavlje 21: Transevropske mreže Poglavlje 22: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Byj7SkMd-KbYYmE4NTNhMmItMGQyZS00MWVlLWE1NmQtMGIyNzA0YzVjMWIyhttps://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Byj7SkMd-KbYYmE4NTNhMmItMGQyZS00MWVlLWE1NmQtMGIyNzA0YzVjMWIyhttps://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Byj7SkMd-KbYYzMzMTNiZTItOTFlOS00OWFiLTllMWYtZDdmNzhhOTk2OTdhhttps://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Byj7SkMd-KbYYzMzMTNiZTItOTFlOS00OWFiLTllMWYtZDdmNzhhOTk2OTdhhttps://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Byj7SkMd-KbYYzMzMTNiZTItOTFlOS00OWFiLTllMWYtZDdmNzhhOTk2OTdh

| 52 |

kriterijume)


Osobe sa invaliditetom

diskriminacije osoba sa invaliditetom porastao deset puta

invaliditetom

23.1. Ravnopravnost pred zakonom poslovna sposobnost osoba sa invaliditetom

Poslovna sposobnost je osnovni preduslov za ostvarivanje prava i samostalno svake osobe o pravima i obavezama u svim oblastima.

, veliki broj osoba sa invaliditetom, posebno osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim je u veoma nepovoljnom , jer su poslovne sposobnosti i to samo na osnovu svog invaliditeta. Posledice a poslovne sposobnosti su , a osoba samim pokretanjem postupka biva skoro svih prava.

Uslovi za poslovne sposobnosti regulisani su zakonom85, a postupak se odvija kroz dva povezana, ali odvojena i procesa: oduzimanje poslovne sposobnosti kao sudski postupak (u skladu sa Zakonom o

postupku86) i postavljanje starateljstva od strane organa starateljstva kao upravni postupak (u skladu sa Zakonom o upravnom postupku87). Osobe poslovne sposobnosti stavljaju se pod starateljstvo. Postoji jedan pravni institut koji proizvodi iste posledice kao i poslovne sposobnosti - roditeljskog prava. U Srbiji je broj osoba pod starateljstvom u 2011. godini za 88 (33,9%) u odnosu na prethodnu godinu.

Ustav Republike Srbije propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i svakome garantuje pravnu sposobnost,89 a svaka osoba punoletstvom sposobnost samostalnog o pravima i obavezama.90

85 Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 86 Sl. glasnik Socijalističke Republike Srbije“, br. 25/82 i 48/1988 i „Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 46/95 i 18/2005 87 „Službeni glasnik Savezne Republike Srbije“, br. 33/97, 31/2001 i „Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 30/2010 88 Tokom 2011. godine 3.778 osoba je potpuno lišeno poslovne sposobnosti. 89 Čl. 37, st. 1. Ustav Republike Srbije 90 Čl. 37, st. 2. Ustav Republike Srbije

| 53 |

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom prepoznaje ravnopravnost pred zakonom i poslovnu sposobnost kao veoma pitanja i propisuje da se poslovna sposobnost ne ili oduzeti samo na osnovu invaliditeta.91 U 92 Poverenika za u ravnopravnosti o Radnoj verziji Zakona o izmenama i dopunama zakona o postupku je istaknuto da odredbe . 31- 44a radne verzije Zakona o izmenama i dopunama zakona o

postupku, kojima je postupak avanja, odnosno ograni poslovne sposobnosti, nisu u skladu sa standardima i obavezama koje je Republika Srbija preuzela ratifikovanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao ni sa nacionalnim antidiskriminacionim propisima.

Pokrenuta je inicijativa z

-intelektualnim invaliditetom.

PREPORUKA:

- U

osoba sa mentalnim invaliditetom u skladu sa savremenim socijalnim modelom

antidiskriminacionih propisa, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom,

ivot, pravo na imovinu,

23.2. Pristup pravdi i diskriminacija osoba sa invaliditetom

Odredbom 15. Zakona o zabrani diskriminacije, regulisana je diskriminaciju u postupcima pred organima javne vlasti kao poseban diskriminacije, i propisano je da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti. , istim je propisano da se diskriminatorsko postupanje , odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti tretira kao povreda radne .

Zakon o diskriminacije osoba sa invaliditetom zasniva se na zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, ljudskih

91 Dalje se navodi, da će države ugovornice preduzeti sve odgovarajuće i efikasne mere kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedila jednaka prava da budu vlasnici imovine ili da je nasleđuju, da kontrolišu svoje finansije i

da imaju ravnopravan pristup bankarskim kreditima, hipotekarnim zajmovima i drugim oblicima finansijskog

kreditiranja, kao i da osobe sa invaliditetom ne budu lišene svoje imovine nečijom samovoljom.

92 5. novembar 2012. godine

| 54 |

prava, dostojanstva i i osoba sa invaliditetom u sve oblasti na ravnopravnoj osnovi, zatim u sve procese o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza.

Organi javne vlasti imaju obavezu da osobama sa invaliditetom obezbede prava i sloboda bez diskriminacije ( 4). Organ javne vlasti ne sme

radnjom ili diskriminaciju osoba sa invaliditetom ( 11. stav 1), a diskriminacija je zabranjena u pogledu dostupnosti usluga ( 13. stav 1), pri mu je u pitanju svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje pravno ili

lice u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja ( 13. stav 2).

Jedan od problema sa kojima se osobe sa invaliditetom u ostvrivanju prava na pristup pravdi i ostvarivanju prava pred organima javne vlasti ogleda se u tome su zgrade sudova i drugih organa javne vlasti osobama sa invaliditetom. Tako, na primer, od ukupno 127 sudova u Srbiji, samo 36 ima rampe i prilaze za korisnike kolica.93 Takvo stanje stavlja osobe sa invaliditetom u neravnopravan u pogledu pristupa sudu i

da ostvaruju sudsku svojih prava.

5 u Beogradu organizacija koje se bave pravima osoba sa invaliditetom ukazuju i na pojavu da

im us

diskriminatorna jer je u nemi imaju

njegovo usvajanje. sa predstavnicima Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Ovim propisom, odnosno

organima javne vlasti, u kolektivnim oblicima rada organa javne vlasti, u oblasti

propi

93 Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Vlada Republike Srbije, 2012. godine

| 55 |

prevodioca uz prethodno zakazivanje94.

U praksi95 pojedini sudovi i organi uprave ne dozvoljavaju osobama sa invaliditetom da prilikom overe raznih dokumenata koriste sa svojim imenom i prezimenom ispisan slovima, odnosno faksimil, umesto potpisa. Nepostojanje posebnih zakonskih propisa u pogledu faksimila prilikom overe potpisa jeste razlog zbog

u sudovima i organima javne vlasti ne dozvoljavaju osobama sa invaliditetom faksimila. , ni Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa96, ni Uputstvo o obliku i upisnika i o overavanja potpisa, rukopisa i prepisa97, niti bilo koji drugi akt ne zabranjuju overu faksimila, pa odbijanje overavanja faksimila osobama sa invaliditetom koje ne mogu da , predstavlja diskriminaciju ove kategorije

je jedna oblast iz domena javnih usluga u kojoj osobe sa invaliditetom imaju problem da ostvare svoja prava. Naime, prilikom zdravstvene sposobnosti sa invaliditetom, lekarske komisije koje

njihovu sposobnost za upravljanje motornim vozilima imaju praksu u postupanju povodom istog stanja.

Na osnovu uvida u rasprostranjenost diskriminacije osoba sa invaliditetom u

pravnu analizu, radna grupa trenutno radi na formulisanju konkretnih predloga

PREPORUKE

- ojiti Akcioni plan prevencije i

-

94 Praksa je pokazala da je naveći utrošak vremena prevodilaca u zdravstenoj službi, ali najčešće iz razloga dugog čekanja u redovima, što se planira rešiti izradom određenog uputstva domovima zdravlja. 95 U praksi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti zapažena je i pojava da pojedini sudovi i drugi organi javne vlasti diskriminišu osobe sa invaliditetom i tako što postupke za zaštitu i ostvarivanje prava vode na način koji osobama sa invaliditetom onemogućava ili otežava ostvarivanje prava na pristup pravdi. 96 „Službeni glasnik RS“, broj 39/93 97 „Službeni glasnik RS“, broj 74/93

| 56 |

drugim postupcima, da delotvorno komuniciraju sa onima knjihovim pravima da ostvare neposredni uvid spise predmeta.

-

U tom smislu potrebno je dopuniti 1/10).

-

invaliditetom.

- U radu lekarskih komisija prilikom izdavanja lekarskih uverenja o sposobnosti za upravljanje motornim vozilom osobama sa invaliditetom potrebno je

izdavanja lekarskih uverenja k.

sti i prinudnoj hospitalizaciji pojedinih prava i sloboda osoba sa mentalnim invaliditetom u skladu sa

ravnopravnoj osno

pravo na volontiranje i dr.)

Zakonodavni i institucionalni okvir u pogledu po je uspostavljen. -

18. Zakona 98

dozvoljena b

zakonom ili moraju biti srazmerni svrsi obrade. Oobrade nedozvoljen.

98 Sl.glasnik RS“ 97/08

| 57 |

podataka o svakom , bez obzira na njeg . Nepismena

osoba, osoba sa invaliditetom, odnosno osobe koje ne mogu da podnesu zahtev za ostvarivanje nekih prava u pisanoj formi, zbog njegovog / njenog drugog nedostatka, mogu podneti takav zahtev usmeno. U skladu sa Zakonom o

, osoba sa invaliditetom pregled dokumenta ako takve prostorije nemaju adekvatan pristup.

k tu oblast zakonskim tekstom. Do sada su i

propisuje pravo na tajnost podataka. podataka je ustanovljena kroz . gde se navodi da pmedicinskoj dokumentaciji

, be,

koji se podaci smatrajtreba

definisati kroz podzakonski akt o evidenciji i dokumentaciji u okviru izrade korupusa podzakonskih akata za primenu Zakon

okviru programa finansiranog od Svetske banke.

a je i u obrazovanju, koje planira jedinstvene evidencije u okviru jedinstvenog informacionog sistema ministarstva, finansiranog od Svetske bankeZakona o osnovana sistema obrazovanja i vaspitanja. Ali i u ovom sektoru, osim

inistarstva, niti je

a samim tim ni vno stanje, profesija i sl.),

i 28.

Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

ivih podataka, potrebno je sa

| 58 |

predv da poverenik ove informacije dobija iz javnih glasila, da nije

DILS projekta na lokalnom nivou) jeg projekta Svetske banke.

PREPORUKE:

- Potrebno razviti sektorska podzakonska akta kojima se jasno i funkcionisanje sistema evidencija u sektorima

-

svim sektori DILS.

́enje sprovóeg postupanja

ili ka njavanja , koja prati i istra uje slu ajeve takvih radnji policijskih slu benika prema licima li enim slobode. Zakon o policiji predvi a sle ́e principe : nepristrasnost, nediskriminacija, humanost

́i. Pokrenut je projekat za permanentno obrazovanje pripadnika policije o upotrebi znakovnog jezika kako bi se stvorili uslovi za komunikaciju policijskih slu

invaliditetom

se odnose na diskriminaciju osoba sa invaliditetom 99, 28 osoba sa invaliditetom

uslovi u zatvorima. Ako ́uju u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu. Ukoliko Specijalna zatvorska bolnica nema adekvatne uslove, osobe sa invaliditetom ́uju u specijalizovanu objekat

99 Istraživači na izradi ove studije nisu bili u mogućnosti da nađu podatke za 2011. i 2012. godine. Javnosti dostupne studije i izveštaji ne raspolažu podatkom o broju osoba sa invaliditetom koji su na izdržavanju kazne u zatvorima. Raspoloživi podaci u Izvestaja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija za 2012: Mentalni poremećaji (MKB grupa V, šifra F) 18858, Broj psihijatrijskih pregleda 24233.

| 59 |

́nom redu u kazneno-popravnim ustanovama i okru nim zatvorima, sve institucije u okviru Uprave za izvkazne osoba sa invaliditetom100.

tima za prevenciju torture101 ukazuju da su u zatvorima lnega i da postoji nedostatak programa adekvatne i specijalne nege. da se osobama sa koja odgovara njihovim potrebama. U pojedinim zatvorima prostorije i mokri

, niti da se org

stanje u psihijatrijskim bolnicama,

PREPORUKE:

- Potrebno razviti

institucije ili institucije za socijalno staranje.

-

kazne u zatvorima.

100 U skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima i arhitektonskim i prostornim okolnostima, uslovi smeštaja za osobe sa invaliditetom se konstantno poboljšavaju. U tu svrhu, u Okružnom zatvoru u Smederevu, Okružnom zatvoru u Negotinu, Okružni zatvor u Zrenjaninu i Kazneno-popravnom zavodu u Šapcu su renovirane sobe za osobe sa invaliditetom. Pored toga, toaletna kolica su kupljena u Okružnom zatvoru u Vranju. Okružni zatvor u Beogradu je u procesu renoviranja posebne sobe sa kupatilom prilagođenim toaletima, i nabavljaju se novi specijalizovani bolnički kreveti i ortopedskih pomagala. Pored toga, u Okružnom zatvoru u Kraljevu je renoviran zaseban toalet, a toalet u Kazneno-popravnom zavodu u Somboru je opremljen asistivnom operemom za obavljanje fizioloških potreba lica sa invaliditetom. 101 Zaštitnika građana, koji od januara 2012. godine deluje u slopu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, sproveo je prve inspekcije zatvora, psihijatrijskih bolnica, policijskih stanica i centara za socijalno staranje. Nacionalni mehanizam deluje kroz tim stručnjaka koji se kontinuitrano edukuju u ovoj oblasti, a imaju i visoko specijalizovana predavanja o monitoringu institucija u kojima su smeštene osobe sa invaliditetom.

| 60 |

kao deo osnovnih prava

neophodno i u ov

invaliditetom

nvaliditetom i eduzeti sve neophodne

dikriminaciju osoba sa invaliditetomza osobe sa invaliditetom

invaliditetom u

Postizanje potpune pristu ne predstavlja ispunjenje posebnih potreba osoba sa invaliditetom, slobodu kretanja za sve gra Pored aspekta slobode kretanja, ostalih prava osoba sa invaliditetom.

informacijama i komunikacijama. Slobodno kretanje je holizahteva razumevanje pojma neprekidivog lanca kretanja. Osnovni koncept iza neprekidivog

́ Neprekidivi lanac kretanja m ́e elemente: a)

́i personalnu asistenciju, us I drugo; b) dom ili stan; c) z

(javne, privatne i javni objekti); d) otvoreni prostor koji ne predstavlja prepreke ( parkovi , urbani ); e) potpuno autobusi, vozovi , taksi prevoz, metro, petlje).

kroz antidiskriminaciono zakonodavstvo, i m invalidnosti u sve politike i mere, ko ́i

antidiskriminaciju kao osnovu za formulisanje politike.

Pos projektuje i gradi po principima "dizajna za sve". i pristup radnom mestu, kao objektu,

osobama sa invaliditetom da dobiju doprinosi ukljuaspekta dostupnosti u inicijalnu fazu projektovanja i planiranja daje po svim

| 61 |

pokazateljima pozitive finansijske efekte. Tako dizajniran objekat ili predmet vrednost na pre svega zbog svoje dostupnosti, a i zbog

objekta. Ukoliko se radi o objektu koji predstavlja i radno mesto, smanjuje se

novim principima dizajna. 102

PREPORUKE:

- Neophodno je usvojiti Nacionalni akcioni plan za uklanjanje barijera (pravo na i komunikacijama) i razviti lokalne

strategije i akcione planove

-

ustanove, koji su prema

- nadle

102 Sledi Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost –pogledati Političke krierijume

| 62 |

g

elektronskih komunikacionih servisa za osobe sa invaliditetom, do raznovrsnih