DJEL:A·TNOST INSTITUTA U 1970. GODINI

I ovom priiliiilrom zeliimo da rupozmarn.o Cii.taoce Priloga s cradom !lns1Шtuta u pro­teklo.j god!iJrui .

.Aok!tiV!Iloot Lns1fuu1a щ oje1ilrui, 1i •пjegovti•h sa~radrn:ilka · pojedri.naOпo, 1bbla је u.s.mje­rena na iirzJvtг:SaiV'am.je oonQ\1111ih rzaк:la•talka ,pos•taм1}enli:l1' ·f>lrogramom rrada ·rza. 1970. go­d:iJml. P:rogr1Щ11.51k!i md<J,.Oi. 5iu oooћva1Шl:i JPoolЩre u: .ve21i s :naruёiruolm oЬradom od!redeii1Jih zbi<Vail1:j~ li dogada1ja Щ tistlorJje :r:<lld1111it01rog IPO'k!reta Ji. '000i.ja;l1s1Ii.Cike гevo.IJucije ii ;pll1ilku­plja;njeu:n. li. srediivanjem aJГhJWsike ~de i dq.k!uanent aclje lkaja goVICXl'li о rz.~blva;nфma i dogadajiiJma. 1U · ['adJni/CJkom JI)Okп:e.tџ. Ji IU penii(JtQil~ •SOO~jaJ.is:!Ji.cik-e .trevO.IJuc:i(je. F\oired ooga, !,11:S11Ji.tu,t је OSI1Jvam(o iiOtrelb!111U ~sarradip•jJU 5а :naruбruiлn . 'Us.tЗJI101V'aп:na ru zem1jli li !iJnootra;n­stvru. Vwse saJГadlruilk.a •је JUCestvO<Va.)oo na .naruбnlin'n siklurpov .iJma, med!U!I1aJГOidiruim ik0i111gre­sima i si. s1ю /PI'~ta;v.lJja zшa~<lja.n oopr:i!n•os lraJZJVJija;nju· te 5alradmije. Evo 'P'l'egleda aktiмrюs.tli Instiwta.

Dva Sia!Гad1111itka !lnsФiФuta ooЬranblti su ddkitarSke dis€11.1taoi,je lirl ob1as.ti :novlide ii.s!to-1-:ije ,naJroda Boo:ne li He,['cegO'Viine. NUS!l'·et $eh:iJc · tje odJЬranillo ' d:<Жitotrбl.k!u · d!iser:taclj'U Politicka иloga i oЪlici djelatnosti · cetnickih ,._ иd'l'иzeftja и Bosni·· i Hercegovini 1918-,'--1941. godine па F.iJ1orzja.fskom falkruИert:u ru SaJГajevu u mjeseou maюt>u, а Rasiim HUJГem· temu: .Pojava, ' krize иstank.a и .Вosni i Hercegovini krajem 1941. i 1942. godine 111а ii,s,tom . Fa~tetu u maju mjese0u 1970. · godil!le.

U O<Voj • .godШnii је ос V ese1Jill1 · f>UJre!Iic za w~o ttemu :lrz rpro;gtrama rrada !lnsШr!Juta : Ra.zvoj narodne vlasti и Bosni i Hercegovini od II zasjedanja AVNOJ-a do kraja ro~. .

U zaw·&noa faZJi oЬirade su sljedece <teJne.: 1. Izgr.adnja· .zeljeznica: и Bosni i Hercegovini и svjetlu aиstrougarske politike

od 1878-1914. godine; 01Ьrr~at Dzevad J•UJZJbaiS1c, asliJэtenlt. 2. Narodnooslobodilacki rat i socijalisticka 1·evolиcija и istocnoj ·i centralnoj Bo­

sni 1941 /42. godine; oЬradivac mл: Zdrravlko .A!ntomc, asiste!111t. U Фok!u ,је rad :па s!ljede6im rtemama: 1. Stavovi и SDS Bosne. i · Hercegovine prema rat.и, reiюluciji i · stvaranje jиgo­

slovens:ke. dтzave; oЬradriivac Nilko1a BaJb:ic, 111auanli sa:radmlilk. · 2. Ra.dnicki pokret и Bosni i Hercegovini od 1906. do osnivanja ··SDS 1909. go­

dine; oЬraaivac = I•lliijas HadZ.~be~ovlic, &po]j>na sЭJГaJdnJik Ins.ti.tll!ta. З. Napredni omladinski pokret и' Bosni i Hercegovini и periodu, 1919-1941. go­

dine; oЬratti!v·a:c = .DuЬiraJVIka Sk:alгica; s;poljtrui: sa.rraк:11!1Jiik. 4. Djelatnost Socijalisticke partije Jиgoslavije и· Bosni i Hercegovini izmedи dva

1·а~ . s posebnim osvrtom . па radnicke иstanove; oЬiгadivac = Dl::xrahdm KarnJЬego­vJc, aslste!111t.

5. Borba Muslimana Bosne i Hercegovine za vjerskи autonomiju i stvaran j e prvih politickih organizacija и vrijeme aиstrougarske okиpacije; tOЬ!ra.dwac drr Ntu ­sret Seh:ic, 111aru6rui sarradJruilk.

6. Sindik.alni pokret и Bosni i Hercegovini 1919-1941. godine; oЬradirva.tC dx Ahmed HadiJimtvic, naruon[ . sarradnliik.

7. Hrvatsk.a politika. и Bosni i Hercegovini do 1928. godine; o!Ьradii·vac il'I1.!r I'Sek Tomisllav, aslisttent. ·

8. КРЈ и istocnoj Bosni od sredine 1942. godine do bslobodenja 1945. godine; oЬrad'irvac d;r RasJLrn Hurem, лњuбni saJradiililk.

9. Okиpacioni sistemi и Bosni i Hercegov ini 1941- 1945. godine; QЬradA,vac mr Rafael Breioc, vliSi эt11uбn:i sa1raidnШk.

309

Izгaden је stцdЦjskli projekait n a temu: Nacioпalna i socijalпa strиktиra NOP-a и Bosni i Her cegovini (jedinica NOV i orgaпa narodne vlasti). Arutoc Ne-vemlka Вщјiс, Vii& s.tvuбrui saтadnlilk.

U 1970. godi!nli. ru Aт.hi'\Щl lins>tiJtwta sгe<$ivami su i dje1.omi6n.o oЬ!t·aden:i fondoYii -zbne grade diz 11·atruog (1941-1945) 11 ,posliijeraЬnog (1945-1952) :peniiOCia ii. prli'J)l"e­mana g>rada za ipiUibli/kiQIVa.nje. Tako је 1zvгsena ~onacna ahгada oko 18.000 foto­koplja ldok;umenata iz NOR-a i d opunjeno i silg;rьilгano ЗО.ООО lk!Эil-тtote§kili J.ist:Lca u dva p11iщjenka. RregledaJПa је Wt-ada omladiln&klih p:rtUga Br~ko-Baa110vJ6i [ Samac-Sara­jt"Vo. Grada sa ·puuge BrCko-BarюVIiOi •је !ГarzN1l"Stana ро il11Зiteru!ji d hll·orюlobl<.i Sll'e­

dena. 1 .grada fmlda Po.kirajinS!rog k01m1ilteta КРЈ 23 B iH :iJz peпioda 1945-1948. go­d.ilne IГЭ!UW'.S>ta!na ое 1Р0 ma.tel1ijli, h!ronoloЭk!i sredena .i foomШrani S1U predmэ~i . l'l.W'Sen је uYiid 1u g1ra<$u Centlrail.nog lkomiJteta КР ВШ od 1949. d-o 1952. godi.Jne, ра је ШsФа I"ЭZV'l"Sitailla ро matemhji ti ikompletiii.·ЭJrьl su •pl·eclJmeti.

ZaiVIl"Sena •је ohгada •i .ьiсе ruslkoro predata ru stall1lpu Grada о djelatnosti КРЈ и Bosni i Hercegovini и ilegalnom periodи 1921-1941. godine. U ovoj ed.icijli. се blti objavljeni sJ.jede6i llitovJ: Glasnik istine, Fabrika i njiva, Komиnist, Narodпa prav­da, Glas saveza. radnika i seljaka, dто li leci ii px;oglaSi !i'Z .toga тae.dio.blja. Objav]jj.i­va.njem -ovlih 'liэtova, '11aSQj silг.oj jav.nas.ti Се bl:ti ipl"ezen.ltJra;na dx:> sada !is1Ira2ena stampa КРЈ u BOSillli i Hercegov.inJi 23 .navederlli peпiod lk.qja predstaм1ja 1i. macaJjan di-o onoga Эtо ое QIVIim ,pUJtem :p.o1;elk.1o od ~сЈЈја КР.Ј 11.1 :ВООПii i He11x:eg10vl;nd.

U ФokJu 1971. godi.Jne li~Zaci се iz. ~taan;pe Hтonologija dogadaja radnickog po­kreta Bosne i Heтcegovine od njegovih pocetaka do 1941. godine. Нr.anologija dbu­hvata. na.stanak tradn!i.ёke ik!la.se, stvмa;nje i djel.ovaJnlje IПJjenifu oгgam•Jzacija, pGjaJVu i !!ёШV.ој soaijali.S<ti.c<k!ih lideja ti socijaМ&tiёkli!h oogan;ilzaai!ja, oonovne vWdove ikllasne ЬО11Ье (straJjkav.i, tarilfine Зlk<Oilje, demonstraciJje), а !ZЭ.:ti.an pol!i.ti~e :i smdik.ailrne, :revo­l·uoioname i JГefanm!istЉCke ocga~П~i23ttde. Ona .је rpopru;larш:i pг.Ur:uon.ilk ikJojti i.ma Sia'u narnjen.u i UIPCitlrle!ЬIIl IU poblrtJi&:im oogam.•ш.ao.i(jaJma, .Эkolama, radn:iCik:Lm !i narod:ndm un:i'Vell"Zitetim:a :i .sJ..

Lnэtitut •је ·u sшгa.dnjli sa Akademi:jom nan.Jika i 1\.ШЦjetn:osti Вооп.е ~ HercegoYiiille, RepUIJli6k:im odi>oгom .sa.veza :udn!Zenja Ьоrаса NOR-a, l)r.Ш.tvom !istoгicмa Bosne i Hercegovine d ~tiiiiOПl Qp~e Diwa!r, ;povodom ЗO-g()(}Шnj;ice U&taJnlka n aroda Вооnе i HercegorviJne, otpo{:eo sa pлi!premama nЭIUCillog slwpa .na temu : 1941. godiпa и istoriji патоdа Bosne i Hercegovine. Obl.j ovoga naJU6nog &kiwpa је da dQPГJnese ratzJГadli IПЭJU6n.e rproblerrn:aJtiike lkю,ja do sada IП:ide illlirka!lro dllii Је nedюviOild111.0 ol>rndena. NЭIU!Orui. эkUJp се se odrZЭJti k!ra~jem 1971. gOOine IU DrvaJПu sa .sJ.jede6im osrnov:ruim temama:

1. Poloiaj Bosne i Hercegovine и okиpiтanoj Jиgoslaviji; 2. Pripтemanje, pokтetanje i razvoj иstanka; З. Medипarodni i polititki odnosi и Bosni i Hercegov ini и иslovima okиpacije

ustankll; 4. Drиstvene klase и иstankи; 5. Razni oЪlici vlasti и иslovima okupacije i иstanka; 6. llegalni NOP и gтadovima; 7. PтoЪlemi rukovodenja иstankom и Bosni i Hercegovini; 8. Veze i saradnja NOP-a и Bosni i Heтcegovini sa pokretima и ostaUm jUQO­

slovenskim zemljama; 9. Izvoтi sпaga NOP-a и Bosni i Hercegovini 1941-1942. godine;

10. Reagovanje okиpatora i kvislinga па иstaпak; 11. Teoretsko-met.odo~oski тadovi vezani za proЪlematikи ustanka ti 12. Kтiticki osvтt па istoriogтafske тadove iz иstanka. U olw.iJl"lu ovog pro~'Зima poseЬn.o се se IГЭflm.ЭitJra.bi Ustaпak и Drvaти 1941. go-

dine .sa эljedeCim temama:

310

1. Pripтemanje иstanka i иstaпak; 2. Ртvе v ojne jedinice NOP-a па drvarskom роdrисји; З. Prvi oЪlici v lasti NOP-a; 4. Organizacija drиstveno-politickog i i vota d 5. Veze i saradnja NOP-a и Dтvarи sa sиsjednim podrиcjima. F01-m:iJran de !i Organ:irzaciohi ооЬо!: ovog .skll.lpa, :kюd~ sa6irnjavaju: 1. A!kademi!k ВтaiП!i.sl<W f>U!Гdev, !p.Гedsjedni<k, 2. Alk>ademiik: AJrьtJo ВаЬi.С, з. En;ver RediJic, 4. Dtr Rasim Њш·еm, 5. Nikiola ВаЬiс,

6 . .A!dem Hercegovac, 7. Ре!ГО Мd..§lroV'ic, 8. Nilrola FU.J.Щpov:ic, 9. Dr Ahmed HaldZiQ'ovlc,

10. Мi<taJr Sobot, i 11. Rafael &Шс, sek!ret1ш'. Sa~ra&liai Ln:s ti Ьuta. su ~ u OIVQffi ъ>ertiodlu lisiJoO']jШli alki!Ji wtOSit na o<ck'ederuim rz.ada­

cima miJmD s.vojih ~redowrih pos101Va rprediV.idenih IPOOgra:mom IГada. V!i.Se sarndiniika је 'o bjaiV.i'lo liJ'i ргеdаЈо u stalmpu svoje 111З!t.Lбne, odllloono stru.ane

тaldove: 1. Ni1rol.a ВаЬiс: Doprinos radnickog pokreta и Bosni i Hercegovini stvaтanju

jedinstvenog jugoslovenskog тadnickog pokreta. PaseЬna liizdarn.ja (XIII) Alkaldem:ije nanlka li umjetnooti Boone li He1:cegovliJne za 1970. •god.Ln•u.

2. Nevenlka BaJjic: О znacaju moralnog faktora и иstankи naroda Bosne i Her­cegovine 1941. godine. PoseЬna izdaiJJja (XIII) Alkaldemije na'Uika li. 'I.ШI1jetnooti Boone i Hercegov:ine 1970. gadine.

З. МЈr RaLfae.l :&-cic: 1. Casopis za savremenu povijest IHRP Hтvatske, knj. I-II/1969. i knj. 1, 1970. godine, P1·ilozi Inэ!JiJtnьta 1Ьiroj 6.

4. Dг Veselil!l Bшeti.C: 1. Organi 1шrodne vlasti и Bosni i Hercegovini izmedи I i II zasjedanja ZAVNOBiH-a, Prilozi IIТLStЬtuta ЬI·. 6. i 2. Klasno и nacionalnom -neka pitanja odnosa inovacije i tradicije za vrijeme NOR-a, Na111bl slknJip u КIГapбn­ski.m Topl!ica~rna.

5. Dr Ahmed HadZiir.ov'ic: Sindikati i djelovanje КРЈ и Bosni i Hercegovini. P o­seb.na iz;da.nja (XIII) Alkademije 111a'Uka l umjetnosti Bosne li Hei"<:egoV'.il!le rz.a. 1970. gOO.tiJruu.

6. D1· Rascim Њu!rem: Politicl'e mje1·e okupatora i ustasa p1·otiv иstanka i NOP-a и Bosni i Hercegovini и prvoj polovini 1942. godine, Pтilozi Lnstiwta. !Ьо;, 6. ~ 2. Neke karakteristike ustanka и Bosni i He1·cegovini 1941. godine, God!i.Эnjaik ·D:гUS.tva i&to­l".ica~ra BiH, Ьrој XVIII/1968-69.

7. М!r IЬra.hian Ka~rabegovlic: 1. Rascjep и bosansko-hercegovackom ?'adnickom pokretи 1919-1921. i posljedice 1·ascjepa. Posefuna lizdarn.ja (XIII) Akadern!ije l!lanlika ,i umjetmooti Bosme li. HercegoVIiJne .za 1970. godlilruu. 2. Prilozi za istoтijи socijalizma Ь1·. б. Beograd 1969, prikaz, Prilozi Lnstituta ЬII". 6. ri З. Drиgi (Vиkovarski) kongres КРЈ 1920. godine, !PГ.illmz Siirr11pooi.juma, Prilozi broj 6.

8. МЈr UIГD5 Nedia:noiViic: Internacionalna тevija za socijalnи istoтiju, Amsterdam, XIV, 1969, ad 11-З, pr<ilkaz, Pтilozi IJМtirtuta. Ьrој 6.

9. Enver RedZic: 1. Tokovi i otpori, li.aJda1111je SV!j·eltlooti, S:airajevo, 1970; 2. О po­sebnosti bosanskih Mиslimana, Pтegled Ьr. 4/70; 3. Socijalizam i istoтijska isti?Ш, Odjek, broj 4/70. Hasan Brlcic, 1p;rogtram scenaa:lja za emi.sijiU TelevJ~je Sa~ra,jev-o, 25. novemЬII"a 1970. godli!ne.

10. Dr NUS\ret Sehic: Neka Ьitna oЬiljezja cetniStva kao nacionalistickog pokreta do apтilskog rata 1941. godine, Pregled 1Ьт. 6/1970. i 2. Cetnici kao nosioci geтilskog oЬlika ratovanja и planovima vojnih vlasti predratne Jиgoslavije, Godli.Sndaik Drrl\1-stva list<miбaira ВiН, 1Ь1·. XVIII, Sa~raje~o 1970.

N ekii. sa~raк:lmJiai IЭU uceS/tvova!lii na .na<Ucruian ISclwpo.V1ima u ~emlt.ii li. mostlransdмu na lrojd.ma S.U ~e.li IГeferate li.z tematike liooju !P10!UCaVajU, OOnOSJlO lroja ue Ьila Pl'edimet :ШЈuсаvащја ·odm.osnog lllauooog skцpa.

Na lllaJUбnom slklupu »Doo.gi v,ukovaiГSkJi lk.ongn:-es КРЈ«, od!гZam.am u Vl1..l!lrovao:iU 22. li 2З. jJUilla 1970. godil!le, ucestvova1i su:

1. Мir Ra!fael ВгС1с, vli~i эtrluarui sa~radn!iilc sa lrefeJ:atom: Generalni strajk rudara Bosne i Hercegovine 1920. i 1921. godine,

2. Dr Ahmed Ha:d.ZJiJI'Iovlic, II1aiUC:rui. sa~radn.Lk sa ~referatarn: Odnos vlasti prema тe­volиcionarnom radnickom pokretи 1919-1921. godine, li

З. Мr Ib:гahann Ka~raЬego;vic, a&istent sa ['eferartюm: Vukovarski kongres i pitanje daljnje izgradnje Partije и Bosni i Hercegpvini.

Na nauanam slkupu u КIГщpШns'klim T opNcama, lkojli .је <XШ'Za.l!1 ru mщju mjeseou 1970. godrilne, ucestvova.o је m Vese1iln E>щetic, 111au0n.i sa~radnВ.k, sa 1referartюm: Kla­sno и nacionalnom - neka pitanja odnosa inovacije i tradicije и ретiоdи NOR-a.

N а godiiSThjOij э'kiup51Шrui D.IiU.Stva li.s.OOJ.iieara Bosne d Hercegovline, odlrZarn.oj u Т1re­b.imdru, rnaja mjeseca 1970. gO'd;in:e, u.ce.s.ЬvovaJo de vlik sa.ll'adlnilka ll!lSt:iltluta. Dгugog dana 1rada Sk!u<pStrune, dir Ras!im Hurem, ТlaiUOni sa~radin:ilk 11Мtii1Jurta, odriciO је p.reda­vCil!llje 111а ternu: Kтiza ?Шrodnooslobodilackog pokreta и Bosni i Hercegovini 1941. do 1942. godine.

311

Na Тtrecem savez.norn sa,vjebovanju aJI'hivskiih гa·dnika Jugoslavije, od!rzanom od 14-16. a~tolлa 1970 . . goohne u Kтanju i Jesenicama, uceэtvovao је Veseli n Mi,ka­sev~c, se:f Aтhliva linsЬi!tuta.

Petom meduna.гocL= kongt·eSiu ~s.tro·~can:a, odlrianom avgus.ta 1970. godШne u Mos!kv!i p.гi&USitvovaJLi эu: Enveг Redi.iic, diтektw: Inэtituta n mt· ZdraVIko Amtanic, сЬ: Ve5el1n DUJretic, ch· Ahmed HadZ.i1•ovic, ch· Rasi.m Нuгеш d dз: Nusret SeMc, sa­raOOioi Iru;.tliJtuta.

VI 'i!nt€1IU'laaiooalnoj konfeгenciji i.stoo.'.icaiГa a:act.n.iokog .po.la:eta, odriamoj оо 16. do 20. septemЬra 1970. 1U !Jirnc.u ;pllisuэtvovailii su: N'iikola ВаЫt, naucпi srnradnik l ffil' !Ьгahilm Kan:abegov.iC, asliБiteЛJt.

Na dvanaes•toj l!nteпnЮooaJm.oj rnedelj1i v>lsokюg SlkoLs,Ьva, ·o·d,rzanoj od 11. do 15. olkltoЬгa 1970. goc:Ъhne u Elw a,ngenu, sa temorn : Tehnicko-naиcna 1·evolиcija и ХХ stoljecи - njeni efekti и nje1nackoj i jиgoistocnoj Evropi, uces·tvovat!Ji sru Dzevad Ju.zibШЫc, asШs.tenrt; ~ '11111.' U!ГOS Ned!imovJc, as.ilsterut. CkganlilzaiOOJ.· sii{IUipa је D i!'1ustvo za jщ~oi&toбnu EJ~u Jtz Мirnhena.

Envee Redi.lic, diJrektoг Iпsti.tuta је od 9. juna do 2. jula 1970. godill1.e V!cii:o istt'a­zivamja 1U DrZaVinorn a~·hiViU u Becu.

Nblюla ВаЫс, .nauCni saiГadnli!k od 29. m!llja do 18. •juna 1970. god!irne tюra'V'io је u Amэteгda:rnu d u I'nteпnaaicmaillnom instiiJJI.IItu za sooija1nu istoпiu u obavJo liэte1Ш.i­va~nja о stavoV!ima 1U Dr1щ~oj tilnteпnacionaJbl 1pl.'ema o:aJtu ri. a-evoilruaijj,

Dzevad J,шbasi•c, aJS•ilst€111Jt, 'P'l;i1Likom Ьoii.ЋJV.ka u SR N1jen1a&Qj pOISjetio је i Si.idoot-I!I1:Siti1Jult u Munchenu ~ v odJ·o ll."arz.gavro·e о pr1o&iтenj.u saJI'adm•je sa nas•iш InS'Ll­tutom, ilroja .је d<o sada og)t-an·i.cena s=o 11а [ '·a:ZJnl:jeruu pUJb]jlkaai:ja.

U 1970. g·odin:i. nelrollilko n!lluonih a·ad!ruiika l1z i!n•osФI"ansbva •је poSijeЬiJo na5 Instibut.

1 PJ·o.f. PHYLLI S AUTY (FlJJis Oti), ,nastavll'lica dэto.ru.je na Flliloroliskarn fa.k!ulitetu

u Londonu, kroda se ,ьawi ~ucavamjem Na.гodnog fu;:)nta na Bailik!llnu 1i u J,ugoslavlij], poojetbla је kп:ајеш septeml::ю:a na8 InsЬitut l fi.n,tet·esovмa se ~ !istol'.i(j&.k.u liteгatwl'u о dde'lartmootli Narodrnog Шonta u Bosrn.J d Hel'cegovillrui, !ka-o d u Jugoolaviji .

P1·o.f. Мihaliil I varnovlc R!uJicenko, san·a.d:nik Ln.s.tiltuta J!lall1ksdzma-lenj1Jn.i·шna pl'i CerutraШnom. lk!omiltetu K PSS •U Moslkvl tposjetio је u ol~ol:xпu 111aS 1111&1Jill>ut ii m teu:e­sovao se 'Zia piltalnja medi~.~~nacion-allinih odn·osa •kiod nas.

P.rof. ZooaiГesikiu Vladi.m.iJr, nacellnЩk Oddeiljenoa LniSitii\Jut de S1budi.i i&toпice si social-;poЊ1д:ce 1de tpa liinga С. С. Р. С. R. iz Bukuil'e5ta, poojeblQ је u i110'VE!ШЬ.I.'u nas Institut li. dll1.te!l:eswaю se :za na5 ,potitiбk.i sistem ~ naCin II'a<da naбeg In&ti·tuta.

OrgamozacionJh 'IJII'IOiffijena 1u IJnsitJii\JI.IIt.u n.i.je Ыlо u tokiu 1970. gooi,ne. Na росеЬlш d.гuge decerui.je II'aJda samoup1·a.VIЛ.i oгgan:i Irn&tituta эu temelj,i:l!o t·a.zrnotn·Щ pr·eden.i put ii ooi\ieniLli da pootoje opotrebiiii uslovl za pгet·aJStaJnje Irnsti>tuta za lis.to.rri(ju a:adil1'il­kog pokireta u QP\Stft :и.torujslki ri.rnstiltl.llt. Po&lilj е s.i!roke [·CIIZЛ11j ene m!isljenja ilco.ja s.u ()l"edstavll1ioi InSIIШtuta :i.zv!rSi!bl. о ovtOj :inioiJjaJtdv>l sa fPI.'edstavniciJma OSI!livaea li ri.smJPnog r·а.2'ЈmЗЈ!ЈгаЈЩја ovog ;pL'talruja u orgaJillima Alkademilje nauka d umjetnosti. BOISIIle i Hm·­cegOV'.iJne, Savjet Irns,ШJQI.IIta је na &jed111!ici od 29. 12. 1969. godiline don:iю Od.Шu!lш о pro­mjen.i :imena :i djelartmos;Ьi ]ns;tJi.JtJwta za dst.oг.i,ju ["aiOinri.,aJrog polkireta u SaiГщjevru. Pl·ema о~ј Odiliu.oi, Ln•SIMUJt Ьli se 'ZJVaiO Istorijski institиt Sarajevo, а rnjegoV\i. zadaci ihl se s!IJStojaJli ru slljedecem:

- da IPir'.imjenom :nauOOih metoda fPI10U~ava d ol:xl:aduje !iLS,~1iju, pr-venstveno is.tc:mi.:j,u naiГoda В00111е i Heгce,go'V'.ilne, d ftJII1apt·edUJje metode stu:uenog i nauenai.stu:azi­vaбkog II'a<:la u ovoj rnauenoj ilisaipЪirn.i;

- da IOII.igaii1Jiщje l podstice irzшёa.varnje pt"'Ьlema iz svog ddelolrnuga :i da u tom smislu daje pr:i.jed.loge li. uskilad'Щje svoju djelatnos.t sa d~гugri.m 'Odgova!l-a:ju6im nau.c­nlm .ilмbl tucijama;

- da obj!IIV'1juje l saqp5tava ~·ezJUiltate svog a.-ada; - da :orgaJ!liШJUJje li. f\.llna:p;redude lt'lald liJsotOt•.i(jske dokiumerutaci,je; - da Q"aJZJVi1ja ·u IZerrul)jli. :i liin.osto:a111s.tvu :nшuбruu :i stпuбruu san-adnd•u sa -ustalnova-

ma, OL'gail1diZЭ.aLjama li. ;pojed:irncima -kioj1i se 1ba.ve isФoгl.jskom !1'1'aJUkom а - da mgaJnill:zцje nauёne sk!UIPO.Ve, LSCЬV!jetovanja, б·emirnaiГe, dlilsokus1ije !i.. c:fu.·,uge obli­

ke 11cocla :гadi UJШI!Pl·edenja ·ove :nЭJU.бne oblas·ti li ucestv!Uje na od.."X>VaiГ!!Jj;u6i.m nauбntim slщpov.ima u zeшilj;i li. :i.lnooЬг!!JПStvu.

Ova Oci1luka upucena ~е SIOuipstwni Soaitjali.stlioke Republlilke Bos.ne li Hm·cegov~ne na sagJa51II.O&t 7. јЗ1111UаiГа 1970. god'i!ne.

01·garui 'llfPГ<lV1j3.111(ja i s1lr!u.On!i m·ga,n,i su obav.JI.iali 1·ed.ovne pos.love .р.геша pirogi-a­mu xada. U to~ godine su ii.:zwsenri. izbo1·1 za Savjet Insti•tnlta, Nauбno videee i

312

Up1·эNJ1j odbo1·. Isto tako za dl!l·eЮtor-a Lnsbituta, za sljedeci peт:iod od cetilt:i god,iлe, Sњvjet Instituta је ponovo J.menovao Enveтa Redblca, dosadasnjeg d!it·ektou:a Irns.t i•tuta.

Evo sastњva rnovoi,zabt·anili огgа111а tч:н·avljan,ja i izv11·Sin'ih oo-,ga,na Inst ituta: Savjet lnstiltuta Th"eds•j ednik Мr Zdтavko An Ьonic, ClЭJlovi: I. Izabлюi ri.z геdа clanCYVa t·adne zajednice Instituta; 1. Nilkola БаЫс, naJUC:ni saa·ad!nik, 2. MQ· Rafael Вгбiс, vJsi stгuC:rui sa~radillk, 3. D1· Ve:selin E>uгetic, rnauC.rui sa:rodnik, 4. Мl· TomiJStla v Bek, asLstent, 5. Mt· IЬI!·ahim Kaa-abegQМic, asistent, 6. Vese~l:irn Mitrasev,ic, VILsi stii'uCт.i saгadnLk, 7. Ali.ja Pl"OO.lic, vкv ll:'aclrn!i.k d 8. D~· N.usтet Sel1ic, nauooi saa·adn:itk. Мiodтagu Ca!J1!kovi6u је ip'.l·estao ma·пda.t u Sњvjetu, .је~· •је sa In.s.tirtJutom. pu:e'kJi­

nuo \l·ardn•i odn'OS. П. Lmen·owЗI!1Ji. о:;! sm·a111e Sk.ui)Stine SR ВiН; 1. D.r Luka E>at1ooiV'lc, sef tkaJbimelia ipu:ec:J.sjedl1li'ka Slшp&tine SR Bos•ne He1.·ce-

go\n:.tne, III. De1egiтani od s1n·a~ne : а. F~Loz01Iskog fakJulteta •u Saa·aje'\Ou: 1. D1· Mila~n Vasic, va!J1!l·ed.n~ pr-ofesou·, Ь. FakJuliteta polllitiбk:ih nauka: 1. N edim Saa·ac, YalllJI.'ed.nJi. p-1-ofesou·, с. Dl!>ustva .iJS!JO!Jlicaтa Bos.ne :i He~rcegovine: 1. Fahrrudiln Isa!kovJc, profes01r III g~i.mna71ilje u Saa·aje'"ll, d. RepubliCkog saiVjeta za kooo·dllinaciju nauondh djela1inosti: 1. Mn: Duhl·aiV'ka Skamica, IP<>Slanilk •U Vijeeu naa.'Oda Savezne skщxstli.Jne. Na~uono ·'V'iJe6e: PI'edбljedn>itk, Envet· Redzic, d:i~·ektO?.· In.sЬituta.

Clanovl: 1. Ned•im F.ШillpovJc, a.·eclovю;i Pll'Ofeso~· F.ilo:юfэk.og fa.l"ulteta u SaJJ:ajevu, 2. Dt· Hamdija KapidZic, IJ:edovnli !pl-ofesw Fblozofskog fakll.IIl.teta u Sa~r8Jjevu, З. D1· Desarnka KQV'acevi~, :redo\nrui :pгofes01r FU!Lo:юfskog fa.klutteta u Sa[-ajevu, 4. М!11аn Gak.ovtic, asistent rna Fakiulte1iu politickih nauka u Sarajevu, 5. Dzevad JIUZJba.Sic, a.s.istenJt u I.nsblbutu, 6. Dr Ahmed HadZI:n·o\ћic, JncWCni saa·adnJik 1t1 Iљstitutu, 7. Nilkooa ВаЬ-iс, юauбrui saa·adrnillk ru Lшstir!Jurtu Ј 8. ~· TomLslav ISek, asistent и Institutu. Uopravrl11i odb~·: PтedSJj edn:ilk, ~· Rafael Вгбi·с, viSi s.1n:ucn:i s;ы:adm11k, Cla.novJ: 1. LjoilJja~na Gal1юVJlc, aa.·hivist, 2. Dzevad Jrиtzba5it, asistent, З. ~· Ihl'ah:ian Kм·abegoVIic, asi!Stent, 4. Rard.m:Ш.a Sa~n·tica, sef :~:aбunovodstva, 5. Meshlja Soflc, :radnlca i 6. Ern.ve~r Recii;ic, d.i!relct:ou· Irnstdtuta. Diii'ek.tiOII': Enve~· Redii.C. Instn•tut lima эL.iede6u l\.lJIUtl>aSruju oo·ga.:noizaciju: I. Oc:Ljeljerrje iistOII'i•jske оЬтаdе 1t1 kojem il'ad1i ukJupno 11 sta1nih .saгa.dnJka od

koj'ih S.U pet II'la!UOn.i Salt'adn:ici, dva vJsa Stl,uana sa:гadniJka ii cebLII'l a&isten.ta (od kojri·h su tюi mawiSЬr!i). P.QII'ed o~ih saa.·admilka, Ln!SЬi·tut је a~nga.Zovao dva Щ>О11јпа sa­l'adn:iJka: mra Dubra'V''k!u Sikal;icu l lrtU'a lliijasa Had.iilbegovJea. Od uikupлo l\n'lill1aest saradl'lli!ka kojli. a.·a•de 111а ltemaJ!'I1a 11.1 ovom OdjetЪjoojru, tl'1i 1rade na oЬt·adi teana i:z ре­гЈооа do 1919. gaidne, sest 1na temama i=edu dva raJta Ј. cetiд1i rna temama aJZ pe­t·ioda NOR-a.

313

П. Odjeljenje li.stordijske gгade, koje u svom sas.tav,u ima: .Aтhiv, bilЬliioteku i gr.upu IZЗ. do:IOumerutaoiju. u odljeljenju IL-a.di 11 sЭ!raк:l.rui!ka, od ik.orjm dva Viisa s.Ьmlena SЭ!radnlilka, jedaJn aб!i.sJtenJt, dva aJГhiv.ista, ljeda.n b.Lb!Jiotelrna: d. pet Э!rhiiVs!ki·h porтюc­nblca. Bili!Jiotekaт је pt·iJml1en u ·tokiu gQC\ilne, •ја· је ovo 1111jesto Ьilo ostalo 1\.lPГa­znjeno.

III. S~alt, u k.ome ukuipno IL'adi. 15 SЭ!radnJi.ka: s eklreta!r. 1 Admi.!n:istiraltiJV'Лii h radn:i!ka 1 Da:ktilo~a:fa 2 P()I!J}:()()no osoЬlje 4 Racunovods.tvo : RaOOinskih sJ/uЪЬeruika 2 TehnJiCka. smba: V'isokok.va•Lrnikovam.ri.h radn:ilka 2 Kval.iDikova1!11ih rad!rui!ka 2 PriluCenlih II"adruika 1. 1 u Seklrelш!i!jatu је popunjeno radno mjesto admirn:istraJI:i,wюg s>liuZЬerui.Юa, !roje

је biilo ootaJJ.o upтaimjeno.

Drago BOROVCANIN

314