Raslm Hurem

О rezultatatjma ј proЫemjma rada па jstoгjjj narodno­oslobodjlackog rata ј socjjaljstjcke revolucjje'''

Postoj i Citav niz pitanja о kojima istoricari NOR-a i socijalisticke revo­lucije treba da raspravljaju. То se narocito odnosi na istoricare NOR-a koji rade na reatizaciji studijskog projekta: Istorija radnickog pokreta i Saveza komunista Jugoslavije.') Na to ih upucuje povezanost naucnih interesa, kao i potreba da, s obzirom na postojanje zajednickog programa, pronadu naj­prikladnije oblike saradпje i da ih dalje usavrsavaju. Mi smo. i ranije, н raznim prilikama, razmjenjivali mi sljenja о pojedinim naucnim proЬlemima iz oЬlasti kojom se bavimo. Ovom prilikom treba da razgovaramo о realiza­cij i onog dijela stlldijskog projekta koji se odnosi na period 1941-1945, kao i о pitanjima koja sн s tiш н vezi. Medutim, jasno је da takav razgovor nije mogнc ako se istovremeno пе zapocne rasprava о stanju istoriografije NOR-a i socijalisticke revolucijc tюpste, bez obzira sto instituti za istoriju radnickog pokreta, 1.1z jos neke ustaпove, пisu jedini koji se njome bave.

U informacij<uлa о realizaciji s tudijsk.og projekta, koje s u in!>tituti izгa­dili i medusobno razmijenili ~zlozen је i za diskusiju predlozen niz pitanja od zajednickog intet·esa ili, pak, od interesa za pojedine institнte. Cini mi se

*) P.t""CsLren~ tekst uvodnog izlaganja na savjetovan}u :iбtoг.i.ca1·a NOR-a i socija ­lisЬic.ke I"evolucije, cdrza.nam u Sarajc·vu 18. i 19. ma·ja 1967. godLТJ.e.

Savjetovanje је odz-Za..r1o na i•nicijativ u Kooтdinacio.nog оdЬота Zaj€/dnice i11GtL­tucij.a za Jzueavanje rad.n.i.ckog pokt·eta i SKJ sa cLljem da se ra!Zimotп:e dosadaS'nji rezt~ltati i praЫemi 1·ada na istot·iji NOR-a i soc. revolл.tcije po1~z~J оо zadaJtaka k-olji su odгedeni s tuc!ijs.ktim pгojdktom: Is·tol"ija 1·adniC..l<og po.kй·et.a !i. SKJ. Sve imosti­tucije koje 1·ade na ost\•arenju ovog pt·ojc•kta pп~tl1odno su drZl·adliae infortmGci·je о njegovoj rea•Uzaciji ро п~pv1J11kama, odnosno pokl·ajinama i te i.nforrnacije medu­soЪno J-a2JI1lijen.i.le. Inforrnacije g-... poslttzL\e i kod prLprame ovog izlaganja.

1) Ovaj proje.kat Koordrпacioni odbo1· ;е usvoj io .novambгa 1962. g. Njega za­jed.niiOki. ostvaruju : 1'!1Stibut za izucavanjc тad·o.i.ckog po.kreta - Beog.-ad, Ln:stitut ~з iэtoriju racLn.iO.kog palиeta St·Ы~e - Beogt-ad. ISI:ot·ijski ЗJrhiv Pokгaji.nSkog kami te:;a Saveza kom1.1111i.sita Sгl:xi.je za Vojvodi11u - Novi Sad, Zavod za i1stol"iju - PcistiJna, lru>titut za historij·u rad.ni<'kog p:J~kreta Ht·vatske- Zagгcb. НiJstol'ijslt'i ].nэtitut Slavo­n.i.je - 81. Вгоd, Cen.tar za hi.storijн radnickog pokreta i NOR-a Sjeverojadтarnskog i.nsti1Iut.a Ј AZU - Щјеkа, IпstИut za zgodo\ino delavskega gЉanja - Lju!Ьljana. :Dљsti.liut za :isto1·1ju radnic.kog pokrreta - Sarз.jevo, Istot•ijSki. ilnstitut SR Огnе Gore -ТiiJtogгad, Lnstitнtot zn nacimlad.na :istorija vo Skopje i Vojnoistoтijsk!i don.sti1Jut -Beog!l"ad.

235

da su neka od ovih pitanja osoblto znacajna, ра cu se na njih i osvrnuti ne smatrajuci da se na ovom skupu ne Ьi moglo govoriti i о svim ostalim.

Osnovno је pitanje: sta smo do sad uradili i u kom pravcu treba da usmjerimo nasa nastojanja ubuduce? Odgovor na ovo pitanje nuzno pretpo­stavlja i osvrt na studijski projekat, kojim sи odredeni nasi zadaci.

Najprije treba r.::ci dэ. se istorijom NOR-a i socijalisticke revolucije bavi relativno veliki broj istoгicara. I пе samo istoricara. Rezultati instituta pred­stavljaju samo dio napisanih materijala iz te oЬlasti. Uopste иzcvsi, mozemo govoriti о masovnoj produkciji. То potvrdиje ЬiЬliografija. I u informaci­jama instituta pomiпju sc desetine гadova njiћovih stalnih i spoljnih sarad­nika. О naucnoj vrijednosti tih radova tesko је govoriti, ako se preteпduje na to da se dade potpш1iji :>и<.l о njima i to zbog toga sto ti radovi u veciпi nisu Ьili predшet паuспе kritike (informativni prikazi ne mogu da odgovore ovom zahtjevu). Istiвa, znataв broj ovih radova је objavljeп, cime је doЬio pozitivan sиd izdavaca iJi redakcije ce1sopisa. Oni radovi koji nisu objavljeni bili sи podvrgnuti iпterпim гecenzijama, ocjenama naucnih vijeca instituta, ili su kao magistarske i doktorske 1-adnje Ьili pod lиpom kritike mentora i ispitnih komisija. Na neke od objavljenih radova pozivali su se razni autori, sa nekima su иlazili и manje poleшike i time, iako ne iscrpan, dat је sud о njima. Konacno, пeki radovi, u cijelosti ili samo djelimicno, Ьili su saop­steni na naиcnim skupo\'ima и zemlji i inostranstvu, i na taj nacin bili su priznati. Ipak, svi ovi vidovi vrednovanja nisu dovoljni da Ьi se о dosadasnjim istrazivackim napoгima i napisaniш istoriografskim rado\тima iz istorije NOR-a i socijalis ticke revolucije dao шeritoran sud. Medutim, moze se reCi da је vrijednost vecine ovih. radova, prije svega, u nastojanjtt da se koпsul­tuju pristнpacni istoгijski izvori, ра prema tome ј u fundiranosti izvrsenih rekonstrukcija istoгij skih zЬivaпja. Jedan broj radova predstavlja vise Ш шаnје uspjele anctlitiCke zahvat~, ali rjecie su to aпalize cjelovitijih naucпill proЬlema. Opcenito иzevsi, radovi о kojima је rijec predstavljaju prve, po­cetne rezultate koji stt Lt direktnoj zavisнosti od uslova u kojima sи nastali (stanje a rhiva, pivo пauёno-is tгazivackog kadra, organizacija rada i dr.).

Bilo је dosta autora, mahom publicista i пovinara, koji su pisali о Jaz­nim pojavama i proЬlemima NOR-a na пacin koji nema mnogo zajednickog sa istorijskim metodom. NjiJюvi гadovi , koliko god su znacajni, izmedu ostalog i ро tome sto sadrze podatke korisne za istoricara, u izvjesnom smislu otezavajи p1·oces naucnog sazшtnja о pojavama i zЬivanjima u NOR-u. S\•ojim romanticarski.m i pristrasnim interpretacijama i ocjenama ovi radovi cesto predstavljaju talog neistina na objektivпoj istorijskoj istini, sto, razu­mije se, otezava пјеnо otkrivanje. S druge strane, и nedostatku arhivske grade ili zbog nemogш:nost i da se ona konsultuje, ovakvi radovi cesto dobl­vaju karakter i rang istorijskih izvora na kojima istrazivac zasniva svoje ocj ene koje zbog toga moraju Ыti vise ili manje netacne i nenaucne. Istina, mi smo prevazisJi romantiёarsko pгikazi,ianje i neobjektivnu interpretaciju pojava i procesa u toku NOR-a i ucinili dosta na usvajanju principa korekt­nosti i kritickog odnosa prema iz\юrima .. Ali, mi moramo иciniti korak dalje u smislи pune emancipacije od politickih ocjena о raznim zЬivanjima iz rata i revolиcije i пas tojanja da паисnоm m etodom ocijenimo ta zЬivanja. Takode cemo morati da izucavamo i one pojave i procese u toku rata i revolucije koje smo iz raznih razloga do sad, vise-manje, zaobilazili.

236

I pored relativno velikog Ьгоја istot·icaгa i iпstitиcija, koje se bave isto· 1·ijom NOR-a, kao i vclikog Ьгоја do sad napisanih rado,ra iz te oЬlasti, ima dosta :J>roЬlema koje, tako reci, nismo jos ni naceli. Niko od nas ne misli da и sadasnjim иslovima tгеЬа da sиzavanю planove istrazivanja. Ali је

sigurno da istovremeпo moramo te:liti ka tome da na osnovu poznavanja .Cinjenica i иspjesne rekonstrиkcije doga(1aja damo nаисnи analizu zЬivanja , da naucno protumacirno istorijski razvitak. То znaci da iz relativno siroke baze koja se stvara treba da iz.."·JaCimo kvalitet. Mi smo se do sad u tom pravcи nedovoljпo orijeпtisali. Mislim da је sada ispunjenje ovog zahtjeva, s obzirom na oЬim i naucni nivo dosadasпjih ostvarenja, kao i s obzirom na kvalitet kadrova ne samo nиzпо пеgо i nюguce. Uspjeh u tom pogledu zavi­sice i od toga do kog stepena cemo razviti naиcnu kritiku, koja је и nas jos u zacetku i za koju se ne Ьi moglo reCi da иspjesno prati razvitak istoriogra · fije oslobodilackog rata i revolucije. Izuzetak cini Pregled istorije SKJ, koji је i kao globalno djelo i kao djelo od velikog drustveпog interesa i znacaja иbrzo ро svom objavljivanjи Ьiо podvгgпut kritickoj analizi. Кritika Pregleda, kao i sam Pregled, иkazali sи na svu raznolikost i slozenost proЬlematike istrazivanja i 11aиcnog objasnjenja pojava i procesa и periodu 1941-1945, sto је od znacaja za istoriografiju NOR-a i socijalisticke revolucije.

Jasno је da се orijentacija na dostizanje viseg naиcnog nivoa и pгouca­vanju istorije NOR-a i socijalisticke revolucije sa svoje strane doprinijeti izgradivanjи odgovarajиce fizionomije istoricara oslobodilackog rata i revo· lucije i pozitivno uticati па njihovu daljnju selekcijи.

U tijesnoj vezi sa ovim је pitanje nasih programa koje, razumije se, i stvaramo i realizиjemo zavisno od пasih mogиcnosti. Stoga је opravdano ako se, prije svega, govori о fizionomiji istoricara- istrazivaca, kao о Ьitnom faktoru uspjeha. Istoгicar djeluje i onda kada programira svoj rad i onda kada ga prakticno ostvaruje. Njegova metodoloski ispravna ili neispravna pozicija dolazi u оЬа slиcaja do izrazaja. S druge strane, razumljivo је sto poslije pet godiпa rada, а to znaci i naseg liSavrsavanja, иocavamo пedo­statke nasih programa. Danas se cuju prin1jedbe na studijski projekat и smislи da li оп najadekvatnije odrazava sиstinu ргоЬlеmа koje treba obгa­divati, kao i da li se sa temama iz stиdijskog projekta mogu zahvatiti i паисnо obraditi svi tokovi rata i revolucije. Istice se da, tи i tamo, postoji kolizija i neopravdano dupliranje и nekim oЬlastima istr3Zivanja, da је stи­dijski projekat nedoraden i da, и stvari, predstavlja samo sistematiziran skup razliCitih tеша, jz razlicitih podrucja i perioda koje se obradujи и pojedinim institucijama. Ukratko, priщjedbe se svode na to da Ьi stиdijski projekat trebalo konacno razmotriti i formulisati i savjesno raspraviti о svim modalitetima saradnje instituta na njegovoj realizaciji.

Teme jz studijskog projekta shvacene sи и praksi negdje kao podrucja istrazivanja, dok se ponegdje, izgleda, njima prilazilo kao radnim zadacima i nije se иvijek sigurno znalo da li se mogu иspjesnije realizovati и jиgosla­venskim Љ u repиЬlickim, pokrajinskim i oЬlasnim okvirima. Na ovom mje­stu mi moramo da se podsjetimo nekih nasЉ iskиstava. Nain1e, teme koje se rade kao tzv. jиgoslavenske, bez prethodne ili istovremene konkretne istorijske analize u uzim regionalnim okviriшa, sa svim specificnostima r e­pиЬlika i oЬlasti, nuzno pate od nedozvoljenih uopstavanja. Kritika Pregleda istorije SКЈ је to pokazala. S drиge strane, parcelisaнje tema dovodi do zapostavljanja Ш guЬljenja iz vida cjelovitosti и razvitkи. Као rezultat toga

237

mi tгpimo dvije vrste prigovora: jedan је da istorijи pisemo povrsno, bez dosljedne primjene istorijskog metoda, а drиgi је da radimo na parce, da krcmirno nаиkи. ОЬје vrste prigovora sи donekle opravdane. Teme iz stи­dijskog projekta mahom odrazavaju hronologijи ratnog zЬivanja ili, pak, usmjeravajи paznjи na Komunistickи partiju Jugoslavije i razne oЬlike dru­stvenog i politickog organizovanja naroda koje је КРЈ stvarala. Sto se tice­njihovog parcelisanja, ono obezbjeduje sistematsko istrazivanje i postupnost u radu, od rekonstпtkcije do analize. Bilo је nuzno da se оЬа ova zahtjeva­sistematicпost i postиpпost - ispune s obzirom na to da sи na gotovo pot­puno neispitano naucno podrucje dosli ljudi bez ikakvog naиcnog iskustva. Medиtim, ogranicen predmetno, hronoloski i teritorijalno, istrazivac, naro­cito mladi, ''ес na samom pocetkи nije Ьiо orijentisan u pravcu onog sto је Ьitno da se иосi, istraii i objasni. Od tako nastalih radova nije bilo moguce ocekivati da bиdu kompletпe analize cjelovitij ih proЬlema. Takvi radovi cesce zavrsavajtt na ruvou rekonstrukcije zЬivanja sa vise ili manje eleme­nata analize. Tek и procesи istraiivanja, ranije ili kasnije, otkrivajuci no,,e ёinjenice i bolje razumijevajuCi odnose, takav istraiivac је uspijevao da se naucno pravilnije orijentise.

S pravom se, dakle, postavlja pitanje и kojoj mjeri stиdijski projekat, kao i ostali nasi p lanovi i programi, odrazavajи naucne proЬleme. Cini mi se da је Ьitпо definisati te proЬleme, bez obzira na to kako su oni vezani za vrijeme i prostor, а njiho\ru obradu povjeriti institиciji (ili pojedincu) koja za to ima najvise нsloYa. Analize regionalлiћ i pojavnih specificnosti koje је neophodno izvrsШ da Ьi se proЬlem razrijesio ili da Ьi se doprinijelo nje­govom razjasnjenjtt moze da radi vise saradпika iz jedлog ili vise institиta, kao i izvan institиta, ali pod naucпim rukovodstvom onoga ko dati proЬlem treba da prouCi. Na ovaj nacin Ьi se izbjegla nepotrebna dиpliranja и istra­zivanju, tzv. иsitnjene teme radile Ьi se и mjeri koja је potrebna, а tz''· opste teme Ьile Ьi naltcпo fundirane, jer Ьi иvazavale specificnosti razlicitih regiona. Na taj nacin bilo Ьi и sustini rijeseno i pitanje medиsobnog odnosa i saradnje institttta.

Do sad је vec vise puta kazano da је proucavanje istorije radлickog pokreta i КРЈ otezano time sto jos nisu izuceni mлogi drugi proЬlemi iz novije istorije пaroda Jugoslavije. Iskustvo pokazuje da је tesko izucavati klasne i politicke orga nizacije radnicke klase ako se ne izucava i klasa kao takva, а osim toga i svi drugi dijelovi dпtstva s kojima је radnicka kJasa cinila drustvenu cjelinu, Radnicka klasa kao faktor jedinstvenog privrednog zivota zemlje borila se za poboljsanje svog materijalnog i drustvenog polo­zaja u okviпt drustva, а пе izvan njega. Zato је i radnicki pokret moguce izucavati samo kao dio jedinstvenog drustvenog procesa.

Ova toliko puta isticana misao nij e пista mапје zпасајпа kada se pri­mijeni na usloYe NOR-a. Као sto је poznato, narodnooslobodilacki pokret nije se razvijao u svijetu koji Ьi Ьiо nestvaran. U sarolikoj drustvenoj i poli­tickoj struktиri Jttgoslavije, zatim u иslovima okupacije i terora okupatora i njegovih pomagaca и zemlji i, napokon, u uslovima jednog svjetskog kon· flikta, narodпooslobodilacki pokret је nalazio Ъrojne pristalice, ali i protiv­nike. U tim komplikovanim uslovima nюrao је da krci put ruseci razne prepreke. Konacno, cjelokupпi zivot zemlje odvijao se и znaku rata i revo­lucije u kome је nat"odnooslobodilacki pokret, i КРЈ kao njegov politicki voda, Ьiо jedan u nizu subjekata ratnog zЬivanja. Stoga је jasno da se

238

naиcna proЬlematika perioda 1941-1945. ne iscrpljиje zЬirom tema koje Ьi, makar i najiscrpпij e, go\rorile о КРЈ i drиstvenim i politickim organizaci­jama koje sи djelovale na liniji narodnooslobodilackog pokreta, zatim о organima narodne Ylasti, partizaпskirn odredima i jedinicama NOVJ i njiho· vim borbenim djejstvima. Potrebno је, pored toga, proиcavati politicke sta­vove i politickи aktivnost gradanskih politickih partija, grиpa i istaknиtiћ pojedinaca, odnosno preostatakf\ tih partija, zatim ostale politicke pokrete (cetnicki pokret D. Mihajlovica, иstaski pokret i dr.). Ukratko, treba proиca­vati cjelokиpnи politickи stшktиrи zemlje, zatim sistem okиpacije, ekonom­ske proЬleme, socijalnи strиktиru drиstva, polozaj i drzanje klasa i slojeva и ratи i revolиciji, idejna strttjanja itd. Samo neki od ovili proЬlema иvrsteni sи и nase programe. u svakom slttcajtl, mi mozemo naиcno da izиcavamo istorijtt NOR-a i socijalisticke revolиcije sапю ako pod ratom i revolиcijom podrazumijevamo cjeJokupno zЬivanje и zemlji, sa svirn sto su zaracene strane preduzimale и medusobnom sukobu. Stoga је pitanje stttdijskog pro­jekta и odnosи ла period 1941-1945, prije svega, pitanje kako koncipirati istorijи Jugoslavije и tom periodи. Pravi. odgovor n a to pitanje, mislim, da iskljиcиje svako za1varanje и tzv. svoje okvire: oЬlasne, pokrajinske, repи­Ьlicke ili jttgosloveпske i da obavezno pretpostavlja иvazavanje sire иslov­ljenosti (medиnarodni odnosi i kretanja) i opstevazecЉ normi.

Nasa iskиstva govore da је najvazпije da znamo sta hocemo, da poslи pгidemo щetodoloski ispгavno ј da imanю ljиde koji се taj posao znalacki i korektno иraditi. U tome је sнstina dobre organizacije i dobrog rиkovo­denja. U tom pogledи smo imali promasaja, а i sada imamo izvj esnih teskoea. Pokazalo se da sи nasi plaпski zadaci, s obzirom na иslove и kojima Љ ostvarujemo, krupan zadatak za паs, а rokovi koje smo postavljali vise pro­jekcija nasih dobгih zelja nego Sh1arnih mogucnosti.

Na ovom mjesttt treba posebno istaci da је stanje arhivske gгade i naиcne dokumentacije, sem, mozda, и Sloveniji, takode otezavalo i иspoгa­valo realizacijи naиcnih prograrna. Jos иvijek nisи dostиpni neki italijanski, bиgarski i albanski arhivi. Njemacki aгћivi sи nат takode samo djelimicno dostиpni. U tom pogledи se и zadnje vгijeme cini nesto vise. Neki arhivski fondovi, koji se nalaze и nasoj zeпtlji sи и cijelosti ili djelimicno nepristи­pacni (npr. Diplomatski arhiv DгZavnog sekretarijata inostranih poslova). Osim toga, .mi Ьismo vec jednom morali da od sekretarijata za unutгasnje poslove doЬijemo arhi,,alije koje imajи jos jedino naиcni znacaj. Isto tako, obrada i objavljivanje izvorne grade, koja је inace dostиpna, kao i izrada inofrmativnih pomagala, ne tece kako smo to raпije ocekivali i kako је Ьilo planirano. Izgleda, sve и svemи, da nase nattcne amblcije idи ispred stanja i mogucnosti arhiva koji гaspolazи odgovarajиcom gradom. Najvjerovatnije da te nase amЬicije necemo moci reducirati, vec da cemo morati da istra­jemo и nastojanjи da dodemo do grade na kojoj cemo zasnivati svoje ana­Iize. Bilo Ьi dobro da i и ovoj oЬlasti tmaprijedimo medиsobnи saradnjи и smislи stalne razmjene informacija о novopriЬavljenoj gradi, zajednicki.~ napora za sredivanje i preиzimanj e nove grade, te иdruzivanja sredstava и tн svrhи itd.

Finansiranje n asih programa nije и cijelosti rijeseno na zadovoljavajuci nacin, а planovi rada nekih institиta za ovu godinи dolaze tl pitanje zbog neobezЬijedenih materijalnih sredstava. Nasa razmisljanja и ovom pogledи

239

svode se u osnovi na to kako da najracionalnije utrosimo sredstva kojima raspolazemo. Ali, pitanje finansiranja, kao i pitanje arhiva, nije od znacaja samo za istoricare NOR-a.

240