Већiја Zlatar ,

KOPC::ICI I VILICI

(Prilog pitanju izucavanja m.uslimanskih begovskih porodica и Bosni i Hercegovini и XVI stoljecu)

Pitanje nastanka i razvitka muslimanskih begovskiћ porodica u Bosni veoma је slozeno i malo izucavano. То је u prvom redu zbog toga sto nedo­staju istorijski izvori. Porodicni arhivi nisu ocuvani, tj. berati kojima su dodjeljivani posjedi uglednim licnostima ili nisu sacuvani ili је tesko doCi do nјЉ. Isto tako valщfskih zakladniћ povelja (vakufnama), koje Ьi takode mogle pruziti poйatke u obradi ove teme veoma је malo sacuvano. Za sada jedino turski katastarski popisi (defteri) ostaju jedini izvori koji sadrze izvjesne podatke, istina kratke i jednostrane, vezane za clanove znacajnijih begovskih porodica. Тi podaci se, uglavnom, odnose па njihove posjede (zijamete, timare, ciftluke, mulkove, vakufe), kao i na titule, odnosno funk­cije pojediniћ clanova tih porodica koje su oni vrsili u turskoj administra­ciji. Defteri prиZaju podatke i о tome u kojoj mjeri su posjedi ovih porodica bili nasljedni, tako da se moze pratiti razvoj pojedinЉ begovskili porodica.

Као sto је poznato, Bosna је u turskom periodu od samog pocetka i kroz cijeli taj period predstavljala isturenu krajinu (serhat) prema Austriji i Mletackoj RepuЬlici i zbog toga је za Tursko Carstvo imala veliki strate­gijski i politicki znacaj. Vecina vojnih polloda Osmanlija protiv tih dviju zapadnih sila, glavnih njihovЉ neprijatelja u Evropi, poduzimani su sa tla Bosne. U ovim pohodima velikog udjela imali su ljudi domaceg porijekla. Za svoje zasluge doblvali sи posjede (zijamete i timare). Oni koji su rano prihvatili ideologiju vladajиce klase - islam - mogli su da dodи do viso­kih polozaja u vrhovima Turskog Carstva. Zato је и XVI stoljecu na dvoro­vima turskiћ sultana veliki broj fиnkcionera Ьiо juZпoslavenskog porijekla. Oni su svojim uticajem nastojali da ocиvaju prestiZ и svom rodnom krajи, prije svega da ocuvaju imanja i da ih zadrze и porodici. Na taj nacin, а posebno daljnjim aktivnim ukljuCivanjem svojih rodaka и timarski sistem i njihovim prihvatanjem islama, oni su pomagali јасаnји svojЉ rodova.

Na razvoj mиslimanskih begovskih porodica иticala је i cinjenica sto su mnoge vojnicke slиzbe (kapetani, dizdari i gradski nшstallfizi) kasnije (od drиge polovine XVI stoljeca) postale nasljedne и porodici. Na taj nacin su te slиzbe sve vise prelazile и rиke domacih ljиdi. Narocito su dolazile do

322

izrazaJa опе porodice koje su se nalazile u pogranicnim dijelovima bosan­skog sandzaka i koje su cuvale granicu.

U Tигskom Carstvu se и ovom periodи nije mnogo tolerisalo иcvrscl­vanje i јасапје aristokratskih porodica. tim Ьi neka porodica znatnije oja­cala, centгalna vlast је poduzimala mjere da је oslaЬi, ра i иnisti. Medutim, и provincijama је stanje Ьilo drugaCije. Daleko od centralne vlasti, provin­cijski begovi sи imali veca ovlastenja (serbestijet), te su mogli da svoje posjede dobrim dijelom zadrze ili da steknu nove i nastojali su da ih zadrze и porodici. Tako su uspijevali da ojacaju ekonomski i da se pretvore и provincijskи aristokracijи. U XVI stoljecи и Bosni fcиdalnи klasи saCinja­vali sи najvecim dijelom domace islamizirane spahije, yisoki Cinovnici i nji­hovi potomci porijeklom iz Bosne, kao i izvjestan broj doseljenika. Mnogi od ovih ljиdi dosli sи do visokih polozaja u turskoj vojsci i administraciji. Меdи пjima isticao se niz znacajnih licnosti: Gazi Hиsrev-beg, Malkoc-beg KaпJ.Osmaпovic sa svojim potomcima, vise Clanova roda SokoloviCa (Meh­med-pasa, Lala Mиstafa-pasa, Ferhad-pasa), zatim Hasan-pasa Predojevic i шnogi dгиgi, svi porijeklom iz Bosne. Oni се svojim uticajeш mnogo dopri­nijeti razvojи dошасе feиdalne klase u bosanskom ejaletи.

Velikog иdjcla u razvitkи feudalne klase и Bosni odigrala је i иstanova ciftluka. U XVI stolj_ecu najveci broj ciftlиka dosao је и ruke predstavnika muslimanske domace feиdalne klase.

Меdн muslimanskim begovskim porodicama koje sи se istakle u XVI stoljecu и Bosni ubrajajи se i porodice KopCici i Vilici. Primivsi islam ј ucestvиjuCi u ratovima tokom XVI stoljeca, stekli su velike posjede, tc sн uspjeli da sc odrze tokom cijele tиrske vladavine. Posjedi оvЉ porodica пalazili sи se, uglavnom, na podrucjи nekadasnjih nahija Rame, Nerctve i Uskoplja. Ро porijeklн, ove dvije porodice нbrajaju se medи one koje pred­stavljajи izdanke istaknutih rodo,,a srednjovjekovnog bosanskog plemst\,a.

Vilici

Porodicu Vilica Fermendzin navodi medи imenima plemickih porodica »Vilic od Gorni Vаснр, vulga Scopie«.1) Ne zna se tacno kada је prvi clan te porodice primio islam. Ali vec krajem xv stoljeca javlja se jedan clan te porodice koji је vec Ьiо musliman. То је poznati Alija Vilic, koji se navodi lcao »serasker vilajeta Brod« i »Serasker vilajeta Neretva•). Jos 1485. godine оп је posjedovao timar и nahiji Rami s иkнpnim prihodom od 11.291 akcu.з) Sa svojim posjedima Alija Vilic је иspio da postane jedan od иglednijih spa­hija и Bosni. On је, нcestvujиci и vojnim pohodima i stekavsi v·elike posjede, иspio i svojи porodicи da иvrsti medи иglednije spahijske porodice. Osim podataka da је Ьiо serasker i imиcniji posjednik, о Aliji Vilicu nema drи­gih podataka. Bez sнmnje, bio је иgledna licnost. То pokazиje i Cinjenica sto

1) FermendZin, Acta Bosnae, Zagreb 1892, str. 561. 2) Istanbul, Basbakanlik Arsivi (ВВА), Tapu defter (TD) No 56. Sumarni defter

bosanskog sandzaka iz 1516. godine. Fotokopije и Orijentalnom institutu и Sarajevu (OIS) br. 63, fo. 54, 55.

3) ВВА, TD No 18, Sнmarni defter bosanskog sandzaka iz 1485. godine, OIS br. 61, fo. 27.

323

se nalazi potpisan kao svjedok na vakufnami Mustafa-pase Skenderpasica za njegove zadиzЬine u Sarajevи.t)

Koliko sam mogla da utvrdim iz turskih popisa, u prvoj polovini XVI stoljeca Alija Vilic је imao pet sinova: Skendera, Mehmeda, Tиrhana, Dursu­na i Husejna. Svi su oni Ьili spahije i imali sи znaeajnije timarske domene i ciflиcke posjede.

Skender Vilic је upisan medи spahijama kliskog sandZaka kao posjed­nik timara. Njegov timar se sastojao od dva sela и nahiji Rami, а donosio је godisnji prihod od 7.560 akci,5) dok mu је prihod u nahiji Visoko donosio godiSnje 3.528 akci.o)

Mehmed Vilic је Ьiо zaim. Njegov zijamet nalazio se takode и nahiji Neretvi. Sastojao se od tri sela u nahiji Rami i tri sela u nahiji Uskoplje.7)

Tиrhan i Dursun imali su zajednicki timar и nahiji Rami, ali sa znatno manjim prihodom (3.044 akce) nego timar njihove brace.e)

Hиsejin Vilic, kao i ostala braca, imao је posjede и nahiji Rami. Timar Husejna Vilica sastojao se od tri sela u toj nahiji i jednog sela u nahiji Uskoplje, а donosio је godisnji prihod od 9.664 akce.g)

Ime Hиsejna Vilica opjevano је i и narodnoj pjesmi. Njegova zenidba opjevana је и pjesmi »Zenidba Vilic Useina.«to)

Od petorice sinova Alije Vilica zna se za potomke Turhan-bega, Hиsej­na-bega i Mehmed-bega Viliea.

Turhan-beg је imao dva sina: Mahmuda i Mehmeda. Mehmed-aga Vilic Ьiо је »beslиjan« (beslija) tvrdave Pesta (и bиdim­

skom pasalиku.11) Posjedovao је ciftluk и nahiji Uskoplje koji se sastojao od jednog dijela sela Moscani (selo sjeverozapadno od Gornjeg Vakиfa) s okol­nim travnjacima, pasnjacima i livadama. Ovaj ciftluk Mehmed-aga је doЬio nakon smrti svoga brata Mahmuda.t2) Mahmиd-agu Viliea pogublo је Zrin­ski 1566. godine.lЗ)

I Husejn Vilic је imao dva sina: Ahmeda i Mиstafu.H) Kada је Ahmed umro, njegove posjede u nahiji Neretvi naslijedila su njegova tri sina: Mu­rat, Mиstafa i Alija. Oni sи takode bili spahije, kao i njihov otac i djedovi.ls)

4) ~·. $ab~novic,. Najstarije vakufname и Bosni, ~rilozi za orijentalnu filologiju 1 Jstonju na5ih naroda и doba turske vladavшe, III-IV/1952-53, Sarajevo 1953 str. 408.

5) ВВА, TD No 284, Op~irni defter za kli~ki sandiak iz 1550. god., OIS br. 212, fo. 92, 93, 94.

6) ВВА, TD No 56, OIS br. 63, fo. 45. 7) ВВА, TD No 56, OIS, fo. 24 .

. 8) ВВА, TD No 57, Sumarni defter bosanskog sandzaka iz 1528-1530. godine, OIS br. 64, fo. 65.

9) ВВА, TD No 57, OIS br. 64, fo. 58. 10) Iz rukopisne ostal'stine Koste Hormana, Redakcija, uvod i komentar Dzena­

na Buturovic, Sarajevo 1976, str. 157. 11) ВВА, TD No 533, Opsirni defter za kliski sandiak iz 1573. god., OIS br. 92,

fo. 123. · , 12) ВВА, TD No 533, OIS br. 92, fo. 123, 124. 13) А. Simcik, Begovi Kopcicz, Zbornik za narodni zivot i obleaje, 29/1933, sv.

1, str. 53. 14) ВВА, TD No 284, OIS br. 212, fo. 146. 15) Isto.

324

Sin Mehmeda Vilica zvao se Husejn, а о njemи se zna samo toliko da је posjedovao dio Ciftlиka и nahiji Uskoplje.16)

Porodica Vilica Ьila је, dakle, spahijska. Tokom XVI stoljeca clanovi te porodice istakli su se u vojnim pohodima i stekli znacajnije posjede u Bosni. Ti posjedi prelazili su s оса па sinove i ostajali и porodici tako da sи ViliCi uspjeli da se >юvrste и red vodecih spahijskih porodicaP)

Genealogija porodice Vilic

Alija Vilic

.------------~-----------~------------,-----------1 1 1 1 1

Skender Mehmed Husejn Turhan Dursun

1

Mиrat

Husejn Mehmed Mahmиd 1 1 1 1

1

Ahmed 1

1

Mustafa 1

Alija

Kapcici

1

Mustafa

Za Kopcice KaCic и svom popisu »Knezova i vlastele naroda slovin­skog« kaze da su "· .. prije osvojenja Bosne Ьili gospoda slovinska.« Medu grbovima bosanske vlastele nalazi se i grb Kopcica za koji је zaЬiljezeno »Kopcich od Rame sada sи Turci.<<18)

KopCiCi su zauzimali istaknuto mjesto medu muslimanskim plemstvom и XVI stoljecи. Prema narodnoj predaji, neki beg KopCic doselio se и ram­sku dolinи u vrijeme turskih prodora и Ugarsku (1525-1542), i tu dobio posjed. Kasnije је veliki dio posjeda и dиvanjskom polju Ьiо и posjedи Kopcica.19)

Medиtim, и izvorima KopciCi se javljaju znatno ranije. Najstariji poz­nati clan ove porodice Kasim-beg Kopcic posjedovao је 1516. godine zijamet и nahiji Osat и visegradskom kadilнku. Ovaj zijamet sastojao se od sest sela и nahiji Osat, dva sela и nahiji Borac i jednog sela и nahiji Vratar, а donosio је prihod od 40.072 akce.~o) Za svoje zaslиge Ьiо је unaprijeden i novac koji је doЬio za to иnapredenje dao је svomc sinи Dzaferи.21)

U vrijeme pohoda na Mohac, 1526. godine, kada veCina zaima iz Bosne odlazi s ostalom sultanovom vojskom pod vodstvom Gazi Husrev-bega, jedi-

16) ЕВА, TD No 284, OIS br. 212, fo. 188. 17) Istorija нaroda Jugoslavije, Beograd 1960, knj. П str. 114. 18) А. Solovjev, Postanak ilirske heraldike i porodica Ohmucevic, Glasnik skop­

skog naиcnog drиstva XIIt1933. 19) Starine bega Kopci6a, Ро narodnoj predaji priopCio Alija Catic, GZM, XVIII/

/1960, str. 114--115. 20) ЕВА, TD No 56, OIS br 63, fo. 28. 21) ЕВА, TD No 57, OIS br. 64, fo. 23.

325

ni Kasim-beg Kopcic ostaje и Bosni ро carskoj naredЬi da brani vilajet Bosntt.22)

Od Kasim-begovih potomaka zna se za njegova dva sina, to sи Mиrat­-beg i Dzafer-beg.

Mиrat-beg KopCic Ьiо је kliSki sandzakbeg i sjedio је и Livnи.23) Godine 1555. njegov cehaja је posjetio Dиbrovnik i tom prilikom doЬio је od Dи­brovcana poklon и vrijednosti 46 dиkata.24)

Murat-beg је imao zijamet и nahiji Neretvi koji se sastojao od nekoliko sela.25) Jedna italijanska hronika spominje Mиrat-bega, koji је iSao и Mletke kao poslanik. А. Simcik pretpostavlja da od njega potice poznata begovska porodica MиratbegoviCi.20)

Mиrat-beg је podigao mekteb и Prozorи i za njega иvakиfio posjede и selи Ravnice koje је pripadalo Rami.27) Od njegovih potomaka poznata sи tri sina: Dzafer-beg, Kasim-beg, i Nиh-beg.

Dzafer-beg је posjedovao ciftlиk tt пahiji Rami, koja је и to vrijeme (1574) pripadala kadilиkи Neretvi. Ciftlиk se sastojao od jedпog dijela sela Zrnovice, zatim pasпjaka, Iivada kao i riЬnjaka na rijeci Rami.28) Sva tro­jica sinova Murat-bega Kopcica posjedovala su obradive zemlje (mezra) и selи Gornji SiЬenik koje је pripadalo Rarni.29) Nosili sи titulи beg i sva trojica sи Ьili spahije. Dzafer-beg је krajem XVI stoljeca dolazio и Zadar. Оп је tako jedпom doпio pisrno Mlecanima Hasan-pase Predojevica, bosan­skog beglerbega, и kојеш Hasan-pa.Sa predlaze Mlecanirna da zajednickiш snagaшa nараdпи uskocki Senj.зo)

Osiш Murat-bega, Kasiш-beg је irnao i sina Dzafer-bega. Da је Dzafer­-beg Kasiш-begov sin, ukazuje n:1ш navedena zaЬiljeska tt bosanskorn def­teпt iz 1529. godine, н kojoj stoji da је novac od svoga unapredenja Kasiш­-beg dao svoшe sinu Dzaferu.З1)

Inace, Dzafer-beca spoшinjи i zapadni izvori. Navedena italijanska ћra­nika donosi poclatak da је uшro 1541. godine.з2)

Ime Dzafcr-bega KopciCa cesto se spoшinje i и narodniш рјеsшаша.

Od njegovih potoшaka zna se za jednog sina, Mehшeda, koji је iшао tiшar и nahiji Neretvi, s prihodom od 3.083 ak~e.зs)

22) А. AliCic, »Popis tu1·ske vojske pred pohod na Mohac« (rad u rukopisu za POF XXV).

23) Нistorijski arhiv Dubrovnik, Consilium Rogatorum 53, 133, 1550. godina. 24) Isto. 25) ВВА, Maliye defteri No 706, Sumarni defter kliskog sandZaka iz 1550. godiпe,

OIS Ьг. 213, fo. 73. · 26) А. ~imcik, Begovi Kopcici, Zborпik za narodni zivot i оЬiсаје, 29/1933 sv.

1 str. 48. 27) ВВА, TD No 533, OIS br. 92, fo. 91. 28) ВВА, TD No 533, OIS br. 92, fo. 68. 29) ВВА, TD No 533, OIS br. 92, fo. 77. 30) G. Stanojevic, Senjski uskoci, Beograd 1973, str. 133. 31) ВВА, TD No 57, OIS br. 64, fo. 23. 32) А. ~imcik, nav. djelo, str. 13. 33) ВВА, TD No 284, OIS br. 212, fo. 129.

326

Fra Nikola Lasvanin spominje Arslan-bega Kopcica, ali se ne zna и kakvom је srodstvи Ьiо sa spomenиtim KopciCima.34)

u narodnim pjesmama ocиvala sи se imena nekih clanova ove porodice: Ali-beg Kopcic u pjesmi »2:enidba Kopcic Ali-bega«зs), zatim Ali-beg i njegovo troje djece Muhamed, Hanиmica i Kadиnica и pjesmi »Kopciceva kcerka«зo) i Muhamed Kopcic и pjesmi »Kopciceva seka«.з1)

Sacuvano narodno predanje о KopciCima pokazuje da sи oni jedna od rijetkih begovskih porodica koje su se odrzale u Bosni i u kasnijem periodи.

1 Dzafer-beg

Genealogija porodice Kopci6

Kasim-beg 1

1 Mиrat-beg

1 1

Kasim-beg 1

Nuh-beg

ZUSAMMENFASSUNG

DIE KOPCIC'S UND DIE VILIC'S

1 Dzafer-beg

1 Mehmed-beg

In diesem Beitrag wird die Frage der Entstehung und Entwicklung moslimischer Feudalfamilien in Bosnien und der Herzegovina wiihrend des XVI Jahrhunderts behandelt. Wegen des Mangels an historischen Quellen ist dariiЬer Ьis heute nur wenig geschrieben worden.

Die Familien KopCic und Vilic fiihren ihre Herkunft zuri.ick auf mittelal­terlJiche bosnische Familien. Ihre Mitglieder haben wahrend des XVI Jahrhunderts betrachtlichen Besitz erworben, besonder auf Grund ihrer Teilnahme an den Kriegsziigen der Osmanen. Sie haben sich somit zu den fiihrenden Spahis in Bosnien und der Hezegovina emporgearЬeitet. Die Namen vieler dieser Familien­mitglider kommen in der Volksdichtung vor. Diese Familien, die im XV und XVI Jahrhundert entstanden sind, haben sich auch in der sp'ateren Zeit erhal­ten.

34) А. Simcik, nav. djelo, str. 48. 35) Behar, god. I, Sarajevo 1900/1, str. 175. 36) Behar, god. V, Sarajevo 1904/5, str. 58. 37) Behar, god. IV, Sarajevo 1903/4, str. 172.

327