»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«

U LANCIMASUJEVERJA

Ernst Modersohn

»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«

Sa češkog prevela: Lidija Marčok,preuzeto iz "Glasa Jevanđelja".

SadržajPREDGOVOR........................................................................................1

PRVA IDEJA DA ISTRAZUJEM TEMU OKULTIZMA..........................2

STA KAZE BIBLIJA?............................................................................8

KAKO SE TO RADI?...........................................................................24

KAKVE SU POSLEDICE?..................................................................35

VIDOVNJASTVO I TUMACENJE KARATA, I POSLEDICE TOGA...41

KAKO DELUJE SPRIRITIZAM, MAGNETZAM, ASTROLOGIJA I HIPNOZA?..........................................................................................49

KAKO MOGU DA BUDEM OSLOBODEN?.......................................69

i

PREDGOVOR

U ovoj knjizi neću iznositi nikakve naučne rasprave o tamnoj straniokultizma. Moja je želja da izvršim pastoralnu službu, i to prvenstvenoza one koji su kroz greh vračanja dospeli na područje delovanjasotone, a sada ne znaju kako se od toga osloboditi. Sa radošćutakvima želim pomoći i dati savet uz želju da im pokažem na putoslobođenja. Nadalje, želim pomoći onima koji se nalaze u lancimasujeverja a da ni sami toga nisu svesni. Njima želim objasniti o čemuse tu radi, i pokazati na to koliko je opasno sudelovati u gledanju ukarte, baviti se vračanjem, bacanjem čini, spiritizmom, hipnozom,magneto−terapijom itd.. Želim u njima da probudim čežnju zaoslobađanjem od moći tame. I kao treći cilj, želeo bih pomoći onimakoji su pozvani da propovedaju Reč Božju i da vrše pastoralnu službu.O ovim gresima vračanja, veoma rasprostranjenim, govori se jakomalo. Tu leži uzrok, zašto mnogi ne mogu doći do vere i naći mir svojojduši.

Izabrao sam način − koliko je to moguće, da dozvolim − da govoresamo svedoci, Oni ovde govore o svojim vlastitim iskustvima. Takvasvedočanstva u principu deluju više nego sva predavanja.

Već tada kad sam te članke objavljivao u svome nedeljniku "SvetiGospodu", dobio sam mnogo pisama u kojima je pisalo: "Sada samshvatio, zašto ne mogu ići dalje u svome unutrašnjem životu".

Neka i ova knjiga donese blagoslov i prouzrokuje, da u ovu tamnuoblast bude uneto malo svetla, da duše poznaju svoju vezanost i dauđu u predivnu slobodu dece Božje!

Ernst ModersohnBad Blankenburg, godine 1924.

1

PRVA IDEJA DA ISTRAZUJEM TEMU OKULTIZMA

PRVA IDEJA DAISTRAŽUJEM TEMU OKULTIZMA

Kako sam došao na ideju da istražujem iskustva koje sam ovdezabeležio?

Kada sam proteklih godina za vreme evangelizacijskih sastanakaslušao sada već pokojnog propovednika Šrenka, koji je često govorio ovračarstvu i o zloupotrebi imena Božjeg kroz ovaj greh, tada samgovorio sebi u duhu: Zašto o tome stalno govori? Ta pojava valjda već ine postoji. Ko bi još u takvo nešto verovao? U našem prosvetljenomveku je takvo sujeverje odavno prevaziđeno!

Ali postepeno sam i ja lično sticao iskustva u svojoj pastoralnoj službi.Putujući evanđelista vrši više pastoralne službe nego mesnipropovednik u jednoj zajednici. Kod mene su dolazili ljudi, koji su sežalili da ih progone ružne misli. Borili su se protiv misli, za koje sutačno znali da ih nisu želeli, i da ih nisu dozivali. Kao da je tu bila nekamoć, koja ih je na takve misli terala. A ove pogrdne misli protiv Boga,protiv Duha Svetog su dolazile kao po pravilu baš u trenutku, kada suhteli da se mole, ili da čitaju Bibliju, ili i kada su hteli da idu u crkvu.

Kada sam sa njima detaljno popričao, doznavao sam, da im je umladosti ili u detinjstvu bilo vračano. To je bilo svakako upravo ono očemu je stari propovednik Šrenk tako često govorio. Činilo mi se, da jeto bila čista slučajnost, da je ljudima, koje su mučile ružne misli, bilotakođe vračano.

Ovo iskustvo sam često ponovio. Na kraju mi je bilo očigledno.Primetio sam da je tu bila unutrašnja povezanost. To me je podstaklo

2

da ponovo i ponovo proveravam, dok nisam konačno bio siguran ujasnu činjenicu: vračanje kao posledicu prouzrokuje grešne misli. U tosam bio toliko siguran, da − kada mi se neko požalio da ima grešnemisli − nisam više ni pitao: "Da li vam je neko vračao?", već sapotpunom sigurnošću sam ovim ljudima direktno govorio: "Neko vam jevračao!" U većini slučajeva se dotična osoba uplašila i bila iznenađena:"Odakle to znate?" Ja sam odgovarao da sam to naučio kroz mojudušebrižničku službu da su grešne misli posledica vračanja.

Ponekad bi to negirali: "O tome ne znam ništa!" Tada sam imodgovarao: "Samo vi pitajte svoju majku, da li vam je neko vračao udetinjstvu!" I takoreći, uvek je rezultat bio sledeći: "Da, neko mi jevraćao!"

U nekoliko slučajeva to više nije bilo moguće doznati, zato što majkadotične osobe više nije bila živa, ili je odlučno izjavila da toga nije bilo.Ali ja sam ovu povezanost otkrio u tako mnogo slučajeva, da sam nakraju bio potpuno presvedočen i tamo, gde tako nešto više niko nemože dokazati. Ako to nije bila majka, onda je bila možda služavka,koja je taj greh učinila nad detetom iz želje da mu pomogne kodnekakve nevolje.

Tokom vremena pored ovog iskustva, stekao sam i novo. Govorio samsa ljudima, koji su hteli da dožive mir Božji. Pokazivao sam im naspasenje i podsticao ih, da ga verom dohvate. Ali svaki trud i svemolitve su bile uzaludne. Ovi ljudi nisu dobili dar vere. Bivalo je to kaoda je tu bila neka moć, koja im je preprečila put. Tražio sam uzrokezašto ovi ljudi ne mogu da poveruju u Boga. I otkrio sam, da su sebavili vračarstvom. Ovo otkriće sam ponovio tako često, da samkonačno bio potpuno siguran: ko je dao da mu se vrača, taj će teškopoverovati. Vračanje je prepreka za obraćenje.

I kada je neko i doživeo obraćenje, ipak nije našao pravi mir. Uvekponovo se pita: "Da li sam zaista prihvaćen? Da li mi je Gospod zaista

3

oprostio moje grehe?" Kao da je tu bio neko ko ovim dušamaneprestano šapuće: "Nemoj da umišljaš! Nisi obraćen! Umrećeš!Nemoj da se trudiš! Ne vredi ti ništa."

Takođe, sam shvatio, daje do takvih pojava dolazilo tada kad je nekodao da mu se gleda u karte, ili kada je neko otišao da mu vračar ilivračara proriče budućnost, a u tome je bilo svejedno, da li je tomeverovao ili ne. I onda kada je tamo išao samo iz šale, rezultat je bio isti.Nikada neću zaboraviti, kad mi je za vreme jednog Biblijskog kursaprišao jedan mladi sveštenik, koji je hteo da se obrati. Zaista je toželeo. Želeo je da se obrati zato što je u svojim vernim roditeljimavideo dobar primer hrišćana, a i zato što je znao da to treba. Pokazaosam mu put, razgovarao i molio sam se sa njim − ali nije bilo nikakvogrezultata. Ponavljali smo naše razgovore. I bilo je uzalud. Nismopostigli cilj. Zamolio sam jednog iskusnog brata, koji je bio takođeučesnik na tom kursu, da mi pomogne. Ni on nije postigao cilj. Pozvalismo i trećeg brata, ali rezultat je bio isti. Konačno sam ga upitao, da lije nekad išao kod vračara. "Ne, nikada" − odgovorio je. Njegovi verniroditelji takvo nešto ne bi nikada dozvolili. "A da li si ti išao kodvračara?" "Da" − nasmejao se. Kao student jednom je otišao izradoznalosti kod žene koja gleda u karte, i dao da mu proričebudućnost. Tada sam mu odgovorio: "Sada imamo odgovor zašto nemožeš dobiti sigurnost spasenja. Stojiš pod uticajem mračnih sila zbogtoga što si bio kod vračare i dao da ti proriće budućnost". Smejao se irekao, da je ta mogućnost isključena i da to ne može biti pravi razlog.Takvu mogućnost naprosto nije dopuštao. Kada se kurs završio,odlazio je kući sa podeljenim srcem.

Od vremena, kada sam ovo doživeo jako često, počeo sam na svojimevangelizacijama da o tome govorim. Kao i stari propovednik Šrenkranije, tako sam i ja sada morao o tome govoriti. To je dovelo doposledice da je počelo kod mene dolaziti sve više ljudi koji su se žalilida su i oni zbog takvih greha došli u nevolju.

4

Što više sam sticao takva iskustva, to više sam osećao neophodnostda o tome govorim u svome časopisu. I opet je sledilo mnoštvoispovedi. Sada ne prođe dan, a da se usmeno ili pismeno ne morambaviti ovom tematikom.

Iz bogatog pastoralnog iskustva znam, kakvu ogromnu moć ima grehvračanja, koliko ljudi je pod pritiskom ovoga greha a koliko još živiokovano lancima đavolskim.

Često se čudim zašto o tome ne govore svi propovednici. Zašto se otome ne govori na predavanjima, i zašto se o tome ne piše više. Celiregioni gde je vračanje postalo način kako se ljudi leče, su svezani.Ako se neko želi otarasiti bradavica, ako je neko bolestan, ne idedoktoru već kod nekoga ko tu bolest zna "da leči". I gle, to deluje. Aljudi su presvedočeni da je to nešto dobro. Naročito ako se kod takvoglečenja" izgovori ime trojedinog Boga, onda je to potpuno u redu ihrišćanski!

To ne tvrde samo oni koji su išli da im se proriče već i oni koji proriču itvrde da je to biblijski način lečenja preuzet od apostola. Ko god toproglasi za greh i vračanje, taj treba da se pokaje. Po njima, to je težakgreh tvrditi takvo nešto. Nasuprot takvim tvrdnjama, ja ovoproglašavam teškim grehom. To je greh vračarstva, koji zatvara pristupu nebo kod svakog ko iz toga ne traži izlaz u iskrenom pokajanju. Đavou svome lukavstvu ovaj greh obeležava kao nešto nevino, pobožno ibiblijsko. Međutim, to je jasan greh za koji Božja Reč predviđanajstrožu kaznu.

Iz tih razloga se osećam ponukan podeliti svoja iskustva i svojazapažanja iz ove oblasti, da pomognem drugima. Mnogi nisu jošshvatili daje ovo greh, niti slute da on uzrokuje naročito stanje unjihovom unutrašnjem biću, da zbog toga ne mogu doseći mir i radost.Ovime bi hteo pokazati gde leži uzrok. Dok za ovakve stvari nećeščiniti pokajanje, dok ne shvatiš da je to greh, sve dotle ne postoji za

5

tebe oslobođenje.

Želim pomoći i onima koji imaju poziv od Boga za pastoralnu službu.Samo malo ljudi zna, koliko smrtonosna moć deluje oko nas! Niko otome ne govori, nikad ljudi o tome ne pitaju, i zato mnogi ni ne misle daovde leži uzrok pritisku i ropstvu kojim su svezani.

O ovim iskustvima i zapažanju nisam pisao rado. Ja znam da je topovreda suvereniteta sotoninog carstva. Znam da se to ne sviđa sotonida se o ovoj oblasti govori i piše otvoreno i jasno.

Sa svojih putovanja u svojstvu evanđeliste znam, kako se đavo trudi,da spreči propovedanje Božje Reči. Kada treba da idem naevangelizaciono putovanje, često se osećam bolestan, ili se razbolineko od mojih bližnjih, i stvori se situacija da ustvari i ne bi trebao daotputujem. Čim se više takvih prepreka sakupi, tim veći blagoslovočekujem od ovog posla koji se sotona trudi uništiti. Svakaevangelizacija znači upad na teritoriju sotone. On tada radi ono štomože da to spreči.

Jednom prilikom kada smo organizovali bogosluženje na otvorenomprostoru, za vreme praznika Duhova, bile su propovedane tri propovedina reći: Kad dođe Duh Sveti, on će okrivljavati svet zbog greha. Prvigovornik je govorio o "grehu, što u mene ne veruju". Drugi je govorio o"pravednosti, jer odlazim kod Oca". Kao treći govornik, ja sam trebaogovoriti o "sudu jer vladar ovoga sveta je već osuđen". Ja sam govorioveoma otvoreno svedočeći o tome daje Spasitelj oduzeo na Golgotisotoni moć, da je sotona poražen i osuđen vladar.

I da samo možete da vidite kroz kakva iskušenja sam morao prolazitinaredne nedelje! Hvala Bogu što je Njegova milost bila dovoljna da mezaštiti i provede kroz to. Ipak, bilo je teško! Šta sve đavo nije poduzeo!Otkrio sam da će se đavo lično braniti, ako govorimo na temu da je onpobeđen i osuđen. Ja o tome želim svedočiti i kroz ovaj rukopis iako

6

znam da će sotona mobilisati celu svoju vojsku. Zato iskreno molimsve vas, koji se molite, da tražite od Boga za mene milost, da mi nemože neprijatelj učiniti osvetu zbog ovog rukopisa u kojem želimpokazati, kako Biblija gleda na greh vračanja, kako dolazi do tog greha,i kako možemo doživeti oslobođenje iz sotonine moći i njegovogropstva.

Gospod neka blagoslovi ovu knjigu, da svezani nađu slobodu, da čuvarzatvora pusti svoje zatvorenike u prekrasnu slobodu dece Božje!

7

STA KAZE BIBLIJA?

ŠTA KAŽE BIBLIJA?

Biblija govori na mnogim mestima o ovoj oblasti. Najvažnije mesto nakoje se želimo sada osvrnuti je 5. Mojsijeva 18:9−14. Tamo daje Bogpreko Mojsija Izraelskom narodu pravila za period, kada ce ući uKanansku zemlju. Tamo čitamo:

"Ako uđeš u zemlju, koju ti daje Gospod, tvoj Bog, nemoj da seponašaš prema gadostima onih naroda koji tamo žive. Da se kod tebene nade niko, ko bi provodio svoga sina ili kćer kroz vatru, vračar kojise bavi vračanjem. Da se kod tebe ne nađe niko, ko bi provodio svogasina ili kćer kroz vatru, vračar koji se bavi vračanjem, ni gatar pozvezdama, ili pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji zaziva duhove, niopsenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini,i za takve gadosti Gospod, Bog tvoj, tera te narode ispred tebe. Drži sesasvim Gospoda Boga svoga. Jer ti narodi, koje ćeš ti isterati, slušajugatare i vračare; ali tebi to ne dopušta Gospod, Bog tvoj."

Ovde je ceo spisak grehova koji su označeni kao gadost predGospodom. Ovde zavirujemo u mračne oblasti vračanja i kletvi. Vidimokako je jasno i nedvosmisleno Bog zabranio baviti se takvim stvarima.

Ovde se prvenstveno govori da među sinovima Izraelovim neće bitiniko, ko bi svoju decu provodio kroz vatru. Kod stanovnika koje jeIzrael tamo zatekao, postojala je strašna navika da svoju decu žrtvujubogu Molohu. To su bila pre svega prvorođena deca koju su onižrtvovali. Kip boga je iznutra bio šupalj. U šupljini kipa su ložili vatru itako su zagrevali kip. Onda su malu decu stavljali kipu na ruke, i takogroznim načinom usmrtili.

8

Kako grozan greh je decu, koja su nam dar od Boga žrtvovati na ovajnačin bogu Molohu! Pa ipak, ikako je ovo idolopoklonstvo bilo grozno iduboko povređivalo osećanje srca − ipak su to ne retko činili i Izraelci.O tome čitamo na primer u 2. Kraljevima 17:17. Ovde imamo uvid uistoriju Izraela koji je bio odveden u Sirijsko ropstvo u znak kazne zbogsvojih prestupa. Ovde čitamo: "Oni provodiše sinove svoje i kćeri svojekroz oganj i dadoše se na vračanje i na gatanje i prodaše se da čineono što je zlo pred očima Gospodnjim, dražeći ga." I to ne samo usevernom Izraelu, već i u Judeji se praktikovala ova gadost.

Kada je Josija Judejski kralj "oskrnavio Tofet, u dolini sinovaHimonovih, da ne bi niko više vodio sina svoga ili kćer svoju kroz oganju počast Molohu." (2. Kraljevima 23:10). Iz toga proizilazi činjenica daje tamo stajao kip Moloha, kojemu su oni žrtvovali svoju decu. AhazJudejski car "pođe putem kraljeva Izraelovih, pa i sina svoga pusti krozoganj, po gadnim običajima naroda koje Gospod odagna ispred sinovaIzraelovih." (2. Kraljevima 16:3) Isto kao što čitamo o Manasiji sinucara Ezehije: "On provede svoga sina kroz oganj, i posmatraše oblakei zmije da od njih dobije znamenja, i utvrdi ljude koji zazivahu duhove ikoji proricahu budućnost. On učini sve više i više ono što je zlo predočima Gospoda, da bi ga nadražio." (2. Kraljevima 21:6)

Ali pogledajmo dalje, kakve grehe gatanja koji su se tada pojavljivali izabeleženi su u 5−toj knjizi Mojsijevoj u 18−toj glavi.

Ovde se govori o vračarima. Ko su oni? Kako se to radilo? Koji su bilipovodi da pribegavaju vračanju?

U dubini ljudskog srca postoji čežnja otkriti zastor, koji skrivatajanstvenu zemlju budućnosti i onoga sveta. Čovek takođe želiupoznati Božju volju za svoj životni put, da bi mogao poduzeti ispravnekorake u budućnosti.

Bog na ovu želju odgovara kroz svoju reč i kroz svoga Duha. Ono što

9

trebamo znati o budućnosti i o onome svetu to nam objavljuje RečBožja. Smatram da je više nego predivno, kada nam Biblija govori, daćemo kao Božja deca biti naslednici i sunaslednici Hristovi, i da ce bitinovo nebo i nova zemlja, gde će Bog prebivati i kretati se usred svoganaroda.

Ljudi se međutim ne zadovoljavaju sa time, što govori Bog. Žele znativiše. Onda kada Bog tu njihovu želju ne ispuni, pokušavaju na druginačin zaviriti u tajne budućnosti. Žele znati, šta je to što će donetibudućnost i šta njih čeka u onome svetu.

Bog nam pomaže da na svom životnom putu hodamo sigurnim iispravnim koracima. Osvetljava nas Duhom Svetim, daje nam odgovori jasnoću u teškim pitanjima, savetuje nas, onda kada se nalazimo predvažnom odlukom. Kroz Svetog Duha nas uvodi u svekoliku istinu. Ipak,ovo dragoceno vodstvo Duhom Božjim, dostupno je onima koji supostali deca Božja. Apostol govori: "Oni koji se daju voditi DuhomBožjim, oni su sinovi Božji". Dati se voditi Duhom i biti Božje detepripada zajedno i jedno drugim je uslovljeno. Mnogi ipak ne žele platitiovu cenu. Žele upravljanje i jasno vodstvo, ali da ne postanu Božjadeca. Budući da na to Bog ne pristaje ako nisu ispunili ovaj uslov,odriču se Božjeg vodstva i traže drugi put.

Vračanje izlazi u susret ovoj ljudskoj želji, koja nije našla zadovoljenjeu Bogu. Ono što ne da Bog daće đavo.

Kod raznih naroda, vračanje se razvijalo na razne načine. Ipak, temeljvračanja je uvek pretpostavka, da bogovi znaju budućnost i da suspremni otkriti je ljudima samo ako ljudi znaju na ispravan način pitati,ili kada nauče ispravno tumačiti znakove, koje bogovi daju.

Da bi smo imali ispravnu predstavu o današnjem načinu vračanja,moramo pogledati kako se vraćalo u prošlim vremenima. Sa čuđenjemi žalošću uviđamo, da se danas praktikuju isti principi i sredstva koji su

10

se upotrebljavali i pre.

Vračalo se rečima i posredovanjem ljudi; takođe je postojalo vračanjena osnovu tumačenja raznih znamenja.

Vračanje rečima su upražnjavali ljudi, koji su nekim načinom zavirili unevidljiv svet otkrivajući budućnost i volju bogova.

Vračari tvrde da su u stanju veće prosvetljenosti. U stanju su daviđenje dostignu putem sna ili ekstaze koju postižu udišućiomamljujuća isparenja ili drugim načinom. U većini slučajeva su to biležene, koje su nastupale u ulozi vračare. Čini se da je ženska dušaveoma pogodna za ovu ulogu medija. I danas, većina medija su ženeili devojke.

Da ove žene nisu pod Božjom upravom, vidimo na robinji, koja je imalavračarskog duha, sa kojom se susreo Pavle u Filipima (Delaapostolska 16). To se protivilo Pavlovim mislima i zato je oteraovračarskog duha. Shvatio je da se ovde radi o nečem demonskom,iako devojka nije govorila drugo osim: "Ovo su sluge najvišeg Boga.Propovedaju vam put spasenja". To što je govorila, bila je istina, ali jePavle shvatio da iza toga stoji otac laži. Zato se sa odlučnošćuokrenuo protiv duha, koji je govorio iz devojke. Đavo se onda svetio nataj način, što je izazvao bunu u gradu, kada su bili Pavle i Silauhvaćeni i bičevani tako da im je tekla krv iz rana, i na kraju su bilizatvoreni u zatvor.

To je jedan od načina vračanja, kada se ljudi upregnu u službu ovihtajanstvenih sila i gospodara, da bi njihovu volju saopštavali ljudima.Drugi veoma raširen način vračanja je tumačenje znakova.

Čovek se zanima za znamenja ili traži znamenja, da bi pomoću njihotkrio volju bogova. Ovde pripada praksa pitati drveće, o čemu čitamou Oziji 4:12: "Narod moj pita drvo svoje, a štap njegov odgovara; jer

11

duh bludnički zavodi, i napustivši svog Boga, oni blud svoj provode."To se radilo tako, što su drvene lutke bacile u vazduh, i po njihovompoložaju kod pada, donošeni su zaključci. Ovakav način da se pitadrvo, sličan je današnjem tumačenju karata. Takođe se može uporeditisa bacanjem novčića. Ovisno o tome dali ce pasti "kruna" ili "pismo",čovek ce tome prilagoditi svoje postupke.

Slično tome bilo je vračanje iz čaše. Primer o tome nalazimo samo uEgiptu za vreme Josifovog boravka tamo (1. Mojsijeva 44:5: "Nije li kodvas kupa iz koje pije moj gospodar i kojom se on služi da mislipogađa? Zlo ste radili što ste to učinili"). Ovaj vid vračanja susrećemo idanas. Ne možemo a da ne spomenemo veoma rasprostranjen načintumačenja budućnosti pomoću gledanja u talog crne kafe i sipanjemolova za vreme božićnih praznika.

Vračalo se i tako, što su ljudi pratili određene znakove, koje su tumačiliprema tradicionalnim pravilima računanja i tajnog učenja. Tu pripadapre svega tumačenje pomoću zvezda, tumačenje pomoću pomračenjasunca i meseca, posmatranje gromova i munja naročito kada je vedronebo i posmatranje tame i tamnih horizonta.

Zvezdarstvo (astrologija) se praktikuje i danas. Koliko ljudi daje da imse napravi "horoskop", da bi prema položaju zvezda u trenutku svogarođenja saznali svoju budućnost. Tako oni precizno saznaju koji danisu za njih srećni, i u kojim danima trebaju biti na oprezu.

Takođe, na prelet i kreštanje ptica, ljudi obraćaju pažnju. Ptice su bilenaročito smatrane za poslanike bogova, jer lete između neba i zemlje.Ljudi su pregledali i unutrašnje organe žrtvenih životinja, naročito oblik iboju jetre, posmatrali plamen žrtvenog ognja, izgled pepela, krv itd.Takođe razne slučajne susrete ljudi, iznenadno kijanje − sve su tosmatrali za znamenja.

A zar se sve ovo ne upražnjava i danas? Za Napoleona i Voltera −

12

slavne ličnosti − znamo, da su obraćati pažnju na kreštanje ptica. Zarse ne uplaše mnogi, koji čuju hukanje sove, jer smatraju da njenohukanje znači: "dođi ovamo", i da tada neko obavezno mora da umre?Zar nemaju neki ogroman strah kada im prepreči put stara žena? Zarne tumačimo kao znamenja, kada nam zec protrči preko puta kojimidemo, kada nam je sa desne strane stado ovaca, kada na pragu odvrata leži slama? − Koliko je samo sličnih znamenja, za koja ljudi kažu:"to nešto znači"! Mi još uvek živimo usred paganstva i sotona i danasvlada među nama pomoću sujeverja i znamenja.

Naročito važno je uvek bilo tumačenje snova. Zasigurno postoje snovikoji trebaju nešto otkriti i kroz njih govori Bog ljudima. U Bibliji možemonaći niz takvih događaja. Josif je u zatvoru tumačio san pekaru igostioničaru. On je protumačio i snove faraonu u vezi klasja i krava.Danilo je tumačio Navuhodonosoru sliku, koju je on video u snu. Imasnova, kroz koje je Bog hteo nešto ljudima da kaže ili otkrije. Ali ima itakvih snova, čiji sadržaj ne razumemo. Vračanje od tumačenja snovapravi čitavu nauku. Sve do današnjeg dana sanjanje je smatrano za jaksadržaj vračarstva. Tu se želi precizno otkriti, šta treba da znači ovo iliono, šta je čovek u snu video ili čuo.

Zato što su snovi smatrani za jako važan način otkrivanja volje bogova,ljudi su ih pokušavali uzimati kao uputstva za život. Spavali su nagrobovima svojih predaka, i snove koje su te noći sanjali, smatrali suza poruku mrtvih. Upotrebljavali su razna sredstva, udisali opojne pare.Ovde pripadaju i vračarski jastuci o čemu govori Ezehija 13:18 − da biimali snove, koje su onda dali da im se protumače.

Mogla bi se o tome napisati cela knjiga. Vračanje je bilo jakorasprostranjeno, i postojala su razna sredstva, koja su ljudiupotrebljavali.

Drugi su prema uzajamnom položaju zvezda određivali neke dane zanesrećne, druge opet za srećne. Rimljani su pravili razliku između crnih

13

ili nesrećnih i belih ili srećnih dana i pored toga još između neutralnihdana. Jevreji su takođe imali svoje dobre i zle dane.

Nije li ovo razlikovanje dana prisutno i u naše vreme? Mnogi smatrajupetak za nesretan dan; možda je to doduše refleksija na petak preuskrsa kada je bio Isus razapet. Ali moramo da razmislimo da li bi onupravo zbog toga trebao biti sretan dan, zato što je u tom danudovršeno spasenje sveta i oproštenje naših greha?

Neki drže da je ponedeljak nesretan dan. U nekim krajevima ne bi bilomoguće da bilo koja sluškinja zasnuje svoj radni odnos u ponedeljak.Ne bi imala na tom mestu sreću. Ako pitate zašto, dobićete ovakavodgovor: "Ponedeljak neće dočekati nedelju".

Zar u niz nesretnih brojeva ne pripada i broj trinaest? Ima mnogo ljudikoji se boje broja trinaest! U mnogim ugostiteljskim objektima ćeteuzalud tražiti sobu broj trinaest. Tamo ne bi hteo niko da živi ili spava!U lekovitim banjama nedostaje kabina broj trinaest. Tamo gde uliceoznačavaju brojevima, ponekad broj "trinaest" zamene sa "12−A".

Da li ovaj sujeverni strah potiče od toga što je Isus sedeo sa dvanaestučenika za stolom, i nakon toga je Isus bio razapet, a Juda se obesio?Ali zar nije − opet ponavljam − Hristov krst spasenje sveta? Isus se ni ukom pogledu nije plašio broja trinaest. Tri godine je putovao sadvanaest učenika po zemlji, običavao je sedeti sa njima za stolom.Uvek i svugde ih je bilo trinaest. Trebamo li se mi pridržavatipaganskog sujeverja bojeći se broja trinaest smatrajući ga nesretnimbrojem?

U 5. Mojsijevoj 18, su nabrojani vračari. Šta trebamo pod ovim pojmomrazumeti?

Zajedničko vračarima i gatarima je činjenica da čovek koji je otpao odBoga želi ići putem koji je Bog zabranio i učinio nedostupnim,

14

postavivši granicu koja je dana u našem prirodnom znanju i shvatanju.Ipak, čovek to može činiti, ali samo upornom neposlušnošću premaBogu. Vračarstvo možemo smatrati nasilnim upadom u − za nas −zatvorene oblasti, kada čovek prisvaja nešto što je Bog zabranio.Gatarstvo se tiče "tajnih znanja" (čovek želi znati, kako će biti ubudućnosti, kako se ovo ili ono bude razvijalo). Vračarstvo se višeodnosi na delovanje − obrede. Vračar nešto radi, deluje, upravlja − vršiobrede. Da bi postigao što veće rezultate, vračar želi naterati raznemoći i sile (čak i samog Boga) da mu služe. Kada sve ovo vidimo ondamožemo i razumeti zašto Bog tako strogo sudi ovaj greh. Zato što je toprotiv Božje volje, zato što se to ne događa na slavu Božju i širenjeNjegovog carstva, već ka zadovoljavanju vlastitih čežnji, vlastitihsebičnih želja, ne mogu ove moći biti od Boga i ne mogu to biti snage(moći) svetla. To su snage tame − sotonske snage. U 2. Solunjanima2:9, apostol Pavle govori o sotonskoj moći, koja će biti: "praćenasvakom vrstom lažnih dela sile, znamenja i čuda."

Ove sotonske sile sebe rado stavljaju ka dispoziciji, rado dolazeususret onome, ko traži da mu se pridruže. I demoni − upravo tako kaoi anđeli − jesu duhovi određeni da služe. Međutim, dok su anđeli slani uslužbu onima koji se trebaju spasiti, demoni opet izlaze u susret služećionima koji hrle u propast. Apostol Pavle na citiranom mestu u 2.Solunjanima 2:11, nastavlja: "... zato im Bog šalje delotvornu zablududa poveruju laži". Zato su ne samo sredstva koja se upotrebljavaju, veći su rezultati zli i bezbožni. Upotrebljavaju se uvek za ciljeve koje Bogne voli. To važi i onda kada su ciljevi na prvi pogled dobri − kada seradi o dostizanju nečega dobrog, ili odstranjivanje nečeg zlog.Postizanje nečeg dobrog ili odstranjivanje nečeg zlog može biti samoonda dobro, ako je u skladu sa Božjom voljom, i da li se to događaputem molitve vere koju je Bog odredio i ako se uz to upotrebi i RečBožja i ime Božje prema izričitoj volji Božjoj.

Bog iz razumnih razloga na nekoga stavi neki krst. Metne na njeganeku bolest, da ga na taj način privlači k sebi. Ali umesto da čovek

15

ovakve Božje postupke motivisane ljubavlju iskoristi i uzme blagoslov,on traži način da se te bolesti otarasi. Međutim, pošto to ne možepostići kod Boga, on se okreće sotoni. Tako, zaobilazi pokajanje koje jeBog hteo podstaći, zaobiđe molitvu koju je Bog hteo izazvati, i želi seosloboditi toga zla samovoljnim putem vračanja. Isto tako je to sadobrotama, koje Bog želi čoveku uskratiti iz vaspitnih razloga. Ali čovekih hoće ipak dostići, i kada ih od Boga ne dobije, iznudi i izdejstvuje ihputem vračanja.

Najdublji smisao vračanja je: Čovek želi nešto ostvariti što mu Bog posvojoj premudrosti i ljubavi odbio dati. Vračanje je za čoveka mnogopogodnije i lakše od činjenja pokajanja, od obraćenja Bogu, strpljivosti ipristajanja na Božje vodstvo. U isto vreme sotona rado dozvoljava dabude upotrebljen za ciljeve protiv Boga, iako od takvog izbegavanjaBožjih puteva nema korist. On svoju pomoć ne obezbeđuje besplatno.To se samo čini da je sotona nateran vračati da bi ispunio nečiju želju.Ustvari sotona je poslušan dobrovoljno jer na taj način dobija pod svojumoć ne samo vračara već i onoga, ko je zatražio pomoć od vračara.

Zato što je krajnji cilj đavola da uništi ljudsku dušu, pa koristi svakupriliku da joj naškodi. To se zove "crna magija".

Da li je se moramo bojati? Hvala Bogu ne! Mi stojimo ispod moćiHristove krvi, i zato nam ne može naškoditi nikakva moć pakla.Hodamo li kao poslušne ovce za dobrim Pastirom, onda imamonjegovo obećanje: "Moje ovce čuju moj glas, ja ih poznajem, i one iduza mnom. Ja im dajem večan život i zato neće propasti zauvek, niti ćeih neko istrgnuti iz moje ruke." Na kamenu milosti, sakriven u krvi, podramenima večnosti mi se ne moramo bojati vračanja i đavola.

Kada vračar želi "zadobiti" sotonu, on upotrebljava pre svegavračarske formule, a pored toga i druga sredstva, kandilo, komadićeživotinja kao što su ribe, jetra, žabe, ljudske kosti, magične biljke,magične napitke, magične lutke i slično. Zato što se sotona rado

16

pretvara u anđela svetlosti i zato što ume da nametne svoja sredstvakao sredstva Božja, lako je shvatiti da onaj ko traži pomoć kod vračara,uopšte ne primećuje da se radi o vračanju. Samo retko kada čovek ovozna. Ponekad toga nije svestan ni sam vračar. Ono što uspeva postićisamo uz pomoć đavola, to čovek pripisuje Božjoj moci gde ustvaripomoć nije tražio, ili to pripisuje delovanju magijskih formula ili drugihmagijskih sredstava.

Zato što crna magija želi čoveku naškoditi, on se trudi od nje zaštititi,ali opet preko sotone − nikako na Božji način. Za te svrhe upotrebljavatalisman i vajane figure bogova. Minđuše koje se spominju u knjiziIsaije 3:19 i 1. Mojsijevoj 35:4, kao što se i prstenje nosilo umestoikona raznih bogova. Na gvožđu ili kamenu ovih prstenova je bilobarem ugravirano neko slovo ili znak, koji je trebao delovati protivvradžbina tako što tera zle duhove.

Ovako se javlja moderna "simpatija", "bacanje čini" ili već kako sedrugačije naziva ta forma vračanja. Čovek hoće da dosegne određenodobro, na primer ozdravljenje, ali ne biblijskim putem tako što bi sepodčinio Božjoj volji putem pokajanja, molitve, već svojevoljnim putemvračanja. Želi odstraniti neko zlo, ali ne na Božji način već đavolskimputem. Ono što Bog ne želi dati i brani, to mora dati đavo. Hrišćanskiprivid kroz upotrebu tri najveća imena kao što je Hristovo ime, izricanjeodređenih molitvenih formula, molitvu "Oče naš", i drugo, sve to nemenja činjenicu da imamo posla sa paganstvom. To je vračanje iakose naziva "blagoslov". Luter je bio u pravu kada je upozoravao:"Trebamo se bojati Boga i ljubiti ga, da ne bismo vračali posredstvomNjegovog imena." Sotona će ostati sotona i onda kada citira Bibliju. Toje dokazao kada je Gospodu citirao Bibliju prilikom iskušavanja upustinji. Robinja u Filipima je takođe govorila pobožno, pa ipak je to biozao duh koji je govorio iz nje.

Dokaz da se kod "simpatija" radi zaista o delovanju tamnih sila,proizilazi iz toga što su oni koji su bili vračanjem ili bacanjem zlih čini

17

ozdravljeni od bolesti, nakon toga odmah su se ponovo razboleli, kadasu se obratili i molili Gospoda da ih izbavi od đavoljeg ropstva.

Moglo bi se još mnogo toga reći o vračanju kod raznih naroda iz prošlihvremena o kojima nam govori Biblija. Ali to bi prevazišlo granicu mogazadatka. Kao i kod Egipćana, tako i kod Vavilonaca vračanje je cvetalo.Ne manje je to bio slučaj i sa Grčkom. Konačno, i u Izraelu, koji bi ipaktrebao imati veće poznavanje štetnosti vračarstva, a opet koje je tu idanas veoma rasprostranjeno.

Čim se hrišćanstvo proširilo izvan Jerusalima, suočilo se sa Simonomvračarem (Dela apostolska 8:9 i dalje). Apostol Pavle je na svomeprvom misijskom putovanju susreo vračara Barjesusa (Dela apostolska13:6 i dalje).

Pavle potvrđuje u Galatima 5:20, da vračarstvo spada među dela tela, ida onaj ko takve stvari radi, neće naslediti carstvo Božje. U Otkrivenjuse kaže, da vračari će pronaći svoje nasledstvo u ognjenom jezeru,gde gori oganj i sumpor (Otkrivenje 21:8). Da će biti izbačeni iznebeskog Jerusalima (Otkrivenje 22:15).

Ipak, i pored ovih ozbiljnih upozorenja od strane Božje Reči,produžavalo se sa vračanjem i unutar hrišćanstva. Imamo o tomeozbiljna svedočanstva od strane crkvenih otaca kao na primerHrizostoma, koji kaže: "Nećeš upotrebiti samo amajlija već i čarobneformule, kada uvodiš pijanicu i teturajuću staru ženu u svoju kuću? l tise ne stidiš okretati se takvim stvarima? Želite da se opravdate time,jer je žena hrišćanka i osim imena Božjeg drugo ništa ne govori.Naprotiv, baš zbog toga je prezirem i odbacujem je još više jer skrnaviBožje ime, i dok sebe naziva hrišćankom radi paganske stvari."

Drugi kažu: "Knezovi kače ljudima zaštitna sredstva oko vrata, nekidoduše čista jevanđelja. Kaži ti ludi kneže: Zar se jevanđelje ne čitasvakog dana u crkvi? Zar ga tamo ljudi ne slušaju? Kada dakle ne

18

pomaže jevanđelje, koje slušaju, kako će ga izbaviti onda kada ga nosiokačeno oko vrata? l još: U čemu je moć jevanđelja? U napisanimslovima ili u Duhu? Ako u slovima, onda ih kači oko vrata, a ako uDuhu, onda je korisnije, kada ga uzmeš u srce, nego kada ih kačiš sebioko vrata."

Nažalost sve što je govoreno i napisano protiv amajlija i drugimzaštitnim sredstvima nije pomoglo ništa. Upotrebljavaju se čak dodanas. Naši vojnici su išli sa "nebeskim pismima" u rat i nadali su se,da će tako biti otporni protiv rana i strela, i nebrojeno mnoštvo ljudi nosirazne talismane i amajlije sa sobom, da bi bili na taj način štićeni protivmoći tame, ne sluteći da su upravo na ovaj mračan način sebe stavilina raspolaganje mračnim silama.

Moja je želja i molitva da Bog otkrije pravu istinu o ovoj groznoj oblastivračarstva, koje je rasprostranjeno i među takozvanim hrišćanima!

U spisku grehova (5. Mojsijeva 18) stoje dalje i gatari. Radi se oposebnim vrstama vračarstva. Gatari su bili ljudi koji su pomoću raznihmagičnih formula uz upotrebu kandila i drugih sujevernih ceremonijapravili razna čuda, ozdravljali, isterivali zle duhove itd. Nastupali su kaohipnotizeri zmija, a ovaj vid vračarstva se u raznim zemljama pojavljujetu i tamo sve do danas. lli su to bili prizivači mrtvih, koji su prizivaliduše mrtvih iz sveta mrtvih, da bi od njih saznali budućnost. Saul jeodstranio takve iz carstva, ali je kasnije ipak potražio njihovu uslugu (1.Samuilova 28:3−10). Manasija je ponovo ozvaničio službu prizivanjaduhova (2. Kraljevima 21:6; 2. Dnevnika 33:6). Car Josija je opet zavreme svoje reforme istrebio sve njih (2. Kraljevima 23:24), ali đavo ihje ponovo uveo. Za vreme Isusa su se mnogi bavili ovim tajnimnaukama i napravili od toga unosni zanat. Navodili su Solomona zaučitelja svojih znanja i tvrdili, da su to naučili iz njegovih knjiga. AliSolomon je u ovim lakrdijama nevin isto koliko i Mojsije po kome jednaknjiga i nosi ime: "Šesta i sedma knjiga Mojsijeva". Ova knjiga nemaništa zajedničko sa Mojsijem. Sadrži razne recepte za vračanje koji su

19

namenjeni za lečenje raznih bolesti kod ljudi i životinja. l vračarskeformule u kojima se neprestano spominje ime Božje, ime Marije iduhova pakla. To sve je izmešano sa citatima iz Biblije. Prvi deo jenaslovljen "crni gavran" a poslednji "stvaran ognjeni zmaj" ili "moć nadnebeskim i paklenim duhovima".

Još je potrebno reći nešto o onima, koji razgovaraju sa duhovimamrtvih. Dozivanje onih koji su umrli se prakticiralo sa vračarskimformulama, često na grobovima onih, koji su trebali biti dozvani. Takopiše u Isaiji 65:3−4: "narod koji jednako pred očima mojim me gnevi,koji žrtve u vrtovima pali i na opekama kadi; koji u grobovima stanuje, iu pećinama noćuje..." Prizivači mrtvih su govorili šapatom, mumlanjem,stenjanjem, kao iz zemlje, i zato mnogi misle da ovi dozivači mrtvihnisu bili ništa drugo do spretnih "trbuhogovornika" koji su znali dazavedu ljude uspevajući da ih prevare i ubede da su sa njima govorileduše umrlih.

Ja sam siguran, da se kod prizivača mrtvih ne radi samo o čistojprevari. Kada ne bi bilo moguće komunicirati sa mrtvima, onda Bog tone bi zabranio.

Tako je to i danas. Mnogi misle, da sve što se dešava u ovoj oblastijeste prevara. Mnogo toga sigurno je prevara. To dokazuje veliki brojsudskih procesa. Poznati svetski medij Ana Rotherova je bila otkrivenakao prevarant. Ali ne bismo bili u pravu u vezi spiritizma, ako sve štooni rade jednostavno proglasimo za prevaru. Može biti da se mnogotoga može objasniti tajanstvenom prirodom duševnog života. Ali, velikideo toga se ne može ovako objasniti. Ostaje mnogo toga, što moramoobeležiti kao stvaran kontakt sa svetom duhova.

I u Bibliji nalazimo izveštaje spiritističkih seansi. Car Saul, pomračenoguma, želeo je znati kakav će biti ishod započetog ratnog sukoba. Bogmu nije odgovorio na njegovo pitanje. On je onda pošao da potražiženu u En−Doru. da bi kroz nju dozvao Samuilovog duha. Samuilo se

20

pojavio i rekao caru, da ce već narednog dana biti sa njim u carstvumrtvih.

Dugo se već vodi polemika oko toga, da li se zaista pojavio Samuilo iline. Luter je − slično kao neki od crkvenih otaca − zastupao gledište, daje Samuilovo pojavljivanje bilo proizvedeno kroz demonsku moć. Da jeto bilo đavolsko priviđenje. Ovo gledište se zasniva na ubeđenju daBog ipak ne može da dozvoli, da duša vernika koji je umro budeuznemiravana od strane onih koji prizivaju mrtve.

Drugi opet (prvi je bio episkop Theodet iz Kira u Siriji, koji je umro 457.god.) tvrde da se mrtav prorok zaista pojavio, ali ne zato što ga jemedij prizvao, već čudom Božje svemoćnosti. Iz reči "kada je Samuilažena (vračara) videla, glasno je vrisnula" navodno proizilazi da je bilaiznenađena i da se uplašila. Jasno je da nije očekivala da će Samuilozaista doći. Možda, je htela posetioca prevariti istim načinom kao što jeprevarila druge, i nešto mu napričati kao što to rade "trbuhogovornici".Ali Bog je hteo, da Saul dobije jasan odgovor.

Nad ovim događajem dakle, leži potpuna tama. Da li se stvarno pojavioduh ili nije? Ovo pitanje danas spiritisti postavljaju takođe. Mnogispiritisti su čvrsto presvedočeni da su razgovarali sa Pavlomapostolom, sa Luterom itd. Upadljivo je to da su navedeni duhovi ovihljudi govorili o tako svakodnevnim stvarima, da se možemo samočuditi. Koliko je Pavle želeo da umre i da bude sa Hristom! Kako jesamo znao da proslavlja prekrasno nasledstvo Božje decepokušavajući da dočara i opiše "neopisivo"! Zar ne bi trebaorazmenjivati o tome predivna iskustva sada kad se već tako dugonalazi tamo? Ništa takvo se nije dogodilo, kada je prizvan duh Pavlaapostola.

Kada su se svojevremeno pojavili Mojsije i llija došavši iz ove slave ikada su se susreli sa Božjim Sinom na gori preobraženja, tamo su sanjim govorili o tome, šta ga u Jerusalimu čeka, govorili su sa njim o

21

velikoj temi o krstu. Ali duhovi koje prizivaju spiritisti, govore prosto −prazne stvari.

Zato je više nego sporno, da li se radi o stvarnoj osobi, koja jepoimence prizivana. Pre će biti da se radi o pojavljivanju ili pokazivanjudemona, koji se predstavljaju za duha prizivane osobe.

Ali zar nije istina, da su ljudi posredstvom spiritizma poverovali uzagrobni život? Stvarno jesu! Međutim, za ovo nam nije potrebanspiritizam, da dokažemo kako postoji život posle smrti. U to smopresvedočeni na osnovu Božje Reči. Bog može zaista upotrebiti raznasredstva da probudi dušu. Ako je potrebno, može upotrebiti ispiritističku seansu, da progovori ka duši, koja istinski traži.

Ipak, važi ono što je Bog rekao: "Ako uđeš u zemlju, koju ti dajeGospod, tvoj Bog... Da se kod tebe ne nađe niko... koji pita mrtve. Jerje gad pred Gospodom ko god tako čini." Nije samo čin ono što seGospodu gadi, već i čovek, koji se time bavi. Ovo bi trebalo da seispiše slovima koja svetle i u tami svugde po zidovima gradova, gde seljudi sastaju radi spiritističkih seansi.

U 3. Mojsijevoj 20:27, čitamo: "Čovek ili žena koji imaju u sebi duhnekog mrtvaca, ili duh pogađački, biće kažnjeni smrću; kamenovaćese; krv će njihova na njih pasti."

Čujte to svi vi koji se bavite ovim zabranjenim stvarima! Čujte to vigatari, vi koji budućnost čitate pomoću karata i vračari! "Moraju umreti!"Bog ide i dalje. Bog ne preti sudom samo onima koji se bave urocima,gatanjem vračanjem, već i onima koji kod takvih ljudi idu, da im sevraća budućnost, da se izleče od bolesti, da putem vračanjaodstranjuju bradavice. Bog govori u 3. Mojsijevoj 19:31: "Ne obraćajtese onima koji duhove prizivaju ni gatarima, niti ih tražite, da se neskvrnite o njih. Ja sam Gospod, Bog vaš."

22

Ko dakle ide kod vračara i pogađačima, taj se od Boga odvraća, taj seokreće ka moćima tame, i taj se od njih skrnavi.

l još oštrija reč stoji u 3. Mojsijevoj 20:6: "Ako se ko obrati mrtvima iliduhovima da se pored njih sramoti, okrenuću lice svoje nasuprot njemui istrebiću ga iz naroda njegovog."

Čuješ? Bog ustaje protiv tebe. Znaš šta to znači? To znači: Bog ćeprestati da bude prijateljski nastrojen prema tebi, misliti na tebemilostivo i sa ljubavlju, blagosiljati te i činiti ti dobro. Okrenuće svojelice nasuprot tvome − kao neprijatelj i sudija. Isključiće te iz svoganaroda − iz Božjeg naroda!

Da li se još usuđuješ reći da ono što činiš nije štetno? Da li se jošusuđuješ tvrditi, da je to staro provereno biblijsko sredstvo? Usuđuješse tvrditi, da tvoj pobožan otac i tvoja majka u tome nisu videli ništaloše? Usuđuješ se tvrditi, da je to preterano, kada nas neko odvraća odbele magije kao od greha vračanja?

Ne, nije to nikakav biblijski lekoviti recept preuzet od apostola. Touopšte nije narodni lek, već je greh vračanja, koji se Gospodu gadi, kojiće te sada i zauvek koštati života, ako se ne otarasiš toga užasnoggreha i ne činiš iskreno pokajanje!

Želeo bih da upišem u tvoj razum i u tvoju savest slovima koja se nemogu izbrisati: "JER JE GAD PRED GOSPODOM KO GOD TAKOČINI!"

23

KAKO SE TO RADI?

KAKO SE TO RADI?

Ako nam je pogled u Bibliju pokazao, kako grozna je to oblast i kolikoje ovaj greh rasprostranjen, onda ćemo se uplašiti još više, kadapogledamo u današnje vreme. Videćemo koliko su ti gresirasprostranjeni i danas. Naročito se često praktikuje zaklinjanje, da sečovek oslobodi bradavica.

U jednom pismu iz Hamburga stoji: "Imala sam na desnoj ruci mnogobradavica, koje su ponekad krvarile. Tada mi je jedna žena rekla, da ćeme osloboditi od njih. Ako naiđem na nekog siromaha, trebam sezaustaviti kod njega. Bradavice su zaista nestajale. A kada su senakon toga opet pojavile, uradila sam tako sama."

"Kao jedanaesto ili dvanaesto godišnji đak", stoji u pismu iz Darmštata,"imao sam levu ruku punu bradavica. Upotrebili smo svakojakasredstva, ali bradavice nisu nestale. Onda nam je neko savetovao dapotražimo jednu staru ženu. Otišao sam tamo sa sestrom. Žena jeuzela nit i napravila čvoriće koje je onda stavila na bradavice. Šta jeonda govorila, već ne mogu da se setim. Kod iduće sahrane je htela daove čvoriće bacimo u grob. Rekla je da će bradavice nestati. To setako i dogodilo. Sve bradavice su nestale."

"Dvanaestgodišnji sin jedne moje poznanice", čitamo u pismu izVestfalije, "imao je na rukama bradavice. Ovih dana je bio ovaj živahandečak kod mene u poseti, i ja sam primetila, da su mu nestalebradavice. Na moje pitanje, odgovorio mi je: 'ćerka našeg komšije mi jerekla: Uzmi crni konac i napravi na njemu toliko čvorića, koliko imašbradavica na rukama. Onda uzmi taj konac, i zakopaj ga ispodokapnice vaše kuće. Ja sam tako uradio, i bradavice su nestale.'"

24

Kako malo ljudi shvata, šta je u stvari zaklinjanje, stoji u jednom pismusestre koja piše iz sirotišta, gde piše: "Jedno od moje dece,četrnaestgodišnji dečak, imao je ruke krcate bradavicama, koje nisunestale i nakon upotrebe mnogih sredstava. Majka našegpropovednika je savetovala detetu bez moga znanja, da bradavicezaklinje. U danima kada izađe nov mesec (pun mesec) on je trebaotrljati ruke i govori: 'što vidim to neka se množi, što na rukama trljam, toneka nestaje. Otac, Sin i Duh Sveti.' Drugima to nije smeo reći. Ni ja tone bi saznala da nisam primetila, da njegove bradavice nestaju. Pitalasam ga šta je uradio sa bradavicama, i on mi je konačno priznao da jedao da mu se zaklinje."

U jednom pismu iz Gornje Lužice stoji: "Koliko puta sam bila kao detezaklinjana, to zna jedino Bog, jer moja baka je imala puno takvihrecepata, iako je bila veoma pobožna žena. Nije shvatala, zašto je Bogslao na nju toliko teških telesnih i duševnih nevolja. (Nedostajao joj jeBožji blagoslov zbog ovog greha). Rekla mi je da ako, potpuno i čvrstoverujem, onda uz određene manipulacije i zaklinjanja odstraniće unadolazeći mesec, sa mojih ruku bradavice. Uradila sam tako, ibradavice su nestajale. Ječmeno zrno je nestajalo, ako je nekoiznenada dunuo u oko; bolest zuba, sisanje i slično, sve je nestajalo uime Trojice, ali uvek samo uz čvrstu veru, a ja sam je imala uvek. Ali,radije bih opet imala sve one bolesti ponovo i bradavice, ako bizauzvrat bila oslobođena uticaja meseca, koji mi redovno kada jevreme novog meseca, uzima svu životnu radost i radosnoraspoloženje, i ostalih demonskih mučenja!"

Iz Dirinska piše jedna žena: "Pre dve godine sam našla Spasitelja, alinisam zadovoljna sa rastom u veri; za to krivim greh vračanja, koji samsebi dozvolila. Kao mlada devojka dala sam da mi se zaklinjubradavice. Išla sam i kod onih koji vračaju pomoću karata..."

U drugom pismu piše: "Sama sam vračala i dozvolila sebi i drugevradžbine, i tako su i drugi meni vračali i gatali. U svemu tome se

25

prepliće ime Trojedinog Boga i prave se tri krsta. Imala sam bradavicepo rukama. Da ih se oslobodim, upotrebljavala sam molitvu "Oče naš"za zaklinjanje. Koliko ima čovek bradavica, toliko čvorova napravi nakoncu, potom moli molitvu Oče naš, i onda konac zakopa ispod pragana vratima..."

"Jedna mlada devojka je imala puno bradavica na rukama. Tada joj jeneko savetovao, da uzme dugi kanap i da napravi na njemu mnogočvorova. Kada će ići povorka od sahrane, onda da ovaj kanap stavikoso preko druma, i ostaviti da preko njega prođe cela povorkasahrane. Uradila sam tako i bradavice su nestale." To čitamo u pismuiz Dorinjske šume.

Šta proizilazi iz ovih svedočanstva? Sa druge strane koliko je ovaj grehrasprostranjen. Od severa prema jugu, od istoka prema zapadu −svugde postoje ljudi, koji praktikuju ove stvari. Jednom je to neka ženadrugi put sveštenikova majka, ali uvek su to ljudi koji se time bave.

A uvek kod upražnjavanja ovih rituala se koristi molitva "Oče naš" iliime Trojedinog Boga. Na taj način se oni koji zaklinju ili se daju poduticaj toga ubeđuju sami sebe: to ipak nije ništa loše! Uvek se u tokurituala koristi molitva i zaziva se ime Božje!

Ne, niko se tada ne moli. Molitvu "Oče naš" niko ne izgovara umolitvenom duhu, već "upotrebljava" se kao vračarska formula. Nikotad ne priziva ime Božje, već "upotrebljava" je kao vračarsku formulu.

Da se ovde ne radi o ničem dobrom i Božjem, to se može videti izčudnih saveta, koji su vezani za ritual i zato se moraju ispuniti. Mora senapraviti toliko čvorova na kanapu, koliko neko ima bradavica narukama. Onda se kanap prostre po drumu kada ide povorka odsahrane, ili se baci u otvoreni grob, ili se zakopa ispod prozora ili ispodvratnog praga. Da li u tome može biti nečega Božjeg? Da, ali Bogdeluje i na ovaj način? Brane se oni. Nikada! A zavet ćutanja, i dato

26

mora uraditi u vreme punog meseca − sve to pokazuje na jasne iočigledne činjenice, da se tu ne radi o Božjoj pomoći i Božjem lečenju,već o moći tame.

To da bradavice nestaju, ako čovek upotrebi ova sredstva, i izgovaraove reči, to je dokaz toga, da ovde deluju nekakve sile. Kada bi to bilesamo prazne reči, kako to neki misle, kada bi to bile samo sujeverneizreke, koje ništa ne znače, onda to ne bi imalo nikakvog efekta.Međutim činjenica što bradavice nestaju, da to ima nekih rezultata, tose ne može poreći. Iz toga proizilazi da se tu javlja neka stalna moć, ida se lečenje događa pomoću mračnih sila.

Mnogi to ne znaju. Ima i takvih, koji to znaju, ali ipak to i dalje rade.

"Rekao sam prisutnima: 'Sotona ima moć ozdravljenja; teško čoveku,koji takve stvari radi, i teško onome, ko daje da mu se zaklinje!' Ondasu mi se smejali. Moj stariji brat, koji je upravo bio nama u poseti, jerekao, da je svoje dete, koje je imalo osip, dao takođe da joj sezaklinje. I moja majka je rekla: 'Ako ozdravi sotona ili Bog − samo nekapomogne!'"

Očigledno je to stav mnogih. Pomoć i ozdravljenje po svaku cenu. A dali je time ožalošćen Bog, da li na taj način činim težak greh − to im nesmeta!

Kao sa bradavicama, slično se radi kod zubobolje, ili kod ječmenogzrna.

Iz Saska mi je došao ovakav poziv za pomoć: "Molite se takođe zamoga supruga! Od njegove sestre sam saznala, da ga je majkazaklinjala i da je bio kod ljudi koji su zaklinjali u prisustvu mrtvaca.Zaklinjali su zubobolju prizivajući mesec. On ne veruje da je to greh. Aliznam, da zbog tog razloga ne može naći mir iako je iskren u traženju."

27

Iz Dirinska nam pišu: "Jedna devojka je imala grozne zubobolje. Ondajoj neko savetovao, da je zaklinju u noći kada sija mesec. Uradila jetako − i bolest je nestala."

U pismu iz Špandave čitamo: "Kao dečak često sam imao ječmenozrno. Ječmeno zrno je odstranjivala moja sada već pokojna bakazaklinjanjem. Koliko često je to baka radila, ne mogu sa sigurnošćureći. Kasnije sam to radio i ja."

Imao sam petnaestomesečnu devojčicu, koja je imala sklonost premanesanici. Rekli su mi: Moraš otići ka stricu Luisu, koji je već duževreme mrtav. On je pomogao već mnogima. Mesec mora da opada,najbolje da to bude u petak, i još bolje dato bude Uskršnji petak. Detetusu posekli kosu i nokte na nogama i na rukama, sve su to uvili iznadkrsta. Gde su to stavili, ja se više ne sećam. Onda su dete zaklinjali.Reči nisam razumeo. Razumeo sam samo kada su izgovarali Božjaimena. Stajao sam tamo kao neki paganin. Onda sam dao zaklinjatičetvorogodišnjeg sina, koji je imao crvenilo na licu. Za to su bili dovoljnipokreti nad bolesnim mestom. To se takođe dogodilo kod punogmeseca."

A posledice? "Sin je bio napastvovan od sila tame, tako da kada jespavao, nismo smeli da ga ostavimo samog. To su bili tako jaki napadi,da su ga potpuno iscrpeli. Počinjalo je to glasnim vikanjem i strahom,kao da se k njemu približava nešto, što ga želi ubiti. Bilo je to užasnogledati koliko je dete patilo..."

Ali, o posledicama ćemo govoriti malo kasnije.

U svim ovim slučajevima se radi o tome, da čoveku bude dobro. Zavolju Božju niko i ne pita. Želi da bude ozdravljen, želi se osloboditi zlapo svaku cenu. I zato što to ne želi učiniti Bog, čovek se okreće đavolu,bilo da je toga svestan ili ne. Kojeg li precenjivanja fizičkog života! ZaBoga je ljudska duša daleko vrednija od njegovog tela; ali đavo

28

pripisuje telu i njegovom zdravlju takvu važnost, da je čovek zbogzdravlja svoga tela spreman žrtvovati vlastito blaženstvo. Kakvo kaznevredno ludilo (obrnute vrednosti)!

Zar nije napisano, da onima koji ljube Boga sve koristi na dobro? Ali otome ovi ljudi ne žele ni čuti. Nisu voljni vežbati strpljenje: zuboboljamora po svaku cenu da nestane! I nestane, ali posledice koje dolazesu još gore.

Da se može nešto postići zaklinjanem, u to ne treba uopšte sumnjati.Groznim načinom to opisuje pismo iz Porura. Ovde piše jedna pobožnažena: "Da li ste već čuli da je neko bio oslobođen od alkoholizma krozzaklinjanje? Dobila sam adresu jedne navodno verne žene, koja jeimala lošeg supruga. Kada sam tamo došla, ona nije bila kod kuće.Njen suprug mi je izgledao grozno; sela sam do njega i izložila mu najednostavan način put spasenja. Ćutao je. Zato što njegova žena jošuvek nije dolazila, zamolila sam ga, da je pošalje kod mene. Došla je, iizgledala je takođe grozno kao i njen suprug. Na moje pitanje osuprugu odgovorila je, da je on ranije strašno puno pio, i da sada nepije ni jednu kap. Već sam pomislila da me je moje osećanje prevarilo,pa sam upitala: 'Da li je on član Plavog krsta? (hrišćanskaorganizacija)', Ne, ali želim vam o tome pričati.' Njoj su rekli za jednuženu koja zna osloboditi od pića. Otišla je kod nje. Platila joj, i žena jeotišla otprilike na sat vremena u drugu sobu. Kada se ponovo pojavilarekla joj je: 'Idite kući, vaš suprug više neće piti.' Kada je došla kući,njen suprug je ležao u krevetu bolestan, grozno povraćao i borio se sađavolom. Vikao je: "Vidiš ga? Ne, mene neće dobiti! Nakon nekolikomeseci je popio jedno pivo i ponovio se isti prizor. Od tog vremena višenije pio. Naravno, da sam ženi objasnila koliko osude vredno je takvonešto, i da su sada oboje zarobljeni. Činilo mi se da je to neuznemirava. Ona je bila radosna da ima mir (od suprugovog pijanstva).Ah, taj lukavi ubica..."

Da, kada se vrača, to deluje. Ali nije to Božja moć, to je sotonska moć.

29

Bog izbavlja pijanice svojom Rečju i svojim Duhom, sotona vračanjem,da bi dobio jadne žrtve još više pod svoju moć. Ah, ta sotoninalukavost! Jadne li su te izigrane i prevarene duše!

Poseban zadatak igra "uskršnja voda". Iz jednog sela u Hessenskupišu: "Ovde u selu je običaj da neki ljudi uzimaju za uskršnju gozbu prenego izađe sunce, uskršnju vodu iz potoka. Za to vreme niko ne smeda progovori, sve dok vodu ne donesu kuci. Tada vodu stave u glinenuposudu i cele godine ostaje sveža. Toj vodi se pripisuju lekovitasvojstva."

Iz Durinske šume pišu: "Na dan velikog petka noću i za vreme Božjegozbe uskršnje, pre nego izađe sunce idu ljudi po vodu, koja stoji i nekvari se. Ta voda se pije protiv raznih zlih duhova. Drugi se njomeperu."

U tom pismu piše: "Drugi su dali zaklinjati svoje kuće, da bi ih sačuvaliod ognja. Imaju pismo koje se metne pod gredu ili iza grede. Onda sesa kućom ništa loše neće dogoditi. Neki to rade i sa prostorijama gdeobitava stoka, da se sa stokom ne dogodi ništa loše."

"Nedavno je umrla žena, koja je često dolazila u crkvu. Bila je veomastara. Kada se nekad razbolela, dala se zaklinjati". Za tu svrhu su uzelilonac pun pepela, i u njega se stavilo seme. Šta se tada izgovaralo, neznam. Ako je izašlo seme, ozdravila je, ako nije izraslo, umrla je. Kadaju je neko upozorio da je to greh, ona je odgovorila: 'Ali meni je to uvekpomoglo!' − njeno umiranje je bilo užasno. U poslednjim satima jeponovo počela govoriti o ovim stvarima i rekla je, daje sve dovela nasvetlo. Trgla sam se i ponovo sam je pitala da li nema pismo protivvatre ili nešto slično. Rekla mi je da je sve spaljeno. U svojimposlednjim trenucima života je vodila borbu sa đavolom. Kada su ondavršili deobu njenog imanja, pronađene su zaista razne stvari. Međunjima je bilo takođe i pismo protiv vatre. Zato nije mogla da umre.

30

Ovde takođe često pate i deca. Govori se, da su na grudi prirasla.Mažu ih uljem, onda dete uhvate ispod miške, prenesu ga iznad krsta iu isto vreme izgovaraju ime Božje.

Ako ima neko urok, onda se odlazi kod žene, koja preko njega prođekomadom hleba i onda ovaj hleb da crnom piletu da ga pojede, ili gazakopa u zemlju. Kada se nedavno neko razboleo, savetovali su mu dana prozor stavi tri jabuke. Kako će se jabuke osušiti, tako ce se osušiti injegova bolest.

Za vreme punog meseca ne smeju saditi krompir niti sejati žitarice.Pošto jedna žena nije poštovala ovaj propis, druga žena je na ulicitražila da za to odgovara. Onda je ova prva rekla, da ona ipak ne sejeu mesec nego u zemlju!"

Zar to nije neprevaziđeno tamno paganstvo? Zar to nije kao kodRimljana ili kod Grka, koji su imali svoje sretne i nesretne dane?

Kraj pisma, koje je napisala jedna sestra iz zajednice, glasi: "Većina odnjih ne veruje, da je to greh." Upravo to je ono najstrašnije! Ljudi niti neslute, o čemu se kod ovih "dobrih saveta" radi.

Znam za jednog starog brata, koji se brinuo za zajednicu koja mu jebila poverena. On je rekao jednom verniku: "Kada time činiš drugomemilosrđe pomažući mu, onda to nije greh. Greh je samo ako se za touzima novac." Kao da se sa time nešto menja kada se za to uzimanovac, ili ako se to čini besplatno. To potvrđuje koliko malo ljudipoznaju ovu oblast u svoj njenoj grozoti i koliko malo njih razume ovopodručje, kada je i stari laički propovednik mogao nešto takvo da izjavi!

Jedan stari brat mi piše, da je njegovu ženu dok je još bila mladadevojka zaklinjao jedan zaista pobožan (!?) čovek protiv bolesti glave.Čovek joj je stavio na glavu maramu i napravio tri čvora. Onda jerekao: "Preko kanala prelazim. ovde tri dečaka nalazim" − i onda je

31

čarobna formula produžila ruganjem: "Prvi je bio Bog Otac, drugi BogSin, treći Bog Duh Sveti." Kako je to strašno, kada ljudi na takopodrugljiv način zloupotrebljavaju ime Božje! Kako je strašno, kada sečovek − da bi se oslobodio svojih bolesti − udružuje se sa đavolom ipredaje mu svoj život!

Jedna bivša vračara piše: "Vračala sam takođe i na očima. To se radi uvećini slučajeva pre nego izađe ili zade sunce bilo pod drvetom ili namesečini. Prstom se kruži okolo oka i za to vreme se izgovara formula.Onda se naprave tri krsta i izgovori se Trojedini...

Dala sam takođe, da mi se leče i moji zubi. Morala sam na licu nositi tridana listić, ali nisam smela da pogledam šta je na njemu. Onda samga morala baciti nakon zalaska sunca ili iza sebe u oganj, ili u tekućuvodu.

Nosila sam na grudima nebeska pisma, i pisma protiv vatre. Takođe, iSedam nebeskih brava (poznata vračarska knjiga) i zavodila samdruge da čine to isto. Jednom sam na bolesno dete stavila nebeskopismo: odmah je umrlo."

O ovih "Sedam nebeskih brava" čitamo u drugom pismu: Takozvano"Sedam nebeskih brava" su brave za toliko mnogo duša, koje veruju,da će im biti pomognuto u životu i kod umiranja, samo ako ovenebeske brave nose sa sobom."

Isto toliko pogubna kao i "Sedam nebeskih brava" je takozvana " Šestai sedma knjiga Mojsijeva", o kojima smo već govorili. Te knjige nemajuništa zajedničkog sa Mojsijem. To je neprijateljeva prevara, kako da seprošvercuje pod ovim imenom vračarska knjiga u ruke ljudi koji ne slutei ne znaju šta rade.

U pismu iz Moravske stoji: "Išla sam još u školu, kad su na moju majkudolazile brige, i tako je postala depresivna. Onda nisam ništa znala o

32

moći krvi Isusove; mislila sam da samo oslobođenje od brige možepomoći. Kod kuće smo imali 'Šestu i sedmu knjigu Mojsijevu', koje samčesto čitala. Pojedinosti se već i ne sećam. Ali jedno mi se urezalo udušu: prepisala sam jednu formulu ispisanu na stranom jeziku, aliispisala sam je vlastitom krvlju. Tekst sam stavila noću ispod glave.Tim postupkom sam trebala saznati broj lutrije koji dobija. Takođe, smoiz ove knjige prepisali jedan tekst sa voskom i okačili smo ga našojmajci oko vrata. Na taj način je trebala da ozdravi. Posle toga nekolikoputa je pokušala samoubistvo. Umrla je u veoma žalosnom stanju."

Iz Meklanburska neko piše: "Kada sam bio u ratu, moja žena je dalavračari zaklinjati sina, koji je imao crvenilo. Pre toga je žena doživeladuhovno probuđenje, govorila je da je obraćena, ali nakon zaklinjanjaje počela sve to da zapostavlja, i zajedno sa sinom su postalineprijatelji vernicima. Mene, svoga supruga mrzi, i trudi se svuda dame ocrni. Ranije je odlazila u crkvu, sada je propovednika kod njegoveposlednje posete isterala iz kuće i rekla mu je da se gubi."

To je već nešto od tih žalosnih posledica o kojima će biti više rečeno.Ali moram još za trenutak ostati kod toga kako se to radi. Smatram daje sada već svakome postalo jasno, ko je sa ovim stvarima imao poslaili o njima slušao, da se tu radi o silama tame. Nakon ovih izveštaja isvedočanstava već niko ne može misliti, da je to nešto što nije štetno,ili da je to Božje − biblijsko.

Mladi čovek koji se vratio sa ratišta psihički bolestan, dobio je savet, dase za vreme tri sledeća praznika dotakne stabla šljive i uz to da kaže:"Drvo, tebi ovo govorim, da sam mučen svakom bolešću. Prva ptica,koja proleti iznad tebe. neka je od mene odvuče. U ime, itd."

"Kada sam bio dete, majka mi je dala sa dobrim namerama da mi sezaklinju groznice i mnogo čega drugog", stoji u jednom pismu izSlezije. To je nešto što se češce javlja, dati da se deca zaklinju odgroznice.

33

Iz jednog sela iz Moravske pišu: "Vračanje je ovde zarobilo mnogeljude. U ovom pogledu se događaju grozne stvari. Zaklinjanje je čestapojava. Ljudi odlaze kod vračara, ili ga ovamo dovode. Može se reći,da je cela naša opština svezana."

Ako čitamo ovo svedočanstvo i ove izveštaje, moramo steći dubokiutisak, da se tu radi o pojavljivanju sotonske moći.

Ali i uprkos ovih groznih stvarnosti nađu se ljudi, koji razmišljaju takokako to opisuje ovo pismo: "Jednu stvar ne mogu shvatiti, da smatrateza to tako veliki greh, kada neko dozvoli da mu se zaklinje. Moramnažalost reći, da je to u modi, a mali broj ljudi u tome vidi nekakavgreh. Ne verujem u tumačenje karata, niti u čarolije, ali sa zaklinjanjemsam se susretala. Uvek se time uglavnom bave stari, dobri [?] ljudi.Ništa za to ne žele uzeti, čovek im daje dobrovoljno, koliko on želi.Mislila sam, da ipak tako stoji i u Bibliji: 'stavljaće na njih ruke, i biće imdobro'. Ima zaista puno primera kada lekar nije otkrio bolest, i nakonveć trećeg zaklinjanja stanje bolesnog bi se poboljšalo."

Da li autorka pisma iz Šlezije, i oni, koji slično njoj razmišljaju, i nakontakvih svedočanstava smatraju da se tu ne radi o ničem drugom osim obiblijskom polaganju ruku? Da li nakon ovih svedočanstava nije jasno,da se ovde radi o silama tame, koje čovek priziva, predaje im se i služiim, i da posle toga on potpada pod njenu moć, zalazi u područje tame?

Ko i nakon ovih svedočanstava još ne veruje, da je zaklinjanje grehvračanja, tome će valjda svanuti, kada − takođe na osnovusvedočanstava i pisama − pokažem, kako grozne posledice imazaklinjanje.

34

KAKVE SU POSLEDICE?

KAKVE SU POSLEDICE?

Bajanje, vračanje ili praktikovanje okulta, uzrokuje mnoge teškeposledice. Šta o tome govore oni koji su se time bavili?

"Bajanjem sam dospela pod groznu sotonsku moć, i u stanju očajanjatrpim duševno i telesno. Muče me takođe i misli o samoubistvu. Veomačeznem za izbavljenjem. Tako sam nesretna; ne uspevam ni da semolim Bogu, a u mojoj duši vlada tamna noć. Pa ipak bih tako radoprišla Spasitelju grešnika − Isusu Hristu. Bez Njega je moj život pust iprazan."

Nadalje ova jadna duša iz Hesenije očajnički moli za zastupničkumolitvu, da može biti oslobođena iz ove tamnice.

U pismu iz Lužica čitamo: "Od toga što čitam u Bibliji, ne uspevamništa održati. Takođe i ono što slušam za vreme bogosluženje u crkvi,ne dopire do mene. Primim samo malo od toga. A ipak bih tako radosve slušala i sačuvala u svome srcu. Koliko puta u sebi poželim: 'kadabih opet mogla verovati kao u svojoj mladosti'! Šta me je dovelo uovakvo stanje? Ranije sam dala da mi se baja i vrača, a često sam toradila i sama..."

Bajanje i vračanje je očigledno razlog, zašto neka osoba ne možerazumeti Reč Božju. Na duši stoji nešto poput zavoja (vela), da ne bimogla da razume Reč Božju. Razumom prolaze druge misli, kojeuništavaju blagoslov Božje Reči. To su najčešće pogrdne misli.

Iz Vestfalije piše još jedna očajna duša:

35

"Ne nalazim mir. Molim se uvek ponovo za oproštenje greha, i svakidan mislim: nećeš ići natrag, dok god se ne pomiriš sa Bogom. Kolikonoći sam proplakala! U glavi osećam takvu slabost, da jedva mogurazmišljati. Uvek želim verovati, da će mi Spasitelj oprostiti moje grehe,nakon čega uvek osećam na sebi veliki teret. Često puta pomislim:kada bih samo mogla nekome reći kako mi je. U rukama i nogamaimam kao pretežak teret i moji gresi su danju i noću predamnom.

Čeznem da se Gospod smiluje nadamnom! Imam takve grozne misli.Ne želim ih, ali mi dolaze ponovo i uvek gore. Kada se želimkoncentrisati na Spasitelja, dolaze mi stalno gore misli. Ako prolazimpored vode, onda mi nešto šapuće: Baci se u vodu i imaćeš mir! Akovidim da negde leži nož, odmah čujem: Preseci si grkljan! I tako mesotona muči danju i noću. Pevanje više i ne mogu da slušam jermoram odmah plakati. Onda čujem glas koji mi govori: Ti ne smeš višeda pevaš i da imaš mir, ali oduzmi sebi život pa ćeš imati mir... Prošlegodine sam bila kod jedne žene zbog moje astme. Jedna žena mi jerekla da mi ona može pomoći bajanjem. Prvi put kao dete me je majkanaterala da idem kod takvog čoveka, onda kasnije sam išla radi sestrea onda kasnije i radi svog deteta. O, samo da mi se Gospod smiluje ioslobodi me od tih groznih misli..."

Ove "grozne misli" su veoma često posledica bajanja i vračanja. Biloda se javljaju samoubilačke misli ili ružne misli. Neki ljudi ne mogu ićioko šume, i da ne čuju glas koji ih poziva: Obesi se i svemu će biti kraj!Ne mogu videti železničku prugu a da ne čuju glas: Baci se pod voz iimaćeš mir. Na ovaj način neprijatelj često postiže svoj cilj. Da okončatrpljenje, čovek izvrši samoubistvo.

To su pogrdne misli koje muče čoveka, a usmerene su prema Bogu,Spasitelju i Duhu Svetome. Ne želim ih ponavljati, da sa tim neugrozim sebe i druge, jer sotona rado koristi takve ružne misli, da ih"ugravira" u mozak, a onda ih se čovek ne može osloboditi. Jadne susve duše koje su ovako mućene! Znam sasvim pouzdano: ne želim

36

ovu misao, ne dolazi iz moga srca. Grozno im je kada dolaze, kao daim ih neko nametne i šapuće.

Dolaze upravo tada kada žele čitati Bibliju, ili se moliti, ili kada u crkvižele slušati Reč Božju. Neprijatelj na taj način kod mnogih postigne dase radije odreknu čitanja Biblije ili molitve, samo da ne budu mučenitakvim pogrdnim mislima. Tako sotona postiže svoj cilj, jer kad dušaviše nema kontakt sa Bogom, slabi sve više i na kraju postajenemoćna igračka u neprijateljevoj ruci.

Ove pogrdne misli su jedna od najgorih posledica vračanja i bajanja, tj.praktikovanja okultnih radnji. Ko ima ovakve simptome, taj može bitipotpuno siguran da je možda već u ranom detinjstvu vođen da mu sebaja ili vrača i tako je dospeo, bio predan od roditelja pod sotonskiuticaj.

Takav takođe izjavljuje u vidu priznanja da čovek ne može razumetiReč Božju. Jadna duša iz Virtenberga, koja je bila takođe zaklinjanapiše:

"Već otprilike godinu dana dolazim da slušam Reč Božju. Stalno tražimoslobođenje, ali uzalud. Mogla bi o tome mnogo pisati, ali želim rećisamo jedno: od tog ćasa, kada sam došla pod uticaj Božje reći, neštose dogodilo sa mojom glavom. Pred mojim očima sam videla neštonalik senci, određena bolest, koje se do sada nisam oslobodila. Đavomi je šaputao ružne misli; želela sam ih svom snagom odagnati, ali biloje to uzalud. Onda sam pitala majku, da li to ima neki razlog, a ona mije rekla, da nadamnom je često puta bilo bajano."

Jedna žena iz Saska plače:

"Ponekad se nađem u stanju očaja. Kad želim gledati na RasapetogHrista, onda me krst podseća na moje grehe i krivicu; daje Isus bio radimene razapet, a to me tim više pritiska. Ranije sam se bavila bajanjem

37

i vračanjem i sličnim stvarima, i smatram da takođe i na mome detetuleži prokletstvo i da radi toga toliko pati od nervne bolesti. Prošlegodine sam prestala da verujem u Boga i bila sam ogorčena. Onda meBog u snu pitao da li sam spremna odreći se vlastite volje i tada sam usvome očajanju rekla 'ne'. To me užasno muči. Možda je to razlogmoje mučne situacije? Osećam, da ako Bog nešto ne učini, onda idemnezadrživo u susret propasti i na kraju ću sebi učiniti neko zlo. Ja višene mogu da se borim, a više i ne želim jer sam umorna. Već samsuviše mnogo toga preživela..."

Iz Pomoranska je došla molba da se molimo za jednu ženu, koja većgodinama pati od pogrešnih predrasuda, da želi svakoga da otruje.Odlazi svakoga dana kod direktora za umobolne koji je u njenoj blizini,da bi je lečio hipnozom. Svi njegovi pokušaji da nađu uzrok njenebolesti su propali. Tako da ova jadna žena nema više hrabrosti daizađe među ljude, iz straha da će doći u iskušenje da ih truje. Kada jejedna posetiteljka razgovarala sa njom o ovoj čudnoj bolesti, ustanovilaje, da je nekada davno, kada je kao mlada imala neko crvenilo na licu, ida joj je za to bilo bajano. Tada je ozdravila. Ali to bolesnica nijesmatrala za nekakvo zlo, kaže da tome nije ni verovala. A pri tome tažena je bila verna, član slobodne crkve. Nije postojala mogućnost dajoj se objasni, da je ovde potrebno tražiti i da ovde može da se nađeuzrok njenog groznog stanja.

To je majstorsko delo neprijatelja, da dušama nagovara "to nije odtoga". Kada bi to čovek spoznao, tada bi se zbog toga kajao ineprijateljeva moć bi bila slomljena. Sotona se zato mora mnogo truditida to nekako spreči. Zato nagovara dušama: "To nije od toga!"

A ipak je to od toga. Smatram, da to čovek mora da upozna, kada čitasva ova svedočenja i priznanja o groznim posledicama bajanja. Čovekulazi u sotonino područje i njegovih sveza se ne oslobađa tako lako.Neke duše, koje su se spojile sa neprijateljem, sada grozno pate.

38

"Neprijatelj je uspeo da prodre u moje srce i sasvim ga je pokvario.Pojavila se sumnja i ja više nisam bila u stanju da radosno verujem.Isus se trudio ponovo i ponovo da ozdravim, ali i sotona sada mobilišesvu svoju silu, samo da bi me upropastio. Danju i noću čujem u svojojsobi paklene mašine, koje imaju uticaj na moje telo. U noćima mi sečini, kao da me duhovi odnose da bi me ubili. Gospod to još nijedopustio. Ah, da sam opet tako slobodna od ovih groznih muka.Iskreno želim, da iz ovoga pakla mogu da uđem u slobodu. Stalnomoram da razmišljam o mestu, gde Gospod kaže: 'Kada drvo ne nosiroda, biva sasečeno i bačeno u vatru'. U toj vatri se nalazim već sada isilno želim, da mogu iz te vatre biti izvučena napolje."

O, kada bi svi, koji počinju sa ovim grešnim "čudotvorstvom" razmislili,kakve imaju ozbiljne posledice, kako sotona zna da muči svoju žrtvu.Sigurno bi uvažili upozorenje i ne bi upustili u okult.

To najgroznije sadrži sledeće pismo iz Virtemberga. Ovde čitamo:

"Upala sam u teško iskušenje, iz kojeg nisam mogla da se oslobodim.U ovoj situaciji sam se u slabom času molila: "Dragi sotono, oslobodime!" Od tog vremena je moj život teško sputan i pod uticajem sotone.Jedan kratak život − i tako upropašten. Ah, te mračne sile, te rugajućemisli nikada ne napuštaju i pored svih molbi i vapaja. To su misli udubini srca, bez prestanka kako danju tako i noću. Zar više nemavrednost reč: 'Oni su ga pobedili kroz krv Jagnjetovu'? Ova snaga krvi iduha me više neće oživeti i očistiti. Ceo dan hodam klonula, duša jenapunjena plačem i bolešću u ovim teškim stegama. O, te rugajućemisli o Bogu i Spasitelja. Te nečiste, tamne misli su ukorenjene dubokou srcu. Ah, te teške stege, zar ne postoji način da budu slomljene?Želela bih da opet imam čisto srce, da mogu da sledim Gospoda i damu služim. To je moja jedina čežnja."

Poslušajte to svi vi, koji ovakve stvari smatrate da su nevine, vi, kojiprizivate snage pakla, da bi ste se oslobodili nevažne bolesti. Prvo

39

ljude namami u svoje stege, prvo ih nagovori, da je to nešto pobožno,da se pri tome izgovaraju molitve i priziva ime Božije a posle se ruga:"Tvoj greh je veći da bi mogao da bude oprošten! Uzmi uže i idi da seobesiš!"

O, svi vi, koji ste se obratili i tražili pomoć od sotonskih snaga, činitepokajanje i vapite ka Gospodu da slomi vaše stege! Da budeteoslobođeni od vatre pakla.

Pre svega, kada budemo o tome govorili, moramo da se osvrnemo navidovnjake i čitaće karata (tarot), pokretanjem stola i postavljanjepitanja mrtvima (spiritizam) i pogledati šta se sve sa tim može učiniti.Koliko zla i u ovome leži...

40

VIDOVNJASTVO I TUMACENJE KARATA, I POSLEDICE TOGA

VIDOVNJAŠTVO ITUMČENJE KARATA, I POSLEDICE TOGA

Jedan čovek priča:

"Dok sam bio dete, otac mi je bajao. Posle toga mnogo sam seinteresovao za Šestu i sedmu knjigu Mojsijevu, iz koje sam prepisaovračarske formule. Posle smrti majke, koja je izvršila samoubistvo − iona je bila u stegama sotonskim − ubrzo sam počeo da osećam da memore teške misli. Više nisam bio u stanju da se radujem lepoti prirode,ni sunčevom sjaju. Umreti − tako me je nagovarao unutrašnji glas.Božija milost je već tada na mene delovala, inače bih propao. U svombeznađu, često sam posećivao ženu koja je znala da tumači (tarot)karte, duže vreme sam uz sebe nosio i Nebesko pismo. Bio samuvučen do najdubljih dubina ovoga greha.

Pre dve godine sam počeo ovde da posećujem hrišćansku zajednicu, iodlučio sam se za Isusa. Bio sam istrgnut iz kala greha ka svetlu.Znam sigurno, da sam Isusova svojina a ipak mi nedostaje pravaradost prema Gospodu. Isto tako, kada mislim na smrt, osećam nemir.Nedostaje mi prava sigurnost spasenja. Stojim često kao pod pritiskomi osećam, da mi manjka Božija sila. Posećivanje zajednice, čitanjeBiblije, često i molitva su samo stvari obaveze, ne izviru iz unutrašnječežnje. Ipak sam zabrinut, jer imam potpuno spasenje u Hristu, a ipakne napredujem.

Osećam daje ovde snaga, koja drži i sputava. Ali Bogu hvala, IsusHrist lomi sve stege."

Mlada devojka iz okoline Berlina piše:

41

"Moram otvoreno da priznam da me prema Bogu ne privlači njegovaljubav, već strah od njegovog suda. Često se tako bojim Boga dapočinjem da drhtim. Tada mislim na stihove u poslanici Jevrejima10:31, gde je napisano: "Grozno je upasti u ruke živoga Boga", ali nitada se ne osećam najbolje.

Ako čovek ima takav odnos prema Bogu, tada mislim da je neverovatibolje, jer tada čovek o Bogu ništa ne zna. Jednom sam čak rešila daodem kod vidovite (vidovnjaka) osobe. Verovala sam da ću sigurno dačujem o tome da li ću i kada da se razbolim. Moje srce je toliko čeznuloza mirom i još uvek čezne, ne bih li dobila na vremenu da se potpunopredam Isusu."

Stvarno, majstorsko delo neprijatelja. Ovde čezne jedna duša da sepreda Spasitelju, a sotona joj šapuće da treba da ode kod vidovnjaka,da joj da savet, kada će za to da bude najpovoljniji momenat. Takozabranjuje predati se Gospodu i život dolazi u sotonino područje.Kakav zavodnik i manipulator je đavo. A kako duše dozvole da odnjega budu obmanute.

U drugom pismu čitamo:

"Roditelji moga supruga su ranije imali dobre odnose sa vernomporodicom. Odjednom je taj odnos bio prekinut. Verovatno su hteli daizbegnu određenom opredeljenju. Nije dugo potrajalo i moja je svekrvanaučila od jedne žene da tumači karte (tarot) i uputila se u to sa velikimžarom. Tumačila je karte i svojim poznanicima. Kada je moj suprug,kao student uzverovao u 'Hrišćanskom savezu studenata', prosto se nanjega razbesnela, uplašila se, da će svojom pobožnošću da upropasticelu karijeru a kada nije poslušao njenu striktnu zabranu da napustistudentsku zajednicu, gledala je na njega kao na neuspelo dete.

S vremena na vreme je poslušala, kada ju je sin molio, i čitala jeBibliju, čak mu je obećala da će prestati da tumači karte. Ali samo pola

42

sata kasnije je zbog toga došlo do oštrog dijaloga. Jednom je čak htelada izvrši samoubistvo. Sada se udružila i sa spiritizmom i potpuno serazišla sa hrišćanstvom.

Kada od nas joj stigne pismo − priča otac − dobije napade plača,preplače čitave noći i dobija srčani napad, bez obzira na sadržajpisma, premda se trudim da pišemo u najvećoj ljubavi. Nekada namnapiše milo, srdačno pismo, i onda odjednom stigne pismo bez ikakvogpovoda, puno neljubaznosti, naime uvek posle toga kada smo midoživeli poseban Božji blagoslov. Verovatno to ona direktno oseća.

Jednom nas je u svom napadu, koji često liče na napad ludila, zajednosa našom decom proklela. Nakon toga je kletvu povukla. Nakon toga,je bez našeg znanja sebi dozvolila, da joj kod spiritista izlože našubudućnost. Moj suprug i ja, smo joj ozbiljno zabranili da to više ne čini,ali mi smo sigurni da je to ona još činila i pored naše zabrane."

Čak tako daleko uspeva đavolu, da majka prokune svoju sopstvenudecu. Nije li to grozno? Umesto da se raduje da njen sin slediGospoda, i da se oženio vernom devojkom, dobija u napadu besanapade ludila.

Da ljudi, koji su se prepustili tumačenju iz karata ne nalaze mir saBogom, i kada ga celim srcem traže, to je nažalost istina. Jednagospođa iz Saksonije piše:

"Doživela sam nekakvo obraćenje, ali nemam mir u srcu i sigurnostspasenja. Ranije sam dozvolila sebi da mi se baja i čita budućnost iz(tarot) karata. Čitala sam knjigu Kako dobiti mir, nije mi mnogopomoglo. Želela bih da budem radosno dete Božije. Sve moje suze imolitve do sada nisu pomogle. Želela bih da budem oslobođena i dabudem blagoslov za druge u svojoj okolini!"

Kakav jad, kada duša želi da sledi Gospoda, doživi "sigurno obraćenje"

43

a ipak ne nalazi mir. Kao da sotona direktno govori: Obratiti se? Postatidete Božje?

Ništa od toga! Moje pravo na tebe je starije! Pripadaš meni! Ovde supotrebne mnoge molitve i vapaji dok se ne slomi ova đavolja stega, dabi se oslobodio put, da bi duša mogla da nađe mir.

Sotona se ne trudi da samo duše zadrži u svojim stegama, već napadai telo, kada mu se čovek predao. Tako se objavljuje kao otac laži, koji upočetku obećava zlatna brda i doline a onda ovakve duše laže i vara,kada kod njega traže pomoć.

Jedna sirota udovica piše:

"Već dvadesetsedam godina kako bolujem od grozne bolesti, koja je −koliko znam − počela sa bajanjem. Imala sam tada dvadesetšestgodina, kada se bolest pojavila a sada ima pedeset tri godine. Sve ovegodine sotona grozno muči moje telo, dušu i duh. U detinjstvu samosetila privlačnost prema Bogu. Naučila sam mnogo biblijskih stihova idogađanja. Onda sam na žalost došla u dodir sa sotonom.

Plašio me je i mučio svirepo, ma gde da sam se nalazila. Veliki strah itamne misli su bile prisutne ma gde da sam se kretala. Moj razum jebio usmeravan čas na jednu, čas na drugu stranu, tako da sam stalnomislila da ću da poludim. Pored toga bila sam fizički bolesna sve doovoga časa. Grozna iskušenja i pogrdne misli su me mučile skoro dosame smrti. Borila sam se i branila se sa stihovima koje sam znalanapamet. Ovde onde sam molila da se za mene mole. Ništa nijepomoglo. Znam da me Gospod može osloboditi iz ovih stega, u kojimase još uvek nalazim, da On ima tu moć − ali kada će to da se desi?"

Kako je žalosno kada ceo život ovako teče u stegama sotonskim! Kakodrugačije proživljavamo naš život kada ga predamo Gospodu, kada jeOn našim dobrim Pastirom. Onda osećamo to, o čemu svedoči David u

44

23. psalmu: "Na zelenoj paši pase me, vodi me na tihu vodu. Dušumoju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi svojega." Ovdepiše: "Dušu moju oporavlja". A u pismu piše: "Muči i plaši moju dušu".Kakva je to razlika!

Čujte to svi, koji ste se na bilo koji način upustili da vam se čita sudbinaiz (tarot) karata ili ste to tražili od vidovnjaka.

Jedan čovek sa Baltika mi je takođe ispričao svoje iskustvo. I ovde sumnogi opterećeni gresima vračarstva (okulta), a da nisu ni svesni togada je to ogavnost pred Bogom. Pre izvesnog vremena sam se sreo sajednom − kako sama veruje − pobožnom hrišćankom, koje se mogunaći svuda, u crkvi, kod sveštenika, na biblijskom času, u zajednicamaa ipak nema jasan odnos prema Bogu. Govorio sam s njom o tome i izrazgovora se otkrilo, da je pod snagom bajanja.

Plakala je, ali pravi mir ne može da nađe. Greh vračarstva prenosikletvu i na ostale pripadnike porodice, čak i na udaljenost članova teporodice. Kako tamne i dane pune strahote je proživljavala mojasvekrva! Bavila se tumačenjem (tarot) karata i Nebeskim pismima. Aline da trpi samo ona lično, trpi i njen sin, čak i moja mila supruga inajbliži rođaci. Najgore od svega toga je to da ne mogu da dođu dopravog odnosa prema Bogu. Trče od jedne zajednice do druge, odcrkve do crkve. Kakvo prokletstvo, kada čovek želi da ima jasnoćuverovanja, a ne može zato što stari greh vraćanja zabranjuje duši ivezuje je zato što to čovek ne poznaje i ne priznaje kao greh.

Moja tetka je rob tumačenja (tarot) karata i praktikuje mnoga tamnatumačenja. Drhti ako nema rakiju i duvan. Njen sin je pod uticajemsnage sotone i njegova supruga takođe. To je zaista grozno šta svečini vračarstvo − okult. Moj brat je magnetoterapista. Ne znam sigurnoznačenje te reči, ali kada sam na njegovoj reklami pročitao: "Nikakvamolitva ne može da pomogne", bilo mi je jasno, o čemu se radi. OBogu ne želi bilo šta da zna, piše mi o tome u pismima. A to je ipak moj

45

rođeni brat.

Iz Badena je stigla vest u kojoj piše:

"U susedstvu je stanovala jedna stara žena, koja je tumačila (tarot)karte. O njoj se uopšteno govorilo da ume da predviđa budućnost.Moja majka, sa svojim nemirnim srcem nije išla sa bakom kod pravogPomoćnika, već se obratila ženi koja je tumačila karte, i ta je žena tadasvake nedelje dolazila u naš dom. Baka je grdila i molila: 'Ne dovodi miovu ženu u kuću! Više nisam u stanju da se molim i imam utisak da jepuna kuća zlih duhova!'

Ja sam bila najmlađa. Od svoje šeste godine sam bolovala. Stalnosam imala astmu. Kada sam odrasla, majka je tražila pomoć kod težene, da lakše nađem muža. Kada sam imala petnaest godina umrla jemoja baka i sada već duh molitve nije bio prepreka i sotona je mogaosa punim pravom da sprovodi svoje delo. Najzad sam se i ja dalanagovoriti da pristanem na objašnjenje iz karata. Mislila sam da grehmanje više nije važan. Kroz karte mi je rekla celu moju prošlost i deomoje budućnosti. Odjednom je objavila: 'Sada kao da imam list predočima, ne vidim dalje... Više ne mogu da ti kažem.'

I stvarno mi je ispričala moj život, sve do dana moga obraćenja, svedok sam pripadala sotoni. Nekoliko dana posle toga, pala je sastepenica i slomila je vrat. Mene je obuzeo silan strah. Često su mezaokupile tamne misli i mislila sam da moram da poludim. Prosto samosećala da gubim tlo pod nogama. Naša cela porodica se raspala.Majka i jedan brat su otišli u Ameriku. Kasnije sam im se i ja pridružila,no ubrzo sam se vratila. Sada se osećam čudno. Kada počinjem da seza nekoga molim, razbolim se, dobijem temperaturu i astmu. Bila samna ivici smrti. Puna sam straha pred bolešću, jer se vrlo često mojezdravstveno stanje pogoršava, i ni sama ne znam kako, odjednom samzdrava. I sa mojom sestrom se što šta dešava. Došla je dotle da sekretala sva zbunjena, tako da ne zna šta će dalje da bude..."

46

Kakvu stegu predstavlja ovaj greh za cele porodice i za budućegeneracije.

Želim da navedem još jedno pismo sa žalbama i tada će biti dosta.Mislim da će tada svako da shvati kakve to ima posledice kada se kroztumačenje (tarot) karata i odlaženjem vidovnjacima, udruži sasotonom.

"Problemi sa živcima su tako veliki, da sam mislila da ću da poludim.Kada sam bila dete, majka je nekoliko puta dozvolila bajanje, naravnou najboljoj nameri, da će mi to pomoći. Govorila sam sa njom ozbiljno otome i ona je to takođe priznala kao greh. Samo ona je veoma mlaka,a sada, kada mora da bude svedok mojih groznih muka, budi joj sesavest, plače, i verujem da se čak i moli. Kada mi je zdravstveno bolje,pojavi se ranija ravnodušnost."

Nije moguće da dalje iznosim sadržaj pisma. Pokušaj samoubistva iočajanje, spiritizam i hipnoza i potpun živčani slom takav je sadržajovog neutešnog pisma...

Pisma pročitamo brzo. Ali kada čovek sebi predoči, šta je sve unapisano, preživljeno i propaćeno, onda to potrese dušu.

Radujem se što poznajem Spasitelja, radujem se da mogu za njega daživim i njemu da služim. Imam iskustvo da On uslišava moje molitve,kako je dobar Pastir, a sa druge strane vidimo ljude koje teško mučisotona tamnim mislima, samoubilačkim namerama, telesnim iduševnim mukama. Kako tada boli srce!

Više nego do sada bi trebalo da se molimo za ovu decu neprijatelja,koji su delimično bez svoje krivice zapali u njegove stege, zato što jenemudra majka dozvolila da im kao deci bude bajano ili vračano.

Vi, deco Božija, koji možete da priznate: "Radost u Gospodu je sila

47

moja", mislite na jadne žrtve koje je sotona sputao i drži ih zarobljene,koji zvekeće svojim lancima, a teže za slobodom. Mislite na njih usvojim molitvama! Uzmite to kao breme na svoje srce i savest, da ćeteza njih iznositi pred Gospoda molitve i molbe, da im se Gospod objavikao oslobodilac iz svih užasnih stega.

48

KAKO DELUJE SPRIRITIZAM, MAGNETZAM, ASTROLOGIJA I HIPNOZA?

KAKO DELUJE SPRIRITIZAM,MAGNETZAM, ASTROLOGIJA I HIPNOZA?

I ovde ću izneti priznanje i svedočanstva onih, koji su se baviliprizivanjem i postavljanjem pitanja mrtvima, pokretanjem stolica. Jednažena iz Krušnih Gora mi piše:

"Dvadeset godina sam se bavila tumačenjem (Tarot) karata a takođe iprizivanjem duhova umrlih (spiritizmom). Ljudi su kod mene stalnodolazili. Na taj način se skupilo dosta para. Zato što sam bilasiromašna i novac mi je bio neophodno potreban, mislila sam da je tonevin posao. Činila sam to nekoliko godina, onda me je posetila jednagospođa iz hrišćanske zajednice, koja me je molila da se tog poslaostavim, da je to loša stvar. Uzela mi je knjigu preko koje sam prizivalamrtve, takođe i karte. Mnogo sedmica posle toga nisam imala nikakavmir.

U mnogim suzama sam obećala Bogu da to više neću činiti. Svojuodluku sam dosledno izvršila. Od tog vremena sam posećivalahrišćansku zajednicu. Moj suprug to nije hteo da trpi, ali ja nisamdozvolila da mi to bude zabranjeno. Kratko pre njegove smrti sam gaopet jednom pitala da li ne želi da ide sa mnom. Odgovor je bio groznoruganje u odnosu na Boga. Nije trajalo dugo − došao je kući sa izlivomkrvi u mozak (šlog). Do poslednjeg minuta je bio pri svesti, ali nijemogao da govori. Pala sam kod nogu Božijih i molila sam se da muBog oprosti grehe, da njegove grehe prenese na mene. Tada su musuze tekle niz lice. Tako je umro.

Od tog trenutka sam čula u sobi razne zvukove, čiji uzrok nisam sebimogla da objasnim. Nisam se bojala, jer sam već počela da se

49

oslanjam na Gospoda. Moram još da napomenem, da dok sam sebavila tumačenjem (tarot) karata, videla sam u svojoj sobi kodzatvorenih vrata, vrlo često razne crne senke i čula u sobi galamu."

Ni sada još nije oslobođena − tako mi se žali. Jedna sestra koja ječesto posećuje, piše da je tamo bilo očajno. Onda sestra pita: "Da li jepod prokletstvom?" Sigurno da je pod prokletstvom. Jer šta kaže rečBožija o postavljanju pitanja mrtvima i vidovnjaštvu: "Odvratan je Bogu,ko to činio!"

Pismo iz Berlina priča o pokretanju sa čašama i šta se pri tome zbilo:

"Posredstvom poznanika u kući smo se ja i supruga upoznali sapokretanjem čaša. Znali smo da je spiritizam od sotone i nikada setakvim stvarima ne bismo bavili.

Ovaj način je za nas bio novost... Čaša se pokreće od slova do slovapo abecedi napisane na papiru. Javila su se imena tj. duhovi umrlih.Na svako pitanje je dobijen odgovor i svako ko je bio u sobi, dobio jesvoje odgovore. Rekli smo sebi, 'moramo ispitati kakva snaga stoji izaovoga?'

Da, tražili smo i Boga, ali mu naša srca nisu pripadala u potpunostiinače ne bismo zaglibili u dubine ovog greha. Još se nismo iskrenopokajali, još nismo bili obraćeni, ali smo iskreno tražili Boga. Verovalismo: Bog zna naše traženje i ovde u našem stanu mora da se pokaže,kakvom silom se čaše pokreću. Trebalo je da se o toj sili osvedočimo,ali drugačije nego što smo mi mislili. Moja supruga i ja smo to daklepokušali sami. Počela je snažna borba. Odbili smo sve tzv. duhoveumrlih, i hteli smo da saznamo ko sa nama govori. Čaša je počela dase pokreće neviđenom snagom po dasci, opisivala je krugove itd. iponavljala je slova. Odbijali smo sve sotonsko i prizivali smo Duhaistine. Nije trebalo da nam bude odgovoreno ništa šta je od sotone. Abilo je napisano neodlučno ali jasno: 'Izaslanik Božiji'.

50

Od toga časa su nam bile saopštavane naše misli. Ako smo sumnjali,odmah je bilo rečeno: 'verujte, ja sam izaslanik Božiji. Bog vam seobjavljuje zato jer ga tražite. Bog otkriva kome i šta hoće'. Onda jedošla jedna poruka za drugom, da je kraj sveta pred vratima i da onitreba da postanu Božiji instrumenti. Kao proroci, treba svetu daprenesu poslednju poruku dok ne otpočne sud. Stvarno su verovali dasa njima govori Isus Hrist.

Dane i sedmice su živeli pod tim utiskom. Zaboravili su da jedu i dapiju, ni deci nisu davali hranu, toliko su bili pod ovim uticajem. Bivalo jesve gore i gore. Supruga je morala da ponavlja najgore prostote, kojesu navodno bile u njenom srcu. Uz to je rekla: 'Ako je to u mom srcu,onda je to tamo stavio sotona a ne ja.' Tada je čaša bila veomauznemirena. Konačno, konačno su spoznali sa kim su se to udružili iko ih je prevario.

Odbacili su sve sotonske majstorije. Od toga trenutka je bila cela kućanapunjena prodornim neprijatnim smradom, tako da su morali daizmene celokupni veš i posteljinu. Čak su i sudove morali drugogadana da sve operu da bi ih mogli koristiti.

Dva dana kasnije je supruga bila pokretana nekakvom silomtamo−amo isto tako, kako je bilo napisano o onom čoveku punomnečistih duhova, koji se spominje u Bibliji. U strahu je uzviknula: 'Isuse,Sine Davidov, smiluj se nada mnom!' Tada se sila povukla."

I danas svedoče da su slobodni od sotonskih stega. A sve je to počelokroz "nevino" pokretanje čaše.

Kakve grozne stvari se događaju, kada se čovek bavi spiritizmom, otome priča jedna žena, koja je negovala čoveka koji je počeo da sebavi spiritizmom. Čitala mu je iz Reči Božije i dežurala kod njega.Drugog dana, tako piše ona, nije mogla da postigne mnogo, samo semolila.

51

A o noćnom dežurstvu priča:

"Noću kada sam bila kod njega, videla sam kao da su se pojaviliplamenovi. Na kraju se iz njegove postelje dimilo. Učinilo mi se davidim nekoga ko je raširio ruke, kao da hoće da spreči te plamenove.Ležala sam u budnom stanju u drugom krevetu i molila se".

Jedan brat u Hristu mi je pričao da su ranije praktikovali spiritizam imagnetizam. Sada su to odbacili. Čovek je osim toga bio magnetista.Postao je magnetista − kad je počeo da se bavi i spiritizmom. Duh muje obećao da će na taj način da zaradi mnogo para, ako budepraktikovao ovu delatnost. Tako je sve to počelo. Njegova supruga jepostajala medij u spiritističkom krugu.

Kada je došao bolesnik, sa kojim nije bio u stanju da bilo šta uradi,prvo je išao u susednu sobu da se sa svojom ženom obrati svome vođi(duhu). Taj mu je tada precizno izneo bolest, da li može da se leči itd.Takođe je pričao da može magnetnim silama da primi (obradi) najvišetri do četiri osobe. Ali poslednji pacijenti ne dobiju više toliku silu kakvusu dobili prvi. Njegova snaga je ograničena.

Da bi mogao da pomogne većem broju pacijenata, traži pomoć odsvog duha vodiča. Tako može jedan dan da leči onoliko pacijenatakoliko hoće. Njegova sila neće oslabi, jer mu njegov vođa udeli uvekonoliko snage, koliko mu je potrebno.

Znam za jednog hipnotizera i magnetistu, koji je imao istovremeno usvojoj sobi nekoliko pacijenata na ležajevima i u međuvremenu je uvekizlazio napolje da bi od svog duha da primio silu, kako je govorio. Nakoji način je to činio, to je obazrivo prećutkivao.

Kada smo ja i supruga posetili prvu porodicu i molili se sa njima − i tagospođa se te večeri molila − od toga dana nije došao ni jedanpacijent. Od toga vremena je dotična gospođa kao medij, odstranjivala

52

duhove od sebe. To je trajalo četrnaest dana kada su nas pozvali navečernje kućno druženje, da prisutne poučavamo. Išli smo tamo nakonmnogih molitava. Bog je dao milost. Skoro svi učesnici, sem dvoje ilitroje, bili su osvedočeni o štetnom dejstvu spiritizma i odbacili su tuokultnu nauku. Sada posećuju hrišćansku zajednicu. Njihova ranijagrupa se potpuno raspala.

Iz ove priče se može videti koliko je opasno da se čovek bavispiritizmom i magnetizmom.

Još jedno svedočanstvo o magnetoterapiji:

"Magnetista Fridrih Volf napisao je knjigu. Kruna svekolikog znanja iliknjiga mudrosti. Poznajem tu knjigu i osećam potrebu da saopštimsvoja lična iskustva. Možda ću na ovaj način nekome pomoći.

U toj knjizi piše Volf samo o svojim vlastitim iskustvima. Ne negiraBoga. Prema njegovom ubeđenju Hrist nije Božiji Sin, već sin bogovakoji je došao dobrovoljno iz onoga sveta, da bi ljudima dao primer nakoji način mogu da dostignu savršenstvo. Nije spasio nas, već samosam sebe i upravo u tome je taj primer. Ako postoji pravedan Bog,onda mora da postoji i "karma" tj. Zakon o nadoknadi pravednosti, pokome svaki čovek mora sam da strada za svoju nepravednost. Veruje iu reinkarnaciju. Duhovi, koji napuštaju svet a još nisu dostigli potpunusavršenost, moraju tako često da se vraćaju na zemlju dok tusavršenost ne dostignu. Za umrle duše nigde nema mesta zato morajunesavršeni ponovo da se vrate na zemlju.

Svaki čovek ima svoj prethodni život. Volf se seća da je već jednomboravio na zemlji u vremenu Isusovog boravka na zemlji. Seća se da jebio prigrljen na grudima Isusovim. Dakle, bio je Jovan. (Nije ni maloskroman, zar ne?). Volf je bio siromašan stolar, upražnjavao je okultnestvari i činio svoje "eksperimente" prema šestoj i sedmoj knjiziMojsijevoj (što je veoma opasna vračarska knjiga).

53

Mnogo je ljudi dolazilo kod njega da ih izleči od bolesti, tako dajedošao do izvrsnog blagostanja. Tvrdi da će njegov život da potraje do1944. godine i da će dostići najveći stepen savršenstva. Premanjegovim rečima, slušaju ga i njegovi đavoli koje priziva po imenu. Alidosta o tome!

Pacijent koji je ovu knjigu pozajmio, bio je deset godina bubrežnibolesnik. Govorio je: "moja bolest nije smrtonosna. Ja ću doživetiosamdeset godina. Još ću dočekati kraj sveta i još ću da pomažem priizgrađivanju hiljadugodišnjeg carstva". U međuvremenu je taj čovekumro na klinici u Merburgu i doživeo je životni vek 44 godine.

Čitao sam knjigu sa unutrašnjim nemirom. Tako nisam mogao dapoverujem u ono što je ovde bilo napisano. Ipak sam doživeo da su meopčinili zli duhovi. U početku sam bio nemiran, tako da sam se osećaoočajno. I tada, jednog dana, kao da je nešto oko mene oživelo. Nisammogao da spavam. Jedne noći sam legao u krevet. U sobi je biloupaljeno svetlo a ja još nisam zaspao. Odjednom su moj krevetobuhvatile ličnosti; dvojica su me uhvatila oko vrata i legli su mi nagrudi i počeli su da me dave. Osećao sam da umirem. Već dugo senisam molio, jednostavno nisam mogao da se molim. Međutim, u tommomentu sam počeo da se molim molitvu 'Oče naš'. Kada samizgovorio: 'da se sveti ime tvoje' tog momenta su me napadači pustili.Bio je to grozan doživljaj, koji ne bih nikome poželeo.

Zato bih hteo svakoga da upozorite od opasnosti ove knjige."

Kada već samo čitanje ove knjige ima takve posledice, kako ondakontakt sa ovakvim čovekom može da dovede dušu pod moć tamnihsila.

Na ovom mestu moram još da naglasim čudotvornu zaštitu, koju jedoživeo čovek koji je hteo da bude pod zaštitom magnetoterapije.Kada je došao do vrata medija, čitao je na dovratku:

54

"Magnetnom silom, prenošenjem misli i života bili su postignuti rezultatiizlečenja". Imao je utisak, kao da hoće viša sila da ga zadrži. Prepaose i razmišljao je, na kraju je ipak ušao. U čekaonici je sve izgledalokao daje došao u kuću odlučnih hrišćana. Bili su tamo razni hrišćanskistihovi, kao na pr. "Nošeni na krilima orla" i " Predaj Gospodu put svoj".Čak šta više, i kalendar za svakodnevno čitanje.

Sve mu je bilo nekako čudno i nepoverenje je raslo. Osim njega učekaonici nije bilo nikoga. I odjednom je postao svedok sukoba izmeđumagnetoterapiste i njegove supruge. Govorili su tako glasno dajerazumeo svaku reč. Suprug je psovao i grdio, tako da se čoveku učekaonici zgadilo. Onda je došlo ono odlučujuće. Supruga je rekla:"Već odavno si se zapisao kod sotone, ja to više ne mogu da izdržim.Kada učim decu da se mole, kažeš da to nije ništa, da to ništa ne vredi.Zar ne misliš da me to boli?"

Posetilac je osetio opomenu Gospodnju. Obukao je kaput, uzeo ješešir i išao je kući, govoreći u duhu: "Više volim da trpim kada toGospod želi, nego da na mene bude prenet sotonski život."

Svedočanstvo se završava rečima: "Ja sam sretan da me je Gospodtako sačuvao! Kako me to boli, kada pomislim kako se mnogi tamooslobode svojih muka i trpljenja a da budu zauvek vezani groznimmukama!"

Duševna snaga, koju proizvodi magnetizam nije sama po sebi nikakvozlo. To zna svako, ko je kod glavobolje trljao čelo ili glavu usporenimpokretima. Zato i Dr. Hey u Buckeburgu, koji je ranije bio lekar utropskim krajevima, savetuje majkama da tako glade svoju decu. Ali tose mnogo razlikuje od onoga, šta čine magnetizeri. Nepobitno je, davećina od njih kod lečenja ne koristi samo magnetizam, već i okultnesile. Ako je magnetizam prenošenje života, onda naravno mnogo zavisiod toga, ko svoj život prenosi. Ako je to čovek koji novu snagu crpi izspiritizma, koji je spojen sa silama tame, onda treba sa svom

55

ozbiljnošću upozoravati na takvu vrstu lečenja. Jer ko se udruži samagnetizerima ove vrste, taj će na taj način da dođe pod moć sotone,kako nam iskustvo pokazuje.

Već samim prisustvom predavanjima o ovim stvarima može čovek dapadne pod uticaj moći tame. Takva radoznalost je opasna. Topotvrđuje sledeće pismo:

"Prošle godine su u gradu C. bila održavana eksperimentalnapredavanja o hipnozi, sugestiji i spiritizmu. Iz svake oblasti je bilo jednopredavanje, tri predavanja zajedno su činile jednu seriju. Jednopredavanje o hipnozi sam čuo. Na ulaznicu sam morao da napišemtačnu adresu. Na ulazu su mi ulaznicu oduzeli. Pre eksperimentapozvao je predavač sve prisutne, da svi u njega pogledaju i predaju musvoju volju i da sklope ruke sa mišlju, da će da čini ono, šta će on dakaže i da neće biti u stanju da svoje ruke odele od tela. To je saprisutnima ponavljao dva puta a imao je i određen uspeh.

Onda je pozvao sedam osoba i na njima je demonstrirao svoje veštine.Uveo ih je u dubok san i u tom stanju je sa njima činio gotovoneverovatne stvari. Naravno, da me je to oduševilo i ceo događaj samispričao svojim trima sestrama, koje su bile vernice. Odmah su meupozorile da je to sotonsko delo. Nisam verovao. Kada sam jedne noćilegao da spavam, nisam mogao da zaspim. Odjednom su vrata odsobe zadrhtala tresući se kao da je zemljotres. Pozvao sam sestru ususednoj sobi: 'Šta je to?' i dobio sam odgovor: 'Ni ja ne znam'.

Vrata su se tresla sve više. skočio sam iz kreveta i upalio svetlo.Promene nije bilo. Sada sam se osećao uplašenim. Pozvao samsestru: 'Pa moli se' I počela je da se moli, ali stanje je bilo još gore.Tada sam se setio Biblije. Uzviknuo sam: 'Čitaj iz Biblije'!

Čitala je ono što je u tom trenutku Gospod pokazao. Nisam razumeo nijednu reč, jer dok je čitala neko je nogama lupao oko kuće, na šta se

56

skoncentrisao moj sluh: Počela je da čita ponovo tamo gde je stala − išta sam čuo? Kološanima 2:8: "Pazite da vas neko ne zavede".

Kada sam čuo ove reči kao da je nešto ušlo u mene i da sam znao dasam bio zaveden od sotone. Sada je došlo ono najgore: Kada samspoznao da je to sotona, neka snaga je prošla kroz mene kao struja i jasam se valjao u grčevima. Tada je sestra uzviknula: 'U ime Isusovoiziđi' i tamna noć je nestala.

Tada sam se molio sa jednim hrišćaninom sa kojim provodim vreme uprijateljskim razgovorima. Gospod je našu molitvu uslišio. Kada smosledeće večeri bili zajedno, jurnula je sotonska snaga kao munja krozprozor i delovala je na mene kao prethodne večeri. Ali ovaj brat menosio u zastupničkoj molitvi pred presto milosti pod uticaj krvi IsusaHrista. Tako sam bio oslobođen od ovih groznih stega sotone".

Mnogi misle da moraju svuda da budu prisutni i sve da "probaju". Iznavedenog primera mogu da vide koliko je to opasno.

Ako pružim sotoni mali prst, uhvatiće celu šaku kako govori poslovica.A kada bi sve ostalo samo kod ruke! Uzima moć nad telom i dušom. Toje grozno. Zato izbegavajmo takve programe i predavanja.

Da hipnoza nije tako nevina kako se često kaže, pokazuje sledećepismo iz Saksonije:

"Pod uticajem pothranjenosti u ratu bio sam živčano i telesno slab, štomi je smetalo da obavljam svoju profesiju kao ranije. Posle raznihneuspešnih lekarskih konsultacija, otišao sam kod lekara na nervnukliniku, ali se nisam predhodno raspitao kojom metodom lekar leči.Bolestan čovek je manje obazriv nego kada je zdrav a lekar je bioljubazan stariji gospodin, koji je budio poverenje, čak šta više, bio mi jeveoma simpatičan i sasvim dobro je razumeo od čega bolujem.

57

Prvoga dana je pristupio mom krevetu i zatražio je od mene da gledamiskreno u oči. Onda je podigao moje desno zapešće sve do lakta ipočeo je otprilike ovakav razgovor: 'Gledate na mene i vašim telomkruži smireno osećanje, smirujete se, počinjete da osećate umor, akada ću sada da stavim svoju ruku na vaše čelo, vi ćete zaspati.Znojenje će prestati, osećate se dobro i opet ćete osećati snagu.Pokušavate da položite ruku, ali to vam ne uspeva. Spavate dubokimsnom...'

Moram u duhu da se smejem ovim rečima, jer kao i pre toga, nisam seosećao bolje i mogao bih mirno da položim ruku samo da sam hteo.

Od drugog pregleda je počelo, svakog jutra u četiri sata sam imaoteške snove, koji su me uvek uplašili.

Jednom sam osetio, kada sam se u ovo vreme probudio, premda je usobi bio potpuni mir, takav užas kao da su oko mene bili pakleniduhovi. Lekar mi je objasnio ovakva stanja kao krizu moje bolesti, kojaje posledica terapije i da će ubrzo prestati.

Svakako − govorio mi je − drugi bolesnici tako nešto jedva osete.Nisam mogao da se zadovoljim ovakvim objašnjenjem. Bojao sam sesvakog novog jutra i vapio sam ka Gospodu da mi On to objasni štasve to treba da znači i šta treba da radim. Rekao sam mu, da hoću saradošću i potpuno da pripadam samo Njemu. On da me sačuva odsvakog zla. I pre lekarskog pregleda sam iz dubine srca uzdisao umolitvi i molio za milost, da me sačuva. Isto tako sam usred nemirnihsnova povikao: 'Gospode Isuse, pomozi mi!' ili 'Isus je ovde', poslečega su pojave polako nestajale i ja sam se polako probudio.

Da, Bog je držao svoju milostivu ruku nadamnom i brzo mi je bilojasno: prilikom svog obraćenja sam dao Bogu i Njemu podredio svojuslobodnu volju. I sada želi čovek, koji živi bez Boga, da svoju voljupodredi sebi i da sam vlada njome. To Bog neće dozvoliti, i u svim

58

strahotama želi da ti pokaže pod koju silu ćeš da padneš, ako se odovog tuđeg uticaja ne odupreš. Tako sam radosno uzdahnuo, kada mije sve to bilo jasno. Sa celokupnom slabošću sam tada mogao daobjasnim lekaru o stanovištu vere, i o štetnom uticaju njegovog lečenja.Slušao me sa ljubaznim osmehom, ali naravno, nije mogao da sledi tokmojih misli. Želeo je da me zadrži lažima tako što je želeo svoj metodlečenja prikazati kao unutrašnje lečenje. Osećao sam da to nije istina, iposle konsultacije sa jednom sestrom, rešio sam da tu kliniku trajnonapustim".

Ispravno, Bog nam nije dao slobodnu volju zato da je podredimočoveku, o kome ništa ne znamo, kao i u čijoj će sili svoju moć nadnama da sprovodi. Za decu Božiju važi: "Moja volja pripada Bogu,verujem samo Isusu".

Dokle ide spiritizam sa svojim posledicama, govori pismo izChrlotteburga: "Zašavši u oblast spiritizma, gospodin V. u gradu N. jemorao da prođe kroz iskustvo. da ga je duh godinama lagao lažno sepredstavljajući kako je njegova to pokojna majka ili tašta. Duh ga jelagao sa stvarima za koje je on bio siguran da takvo nešto one nikadane bi uradile dok su bile žive. Posledice u porodici su bile grozne.Supruga mu je umrla prevremeno od neobjašnjive n bolesti. Umrla je ugroznim mukama. Imala je po celome telu tragove opekotina i crvenilokakvo nastaje gnječenjem tela. Nikakvi lekari joj nisu mogli pomoći.Iste muke su zadesile izvesnog gospodina, koji je hteo da stekne nekoiskustvo sa spiritizmom, da bi o tome mogao da održi predavanje.

Kada sam istu muku zapazio kod jedne verne žene, koja je ležalapotpuno iscrpljena u postelji, pitao sam je da li je upražnjavala grehevračanja, na šta je ona odgovorila priznanjem daje to činila. Odmahsam spalio knjige ove vrste, koje je imala u svome stanu. Poslerukopoloženja i molitve, bila je odmah kao oživljena. Drugog dana jeustala iz postelje. Bila je zdrava. Prestalo je i ranije glasnouznemiravanje.

59

Kada spiritisti dođu pod uticaj Reči Božije, oni brzo padaju u duboksan, ili su uznemireni neprestanim zevanjem. Kada dobiju osobu podsvoju vlast, izražavaju to glasnim kricima. napadima besa i drhtanjemtela. Jednom prilikom, pri podrhtavanju telesnih udova, jedna devojkaje tokom nekoliko sati izgubila moć govora.

Postoje vračari, koji vračanjem nagoveštavaju vezu sa mrtvima. Takvaosoba (vračara) u Berlinu ima na svojim vratima tablu sa naznačenomcenom za prizivanje duha. Ljudi koji se nalaze u blizini i napunjeni suDuhom, tada se osećaju veoma uznemireno. Uznemireni su, pogled imje utrnut. Trče, pljuju po vratima ili udaraju po njima.

Kako je nerazumno i opasno govoriti: "Moramo sve da probamo".Mislim da mogu biti dobra opomena drugim ljudima. Ali ne! Ljudiponovo i ponovo idu na takve seanse kao mušice koje kruže oko svetladok ne padnu na zemlju sa oprljenim krilima.

Kako sotona može da se promeni u anđela svetla, pokazuje sledećepismo Čiji je sadržaj o okultnim susretima u kojima se pojavio ApostolPavle, Luter i drugi. Oni navodno dolaze da prisutnima prenesu svojasaopštenja. Interesantno je to da se prilikom svih tih susreta radi samoo jednome: o Isusu.

Kako da se čovek u tome orijentiše? Prizivanje mrtvih je premaBiblijskom tumačenju isključeno, jer posetioci ne mogu unapred daznaju ko će se pojaviti. Na nekom takvom sastanku se ne oglašavaniko i pored pesme i molitve. Svako mora da čeka šta će da se dogodi.Svi prisutni su "verni". Ko sumnja, zamoljen je da napusti seansu. Svi tivernici su iz običnih radničkih krugova. Medij je žena sedamdesetihgodina. Prema načinu izražavanja je veoma jednostavna. Nekada sambio bez objašnjenja kako je u stanju da napiše reči u pravilnom stilukako joj je diktirano. Takvu kvalifikaciju ne bih od nje očekivao.

Ovde ću vam pokazati napisane diktate: (ovde iznosim onako kako ih

60

imam pred sobom sa gramatičkim greškama. Već iz toga je primetnoda jednostavnost medija nije isključena.)

"U imenu moj Bog, Vaš Spasitelj! i Iskupitelja, dolazi moj duh vaš bratPavle. Čujte! Ovde ima duša koje još nemaju pravilan stav ovde na ovodelo. Ali čuvajte se da kod svog pogrešnog stava ne budete mlaki inemarni! Moje mile duše, Približite se čvrsto ka Ocu Isusu, inače ćetepropasti malodušnošću. Jer, moje mile duše, sve dok vam sija suncesreće i sve ide po vašim željama, vi ste veseli i dobrog raspoloženja iradujete se što imate miloga Oca. Kada je izgled da će budućnost bititamnija i nikakvo pravo svetlašce neće da zasvetli u ovome mraku i nedođe odmah pomoć u nevolji, kako to često želite, tada ćete klecati prisvakom koraku, koji nameravate da činite, zato što se bojite onognajgoreg. Zato, moje mile duše, iako vas nekada opkoljavaju tamnioblaci, treba da budete jaki u Ocu Isusu i koračati napred, ususretsvetlu. Sa Božjim pozdravom! Doviđenja"

Takve reči je trebao da izgovori apostol Pavle? On je trebao dasaopštava ovakve površne trivijalnosti koje svaki čovek može da kažesam sebi? Tako je on trebao da govori o "Ocu Isusu"? Ko je samomalo naučio da razmišlja Biblijski, taj zna da se ovde radi o veomaprimitivnoj laži. A zašto se sotona toliko pretvara u anđela svetlosti igovori kao da je Pavle? To je veoma jednostavno: Na taj način odovodiduše od stvarnog i istinitog života u zajednici i od jednostavnog pravogčitanja Božije reči. Ovaj grupa se sastaje već 15 godina. Šta su mogliovi ljudi da urade, da bi spoznali istinitu veru, i da bi stvarno služiliBogu? Ništa! To im je sotona ovim pobožnim zavođenjem zabranio.

Slično iskustvo imaju i lorberiani, koji takođe imaju svoje "glasovesvetla" i ističu svoga "očinskog medija" Lorbera iznad "slabe dosadnesveske jevanđelja".

Jakov Lorber je bio muzičar u gradu Štirsky Hradec i živeo je u drugojpolovini prošlog veka. Jednog dana je u svojoj unutrašnjosti čuo glas,

61

koji je diktirao. Po tom diktatu je napisao jednu knjigu za drugom. Naprimer, pisao je u nekoliko svezaka jevanđelja Jovanovog, u kojima jepisao poput dnevnika izvštaj o svakom danu Isusovog života. Nekolikoputa sam pokušao da čitam ovo delo, koje imam kod kuće, ali nisambio u stanju. Odvratnost, koja me je kod obeščašćivanja ovih svetihstvari obuzimala, bila je prevelika. A ovo otkrivenje objave "Oca Isusa"stavljaju lorberisti pored Isaije i Jeremije. lako su oni bili ljudi Božiji,puni Duha Svetoga, dok je Jakov Lorber bio samo medij, koji jezapisivao "poruke".

Jedan brat mi je pisao:"Sotona misli i na takvu decu sveta koji idu posvojoj savesti, i osećaju se obavezni da vode bogobojazni život. Dajeim teozofičke poruke o posvećenju. I još više: pruža im trenutkenadzemaljske blaženosti, kao plod teške borbe samoodricanja.Sloboda, i spasenje je ozbiljan uzvišeni cilj iskrenog teozofa. Knjiga"Adept" kao i navodni zapisi Novog Salema iz Bijetigheima, (Lorberovizapisi) doveli su moju dušu, koja nije poznavala spasenje, dotle, daprosto nisam mogao da verujem jevanđelju o Razapetom.

Brzo sam stekao iskustvo sa medialnostima, i slušao zvukove.Posredstvom okultističke literature sam došao u dodir sa tumačimabudućnosti, sa istraživačima snova i karmi, spiritistima itd. Sotoninpočetak je počeo zavođenjem, da mu ustupim svoju ruku za pismenosaopštenje iz onog sveta. Ubrzo je sledio ceo čovek. Sotonskimlukavstvom sam postao spiritistički medij demona. koji su imali stalnukontrolu nad mojim jezikom i mogli su moje telo da unakaze premasvojoj volji ili da ga pokreću. Krajem 1920. godine sam uz podsmehdemona stigao u ludnicu. Bio sam na kraju svoje spasiteljske sile i nijedan okultista nije video mogućnost kako da mi pruži pomoć.Nastupilo je ono najgore. Stanje srca! Izrugivanjem mojih najbližihrođaka i govorenjem protiv imena Isus stvorio je sotona od menepravog đavola. Proživljavao sam gotovo paklene muke. Demoni su namene vršili pritisak od jednog odricanja do drugog, do samoodricanja iteških rana. Iz ludnice sam bio pušten ali posledice su ostale:

62

delimično slepilo, tuberkulozna mršavost, i potpuna iscrpljenost. Neboje za mene bilo zatvoreno. Sotona me je nagovarao na samoubistvo.Bio sam kao lud. Ali uprkos svakodnevnom mučenju samoubistvom,ipak sam voleo život.

Tako me je u poslednjem času dovela živa Božja rukaTeichwolframsdorfu. Ovde sam čuo poruku o Bogu. Opet sam zapao unovi ropski strah zbog svoje protiv−božanske vezanosti. Brzo je krozReč Božiju počelo da prodire u moju zaslepljenu dušu svetlo o Isusovojpravednosti za nepravedne. Nisam na kraju mogao drugačije, negosamo da verujem. Neizreciva radost je bila u mome srcu. Samo jednoime sam beskrajno hvalio i prizivao: Ime Isus. Sada sam znao: On ježiv! Brzo je Božji duh zadobio vladavinu nad mojim telom i naddemonima. Krv Isusova i Duh Isusov su me oslobodili od teškezavisnosti, protiv kojih sam tako dugo bezuspešno vodio borbu.Bolesno telo je za nekoliko sedmica potpuno ozdravelo. Slabost jenestala, davajući pristup staroj snazi. Danas je moje srce ispunjenobolom za okultiste, teozofe, spiritiste, vidovnjake, magneopate,hipnotizere, istražitelje karme − kako sebe sami nazivaju, i za sve ljudekoji nemaju spasenje u Isusu Hristu. Kakva večnost ih očekuje kada supod vladavinom sotone!?

Još i danas se nalazim pod teškim iskušenjima kod kojih me đavoli bijupesnicama. Ali moja duša je iskupljena skupom krvlju Isusovom.

U jednom pismu iz Durinska piše: "Još nisam bio obraćen, kada samkod izvršavanja službenih poslova došao u jednu porodicu koja je bilapoznata kao hrišćanska porodica. Molili su, redovno su posećivalibogosluženja, živeli su mirno za sebe i bili su veliki dobročinitelji. Tiljudi su spiritisti. Nisam poznavao spiritizam, ali sam verovao da je tonešto dobro i Božije. Bio sam pozvan da idem sa njima i tako sam celugodinu dana bio pod uticajem spiritizma, sve dok nisam Božijimvođstvom sreo jednu vernu sestru, koja me je upozorila da je tosotonska stvar. Tada je nastala borba, koja je trajala 4 sedmice mnogih

63

nemira. Bogu neka je hvala. Spasitelj me je oslobodio. Tokom ovečetiri sedmice, sve sam video duplim očima i čuo duplim ušima, i takosam počeo da shvatam šta se ovde odigrava. Bojao sam se uvečeposle bogosluženja, i video sam u mraku munjevite slike u trougaoniku.Uvek sam molio Gospoda da mi pokaže pravi put. Tako sam došao uzajednicu i danas sam slobodan i radostan, jer sam dete Božije krozmilost našega Gospoda Isusa Hrista.

Ovakva vrsta spiritizma se razlikuje od običnog time, što ovde nenailazimo na nikakve eksperimente. Sastanci počinju pesmom imolitvom, čitanjem iz Biblije i tumačenjem sadržaja pročitane reči ukojem mogu da učestvuju svi. Ukoliko je nastala pauza u kojoj jevladala tišina, oglasio se medij u transu, koji je reagovao na rečiSvetog Pisma i tada je govorio deset ili čak trideset minuta. U većinislučajeva uvodna reč je glasila: "Mir vama dragi ljudi. To što vam sadagovorim su reči mog oca na nebesima! Medij je sebe prikaziovao kaoanđela Božijeg, kao Starozavetnog proroka ili kao na primer Dr.Martina Lutera. Itd. U zajednici koja je sebe nazivala "Loža pravogaputa" ili "Loža karme" bilo je 6 medija. Trojica koji su govorili i trojicavidovnjaka. Mediji vidovnjaci vide šta se događa u zajednici. Na primer,da duh stoji iza stolice medija, da sopstveni duh istupa a ulazi tuđi duhi deluje posredstvom medija.

U zatvoreni krug, gde nemaju pristup gosti, samo stari članovi, dolaziIsus Hrist lično, kojom prilikom svi prisutni padaju na kolena i zajednokreću napred da bi primili blagoslov ili druge duhovne vrednosti.

Ovaj čisti spiritizam treba da bude čisto duhovno učenje. Gospod IsusHristos uči braću i sestre, koji imaju lična imena dvanaestorice učenika,a mediji takođe imaju poznata Biblijska imena. Tri godine treba GospodIsus da ih podučava i tada svi postaju savršeni. Sve ostalo odlučnoodbacuju kao manje vredno, jer oni imaju sve mnogo lepše iposredstvom medija direktno od svoga učitelja. Oni takođe govore, daoni ne prizivaju duhove, već da im je to dato posredništvom Božijim za

64

poučenje i usmeravanje ljudi prema dobrom ovde na zemlji. Ne dolazeviše nikakvi niži duhovno, već samo očišćena viša bića.

Jedan od zadataka spiritista je prizivanje duhova umrlih, koji govoreposredstvom medija, koji se neposrednom molitvom obraćaju Bogu.Tako se dogodilo, da je govorio pokojnik, koji je umro pre dve godine.Pričao je da je vršio krađe u crkvama. Drugi je bio ubica itd. Braća susada imala zadatak da ga dovedu nazad ka Bogu na taj način, što suse sa duhovima molili, upozoravali su na krst Isusa Hrista, da lipoznaju onoga na Krstu, uz to su se pojedini molili. Ostali nisu hteli dao tome bilo šta čuti. Obično su dolazili isti duhovi u zajednicamaponovo, i govorili da su sada na putu svetla. Dovodili su i druge. Došlesu i druge ličnosti, koje su izazvale takvu snagu posredstvom medija,inače fizički slabašnog, daj e oko sebe mlatarao rukama pa su četvorobraće morala da ga drže. Na kraju je ležao gotovo 15 minuta bez dahai nije disao. Braća i svi prisutni su se molili da može sopstvena dušaponovo da se vrati. Ovakvi događaji su se događali samo uzatvorenom krugu. Kada je medij opet bio slobodan, sve je izgledalotako, kao da se ništa nije događalo. Objava braće od duha koji jepristupio (ušao) može da glasi: "Svi tvoji gresi mogu da ti buduoprošteni, čak i da su crveni kao skerlet, mogu da postanu beli kaosneg."

Neki vračaju kroz magnetiziranje (ili bioenegriju). Od glave do petevrše vračanje, da bi na taj način odstranili neželjene uticaje. Govorekako kod nekih bolesnika ili umornih i slabih ljudi se radi o uticajuduhova, koji su u vazduhu, i koji se tada prosto vešaju na medijalnostaložene ljude. Ili i na druge i glađenjem se to prenosi na prisutnogmedija. U većini slučajeva se radi o mrtvima, koji ne mogu da nađusvoj mir i na taj način muče žive. Tako duhovi često objavljuju stvari,koje su inače zagonetne.

Žena, koja me je jednom povela sa sobom, takođe je medij. Lečibolesne ljude, kojima ni jedan lekar nije mogao da pomogne. Čini to

65

magnetnom silom. To sve radi besplatno, i mnogo ljudi je traži. Sreosam tamo i sestru iz zajednice koja je dozvolila da nad njom budeizvršen tretman. Ona to nije smatrala nikakvim zlom. Rekla mi je da sesve odigrava u imenu Isusovom i kroz molitvu.

Geslo "Lože" je: Ljubi Boga i bližnjega kao sebe. Članovi više nisuničim vezani za ovaj svet, već se potpuno posvećuju svojim ciljevima.Koliko je ovaj vid spiritizma uzeo maha, može se zaključiti i po činjenicida se vesti o tome razmnožavaju i šalju E−mailom (elektronska pošta).

Slobodno možemo da primetimo da se sotona trudi svakojakimnačinima prevariti ljude. Da bi što pre zapleo u zamku, koristi Biblijskestihove i molitve, i ime Trojedinoga Boga. Sve to ne utiče na stvarnost,da se čovek na prvi pogled ovim naivnim stvarima poda, pod moćsotone.

Ovde je važno da se spomene još jedan važan pokret:

"Janovska" (Jovanska) crkva, koju je osnovao magnetizer i čudotvoracJoseph Weissenberg u Berlinu. Weissenberga slave i prizivaju kaoutelovljenje Duha Svetoga. Dozvoljava sebi da ga nazivaju "božanskim učiteljem" i ljudi pred njim padaju na kolena. Osnovao jestvarnu "crkvu" koja se s vremena na vreme sastaje, i u kojoj sepojavljuju duhovi koji se "uključuju".

Treba posebno obratiti pažnju na posećivanje zajednice Weissenbergai njegovih pomoćnika. To je zaista velika opasnost. Ovaj pokret pripadapod naziv "Moć laži" poslednjeg vremena o kojem govori Biblija.

Na sličnoj spiritističkoj osnovi stoji i "Savez boraca", "Horponisti" kakosebe nazivaju, koji šire svoju delatnost naročito u Saskoj oblasti. I njihtreba izbegavati.

Neka se Bog smiluje nad svim žrtvama sotone i neka ih oslobodi iz

66

njegovih stega.

Na kraju još jedan odlomak iz pisma, da bih u ovom poglavljuobuhvatio i oblast iz Astrologije − tumačenje zvezda:

"Pre 8 dana sam napisao pismo astrologu u Berlinu, da mi objasnimoju budućnost. Sada imam njegov izveštaj. Napisao mi je da u prvojpolovini života neću imati sreću i uspeh, ali u drugoj polovini već uzrelijem dobu, biću potpuno srećan. Dalje mi je predvideo dva smrtnaslučaja, što me veoma uznemiruje, kao i celokupan sadržajastrologovog pisma. Ni danju ni noću nemam mira, čeznem za mirom ane nalazim ga. Čitam Bibliju, ali je ne razumem..."

Nije li ovaj nemir i strah srca dovoljan dokaz kako je bio naivan igrešan stav postavljati pitanja astrologu?

Kako opasno može da bude baviti se astrologijom pokazuje članak kojiželim ovde citirati: U novinama "Berliner Morgenpost" od 25.09.1928.čitamo: "Juče ujutro pojavila se gospođa M. (slede ime i puna adresa)u policiji u Karshorstu, i prijavila se da je ubila svoga sina. Istraga jepokazala istinitost njenih navoda. Gustav M, je ležao sa prostrelnomranom na glavi, mrtav na svom krevetu. Kod saslušanja, gospođa M. jerekla da je dala izraditi horoskop za njenog sina. Iz tog horoskopa jezaključila da nikada neće dostići svoju duhovnu zrelost. Znači, da bi gaočekivala grozna budućnost. Od momenta kada je to saznala, često jojje dolazila na um misao, na koji način da oslobodi sina njegove groznesudbine."

Da li je astrolog, koji je sastavio ovakav horoskop saučesnik u ovomubistvu? Nema sumnje! Ali na žalost, ne postoji mogućnost da za svojedelo bude kažnjen i zato može svoj zanat, − u javnosti smatran zabezopasan − da sprovodi dalje. To je verovatno dovoljan dokaz kolikaje opasnost da se neko bavi astrologijom. Prosto je nemoguće da seukaže na svu opasnost takvog čina.

67

Želja mi je da Bog iskoristi sva ova svedočanstva o preživljenimmukama i posledice greha vračarstva, u tu svrhu da mnogim sputanimi zalutalim dušama otvori oči, kako bi spoznali, da sve ove mahinacijekoriste dovođenju duša pod moć sotone! Bogu budi hvala da ovimprimerima ne moramo da završavamo knjigu. Postoji spasenje ioslobođenje i za one duše, koje su nekada imale vezu sa sotonom.

Još želim da predočim odlomak iz pisma koje je štampano dana3.6.1923. u kalendaru Neukirchenu: "Da li se i kod vas toliko praktikujespiritizam? Ovde ima najma je dvadeset kružoka, koji imaju svojeseanse. Čak šta više i deca imaju svoje seanse. Raduje nas, da smo stim zlom upoznati i nikada ne bi prisustvovali tim seansama, jer tomože da ima veoma zle posledice".

Pre izvesnog vremena nas je posetio mladi bračni par. Pričali su, kakosu bili potpuno obuzeti spiritizmom. Sirota žena je bila progonjenanečistim duhovima, toliko, da je bila na rubu pameti. Onda su se za njuzainterosovali verni hrišćani. Posle duge borbe, polako se oslobađalatoga zla. Potpuno ga se odrekla, i sa sjajem u očima izjavila: "Kada isada imam napad nemira i postajem žrtva nemira, onda je dovoljno daprizivam Spasiteljevo ime i sve nestaje".

Neka je blagoslovljen Bog, jer u Imenu Isus leži spasenje i zaštita iblaženstvo čak i za takve jadnike koji su izmučeni žrtvom okultizma.Nema u nikome drugome spasenje. Nema drugog imena datogljudima, kroz koje bi mogli biti spašeni. Jedino ime Isusa Hrista. Nekaje blagoslovljeno u sve vekove.

68

KAKO MOGU DA BUDEM OSLOBODEN?

KAKO MOGUDA BUDEM OSLOBOĐEN?

To je ozbiljno pitanje, koje na kraju moramo sebi da postavimo.

Prva stvar na koju bih hteo da skrenem pažnju je to, da čovek u prvomredu mora da dođe do spoznaje da se radi o grehu, i to teškom grehu,koji nas isključuje iz neba. To je jasno i nedvosmisleno napisano uBibliji. Još jednom ću ponoviti ona mesta, koja o tome govore:

"Ne obraćajte se vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite onjih. Ja sam gospodin Bog vaš." (3. Moj. 19,31).

"A ko se obrati vračarima i gatarima da čini preljubu sa njima, okrenućulice svoje na suprot njemu, i istrebiću ga iz naroda njegova." (3. Moj.20,6)

"A čovek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski, da se pogube.Kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih." (3. Moj. 20,27)

"Vještici ne daj da živ." (2. Moj. 22,18)

"Kad uđeš u zemlju koju ti Gospodin Bog tvoj dade, ne uči se činitigadna dela onijeh naroda. Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sinasvojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama,ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sazlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad predGospodinom ko god tako čini i za takve gadove tjera te narodeGospodin Bog ispred tebe. Drži se sa svijem Gospodina Bogasvojega." (5. Moj. l8,9−13)

69

"A strašljivima i nevjemima i paganima i krvnicima i kurvarima, ivračarima i idolopoklonicima i svima lažama, njima je djel u jezeru štogori ognjem i sumporom, koje je smrt druga." (Otk, 21,8)

"A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki kojiljubi i čini laž." (Otk. 22,15).

Navedena mesta iz Biblije nam potvrđuju daje ogavnost pred Bogom,greh za koji je kazna kamenovanje i iskjučenje iz naroda kao iisključenje iz novoga Jerusalima.

Zato naglašavam: sve navedeno treba poznati kao greh, kao težakgreh. Mnogi tako ne čine. Smatraju da je to "šala". Kada čovek sanjima o tome razgovara, govore: "Glupost! S tim to nema ništazajedničko. To nije od toga!" Drugi govore o "ludostima koje su učinili.A da je na taj način bio sputan njihov život, to ne mogu da zamisle.Drugi opet govore: "to je bilo nešto sasvim slučajno i nevino, kako bi tomoglo da ima takve posledice?". "Moj bogobojazni i pobožan otac meje na to podsticao, moja pokojna majka je činila isto takve stvari, to nijemoglo da bude nekakvo zlo."

Da, to ide tako daleko da govore i pišu: "Morate da se kajete za to, daste javno izjavili da je bajanje vračarstvo. To je Biblijsko sredstvolečenja, koje smo preuzeli od apostola. Iz toga se jasno vidi, da čovekmora da veruje da će to stvarno da pomogne ako čovek veruje da seozdravljenje događa u imenu Božijem."

Ko tako rezonuje i ko to smatra kao slučajno, kao šalu, kao neštonevino, kao Biblijsko sredstvo lečenja, taj naravno, ne oseća da trebazbog toga da se kaje, jer to uopšte ne smatra kao greh. A ko se zbogtoga ne kaje taj naravno nikada neće biti oslobođen stega koje gasputavaju. Dozvoli da ti savete daje Sveta Božija reč, da se ovde radi ogrehu vračarstva, koji isključuje iz neba ako se zbog toga ne pokajemo.To je greh vračarstva kada čovek baje i dozvoli da mu bude bajano. I

70

to je greh vračarstva kada želi neko da saznaje budućnost koju nam jeBog sakrio, putem tumačenja karata i nagoveštavanjem. I to je grehvračarstva ako želimo da iznudimo zdravlje pomoću nekih formulanošenjem raznih amajlija itd. I to je greh vračarstva kada dozvolimo iprizivamo pokretanje stolica ili čaša, prizivanjem mrtvih u vezi saduhovima umrlih, da bi smo od njih dobili nekakve vesti iz drugogsveta.

Ko je spoznao da se radi o grehu vračarstva, taj neće imati nikakvuželju da bude u bilo kakvoj vezi sa na izgled nevinim činom takve vrste.Okrenuće leđa celoj oblasti sujeverja. Neće više osećati strah od brojatrinaest, ni od glasova ćuka, neće očekivati sreću od nađene potkoviceprikucane na kućni prag ili deteline od četiri lista. I neće govoriti "da nečuje zlo" (kucanjem u drvo) kada na pitanje o zdravlju odgovara da muje dobro. Ove stvari nisu tako nevine kao što izgledaju. Naša sreća iblaženstvo ne zavise od deteline sa četiri lista i nađenih potkovica, većod samoga Boga. Na taj način se potire poverenje u Boga i njegovuOčinsku brigu, kada čovek očekuje blagoslov od takvih stvari.

"Da ne čuje zlo" i uz to se tri puta kucne o sto ili bilo šta drveno, nijeništa drugo već praktikovanje paganstva. To treba da znači "da ne čujezlo", kao da je Bog ljubomoran i ljudima ne želi njihovu sreću i zdravlje.To "da ne čuje zlo" isto govori i Schiller u "Polikratovom prstenu":"Grozim se zavisti bogova". Smemo li o svome Bogu da imamo niskomišljenje? Da li smemo da ga žalostimo tim paganskim načinom: "dane čuje zlo"? Neka odstupi od nas svako sujeverje! Neka odstupi odnas svaki strah od broja trinaest i od određenih dana kao na primerdana petak. Neka odstupi od nas strah od ptičijih krikova ili oblikaoblaka.

"Ljubav udaljuje strah, jer strah donosi mnogo muka". Koliko deceBožije u praksi sprovodi ovakve običaje. Pri tome ne misle nanekakvo zlo. Ne shvataju njihovo pravo značenje. Ali svako sujeverjeje neprijatelj. Ono potire pravu veru. Zato kažem: Pre svega je

71

potrebno da čovek shvati da se ovde radi o ozbiljnom i teškom grehu.Ko je to spoznao, taj će se zbog toga ozbiljno kajati. To je ono drugo.

Šta je zapravo kajanje? Kajanje je promena mišljenja, kako nam jepoznato. Ne smeš više da misliš daje to bezopasno, da je to šala, većmoraš svoga Boga da moliš za oproštaj, jer si ga tako dugo žalostio inisi poštovao Njegovo sveto ime. Bogu neka je hvala, za krv Hrista,Sina Božijeg koja nas čisti od svakoga greha. Dakle i od grehavračarstva. Možda ćeš staviti primedbu: ja nisam dozvolio da mi sebaje, bilo mije bajano dok sam bio dete. Nisam znao šta se sa mnomdogađa i nisam to želeo. Moguće! Ali bio je to greh, a ako to nije biotvoj greh bio je to greh tvojih roditelja. A i oni, kojima je bilo u detinjstvubajano bez njihovog znanja i učešća, takođe su sputani sotonskomsnagom. Sotonaje okrutan neprijatelj. Ne razlikuje da li je neko zapao unjegovu mrežu tuđom ili vlastitom krivicom. Sa podsmehom ostvarujesvoje pravo, koje je zadobio bajanjem nad svima koji su se podvrglinjegovom uticaju. Kako često me je iznerviralo, kada su ljudi bili usvezi sa sotonom i teško mučeni pogrdnim mislima, samoubilačkimnamerama i depresijom, zato što im je bilo bajano u detinjstvu.

Sotona je okrutan neprijatelj! Nije mu poznato saosećanje ili samilost.Samo jednoga se boji: krvi Isusa Hrista. Krv Isusova je znak spasenja,odbrane i iskupljenja. Ko priziva Isusovu krv, taj je pred uništiteljemsiguran kao nekada Izraelski narod u Egiptu. Zato moraš da hitaš kakrvi Jagnjetovoj i prizivaš Gospoda da bi te sačuvao i očistio svojomdragocenom krvlju. Uz ovu molitvu za sačuvan je još mora da sledivera, da krv Isusova stvarno očišćava. Moraš da veruješ rečima "Da uNjemu imamo otkup. Njegovom krvlju, oproštaj prestupa, po bogatstvuNjegove blagodati." (Ef. 1,7)

Molba i prošenje mora biti spojeno sa verom, da je Isus na krstu zgaziozmiji glavu i daje tamo uništio sotoninu moć. Ovde se uvek susrećemosa osnovnom greškom. U Bibliji je zapisano, kako se izgovaraju 36,000obećanja. Ali ta obećanja nemaju nikakvog značaja i ne mogu ništa da

72

pomognu, ako sotona protiv njih postavi jednu jedinu reč: "Za tebe nevaži! Svejedno ćeš propasti!" Onda ova jedina reč ima za jadnu dušu,koja stoji pod njegovim uticajem, veće značenje nego sva Isusovaobećanja.Razmisli dobro šta činiš, kada veruješ sotoni! Na taj načinčiniš od Isusa lažova. Da li je to On zaslužio? Nije li rekao: "Ja samput, istina i život?" Nije li istina da sva Božija obećanja su "da i amin" uNjemu?

Sotona je nasuprot tome lažov od početka i otac je laži. Vara dušelažima. Zar to još nisi spoznao? Pre greha ti nudi pogodnosti i dobitakod greha toliko primamljiv! A kada učiniš greh, tada ti se izruguje: "Tvojgreh je toliko velik da ti ne može biti oprošten". Nije to bednozavođenje? I tome koji te je na takav bedan način zaveo, još veruješ?Njegova reč ti vredi više nego reč Gospoda. Isus je rekao: "Ko kodmene dođe, toga neću isterati napolje". Takođe je rekao: "Ja im dajemvečni život: neće propasti u sve vekove i niko ih neće istrgnuti iz mojeruke".

Kome želiš da veruješ? Sotoni ili Spasitelju? Budi svestan, da činiš odSpasitelja lažova ako se podvrgavaš sotoninom dušebrižništvu. Zarstvarno želiš da ga slušaš?

Ipak treba da veruješ da je istina ono što je Isus rekao: "Svršeno je".Treba da veruješ šta svedoči apostol Pavle: "Kroz njega smo iskupljeniNjegovom žrtvom, i naši gresi su nam oprošteni kroz prebogatu milost".Veruj uvek Spasitelju Isusu Hristu. On te neće prevariti. On ti govoriistinu. Na Njegovu reč se možeš osloniti. Reč Gospodnja traje do veka.

Sa sotonom nemoj ništa da počinješ! Nemoj mariti kada želi da tišapuće. Apostol Jakov govori: "Suprotstavite se sotoni i pobeći će odvas." Ako ipak dođe da u tebi izazove sumnje, tada mu reci jasno iodlučno: "Pisano je!" Pozovi se na Božiju reč i on mora da se povuče.Nemoj dakle, da veruješ sotoni koji te laže. Veruj Spasitelju. On jeistina, i On ti govori istinu.

73

Sada dolazi ono bolećivo: "Čovek može da zna da je greh vračarstvaoprošten, ali time još nisu prekinute i polomljene veze, kojima je vezan.To je kao kada neko zna da su mu oprošteni raniji gresi a njegov gastari čovek ponovo baca u stari greh. Stara svezanost se uvek ponovopokazuje.

Šta da se radi kada je to tako? Tada dolazi savet apostola Jakova:"Ispovedajte, dakle jedan drugome grehe i molite se Bogu jedan zadrugoga, da budete isceljeni". (Jak. 5,16.). Taj koji ne može da budeoslobođen sam, taj neka traži molitvenu podršku. Neka se ispovedapred iskusnim bratom ili sestrom. Neka ih zamoli da se mole zajednosa njim.

Gospod je dao zajedničkoj molitvi posebno obećanje: "Ako se dvojicaod vas na zemlji slože u svakoj stvari koju zamole, daće im otac koji jena nebesima. "Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, ondesam ja među njima. (Mat.18,19).

Gde se dvoje slože, da bi nešto izmolili od Gospoda, šta se slaže saNjegovom Reči i Njegovom voljom, tamo je Isus nevidljivo prisutan.Tamo čuje i uslišava i pomaže. Tako je obećao.

Zato traži molitveno zajedništvo. I nemoj ga tražiti samo jednom, tražiga često, traži ga ponovo. Došao sam do zaključka da takva molitvapomaže ali za kratko vreme i da se nakon toga opet pokazujeneprijateljska moć. To je kao kod ozbiljne bolesti. Ovde ne pomaže akose uzme samo jedna kašika leka. Mora se uzimati ponovo i ponovo.Isus je jednom rekao: 'Takav duh neće izaći na drugi način, već samomolitvom i postom." To svakako znači istrajnu molitvu spojenu saodvajanjem od sveta da možemo u tišini da crpimo snagu iz nebeskesvetinje.

Blagoslovljeno je, kada se zajedno vreme odvojimo od sveta, da bi uhrišćanskom domu gde se oseća duh molitve i gde vlada snaga vere

74

stavljali sebe svakodnevno pod Božju reč i molitvu vere. Mnogi su većna taj način bili oslobođeni, uz Božju milost, od sotonskih stega. Akomožeš, tako da se organizuješ, onda ti svatujem da boraviš u takvomdruštvu, gde je Božja Reč delotvorna.

Takođe smatram da veoma pomaže polaganje ruku. Često sam došaodo zaključka da je to dobro sredstvo, kako slomiti neprijateljsku moć.

Navešću samo jedan primer kako je blagoslovljeno takvo polaganjeruku. Jedna gospođa mi je napisala, da njen muž često pati oddepresije, posle gubitka svoje majke, koja se bavila tumačenjemkarata, jer sada stoji pod prokletstvom. Savetovao sam je da na njegastavi svoje ruke kada ga spopadne napad depresije, jer polaganje rukunije samo praksa prvih zajednica, već čitamo, da oni, koji veruju, mogui treba da polažu ruke. Posle nekoliko meseci mi je odgovorila: "Bilo jeto neobično da upravo toga dana, kada je stiglo vaše pismo, moj mužje opet pao u teško iskušenje. Išli smo na kolena i oslanjajući se naIsusovu prolivenu krv, polagala sam na svoga muža ruke. To jedelovalo tako snažno, kao daje fizički pritisak nestajao. Teške misli sunestale i već šest meseci se nisu pojavile."

U mnogim slučajevima se pokazuje sotonska moć kroz izrugujućemisli. Kako možemo da se od njih oslobodimo?

U ovom slučaju želim da dam ovakav savet: kada ti neprijatelj šapućeizrugujuće misli, o kojima sa sigurnošću možeš da kažeš da ne izlazeiz tvoga srca, onda moraš svojima mislima da daš drugi pravac. Morašda misliš na golgotski krst i na iskupljenje koje je na njemu bilodovršeno. A za ovo iskupljenje treba da budeš zahvalan. Napisano je:"Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu za žrtvu i koji je putem naoprezu. Ja ču mu pokazati spasenje Božje." (Ps. 50,23). Reč Božjastalno opominje na zahvalnost. Uvek i za sve treba da dajemo hvaluBogu, napominje nas apostol Pavle u Efescima 5,20. U svimokolnostima treba zahvaljivati, jer je to volja Božja u Hristu Isusu za

75

nas, piše Filipljanima.

Ja sam ubeđen, da zahvalnost za iskupljenje jeste dobra prevencijaprotiv izrugljivih misli. Ako je naš život pesma slavljenja i zahvalnosti,tada neprijatelj gubi snagu. Zato treba da naučimo da uvek i za svezahvaljujemo Bogu.

Ako i posle zahvaljivanja dođe misao izrugivanja tada zahvalnost zakrst i za krv Isusa Hrista može brzo da odagna neprijatelja. Istina je tošto je rekao pesnik: " Sotona beži, kada nas vidi kod krsta."

A ako te obuzme izrugljiva misao tako naglo i neočekivano da nisi ustanju da kažeš molitvu, tada prizivaj Isusovo ime. To je najkraća inajdelotvornija molitva. Pisano je: "Čvrsti grad je ime Gospodnje, ukome će naći zaštitu pravednik." Ako u nevolji svoje duše i u strahusrca prizoveš i izgovoriš ime "Isus", tada si u čvrstom gradu, gde imašsigurnost da te neprijatelj ne može dotaći. A kada nisi u stanju da semoliš, da govoriš i misliš, tada izgovaraj ime "Isus". I tada ćešustanoviti da neprijatelj mora da odstupi.

A što mu češće priređuješ takve poraze to ćeš sve više oslabiti njegovuticaj.

Pored toga ne smeš da zaboravljaš na jednu stvar, koju ti želim kazatikao utehu: Bog je sveznajući. Zna, da te izrugljive misli ne dolaze iztvoga srca, da ih ne želiš, da su ti čak odvratne. Zato te za njih ne činiodgovornim. Moraš samo strogo da se kontrolišeš da te izrugljive misline kažeš. Nemoj ih kazivati ni u razgovoru. Neki su mi se poverili, dasu bili mučeni takvim mislima i da su se u strahu pribojavali i da ihnapišu. Drugi nisu toliko marili i tada su ove prostote napisali. Moraosam odmah da tražim zaštitu kod Hrista, da ne bi ove prostote zauzelemesto u mojim mislima. Ako bi takve misli bile izrečene ili čak napisanetada bi dobile snagu. Zato neka se takve izrugljive misli ne pokažu usvom svetlu.

76

U vezi sa tim želim da dam jedan savet: sve vračarske ili horoskopskeknjige koje imaš baci u vatru! Kada je apostol Pavle propovedao uEfesu, tada "...mnogi od onih koji su bili poverovali dolažahu iispovedajuići se kazivahu svoja dela. Od onih pak koji su se bavilivračanjem priličan broj donese svoje knjige na gomilu, pa ih spališepred svima, proračunaše njihovu vrednost i nadoše da vrede pedesethiljada srebrnika." (Dela 19,18)

Ako takvih stvari imaš, baci to u vatru. Ako kod kuće imaš Šestu iSedmu knjigu Mojsijevu onda je brzo spali. Ili poseduješ Sedamnebeskih brava ili tzv. nebesko pismo, i to baci u vatru. Ako imašamulete i talismane, nemoj ih sakrivati već i njih predaj plamenu. Isanovnike odbaci. Imaš na svom pragu potkovicu? Povadi eksere iukloni je. Ako na svom ručnom satu imaš detelinu sa četiri lista iliprasence za sreću ne ostavljaj ih i dalje tamo. Ako poseduješ karte ilitzv. "planžete" na kojima pišu duhovi i to baci u peć! Nemoj da trpišnikakav horoskop u svome domu. Sve, što je u bilo kakvoj vezi satamnim stvarima (silama) moraš bezuslovno da otkloniš i uništiš. I onaposlednja nit, koja te spaja sa neprijateljem, mora da bude prekinuta.

Kao što moraš da prekineš sve niti, koje te spajaju sa sotonom, istotako moraš da nadovežeš pouzdanje i jaču vezu sa Gospodom. Morašda živiš u uskoj vezi sa Gospodom. Ovde pre svega spada verno isvakodnevno čitanje Biblije. Znam šta ćeš mi na to odgovoriti, daje nerazumeš i da ti ona ništa ne govori. Biblija je za tebe zatvorena knjiga akada se spremaš da je čitaš tada počinje jaka borba u tvojoj duši. Tadase pojavljuju izrugujuće misli. A da bi izbegao ovu borbu, ti radijeodustaneš od čitanja Biblije.

Zar ne vidiš neprijateljeve namere? Želi da ti Biblija bude neukusna. Azašto? Zato što je Biblija hleb života za našu dušu. Ko čita Bibliju vernoi svakodnevno, taj na takav način dobija snagu, da se bori protiv greha.

Sotona se trudi neprekidno da nam čitanje Biblije bude neukusno.

77

Trudi se da nas nagovori da za to nemamo vremena, da baš sada nijepravo vreme. Tu pomaže samo čvrsta i stalna odluka. To možemo danaučimo od Danijela, koji je tri puta dnevno išao na svoja kolena imolio se. Imao je čvrstu naviku. Nije odstupio od nje i kada mu jemolitva bila zabranjena pod pretnjom kazne. Ova navika gaje spasila.To je takođe zaštita i za nas da neprijatelj ne može da nam skrativreme za čitanje Biblije i učini ga neprijatnim. Čvrsto se odluči, da uodređeno vreme, najbolje odmah ujutro, čitaš Reč Božju. Uz to moli zaDuha Svetoga, da ta Reč Božja bude otvorena za tebe da bi mogaodaje shvatiš i sprovedeš u delo u svome životu.

Možda danas kažeš, da su ti hrišćanske knjige i časopisi mnogo jasnijinego Biblija, ne daj se odgovoriti od svakodnevnog čitanja Biblije.Videćeš da će pokrivalo, koje ti sada pokriva Reč Božiju bitiodstranjeno i tada ćeš imati sigurnost: "Žižak mojoj nozi je Reč tvoja iona osvetljava moj put." I ubrzo ćeš slaviti Bibliju kao psalmista:"Veselim se od toga, šta si rekao, kao onaj koji je našao veliku korist."

Odredi sebi vreme za čitanje Biblije i molitvu, i učini to čvrstomnavikom svog svakodnevnog života.

Čitanju Biblije dodaj i molitvu. Možda te sada ovakav način opterećuje.Imaš utisak da ti sotona zatvara usta, kao da ti mrsi misli. Još ti sepojačava sanjivosti kada treba da moliš. Ne dozvoli takvim osećanjimada te odvrate od molitve. I kada ti se misli pobrkaju i ti postaneš sanjiv,tada se moli glasno. Nemoj misliti da moraš da moliš "lepo". Nisuvažne lepe reči. Gospod gleda samo na srce. 1 kada u svojoj molitvizamuckuješ, to ne smeta. Moli se slobodno od srca, kaži Gospodu najednostavan način to što ti je na srcu.

A kada ne znaš za šta bi trebao da moliš onda dozvoli da ti na predmetmolitve ukaže Reč Božja. Neka pročitana reč Biblije bude tvoja molitva.Pitaj se kad ih čitaš: Imam li to? Da li se radi o meni? Znam li to? Akada moraš sam pred sobom da priznaš da to još nemaš, da ti to

78

nedostaje, neka ovakva pitanja budu predmet tvoje molitve. Naučićešda moliš tako što će ti Biblija dodavati ulja u tvoju molitvenu lampu.

Još je važno da tome dodaš i zajedništvo sa decom Božijom. Ako je utvom gradu postoji hrišćanska zajednica onda im se priključi, i molibraću i sestre da ti pomažu na unutrašnjem životu i mole se sa tobom iza tebe. Ako tamo nema zajednice, onda koristi svaku priliku gde godmožeš da se susretneš sa decom Božijom da sa njima čitaš reč Božijui moliš se. Videćeš, da će to ojačati tvoju dušu, i voditi tvom duhovnomnapretku.

Ako u svom prebivalištu nemaš zajedništvo, onda je dobra nadoknadadopisivanje sa hrišćanima ili poseta hrišćanskih konferencija. Učešćena takvim konferencjama je donelo mnogo blagoslova. Mnogi su kodovakvih susreta upoznali Gospoda kao svog Spasitelja, drugi su osetilinovi polet svog duhovnog života. Isplati se podneti takvu žrtvuputovanja!

Ali istraj kod Isusa! Misli na događaj, koji je jednom Isus govorio osotoni, koji je izišao i tada hodio po pustim mestima, a kada se poslevratio našao je svoj dom lepo počišćen i uređen. Uzeo je sedampomoćnika i sa tim čovekom je tada bilo gore nego na početku.

Ovaj primer je za nas opomena, da se držimo Isusa, pod vođstvomnjegovog Svetog Duha. Ako ne ostanemo sa Njim, neprijatelj će doćiopet i sve će početi iz početka. Ako želiš da zauvek odoliš sotonskimstegama, moraš da načiniš zavet sa Gospodom i da stojiš u tomzavetu sa Njim po sve dane, neprekidno. Kada bi barem svi, koji su dosada živeli u sotonskim stegama, mogli sa čvrstom sigurnošću, upunom posvećenju svoga života da priznaju: "Ja sam Tvoj. Kaži na tosvoje amin, najdraži moj Isuse!".

Nemoj da gubiš odvažnost, draga dušo, postoji potpuno oslobođenje izsotonskih stega. To potvrđuju mnogi iz svog blagoslovenog iskustva.

79

Sledeće pismo to potvrđuje:

"Iz glupe radoznalosti išao sam pre 14 godina da dobijem objašnjenjeiz karata, a pre 4 godine sam dozvolio da mi se baje zbog toga jer mi jeoteklo lice. Nisam tome verovao, bajanje mi takođe nije pomoglo. Alinekoliko meseci posle tumačenja iz karata, odjednom me spopalasamoubilačka misao tako snažno, da sam bio u stanju da skočim sa4−tog sprata bez ikakvog razloga. Od tog vremena, su sesamoubilačke misli vraćale nekada tako snažno, da sam imao utisak,da ću tim borbama izgubiti pamet, ili da sam je delimično već izgubio.Uz to je bio moj unutrašnji život miran i bezopasan, možda ne najbolji.Poslednju borbu sa mišlju samoubistva sam imao u avgustu 1923.,kada me je to snažno vuklo prema jezeru. Onda sam češće čitao i čuonešto više o vezanosti, o tamnim silama, kojima je čovek vezan, kadaje takve stvari upražnjavao. I ja sam se mnogo ljutio nad takvimstvarima koje nemaju smisla kojima su ukazivali ljudima pomoć. Nakraju je nemir u meni bio tako veliki i zapao sam u takvu teskobu duše,da sam danju i noću morao da tražim izlaz u molitvi. Inače bih izgubiopamet i život. Tada, jedne besane noći, došlo je oslobođenje.

Konačno sam poverovao u to da sam bio sputan i da mi jedinoSpasitelj može pomoći. Bacio sam se pred njegove noge i molio zazaštitu i oslobođenje. Tada sam odjednom u srcu počeo da kličem.Prosto sam fizički osetio oslobođenje iz stega. Uz to je u menepronikao neizrecivo veličanstven mir. Šta više, sigurnost spasenja, kojusam toliko godina tražio i za koju sam se tako dugo borio. Od togavremena se u meni događalo nešto novo. Osećam da sam zaklonjen unaručju Spasitelja. I ono čega mi ranije nikada nije uspevalo da seoslobodim: svadljiv i netrpeljivosti, i za to sada dobijam snagu. Moguda gledam na prošlost ispunjen slavljenjem i da zahvaljujem za sve štome još čeka u budućnosti."

Da postoji oslobođenje od svih okultnih sila, to takođe potvrđuje pismokoje sam dobio, kada je izašlo peto izdanje ove knjige. Nisam više bio

80

u stanju da u knjigu unesem pojedinosti pisma gde je reč o spiritizmuitd. Zato ga navodim ovde na kraju knjige, kao dokaz tome, da postojimogućnost oslobođenja iz sila tame. Pismo ujedno pokazuje, kako jeGospod ovde iskoristio ovu knjigu u svojoj milosti da bi izveo duše izropstva u slobodu.

U pismu piše jedan učitelj iz Austrije: "Svuda gde je "otkriće" ili neka"poruka" vezana za prisutne, za "medijalno podložne" ili za "senzibilne"ličnosti tamo se može sa sigurnošću tvrditi o okultnim pojavama,saopštenju ili prikazivanju. Isti je slučaj sa hipnozom, telepatijom ipokretanjem stolica.

Kako se često dešava u većem ili manjem društvu, neko pevušipoznatu pesmu i odjednom uzvikne: "Upravo sam na tu pesmu mislio."To je nesvesna, ne željena telepatija, prenošenje misli. Takvimneželjenim dokazima ne bi trebalo i čak ne bi se smelo pridavati nekinaročiti značaj, jer nesvesno se uključujemo u stege okultizma. Taj "koupravo na to misli kao i onaj koji je pesmu pevušio sada sebi pridajuznačaj "senzibilne" ili "medijalne" osobe. Često se govori o takvimstvarima. Onda se vrše probne mogućnosti i čovek je uhvaćen.Sugestija, spiritzam i hipnoza su onda sledećim korakom za daljestvari. Neću i ne mogu ovde da pišem o "odgovoru" o ovim stvarima,želim samo da saopštim nekoliko svojih iskustava iz ove oblasti.Telepatski eksperimenti su počeli kartama za igru tkz. "Crni Petar".Izvršavao sam neizmenično aktivnu i pasivnu telepatsku aktivnost,kako mi je bilo potrebno.

Izvlačio sam u igri od drugih karte koje su mi bile potrebne i ostavljaosam sa neodređenim uticajem izvlačenje drugih karata, koje nisamželeo. Brzo smo ostvarili igru. Pokušaji su se odvijali "naučno". Bilo jeotkriveno koje "medijum": osamnaestogodišnji mladić. On je morao je unekom transu, u koji je bio uključen da radi ili misli šta sam ja hteo.Kasnije sam igrao sa šestoricom "kvarteto". Tada mije došla misao,(pošto u igri nikada nisam imao "sreće") da sebi obezbedim pobedu.

81

Ostali suigrači nisu ni slutili o takvim stvarima, što mijena lak načinzagarantovalo "uspeh". Sa izuzetkom tri "kvarteta" u kojoj su igripobednici bili drugi igrači, sastavio sam ukupno devet karata "kvarteta"i to sve aktivnom i pasivnom telepatijom. Posle toga sam morao daizađem na vazduh da malo rashladim zagrejanu glavu na kiši. Ali tajnuvatru, koja se paklenom lukavošću i brzinom počela uvlačiti u mojudušu, tada još nisam shvatio. Tu vatru nije mogla da ugasi ni kiša.Kada bih to samo mogao da naslutim, ili da me je neko upozorio, kakoće ova peklena vatra punih pet godina da deluje na mene i kakvu ćepustinju u meni da izazove, kada je posle pet godina izbila kao vulkaniz skrivenog pakla moje duše.

Da, kada bih to znao, šta će to za mene da znači, ne bih išao iz gluperadoznalosti na eksperimentalna predavanja o telepatiji i sugestiji.Kakva je to neshvatljiva Božija milost bila, kada sotoni nije dozvolio dami poveri okultne sile otvorene sugestije i hiponoze. Trudio sam se dato na svaki način naučim ali mi to nije uspelo − na sreću mog vlastitogspasenja. Jer kuda bih dospeo, da sam tada pao pod moć sotoneudaljen od Boga i Spasitelja? Možda bih bio poznat među ljudima, aliod Boga bih bio zauvek odbačen. No, tako je bilo određeno odGospoda, Njegovog beskrajnog strpljenja i vernosti. Bio mi je milostivjer nije dozvolio da se tako dogodi. Tek posle pola godine nakon mogobraćenja ka Spasitelju, prepustio me je sotoninom uticaju. Počelo jeto "nevinim" telepatskim pokušajem. Samo pet minuta posle toga došloje do prve stvarne sugestije a nekoliko sati kasnije nije bila masovnasugestija i hipnoza ništa neobično. Posle 4 dana najzad sam jasnospazio da sam izgubio bilo kakvu vezu sa Bogom i sa Spasiteljem.Uprkos tome sam spoznao, da to sve nisam mogao da sprovedemvlastitom sugestivnom silom, već da su to bile druge sile koje su mojimposredovanjem delovale. Kave sile? Osetio sam to doslovno na telu ina duši! Bespomoćna praznina u mojoj duši, nemir i nesigurnost premasvemu. Uz to nervozno trzanje po celom telu, ukočen tamni pogled,koji je svima ulivao strah. − Kako li sam sam onda mnogo patio!

82

Bila je to neizreciva milost Božija, da sam posledice osetio tako jasno,jer sam se na taj način prenuo. Da sam pre svog obraćenja posegaoza ovim sotonskim darovima, verovatno bih bio potpuno zaslepljen iizgubljen. Odlučio sam da ću u imenu Isus da učinim svemu kraj,"osim" − a to "osim" je moglo da me košta spasenja moje duše,zdravlja i egzistencije − osim sa "naučnim pokušajima". Kada samkonačno i to odbacio ograničio sam eksperimente sa tim ciljem, da bihpokazao da sugestija i hipnoza ne smeju da se koriste, ni kodvaspitanja ili bilo gde drugde. Na kraju sam spoznao i ovu poslednjusotoninu lukavost i ozbiljno sam se zbog toga pokajao. Priznao samupravniku naše ustanove, da sam prekinuo obećanje, koje sam dao iobećao sam, da ću definitivno da prekinem sa svim "eksperimentima".Međutim, sugestija i hipnoza se (što uostalom nisam ni smatrao zahipnozu) raširila među kolegama kao opasna epidemija. Događale suse grozne stvari: jedan je pao od straha pred "nosorogom" na zemlju iprobudio se. Posledica je bila: jak bol u glavi i potpuna dekoncentracijakoja ga je nekoliko dana mučila. Drugi nije mogao da se probudi. To jeuspelo samo sa velikim isključenjem.

Sve se ovo događalo kada sam ja bio odsutan. Upravo kada sam sevraćao od direktora ustanove, kome sam sve priznao, i razmišljao onjegovim ozbiljnim rečima, odjednom sam se našao u grupi ljudi, koje umraku nisam mogao da prepoznam. Svrha ovog sastanka mi je bilajasna. Upravo sa velikim trudom i sa velikim živčanim isključenjemonoga kome je to napokon uspelo nekoga su probudili. Tada samprogovorio u tami: Ako ovo odmah ne prestane, dobiću otkaz. I išaosam dalje da se u samoći molim i stavio sve svoje nadanje naGospoda. od tog momenta su sve ove stvari prestale. Bio sam spašen,ali... Ali ... jedno nisam slutio da zapravo ovi teški gresi u koje sam seupleo (šta ovde pričam je samo odlomak iz tih pet groznih godina mogživota), da ovo prokletsvo deluje toliko dugo, dok sve ne stavim u veripod krv Isusa Hrista, jer ove sile ne mogu na drugi način da buduslomljene zauvek. Petnaest meseci sam vodio bedan život vere unemirnoj borbi, dok najzad nisam mogao da izjavim: 'Ta pobeda, koja

83

je nadvladala svet, je naša vera." Gde bih dospeo u poslednjimgodinama ove borbe za "slobodu" da mi Bog nije pomogao svojombeskrajnom milošću. U tim danima najveće bezbožnosti, aja samsmatrao da sam obraćen, čitao sam knjigu "U lancima sujeverja" iotkrio da sam u tim lancima.

Tada sam se podredio Božijoj zapovesti, kajao se zbog svega što samspoznao u sebi da je greh. Tada sam primenio sledeće iskustvo: Boljeviše nego manje. Priznao sam mu sve što je na bilo koji načinsačinjavalo moju prošlost. Ni tzv. "malenkosti" nisam uzimao olako.Znao sam da pred Duhom Svetim i "malenkosti" su smrtni greh. Naprimer: Strah od broja 13., ili drugo sujeverje sa brojevima, danima,delima (kada se četiri osobe pozdravljaju da ne ukrste ruke). Nikakavsujeverni izraz ne sme da pređe preko mojih usana, čak ni kroz "šali".Da, spoznao sam, da prema sotoni ne možemo da postupamonesmotreno, jer upravo sa "malim stvarima" želi da nas drži u svompodručju. Ne menja se samo u anđela svetla, već sa velikomlukavošću i u "patuljka".

Osim tumačenja karata, i sanovnik je u velikoj upotrebi. Ljudi ponekadna osnovu ove knjige pišu brojeve na lutriji. I šta više, veoma verujuovoj knjizi, obraćaju joj se kao božanstvu, veruju joj u reč, ali ne verujuBožijim obećanjima. Njih im sotona krade. Ovde je mnogo rašireno ikorišćenje "šetalice".

Bolje da nisam, pre sedam godina, išao iz radoznalosti na "naučno"eksperimentalno predavanje o "siderickoj šetalici"! Mogao sam dabudem pošteđen ogromnih muka. Nedostajalo je tako malo i koštalo bime to života, kao mnoge spiritiste. Jedna gospođa, čiji muž se nijejavljao sa ratišta, stavljala je zlatan verenički prsten na kosu, i držeći gakažiprstom stavljala da kruži oko čaše i pomno je pazila, da li će prstenudariti jedan ili dva puta, i na osnovu to ga je dolazila do zaključka da lije odgovor na pitanje, koje je postavila "da" ili "ne". Ili je stavila tajprsten na nit, iznad fotografije svoga muža i čekala da li će da se

84

pomeri − govorila je, ako se ne pomeri, onda je mrtav. Tako je topraktikovala duže vreme. Jednog dana su morali da provale u njenstan, jer niko nije znao šta je sa njom − zaključala se − ili se otrovala ilije umrla od gladi. Druga gospođa je bila teško bolesna. Njen muž idvoje dece su stanovali u blizini. Jednog dana, muž je pucao u obadeteta i sebe. Svi su bili spiritisti. Na drugom mestu u Australiji, muž jepucao na ženu, dvoje dece a zatim u sebe: svi su bili spiritisti. Izoproštajnog pisma se saznalo "da su ga mrtvi roditelji pozivali k sebi"...Ja sam od mladosti osećao odbojnost prema samoubistvu, i da nijetako, možda bih i ja tako završio.

Počeo sam i ja "naučno" da koristim "šetalicu" i stavljao je da se klatinad vodom, nad komadima gvožđa, nad bakrom, nad drvetom, olovomitd. Ubrzo su došle na red fotografije, rukopisi i pisma, da bih ustanoviokarakter dotičnih osoba. I na kraju je došla azbuka po "šetalici". Da liće sutra biti lepo vreme? "Da" to je bio početak. Retko i slabo sam jeo ipio. Duh me je "okrenuo"sasvim u katolicizam i na hodočašće uMariazellu gde su se pojavili četiri zla duha, protiv kojih je trebalo da sebori "dobar". Taj prvi se zvao "sveti Ferdinand, kralj kastilski", onda"arhanđel Gavrilo" onda "duh zemlje" dalje "Hrist" i na kraju "sam Bog".Kako dugo sam bio u sotonskom učenju i nauci! Pretvarao se u anđelasvetla... Šta se sve ovde nije učilo! Inkarnacija i reinkarnacija, duhzemlje, panteizam itd. Dugo nisam mogao da se oslobodim od planskisejanog ponosa, da kao "Jovan Krstitelj" treba da pripremam putdolazećem Hristu! Kada sada gledam unazad, moram da kažem, da jenajveće sotonino lukavstvo bilo, kada je rekao, daje sve to Božiji glas ida ovi "duhovi" uopšte ne postoje. Onda su došle godine, kada nisamverovao ni u jedno ni u drugo, kada sam sebi spiritizam objašnjavao"animistički". Mislio sam da su to samo duševne sile oslobođenetransom koje se posle u fantaziji prisutnih menjaju u "manifestacijeduhova". Kakav je bio smisao ovog sotonskog lukvastva? Da ne bih nipo koju cenu došao do važnog saznanja, da su to knezovi moći tame,koji ovde sputavaju i lažu ljude. Jedan sveštenik iz Berlina propovedaoje protiv spiritizma. Jako sam se uzrujao zbog njegovih reči i rekao sam

85

samom sebi: "I on sam je spiritista, kada je ubeđen da su to zli duhovi.Ne verujem u to i zbog toga nisam spiritista." Kako je to bila velikagreška!

Posle svog obraćenja sam na sve gledao drugačije... Saznao sam dapostoje razni oblici spiritizma, od kojih su verovatno najopasniji oni,gde se primaju "poruke" kroz medije koji pišu, govore i tumačeabecedu. U suštini uvek se radi o istom: sotonskoj prevari, ocasvekolike laži! A ovu najveću laž, u kojoj me je sotona jedno vremedržao, i kako sam ustanovio, koristi jako često jeste:pravi se nevidljivimi radi kao da ga uopšte nema. Svoje žrtve nagovara: Pa zli duhoviuopšte ne postoje! Jer ni sotona ne postoji!

To je najveće lukavstvo na koje je mnogo ljudi naselo. Ovi jadniprevareni ljudi onda govore uglavnom sa velikim, "naučnim "ubeđenjem i sigurnošću: "Pa, to nisu nikakvi duhovi, samo duševnesnage kao magnetizam ili radio, samo još nisu bile otkrivene." Da, zaove ljude sile stvarno još nisu bile otkrivene, inače ne bi takve stvarigovorili. Kada mi je moj Gospod i Spasitelj otvorio oči, tada sam ove"još neotkrivene sile" otkrio i konačno saznao, gde je neprijatelj i kojeneprijatelj moje duše. Onda više nisam imao šta da činim sa nevidljivimneprijateljem. Znao sam tačno na koga treba da "usmerim oštricu",lepše rečeno "usmerim krst". A pred krstom Hristovim i Hristovomkrvlju moraju sile tame da beže. Nešto slično kao kod srednjovekovnihstrašila. Samo sa tom razlikom, da svako, ko želi sa krstom da pobedisotonu, mora prvo u pokajanju i u veri da se sakrije pod ovaj golgotskikrst.

Četiri i po godine posle mojih prvih spiritističkih dana, objavio mi seIsus kao Vaskrsnuti. Ali do pravog pokajanja tada još nije došlo.Takođe nisam u potpunosti shvatao pravi značaj krsta i oslobadajućesnage krvi Hristove. Imao sam lično shvatanje o tome i uvek sam seljutio kada su vernici govorili o "oproštenju u krvi Jagnjetovoj". Smatraosam to za opasno sujeverje ali nisam znao, da je to bilo zbog toga što

86

sam još uvek bio pod prokletstvom sujeverja i spiritizma. Alkoholičarobično govori o drugima da su pijanci, čak i o kućama su pijane− ali daprizna da je sam alkoholičar, to neće učiniti. Takav je bio slučaj i samnom.

Upravo nakon šest godina, posle onih prvih neprijatnih uticajaspiritizma u mome životu, držao sam predavanje protiv spiritizma i dannakon toga dugu diskusiju, u kojoj sam se sa punim ubeđenjem trudioda sve prikažem kao delo sotonsko, i na i osnovu sopstvenog iskustva,da pokažem kako se sile tame menjaju u anđele svetlosti. Tonajvažnije je ipak u ovim predavanjima nedostajalo: sam još nisam biooslobođen starog prokletstva. Nisam znao da ovo prokletstvo može datraje šest godina. Nisam bio u stanju da shvatim celu ozbiljnost greha...I upravo tada je Gospod počeo da priprema svoje delo oslobođenjakod mene. Jedan kolega je kupio knjigu "U lancima sujeverja" ipokazao mi je. Pročitao sam letimično nekoliko stranica i doneo samodluku, da ću ovu knjigu nabaviti za sebe, što sam i učinio. Ali od togadana u mom unutrašnjem životu, nešto nije bilo u redu. Pre sammogao da se molim skoncentrisano i od srca, sada je to bilonemoguće. Tešio sam se rečima pesme: "Čak i ako ne osećam ruku,kojom me Gospod vodi, znam da me neće ostaviti, da idem napredsam."

Knjiga je stigla − i sada su problemi uistinu počeli. Sotona je hteosistematski da uništi moju psihičku snagu. Svaki drugi dam me jedovodio u stanje, koje se nije ni moglo uporediti sa onim pre obraćenja:bio je to pravi pakao. Jedva sam se jednog dana podigao i mogao dapogledam sa nadom i poverenjem na Boga. A drugoga dana se opetrazbuktala sila pakla. Konačno sam mogao da ostvarim svoju nameruda ću da pročitam knjigu. Video sam samoga sebe kao izgubljenogsina i bio sam potpuno savladan. Tada je Bog to učinio tako da samčuo propoved o izgubljenom sinu. Ponovo sam se usudio da verujem.Verovao sam u Božje milosrđe, ali onako kako sam ga sam sebitumačio. Više se nisam usudio da smatram veru u Isusov krst i

87

Njegovu krv prolivenu za naše grehe, za "sujeverje". A ipak su moje očiostale zatvorene. Sotona najveći od svih hipnotizera mi je naredio:"Zatvori oči! − sada više nećeš biti u stanju da ih otvoriš." I ja nisammogao. Čak i da sam hteo... čeznuo sam da dođem do poslednjegpoglavlja: "Kako mogu da budem oslobođen?", jer sam video potpunojasno, da sve moje unutrašnje borbe i sumnje o obraćenju imaju svojuzrok u tome da sam još uvek bio pod sotonskim prokletstvom. Posletročasovnog ispovedanja, koje je sotona svim silama želeo da spreči,ipak sam knjigu pročitao do kraja. Cele noći, do tri sata sam ležao ukrevetu i molio. Iako je oko mene bila tama u meni je bilo stalno sveviše svetla. Potpuno sam se pouzdao u moć Isusove krvi. Sve mi je tojoš bilo zagonetno, ali je imalo oslobađajući učinak.

U toku narednog dana sam spalio sve što je imalo bilo kakvu vezu sasotonskom prošlošću i kako su svi ovi ostatci nestajali, tako je u mojojduši jačala sigurnost i jasnoća i svesnost da sam spašen. O svojim"iskustvima sa spiritizmom", koje sam pre toga napisao, napisao samkratke beleške, da ne bi sve potpuno zaboravio, ali gonjen stalnimunutrašnjim nemirom i smetnjama u molitvenom životu, doneo samodluku, da i ostatak zapisa bacim u vatru. Koliko lukavstva je i nakontoga sotona koristio, ali krv Isusova i duh Isusov su me oslobodili bezmoje lične borbe od teške sputanosti, sa kojom sam tako dugo ibezuspešno vodio borbu. Sad se više ne ljutim kada čujem ili čitam ooproštenju kroz krv Jagnjetovu. Tako mi je godina 1925. ne milošćuPape, već iz milosti moga Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, postalapravom "godinom milosti". Neka se dogodi šta god hoće − samo kadasam sakriven u svome Spasitelju!

Kada bi svi ljudi barem učinili kraj tzv. malim stvarima. I najmanji listpapira ove vrste spada bezuslovno u vatru, ali duša pripada bezostatka pod zaštitu krvi Jagnjetove. Kakvo je to blaženstvo bitislobodan...

Mogao bih da dam još mnoga svedočanstva na slavu Gospoda, da je

88

On jedini lekar i pomoćnik za telo i dušu. Njegova Reč govori: "Svojuslavu neću dati nikome i svoju hvalu neću dati božanstvima rukomučinjenim." Gospodu Isusu pripada svaka čast. On je dovršio delonašeg spasenja. Haleluja!

O, kada bi sve sirote i izmučene duše ovo shvatile i htele da dođu dokrsta Hristovog.

89

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

90