TTEMA BROJAEMA BROJA LLicenciranje u oblasti ......oblasti privatnog obezbeđenja (prema podacima APR-a iz juna 2014. u Srbiji su registrovana 602 privredna društva i preduzetnika)

Licenciranje u oblasti Licenciranje u oblasti privatnog obezbe|enjaprivatnog obezbe|enja

TEMA BROJATEMA BROJA

BROJ 2 | GODINA I.Beograd, septembar 2014.Cena 240 dinara

AKTUELNOAKTUELNOTreba li nam Treba li nam novi Zakon novi Zakon o vanrednim o vanrednim situacijama situacijama

BRANIMIR BRANIMIR MANDIĆ MANDIĆ Reforma Reforma bezbednosnog bezbednosnog sektora u regionusektora u regionuuspešna je pričauspešna je priča

PODGORICA

SARAJEVO

BEOGRADBANJA LUKA

SPLIT

OSIJEKZAGREBLJUBLJANA

RIJEKA

SKOPLJE

ZADAR

SOFIJA

SVET BEZBEDNOSTI septembar 2014 | 3

UVODNIK

Na globalnom nivou, moglo bi se reći uzburkan. Ako globalni nivo prepustimo nadležnima, odgovornijima i malo umnijima, preo-staje nam nadležnost, odgovornost i umnost za kakvoću Sveta bezbednosti. Kako osnivača časopisa, tako redakcije i svih onih koji u njemu iznose svoje stavove, osvrte ili drugi oblik doprinosa ljudskoj bezbednosti. Naročito sudu onih koji ga samo listaju, čitaju, nekome prepričaju ili, daj bože, ponešto i prepišu. Sve to u cilju da svi zajedno javno izreknemo i napišemo da se bezrezervno zala-žemo za prostor pravde, slobode i bezbednosti. Ako se ispod toga i potpišemo, onda je naša poruka potrebna, prava i za mnoge ohrabrujuća.Šta se sve u tom našem Svetu događalo i događa?Zašto jednostavno, kad može komplikovano? Privatno obezbeđenje je, u ovako uzburkanom globalnom svetu, šansa za zapošljavanje i zarađivanje za život veli-kom broju mladih i obrazovanih ljudi koji su, ni krivi ni dužni, zahvaljujući oni-ma koji su postupali “u svoje ime i za njihov račun”, danas ostali u dugovima, bez oranica i bez fabrika. Zašto onda izmišljamo prepreke za uređenje ove oblasti i početak sprovođenja Zakona?To što se pojavilo na tržištu bez volje države, nikako ne znači da država mora da mu bude maćeha. U Srbiji smo se oko toga svi složili još pre nekoliko godina. To smo i napisali u Memorandumu o saradnji javnog i privatnog sektora bezbedno-sti kako ne bismo, zlu ne trebalo, vremenom zaboravili da smo jedni drugima zai-sta potrebni. I sve bi bilo u redu da nije toga prokletoga globalnog zagrevanja…Ko je mogao pretpostaviti da će se prirodne katastrofe baš podudariti sa istekom roka za donošenje podzakonskih akata nedavno usvojenih zakona iz oblasti pri-vatnog obezbeđenja (6. 5. 2014). A zajedno smo bili spremni da ih donesemo i pre više od godinu dana od poplava. Šta nam se to onda dogodilo? Ako nije to, šta je onda uzrok da se već na prvom iskušenju (donošenju pravil-nika iz resorne nadležnosti, po stupanju na snagu zakona), poljulja višegodišnja napredna saradnja javnog i privatnog sektora, kojom smo se svi dičili. Šta se to iznenada desilo u drugoj polovini “feragosta” (godišnjih odmora), kad je došlo do “vrlo kratkog zatišja” u javno-privatnoj komunikaciji, a onda se pojavio sasvim drugačiji konačni tekst pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje struč-ne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, bez prethodnog (kao do tada) bar obaveštavanja (ako ne i dogovaranja) ovlašćenih predstavnika mešovite rad-ne grupe? Ako tako i ostane, biće to na štetu većeg dela (ne baš svih) subjekata iz oblasti privatnog obezbeđenja (prema podacima APR-a iz juna 2014. u Srbiji su registrovana 602 privredna društva i preduzetnika).Svi ćemo se pogledati u oči od 1. do 3. oktobra 2014. u Vrnjačkoj Banji, na II Kon-ferenciji o javno-privatnom partnerstvu u sektoru bezbednosti Srbije, a u slede-ćem broju našeg Sveta – to i zapisati…

Kakav je to Svet?

Broj 2, septembar 2014.

Osnivač i izdavačTECTUS d.o.o.

Vladimira Popovića 40/311070 Beograd

Direktor:Nikola Milijević

[email protected]

Glavni urednik:Dragiša Jovanović

[email protected]

Izvršna urednica:Vesna Lapčić

Redakcija:Krešimir Pučić

Aleksandar Veljković Sandra Zanki

Nataša Gajski KovačićZoran Zafirovski

Izdavački savet:Milorad Todorović Vera Božić Trefalt

Đorđe VučinićZoran KekovićDragan TrivanŽeljko Nikač

Fotografije:www.shutterstock.com

Grafički urednik:Krešimir Pučić

Grafička priprema:TECTUS d.o.o.

Štampa:PRINTERA GRUPA d.o.o.

Sv. Nedelja, Hrvatska

Sekretarijat:Vladimira Popovića 40/3, Beograd

Tel: +381 11 2123 023, 3015 030Fax: +381 11 3015 040

Za navode u člancima odgovorni su autori

Dragiša Jovanović glavni urednik

OGLAŠIVAČIAlarm Automatika 2 / Presend d.o.o. 15 / Beogradski sajam 29 / PERAN Elektronička zaštita 49 / Konferencija Sigurnost u turizmu 52 /

4 | SVET BEZBEDNOSTI septembar 2014

SADRŽAJ

VESTI ...........................................................................................................................................6

TEMA BROJADa li će biti vremena za licenciranje do zakonskog roka .....................8Agencije za iznajmljivanje radnje snage i privatno obezbeđenje ..................................................................................................... 11

INTERVJUAmbasador Branimir Mandić, direktor RACVIAC-a ............................. 16

AKTUELNOJavne nabavke i zaštita kritične infrastrukture u vanrednim situacijama ................................................................................. 19Da li je vreme za novi zakon o vanrednim situacijama ..................... 22

DOGAĐANJAStručni seminar o primeni tehnologija u poslovanju fi nansijskog sektora ....................................................................................... 25Zakon ugrožava zaštitu kritične infrastrukture .................................... 26Uloga subjekata privatnog obezbeđenja u vanrednim situacijama ........................................................................................................ 28

AKTUELNOPropisi za sprovođenje stručne obuke službenika obezbeđenja ..... 30

OBUKABorba na bliskoj udaljenosti i kondiciona pripremljenost telohranitelja .................................................................................................... 34

POSLOVNI SVETŽeljko Peran, Peran elektronička zaštita ................................................. 38

REGIONBiH zaštitari ...................................................................................................... .40

TRENDOVIUpravljanje rizicima u kompanijama i uloga privatnog obezbeđenja ..................................................................................................... 42

TEHNOLOGIJAICT bezbednost – higijena lozinki ............................................................. 45Zaštita u internet bankarstvu ..................................................................... 48Inteligentni sefovi za odlaganje gotovine u maloprodajnim objektima ........................................................................................................... 50

1616

1919

3838

Branimir Mandić Branimir Mandić Reforma Reforma bezbednosnog bezbednosnog sektora u regionu sektora u regionu uspešna je pričauspešna je priča

AKTUELNOAKTUELNOJavne nabavke Javne nabavke i zaštita kritične i zaštita kritične infrastrukture infrastrukture u vanrednim u vanrednim situacijamasituacijama

Željko PeranŽeljko PeranU Srbiji očekujem U Srbiji očekujem dobar posao sa dobar posao sa EAS Sensormatic i EAS Sensormatic i InVue sistemimaInVue sistemima

Informacije iz čitavog regiona• u Srbiji od novembra 2011.• regionalni magazin sa 15-godišnjom tradicijom• daje detaljan uvid u stanje sektora osiguranja i fi nansija• analizira aktuelna dešavanja u osiguranju• autori su stručnjaci iz osiguranja, fi nansija i

menadžmenta

Ko nas čita?• menadžeri i zaposleni u fi nansijskom sektoru• menadžeri u privredi• rukovodioci sektora osiguranja u kompanijama• korisnici fi nansijskih usluga

Teme• poslovanje osiguravajućih društava u Srbiji i regionu• ponuda osiguravajućih

društava i banaka• privatne penzije• zdravstvena osiguranja• lizing, investicioni fondovi• edukacija u fi nansijskoj industriji• propisi i zakonska regulativa

Regionalni karakterSvet osiguranja čitaju u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj.

Mesečni magazin za fi nansijski sektor

GODIŠNJA PRETPLATA

Godišnjom pretplatom obezbeđujete sebi 10 brojeva magazina i odgovore stručnih saradnika.

Cena pretplate (jedan komplet): Cena za inostranstvo: 50 EUR + pdv 74 EUR (46 EUR + 28 EUR poštarine) + pdv

Pretplaćujem se na _________ komplet/a časopisa “Svet osiguranja”.

Plaćanje po predračunu. Časopis šaljemo na Vašu adresu po prijemu potvrde o uplati.

*Pretplata se automatski produžava na sledeću godinu ukoliko se prethodno pismeno ne otkaže.

Naziv kompanije/ime i prezime ......................................................................................................................... PIB .................................................

Adresa ............................................................................................................... Telefon/fax .......................................................................................

e-mail........................................................................................ Časopis slati na ime ................................................................................................

...................................................................... M.P. Potpis

TECTUS d.o.o. • Vladimira Popovića 40/3 • 11070 Beograd • tel: +381 11 3015 030 • fax: +381 11 3015 040 • www.svet-osiguranja.rs


VESTI

Kompanija Canon kupila danski Milestone

Zbog važnosti ove akvizicije zanimalo nas je zašto je uopšte Canon kupio Milestone i koji su poslovni razlozi za to

Vest koja je iznenadila mnoge u indu-striji bezbednosti vezana je uz obja-vu o akviziciji kompanije Milesto-ne Sistems, kompanije specijalizovane za IP videoupravljački softver (VMS) koju je kupio - ni više, ni manje nego Canon, jedan od vodeć ih svetskih proizvođača teh-nologije za izradu slika i grafi čkih rešenja. Naime, Canon je nedavno najavio kupo-vinu Milestone koji tržištu nudi otvorenu platformu za softver za videonadzor, a u saopštenju iz Canona navodi se “da ć e ova akvizicija značajno unaprediti moguć nosti Canona po pitanju softvera”.

Zbog važnosti spomenute akvizicije zanimalo nas je zašto je uopšte Canon kupio Milestone i koji su poslovni razlozi za to. “Tržište mrežnog nadzora je indu-strija vredna nekoliko milijardi evra, a i dalje pokazuje izuzetan potencijal rasta. Čvrsto smo fokusirani da izgradimo dugo-ročnu poziciju predvodnika u ovoj bran-ši, a naša akvizicija kompanije Milestone omoguć ić e nam da taj cilj ostvarimo brže. Naše dve kompanije zajedno ć e postati snažan igrač na ovom tržištu, i to upra-vo spajajuć i nadmoć nu tehnologiju Cano-novih kamera sa Milestoneovim VMS-om (Video Management Sistem) koji je vodeć i na tržištu. Kao rezultat, očekujemo poziti-van uticaj na prihvać enost našeg portfoli-ja proizvoda na globalnom nivou”, odgo-varaju na naša pitanja u multinacionalnoj kompaniji koja danas ima predstavništva u 116 zemalja i zapošljava više od 17.000 ljudi širom Evrope, Bliskog istoka i Afri-ke, tzv. regije EMEA.

Iznos akvizicije ostaje tajna“Zajedno sa našim partnerima, Canon i Milestone ubrzać e postojeć e poslovanje obe kompanije kroz inovacije u proizvo-dima, širenje na nova tržišta i korišć enje

globalnih resursa i kanala i jedne i druge organizacije, a sve u svrhu dodatnog rasta i razvoja našeg bezbednosnog poslovanja. Dolazak Milestoneu u Canonovu gru-paciju prirodan je korak na putu prema ostvarivanju našeg cilja - preuzimanja liderske pozicije na ovom tržištu”, najav-ljuju optimistično iz Canona iz kojeg su se osvrnuli i na svoje planove sa kompa-nijom Milestone Sistems s obzirom na specijalnost danske kompanije u sigur-nosnoj industriji.

“Milestoneov uspeh izgrađen je na osnovama njegove strategije otvore-ne platforme, snažnim partnerstvima i preduzetničkom pristupu, odnosno na vrednostima koje Canon čvrsto podr-žava. Milestone ć e funkcionisati kao samostalna kompanija unutar Cano-nove grupacije i nastavić e sa razvojem novih proizvoda, dok ć e Canon poštovati poverljive odnose ostvarene sa Milesto-neovim partnerima. Pri tome ć e glavni izvršni direktor Milestonea Lars Thin-ggaard nastaviti da vodi kompaniju, a nadređeni ć e mu biti Rokus Van Ipe-ren, predsednik i glavni izvršni direk-tor kompanije Canon EMEA. Postojeć a uprava Milestonea ostać e u fi rmi kako bi bila posveć ena uspešnom završetku ove akvizicije”, navode iz Canona, u kojem su ostali ‘zakopčani’ po pitanju iznosa koji su dali za kupovinu. “Ova informa-cija ostać e poverljivom. Milestone je fi r-ma u privatnom vlasništvu, pa neć emo objaviti cenu niti druge fi nansijske deta-lje ove akvizicije”. Spomenimo još da je Milestone Sistems osnovan 1998. godi-ne u Danskoj, a od tada kompanija bele-ži značajan tržišni udeo zahvaljujuć i nji-hovoj XProtect softverskoj platformi.

Dražen Najman

Špica novi Milestone integrator u Adriatic regiji

Milestone i slovenačka kompanija Špica, jedan od vodećih ponu-đača opreme, sistema i rešenja za mo-bilno računarstvo, automatsku iden-tifikaciju i automatsko obuhvatanje podataka, potpisali su ovog proleć a partnerski ugovor prema kojem je Špica postala Milestone Solution Par-tner i Reseller za Adriatic regiju. Time su rešenja Špice za kontrolu pristupa i evidenciju radnog vremena sada u potpunosti integrisana sa Milestone Xprotect VMS sistemom, čime je osi-guran viši nivo bezbednosti. “Naša strategija usmerena je na sopstveni razvoj te na moguć nost kvalitetne in-tegracije podržane sa Time & Space sistemom. Špica je stoga prepozna-la Milestone i njihovu otvorenu plat-formu kao izvrsnog partnera sa dobro razvijenom partnerskom mrežom. Sa-radnja nam donosi nove moguć nosti videonadzora kroz Time & Space si-stem, kao i moguć nosti novih kana-la prodaje”, javljaju iz Špice o novom partnerskom odnosu sa Dancima.


VESTI

Nacionalna partnerska konferencija za jugoistočnu Evropu nemačkog proizvođača digitalnog videonadzora okupila je oko 150 Mobotixovih partnera i klijenata iz više evropskih država na tradicionalnoj konferenciji

Drugo zagrebačko izdanje Naci-onalne partnerske konferencije za jugoistočnu Evropu nemač-kog proizvođača digitalnog videonadzo-ra Mobotix AG okupila je sredinom juna u Kongresnom centru “Forum Zagreb” oko 150 Mobotixovih partnera i klijena-ta iz više evropskih država. Osim učesni-ka iz Hrvatske, dvodnevnom okupljanju u gradu podno Medvednice prisustvovali su predstavnici Mobotix partnerske mre-že iz Slovenije, Mađarske, Srbije, Rumu-nije, Bugarske, Poljske, Grčke, Bosne i Hercegovine i nekoliko drugih zemalja, dok je, prema ranijim najavama, fokus ovogodišnje konferencije bio na prezen-taciji nove serije megapikselnih kame-ra, posebno termalnih kamera. Osim o novitetima sa proizvodnih linija fabrike iz gradić a Vinnveilera na zapadu Nemač-ke, slušaocima su prezentovani projek-ti odrađeni sa Mobotixovim sistemima u zadnjih godinu dana, te su podeljene prigodne nagrade partnerima kompani-je u više kategorija.

Nakon dolaska gostiju u Zagreb i odra-đenog druženja u hotelu Double Tree by Hilton, prvi dan konferencije otvorio je i vodio Mobotixov menadžer za razvoj poslovanja i prodaju Christian Finetti

iza čijih je uvodnih reči mikrofon zauzeo direktor prodaje Uve Barthelmes. Ipak, pažnju publike je kroz duže predavanje zaokupio osnivač i predsednik uprave Mobotix dr Ralf Hinkel, koji se fokusirao na novitete iz ove godine te na niz teh-ničkih detalja koji karakterišu Mobotix kamere i komponente. Hinkel nije pro-pustio da okupljenima pojasni šta sve nje-gova kompanija može da ponudi trži-štu kada su u pitanju poboljšanja, razne opcije i nove moguć nosti IP kamera koje danas spadaju u svetski vrh proizvodnje i upotrebe digitalnog videonadzora. Prvi

čovek kompanije govorio je o ovogodiš-njim aktuelnostima iz kompanije, dota-kao se Mx displeja sa RFID i Wi-Fi-om i termalnih kamera, a govorio je o novim sočivima za kamere, softverskoj opciji Mk ActivitiSenzor, novim kuć ištima i nekim drugim detaljima. Svakako istaknimo da je Hinkelov predavanje bio dobar uvod u dalju raspravu o tehničkim pojedino-stima programa i u prezentacije konkret-nih projekata iz više evropskih zemalja.

O odrađenim projektima u Hrvatskoj, pre svega o instalaciji Mobotix digitalnog videonadzora na zgradi Nove TV u Zagre-bu, govorio je David Geras iz kompani-je Kolnoa sistemi zaštite, dok je Nikola

Vučković iz kompanije Vucomm održao zanimljivo predavanje o opremanju ben-zinskih pumpi OMV-a i Lukoila u Srbiji Mobotixovim nadzornim sistemom radi prevencije i smanjenja šteta od krađe gori-va. Među prezentovanim rešenjima može-mo istaći softver za prepoznavanje tabli-ca na vozilima koji je predstavio predavač iz Bugarske, dok su o svojim projektima govorili i predavači iz Rumunije i Grčke. Završetak prvog konferencijskog dana obeležilo je večernje druženje u hote-lu Hilton, na kojem su uručene nagra-de istaknutim Mobotixovim parterima u

ovoj godini. Kompanija BRVZ iz Hrvatske proglašena je partnerom godine, dok je AlfaSot 2000 iz Bugarske dobio nagradu za strategiju rasta u 2014. Megatel iz Srbi-je dobio je nagradu kao novopridošlica godine, dok je kompanija SAG iz Rumu-nije dobila priznanje za projekat godine.

Drugi dan konferencije bio je predvi-đen za svojevrsnu radionicu u kojoj su Mobotix eksperti okupljenima objašnja-vali detalje o novim uređajima. Istakni-mo na kraju kako je Nemcima Zagreb i dalje u planu za održavanje konferenci-je za partnere sa evropskog jugoistoka.

Dražen Najman

Ugradnja Mobotix sistema smanjila krađe goriva

Nikola Vučković , direktor kompanije Vucomm iz Srbije, imao je najkonkretnije pre-davanje na NPC konferenciji u Zagrebu. Vučković je, naime, kroz 20-minutnu pre-zentaciju prikazao projekat implementacije Mobotixovih kamera i sistema na ben-zinske pumpe OMV-a i Lukoila u Srbiji. Razlog za postavljanje umreženog sistema je smanjenje gubitaka od krađa goriva i evidentiranje neplatiša usluga, to jest begunaca sa pumpi, a Vucommov partner u ovom projektu je kompanija za privatno obezbeđe-nje Securitas. Osim tehničkih objašnjenja instalacije, Vučković je prikazao statističke podatke, ne zaboravivši pri tome da istakne da je ugradnja Mobotix sistema značaj-no smanjila krađu goriva na pumpama.

Mobotix okupio evropske partnere


TEMA BROJA Da li će biti vremena za sticanje licenci do zakonskog roka?

Računice pokazuju da će zbog toga što pravilnici nisu usvojeni na vreme biti teško organizovati obuku i dodeliti licence u zakonom propisanom roku

U niskom startu


Predstavnici industrije obezbeđenja upozoravaju da zbog kašnjenja usva-janja podzakonskih akata, koji bi tre-balo da omoguće primenu Zakona o pri-vatnom obezbeđenju, neće biti dovoljno vremena za sprovođenje obuka, a samim tim i licenciranje. To znači da već sada postoji velika opasnost da se i primena Zakona odloži i to, moglo bi se reći, nje-govih najvažnijih delova.

Privatno obezbeđenje, odnosno fi rme koje se tim poslom bave, ubuduće će mora-ti, kako predviđa novi Zakon, da imaju licencu. Poznavaoci kažu da bi takav ser-tifi kat odvojio “žito od kukolja”, one koji to mogu i one koji ne mogu da rade po svetskim standardima.

Problem je, međutim, što su probijeni rokovi za donošenje podzakonskih aka-ta. Zato, čak i u najboljem slučaju, tvr-de poznavaoci, da se sa obukom krene u oktobru, gotovo je izvesno da zaintereso-vani neće moći da steknu licencu do isteka roka za primenu novog zakona, a to je 6. maj 2015. godine, tvrde poznavaoci prilika.

Ovim poslom se, prema procenama, u Srbiji bavi između 30.000 i 50.000 ljudi. Ta “armija” zaposlenih praktično je treća sila u državi, odmah iza vojske i policije, jer i privatno obezbeđenje u većini sluča-jeva nosi oružje.

Nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je i predlagač Zakona, tre-balo bi na osnovu podzakonskih akata da ovlasti centre za obuku. Sa licenciranjem se kasni nekoliko meseci, a kompanije iz oblasti privatnog obezbeđenja tvrde da neće stići da završe obuku na vreme, a država očigledno ne gubi nadu.

Primena zakona probija rokRade Krunić iz Uprave policije procenju-je da će se u prvom talasu za obuku za sti-canje licence prijaviti oko 40.000 ljudi.

“Odlučeno je da MUP formira dovoljan broj komisija koje bi išle u akreditovane centre za obuku službenika obezbeđenja i sprovodile ispite. Zapravo, komisije - koju će, između ostalog, činiti i po jedan pred-stavnik iz sektora privatnog obezbeđenje - će se prilagođavati centrima”, rekao je on na nedavno održanom okruglom stolu.

Slobodna je procena, rekao je Krunić, da će biti akreditovano oko 80 centara i da će velike fi rme organizovati obuku za svoje radnike. Pored toga, MUP ima tri centra, Kamenicu, Kulu i Mitrovo polje, kapaciteta oko 300 ljudi.

“Verujem da će ljudi koji se jave za obu-ku pronaći mesto bez velikog čekanja.

Proračun potrebnog broja centara za obuku

Preostalo vreme na dan 1. 10. 2014 (kalendarskih dana) 217

Preostalo vreme na dan 1. 10. 2014 (radnih dana) 156

Osnovna stručna obuka 101 n/č (radnih dana) 11

Broj kandidata dnevno po Centru za obuku 25

Broj ciklusa obuke po Centru za obuku 14

Broj kandidata 20.000 30.000 40.000 50.000 60.000

Potreban broj Centara za obuku 57 85 113 142 170

Policijska akademija, takođe, može da konkuriše za akreditaciju, a onda će kan-didati sami birati gde će se obučavati”, istakao je Krunić.

Poplave i izbori usporili donošenje propisaSlobodan Maksimović, predsednik Gru-pacije za tehničko obezbeđenje u Privred-noj komori Srbije, kaže da je zakon dao samo okvir i ne može da se primeni dok se ne donesu podzakonska akta sa defi ni-sanim detaljima.

“I to je skoro bilo gotovo. Trebalo je u maju da se održi završna konferencija u MUP-ovom hotelu u Vrnjačkoj Banji, poslednja diskusija i prezentacija. Sada,

oko poplava i popravki, ceo MUP je bio angažovan, a onda su došli godišnji odmo-ri. Niko još nije ništa radio od aprila do sada”, rekao je Maksimović.

Prema njegovim rečima, tek je nedav-no određen datum, kad će se konferen-cija održati, a to će biti od 1. do 3. okto-bra u Vrnjačkoj Banji. Primena zakona će neke probleme ovog sektora rešiti, a neke

verovatno neće, kaže on. I licenciranje je, dodaje, trošak za fi rme, ali će ipak proči-stiti redove među zaposlenima.

Kašnjenje sa pratećim propisima nikome ne odgovara, kaže vlasnik agencije Enigma Ivan Jontović, jer bi novi Zakon u svojoj punoj primeni, između ostalog, podigao i kvalitet usluge. Pored podzakonskih aka-ta za obuku i licenciranje, neophodno je doneti i ostale propise koji bi omogućili primenu Zakona.

“Mnoge stvari bi primena Zakona pre-dupredila, jer bi sve funkcionisalo na evropskom nivou kako je i planirano. Ovo je važna oblast, gde radi između 30.000 i 50.000 ljudi, a to je velika brojka. To je takozvana treća sila, posle vojske i poli-cije, jer je pripadnicima fi zičkog obezbe-đenja dozvoljeno da budu naoružani”, kaže Jontović.

Prema njegovim rečima, licencu će mora-ti da zarade i gazde i zaposleni, a resorno ministarstvo najpre treba da odredi ko će te licence moći da izdaje i da drži obuku.

“MUP je u taj posao ušao, a da nije bio spreman ni kadrovski ni organizaciono. Morale bi da postoje škole, klupe, table… Zakon predviđa i više od 100 sati obuke. To će biti problem, jer je potrebno od šest meseci do godinu dana da se završi obu-ka. Pretpostavljam da će biti nekog pre-mošćavanja, u smislu da će se i dalje raditi po starom, dok taj prvi krug obuke bar ne bude gotov”, ocenio je Jontović.

Predlozi PKS-a

Neki od predloga Udruženja za pri-vatno obezbeđenje PKS• Povećati brzinu rešavanja problema• Efikasnija pripremu za primenu

Zakona o privatnom obezbeđenju• Pojačati kontrolu fi rmi• Rangirati preduzeća• Obezbediti prisustvo predstavnika

države na sastancima• Povećati efi kasnost MUP-a za ispu-

njenje zakonskih rokova za usagla-šavanje

Slobodna je procena predstavnika države da će biti akreditovano oko 80 centara i da će velike fi rme samostalno organizovati obuku za svoje radnike

Licenciranje je dodatni trošak za fi rme, ali će ipak pročistiti redove među zaposlenima


TEMA BROJA Da li će biti vremena za sticanje licenci do zakonskog roka?

Što pre budu regulisali taj tehnički deo da službenici obezbeđenja mogu da se licenciraju, to će biti bolje, kaže i Predrag Koviljac, vlasnik agencije Protektor SM.

“Trebalo je sve da bude regulisano još u februaru, ali je odloženo. Sada se još ne zna ni koja će tela da rade obuku i licen-ciranje”, rekao je Koviljac.

On i njegovi kolege su, kako kaže, dugo čekali da se bar donese Zakon, a sada konačno, dodaje, znaju na čemu su.

“Dugo sam u poslu, imam fi rmu 14 godi-na, i sada sam zadovoljan što je Zakon usvojen. Bar se nešto dešava. Mada, čak i kad se donesu svi podzakonski akti i pra-vilnici, fi zički usklađivanje sa Zakonom mora da traje godinu, dve”, kaže on.

I Udruženje za privatno obezbeđenje apeluje na državu da ubrza donošenje svih podzakonskih akata, kao i da se što pre odredi organ koji će u okviru Mini-starstva biti nadležan za nadzor nad spro-vođenjem Zakona iz oblasti privatnog obezbeđenja.

Rešavanje važnih slučajevaDa je novi Zakon u punoj primeni, oso-ba koja je ubila mladića Luku Jovanovića na Brankovom mostu u Beogradu, bila bi pronađena za nekoliko dana, tvrde pozna-vaoci. To bi omogućilo obavezno servisi-

vanje opreme i videokamera koje name-će novi Zakon, a koje bi u tom slučaju mogle da vide ne samo registarski broj već i “dlaku u jajetu”, objašnjavaju struč-njaci za ovu oblast.

U Grupaciji za tehničko obezbeđenje u PKS-u kažu da se sada redovno servisira

I detektivi čekaju licence

Neophodno uklju�iti komoreZakon o detektivskoj delatnosti, kojim se prvi put reguliše ta oblast, usvojen je 26. no-vembra prošle godine, ali i ovu profesiju muče isti problemi kao i privatno obezbeđe-nje – na prvom mestu sticanje licence.Ivan Jontović, vlasnik detektivske agencije Enigma, objašnjava da za detektive važi isto kao i za privatno obezbeđenje - da bi radili, moraju da budu licencirani. “I mi čekamo podzakonske akte da bismo mogli da radimo i primenimo zakon”, kaže Jontović. On ne spori da je nemoguće doneti sve propise odjednom, čak smatra da će se i sam Zakon o detektivima verovatno menjati. Ipak, da se to premosti, predlaže da se oblast reguliše preko komora, jer tako rade i evropske zemlje.“Ni sve evropske zemlje nemaju sve potrebne zakone, ali oni rade preko komore. Tako su ujedinjene fi rme i tu moraju da se ispune određeni uslovi. Donekle, to i kod nas postoji”, kaže Jontović.

samo protivpožarna zaštita, dok kame-re i ostala tehnička oprema ređe prola-ze kontrolu.

“Zakon sada propisuje da se servisi-ra sve, uključujući i videonadzor. Dakle, ne bismo smeli da dođemo u situaciju da niko nije tri godine pogledao da li kamere funkcionišu po standardima. Da su kame-re redovno servisirane, policiji ne bi bilo potrebno toliko vremena da uđe u trag autu koji je ubio Luku Jovanovića”, kažu u toj Grupaciji.

Nova praksa će, kako tvrde, u krajnjem slučaju pozitivno uticati i na smanjenje sto-pe kriminaliteta, ali i incidentnih situaci-ja u vezi sa fi zičkim obezbeđenjem, koje često baca senku na ovu ozbiljnu profesiju. Licenciranje zaposlenih smanjiće moguć-nost da nepodoban kadar “zaluta” u ovaj posao, pa će se, prema očekivanjima, sma-njiti i situacije u kojima u noćnom provo-du gosta na splavu prebije tzv. službenik obezbeđenja.

Rad na crno cveta u fi rmama sa većim brojem zaposlenihNovi Zakon više odgovara malim fi rma-ma, koje zapošljavaju do 25 radnika, nego fi rmama koje uposle i 100 ljudi, kaže Slo-bodan Maksimović. Objašnjenje je da su veće fi rme podložnije praksi da ne prija-ve sve radnike, čime prave nelojalnu kon-kurenciju.

“Moja fi rma se bavi tehničkim obez-beđenjem i po broju zaposlenih spada u male fi rme. Nama naročito odgovara da Zakon što pre zaživi”, kaže Maksimović.

Firme za fi zičko obezbeđenje, kaže on, imaju po oko100 ljudi, službenika obezbe-đenja, i većina tih ljudi radi neprijavljeno.

“To su uglavnom penzionisani policaj-ci sa srednjom školom, ili čak i bez škole. Onda oni mogu i da idu sa niskom cenom rada, takozvanom damping cenom, čime ugrožavaju poslodavce koji prijavljuju rad-nike”, navodi naš sagovornik.

Nekima to i odgovara, da ih gazda ne prijavljuje, jer im je to dodatan prihod. Zato im novi Zakon i ne ide na ruku. Pri-menom novog Zakona otvoriće se prostor za nova radna mesta, a penzioneri neće moći da rade neprijavljeni.

“Oni ne bi mogli da budu prijavljeni kao penzioneri, jer bi u tom slučaju pen-ziju morali da zamrznu. Mada, i to može da se zaobiđe, tako što će ih poslodavci prijavljivati kao da su na obuci nekoliko meseci. Međutim, ako se ta praksa iskore-ni, biće prostora da se zaposle mladi lju-di”, kaže Maksimović.

On kaže da će licenciranje sigurno biti trošak za fi rmu, ali će to, sa druge strane, takođe, podići cenu usluge, a možda i pla-te radnicima, jer će ipak taj posao moći da obavljaju samo kvalifi kovani.

“Kvalitet usluge će sigurno da raste. Naj-pre zato što to više neće moći da radi bilo ko, pa nije bitno da li to ume ili ne ume. Svaki posao će morati da se prijavi. Veliki sistemi, kao što su Elektroprivreda Srbije ili na primer Vodovod imaće, takođe, potre-bu da angažuju obučene ljude koji su ste-kli licencu”, smatra Maksimović.

Zbog toga je izuzetno važno da se pod-zakonski akti usvoje u što kraćem roku. U suprotnom, Zakon o privatnom obezbe-đenju ostaće samo mrtvo slovo na papiru.

Marijana Krkić

Licenciranje zaposlenih smanjiće mogućnost da nepodoban kadar “zaluta” u ovaj posao, pa će se, prema očekivanjima, smanjiti i situacije u kojima u noćnom provodu gosta na splavu prebije tzv. službenik obezbeđenja

Primenom novog Zakona otvoriće se prostor za nova radna mesta, a penzioneri neće moći da rade neprijavljeni

SVET BEZBEDNOSTI septembar 2014 | 1111 | SVET BEZBEDNOSTI septembar 2014

TEMA BROJA Agencije za iznajmljivanje radne snage i fi rme za privatno obezbeđenje

Iako korišćenje usluga privatnih agencija za zapošljavanje nesumnjivo donosi određene koristi za delatnost privatnog obezbeđenja, takva opcija deluje upitno

Centar za evro-atlantske studije (CEAS) kao nezavisna, ateistička, socio-liberalna, političko istraži-vačka think-tank organizacija zalaže se za državno uređenje koje ima za cilj što je moguće veću slobodu pojedinca posti-gnutu kroz demokratski proces pod zašti-tom pravne države. Potpuno je legitimna uloga države da se uključuje u bavljenje oblastima kao što su nezaposlenost, zdrav-stvena zaštita, obrazovanje i proširivanje građanskih prava. Baza za ispunjenje ovog najvažnijeg i legitimnog državnog cilja je zakon o radu koji bi svojim odredbama trebalo da obezbedi osnovna načela ljud-skog dostojanstva, slobode i jednakosti.

Novi, izmenjen Zakon o radu stupio je na snagu 19. jula 2014. i, iako dočekan veoma burno i sa negodovanjem od stra-ne sindikata, liberalizovao je tržišta rada – i sa aspekta te reformske komponente mi ga pozdravljamo.

Naravno, sama liberalizacija tržišta nije dovoljna da poveća zaposlenost u nared-nim godinama, ali jeste prvi neophodan korak.

Nedavno, tačnije 23. novembra 2013. – usvojen je i Zakon o privatnom obezbe-đenju, čemu su predhodili veliki napori Privredne komore Srbije (PKS), Udru-ženja za privatno obezbeđenje, Komisije za javno privatno partnerstvo iz oblasti bezbednosti pri PKS-u. CEAS se pri-družio tim naporima i kroz jednogodiš-nji projekat “Regulisan privatni sektor bezbednosti – bezbedniji život građa-na” (podržan od ambasade K. Norveš-ke) – zagovarao usvajanje Zakona, ogra-nizovao niz konferencija (Održan CEAS okrugli sto “Regulisani sektor bezbed-nosti – Bezbedniji život građana” 15. 7. 2013.; Održan CEAS okrugli sto “Javne nabavke usluga privatnog sektora bezbed-nosti”, 2. 9. 2013.; Održan CEAS okru-gli sto “Upravljanje osiguranim rizicima i kvalitet usluga privatnog obezbeđenja”, 25. 9. 2013.) i okruglih stolova na tu temu, koje su posećivali predstavnici MUP-a, PKS-a, Udruženja za privatno obezbeđe-nje, predstavnici ambasada, predstavni-ci nezavisnih državnih tela i civilni sek-tor. Naš rad i zaključke objavili smo u

izveštaju “U korak sa privatnim sekto-rom bezbednosti.”(http://ceas-serbia.org)

Nastavljamo da se zalažemo za norma-tivizaciju privatnog sektora bezbednosti, i u tom smislu pratićemo proces usaglašava-nja sa Zakonom. Čekamo donošenje pod-zakonskih akata, a pratićemo i realizaciju standardizacije tržišta, socijalnog dijaloga između zaposlenih, poslodavaca i države.

Ono što ćemo posebno ispratiti je kvali-tet usluge privatnog obezbeđenja, pa se u skladu sa tim osvrćemo na jednu, po nama veoma indikativnu pojavu – kako angažo-vanje izvršilaca obezbeđenja preko privat-nih agencija za zapošljavanje utiče na kva-litet pružene usluge.

Normativno uređenje i novi početakZakon o privatnom obezbeđenju na sce-nu je doveo i nove uslove rada, pa tako sada pravno lice, odnosno preduzetnik, da bi ostvarilo pravo na potrebne licence za rad, mora imati određeni broj zaposle-nih radnika (najmanje 10) sa specifi čnom vrstom licence za različite poslove u obla-sti privatnog obezbeđenja.

Bezbednost na lizing?



Međutim, pravo na licencu za fi zič-ka lica, odnosno službenike fi zičko-teh-ničkog obezbeđenja (FTO), ostvaruje se ispunjenjem određenih kriterijuma, uklju-čujući tu i srednju stručnu spremu, odgo-varajuću obuku i položen stručni ispit. Imajući u vidu da je privatni sektor bez-bednosti u Srbiji decenijama brojao veliki broj izvršilaca koji imaju završenu samo osnovnu školu i koji su, zbog niske tržišne cene rada u sektoru privatnog obezbeđe-nja, u podređenom materijalnom položa-ju da bi bili u mogućnosti da samostal-no fi nansiraju sopstvenu obuku i licencu, stvara se rastuća potreba za odgovaraju-ćim kadrom koji ispunjava sve kriteriju-me novog zakona.

Nove okolnosti istakle su i potrebu za balansiranjem između potreba poslodavca za fl eksibilnom radnom snagom i potre-ba zaposlenih kada je u pitanju sigurnost radnog mesta, bezbedno radno okruže-nje i kvaliteta pružene usluge. Kao opti-malno rešenje za ovakav izazov neret-ko se uzimaju Agencije za zapošljavanje, odnosno agencije za ’lizing’ radnika i rad-ne snage. Agencije klijentu omogućavaju da koristi radnu snagu u skladu sa dina-mikom svojih poslovnih aktivnosti, a sve rizike i obaveze koje poslodavac ima na taj način delegira Agenciji, koja preuzi-ma brigu o zaposlenima. Kao posloda-vac, ona ustupa svog radnika (agencijskog radnika) na rad kod klijenta, odnosno korisnika, pri čemu s radnikom potpisu-je Ugovor o radu, a s korisnikom Spora-zum o ustupanju radnika. Potpisivanjem Ugovora o radu agencija svojim radnici-ma osigurava sva prava koja im pripada-ju po Zakonu o radu - radniku teče radni

staž, prijavljen je na zdravstveno i penzi-ono osiguranje, ima pravo na razmeran broj dana godišnjeg odmora, te pravo na dnevni odmor, bolovanje, praznike i slo-bodne dane. Potpisivanjem Sporazuma o ustupanju radnika agencija korisnike svoje usluge privremenog zapošljavanja osloba-đa svih administrativnih zadataka, poput: kontaktiranja radnika, upućivanja radni-ka na posao, sklapanje Ugovora o radu, prijave i odjave na PIO i RFZO, isplate radnika, vođenja mesečne i godišnje evi-dencije radnika, izrade svih poreskih pri-java PPP, PPOPJ, PPOPD, M4, obračuna i isplate zarade kao i evidencije godišnjih odmora i bolovanja.

Svakako primamljiva deskripcija usluge!Sa aspekta poslodavca iz oblasti privatnog obezbeđenja, to mu omogućava da jasno defi niše sve kriterijume koje jedan radnik treba da zadovolji - poput licence, određe-ne obuke i iskustva, i sl. - a agencija mu, putem svojih stručnjaka za ljudske resurse, pronađe i ponudi adekvatno lice. S obzi-rom na to da Zakon o privatnom obez-beđenju u članu 10 ne određuje da zapo-sleni službenici obezbeđenja sa licencom

moraju da budu u stalnom radnom odno-su kod poslodavca da bi on (poslodavac) ostvario pravo na rad u privatnom sektoru bezbednosti, ovakva praksa otvara se kao potpuno legitimna mogućnost.

U Sloveniji je ovakva situacija preveni-rana upravo Zakonom o privatnoj bezbed-nosti. Predsednik Asocijacije slovenačkog privatnog obezbeđenja gospodin Branko Slak u kratkom intervjuu za CEAS, komen-tarišući, između ostalog, pojavu iznajmlji-vanja službenika obezbeđenja kaže: “Kod nas tog problema nema, naime u Zakonu o privatnoj bezbednosti članu 19/I-6 jasno je defi nisano da licencirana fi rma za pri-vatnu bezbednost mora u radnom odnosu imati svoje bezbednosno osoblje. Tu nema govora o raznim agencijama, to je bio i naš (Asocijacije slovenačkog privatnog obezbeđe-nja) uslov tokom stvaranja zakona.”

Iz ovog odgovora nazire se stav da je bez-bednost na lizing, u slovenačkom Zako-nu o privatnom obezbeđenju, namerno zabranjena pojava.

Sa druge strane, gospodin Damir Fun-čić, predsednik Hrvatskog ceha zaštitara (HCZ), u intervjuu za CEAS, između osta-log kaže da pouzdanih informacija o tome - da li privatne bezbednosne kompanije u hrvatskoj angažuju izvršioce obezbeđenja preko privatnih agencija za zapošljavanje – nema, ali da to u principu i nije praksa.

Intencija zakonodavcaPod pretpostavkom da se angažovanje službenika privatnog obezbeđenja putem agencija za zapošljavanje može direktno odraziti i na kvalitet rada i pružene uslu-ge, postavlja se i pitanje – da li će kvalitet usluge i bolji položaj radnika u sektoru

Rad u fi rmi za privatno obezbeđenje zahteva poznavanje predmeta, objekta, ljudi i bezbednosnih procedura, odnosno način njihovog sprovođenja. To je direktno uslovljeno pripadnošću timu


privatnog obezbeđenja postati kolateral-na šteta ostvarivanja materijalne koristi poslodavaca?

Kada govorimo o intenciji zakonodavca možemo postaviti pitanje odabira pružao-ca usluga privatnog obezbeđenja. U proce-su usvajanja standarda i praksi Evropske unije, Srbija će se okrenuti i preporukama Konfederacije evropskih službi bezbedno-sti (Confederation of European Security Services – CoESS) u vidu odabira najbo-lje vrednosti kada je u pitanju odnos cene i kvaliteta pružene usluge – odnosno eko-nomski najpovoljnije ponude. To znači da će jedan od primarnih ciljeva biti tendenci-ja da se smanji praksa potraživanja konku-rentnosti putem najniže cene – prakse koja inicijalno dovodi do toga da učesnici na tenderu slabe infrastrukturu svojih siste-ma performansi, tj. redukuju obim obu-ke zaposlenih, nadzora i kvaliteta uprav-ljanja – što dovodi do negativnog uticaja na motivaciju zaposlenih, pa samim tim i na kvalitet pružene usluge.

Podsetimo se, proces uvođenja privat-nog sektora bezbednosti u legalne tokove bio je dugotrajan proces. U međuvremenu, u mutnim vodama ove industrije utavorio se kriminal u više pojavnih oblika. Naoru-žan pritom. Sve se svodilo na materijalnu korist poslodavaca kao pojedinaca. Zala-ganjem za donošenje Zakona o privatnom obezbeđenju založili smo se za kvalitet usluge, kvalitetan i obučen kadar, promo-visanje i primenu dobre evropske prakse u nabavkama usluga privatnog obezbe-đenja, otpočinjanje granskog socijalnog dijaloga i donošenje posebnog kolektiv-nog ugovora – zar nije to bila intencija zakonodavca?

Postoji li opasnost da nas, i pored ade-kvatne primene Zakona o privatnom obez-beđenju, apetiti poslodavaca za što većom dobiti vrate korak nazad?

Balans između koristi i profesionalizmaKorišćenjem usluga agencije, fi rme za privatno obezbeđenje štede svoje vreme potrebno za pronalaženje obaveznog struč-nog kadra, zatim novac, u smislu obaveze administriranja plaćanja poreza i doprino-sa za zaposlene - koju sada snosi agencija kao poslodavac, i na kraju znatno olakšava fi rmi za privatno obezbeđenje da se bla-govremeno i bez mnogo angažmana usa-glasi sa odredbama i rokovima Zakona o privatnom obezbeđenju, koji ističu u maju 2015. godine.

Sam rad agencija za zapošljavanje je u pravnom sistemu Republike Srbije uređen Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, i to vrlo tehnički. Iako inicijalno reformski, novi Zakon o radu ne bavi se pitanjem agencija za zapo-šljavanje, odnosno zaštitom prava zapo-slenih u tom smislu, što je u javnosti, a i od strane nadležnih organa, ocenjeno kao propust. Naime, sam ministar rada Aleksandar Vulin, komentarišući za dnev-ne novine Politika rad privatnih agencija, istakao je da za te agencije radi oko 60.000 ljudi, i da će ta materija morati da bude regulisana u nekoj sledećoj dopuni zako-na, ili novim zakonom ili, kako je naveo - nije ni važno. Potreba da agencije za zapo-šljavanje budu regulisane upravo Zakonom o radu, a ne zakonom o zapošljavanju i osiguranju, ogleda se u činjenici da rad-nici na lizing za isti opis poslova primaju znatno manju platu od svojih kolega koji

su formalno zaposleni u preduzeću kojem ih je agencije iznajmila. Takvo stanje zah-teva pravno uređenje zaštite prava zaposle-nih. Tamara Borovčanin, analitičar USA-ID projekta za bolje uslove poslovanja, pre izvesnog vremena je na istu temu izjavi-la da je najvažnije obezbediti da radnici primaju približno istu platu kao i njihove kolege koje su zaposlene kod poslodavca. I najvažnije, da imaju isti stepen bezbed-nosti i zaštite zdravlja na radnom mestu. Međutim, i pored ograđivanja od strane nadležnih organa, ocene stručne javnosti da je neregulisanje agencija za zapošlja-vanje izmenama Zakona o radu slučajni propust, kao vrlo indikativna deluje dopu-na u predlogu izmenjenog izdanja Zako-na o radu koja u delu koji reguliše rad na određeno vreme uvodi pojam ’projekta’ kao novu vremensku odrednicu na vrlo liberalan način.

Iako korišćenje usluga agencija nesum-njivo donosi određene koristi, za određe-ne privredne grane, kako za agencije, tako i za njihove klijente, sa aspekta privatne bezbednosti takva opcija deluje upitno.

Firma za privatno obezbeđenje može lako da se oslobodi radnika ’na lizing’, jer mu i nije poslodavac. Ako mu nije poslo-davac – da li mu je nadređeni? Šta je sa odnosom među zaposlenima kod fi rme za obezbeđenje i onima čiji je radni odnos zasnovan sa agencijom, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da radnici na lizing imaju manju platu? Da li su kolege? To su pitanja od ključnog značaja za pružanje kvalitetne i profesionalne usluge obez-beđenja.

Sa druge strane, radi ispunjenja obave-za prema usvojenom Zakonu o privatnom obezbeđenju, fi rme za privatno obezbeđe-nje, pribegavanjem mogućnostima koje im agencije za zapošljavanje otvaraju, objek-tivno mogu u velikom broju da se oslobo-de radnika koji ne ispunjavaju potrebne

Uprkos tendenciji da se radnicima na lizing pruže ista prava kao i radnicima koji su u stalnom radnom odnosu, pitanje je da li će fi rma za privatno obezbeđenje, koja se na angažovanje radne snage odlučila radi uštede vremena i sredstava, biti spremna da uloži u njihovu kontinuiranu edukaciju, kako bi im omogućila dalje napredovanje i stručno usavršavanje koje ovaj sektor zahteva

Službenici obezbeđenja koji prolaze kroz stalnu obuku iskazuju veću motivisanost i posvećenost ovoj industriji



kriterijume i u koje ne žele da ulažu, zame-njujući ih već licenciranim kadrom. Među-tim, ovo povlači mnogo dubljih pitanja.

Delatnost privatnog sektora bezbedno-sti, isto kao i delatnost bilo kog bezbedno-snog aktera, je izuzetno heterogena. Ona ima i vertikalne i horizontalne dimenzije. Vertikalna dimenzija uključuje pripremu za obavljanje zadataka, odnosno pružanje usluga bezbednosti na strateškom, ope-rativnom i taktičkom nivou. Horizontal-na dimenzija se sastoji od mnogobrojnih, simultanih, a međusobno zavisnih zada-taka koje fi rme za privatno obezbeđenje moraju da izvršavaju na svakom hijerar-hijskom nivou sa različitim nivoima inten-ziteta u cilju efi kasnosti i visokog kvalite-ta usluge.

Dalje, od suštinskog značaja za uprav-ljanje u svakom sistemu bezbednosti, pa i privatnom, su stručnost i kapacitet. Poznavanje toga šta je zadatak ili aktiv-nost i sposobnost da se on izvrši su osnov-ni preduslovi za upravljanje. Da bi se ovo postiglo, u poslovima bezbednosti, posto-janje jasnog komandnog lanca je prvo i neophodno. Ukoliko se napravi razlika između zaposlenih koji su u stalnom rad-nom odnosu i zaposlenih preko agencije za zapošljavanje, snaga strukture koman-dnog lanca postaje diskutabilna, jer se samim tim gubi i osnova za sveobuhvat-nu bezbednost. Rad u fi rmi za privatno obezbeđenje zahteva poznavanje pred-meta, objekta, ljudi i procedura delatno-sti bezbednosti, odnosno način njihovog sprovođenja. Ovo je direktno uslovljeno pripadnošću timu. Na primer, u sluča-ju vanredne situacije kao što su nedav-ne poplave, iznajmljeni službenik privat-nog obezbeđenja, uprkos obuci i stečenim licencama za rad, neće imati istu uhoda-nost sa timom i poznavati lanac koman-dovanja u takvoj situaciji, kao službenik koji je već neko vreme stalno zaposlen i koji je prošao neophodne pripreme spe-cifi čne za taj objekat, lokaciju ili zada-tak uopšte (ne treba zaboraviti na eventu-alni stav radnika na lizing u ovoj situaciji s obzirom na manju platu). Samim tim, može doći do situacije u kojoj će klijent, odnosno korisnik usluga privatnog obz-beđenja biti oštećen, a za to će direktno odgovarati fi rma za privatno obezbeđenje, iako određeni službenik FTO u principu nema ni zasnovan stalni radni odnos tu.

Uprkos tendenciji da se radnicima na lizing pruže ista prava kao i radnicima koji su u stalnom radnom odnosu, pitanje je da li će fi rma za privatno obezbeđenje, koja se na angažovanje radne snage odlučila radi uštede vremena i sredstava, biti spremna da uloži u kontinuiranu edukaciju istih, kako bi im omogućila dalje napredova-nje i stručno usavršavanje koje ovaj sek-tor zahteva. Službenici obezbeđenja koji prolaze kroz stalnu obuku iskazuju veću

motivisanost i posvećenost ovoj industriji. Ukoliko postoji ovakvo usavršavanje ono može da indicira i da postoji odgovaraju-će obučeno rezervno osoblje za obezbe-đenje, ako bi se ukazala potreba da se u kratkom roku poveća broj lica koja rade na obezbeđenju (npr. u slučaju vanred-nog stanja). Postojanje obuke koju fi nan-sira poslodavac treba, takođe, povezati i sa transparentnom, profesionalnom struktu-rom napredovanja u službi koja omogu-ćava vertikalno i horizontalno napredo-vanje. Ovo podjednako obezbeđuje i veću motivisanost i na kraju bolji kvalitet pru-žene usluge. Objektivno, ukoliko je fi rma za privatno obezbeđenje spremna za ula-ganje u iznajmljenog radnika, ista sred-stva može da usmeri i u trenutno zaposle-ne radnike, prvenstveno zbog činjenice da su ti radnici zaposleni tu već neko + vre-me, da su upoznati sa vrstom i prirodom specifi čnog zadatka, predmetom posla ili objektom i, prvenstveno ljudima, odno-sno članovima tima.

Konačno, tu je i pitanje koristi i rizika za fi rme privatnog obezbeđenja koje se može odraziti na ugled čitave industrije. Naime, pojava čestih promena fi zičkog

obezbeđenja, kao i problemi koje ona nosi, već je postavljena kao problematična tema po drugim pitanjima, kao na primer u pripremi procesa javnih nabavki, koje se vrše na svakih godinu dana. Isti argumenti važe i za angažovanje službenika privatnog obezbeđenja, posebno kada su u pitanju kritične infrastrukture. Firma za privat-no obezbeđenje mora dobro da pozna-je celu teritoriju kritične infrastrukture, kao i sve zaposlene. Obezbeđenje mora biti upoznato sa svim aspektima poslo-vanja kritične infrastrukture, kao i šta je od primarnog značaja/važnosti u slučaju vanredne situacije. Prema tome, pouzda-nost partnera, odnosno fi rme za privatno obezbeđenje, sa svim njenim zaposleni-ma, kao i kontinuirana edukacija su apso-lutno neophodne i predstavljaju jedan od osnovnih činilaca u distribuciji ponde-ra za kvalitet prilikom odabira pružao-ca usluga na osnovu principa ekonomski najpovoljnije ponude. Ostaje pitanje - da li obezbeđenje ’na lizing’ zaista omogu-ćava i bezbednost?

Istražićemo.

Tijana Vojinović i Irina Rizmal

Obezbeđenje mora biti upoznato sa svim aspektima poslovanja kritične infrastrukture, kao i šta je od primarnog značaja i važnosti u slučaju vanredne situacije


INTERVJU

Reforma bezbednosnog sektora u regionu uspešna je pri�a

Reforma bezbednosnog sektora je permanentni proces, a nova vremena donose nove izazove. RACVIAC danas predstavlja platformu za dijalog na temu bezbednosti u jugoistočnoj Evropi

RACVIAC - Centar za bezbedno-snu saradnju jedina je međunarod-na organizacija koja ima sedište u Hrvatskoj, nalazi se nedaleko Zagreba, u Rakitju. Glavno područje delovanja RACVIAC-a je održavanje stabilnosti i sigurnosti u regionu. Težište rada RACVI-AC-a u predstojeć em periodu do 2015. bić e reforma bezbednosnog sektora, među-narodna i regionalna saradnja u pogledu bržeg integrisanja zemalja regiona u evrop-ske i evroatlantske integracije, te bezbed-nosna saradnja zemalja regiona. RACVIAC zagovara pristup reformi bezbednosnog sektora na osnovu poveć anja poverenja u bezbednosne i pravosudne službe već om transparentnošć u, odgovornošć u i pošto-vanjem vladavine prava. Lani je RACVIAC organizovao ceo niz predavanja iz razli-čitih aspekta bezbednosti, a i ove godine je već odradio ili ima u planu respekta-bilan niz predavanja. O ciljevima i radu RACVIAC-a razgovaramo sa direktorom te organizacije, ambasadorom Branimi-rom Mandić em.

Sporazum o osnivanju RACVIAC-a sklopljen je 2000. godine između Repu-blike Hrvatske i Savezne Republike Nemačke u okviru Pakta o stabilnosti. Naglasak rada RACVIAC-a tada je bila implementacija sporazuma o nadzo-ru naoružanja u zemljama Jugoistočne Evrope. Koliko se od te početne, nakon 14 godina rada, razlikuje osnovni zada-tak RACVIAC-a?Danas je RACVIAC moderna međuna-rodna regionalna organizacija koja se bavi pitanjima bezbednosti u jugoistočnoj

Evropi. Evolucija RACVIAC-a je krenula 2000. godine kada smo započeli kao deo bilateralnog sporazuma između Nemač-ke i RH u vezi sa kontrolom naoružanja, o čemu govori i samo ime RACVIAC - Regional Arms Control Verifi cation and Implementation Assistance Centre, koje smo zadržali. Kako se dinamički razvija-la situacija u polju bezbednosti u jugoi-stočnoj Evropi tako se razvijao i RACVI-AC. Tako je u opus svog delovanja dodao reformu odbrambenog sektora, da bi na kraju 2010. predloženo i proširenje naziva pa RACVIAC postaje Centar za bezbed-nosnu saradnju. RACVIAC proširuje svoje aktivnosti, a ono što je još važnije i, posta-je platforma za dijalog na temu bezbed-nosti u jugoistočnoj Evropi. Dakle, pored toga što se bavimo organizacijom različi-tih seminara, okruglih stolova, konferenci-ja, ovo je mesto susreta, kontakata, odno-sno mreža među svim onim faktorima koji utiču na bezbednosnu situaciju. RACVI-AC u ovom trenutku, pored zemalja koje su stalne i pridružene članice, ima i čitavu mrežu međunarodnih organizacija sa koji-ma sarađuje. Upravo smo uspešno zavr-šili veliku konferenciju Annual Meeting of Regional Parliamentari Defence and Securiti Committees na kojoj su prisut-ni bili komiteti za bezbednost i odbranu. Pored parlamentaraca iz Hrvatske i BiH imali smo predavače iz OSCE i podršku iz George C. Marshall centra iz Nemač-ke. To je samo mali primer kako RACVI-AC radi. Želim da naglasim da ne radimo sami, već zajedno sa partnerima, a naš je osnovni cilj da u svom radu zadovoljimo stvarne potrebe regiona u vezi sa pitanji-ma bezbednosti.

S obzirom na promene u bezbedno-snom okruženju u području jugoistočne Evrope, možete li nam reć i kako je tekla reorganizacija RACVIAC-a?Kada govorimo o kontroli naoružanja u regionu bivše Jugoslavije, odnosno u regi-onu Zapadnog Balkana, kako sada naziva-mo ovu regiju, istakao bih za primer član 4 Dejtonskog sporazuma koji je regulisao tu materiju. Ove ć e godine proces regional-nog vlasništva biti završen, misija OEBS u Beču više neć e biti zadužena za kontrolu

naoružanja nego ć e to preć i u regionalno vlasništvo, a to je ujedno najbolji primer kako su se stvari razvijale u regionu. Dakle, na samom početku trebalo je da imamo i supervizore i partnere i asistente da bismo uspešno prošli kroz proces implementa-cije člana 4 Dejtonskog sporazuma, a već se unazad nekoliko godina pokazalo da je poverenje izgrađeno. Smatram taj primer vrlo pozitivnim i uspešno sprovedenim. RACVIAC - ova i moja ideja je da iskustva koja smo dosad stekli ponudimo i osta-lim regionima kao što su zemlje istočnog partnerstva ili severne Afrike, dakako ako oni pokažu potrebu za tim, s obzirom na činjenicu da je upravo taj primer izgrad-nje poverenja, kada je kontrola naoruža-nja u pitanju, bio izuzetno uspešan. Ako se vratimo u te godine kada je RACVIAC nastao, tada moramo reć i da su ljudi bili vrlo skeptični, bilo je mnogo posmatrača, no zadnjih godina svi učesnici transfor-macije postali su tek pasivni posmatra-či procesa koji je u regionu vrlo uspešno završen. Kroz taj je primer RACVIAC od početaka, kada je gradio bazično pove-renje u kontroli naoružanja, izrastao u organizaciju koja sada anticipira bezbed-nosne probleme, koja se suočava sa izu-zetno aktuelnim temama i koja je spremna da svoje znanje i iskustvo prenosi u druge regije. Navešć u još jedan primer koji sma-tram važnim. S obzirom da se mi bavimo i pitanjima potraga i spasavanja ove smo godine imali u planu 3 aktivnosti na temu poplava koje su dogovorene još krajem prošle godine na našem Upravnom odbo-ru, a koje su nedavno na primeru Srbije, BiH i Hrvatske pokazale koliko problema mogu doneti celom regionu.

RACVIAC deluje kroz operativni i programski deo. Operativni deo, dakle članarina, prema međunarodnom sporazumu postaje obaveza članica. Time se budžet stabilizuje, a stabilan je budžet veliko priznanje RACVIAC-u

Ambasador Branimir Mandić , direktor RACVIAC-a


bilo koji način žele da podrže rad RACVI-AC-a. Razlika je između punopravne člani-ce i pridružene u tome što su punopravne po sporazumu obavezne da daju sredstva, organizuju ljude i asistiraju u konferenci-jama u operativnom delu. Pridružene čla-nice mogu podržavati rad RACVIAC - a sa ljudstvom i fi nansijski u programskom delu. Poziciju direktora i zamenika direk-tora daju punopravne članice dok zemlje koje nisu punopravne članice ne učestvuju u ključnim odlukama. Šta se tiče Slovenije, ona je pre nekoliko godina postala članica procesa za saradnju jugoistočne Evrope. Početkom ove godine sam imao sastanak sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova i odbrane Slovenije i mogu reć i da Slovenci imaju sve spremno da posta-nu punopravna članica RACVIAC - a no kada ć e to biti zavisi od njihovih unutraš-njih stvari.

Koja je uloga Multinacionalne save-todavne grupe (Multinational Adviso-ri Group MAG) koje je upravljačko telo RACVIAC-a?MAG se sastaje dva puta godišnje, a na tim sastancima odlučuje se o radu RACVI-AC-a, programskom sadržaju, fi nansija-ma i svim ključnim stvarima bitnim za rad RACVIAC-a. Za sve ostalo je zadu-žen menadžment RACVIAC - a, naravno na osnovu Statuta.

Ako bacimo pogled unazad, RACVI-AC je nastao kao deo bilateralnog spo-razuma Nemačke i Hrvatske. Kroz svoj razvoj dobio je i status diplomatske misije, a daljim razvojem RACVIAC-a u Centar za bezbednosnu saradnju i potpisom svih zemalja koje su sada punopravne članice, RACVIAC postaje međunarodna organi-zacija. U januaru ove godine RACVIAC potpisuje Technical Agreement o sarad-nji sa hrvatskim Ministarstvom odbrane, a taj sporazum reguliše logističku podrš-ku Ministarstva odbrane za rad RACVI-AC - a i bazira se na ugovoru pod nazivom Host Nation Agreement, koje su prošle godine potpisali vlade RH i RACVIAC-a. Kada se združe međunarodni sporazum koji su ratifi kovale zemlje članice, Host Nation Agreement i Tehnički sporazum sa Ministarstvom odbrane, mi smo zao-kružili pravni okvir kojim je RACVIAC i pravno gledano postao međunarodna organizacija sa sedištem u Hrvatskoj. Zna-čaj za Hrvatsku je ogroman, kao što je i za RACVIAC važno da Hrvatska u svakom segmentu podržava naš rad. Mislim da RACVIAC ima fantastične uslove za rad, napomenuo bih da smo u dosadašnjem konferencijskom radu imali oko 11.000 učesnika, svi oni su poneli dobre utiske o nama. Za svaku je zemlju dobro da ima uspešnu organizaciju, a takav je po mom mišljenju RACVIAC. Mi nismo instituci-ja za sebe, svaka zemlja članica deo je nas.

U novembru ć emo na jednom od naših kongresa za temu imati upravo poplave na reci Savi, a u pripremi te konferencije sarađivać emo s Ministarstvom bezbjedno-sti BiH i OEBS misijom u BiH. RACVIAC je defi nisao temu poplava vrlo važnom za ovu regiju. U septembru ć emo imati konfe-renciju o potragama i spasavanju na moru, a radić emo je zajedno sa Albanijom. Kao što možete videti, RACVIAC ne radi ad hoc konferencije, već to čini sistematski i temeljno. Ako imamo temu pronalaže-nja i spasavanja, tada polazimo sa osno-va ukazane potrebe zemalja članica. Iz tog razloga koristimo stručnjake i iz regiona i

izvan regije od naših partnerskih organi-zacija kako bi kvalitet same konferencije i diskusija bile što kvalitetnije.

Koliko stalnih država članica RACVI-AC okuplja danas, koliko pridruženih ? Slovenija je, na primer, na korak da pre-đe iz statusa privremenog članstva prema stalnom članstvu. Koja je glavna razlika u obavezama i pravima između pridru-ženih i stalnih država članica?RACVIAC okuplja 12 država članica, do sada je njih osam ratifi kovalo sporazum, što znači da su dobile status punopravnog članstva. Pridružene članice su one koje na



INTERVJU

Ili recimo to ovako - RACVIAC je zajed-nički uspeh tih zemalja koji je postignut i zahvaljujuć i velikoj podršci RH.

Na koji se način RACVIAC fi nansira? Pre ste zavisili od donacija, sada je vaš budžet stabilniji jer sve zemlje članice participiraju, zar ne? Na koji se način članarina određuje?Kao što sam već naglasio, RACVIAC deluje kroz operativni i programski deo. Opera-tivni deo, dakle članarina, prema međuna-rodnom sporazumu postaje obaveza čla-nica. Time se budžet stabilizuje, a stabilan je budžet veliko priznanje RACVIAC-u. Dok stalne članice fi nansiraju operativ-ni deo, pridružene fi nansiraju program-ski deo i do sada su i one pokazale fi nan-sijsku stabilnost.

Otkako ste na čelu RACVIAC-a, da li ste uveli neke promene u način rada i program aktivnosti. Može li regionalna saradnja biti još i bolja?RACVIAC se, kao i svaka međunarodna organizacija, menja s obzirom na ukupnu situaciju u regionu, moramo deliti sudbi-nu zemalja koje su naše članice. U mom pristupu, odnosno pristupu novog menad-žmenta nekoliko je pravaca koji su done-li rezultate, a to su intenzivirani dijalog sa zemljama članicama i pridruženim člani-cama, što znači da u svakoj zemlji sara-đujemo ili sa Ministarstvom spoljnih ili unutrašnjih poslova. S tim ministarstvima imamo intenzivan dijalog u vezi sa rešava-njem bilateralnih pitanja i planiranja novih aktivnosti, potpisali smo 9 memoranduma sa regionalnim i subregionalnim organiza-cijama o saradnji pa na taj način izbegava-mo dupliranje aktivnosti i stvaramo novu sinergiju. I konačno, intenzivno sarađu-jemo sa EU i NATO - om. Na moj pred-log prihvać eno je da Hrvatska bude kon-takt zemlja za NATO, a Republika Austrija za Evropsku komisiju. Time smo zaokru-žili ceo sistem, ali je ključna stvar perma-nentni dijalog.

Punopravne članice RACVIAC-a su prošle godine postale Turska i Rumuni-ja - na koji način je to dodatno osnaži-lo RACVIAC? Nastojite li se i dalje širiti i u kom smislu?U svakom slučaju je osnažilo. Kada govo-rimo o Rumuniji, ona je punopravna čla-nica EU i NATO - a dok je Turska člani-ca NATO - a i u pregovorima je sa EU. Dakle dobili smo dve jake zemlje kojima je Balkan jedan od prioriteta. Imati njih u svom timu je veliko ojačanje. Time mislim da smo zaokružili krug zemalja koje pred-stavljaju ciljnu grupu za rad RACVIAC - a. Njihova iskustva su u mnogim oblasti-ma od velikog značaja jer pored toga što imaju različite nivoe bilateralne saradnje sa zemljama zapadnog Balkana, mi smo

im pružili regionalni pristup, pa umesto da se, na primer, Turska troši kroz bila-teralne kontakte mi joj omoguć ujemo da komunicira regionalno. Ne treba zabora-viti da je prošle godine i Hrvatska postala punopravna članica EU tako da u porodi-ci naših zemalja ima sve više onih koji su punopravne članice i EU i NATO saveza, a njihova iskustva i znanje su od izuzet-nog značaja.

Na jednom od prošlogodišnjih semi-nara koje ste organizovali, a na kojem su bili i predstavnici ISAF-a i NATO-a, razgovaralo se o mirovnim misijama ali i o tome koliko zajednička delovanja u mirovnim operacijama u inostranstvu imaju uticaj na uklanjanje razlika koje su se proteklih decenija pojavile među zemljama Zapadnog Balkana. Možete li nam ukratko reć i što je bio zaključak tog seminara?Na tom su seminaru sagovornici zaista raz-menili svoja iskustva. Mogu reć i da već duži period mirovne misije koje dolaze iz ove regije odlično sarađuju. Ne samo da nema animoziteta, nego prema onome što sam mogao da čujem, ako se na istom prostoru nađu pripadnici mirovnih misi-ja iz ovih krajeva oni jako dobro sarađu-ju i čak su u prednost u odnosu na ostale zemlje zbog poznavanja jezika i običaja. Ta dobra saradnja prepoznata je i kroz neke druge inicijative.

Po Vašoj oceni kako je tekla reforma bezbednosnog sektora u regionu?Bezbednost je uvek bila u opisu mog posla, tako da je mogu i komentarisati. Što se tiče RH već sama činjenica da je ove godine sla-vila pet godina članstva u NATO dovoljno govori o uspešnosti te reforme. Naravno, reforma bezbednosnog sektora je perma-nentni proces, nova vremena donose nove izazove, no ono što je dosad napravljeno je vrlo uspešno. Što se tiče BiH, nedavno sam imao sa ministrom odbrane BiH prezenta-ciju u Foreign offi ceu u OEBS-u i tamo se ponovo mogla čuti već više puta ponavlja-na činjenica da je reforma odbrambenog sektora najuspešnija reforma u BiH. Što se tiče ostalih zemalja, svaka od njih ima svo-ju dinamiku, svaka ima poseban pristup u smislu relacija unutar i izvan regiona. Srbi-ja s NATO-om ima program Partnerstva za mir, imaju tu neutralnost. Što se tiče Crne Gore, njihov je prioritet u ovom trenutku

članstvo u NATO-u. Kada se gleda region u celini, smatra se da je reforma bezbed-nosnog sektora pri kraju, za mene je to u svakom slučaju uspešna priča.

Koliko je po vašem mišljenju reforma bezbednosnog sektora važna za razvoj demokratskog društva u celini?Apsolutno je važna. Kao diplomata bio sam u mnogim inicijativama koje su u prvom redu bile ekonomskog karaktera, no gde se god krenulo od ekonomskih tema kasnije se dodavao i taj bezbednosni faktor zato što bezbednost mnogo znači za investitore i makroekonomske odnose. Smatram da je reforma bezbednosnog sektora temelj svih ostalih reformi.

Kada je o privatnom bezbednosnom sektoru reč, možete li navesti neke bitne razlike razvoja tog sektora među zemlja-ma članicama RACVIAC-a?To je jedna od tema koju unutar RACVI-AC-a intenzivno obrađujemo poslednje dve godine. Vidljivo je da su na delu razli-čiti nivoi reforme i uključivanja privatnog u opšti bezbednosni sektor, ali činjenica je da novi izazovi bezbednosti traže uključi-vanje svih struktura koje postoje. Privatni sektor se pokazao u nekim od bezbedno-snih izazova, ne samo u regionu već i u sve-tu, kao izrazito dobro rešenje. No, koliko ć e on biti ukorporiran u bezbednosni sek-tor zavisi od svake zemlje, a mi pokušava-mo kroz naše konferencije razmeniti isku-stva tako da omoguć imo i onim zemljama koje nemaju razvijeni model da koristeć i iskustva drugih i putem direktnih konta-kata kasnije stvore takav model. Činjenica je da se privatni sektor u nekim segmenti-ma pokazao kao vrlo efi kasan i potreban tako da onoliko koliko zemlje prepoznaju njegovu važnost, toliko ć e se on i razvijati.

Koje biste pretnje bezbednosti izdvo-jili kao najrizičnije u ovom području i na koji se način treba rešavati?Mislim da nekih velikih pretnji iznutra neć e biti. Ono što dolazi spolja je nepredvidljivo i zahtevalo bi pažljive analize, s obzirom na to da pretnja može biti i fi nansijska kri-za koja slabi ceo sektor, pretnja može biti i poplava, može se dogoditi kriza kao što je ona u Ukrajini ili Arapsko proleć e, gde zbog izbeglica možete imati veliki problem. Što se tiče regiona, izgrađeno je poverenje i izazovi se, kakvi god bili, mogu kontro-lisati. Izazovi spolja pokazali bi da region može i zna da sarađuju, a to se pokazalo i kroz već pomenute mirovne misije. Da rezimiram, što se tiče bezbednosnih iza-zova, optimista sam kada je region u pita-nju, a taj optimizam baziram na stvarnim činjenicama, a ne na tome što sam po pri-rodi optimista.

Nataša Gajski Kovačić

Što se tiče bezbednosnih izazova, optimist sam kada je region u pitanju, a taj optimizam baziram na stvarnim činjenicama, a ne na tome što sam po prirodi optimista



AKTUELNO Javne nabavke i zaštita kritične infrastrukture u vanrednim situacijama

Širom zatvorenih o�iju

Otkako je 1993. godine ukinut Zakon o društvenoj samozaštiti, stvari su se sporo menjale i kre-tale u oblasti zakonske i normativne ure-đenosti oblasti privatnog obezbeđenja. A Zakon o društvenoj samozaštiti je zapravo bio dobar i nije ga trebalo ukidati, već ga prilagoditi navonastalim uslovima posto-janja više svojinskih oblika, odnosno uslo-vima novog društvenog uređenja u naj-širem značenju.

Teške i neizvesne godine raspada biv-še Jugoslavije, krvavi sukobi, sankcije sa svim posledicima unutrašnjeg urušavanja i osiromašenja društva, kriminal, korup-cija, siva ekonomija... to je bila stvarnost koju je ova zemlja živela i preživela. Pro-mena društvenog uređenja, prelazak iz jednostranačkog u višestranački politički život, stvorilo je preduslove za mogućnost izbora puta izlaska iz sveukupnog mraka i kome su se država i društvo našli.

Javne nabavke U takvim uslovima, a u želji da se suzbi-je jedan koruptivni segment, polovinom 2002. godine je donet prvi Zakon o javnim

nabavkama (ZJN), prvi sistemski zakon iz te oblasti koji se tiče gotovo svakog dela javnog sektora.

Drugi ZJN, u Aneksu IB-a, u stavu 23. ‘’istražne usluge i usluge obezbeđe-nja (osim usluga obezbeđenja prevozom i oklopljenim automobilom)” precizira da se na navedenu uslugu primenjuju odred-be Zakona kojima se uređuju javne nabav-ke male vrednosti, bez obzira na vrednost usluge. Sa druge strane, status ponuđača javnih preduzeća, subjekata kritične infra-strukture, što je sve ostavljalo mogućnost angažovanja privatnog obezbeđenja pod povoljnijim uslovima, pre svega za kori-snika zainteresovanog da ta usluga bude adekvatna potrebi.

Potreba otklanjanja uočenih nepravilno-sti kao i relevantne preporuke, rezultirale su donošenjem novog, trećeg Zakona o jav-nim nabavkama krajem 2012. godine. Kraj-nji cilj koji je Zakonom trebalo da se ostvari jeste obezbeđivanje uslova za efi kasnu upo-trebu javnih sredstava, sprečavanje korup-cije i sukoba interesa, kao i uspostavljanje jedinstvenog tržišta javnih nabavki i obez-beđivanje konkurencije. Ovim Zakonom

su izjednačene usluge obezbeđenja i zašti-te sa bilo kojom drugom uslugom, kriteri-jumi za izbor ponude su najniža ponuđe-na cena i ekonomski najpovoljnija ponuda sa neodgovarajućim elementima kriteriju-ma za ovu vrstu usluge. Kada se tome doda činjenica da se tenderi raspisuju i poslo-vi sklapaju na period od uglavnom jedne godine, jasno je koliko je bezbednost šti-ćenih vrednosti ranjiva bez obzira na vre-me, mesto, okvir... u kome se usluga pruža.

A kakve usluge pruža privatno obezbe-đenje? Po defi niciji iz Zakona o privat-nom obezbeđenju (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 104/13), privatno obezbeđenje obuhvata poslove zaštite lica, imovine i poslovanja fi zičkom i tehničkom zaštitom, transport vrednosti i održavanje reda na javnom skupu kada ti poslovi nisu u nadležnosti MUP-a u najužem određenju.

Zaštita kritične infrastrukture Kao posebno bitan, ističe se problem oba-veznog obezbeđenja i zaštite određenih objekata. Te objekte od strateškog i poseb-nog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, objekte kritične infrastrukture,

Zaštita kritične infrastrukture, kako u redovnim, tako i u vanrednim situacijama, je vrlo kompleksno pitanje. Potrebno je predvideti resurse za upravlјanje i zaštitu kritične infrastrukture, kao što su lјudski resursi, materijalni, fi nansijski, resursi znanja, infrastruktura. Važeći zakonski propisi nisu u dovolјnoj meri niti obimu ponudili rešenja za jednu ovako osetlјivu oblast


AKTUELNO Javne nabavke i zaštita kritične infrastrukture u vanrednim situacijama

odnosno nacionalna kritična dobra, obez-beđuje privatno obezbeđenje. Ovde se posebno misli na objekte za proizvodnju i prenos električne energije, telekomuni-kacione objekte, skladištenje i transport nafte i gasa, vodosnabdevanje, saobra-ćaj, fi nansijski i bankarski sistem, objek-te najvažnijih državnih institucija i slič-no. Drugim rečima, kritična infrastruktura predstavlja imovinu, mreže ili organiza-cije čijim bi onemogućavanjem funkcio-nisanja u svim uslovima došlo do ozbilj-nih posledica po socijalni i ekonomski život zemlje.

Republika Srbija je pitanju zaštite kri-tičnih nacionalnuh resursa prišla stvara-njem integrisanog sistema zaštite i spasa-vanja istih. Naime, polazna normativna uređenost ove oblasti je data u odredba-ma Zakona o vanrednim situacijama (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 111/09). Pratećim pod-zakonskim aktima je prvi put u Srbiji uve-den pojam ‘’kritične infrastrukture’’ ali bez jasnog preciziranja o kojim elementima ili oblastima infrastrukture se radi, kao i bez određenja subjekata koji bi bili odgovorni za zaštitu takve infrastrukture.

Zaštita kritične infrastrukture kako u redovnim, tako i u vanrednim situacija-ma, je vrlo kompleksno pitanje. Potrebno je predvideti resurse za upravljanje i zašti-tu kritične infrastrukture kao što su ljud-ski resursi, materijalni resursi, resursi zna-nja, infrastruktura, fi nansijski resursi i sl.

Najveći broj javnih preduzeća, osno-vanih sa ciljem obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i urednog zadovoljenja potreba korisnika proizvoda i usluga, predstavljaju tu kri-tičnu infrastrukturu (EPS, NIS, Železni-ca i sl.). Upravo su iz tih preduzeća, a u postupku restruktuiranja, izdvojene spo-redne delatnosti, pa i obezbeđenje. Dru-gim rečima, neko ko je poznavao proizvod-ni proces u njegovim razvojnim fazama, ko je odlično poznavao objekte, prostor, teren, zaposlene, ko je bio motivisan, loja-lan, u koga se ulagalo, je veštački odvo-jen iz sistema i u startu stavljen u nerav-nopravni položaj na neuređenom tržištu. Ne manje važno, treba pomenuti činje-nicu da se u tim preduzećima u prethod-nom periodu i u vreme važenja ukinutih

‘’samoupravnih zakona’’ jako puno ula-galo u obuku i opremu službi i jedinica zaštite i spasavanja, kako bi bile spremne da odgovore zahtevima u redovnim, van-rednim i ratnim stanjima. U magacinima tadašnje civilne zaštite se i danas mogu naći lopate, kofe, gumene čizme, ćebad, poljski kreveti, dušeci, kompleti za prvu pomoć i sl. Sva ta oprema je i te kako bila potrebna i defi citarna pri zaštiti i spasa-vanju od nedavnih poplava.

Šta sa izdvojenim preduzećima?Prvih par godina od izdvajanja, te tzv. kćer-ke fi rme su imale zagarantovan posao u prvobitnom, matičnom osnivaču, da bi se kasnije poslovi dobijali putem javnih nabavki, putem tendera. No i pored toga, u hodu prestrojeno, privatno obezbeđe-nje je u svakom trenutku bilo spremno da odgovorno, profesionalno, stručno, časno i u svemu poštujući zakonske okvire, vrši delatnost obezbeđenja kako u redovnim tako i u vanrednim situacijama. Dugogo-dišnje iskustveno poznavanje korisnika je pak bilo prednost u odnosu na druge subjekte privatnog obezbeđenja na srp-skom tržištu. Isto tako, korisnik usluga obezbeđenja kritične infrastrukture ima pravo, obavezu i odgovornost da defi niše svoje potrebe za obezbeđenjem u punom obimu, da postavi jasne zahteve u pogle-du kadrova, opreme i uređaja koji se anga-žuju. S toga ne treba da čudi kada jedna visokoškolska ustanova u sastavu beograd-skog univerziteta, u okviru dodatnih uslo-va, od ponuđača usluga obezbeđenja tra-ži dokaz da poseduje, recimo, pumpu za ispumpavanje vode.

Zaposlena sam u Kolubara-Usluge d.o.o. Lazarevac, preduzeću koje uslužno obe-zeđuje PD RB Kolubara, tu sam od osni-vanja, od sklapanja prvog, drugog, trećeg, četvrtog ugovora o saradnji. Sa evidentira-nim problemima susrećemo se gotovo od samog osnivanja preduzeća. Istovremeno, od tog istog početka traju naši napori da se obezbeđenju kritične infrastrukture priđe sa drugačijeg, sa praktičnog aspekta - uz uvažavanje stvarnih specifi čnosti i znača-ja sistema koje obezbeđujemo.

Danas je evidentno da su krizne i van-redne situacije deo našeg svakodnevnog života. Takve situacije, na žalost, samo povećavaju izvore i oblike javljanja dovo-deći do gubitaka ljudskih života i do ogro-mnih materijalnih šteta, što se desilo u maj-skim poplavama katastrofalnih razmera. Tada su stradali ljudi, teško su oštećena ili uništena čitava naselja, nemerljiva je šteta na imovini građana, ogromni gubi-ci u privredi i sl.

Radi boljeg razumevanja, vanredna situ-acija predstavlja stanje u kome su rizici i pretnje po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i inten-ziteta da njihov nastanak ili posledice

nije moguće sprečiti ili otkloniti redov-nim delovanjem, već je neophodno upo-trebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada.

Kako smo već naveli značaj kritične infrastrukture za funkcionisanje druš-tvene zajednice sa jedne strane i vanred-ne situacije kao nepredvidive mogućnosti oštećenja ili uništenja bitnih nacionalnih resursa sa druge strane, potrebno je zašti-ti takvih dobara u svim situacijama posve-titi potrebnu pažnju. Znači, ono što je od vitalnog značaja za život zemlje, u mogu-ćim nepredvidim situacijama, treba štiti-ti angažovanjem obučenih, opremljenih, utreniranih, spremnih, motivisanih kadro-va uz valjanu organizaciju i sve to u okviru važećih zakonskih propisa. Lično smatram da važeći zakonski propisi nisu u dovolj-noj meri, niti obimu, ponudili rešenja za jednu ovako osetljivu oblast.

Naime, Strategija nacionalne bezbedno-sti, doneta krajem 2009. godine, u piramidi pravnih i političkih dokumenata u sekto-ru bezbednosti odmah iza Ustava, utvr-đuje osnove politike bezbednosti u zašti-ti nacionalnih interesa Srbije. Jedan tako važan strateški dokument, po prvi put u istoriji je privatno obezbeđenje uvrstio u deo strukture sistema nacionalne bez-bednosti, što je za delatnost bilo od izu-zetnog značaja.

Korak dalje, a saglasno Ustavu Republi-ke Srbije i Strategiji nacionalne bezbedno-sti kao krovnim osnovama, Zakon o van-rednim situacijama (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 111/09, 92/11, 93/12), u članu 8, stav 20.

Period ugovornih obaveza između privatnog obezbeđenja i preduzeća u čijem je vlasništvu kritična infrastruktura trebalo bi da bude od tri do pet godina, sa obaveznom godinom usaglašavanja do nove ugovorne saradnje


prirodnih sila (poplave, olujni vetrovi...), onda defi nitivno nemamo prava da uru-šavamo bezbednost ove zemlje.

Šta dalje?Nadležni državni organi treba što pre da

defi nišu koja se to kritična infrastruktura mora štiti, kojim materijalnim sredstvima i koji je to pravni subjekti mogu štititi. Pri određivanju tih subjekata, voditi računa o teritorijalnom principu na kome su loci-rani objekti kritične infrastrukture kao i subjekti za privatno obezbeđenje.

Nakon toga, država je saglasno zakon-skim rešenjima koje je sama predvidela u interesu nacionalne bezbednosti, dužna da materijalno pomogne u obuci i nabav-ci opreme i sredstava za zaštitu i spasava-nje za one subjekte privatnog obezbeđenja koje aktom odredi da obezbeđuju kritič-nu infrastrukturu. Saglasno tome, dužna je da neposredno prati, kontroliše i pro-verava spremnost tih subjekata u zaštiti i spasavanju kritične infrastrukture u van-rednim situacijama.

Drugo, potrebno je predvideti znatno veća ovlašćenja subjekata kritične infra-strukture u kreiranju dodatnih uslova koje mora privatno obezbeđenje da ispuni u zaštiti njegove vrednosti u svim uslovima.

Kriterijumi za izbor ponudeNakon toga, izmena Zakona o javnim nabavkama uz uvažavanje napred nave-denih koraka.

Kao obavezujući kriterijum za izbor ponude u obezbeđenju kritične infra-strukture da bude ekonomski najpovoljnija

svrstva službu obezbeđenja u ‘’snage zašti-te i spasavanja’’, a u stavu 25. defi niše pri-vredne subjekte iz oblasti privatnog obez-beđenja kao osposobljena pravna lica za poslove zaštete i spasavanja. Dakle, Zakon vidi privatno obezbeđenje kao osposoblje-ne snage zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Na kraju, tu je pomenuti Zakon o pri-vatnom obezbeđenju koji pravno uređuje oblast obezbeđenja bez posebnog određe-nja redovnih ili vanrednih uslova.

Onako kako sistem nacionalne bezbed-nosti uključuje niz drugih sistema kao pod-sisteme, isto tako sam predstavlja pod-sistem širih društvenih sistema poput političkog, ekonomskog i pravnog. Zna-či, bezbednost je opšta, nedeljiva, jedin-stvena, pravo, obaveza i odgovornost najši-re baze (države i njenih institucija, organa, organizacija, pravnih subjekata do poje-dinaca..).

Ako je već tako, ako imamo pozitivnu praksu iz razvijenih sitema drugih zema-lja, ako imamo normativne okvire na nivou države i imamo jako teško iskustvo iz nedavnih događaja izazvanih delovanjem

Nadležni državni organi treba što pre da defi nišu koja se to kritična infrastruktura mora štititi, kojim materijalnim sredstvima i koji je pravni subjekti mogu štititi

ponuda sa odgovarajućim elementima određenja iste. Posebno razrada elemena-ta ekonomski najpovoljnije ponude (služ-benici obezbeđenja, rukovodstvo za reali-zaciju ugovora, ugovorena infrastruktura, o kompaniji...) predstavlja pravi put ka izboru odgovarajućeg ponuđača. Narav-no, podrazumeva se da za ovu vrstu obez-beđenja mogu aplicirati samo oni subjekti obezbeđenja koje država odredi, uz uva-žavanje prednosti blizine jednog i drugog subjekta u sistemu obezbeđenja.

Period ugovornih obaveza da bude 3 do 5 godina sa obaveznom godinom usaglaša-vanja do nove ugovorne saradnje.

Na kraju se moram osvrnuti na neka odredbe Zakona o privatnom obezbeđe-nju, i izneti zamerku što je predlagač pro-pustio mogućnost ograničene upotrebe tzv. dugih cevi makar u postupku obez-beđenja obavezno obezbeđenih objekata (uglavnom objekti kritične infrastruktu-re) kao i obezbeđenje transoprta novca. Naravno, tu je i zamerka na nedonošenje pratećih podzakonskih akata koji bi omo-gućili potpunu primenu Zakona.

Intencija jeste da delovanje privatnog obezbeđenja bude preventivno. Zakon je propisao mogućnost upotrebe poluauto-matskih pištolja kal. 7,65 mm i 9 mm za obezbeđenje određenih objekata (obave-zno obezbeđeni objekti, fi nansijske organi-zacije, skladišni objekti i sl.), onako kako je u mnogim zemljama Evrope. Ali, te razvi-jene ekonomije, demokratije sa tradici-jom, ukorenjenom bezbednosnom kul-turom i uređenim pravosudnim sistemom mogu da maksimalno ograniče ili čak uki-nu mogućnost upotrebe naoružanja u vrše-nju poslova obezbeđenja i zaštite. U Srbi-ji, gde je sve to u razvoju, gde od ukupnog broja oružja u posedu građana blizu polo-vina je u ilegalnom posedu, gde je teška ekonomska situacija, gde su lopovi uvek korak ispred, poslovi obezbeđenja i zaštite vrednosti moraju biti prilagođeni aktuel-noj situaciji. A ako je još u pitanju vanred-na situacija, onda priča dobija na značaju.

Sada je bila namera da se još jednom otvori pitanje obezbeđenja kritične infra-strukture, kako u redovnim, tako i u van-rednim situacijama, da se ukaže na propuste i da se preporuči moguće rešenje. Društvo se kreće, menja, radi, razvija, prilagođava prirodi koja pak neretko rušilački, stihij-ski, nepredvidljivo deluje. Sve to skupa čini život i sve to rađa prirodnu želju da se ostva-ri balans, ravnoteža, sklad u međusobnim odnosima u što većoj meri. Otuda pravo i obaveza svih nas iz sektora bezbednosti da ukazujemo, predlažemo, delujemo u prav-cu unapređenja delatnosti, naravno, svako u domenu svoje odgovornosti i ovlašćenja.

Ljiljana Dubonjić, stručni saradnik za korporativnu bezbednost, Kolubara usluge d.o.o. Lazarevac

Kritičnu infrastrukturu, koja je od vitalnog značaja za život zemlje, u mogućim nepredvidim situacijama, treba štititi angažovanjem obučenog, opremljenog, utreniranog, spremnog, motivisanog kadra


AKTUELNO Da li je vreme za novi zakon o vanrednim situacijama

Svako na svom zadatku Najavljena promena Zakona o vanrednim situacijama, kao i izrada Nacionalnog plana za zaštitu

i spasavanje, je u punom zamahu. Uveliko se radi i na proceni ugroženosti Republike Srbije. Najvažnije novine inoviranog Zakona o vanrednim situacijama biće preciznije odredbe koje uređuju značaj, ulogu, ali i odgovornost jednica lokalne samouprave u sistemu civilne zaštite

U kriznim situacijama važan je svaki čovek i svako sredstvo koje može da pomogne spasavanju života lju-di - jedna je od pouka izvučena iz majskih poplava, koje su pogodile Srbiju i države regiona. U to su se najbolje uverili spasio-ci, policajci, ali i hiljade volontera koji su priskočili ugroženom stanovništvu. Upr-kos epskim razmerama potopa, zahvalju-jući njima, ljudske žrtve i materijalna šteta smanjene su na najmanju moguću meru.

Elementarne nepogode, međutim, poka-zale su i sve probleme koji nastaju u situ-acijama kada su ljudi ugroženi, imovina strada, a evakuišu se čitava sela i grado-vi. Oni su u ovako teškim trenucima reša-vani najčešće ličnim angažovanjem, tru-dom i snalaženjem kako spasilaca, tako i dobrovoljaca koji su učestvovali u akcija-ma. Osim što su testirale ljudsku solidar-nost, poplave su pokazale i manjkavosti pravnog uređenja oblasti civilne zaštite u

Srbiji, ali i otvorile pitanje da li su u ovu sferu uključeni svi koji mogu da dopri-nesu bržem i kvalitetnijem reagovanju u situacijama kada je dragocen svaki minut i svaki čovek.

Vreme je za promeneStručnjaci za civilnu zaštitu sticajem okol-nosti dobili su i priliku da na delu prove-re način funkcionisanja sfere kojom se

bave, i da uvide sve manjkavosti i nedore-čenosti propisa koji je regulišu. To je i naj-važniji razlog najavljene promene Zako-na o vanrednim situacijama, usvojenog 2009. godine. Ovaj propis u vreme kada je donet predstavljao je krupan pomak u odnosu na dotadašnju regulativu ovog važnog segmenta nacionalne bezbednosti. Vremenom su se, uprkos tome, pokazale i njegove mane i nedostaci prilikom pri-mene u praksi, što se najbolje videlo pri-likom reagovanja nadležnih službi u spa-savanju tokom majskih poplava. Rad na izmenama i dopunama ovog zakona je u punom jeku i očekuje se da se svi činioci u proceduri donošenja propisa, uključu-jući i Vladu i Narodnu skupštinu, o nje-mu izjasne već do kraja godine.

Najavljena promena Zakona o vanred-nim situacijama, kao i izrada Nacional-nog plana za zaštitu i spasavanje, koji će biti urađen nakon donošenja nacionalne

Stručnjaci za civilnu zaštitu tokom majskih poplava dobili su priliku da uvide sve manjkavosti i nedorečenosti propisa koji regulišu ovu oblast. To je i glavni razlog promene Zakona o vanrednim situacijama


Procene ugroženosti na kojoj Sektor za vanredne situacije u saradnji sa resor-nim ministarstvima, posebnim organiza-cijama i drugim pravnim licima uveliko radi. Reč je o izuzetno važnom dokumen-tu u kome će biti sadržani svi rizici i pret-nje koje mogu da ugroze vitalne funkcije države i njenog stanovništva, bez razlike da li je reč o prirodnim ili tehničko-teh-niološkim nepogodama.

Najvažnije novine inoviranog Zakona o vanrednim situacijama biće preciznije odredbe koje uređuju značaj, ulogu ali i odgovornost jednica lokalne samouprave u sistemu civilne zaštite. Prvobitnim zako-nom izvršena je decentralizacija, čime su jednice lokalne samouprave postale naj-odgovornije za pripreme i reagovanje. Tu su se, međutim, pokazali i brojni pro-blemi, jer mnoge opštine i gradovi nisu postupali po slovu propisa - nisu izvrši-li potrebne pripreme, formirale jednice opšte namene civilne zaštite, niti odredile poverenike i osposobljena pravna lica...

Živko Babović, zamenik načelnika Uprave za civilnu zaštitu kaže za Svet bezbednosti da Zakon sve to precizira, defi niše, ali i predviđa kazne za ovakvo ponašanje.

“Pokušaćemo da detaljnije uredimo rad štabova civilne zaštite. Sektor je formirao radnu grupu koja uveliko radi na prome-ni zakona. Očekujemo da se ovim pobolj-šanjima isprave nedoslednosti i nedo-rečenosti koje su se javljali u primeni. Najvidljivije probleme izazivani su lošim rešenjem prava i obaveza subjekata civilne zaštite, posebno jedinica lokalne samou-prave, ali i građana. Pojedini delovi kazne-nih odredaba u postojećem zakonu nisu jasno određeni, što je sprečavalo proce-suiranje i kažnjavanje onih koji ga se ne pridržavaju”, nabraja Babović.

Da je promena zakona o vanrednim situacijama potrebna Srbiji smatra i pro-fesor Vladmir Jakovljević sa katedre za civilnu zaštitu Fakulteta bezbednosti. Cilj izmena i dopuna trebalo bi da bude što brže ispravljanje svih nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni, naročito tokom velikih akcija sprovedenih tokom prirod-nih nepogoda poslednjih godina

Documents

TTEMA BROJAEMA BROJA LLicenciranje u oblasti ......oblasti privatnog obezbeđenja (prema podacima APR-a iz juna 2014. u Srbiji su registrovana 602 privredna društva i preduzetnika)