UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVUSAOBRAĆAJNI FAKULTET

DOBOJ

PONAŠANJE LJUDI PRI SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI

Saobraćajna psihologija

Profesor: Student:

I

UVOD.....................................................................................................................3

II PONAŠANJE PRI SAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA.................................4

III METODOLOGIJA............................................................................................6

3.1. Predmet proučavanja ...................................................................................6

3.2. Ciljevi proučavanja .......................................................................................6

3.3. Hipoteze.........................................................................................................7

3.4. Varijable.........................................................................................................7

3.5. Instrumenti istraživanj .................................................................................7

3.6. Uzorak ...........................................................................................................7

3.7. Procedura:.....................................................................................................8

IV ANALIZA REZULTATA.................................................................................8

4.1. Intervju sa komandirom CJB Doboj.............................................................8

4.2. Rezltati anketnog upitnika............................................................................9

V ZAKLJUČAK....................................................................................................13

VI LITERATURA.................................................................................................14

VII PRILOZI.........................................................................................................15

2

I . UVOD

Veliki broj saobraćajnih nezgoda nalaže svakom učesniku u saobraćaju da savlada osnovne principe prve pomoći. Upravo od toga zavisi život unesrećenog , a broj i težina posledica povreda se uveliko smanjuje pravovremenom i pravilnom reakcijom na samom mjestu saobraćajne nezgode.

Prva pomoć je metoda medicinskih zahvata koju pri svakom udesu vozač treba da pruži unesrećenim licima do dolska stručnih lica. Međutim, do dolaska medicinske ekipe može da prođe dosta dragocjenog vremena, te da ne bismo bili u situaciji da bespomoćno posmatramo unesrećene, treba se upoznati s osnovnim mjerama koje treba poduzeti. Pored želje da se pomogne, treba, dakle, imati i znanje, a time se ispunjavaju i dve osnovne prtpostavke za pružanje prve pomoći:

Ne nauditi povređenom

Biti miran i ne dozvoliti širenje panike

Prva pomoć se pruža na mjestu gde se nezgoda dogodila i toliko dugo dok medicinsko lice ne preuzme povređenog. Ona je moralna, ali i zakonska obaveza svakog člana društva.

Danas smo svesni da je veliki broj saobraćajnih nezgoda izazvan prosječno lošim stanjem vozila i puteva. Ipak presudan fator uzroka je čovek sa svojim psihofizičkim stanjem, zdravljem, životnim navikama i iskustvom. Na sposobnost vozača utiču mnogi elementi:

Uzimanje alkohola,lijekova

Pojava zamora, gladi

Aero zagađenja,buka i nepovoljne temparature

Zdravstvena sposobnost za vožnju se provjerava ljekarskim pregledom, ali i svaki pojedinac treba da bude upoznat koliko nam znanje o prvoj pomoći može da pomogne pri nekoj saobraćajnoj nezgodi.

3

II PONAŠANJE PRI SAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA

Drumski saobraćaj je korisna aktivnost po mnogobrojnim sadržajima i uticajima

koje ima u različitim oblastima života.Međutim,različiti propratni događaji i

pojavečesto umanjuju efekte saobraćaja.Negativni efekti najčešće se manifestuju

kroz zastoje i zagušenja u saobraćaju,buku i aero-zagađenja,brojnost i težinu

saobraćajnih nezgoda i dr...Ovo ukazuje da je učešće u saobraćaju podložno

riziku,odnosno negativnom uticaju koji se najčešće iskazuje kroz opasnosti i

posljedice.Konkretna opasnost ispoljava se i prati preko posljedica stradanja u

saobraćaju ili uništavanja materijalnih vrijednosti. Uticaji na smanjivanje opasnosti

u saobraćaju su različiti. Aktivnosti se najčešće usmjeravaju na smanjivanje

subjektivnog rizika,kao veličine koja zavisi od uočavanja opasnosti,procjene

sposobnosti i efekata djelovanja na opasnosti. U opštem smislu opasnost ili rizik sa

stanovištva pojedinca-učesnika u saobraćaju-djeluje minorno(vjerovatnoća da će

neko lice,na putevima u Republici Srpskoj biti povrijeđeno u saobraćajnoj nezgodi

u toku jedne godine manje je od 0,3%).Opasnost u saobraćaju posmatrana na ovaj

način,sa aspekta pojedinca, je relativno mala,međutim gledano šire sa aspekta

zajednice opasnost u saobraćaju je veoma izražena. Na ovo ukazuju činjenice da se

na putevima u Republici Srpskoj dogodi i do 70.000saobraćajnih nezgoda u kojima

nastrada(pogine ili bude povrijeđeno) preko 20.000 lica.Brojnost saobraćajnih

nezgoda i težina nastalih posljedica,opredeljuje problem i prioritet da se na

nacionalnom i lokalnom nivou kreira model upravljanja bezbijednošću

saobraćaja,koji će rizik opasnosti svesti na prihvatljiv nivo,imajući u vidu da rizik

nije moguće u potpunosti isključiti. Koliko god se čovek trudio da raznim merama

opreza poveća svoju i bezbednost drugih, do nezgoda će uvek dolaziti. Kako svuda

tako i u saobraćaju šta god mi uradili, napravili ili preduzeli nezgode će se uvek

dešavati, a na nama je da broj saobraćajnih nezgoda kao i njihove posledice

4

pokušamo da dovedemo na minimum. Većina vas se u svojoj vozačkoj karijeri na

neki način srela sasaobraćajnom nezgodom, bilo kao učesnik u nezodi, kao uzrok

nezgode ili kao svedok. Po definiciji saobraćajna nezgoda je svaka nezgoda koja

se desila na putu, u kojoj je bar jedno vozilo bilo u pokretu, u kojoj je došlo do

veće ili manje materijalne štete ili je došlo do težih ili lakših povreda učesnika ili

čak do smrti.

Ovde ćemo pokušati da vam objasnimo kako se ponašati nakon saobraćajne

nezgode, bilo da ste uzrok nezgode baš vi ili neko drugi.

Saobraćajne nezgode mogu biti različite i kao što je jednom prilikom moj profesor

rekao, u celoj karijeri nikada nećete naići na dve iste nezgode.

Uglavnom neka gruba podela nezgoda bila bi na lakše i teže nezgode, pod težim

nezodama smatramo one gde je došlo do težih fizičkih povreda nekoga od učesnika

ili čak do smrti.

Sama po sebi nezgoda sa sobom vuče određene probleme ono što je bitno da znate

je kako da postupite nakon nezgode kako bi smanjili svoje probleme i kako bi

stručnjaci utvrdili šta je zapravo uzrok nezgode.

Nakon nezgode prvo što treba da uradite je da osigurate bezbednost svih

učesnika, što znači da ukoliko ima povredjenih obezbedite im odgovarajuću prvu

pomoć, smestite ih na sigurno, ukoliko ima vozila ili objekata u plamenu,

obavestite vatrogasce i sami pristupite gašenju.

Ukoliko pak nema povređenih već je samo došlo do štete, potrebno je da sa drugim

učesnicima u saobraćaju popunite evropski izveštaj o saobraćajnoj nezodi, što

tačnije, da nakon toga obavestite saobraćajnu policiju o nezgodi i sačekate njihov

dolazak. Takodje je potebno da svoje vozilo ne pomerate ni pod kojim uslovima sa

mesta nezode, kao ni bilo koji drugi deo koji se našao na mestu, jer svaki deo pa i

najmanje parče stakla, veštacima može biti od velikog značaja pri utvrdjivanju svih

podataka o nezgodi. Čak i ako iz nekog razloga pomerite bilo šta, pokušajte da na

5

bilo koji način, obeležite mesto gde se to nalazilo. Potrebno je da ukoliko ste u

mogućnosti , na mestu gde se desila nezgoda probate da ostalima omogućite

nesmetan prolaz, ukoliko ipak niste u takvoj mogućnosti sačekajte dolazak policije.

Ostanite pribrani nakon nezgode, trudite se da zapamtite što više detalja, ne

upuštajte se u rasprave sa ostalim učesnicima jer time nećete ništa postići.

Potrudite se da pogledate da li je bilo svedoka koji su videli šta se desilo i

pokušajte da uzmete njihove podatke kako bi ukoliko dođe do suđenja mogli da

obezbedite svedoke. Kada policija stigne, omogućite im sve potrebne podatke koje

vam budu tražili, kao i to da ne smetano obave svoj posao.

Upitnik: Za utvrđivanje kakav odnos imaju vozači na saobraćajne nezgode?

1.Koji ste spol?

a)M

b)Ž

2Da li ste bili u prilici da vidite saobraćajnu nezgodu?

a)Da

b)Ne

3.Kako ste reagovali prilkom nailaska na saobraćajnu nezgodu?

a)Uhvatila me trema,ali sam opet pokušao da pomognem unesrećenima

b)Prestrašio sam se,ali sam opet pokušao da pomognem unesrećenima

c)Nastavio sam voziti bez zaustavljanja

d)Prestrašio sam se,nisam bio u stanju da im pomognem

4.Kako je saobraćajna nezgoda viđena na putu uticala na vas?

a)Stresno

b)Postao sam oprezni u toku vožnje

6

c)Nije imala uticaja na mene

5.Da li smatrate da je obavezono pomoći ljudima koji su učestovali u saobraćajnoj nezgodi?

a)Da

b)Ne

6.Kakvo je vaše mišljenje o tome da li su vozači dovoljno obučeni za susretanje sa ovakvim situacijama?

a)Vozači nisu dovoljno obučeni za ovakve situacije

b)Dovoljno smo obučeni

7.Kakvo je vaše mišljenje o vozačima koji se ne zaustavljaju na mjestima saobraćajne nezgode?

a)Nemaju kulture

b)Strah ih je pa ih opravdavam

c)Mora se zakonom to kažnjavati

8.Smatrate li da standardna prva pomoć u vašem automobilu je dovoljno korisna u ovakvim situacijama kada ima povrijeđenih?

a)Smatram da je nedovoljna

b)Mislim da je dovoljna

7