SADRŽAJ:

1.Uvod……………………………………………………………........22. Proizvodnja ……………...………………………………………… 33. Prodaja i otkup …………...………………………………………... 54. Tržišnost proizvodnje………………………………………………. 65. Potrošnja ….. ………………………………………………………. 66. Globalni bilans proizvodnje i potrošnje ………................................ 87. Prosečne prodajne ( otkupne ) cene na malo. BDP u Srbiji………... 98. Spoljnotrgovinska razmena………………………………………... 129. Zaključak…………………………………………………………... 1410. Literatura………………………………………………………….. 15

1

UVOD

Riba je jedna od najvrednijih namirnica životinjskog porekla u ishrani ljudi. Ulov ribe u svetu je dostigao svoj maksimum krajem prošlog veka. Međutim, tržište se rastućim potrebama za ribom podmiruje proizvodnjom ribe u akvakulturi. U prometu se više od 50 posto ribe nalazi kao sveža riba, manje od jedne četvrtine kao zamrznuta riba a približno ista količina ribe (oko 11 posto) u prometu se nalazi kao konzerva od ribe i kao dimljena riba. Kako je riba lako kvarljiva namirnica načinu njenog stavljanja u promet i činiocima od značaja za njenu održivost u prometu posvećuje se posebna pažnja.Postoje vrlo povoljne geografske hidrološke i privredne okolnosti za razvoj domaćeg ribarstva, ulova slatkovodne ribe i povećanje potrošnje ribljeg mesa ukupno i po stanovniku. U pojedinim područjima stanovništvo se tradicionalno bavi ribolovom, što ribarstvo čini značajnom i specifičnom granom poljoprivrede.Godišnji ulov ribe u Srbiji dostiže 10 000 t. Ukupnim otkupom obuhvata se 54%, a u promet preko seljačke pijace odlazi oko 6% ukupnog godišnjeg ulova ribe.Slatkovodna riba stavlja se u promet prema poreklu, kao: slatkovodna riba iz ribnjaka, i slatkovodna riba iz otvorenih voda. Riba iz ribnjaka se razvrstava u 11 osnovnih vrsta, bez obzira na masu, dok se riba iz otvorenih voda razvrstava u 15 osnovnih vrsta.U promet se stavljaju sledeće vrste slatkovodne ribe: pastrmka, jesetra, som, smuđ, šaran, beli amur, beli tolstolobik i sivi tolstolobik.

2

2. PROIZVODNJA

Polazeći od potrebe i mogućnosti analize tržišnih odnosa i pojedinih faza prometa sirovih i prerađenih poljoprivrednih proizvoda, nužno je ukazati na neke bitne kategorije i oblike poljoprivredne proizvodnje, agroindustrije i njihovih proizvoda.U tumačenju proizvodnje i njenih kategorija kao činilaca tržišnih odnosa i cena, proizvodna funkcuja određuje se kao matematički izraz odnosa uloženih činilaca proizvodnje i rezultata proizvodnje, tj dobijenog proizvoda.Ponuda predstavlja ukupnu masu proizvoda , odnosno robe i usluga, na određenom tržištu i u određenom vremenskom razdoblju, po određenim cenama. Često se pojam ponude izjednačava sa pojmom proizvodnje, ali za razliku od proizvodnje, na oblikovanje ponude utiču i činioci izvan proizvodnje. Među posebnim činiocima su prenete, odnosno prelazne zalihe kod proizvođača, kao i kod prometnih i trgovačkih preduzeća, zatim robne rezerve, količina proizvoda odvojene za reprodukciju u poljoprivredi, gubici u prometu i spoljnotrgovinska razmena. U određivanju pojma ponude poljoprivrednih proizvoda imaju se u vidu neke posebnosti poljoprivredne porizvodnje i poljoprivrednih proizvoda koje neposredno utiču na oblikovanje, obim, dinamiku i strukturu ove ponude. Među posebnostima treba ukazati na potrebu da se jedan deo gotovih proizvoda vraća u poljoprivrednu proizvodnju u vidu reprodukcionih sredstava, jedan deo se odvaja u fond robnih rezervi, jedan deo se izvozi, a deficitarni proizvodi se uvoze, veliki deo proizvoda iz privatnog sektora služi za naturalnu potrošnju. U zavisnosti od raznih obeležja i uticaja odgovarajućih činilaca, ponuda poljoprivrednih proizvoda može se podeliti na pet kategorija: prema vremenu u kome se ponuda organizuje i posmatra; prema prostornoj obuhvatnosti ponude; prema obimu ukupne ponude kao i prema strukturi ronog fonda koji se nudi i prema izvorima ponude.Srbija raspolaže velikim potencijalom za razvoj ribarstva, ali nedovoljno iskorištenim. Gajenje riba je jedna od najprofitabilnijih poljoprivrednih grana. Ulaganja u ribarstvo su povoljna jer je proizvodnja ribljeg mesa višestruko jeftinija nego proizvodnja mesa u stočarstvu.  Shodno tome i cena ovakvog mesa bi trebalo da bude isto toliko niža. Domaća proizvodnja ribe je nedovoljna i pored povoljnih bioekoloških karakteristika našeg podneblja. Karakteristično je da se najveći deo (92%) slatkovodne ribe proizvede u ribnjacima dok svega 8% predstavlja ulov u rekama i jezerima.

3

Tabela 1.1. Proizvodnja ribe u SrbijiIzvor: Bilten “Sto;arstvo i Ribarstvo”

Godine

Ukupnaproizvodnja

SektorDruštveni Privatni

(000) t Index (000) t Index (000) t Index

1997 998,5 100 9,2 100 989,3 1001998 803,1 80,43 12,9 140,22 790,2 79,871999 788,6 78,98 33,6 365,22 755 76,322000 608,6 60,95 29,4 319,57 579,2 58,552001 502,6 50,34 22,6 245,65 480 48,52200220032004200520062007

Komentar : Domaća proizvodnja ribe u 1997. godini iznosila je 998,5 hiljada tona i postepeno se smanjivala do 2001 godine kada je iznosila svega 502,6 hiljada tona. Što se tiče proizvodnje ribe po sektorima u društvenom sektoru proizvodnja raste iz godine u godinu,1997. godine iznosila 9,2 hiljade tona,dok je u 2001 godini iznosila 22,6 hiljade tona. A privatni sektor karakteriše opadajuća proizvodnja-989,9 hiljada tona u 1997 godini, i opada na 480 hiljada tona do 2001.godine.

PRODAJA I OTKUP

4

Trgovina svoju posredničku funkciju u robnom prometu ostvaruje na tržištu samo ako je organizovana, tj. ako postoje i funkcionišu privredni subjekti koji se bave ovom delatnošću. U zavisnosti od vrste trgovinskog preduzeća, ove jedinice mogu da budu prilagođene prometu robe na veliko, prometu robe na malo, otkupu robe itd. Tržišna mreža predstavlja ključnu tržišnu instituciju koja povezuje proizvodnju i potrošnju, odnosno nosioce ponude i tražnje roba i usluga.Podaci o prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda prikupljaju se Mesečnim izveštajem o realizaciji poljoprivrednih proizvoda sopstvene proizvodnje poljoprivrednog preduzeća i zemljoradničkih zadruga (PO-TRG-33) i Mesečnim izveštajem o otkupu poljoprivrednih proizvoda od individualnih gazdinstava (TRG-31). Ovim izveštajima prikupljaju se podaci o količinama i vrednostima poljoprivrednih proizvoda.

Tabela 2.1. Prodaja i otkup

GodineUkupna prodaja I otkup

Društveni sektor Privatni sektor

(000)t

Index (000)t

Index % od ukupnog

(000)t

Index % od ukupnog

1997 2,988 100 2,979 100 0,996 0,009 100

0,003

1998 3,132 104,82 3,132 105,14 1 - - -1999 3,043 101,84 3,039 102,01 0,998 0,004 44,

440,001

2000 4,147 138,79 47,147 139,21 1 - - -2001 4,081 136,56 4,081 136,99 1 - - -2002 4,106 137,42 4,06 136,29 1 - - -20032004200520062007SR 6,49 6,34 -56

Izvor: Bilten “Unutrašnja trgovina”

Komentar: Ukupna prodaja i otkup ribe u Srbiji u 1997. godini iznosila je 2,988 hiljada tona da bi iz godine u godinu rasla i u 2002. godini dostigla 4,106 hiljada tona sa stopom rasta od 6, 49 %. Od ukupne prodaje i otkupa 96% otpada na društveni sektor sa stopom rasta od 6,34 % a svega 3% otpada na privatni sektor gde je stopa rasta negativna i iznosi -56%.

5

4. TRŽIŠNOST PROIZVODNJE

Tabela 3.1. Tržišnost proizvodnje ribe u Srbiji

Godine Steepen tržišnosti ( % ) Učešće ukupnog otkupa u ukupnoj proizvodnji ( % )

1997 0,0032 0,000211998 0,0043 0,000381999 0,0042 0,00042000 0,0075 0,000692001 0,0014 0,00063200220032004200520062007Izvor: Obračun autora seminarskog rada

Komentar: Stepen tržišnosti je odd 1997. do 2000. godine rastao i u 2000. godini je iznosio 0,0075% a u 2001. godini došlo je do smanjenja stepena tržišnosti na 0,0014%. Procenat učešća ukupnog otkupa u ukupnoj proizvodnji je bio najveći u 2000. godini a najmanji u 1997. godini.

5. POTROŠNJA

Konačan cilj svake proizvodnje je potrošnja. U ekonomskoj teoriji, pod pojmom potrošnje podrazumeva se upotreba, odnosno korišćenje materijalnih dobara i usluga radi zadovoljavanja ljudskih potreba. Potrošnja se može definisati i kao materijalizovani oblik ljudskih potreba. Radi zadovoljavanja svih svojih potreba, ljudi moraju da proizvode materijalna dobra i organizuju njihovu raspodelu i razmenu. U zavisnosti od načina na koji se ostvaruje, potrošnja se može posmatrati kao neorganizovana i organizovana. Iako je samo tržišna potrošnja element tržišta, u teorijskim razmatranjima ukupne potrošnje obuhvata se i naturalna potrošnja poljoprivrednih proizvoda, zbog njegovog relativno velikog učešća u ukupnoj potrošnji i uticaja na tržišnu potrošnju. Na potrošnju utiču sledeći faktori:broj, kretanje i struktura stanovništva;veličina i raspodela dohotka; tržišne cene; stepen organizovanosti , opremljenosti i funkcionalnosti prometa i tržišta; obim,

6

razmeštaj i struktura proizvodnje; stepen razvijenosti i opremljenosti prevoza i skladištenja kao posebnih komponenti prometa i činilaca potrošnje; navike potrošača, standard ishrane i običaji; geografski položaj i mikroklimatski uslovi; razmeštaj potreba i potrošača; verska pripadnost potrošača; elastičnost tražnje i ekonomska propaganda..Potrošnja ribe u Srbiji, prema statističkim podacima, je pri dnu evropske lestvice i kreće se od dva do četiri kilograma godišnje po stanovniku. Medjutim, metodologija naše statistike ne obuhvata i preradjevine od ribe.Konzumirnje ribe zavisi od socio-ekonomske strukture domaćinstva i najveće je u nepoljoprivrednim domaćinstvima, a najmanje u poljoprivrednim gazdinstvima.Tradicionalna potrošnja ribe je kod stanovnika uz velike reke - Dunav, Savu, Tisu i samo u tim područjima može se govoriti o redovnoj potrošnji, koja se kreće od pet do sedam kilograma po stanovniku.U ostalim područjima zemlje potrošnja ribe vezana je za praznične dane i postove, ali je uslovljena i cenom.

Tabela 4.1. Potrošnja ribe u Srbiji

Godine Ukupna potrošnja Potrošnja po stanovniku

(000) t Index (000) t Index1997 13,1 100 3,7 1001998 12,3 93,89 3,6 97,301999 2,8 21,37 2,7 72,972000 2,3 17,56 2,4 64,862001 5,1 38,93 3,3 89,1920022003SR -20,97 -2,87

Izvor: Bilten “Anketa o potrošnji domaćinstva”

Komentar: Ukupna potrošnja je u 1997. godini bila najveća i iznosila je 13,1 hiljadu tona, zatim je opadala do 2000. godine gde je iznosila 2,3 hiljade tona. Dok u 2001. godini imamo porast potrošnje na 5,1 hiljadu tona sa negativnom stopom rasta od -20, 97%. Potrošnja po stanovniku je bila najveća u 1997. godini i iznosila je 3,7 hiljada tona, a najmanja u 2000. godini sa svega 2,4 hiljade tona sa negativnom stopom rasta od -2,87%.

7

6. GLOBALNI BILANS PROIZVODNJE I POTROŠNJE

Trgovinski bilans predstavlja odnos ukupne vrednosti uvoza i izvoza robe u jednoj zemlji za vremensko razdoblje od jedne godine. Postoje tri stanja trgovinskog bilansa: bilans je uravnotežen ako je vrednost uvoza i izvoza ujednačena; trgovinski bilans je aktivan, tj suficitaran ili povoljan ako je vrednost izvoza veća od vrednosti uvoza i trgovinski bilans je pasivan, tj deficitaran ili nepovoljan ako je vrednost uvoza veća od vrednosti izvoza u određenom vremenskom razdoblju. Trgovinski bilans se sastavlja na osnovu pokazatelja statistike spoljne trgovine i on sadrži stavke vrednosti uvoza i izvoza robe i strukturi spoljnotrgovinske razmene. Trgovinski bilans je najvažnija stavka platnog bilansa svake zemlje.

Tabela 5.1. Globalni bilans proizvodnje i potrošnje ribe u Srbiji

Godine Ukupna proizvodnja (000) t

Ukupna potrošnja (000) t

BilansSuficit-Deficit

1997 998,5 13,1 985,41998 803,1 12,3 790,81999 788,6 2,8 785,82000 608,6 2,3 606,32001 502,6 5,1 497,520022003

Izvor: Obračun autora seminarskog rada

Komentar: Ukupna proizvodnja ribe u Srbiji veća je od ukupne potrošnje ribe, tako da je bilans proizvodnje i potrošnje ribe pozitivan sa najvećim suficitom od 985,4 hiljade tona u 1997. godini.

8

7. PROSEČNE PRODAJNE ( OTKUPNE ) CENE NA MALO. BDP U SRBIJI

Cena se pojmovno određuje kao novčani izraz tržišne vrednosti robe, pod uslovom da se oblikuje slobodno u odnosima ponude i tražnje i dejstva zakona tržišta.Otkupne cene odnose se na sve vrste otkupnih trgovinskih poslova, sadrže sve troškove reprodukcije i zaradu proizvođača odnosno imaoca proizvoda koji se otkupljuju. Kada je reč o otkupnim cenama poljoprivrenih proizvoda, oni se mogu poistovetiti sa proizvođačnim cenama. Ova kategorija ima najveći značaj kao instrument politike razvoja I usmeravanja poljoprivredne proizvodnje, agroindustriskog sistema u celini I tržišta poljoprivrednih proizvoda.Cene na malo odnose se na sve vrste prometnih I trgovinskih poslova koji se obavljaju u fazi prometa na malo, tj. U prodaji neposrednim potrošačima. Ove cene su obavezno veće od ostalih kategorija cena.BDP je tekuća tržišna vrednost svih finalnih dobara I usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu. To je ekonomska aktivnost na teritoriji jedne zemlje.

Tabela 6.1. Prosečne prodajne ( otkupne ) cene na malo i BDP u Srbiji

Izvor: Bilten “Cene”

Komentar: Prodajna cene na malo bila je najveća 2002. godine 235 din po kg, najmanja je bila 1997. godine od 25,5 din/kg sa stopom rasta od 74,25%. A BDP u stalnim cenama je bio najveći 1999. godine i iznosio je 139549,8 miliona dinara a najmanji u 1998. godini-116778 miliona dinara sa negativnom stopom rasta od -0,61%.

GodineProdajne cene na malo BDP u stalnim cenama

(2002)Din/kg Index Mil.din Index

1997 25,5 100 125839,4 1001998 40,81 160,04 116778 92,801999 57,82 226,75 139549,8 110,892000 126,42 495,76 132502,5 105,292001 - - 132112,9 104,992002 235 992,16 121596,7 96,3120032004200520062007SR 74,25 -0,61

9

Grafik 1. Proizvodnja ribe u Srbiji

y = 0,95x2 - 124,33x + 1102,8

R2 = 0,9588

-1500

-1000

-500

0

500

1000

1500

Godina

00

0 t

Proizvodnja ribe u Srbiji Poly. (Proizvodnja ribe u Srbiji)

Y=0,95*225-124,33*15+1102,8Y=-548,4

Komentar: Proizvodnja ribe kod nas 2015. godine biće negativna..tako da će do 2015. godne Srbija će prestati da se bavi proizvodnjom ribe. Što znači da će potrebe stanovništva za ribom kao poljoprivrednim proizvodom zadovoljavati uvozom iz drugih zemalja.

10

Grafik 2. Potrošnja ribe u Srbiji

y = 1,1571x2 - 9,5429x + 23,02

R2 = 0,7953

0

50

100

150

200

250

300

Godina

00

0 t

Potrošnja ribe u Srbiji Poly. (Potrošnja ribe u Srbiji)

Y=1,1571*225-9,5429*15+23,02Y=140,224

Komentar: Potrošnja ribe u 2015. godini će iznositi 140,224 hiljade tona.

11

8. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA

U Srbiju je prošle godine uvezeno ribe i prerađevina od ribe u vrednosti od preko 61 milion dolara, što je za 15 odsto više nego 2005, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.Izvoz ribe i preradjevina je u 2006. godine i dalje bio simboličan u odnosu na uvoz [2,9 miliona dolara], ali je u poređenju sa 2005. godinom povećan za 35 odsto.Uvoz sveže i smrznute ribe u poslednjih šest godina - po količini, ali i vrednosno - drastično raste.U 2000. godine u Srbiju uveženo oko 8.600 tona ribe, u vrednosti 6,1 milion dolara, dok je u 2005. uvezeno više od 32.700 tona ribe, u vrednosti od preko 35,4 miliona dolara.Od ukupnih količina uvezene ribe gotovo polovina je oslić, koji se najčešće uvozi iz Argentine i Norveške.Uvoznici ribu nabavljaju u malim količinima, od različitih dobavljača, što dodatno utiče na relativno visoku cenu ribe. Uvozom ribe i preradjevina bavi se više od 30 firmi, a većini je to dodatna delatnost.

Tabela 7.1. Izvoz ribe po zemljama namene

ZemljeKoličina Index Stopa

rasta97 98 99 00 01 02 97 98 99 00 01 02Hrvatska 309 115 4 13 2 3 100 37,22 1,29 4,21 0,65 0,97 -60,19Italija 314 115 14 20 18 4 100 4,93 4,46 6,37 5,73 1,27 -60,19

Makedonija 32 30 39 43 106 65 100 93,75 121,87 134,37 331,25 203,13 15,21

Izvor: Bilten „Statistika spljne trgovine( prvi deo )“

Komentar: Najveći izvoznici ribe u svetu su Hrvatska, Italija i Makedonija. Od kojih se ističe Hrvatska sa izveženih 309 hiljada tona u 1997. godini ali isto tako je imala i najmanji izvoz u 2001. godini od svega 2 hiljade tona. Stoga ima negativnu stopu rasta od -60,19%. Jedino je Makedonija ostvarila pozitivnu stopu rasta od 15, 21%.

12

Tabela 7.2. Uvoz ribe po zemljama porekla

ZemljeKoličina Index Stopa

rasta97 98 99 00 01 02 97 98 99 00 01 02Grcka 836 1276 852 419 433 120 100 152,63 101,91 50,12 51,79 14,35 -31,51Italija 993 596 314 110 223 229 100 60,02 31,62 11,08 22,46 23,06 -25,47

Rusija 2830 5522 189 406 124 130 100 195,12 6,69 14,35 4,38 4,59 -45,07

Izvor: Bilten „Statistika spljne trgovine( prvi deo )“

Komentar: Što se tiče uvoza ribe po zemljama porekla najveći uvoznik je Rusija sa 5522 hiljada tona u 1998. godini a najmanji uvoznik ribe je Grčka sa ostvarenim uvozom od 120 hiljada tona u 2002. godini. Sve zemlje imaju negativnu stopu rasta.

Tabela 7.3. Bilans Izvoz-Uvoz

Godine Izvoz ( t ) Uvoz ( t ) Saldo SPUI1997 5 145 -140 3,451998 8 211 -203 3,791999 9 124 -115 7,262000 9 235 -226 3,832001 48 1632 -1584 2,942002 22 1973 -1951 1,12Izvor: Bilten „Statistika spljne trgovine( prvi deo )“

Komentar: Srbija ima mnogo veći uvoz od izvoza ribe i najviše je uvozila u 2002. godini, i to 1973 t a najmanje u 1999. godini gde je uvezla 124 t. Najveći izvoz imala je 2001. godine od 48 t pa je saldo je za sve godine negativan. A najveći stepen samopokrivenosti uvoza izvozom imala je 1999. godine.

13

9. ZAKLJUČAK:

Riba je važna namirnica u ishrani ljudi jer je odličan izvor kvalitetnih belančevina koje se lako vare. Osim belančevina, riba sadrži i razne minerale, magnezijum, kalcijum, hlor, selen. Bogata je I vitaminima A,E i D, koji se lako rastvaraju u masti, a ima i malo vitamina B. Ljudi treba da jedu ribu jer je bogata i omega masnim kiselinama koje usporavaju artero sklerozu i nastanak tromba, štite od raka, zatim pomažu kod artritisa, kao i pri psihičkim poremećajima, poput depresije. Poželjno je dva puta nedeljno jesti masnu ribu u koju se ubraja haringa, losos,sardela, skusa i jezerska pastrmka. Ukupna proizvodnja i ulov ribe u Srbiji u 2008. godini iznosila je 10.847 tona. Naša zemlja je prosle godine uvezia ribu i proizvode od ribe u vrednosti od 90.000.000 dolara, a izvoza skoro da nije ni bilo.Najviše ribe uvozimo iz Argentine, Tajlanda, Norveške i Vijetnama. U 2008. godini imali smo 14.600 hektara šaranskih i 17 hektara pastrmskih ribnjaka. Međutim, imamo potencijai za zasnivanje šaranskih ribnjaka na 100.000 hektara.Srbija nema more i deo morske ribe i morskih plodova mora da uvozi. Ali, ima tri međunarodne morsko-recne luke i firmu Jugoregistar koja moze registrovati morske brodove za izlov ribe u drugim zemljama.Uvoznici ribu nabavljaju u malim količinima, od različitih dobavljača, što dodatno utiče na relativno visoku cenu ribe. Uvozom ribe i preradjevina bavi se više od 30 firmi, a većini je to dodatna delatnost.Saradnja sa kolegama iz Evrope je bitna kako bismo njihovo znanje i praksu u oblasti selekcije, ishrane, morfologije i zaštite vode, razvili i kod nas. Važno je da, osim povećanja proizvodnje, poboljšamo I kvalitet ribe jer je to bitno za zdravlje stanovništva. Odavno je poznato da je pravilna ishrana uslov dugovečnosti. A pravilna ishrana, po nutricionistima, je tzv. ,,mediteranska" koja podrazumeva dosta ribe, morskih plodova i maslinovog ulja.

14

10. LITERATURA

1. Prof. Dr Milutin T. Đorović i Prof. Dr Aleksandar M. Tomin: Tržište i promet poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivredni fakultet-Beograd

2. www.statserb.gov.yu 3. www.fao.org 4. www.pks.komora.net 5. www.poslovnimagazin.biz 6. www.scindeks.nb.rs

15