ТРОПАР (Глас 5) СВ. НОВОМУЧЕНИКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ II

Царства земаљског лишење, окове и страдања многолика претрпео јеси, сведочећи

Христа до саме смрти од богобораца, мукотрпче велики, боговенчани царе

Николаје. Стога мученичким венцем на небесима са царицом, чедима и слугама

твојим овенча те Христос Бог, Кога моли да помилује земљу руску и спаси душе

наше.

КОНДАК (Глас 6) СВ. НОВОМУЧЕНИКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ II

Надежда укрепи цара мученика, с царицом, чедима и слугама његовим; надежда

их у љубави Твојој окрили, будући им покој наговестивши. Њиховим молитвама,

Господе, помилуј нас!

МОЛИТВА СВ. ЦАРУ-МУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ II

О свети мукотрпче, царе-мучениче Николаје, као помазаника Свога изабра те

Господ да милостиво и праведно судиш народу своме и да будеш чувар царства

православног.

Царско си ово служење и старање о душама са страхом Божјим обављао.

Испитујући те, као злато у огњу, горке скрби Господ на тебе попусти, а после свега

и лишење царскога престола и смрт мученичку посла ти. Све ово кротко

претрпевши као истински Христов раб, наслађујеш се сада вишњом славом крај

престола Цара свију, скупа са светим мученицима: светом царицом Александром,

светим чедом царевићем Алексејем, светим царевнама Олгом, Татјаном, Маријом и

Анастасијом, и са верним слугама твојим, и са светом мученицом кнегињом

Јелисаветом и свим царским мученицима и светом мученицом Варваром.*

Но, пошто имаш велику смелост пред Царем Христом, ради Кога са свима твојима

ти пострада, моли се Господу да опрости народу грех и избави страдалну земљу

руску од љутих безбожника, страдалну због греха наших и одступништва Господом

допуштеног, и да подигне престо царева православних, да нам опрости грехе наше

и да упути пут наш на сваку врлину, да стекнемо смирење, кроткост и љубав коју

ови мученици пројавише, да се удостојимо небеског Царства и да тамо скупа с

тобом и свим светим новомученицима и исповедницима руским прославимо Оца и

Сина и Светога Духа, сада и свагда и у векове векова. Амин.

МОЛИТВА ИЗ МОЛЕБНА ЗА СПАС СРПСКОГ НАРОДА

Господе Боже, дуготрпељиви и многомилостиви, чуј и услиши глас нас грешних.

Знамо да је мучеништво твој дар онима које најпре спасаваш и у дворе своје

уводиш. Даровао си, зато, мучеништво српском народу у обилној мери, ради славе

праведних, ради лека грешних, ради спасења свих.

Призри, Господе, на нашу немоћ и не допусти да страдамо преко мере, да не би,

под дугим и тешким мучењима, ослабила наша вера у Тебе. Људи Те прослављају

плачем или песмом. Заустави нам плач и даруј нам песму, о Христе победоносни.

Сабери нас на свето огњиште наше, на свето Косово и Метохију, да би се огрејани

и обрадовани укрепили славом Твојом. Дуга је ноћ нашег плача, заповеди, зато,

зори да сване. Неизрецивом милошћу Твојом, очисти грехе неопране крвљу и

сузама. Помилуј и спаси нас не по заслугама нас грешних него молитвама и

заступништвом пречисте Твоје Мајке и свих новомученика српских. Амин.

Господе Исусе Христе Боже наш, прими ово наше усрдно мољење и опрости нам

сагрешења наша. Опомени се непријатеља наших који нас мрзе и угњетавају, и

немој им дати по делима њиховим, него их уразуми, по великој Твојој милости,

како би и они увидели да зло добра донети не може. Цркву Твоју свету и верне

Твоје избави од свакога зла свемоћном руком Твојом. Помози, Господе, Ти који си

ради спасења свију пошао на крст и смрт претрпео, да и међу нама, и у целом

свету, мржња уступи место љубави, немир — миру, жалост — радости, да тих и

миран живот проведемо као људи Твоји и браћа међу собом.

Пресвета Мајко Богородице, теби се обраћамо и молимо, јер ти знаш боли мајке за

Сином кога злочинци неправедно мучише и убише. Утишај боли матера и отаца за

децом коју неправедно нападају, прогоне и насиља чине. Задржи руке злочинаца и

сачувај и нас и њих од зла и греха.

Обраћамо се молитвено и вама, угодници Божји и мученици из рода нашега, да

Господу, пред којим стојите, припаднете својим молитвама за нас, да сачува земљу

нашу и народ од неправде, насиља, међусобне заваде и неслоге. У покајању

исповедамо да нисмо ни врући ни хладни у ревности за истину и правду Царства

небескога, јер одступисмо од оне прве љубави коју сте ви имали и којој сте се

приволели са светим кнезом Лазаром.

Господе мира и љубави, помози нам да се на пут Теби вратимо и немој уклонити

светњак Цркве наше испред Себе. Јер си Бог милости, и доброте и човекољубља, и

теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

http :// romanovisrbija . wordpress . com /% D 0% BC % D 0% BE % D 0% BB

% D 0% B 8% D 1%82% D 0% B 2% D 0% B 5/ molitve /

ЦАРУ МУЧЕНИКУ

Сетим се често цара Николаја II,слуге Божијег и помазаника,

дивног земаљског владараи храброг Христовог војника.

Тог мудрог цара мученика,носиоца руске царске круне,домаћина и молитвеника,што Богу полагаше рачуне.

И те царске породице миле,што је прошла пут Голготе,победила зле силе,и Христа ради дала животе.

Тих дивних светих праведника,страдалих од звери у људском лику,за отаџбину и веру Православну,за свету Русију - велику.

Сећам се тих милих светих лица,честите богољубиве фамилије,Николаја и Александре, малог Алексеја,Марије, Олге, Татјане и Анастасије.

Мoлитва Светим царским мученицима Романовима

О, свети страстотерпче, царе мучениче Николају!Господ те изабра за помазаника Свога да милостиво и праведно судиш народу своме и да будеш чувар Православне цркве.Тога ради си са страхом Божијим своје царско служење и бригу о душама извршавао.Испитујући те као многострадалног Јова, Господ допусти да будеш увређен и да у душевним мукама поднесеш горке недаће, вероломство, издају, отуђење ближњих и губитак земаљског царства.Све си пак, као истински слуга Христов, и мученичку смрт си прихватио.Стога си Царство небеско досегао, где се сада наслађујеш вишњом славом код престола Свецара, заједно са твојим супругом, царицом Александром, и царским чедима Алексејем, Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом.

Имајући сада велику одважност пред Христом Царем, моли се да Господ опрости грех отпадништва народа нашег и да нам подари опроштај грехова, да нас свакој врлини поучи, да задобијемо смирење, кроткост и љубав и удостојимо се небеског Царства, да сви заједно са тобом и свим светим новомученицима и исповедницима руским прославимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

***

Мoлитва Срба Светоме Цару Мученику Николају Другом

О Свети царе Мучениче Николају Други! Пред престо Цара славе многе те врлине доведоше, многе те радосно објавише као достојнога венца мученичког, многе и премноге врлине твоје и данас те свима вернима откривају као угодника Христовог. Од свију већа, свеза савршенства, и у теби јави се љубав, због које си, огњени ревнитељу закона Божијег, и живот положио за пријатеље своје, и породицу свечасну положио ниси: царицу мудру и благу Александру, царевића-јагње Алексеја, и царевне, ангелима дружбенице, Олгу, Татјану, Масрију и Анастасију. И њих си бпозвао да те следе у ношењу Крста, што укућани твоји смерно и радосно примише. Због мале браће своје, због православних Срба, ти си у рат ушао, и мач си дигао да би нејач српску заштитио, и јеретицима си војну објавио, јер хтедоше да прождеру стадо Доброга Пастира, учитеља твога и нашега. Љубављу вођен, у Царству Љубави си се обрео; праштајући свима, од Бога си опроштај грехова и

награду задобио; за све се молећи, од Онога Који молитве слуша примио си благодат да и после мученичке кончине помажеш онима који те призивају.

Знајући за ово, и за много друго, неизречено и неизрециво, ми, грешници православни Срби, млађа у Христу браћа твоја, овако ти се молимо:

Помози нам у невољама и искушењима који нас снађоше због грехова наших:

У невољама јер творисмо вољу демонску, грехом заслепљени; у искушењима, јер кушасмо дуготрпљење Божје, па се препуна чаша гнева Његовога праведнога!

Помози нам у пустињи у коју залутасмо, одричући се Господа над војскама, клањајући се златном телету сластољубља свога, желећи да се вратимо у Египат таме безбожничке!

Помози нам да веру у мукама сачувамо, да се љубављу према Христу и ближњима испунимо, да се надом у Царство Божје умијемо!

Моли се, Свети и благоведни Царе, да нас Господ подигне и исцели: да нас подигне из таме и сенке смрти, да опет станемо пред Њега, Живога и Истинитог, и да нас исцели од мржље, од многих- премногих страсти, од раскола и лудила братоубилачког!

Помени све Србе који од предачке вере отпадоше, идолима се паганским поклонише, лажним боговима кађење и почасти принесоше, у јереси и безбожништво залуташе - да сете Небеског Јерусалима и сузама покајања у њега врате.

Помени све очеве и мајке који се у цркви не венчаше, који једно друго изневерише, блуд и прељубу многу чинећи, чеда у утроби убијајући - да их Господ човекољубиви уразуми, светлости целомудрија приведе и брачним благословом обдари.

Помени све младиће и девојке изгубљене и грехом намучене, пијане, дрогиране, страстима расточене- да их Господ, Пролеће и Младостнаша, отрезни, да их Телом и Крвљу Својом причести, да их, блудне синове и кћери, на дверима Царства Небескога дочека!

Помени све који у рату пострадаше, рањени, осакаћени, срца ојађених, бескућнике и избјеглице, сирочад и удовице, многострадалне и многонапаћене душе њихове светом молитвом својом обасјавајући.

Сети се пред Богом Аврамовим, Исаковим и Јаковљевим свију који живот дадоше у борби за отачаство своје, да им Господ опрости грехе и да их усели у дворове Своје.

Нека се пред Богом, Дивним у теби, прекротки и кроткошћу прмудри Царе Мучениче, посраме сви који говоре: “Прождерасмо их” и који се смеју и ругају Србима.

Непријатеље вере наше, као вихор прашину, својим молитвама развеј, а нас загреј, укрепи, утеши, научи и умудри, исцели и орадости, пролећним лахором ходатајства твога будећи нас из тартарске зиме отпадије наше!

Моли се за нас са свештеном породицом својом- царицом Александром, царевићем Алексејем и царевнама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом и са свима светим Новомученицима и Исповедницима руским и српским који ране Господње на телу свом понеше, Еванђеље његово сведочећи. Да нас Цар славе од свију саблазни сачува, да нас од лажних пророка и лажних месија заклони, да нас од звери из бездана и војски антихристових избави и да, спасени благодаћу Његовом, са тобом и свима Светима прославимо Оца и Сина и Светога Духа, Творца, Спаситеља и Утешитељ Бога, сада и увек и у векове векова. Амин.

***

Текстови из књиге Љубав је јача од смрти:

Године 1918. дана 4/17 јула, у Јекатеринбургу, у подруму дома Ипатијевих, комунисти су ритуално погубили све чланове свете Царске породице Романов. Учинили су то са намером да једном за увек униште православље али и достојанство човека - начињеног "на слику Божију". Тако је означен почетак новог доба, у ком живимо, и које је најлепше описао Свети Јован Крондштатски у својој визији. А у Русији, и нешто касније и у Србији, зацарио се комунизам и наши братски народи одрекли су се истинских вредности.Документарац, који прати живот и страдање Светог цара Николаја и породице Романов.

Пошли нам, Господи, терпенье,В годину буйных, мрачных дней,Сносить народное гоненьеИ пытки наших палачей.

Дай крепость нам, о Боже правый,Злодейства ближнего прощатьИ крест тяжёлый и кровавыйС Твоею кротостью встречать.

И в дни мятежного волненья,Когда ограбят нас враги,Терпеть позор и униженьяХристос, Спаситель, помоги!

Владыка мира, Бог вселенной!Благослови молитвой насИ дай покой душе смиренной,В невыносимый, смертный час...

И, у преддверия могилы,Вдохни в уста Твоих рабовНечеловеческие силыМолится кротко за врагов!

АКАТИСТ СВЕТОМ ЦАРУ МУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ

КОНДАК 1.

Велики слуго Божји и угодниче Цара Небескога, Свети Мучениче Царе Николаје! Као звезда нова ти си нам засјао у последнје дане, добрим се подвигом подвизавајући, и царским служењем до смрти страдалничке показао се као истински праведник, љубављу ка Господу и ближњима украшен. Стога и ми, обремењени многим гресима и буром искушења, са умилењем ти кличемо: Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога! 

ИКОС 1.

Оскудна ума и хладна срца, како да похвалимо подвиге твоје, о премудри и прекротки Царе? Шта да кажемо ми, лишени врлина, о теби, новојављеном светилу земљ пуске?

Просећи твоје молитвено заступништво пред престолом Господњим, ми ти ипак овако кличемо: Радуј се, украсе православних царева!Радуј се, подвижниче доброга подвига!Радуј се, вољи Господњој предани!Радуј се, усрдни молитвениње за стадо своје!Радуј се, тврђаво чврстога исповедања!Радуј се, златни сасуде Духа!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 2.

Име ти беше предсказање будуће судбе твоје, о Царе Мучениче, јер Николај значи он са народом побеђује”. И заиста, ти си победио са народом Божјим, који за Христа мучеништво прими сведочећи Га крвљу и појући Му: Алилуја!

ИКОС 2.

Приђите, сви мученикољубиви, да песмама похвалимо Светога цара Николаја, за Христа Господа и веру православну пострадавшег, од безаконих слугу издатог и од безбожних туђина убијеног. Сећајући се подвига његових и крви проливене за спасење Отачаства свога, похвално му узвикујемо:Радуј се, са народом својим чашу си страдања испио!Радуј се, са малом браћом крст си свој смирено носио!Радуј се, венцем мученичким украшени!Радуј се, Сунцем Правде обасјани!Радуј се, за непријатеље своје си се молио!Радуј се, мучитељима својим си опростио!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 3.

Са побожном супругом својом Александром за целомудрије брачно подвизаво се јеси, живећи у доба содомских преступа. Стога пред Жеником Небеским заступај све оне који супружанску верност чувају и Њему,Чистоти нашој, певају: Алилуја!

ИКОС 3.

Господ ти даде чеда многа, о Свети Царе, да их све принесеш као миомирисну жртву Њему, Дародавцу. Пет нјлепших цветова си исцветао, огњени грме врлине, за сваку рану Христову по један приносећи.Зато ти ми овако кличемо:Радуј се, грано, многоплодна и свештена!Радуј се, родитељу и васпитачу благи!Радуј се, децу си своју за мученички подвиг спремио!Радуј се, као Авраам негда, сина си свога Господу предао!Радуј се, као Јефтај судија, кћери си своје Христу уневестио!Радуј се, скупа са њима Јагњету Божијем си се уподобио!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 4.

Сви су те знали као ревнитеља еванђељских закона и верног сина Свете Русије .Са народом својим у вери си узрастао, душу си Христовом Светињом хранио, блудне синове, од Бога отпале, на повратак Оцу Небеском позивао, пјевајући Му: Алилуја!

ИКОС 4.

О Царе праведниче, Царе добротворе, Царе ништељубиви. Родним се дрветом показао јеси, засађен крај потока љубави Божје, напајан сладошћу Исуса сладчајшег, укрепљен заступништвом свију светих. Многе се буре безбожништва и олује демонске злобе на тебе устремише, хотећи да те из корена ишчупају, али ти , у Господа укорењен, остаде непоколебљив, приневши плодове побожног трпљења. Склањајући се од жеге страсти под хладовиту крошњу молитава твојих, ми те овако прослављамо:Радуј се, дом душе своје на Христу, камену Крајеугаономе, саздао јеси!Радуј се, покровитељу храмова и обитељи монашких!Радуј се, ревнитељу православног иконопоштовања!Радуј се, славитељу угодника Божијих!Радуј се, љубитељу свештеног предања!Радуј се, прекрасна заставо на кули Цркве!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 5.

Много си милосрђе показао када те замоли војвода твој да поштедиш болесног бунтовника, за кога прењклињаше рођака његова. “Не оклевајмо никад кад људски живот спасити треба”, рекао си тада, а они које си утешио помиловањем клицаху Богу, Једином Човекољупцу: Алилуја!

ИКОС 5.

Срце твоје заиста беше у руци Божијој, човекољупци Царе Мучениче. И када те издадоше нове Јуде, неверне слуге престола твога, и када многи, као негда апостоли од Христа, од тебе утамниченог побегоше, и када те се неки, као Петр, због страха од Јудеја, одрекоше, ти си свима праштао и за све се Христу, Распетој Љубави, молио, говорећи: “Опрости им јер не знају шта раде”. Научи и нас грешне да се себе одричемо ближњих ради и да свима од срца праштамо увреде и клевете неправедне, прослављајући те оваквим песмама:Радуј се, престо си брату предао да би свеопште крвопролиће спречио!Радуј се, своје си мучитеље пред Богом правдао!Радуј се, стражаре који те као роба чуваху за трпезу ускршњу си позвао!Радуј се, свима си опростио Васкрсењем!Радуј се, молио си верне слуге да се не свете због тебе!Радуј се, народ си руски учио да зло добрим и љубављу мржњом побеђује!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 6.

Чувши за невољу своје православне браће Срба које западни јеретици љуто притеснише, хотећи да их са земље истребе, у помоћ си им одмах похитао. И мада многи говораху да држава царства твога нама силе да војује, ти положи сву наду на Господа над војскама, кличући му са вером. Алилуја!

ИКОС 6.

Сећајући се речи пречистих уста Спасових да нема веће љубави неголи живот положити за пријатеље своје, презрео си савете мудраца овог света и вођен мудрошћу Божанском Царству се Небеском приволио. Дивећи се богољубљу и братољубљу твоме, у похвалу ти овако говоримо:Радуј се, мач си у руке узео да би праву веру одбранио!Радуј се, чувши вапај нејачи српске на вољу њихову сажалио се јеси!Радуј се, земаљског царства се одрече да би млађу браћу заштитио!Радуј се, живот си свој принео на жртвеник љубави братске!Радуј се, састрадалниче немоћних и ништих!Радуј се, непоколебиви стубе православних народа!Радуј се,Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живота!

КОНДАК 7.

Многа се пророчанства на теби испунише , од Бога светим људима дата, о Мучениче за правду и истину Божију, сверуски баћушка Николаје Други. Славећи Онога Који нам небеско открива на спасење душа, Цара, Правосвештеника и Пророка нашега, Господа Исуса Христа, ми Му кличемо: Алилуја!

ИКОС 7.

Од детињства свога за царску службу припремао се јеси и одрекавши се воље своје вољу Господњу смело си следио. Примивши у душу Завета Спасовога, ум си на небесима свагда имао и гледањем горњих красота горке дане земаљске заслађивао јеси, радујући се прореченоме о будућем страдању твоме. Помози нам молитвама у вршењу воље Небеског Оца нашег да те овако поздрављамо:Радуј се, на Јова Многострадалнога рођени!Радуј се, од Светога Серафима Саровскога о мученичкој слави обавјештен јеси!Радуј се, Илиодор Глински као крвљу обливену звезду те виде!Радуј се, од Блажене Паше још за живота као светац поштован си био!Радуј се, архијереј Божји Макарије чуо глас небески да су због тебе греси руском народу опроштени!Радуј се, за трпезом у Царству Божјем са Царем царева послушница Олга те угледа!Радуј се, Свети Царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 8.

Новим те ковчегом Завета са Новим Израиљем учини Господ Сведржитељ, јер огњеним прстом Духа Свога на срцу ти исписа закон љубави Своје, а сузе твоје као магла оросише земљу руску грехом упрљану, и душа ти процвета добродетељним као

жезал Аронов. Уздајући се у молитвено заступништво твоје, ми Цару Небескоме кличемо: Алилуја!

ИКОС 8.

Много земља руска од Христа одступи, речи слугу Његових бејаху презрене, и благи се укори Божји ни у шта не сматраху, због блуда и гордости дух народа потамне. На крају допусти Господ да безумници дигну руку на помазника Његовога, еда би се навршила чаша праведног гнева Јагњетовог и да се пројави сила надања твога, које нам даруј молитвама својим, да ти усрдно певамо: Радуј се, Авељу нови, канинском руком умучени!Радуј се, Ноје нови, у лађи смирења одолео си потопу искушења многих!Радуј се, Јосифе нови, од лажне браће у ропство си продан!Радуј се, Мојсије нови, народ си страдањем својим из Египта греховног избавио!Радуј се, Исусе Навине нови, у Обећану Земљу мучеништва ближње аси своје утео!Радуј се, Давиде нови, мужу по срцу Господњем!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуга Бога Живога!

КОНДАК 9.

Први цар хришћански Константин ревноваше усрдно на утврђивању Светога Православља и Господ га обдари апостолском славом. Ти пак, Саети царе Николаје, последњим царем Хришчанским будући, исту ревност у благочашчу показа и мученичког се венца удостоји. Радујући се подвигу благоверних царева својих, православни род Богу Нагрдодавцу кличе :Алилуја!

ИКОС 9.

Речите говорнике видимо безгласне као рибе пред тобом, о Свети Новомучениче царе Николаје, јер не могу објасне како си то и на висини престола царског пребивао и хришћанско смирење успео да сачуваш. Стога и ми, удивљени тајном смерност твоје, кличемо ти овако:Радуј се, новим Константином у штићењу Цркве Божије јавио се јеси!Радуј се,новим Јустинијаном у бризи за побожност истинску открио се јеси!Радуј се, новим Владимиром у просвећивању народа свога Еванђељем показао се јеси!Радуј се, светима Борису и Гљебу смиреним ношењем крста шподобио се јеси!Радуј се,новим Александром Невским у борби против јеретика западних постао јеси!Радуј се, Димитрију Донском у вери и храбрости сличан јеси!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живог

КОНДАК 10. 

На дан Светога Јова многострадалнога у долини суза родио се јеси да животом својим и вером мужанственом снагу трпења пројавиш. Благосиљајући Господа за све што је дао и што је узео, благодарно си Му клицао: Алилуја!

ИКОС 10.

Био си човек чист и праведан, богобојазнив и свакоме злу непријатељ. Желећи да сатре душу твоју, и ђаво насрну на престо и државу твоју земалјску, вихоре прогона подижући, стада верних разгонећи, потомство твоје убијајући. Ово Господ допусти да би посрамио све војске бесовске, а тебе увенчао славом вишњега Сиона. Дивећи се дуготрпљењу твоме, весело ти певамо:Радуј се, све ти се земаљско одузе да би ти се све небеско дало!Радуј се,издани и поругани, срамотом за Христа поднетом поносан си био!Радуј се, вером у васкрсење вечну си радост окусио!Радуј се, ангеле си удивио мудрошћу надања свога!Радуј се, у телу прослављеноме гледаћеш Бога отаца!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 11. 

Оцем царства будући, ти, као мати истинска, у утроби молитава својих сав си руски народ носио, мучеништвом које си поднео за покајање га рађајући.Знајући љубав твоју и срце свежалостиво, Богу певамо: Алилуја!

ИКОС 11.

Са Горе блаженства виде те Свевидећи Спаситељ, духом ништега и смиренога, у плачу због многих који пропадају. Царство Небеско позва те Благи, Утешитеља Духа изобилно дарујући, а ми ти сада радосно певамо:Радуј се, кротки, наследниче Земље живих!Радуј се, гладни и жедни правде, благодаћу вишњом насићени!Радуј се, чисти срцем, Бога у вечност гледаш!Радуј се, миротворче, у Христу сине Небеског Оца!Радуј се, прогнани правде ради, Царством Небеским обрадовани!Радуј се, послениче Господњи, великом платом небески награђени!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 12.

Чудо си био за живота, за мир се у свету старајући, народе непријатељске миру учећи, добру им вољу приповедајући, Бога на висинама свагда славећи, из пуна срца Њему појући: Алилуја!

ИКОС 12.

И у наручју Авраамовоме љубав према ближњима свагда у теби гари, да њоме чудеса потребитима чиниш.Знајући за то, просимо твоје свето старање о нама грешнима и овако ти певамо:Радуј се, старици србској јавио си да ће за живота видети несталог сина!Радуј се, живописцу храмовноме своју си икону открио!Радуј се, молитвама својим помагао си подвиге новомученика!Радуј се, избавио си козаке и нејач њихову од безбожничког окружења!Радуј се,човеку болне утробе болест си тешку исцелио!

Радуј се, заступништвом својим препород Русије помажеш!Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

КОНДАК 13. 

О Свети Новомучениче царе Николаје, велики и смерни угодниче Христов, прими сада ово мало молење наше у похвалу теби принесено, и помоли се Цару Небескоме за сав род православних Хришћана, да нас Господ милостиво погледа и избави од искушења и саблазни овога света, да усели у нас веру нелицимерну, наду непостидну и љубав свеусрдну, те да се свагда знамо определити за истину и правду Царства Небеског, и да у њему, заједно с тобом, кличемо Богу: Алилуја!(Овај се кондак чита трипут,а затим поново Икос први и Кондак први)

МОЛИТВА СРБА СВЕТОМЕ ЦАРУМУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ

О Свети царе Мучениче Николају Други! Пред престо Цара славе многе те врлине доведоше, многе те радосно објавише као достојнога венца мученичког, многе и премноге врлине твоје и данас те свима вернима откривају као угодника Христовог. Од свију већа, свеза савршенства, и у теби јави се љубав, због које си, огњени ревнитељу закона Божијег, и живот положио за пријатеље своје, и породицу свечасну положио ниси: царицу мудру и благу Александру, царевића-јагње Алексеја, и царевне, ангелима дружбенице,Олгу,Татјану,Масрију и Анастасију.И њих си бпозвао да те следе у ношењу Крста, што укућани твоји смерно и радосно примише.Због мале браће своје, због православних Срба, ти си у рат ушао, и мач си дигао да би нејач српску заштитио, и јеретицима си војну објавио, јер хтедоше да прождеру стадо Доброга Пастира, учитеља твога и нашега. Љубављу вођен,у Царству Љубави си се обрео; праштајући свима, од Бога си опроштај грехова и награду задобио; за све се молећи, од Онога Који молитве слуша примио си благодат да и после мученичке кончине помажеш онима који те призивају.Знајући за ово, и за много друго, неизречено и неизрециво, ми, грешници православни Срби, млађа у Христу браћа твоја, овако ти се молимо:Помози нам у невољама и искушењима који нас снађоше због грехова наших:У невољама јер творисмо вољу демонску, грехом заслепљени; у искушењима, јер кушасмо дуготрпљење Божје, па се препуна чаша гнева Његовога праведнога!Помози нам у пустињи у коју залутасмо, одричући се Господа над војскама, клањајући се златном телету сластољубља свога, желећи да се вратимо у Египат таме безбожничке!Помози нам да веру у мукама сачувамо, да се љубављу према Христу и ближњима испунимо, да се надом у Царство Божје умијемо!Моли се, Свети и благоведни Царе, да нас Господ подигне и исцели: да нас подигне из таме и сенке смрти, да опет станемо пред Њега, Живога и Истинитог, и да нас исцели од мржље, од многих- премногих страсти, од раскола и лудила братоубилачког!Помени све Србе који од предачке вере отпадоше, идолима се паганским поклонише, лажним боговима кађење и почасти принесоше, у јереси и безбожништво залуташе- да сете Небеског Јерусалима и сузама покајања у њега врате.Помени све очеве и мајке који се у цркви не венчаше, који једно друго изневерише,

блуд и прељубу многу чинећи, чеда у утроби убијајући- да их Господ човекољубиви уразуми, светлости целомудрија приведе и брачним благословом обдари.Помени све младиће и девојке изгубљене и грехом намучене, пијане, дрогиране, страстима расточене- да их Господ, Пролеће и Младостнаша, отрезни, да их Телом и Крвљу Својом причести, да их, блудне синове и кћери, на дверима Царства Небескога дочека!Помени све који у рату пострадаше, рањени, осакаћени, срца ојађених, бескућнике и избјеглице, сирочад и удовице, многострадалне и многонапаћене душе њихове светом молитвом својом обасјавајући.Сети се пред Богом Аврамовим, Исаковим и Јаковљевим свију који живот дадоше у борби за отачаство своје, да им Господ опрости грехе и да их усели у дворове Своје.Нека се пред Богом, Дивним у теби, прекротки и кроткошћу прмудри Царе Мучениче, посраме сви који говоре: “Прождерасмо их” и који се смеју и ругају Србима.Непријатеље вере наше, као вихор прашину, својим молитвама развеј, а нас загреј, укрепи, утеши, научи и умудри, исцели и орадости, пролећним лахором ходатајства твога будећи нас из тартарске зиме отпадије наше!Моли се за нас са свештеном породицом својом- царицом Александром, царевићем Алексејем и царевнама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом и са свима светим Новомученицима и Исповедницима руским и српским који ране Господње на телу свом понеше, Еванђеље његово сведочећи. Да нас Цар славе од свију саблазни сачува, да нас од лажних пророка и лажних месија заклони, да нас од звери из бездана и војски антихристових избави и да, спасени благодаћу Његовом, са тобом и свима Светима прославимо Оца и Сина и Светога Духа, Творца, Спаситеља и Утешитељ Бога, сада и увек и у векове векова. Амин

Живот и подвизи Светога цара мученика Николаја II Романоваhttp :// www 19. zippyshare . com / v /45984432/ file . html

Писма царске породице из заточеништваhttp :// www 19. zippyshare . com / v /1096565/ file . html

Дневник протојереја Атанасија И. Бељајева,старешине Фјодоровског храма у Цаском селуhttp :// www 19. zippyshare . com / v /38695108/ file . html

Света преподобномученица велика кнегиња Јелисавета-житијеhttp :// www 19. zippyshare . com / v /98949374/ file . html

Беседе и созрецањаhttp :// www 19. zippyshare . com / v /61636543/ file . html

Пророчанства и чуда-Царски мученици као гласници небаhttp :// www . mediafire . com / view / sgi 5 m 49 rpf 268 e 0/Пророчанства_и_чуда- Царски_мученици_као_гласници_неба. PDF

Цареубице и њихов господарhttp :// www 19. zippyshare . com / v /7875039/ file . html

Они су слава Цркве Христовеhttp :// www 19. zippyshare . com / v /80293683/ file . html

***

Књига Цароставник,кроз паралелно излагање житија и историјских докумената на којима су она заснована,говори о подвигу Царских Мученика,светога Патријаха Тихона Испвоедника и о тајном животу Катакомбне Цркве у Русији.Ово је књига о пламеној вери,непостидној нади и бескрајној љубави и оданости...

У потресној беседи на рођендан Господара Цара Николаја,свети праведни Јован Кронштатски је рекао:"Највећи светски зликовац,који ће доћи у последње време,антихрист,неће моћи да се појави међу нама захваљујући самодржавној царској власти која задржава срамотно и бесловесно безбожничко учење.Јер тајна безакоња већ дејствује-каже Апостол-али се неће испунити све док се не уклони онај који сад задржава:Цар-Самодржац".http :// rapidshare . com / share /834 CC 822 F 3708738 AEEBEBEED 746 C 74 D

***

Текст Цар је слуга Божији,помазаник Божији:http :// pravoslavljepzv . wordpress . com /2012/07/16/ car - je - sluga - boziji /

СВЕТА ЦАРСКА ПОРОДИЦА РОМАНОВ http :// www . atlantaserbs . com / learnmore / library / Romanovi . html

Убиство царске породице Романовhttp :// www . magacin . org /2013/07/ ubistvo - carske - porodice - romanov /

Акатист Светом цару мученику Николају Другом http :// molitve . blogspot . com /2013/04/ blog - post _2505. html

Свети мученици Романови,албум:www . facebook . com / media / set /? set = a .351609684960794.1073741827.282179805237116& type =1

О цару Николају

Највиши манифест

Божијом милошћу Ми, НИКОЛАЈ ДРУГИ,Император и Самодржац Сверуски,Цар Пољски, Велики Кнез Финскии друго, и друго, и друго.

Објављујем свим верним Нашим поданицима:

Следећи историјским својим заветима, Русија, један (народ) по вери и крви са словенским народима, никада није посматрала на њихову судбину незаинтересовано. Са пуним једнодушјем и посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према словенима последњих дана, када је Аустро-Угарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за Државу. Презревши уступљиви и мирољубиви одговор Србске владе, одбацивши добронамерно посредовање Русије, Аустрија је журно кренула у оружани напад, почевши бомбардовање незаштићеног Београда.

Прунуђени услед насталих услова да донесемо неопходне мере предострожности, Ми смо наредили да се доведу армија и флота у ратно стање, али, стрепећи за крв и имање Наших поданика, улагали смо све напоре ка мирном исходу започетих преговора. Услед дружествених

односа, савезница Аустрије Немачка, упркос Нашим надама на вековно добро суседство и не верујући Нашим уверавањима, да донете мере никако немају према њој непријатељске циљеве, почела је тражити хитно њихово укидање, и добивши отказ у том требовању, изненадно је објавила Русији рат.

Сада предстоји већ не заступати се за неправедно окривљену родну Нама земљу, већ оградити част, достојанство, целовитост Русије и њен положај међу Великим Државама.

Ми непоколебиво верујемо, да ће у заштиту Руске земље дружно и самопожртвовано устати сви верни Наши поданици.

У грозни час искушења нека буду заборављене унутарње распре. Да се укрепи још тешње јединство Цара са Његовим народом, и да одбије Русија, подигавши се као један човек, дрзки напад врага.

Ево, са дубоком вером у исправност Нашег дела и смиреном надом на Свемогући Промисао, Ми молитвено призивамо на Свету Русију и храбру војску Нашу – Божији благослов.

Дано у Санкт-Петербургу, у двадесети дан јула, у лето од Рождества Христовог хиљаду деветсо четрнаесто, а Царствовања Нашег двадесето.

На оригиналу Сопственом Императорског Величанства руком подписано: „Николај“.21.07.1914

Руски ЛазарСвети владика Николај о Цару Николају II

Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914 године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.

Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном?

Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство словена. Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу, и обавезни су да

разуму.

Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се са њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.

15 / 28 јула 1932 године,Београд

***

Свети Јован ШангајскиБеседа о Цару-Мученику Николају II Романову

Глас крви брата твојега виче к Мени. И сада да будеш проклет на земљи која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.” (Пост. 4:10-11)

Тако Господ говораше Каину пошто овај уби Авеља. Племенити и кротки Авељ без даха лежи на земљи, али његова крв вапи до небеса: зашто? Земља подиже свој глас позивајући Бога да изврши правду. Све вапи јер ћутати не може, јер су и земља и природа потресени учињеним злоделом. Има догађаја који потресају и стихије без душе. Тада сами Бог захтева суд. Такво је било првоубиство које почини Каин. Такви су били и многи други тешки злочини, међу које спада и тешко убиство у Јекатеринбургу.

Зато што је био носилац и оваплоћење православног становишта по коме је цар слуга Божији, помазаник Божији који Богу полаже рачуне за све судбински му поверене људе, за сва своја дела и послове, не само за оно што је учинио лично, већ и за све оно што је учинио као цар. Овако су православни Руси веровали, овако учи Православна Црква, то је признавао и осећао цар Николај II. Он је био свепрожет том свешћу. На ношење царске круне гледао је као на служење Богу. Имао је то на уму током доношења свих значајних одлука, током решавања свих битних питања с којима се сусретао. Зато је био чврст и непоколебљив у оним питањима за која је био уверен да их решава по вољи Божијој. Зато је чврсто стајао у ономе за шта је веровао да је неопходно за добро царства којим је царовао.

Када је увидео да му је постало немогуће да царује у складу са својом свешћу о царској служби, скинуо је царску круну, као некада свети кнез Борис, не желећи да буде узрок неслоге и крвопролића у Русији. Царева жртва, која није донела добра Русији, већ, напротив, још више омогућила некажњено вршење злочина, довела је до незамисливих страдања Русије. Цар је за непријатеље Православља представљао опасност чак и тада када је сишао с престола, јер је био носилац свести о томе да највиша власт мора бити Богу потчињена, да од Бога мора примати освештање и снагу следећи Божије заповести. Цар Николај II је био живо оваплоћење вере да Божија промисао учествује у судбини народа и људи, да води Богу верне владаре на добра и корисна дела. Стога је био неподношљив за непријатеље вере, за оне који су стављали људски разум изнад свега…“

***

Чист пред Богом и народом

‘‘Ако сам ја сметња за срећу Русије и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним, спреман сам не само да се одрекнем царства,

него и да свој живот дам за Отаџбину,“ говорио је Цар.

Последњи руски цар Николај Други Романов рођен је 6. маја. 1868. године (по старом календару), на дан Светог Јова Многострадалног. Ступио је на престо после смрти свог оца, цара Александра Трећег, 20. октобра 1894. године. За цара крунисан је, 14. маја 1896. године, у Саборној Цркви Успења Пресвете Богородице у московском Кремљу. Супруга цара Николаја постала је принцеза Алиса Хесенска, унука енглеске краљице Викторије. Принцеза Алиса, тј. будућа руска царица Александра Фјодоровна, родила се 25. маја 1872. године (по старом календару), у Дармштату. Николај и Александра венчали су се 14. новембра 1894. године. У царској породици рођене су четири кћери: Олга, Татјана, Марија и Анастасија. На дан 30. јула 1904. године, царски пар је добио дуго очекиваног сина, наследника руског престола, царевића Алексеја. Цар Николај је велику пажњу поклањао потребама Православне цркве. Даровао је велике прилоге за изградњу нових цркава, па међу њима и за храмове који су се налазили изван Русије. Током година његове владавине, број парохијских цркава увећао се за више од 10.000, отворено преко 250 нових манастира. Цар је посебно уважавао Светог Серафима Саровског за чију се канонизацију упорно залагао и присуствовао 1903. године, а Свети отац Јован Кронштатски заузимао је у царевом срцу посебно место. Царски пар се одликовао дубоком религиозношћу.Обавезна посета богослужењима недељом и празником, као и упражњавање свих постова, били су нераскидиви део њиховог живота. Свој положај врховног главнокомандујућег на почетку Првог светског рата, цар Николај је посматрао као испуњење своје моралне и државничке дужности пред Богом и народом. На дан 2. марта 1917. године, државна скупштина и издајници из највише војне команде приморали су цара Николаја Другог да се одрекне престола. Када се одрекао власти, цар се надао да ће они који су желели да се он удаљи, знати како да рат доведу до победе и да неће уништити Русију.Цар није желео да због њега буде проливена макар и једна кап руске крви. Иако је, како се њему чинило, прихватио једино исправно решење, цар је преживљаво тешке душевне патње: „ Ако сам ја сметња за срећу Русије и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним, спреман сам не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за Отаџбину,“ говорио је Цар. Већина оних који су били сведоци последњег периода у животу царских мученика говори о заточеницима тоболског губернаторског, а касније јекатеринбуршког Ипатијевског дома, као о људима који су страдали али су, и поред тога, без обзира на све увреде, водили побожан живот.У ноћи између 3. и 4. јула 1918. године, извршено је злочиначко убиство царске породице. Заједно са царском породицом, убијене су и слуге које су пратиле своје господаре у изгнанство: доктор Ј. С. Боткин, царичина собарица А. С.Демидова, дворски кувар И. М. Харитонов и лакеј А. Ј. Труп.Поштовање царске породице, које је започео још Патријарх Тихон у заупокојеној молитви и у беседи на парастосу убијеном цару у Казањској Саборној цркви у Москви, и то само три дана после свирепог убиства, наставило се током читавог совјетског периода руске историје, упркос суровим прогонима безбожне власти. Свештеници и мирјани узносили су Богу молитве за упокојење убијених страдалника, чланова царске породице. Посебну вредност представљају публикације које садрже сведочанства о чудима и благодатној помоћи која је уследила после молитве царским мученицима. Оне говоре о исцељењима, о сједињењу растављених породица, о заштити црквеног наслеђа од расколника.Руска Загранична Црква је, 1981. године, канонизовала царску породицу, заједно са мноштвом других новомученика побијених од стране комунистичке власти. Московска Патријаршија је такође то учинила и 2000. године уврстила породицу Романов у календар Цркве.

Ј. Ј. Алферјев: „Житије и служба Цара Николаја Другог„- Линц, 2006.

***

Бољшевичка револуција у режији западних сила

Пре прве револуције од 1905. године, бољшевици су долазили до новца, пре свега, недозвољеним средствима. За такав замашан подухват као што је свргање са власти Божијег помазаника Руског цара и рушење Монархије, био је потребан огроман новац који је дошао из Немачке, Америке, Француске, Јапана… Нарочито важну улогу игра један немачки Јеврејин по имену „Израел Хелфанд, звани „Парвус“. Он се чак назива „оцем револуције од 1905. године“. Пре 1905, Парвус успоставља везу узмеђу немачких и руских социјал-демократа. Порекло његовог капитала јавност није сазнала. Кратко време је био на робији, он после неколико месеци бежи из Русије и одаје се трговини.

Парвус је тај који је финансијски оспособио Турке и Бугаре да уђу у Први светски рат на страни Централних сила, против савезника и Србије. Стога му је највећа тежња била да финансира бољшевичке револуционаре, пре свега Лењина, Троцког, Мартова и Раковског. Код немачке владе у ту сврху успева, 1915. године, деблокирати 1 милион марака, а нешто касније још 5 милиона марака. Што се ратни сукоб више захухтава, Немци све више сарађују са Парвусом, који успева да убеди немачки генералштаб у нужност изазивања бољшевичке револуције у Русији и у ту сврху добија додатних 20 милиона марака. Чим је Русија, 1914. године, ушла у ратно жариште, Парвус је одмах схватио да је куцнуо час који су још давно прижељкивали Маркс и Енгелс, а то је светски рат који води светској револуцији и наметања целом човечанству „сатанистичку богоборну идеологију комунизам“. „ Рушење Царске Русије је кључ нашег успеха“, говорили су они углас. Требало је само убедити Немачку, која је себи од почетка поставила циљ проморати Русију на сепатариван мир. Али шта вреди сепаративни мир, ако на престолу буде и даље седео Руски цар? Зато Парвус Немцима нуди много више, а то је сепаративан мир са Русијом која више неће бити монархистичка, која ће заједно са руском нацијом бити уништена. По пакленом плану Парвуса, Русија је морала бити разорена политички, национално, социјално, морално, финансијски и економски. Истовремено се креће са распаљивањем шовинизма на територији Руске империје. Прво се покреће украјинско питање,а затим пољско, финско, балтско, јерменско и азијатско. Социјално, организовањем штрајкова у великим фабрикама и уличних немира по градовима, а на селу подизање побуне сељака против велепоседника. Морално, изазивањем антиродољубља у војсци, као и убеђивање народа да је социјалистичка револуција једини излаз. Непоредо са револуцијом у Русији, организовати на Западу медијску кампању против царске породице, с циљем да се продобије америчко јавно мњење. Све те планиране акције морају имати једну команду, а Парвус је убеђен да је само један човек у Русији способан узети команду у своје руке. Тај човек се зове: Владимир Илић Уљанов, звани Лењин.

Попут Парвуса, Лењин жели пропаст царске Русије без које нема коначне победе комунизма и са великом радошћу бележи све руске неуспехе на фронту. Пошто су месеци пролазили, а цар је још увек био на престолу, Лењин полако губи стрпљење у револуцију. Парвус предлаже Лењину да се револуција подигне у јануару 1916. године, али је Лењин одбио предложени план, јер је сумњао у исход подухвата.

Парвус је приморан да 1916. сам почне извођење плана. Он је светан да без Лењина не може успети, али је приморан да својом револуционарном акцијом немачком генералштабу докаже исправност свог пакленог плана и убеди га да га они и даље финансијски помажу. Крајем 1916, Парвусова револуционарна машина стављена је у покрет. Преко 45. 000 штрајкача у Петрограду, 10 хиљада штрајкача у Николајеву, ливница бакра и фабрика метака у Тули онеспособљене

штрајковима, црноморска крстарица „Царица Марија“ бачена у ваздух.

Лењин је, боравећи у Цириху, фебруар-март 1917. године, сазнао за избијање револуције и у први трен он у њу није могао да верује. Тек када је цар Николај Други абдицирао, постало му је јасно да су други свршили његов посао. Њему ништа друго не преостаје него да од њих преотме власт, како би револуција била његово дело. А ни Немци нису сматрали да је револуција њихова, све док Русијом влада Керенски и наставља рат на страни Антантних сила. Сада је поново био актуелан Парвусов план и Лењин је пристао да буде извршилац. Потом се Лењин пребацује пломбираним вагоном у Русију, пре свега захваљујући помоћи Немачког генералштаба. Влада Керенског је, јула 1917. године, открила Лењинове везе са Немцима и он ће заједно са осталим револиционарима бити пред руском јавношћу политички раскринкан. Керенски их спасава, када због страха од царског генерала Корнилова, буде наоружавао бошљевике у Петрограду. Да иронија буде већа, с тим оружјем ће Лењин и Троцки подићи Октобарску револуцију и протерати Керенског.

У позадини саме револуције је и Америка имала свог великог удела, јер је послала Троцког у Русију и амерички капитал је заједно са немачким допринео бошљевичкој револуцији и рушењу Руске царске Православне империје. У америчком конгресу могле су се ћути речи да ова земља не може да ступи у рат на страни савезника, јер јој не доликује да буде на страни царске Русије. Америка је у рат ступила тек након руске револуције, када је власт приграбила бољшевичка Привремена влада.

У САД је, у октобру 1918. године, у зборнику „Немачко- бољшевичка завера“ писало следеће: „Документи показају да су данашњи вођи бољшевистичке владе Лењин и Троцки и њихови саучесници немачки агенти. Они показују да је револуцију организовао Врховни немачки генералштаб и да су је финансирале Немачка царска банка и друге финансијске установе. Такође, бошљевици су тајно примали немачке официре као војне саветнике, као немачке шпијуне. Садашња бошљевичка влада уопште није Руска влада, него немачка, она ради у интересу Немачке и издаје руски народ, као што издаје и природне савезнике Русије, једино у интересу царске немачке Владе.“

У то време су амерички јудео- масони и финансијери на челу са богатим банкаром Јаковом Шифом, трошили огромна новчана средства на подривање царске Русије. Касније ће управо тај Шиф предати Јанкељу Свердлову наређење са врха о стрељању читаве царске породице. Све државе које су радиле на свргавању традиционалног самодржавног монархистичког уређења у Русији знале су да ће рушење царске Русије за дужи период одложити крај Првог светског рата. Рат је уистину потрајао још пола године, што је проузроковало страдање на хиљаде невиних људи. Међутим, челници светских сила били су равнодушни према томе, јер су пред очима имали само један циљ: уништење Православне руске државе.

Извори:

Библиотека образ светачки; „Љубав је јача од смрти“, Београд, 2006.

А. Солжењицин; „Лењин у Цириху“, Париз, 1975.

Роберт Вилтон; „Последњи дани Романових“, Лондон, 1920.

Симфонија власти

Владимир МосКРСТ И КРУНА

Пре но што ту идеју одбацимо као испразно маштање, хајде да поближе размотримо дубоку везу између Крста и Круне, Православне Цркве и Православног Царства.

Крст је символ истовремено и победе хришћанства и основних хришћанских добродетељи – смирења, љубави и самоодрицања, при чему ово последње служи за достизање првог. И мада се хришћанске добродетељи могу упражњавати у било каквим околностима и под било каквим режимом, укључујући и антихристов, ипак, огањ Духа Светога ће се угасити у многим душама које подлегну слабости и палом стању људске природе, ако Његова дела не буду подржана од стране хришћанске државе хришћанским законодавством. И обрнуто, ако Крст царује у срцима довољно широког круга људи, онда утицај квасца Духа може да нарасте и да у хришћанском правцу усмери чак и оно што представља најокорелији и најнепоправљивији део друштва – његову политичку структуру и политичку философију.

Управо то видимо у време првог хришћанског цара, светог Константина и његових наследника. Сила римског хришћанства, делујући одоздо, сломила је калуп римског паганског друштва и трансформисала његов централни антихришћански елемент, култ императора, “pontifex maximus-а”, у хришћански систем “симфоније” црквене и државне власти, под врховним господством Христовим. Наредни хришћански цареви су у Духу Христовом и ради спасења свих својих поданика увели хришћански законодавни систем, чији је основни принцип био тај, да ни на који начин не треба да противречи црквеном законодавству, него пре да га подржава. Јединство државе представљало је одраз најдубљег јединства Цркве којим се надахњивало; баш онако како Бог управља Својим Царством на небесима, тако су цар и епископи управљали Његовим царством на земљи - по узору на Његово небеско Владичанство.Цар Јустинијан је то виђење изразио у својој VI новели (из 535. год.) на следећи начин: “Постоје два највећа дара која је Бог по Својој љубави даровао свише човеку: свештенство и царско достојанство. Прво служи божанском, док друго усмерава и управља људска дела; оба међутим потичу из истог извора и украшавају живот човека. Одатле ништа не треба да буде такав извор брига за цареве, као достојност свештенства, будући да је то за њихово добро, да ови непрестано моле Бога. Јер ако је свештенство у свему беспрекорно, ако поседује смелост пред Богом, и ако цареви праведно и благоразумно управљају државом која је поверена њиховом старању, онда ће уследити свеопшта хармонија (у грчком оригиналу: симфонија) и свакојаки ће благослови бити даровани људском роду”.Ово виђење засновано је на веровању да монархијом, ништа мање него Црквом, управља Промисао Божији. Као што је цару Јустинијану писао папа Јован II: “Срце је царево у руци Божијој и куда год хоће Он га савија (Прич. 21,1). Ту лежи темељ твога царства и снага твоје власти. Јер мир Цркве и јединство вере узносе свога виновника на висину и задржавају га тамо у миру и срећи. Сила Божија никада не понестаје ономе ко штити Цркву од зла и мрља раздора, јер је писано: Када праведан цар седи на престолу, ниједно зло неће га задесити (Прич. 20,8)”.Симфонија власти може да функционише све док већину популације чине истински хришћани који желе да она функционише. Она почиње да се руши онда када: (а) значајан део становништва верује другачије и спреман је да предузме револуционарну акцију како би ту симфонију уништио (нпр. сиријски, коптски и јерменски монофизити у Византији VI-VII века, или Јевреји и Пољаци у Русији XIX века); (б) када је сам владајући слој заражен јеретичким учењем (нпр. цареви-иконоборци у Византији у VIII-IX веку, или образовани слојеви у Русији у XIX веку); или (в) када је

царство нападнуто споља, услед издајства од стране једног или другог од тих стубова друштва (нпр. Фераро-Фирентински лажни сабор 1439. године, или принудна царева абдикација 1917).Оваква симфонија представља образац хришћанског друштва, који је очигледно био угодан Божанском Промислу ради спасења рода хришћанског; јер је до 1917. године већина православних хришћана живела или у Византијском или у Руском царству, или у некој од мањих краљевина – као што су православна Енглеска или Француска (пре раскола), односно Србија или Грузија – које су биле уређене према византијском моделу.Као што секуларна демократија и нацистички фашизам представљају обрасце друштва устројеног на одређеној философији живота, тако је и са хришћанском симфонијом власти. Њена философија полази од претпоставке да је стварни владар света и свега у њему – Бог. Онај део света који признаје ту власт представља Цркву Христову, док су остали, свесно или несвесно, бунтовници против Бога (упореди: Мт. 22,1-14).Стога, како је посебно јасно видео патријарх Никон Московски, хришћанско друштво по идеалу требало би да тежи поистовећењу са Црквом, у којој је све потчињено Божијем господству, а циљ увек представља спасење душа.Међутим, то поистовећење хришћанског друштва и Цркве овде на земљи може се достићи само приближно, а никада у потпуности. У пракси је увек било и биће ствари које се налазе изван канонских права епископа, као што је управљање нехришћанима, вођење ратова или сакупљање пореза. То припада ћесару; то су послови државе, а не Цркве.Осим тога, уколико се Божија власт заиста сматра за свеобухватну, онда политика такође треба да буде ако не формално потчињена Његовом Царству – Цркви, онда у сваком случају да буде вођена у сагласју са њом и подвргнута њеном утицају. Другим речима, појам какав је хришћанска политика може и треба да постоји. А тај идеал постаје реалан ако је сам монарх – хришћанин и верно чедо Цркве.На Западу је модерно да се подржава одвајање Цркве од државе. Као главни аргумент у прилог томе узима се да ово ослобађа Цркву од политичког притиска и даје јој могућност да се бави својим пословима без мешања са стране и трошења око светских брига.То је заиста похвалан циљ. Ипак, овај аргумент пада ако се узме у обзир чињеница да простор по природи не може да остане празан и да одвајање Цркве од државе неминовно води до тога да се држава везује за неку другу институцију или филозофију – масонство на пример, или секуларни хуманизам, или неку од најекстремнијих националистичких идеологија. Јер одвајање Цркве од државе повезано је са одвајањем државе од Цркве. Ако се државом не управља по хришћанским принципима, онда ће се неизбежно управљати по антихришћанским. На крају крајева, лишена освећујућег утицаја Цркве, држава ће се окренути против ње. И тада ће Црква, уместо да се ослободи политике, бити принуђена да се одлучно супротстави политичарима који покушавају да насрну на њену област утицаја, како се то догодило у православним земљама после 1453, а нарочито после 1917. године.Излаз се стога састоји у очувању релативне аутономности обе области, но без озакоњења њихове апсолутне независности. Јер однос између Цркве и државе сличан је односу између душе и тела – различити по природи, они су предодређени да уз посредство Духа делују заједно, чак и ако је грех нарушио њихову сарадњу. Као што душа оживотворује тело и руководи њиме, тако је и са Црквом у односу на државу. Црква поставља стандарде и суштинске незаменљиве циљеве сваког друштва, дајући му животну снагу и легитимишући и освећујући његове политичке институције. Држава са своје стране штити Цркву од спољашњих непријатеља и указује јој неопходну материјалну подршку, нарочито у сфери образовања и добротворне делатности.Ипак, ако држава одбацује Православље, онда Црква може да повуче легитимизацију коју јој је давала, као што је учинила када је Сверуски Сабор 1918. године анатемисао совјетску власт. То има за циљ очување душе друштва кроз очување неприкосновености њеног општења са небеским светом, чак и онда када телесни омотач – политика – умире. Црква тада улази у услове постојања у

изолацији, који су символички представљени у дванаестој глави Откривења у виду жене која бежи у пустињу.Но, такви услови су неприродни и носе апокалиптички карактер. Они наговештавају духовну смрт света, његово спаљивање и смењивање новим небесима и новом земљом, где правда обитава (2. Петр. 3,13). Заиста, и апостол Павле указује на уклањање онога који сада задржава (2. Сол. 2,7), тј. законите монархијске власти, као на обележје скорог доласка антихриста.

Период који је започео 1914. године, био је управо период када је уследио слом законите монархијске власти најпре у Русији, а потом сукцесивно у свим православним балканским земљама – у Грчкој 1924, у Србији 1934. са убиством благочестивог краља Александра и у Бугарској 1943. након убиства благоверног цара Бориса III. Истинска Црква је постепено била принуђена да се повуче у пустињу, док је лажна остајала заручена са гњијућим труплом сада већ отворено антихришћанске државе. Пад комунизма даје православнима први пут после 1914. године неупоредиву могућност уједињења под окриљем истинске православне монархије.

Јер “монархија није анахронизам, то није чежња носталгичних аристократа. Донедавно на монархију су гледали као на озбиљну гаранцију демократске владавине, коју никако не треба мешати са идеологијом демократије. То су два потпуно различита појма. Демократска власт допушта да народ представља некакав одређујући фактор управљања и да чак повремено, директно или индиректно, бира народног вођу. Идеологија демократије, са друге стране, инсистира на томе да власт управљања припада народу. То је ужасно безбожно учење, јер свака власт и право на управљање припада Богу. Чак и када је лидер (законито) изабран, његова власт, од момента избора, потиче од Бога. Као што Бог са људским родитељима дели Своју сопствену стваралачку силу, тако и глава државе узима учешће или сарађује у Божанској власти управљања. Ето због чега је монарх “милошћу Божијом” монарх. Управо из тог разлога православни хришћани слушају и поштују закониту власт, уколико та власт не захтева ништа противно моралном закону”.“Наш цар – писао је свети Варсануфије Оптински – представник је воље Божије, а не народне воље. Његова воља је за нас света, као воља Помазаника Божијег; волимо њега, јер волимо Бога. Ако нам Цар доноси славу и напредак, ми то од њега примамо као милост Божију. Али ако нас задеси понижење и невоља, ми их подносимо са кротошћу и смирењем, као небеску казну за наша безакоња, и никада се нећемо поколебати у нашој љубави и оданости Цару, јер оне потичу из наших православних убеђења и наше љубави и оданости Богу”.Опет, као што каже свештеномученик Димитрије Гдовски, “само царска власт може бити законита. Власт је за нас јерархијска, јер није само неко потчињен мени, него сам и ја сам потчињен некоме ко је изнад мене, што значи да све потиче од Бога, као извора сваке власти. Другим речима, такву власт представља помазаник Божији, монарх…”Одређујући спасење душа као највиши циљ друштва, изнад сваког друштвеног или материјалног добра, православна симфонија власти избегава крајности од којих страда западно друштво – папоцезаризам и цезаропапизам, фашистичку диктатуру и секуларну демократију.

Царевић Алексеј

***

Промироточила икона Светог мученика царевића Алексеја Романова

У цркви светог Сергија Радоњешког, у граду Бородино руске области Краснојарск, замироточила је

икона светог мученика царевића Алексеја.

По речима старешине цркве, оца Владимира Пермјакова, икона је први пут замироточила прије двије године, а данас у овом храму мироточе четири иконе.

Икона светог царевића Алексеја, сина светог мученика цара Николаја II Романова, замироточила је 19. фебруара. Занимљиво је то да је икона светог царевића, који је био почасни козачки атаман Руске империје, замироточила у навечерје сабрања Јенисејске козачке армије.

Истога дана у цркви је заблагоухало кандило пред иконом преподобног Сергија Радоњешког, а осим икона миро се појавило и на фресци светог кнеза Александра Невског.

Велика кнегиња Олга Николајевна Романов

***

Пошаљи нам, Господе, трпљења силе,у години мрачних дана страшнихда поднесемо прогон гомилеи сва мучења џелата наших.

Праведни Боже, снагу нам јавизло ближњега да простити смемои крст свој тешки и крвавис кротошћу Твојом да понесемо.

У дане метежа, хаоса, туге,када се мржњом врагови гласе,увреде трпети и поругепомози нам, о Христе Спасе!

Владико света, Боже свемира,Ти благослови молитвама Нас,а души даруј покоја, мирау неподносиви, страшни час.

Крај двери гроба, крај могиленадахни да се слуге Твоје,кротко, уз помоћ надљудске силе,за непријатеље моле своје.

Мoлитва Светим царским мученицима Романовима

О, свети страстотерпче, царе мучениче Николају!Господ те изабра за помазаника Свога да милостиво и праведно судиш народу своме и да будеш чувар Православне цркве.Тога ради си са страхом Божијим своје царско служење и бригу о душама извршавао.Испитујући те као многострадалног Јова, Господ допусти да будеш увређен и да у душевним мукама поднесеш горке недаће, вероломство, издају, отуђење ближњих и губитак земаљског царства.Све си пак, као

истински слуга Христов, и мученичку смрт си прихватио.Стога си Царство небеско досегао, где се сада наслађујеш вишњом славом код престола Свецара, заједно са твојим супругом, царицом Александром, и царским чедима Алексејем, Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом.

Имајући сада велику одважност пред Христом Царем, моли се да Господ опрости грех отпадништва народа нашег и да нам подари опроштај грехова, да нас свакој врлини поучи, да задобијемо смирење, кроткост и љубав и удостојимо се небеског Царства, да сви заједно са тобом и свим светим новомученицима и исповедницима руским прославимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

***

Мoлитва Срба Светоме Цару Мученику Николају Другом

О Свети царе Мучениче Николају Други! Пред престо Цара славе многе те врлине доведоше, многе те радосно објавише као достојнога венца мученичког, многе и премноге врлине твоје и данас те свима вернима откривају као угодника Христовог. Од свију већа, свеза савршенства, и у теби јави се љубав, због које си, огњени ревнитељу закона Божијег, и живот положио за пријатеље своје, и породицу свечасну положио ниси: царицу мудру и благу Александру, царевића-јагње Алексеја, и царевне, ангелима дружбенице, Олгу, Татјану, Масрију и Анастасију. И њих си бпозвао да те следе у ношењу Крста, што укућани твоји смерно и радосно примише. Због мале браће своје, због православних Срба, ти си у рат ушао, и мач си дигао да би нејач српску заштитио, и јеретицима си војну објавио, јер хтедоше да прождеру стадо Доброга Пастира, учитеља твога и нашега. Љубављу вођен, у Царству Љубави си се обрео; праштајући свима, од Бога си опроштај грехова и награду задобио; за све се молећи, од Онога Који молитве слуша примио си благодат да и после мученичке кончине помажеш онима који те призивају.

Знајући за ово, и за много друго, неизречено и неизрециво, ми, грешници православни Срби, млађа у Христу браћа твоја, овако ти се молимо:

Помози нам у невољама и искушењима који нас снађоше због грехова наших:

У невољама јер творисмо вољу демонску, грехом заслепљени; у искушењима, јер кушасмо дуготрпљење Божје, па се препуна чаша гнева Његовога праведнога!

Помози нам у пустињи у коју залутасмо, одричући се Господа над војскама, клањајући се златном телету сластољубља свога, желећи да се вратимо у Египат таме безбожничке!

Помози нам да веру у мукама сачувамо, да се љубављу према Христу и ближњима испунимо, да се надом у Царство Божје умијемо!

Моли се, Свети и благоведни Царе, да нас Господ подигне и исцели: да нас подигне из таме и сенке смрти, да опет станемо пред Њега, Живога и Истинитог, и да нас исцели од мржље, од многих- премногих страсти, од раскола и лудила братоубилачког!

Помени све Србе који од предачке вере отпадоше, идолима се паганским поклонише, лажним боговима кађење и почасти принесоше, у јереси и безбожништво залуташе - да сете Небеског Јерусалима и сузама покајања у њега врате.

Помени све очеве и мајке који се у цркви не венчаше, који једно друго изневерише, блуд и прељубу многу чинећи, чеда у утроби убијајући - да их Господ човекољубиви уразуми, светлости целомудрија приведе и брачним благословом обдари.

Помени све младиће и девојке изгубљене и грехом намучене, пијане, дрогиране, страстима расточене- да их Господ, Пролеће и Младостнаша, отрезни, да их Телом и Крвљу Својом причести, да их, блудне синове и кћери, на дверима Царства Небескога дочека!

Помени све који у рату пострадаше, рањени, осакаћени, срца ојађених, бескућнике и избјеглице, сирочад и удовице, многострадалне и многонапаћене душе њихове светом молитвом својом обасјавајући.

Сети се пред Богом Аврамовим, Исаковим и Јаковљевим свију који живот дадоше у борби за отачаство своје, да им Господ опрости грехе и да их усели у дворове Своје.

Нека се пред Богом, Дивним у теби, прекротки и кроткошћу прмудри Царе Мучениче, посраме сви који говоре: “Прождерасмо их” и који се смеју и ругају Србима.

Непријатеље вере наше, као вихор прашину, својим молитвама развеј, а нас загреј, укрепи, утеши, научи и умудри, исцели и орадости, пролећним лахором ходатајства твога будећи нас из тартарске зиме отпадије наше!

Моли се за нас са свештеном породицом својом- царицом Александром, царевићем Алексејем и царевнама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом и са свима светим Новомученицима и Исповедницима руским и српским који ране Господње на телу свом понеше, Еванђеље његово сведочећи. Да нас Цар славе од свију саблазни сачува, да нас од лажних пророка и лажних месија заклони, да нас од звери из бездана и војски антихристових избави и да, спасени благодаћу Његовом, са тобом и свима Светима прославимо Оца и Сина и Светога Духа, Творца, Спаситеља и Утешитељ Бога, сада и увек и у векове векова. Амин

Поштовање царске породице, које је започео још Патријарх Тихон у заупокојеној молитви и у беседи на парастосу убијеном цару у Казањској Саборној цркви у Москви, и то само три дана после свирепог убиства, наставило се током читавог совјетског периода руске историје, упркос суровим прогонима безбожне власти. Свештеници и мирјани узносили су Богу молитве за упокојење убијених страдалника, чланова царске породице. Посебну вредност представљају публикације које садрже сведочанства о чудима и благодатној помоћи која је уследила после молитве царским мученицима. Оне говоре о исцељењима, о сједињењу растављених породица, о заштити црквеног наслеђа од расколника.Руска Загранична Црква је, 1981. године, канонизовала царску породицу, заједно са мноштвом других новомученика побијених од стране комунистичке власти. Московска Патријаршија је то учинила 2000. године и њихов спомен се обележава 4/17. јула.

Молитва чудотворној икони Пресвете Мајке Божије,звана "Державнаја":

О, целога света Заштитнице, Мајко Свеопевана! Са страхом, вером и љубављу припадамо икони Твојој "Државној" и усрдно Те молимо милостива Света Мајко: не одврати лице Своје од оних који Ти прибегавају, умоли Сина Твог и Бога нашега, најслађег Господа Исуса Христа да у миру и благостању сачува државу нашу, да нас избави од међусобних сукоба, да оснажи нашу Свету

Цркву Православну и непоколебивом је сачува од безверја, раскола и јереси. Немамо друге помоћи, сем Тебе, Пречиста Дјево. Ти си свесилна Заступница Хришћана пред Богом и праведни гнев Његов ублажаваш. Избави Све који Те усрдно моле избави од греховног пада, од лукавства злих људи, од глади, жалости и болести. Даруј нам дух скрушен, срце смирено, помисли чисте, живот исправан и опроштај сагрешењима нашим, да би смо благодарно величајући Тебе, били удостојени Царства Небеског и са свима Светима прославили пречасно и величанствено Име у Тројици Слављенога Бога, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Житије Светог мученика цара Николаја II Романова

Овај благоверни родио се 6./19. маја 1868. године, као син цара Александра III и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и уздрживости, он се свагда сећао да на дан његовог рођења Црква слави Светог Многострадалног Јова старозаветног, који је већ столећима узор и символ смиреног подношења патњи и искушења, уздања у Бога и вере непоколебиве. У једном разговору са председником владе Столипином, десетак година пре своје мученичке кончине, Цар је изразио уверење да се он није нимало случајно родио на тај дан, и да је то знамење његовог будућег страдалништва. Па ипак, био је свагда спреман да погине за своју веру и свој народ, сматрајући то дужношћу монарха.

1894, након краће болести, упокојио се његов отац, Александар III. Био је одлучан и храбар човек, искрени Хришћанин. Крај његове постеље све време бдио је Свети Јован Кронштатски који је касније признао да, по неисповедивом Промислу Божјем није могао да испроси живот Царев из руке Свевишњег.

Николај је преузео власт са смерном свешћу о својој младалачкој неискусности, па ипак, уздао се у Сина Божијег, Премудрост и Силу Очеву, говорећи: „Чврсто сам уверен да је судбина Русије, као и судбина моја и моје породице, у рукама Бога Који ме је поставио овде где сам. Шта год да ми се деси, ја ћу се покоравати Његовој вољи, свестан да никад нисам мислио ни на шта друго осим на службу земљи коју ми је Он поверио“. Господ му је послао велику утеху – супругу Александру. Ова племенита жена, унука краљице Викторије, била је кнегиња хесен–дармштатска, по рођењу и васпитању Немица – протестанткиња. Она је свим срцем примила Православље и удубила се у живот Цркве – до те мере да је учила црквенословенски, да би могла да чита и пева у храму. Због овакве ревности, руски племићки кругови, поодавно обезбожени и однарођени, подсмевали су јој се, сматрајући је „затуцаном“. Супруг и она редовно су похађали службе Божје и усрдно се молили, а њихов двор је био отворен за духовнике и побожне старце у свако доба. Николај и Александра крунисани су маја 1896, у великој Успенској саборној цркви Московског кремља. Међу служашчима је био и Свети Јован Кронштатски, кога су последњи Романови веома поштовали. Тада се Цар пред свима присутним помолио Богу да му подари мудрости и снаге да би честито управљао православним народом руским и да би, ревнујући у царском служењу, дао добар одговор на Страшном суду Христовом.

Цар је владао у тешке дане револуција и побуна. На све стране ратовало се против православне монархије. Па ипак, он је веровао да је излаз из лавиринта савременог безбожја у Светом Православљу. Нарочито је настојао да се у Русију врате канонске форме црквеног живота и уметности. Обнављајући храмове, он је желео да се у њих уносе православне иконе, а не западњачке назовипобожне слике, које су постале „модерне“ од времена Петра Великог. За његове владе, у Русији је подигнуто 10000 храмова, и преко 750 манастира. Нарочито се старао овај благоверни и христољубиви господар и самодржац руског престола да учествује у прослављању светих угодника Божијих. Од 1894. до 1916. канонизовани су Свети Теодосије Черниговски, Свети Исидор Јурјевски, Света Ефросинија Полоцка, Света Ана Кашинска, Свети Јоасаф Белгородски, Свети Гермоген Московски, Свети Питирим Тамбовски и Свети Јован Тоболски – више светаца него за два претходна столећа (од Петра Великог до Николаја II канонизована су само четири светитеља, што јасно сведочи о духовном паду Русије, коју је Петар увео у воде западњачког секуларизма). Највеће, пак, усрђе имао је Цар према Светом Серафиму Саровском, новојављеном угоднику Божјем. Пошто је одлуке о канонизацији Свети Синод увек подносио на увид и потпис

императору, то је било учињено и када је канонизациона комисија, испитавши и проверивши велики број чуда која су се десила молитвеним заступништвом Саровског чудотворца, одлучила да и Серафима Богом знаменованог уведе у месецослов православних Светих. Прочитавши предлог, Цар је ускликнуо: „Прославите га одмах!“ У августу 1903. са супругом и четири кћери – Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом учествовао је у свенародном слављу. Заједно с осталим члановима царског дома и архијерејима носио је Серафимов ћивот, духовно се радујући, као негда Богоотац Давид, који је играо пред Ковчегом Завета. Ту су му предали и писмо које је Свети Серафим оставио оном Цару који ће учествовати у његовом прослављању. Писмо је било пророчанство о будућности Романова; када га је Николај II прочитао, изгледао је, сведоци веле, „блед, али одлучан“. Такође, сви су памтили обећање дивјејевског горостаса: „Цара који ме прослави – ја ћу прославити“. Одмах после ових дана, царица Александра је зачела и родила престолонаследника, лепо и напредно дeте, царевића Алексеја, који је, на жалост, био хемофиличар. Ова страшна болест, коју су Николај II и његова супруга смирено подносили, припремала је малог царевића за потоњу мученичку кончину, као што ће се касније видјети.

Николај II се свагда сећао Христових речи да је миротворство – пут ка Богосиновству. 18. маја 1899, на његово инсистирање, одржана је прва светска мировна конференција у Хагу; на тој конференцији регулисано је много штошта из међународних односа, већ поодавно замућених ратним претњама великих сила. Наравно, ова Царева заслуга касније је заборављена, и он је препуштен на милост и немилост својим убицама, бољшевицима. Такође, иако су му војни врхови и политичари често предлагали да зарати са ослабљеном и из Европе готово протераном Турском империјом, да би остварио древни циљ руске државе –освајање Цариграда и стављање крста на поџамијану цркву Свете Софије, он је то одбијао, избегавајући светски рат у који би такав поступак неминовно водио. То му, наравно, није сметало да помаже напоре Срба и Бугара који су 1912. водили борбу за коначно ослобођење својих земаља од османлијског ропства,

После пораза у рату с Јапаном 1904 – 1905. који је, по речима Светог Јована Кронштатског, дошао због отпадања Русије од завета вере, избила је револуција 1905. Многобројне банде које су народу обећавале рај на земљи, али рај без Бога и рај против Бога, насрнуле су на саме темеље Русије, пре свега на установу монархије. Том искушењу се одолело. Русија је ушла у нови период духовног и привредног раста и обнове. Председник владе Петар Столипин, способан и храбар човек, завео је ред у Царству и почео са великом аграрном реформом – поделом земље сељацима. Свуда су ницале школе и болнице, пруге и путеви: многи страни посматрачи тврдили су да ће Русија ускоро постати водећа привредна и политичка сила света. Међутим, вечити ненавидник добра, ђаво, подстицао је непријатеље руског народа и у иностранству и у самој земљи. Столипин је убијен у кијевској опери 1911; пре но што је издахнуо, помолио се Богу за Цара. На жалост, после њега није било тако способних политичара. Ближио се сумрак Руског царства. Па ипак, 1913. када је слављена тристагодишњица династије Романова (1613. у Ипатјевском манастиру велики црквено–народни сабор заклео се на верност Михаилу Романову, првом владару ове лозе), Николај II и Александра били су свуда дочекивано са одушевљењем које је Цара, окруженог властољубивим племством и западњачки усмереним политичарима, уверило да је народ уз њега управо као помазаника Божјег и сведока да је Господ, Цар над царевима, Онај Који влада, а да је земаљски монарх, по мери своје вере, само слуга Његов.

Русија је ушла у рат 1914. да би заштитила мале православне краљевине, Србију и Црну Гору, које су угрозиле две моћне германске империје Аустро–Угарска и Немачка. Мада је Цар Николај имао изврсне везе са аустријским и немачким двором, а са кајзером Вилхелмом био лични пријатељ, он је сматрао да је његова дужност заштита мале браће, макар по цену највећих личних губитака. Иако су га многи упозоравали на недовољну спремност руске војске за борбу, он је сматрао да ће Господ помоћи православнима. Чим су сукоби почели, његова супруга и кћери су, као милосрдне сестре, кренуле да негују рањенике по болницама; пошто су прошле курс и стекле потребну праксу, помагале су и при најтежим операцијама. Иако је била Немица, царица Александра се свим срцем осећала као православна Рускиња, Матушка читавог многострадалног народа, а њене кћери су у те дане показале велику пожртвованост и молитвеност.

Године 1917, искористивши побуну у Петрограду, група издајника – политичара и генерала –

убедила је Цара Николаја II да читава Русија тражи од њега абдикацију. Да би се избегао грађански рат, Цар се одрекао престола – прво у корист сина Алексеја, а затим у корист брата Михаила. Међутим, тзв. фебруарским револуционарима, на чијем челу је стајао западни плаћеник Керенски, циљ је био укидање саме установе монархије. Цар, који је говорио да је спреман да се одрекне не само круне, него и живота, за добро свог народа, Новог Израила, ухапшен је с читавом породицом, и привремено смештен у Царско Село. На дан његовог одречења од престола, 4./17. марта 1917, у селу Коломенскоје код Москве јавила се чудотворна икона Пресвете Богородице Державне, која је у рукама носила знаке царског достојанства – скиптар (жезал) и державу (куглу која означава царску власт). Руси су схватили да је Небеска Царица сада на престолу њихове земље, погружене у стихију револуционарног ужаса. Касније јој је акатист и молитву сачинио Свјатјејши Тихон Исповедник, Патријарх Московски. Она икона се сачувала до дана данашњег и православни Хришћани верују да је она поуздани знак да ће се Русија обновити под омофором Пречисте Богомајке.

У заточењу је ночело страдалништво последњих Романова. Керенски је оптужио царицу Александру да је немачки шпијун. Упркос пристрасној истрази, доказано је да је царица потпуно невина и сасвим одана својој новој Отаџбини. То није сметало војницима – чуварима Романова да се изругују Цару, показујући му да је сада „обичан грађанин“, који има „иста права као и други“. Николај II је остао кротак и смирен – на Ускрс 1917, рецимо, позвао је стражаре да заједно с њим и његовом породицом прославе Празник над празницима. Војнике је то веома гануло.

Док је Цар био у ропству, међу побожним Русима ширила су се пророчанства о његовој скорој мученичкој смрти. Многи су се сећали речи светог старца Авеља, затворника који је још Павлу I Романову прорекао шта ће бити с његовом лозом. Овај Авељ је последњег руског монарха видео као жртву која ће бити принета за очишћење руског народа. Митрополит московски Макарије имао је 1917. виђење Цара Николаја II који од Господа Исуса Христа прима и испија чашу страдања намењену Русији, после чега се чује глас: „Цар је народну кривицу узео на себе, и Русима је опроштено.“ Четрнаестогодишња послушница Ржишчевог манастира Олга исте, 1917, четрдесет дана и четрдесет ноћи налазила се у стању обамрлости. За то време Господ ју је удостојио виђења како небеских обитељи, тако и адских мука грешника. Олга је видела гоњења која чекају православне због вере у Христа; такође, имала је прилику да угледа Цара Николаја који је седео за великом трпезом у Царству Божијем, у чијем је челу био сам Спаситељ. Сва ова виђења и откривења сведочила су верујућима да ће се њихов свенародни Баћушка ускоро узети са земље и преселити у небеске обитељи.

Лењин је у Русију стигао у априлу 1917. Послали су га Немци, опремивши га новцем и упутствима за рушење руске државе. Овај крвожедни зликовац је, захваљујући издајничком понашању тзв. Привремене владе, у октобру 1917. извршио преврат који је њега и бољшевике устоличио на власти. Керенскије побегао из Русије, оставивши Романове у рукама комунистичких хорди. Царска породица вођена је по забитима Русије, само да не би била ослобођена. У то време, „савезнички“ Запад окренуо је леђа Николају II. Кајзер Вилхелм је покушао да код бољшевика издејствује пуштање Романова на слободу; када је царица Александра чула да Вилхелм то нуди зато што је она – Немица, одлучно је одбила његову помоћ, говорећи да би пре волела да умре, него да пристане на помоћ од непријатеља Русије, њене нове Отаџбине. После Тоболска, где су извесно време били смештени, Царски Страстотерпци одведени су у уралски град Јекатиринбург. Њихово тамновање је било сушта светлост: молили су се Богу, читали житија светих, а нарочито мученика, и припремали се за Небеско Царство. Нарочито је царица показала пример величанственог подношења патње: молила се пуно за Русију и руски народ, у писмима храбрила своје маловерне пријатеље и сведочила како у души непрекидно осећа пасхалну радост.

Најстарија кћи, Олга, у једном од писама пренела је последњу поруку кроткога и благоверног руског императора: „Отац моли да поручим свима, који су му остали верни, и онима, на које може имати утицаја, да се не свете за њега јер је он свима опростио и за све се моли, а да се не свете ни због себе, него да памте да ће ово зло, које је сада у свету присутно, бити још силније, али да зло не може бити побеђено злом, него само љубављу“… У бележницама Царевих кћери остала је записана песма под насловом „Молитва“, у којој су, између осталог, и овакви стихови: „А кад и гроб

већ пред нама зине, / надљудска снага, од Тебе дата, /с усана наших у висине/ молиће кротко за џелата…“ Нарочиту трпељивост и смиреност показао је малолетни царевић Алексеј, који је својом незлобивошћу и добротом пленио и сурове бољшевике.Једном приликом је рекао мајци: „Мама, волео бих да умрем. Не плашим се смрти, само се бојим шта ће ови да нам ураде“. Ово јагње принето је, у име свих православних Руса, на жртвеник Божији – као жртва за грехе народа, огрезлог у таму и безбожје, народа који скоро ништа није учинио да би заштитио помазаника Господњег и његову породицу.

1./14. јула 1918, по допуштењу Јуровског, команданта бољшевика који су чували Цара, у дом Ипатјева, где су Романови били смештени, дошао је свештеник Јован Сторожев са ђаконом, да би одслужили службу. Пошто је протојереј Сторожев и раније је долазио, приметио је неку чудну промену код Царске Породице: они, који су скупа певали у току богослужења, сада су ћутали. А када су, уместо да прочитају молитву „Со свјатими упокој“, свештеник и ђакон, ни сами не знајући зашто, исту запевали, са запрепашћењем су установили да су Цар и његови клекли и да се на коленима, с дубоким умилењем, моле. Тек касније, кад је чуо за убиство, отац Јован је схватио: Романови су знали да се ова молитва пева за њих.

По директном наређењу Лењина и Свердлова, у ноћи 4. 17. јула стрељана је Царска Породица: Николај II Романов, његова супруга Александра, царевић Алексеј, царевне: Олга, Татјана, Марија и Анастасија, као и слуге које су остале верне помазанику Господњем до смрти: лекар Боткин, собарица Демидова, лакеј Труп и послужник Харитоцов. Стрељање су обавили странци – Јуровски, Јеврејин, још претходно је свим Русима одузео оружје или их послао на друге дужности. Бољшевици су пуцали из револвера, нимилосрдно. Велика кнегиња Анастасија била је само рањена. Њу су зверски убили бајонетима. Кад се овај крвави пир завршио, тела су спаљена и бачена у Ганинску јаму, а затим је на њих сипан креч, да би се затрли трагови злочина. Убице су новост јавиле Лењину и Свердлову. Бољшевици су касније саопштили да је, због „контрареволуционарне делатности“, убијен само Цар Николај II; али истина се брзо прочула.

Кад су трупе белих, које су се бориле против бољшевичких хорди, ушле у Јекатаринбург и ослободиле га, трагови злочина били су још свежи. У приземљу Ипатијевог дома, у соби у којој је убиство извршено, нађени су царском крвљу исписани црномагијски симболи који су указивали на чињеницу да је убиство имало ритуални карактер – обезглављивања Русије као православног Царства, последњег у свету. Такође, није било ни мало случајно што су Романови стрељани у кући извесног Ипатјева: 1613. се руски народ, преко својих најбољих црквених и друштвених делатника, заклео на верност лози Романова управо у Ипатјевом манастиру. Што се Јекатеринбурга тиче, он је добио име наредбодавца убиства – Свердловск. Траг зла нечовештвом смрди и до наших дана. Онај који је срушио кућу у којој је убијен последњи руски Цар, зато што је постала поклоничко место где су се сабирали православни са свих страна Русије, звао се Борис Јељцин. Рушење је обавио као шеф уралског обласног комитета КП СССР 1977. године.

Што се убица тиче, они су казну доживели још на земљи. Свердлов је отрован шест месеци после убиства Романова, а Лењин је умро у мукама сифилистичног лудила.

Због велике побожности и честитости, као и због хришћански поднете жртве за добро руског народа, Руска Загранична Црква канонизовала је Царске Страстотерпце (Мукотрпце) 1981. године. У самој Русији, они су као месно поштовани свети, канонизовани на територији неких епархија Московске патријаршије, од којих је једна Јекатеринбуршка. У народу је, пак, поштовање Цара Николаја и његове породице изузетно велико, и православни се моле Светим Царским Новомученицима да их заступају пред престолом Божјим. Од чуда која су се тим молитвеним заступништвом збила навешћемо само једно, које се није десило Русу, но Шпанцу (1989). 48–годишњи Шпанац из Барселоне, Матео Гратакос Вендерел, неколико година тешко је патио од болова у пределу бубрега. Сва испитивања су показивала да је “ здрав“, и лекари су га убеђивали да умишља. Једне ноћи, кад су болови постали неиздрживи, он је, на граници очајања, почео да се моли Цару –Мученику да би га овај заступао пред Господом. Иако још није био православан, Матео је у свом дому имао Цареву иконицу, знао је његов живот и поштовао га. Те ноћи било му је лакше, а сутрадан је, на новом прегледу, откривено да је заиста болестан, и да има камен у бубрегу, који

до тада лекари нису били у стању да нађу. У току наредних месец дана Матео се молио Цару и камен је био излучен без икакве хируршке интервенције. После овог догађаја, Матео је прешао на Православље.

Сабравши се, као усрдни мученикољупци око новозасјале звезде Руске Цркве, о ономе који се својом вером и трпљењем уподобио Светима Борису и Глебу, рецимо и следеће: Велики слуго и угодниче Бога Живога, новомучениче Царе Николаје! Као Цар Сверуски и Самодржац, ти беше скроман и смеран животом својим. Хотећи испунити заповест Христову, ти, први од свију, јавио си се свима слуга, и, дивом духовним будући, срцем се нађе као дете, еда би приобрео Царство Небеско. Стога и ми, дивећи се блаженом смирењу твоме, кличемо ти овако:Радуј се, кротки и тихи Царе!Радуј се, пред Господом смерио си ходио!Радуј се, животом својим гордост демонску победио си!Радуј се, престо земаљски престолом небеским заменио си!Радуј се, душо голубија, незлобиви и благи!Радуј се, јер се земаљског одрече да би небеским живео!Радуј се, страдалниче све земље руске!Радуј се, Свети Царе Николаје, верни слуго Бога Живога!

На крају, одмуцавши ово неколико речи о животу и подвизима благоверног руског цара Николаја II Романова, заблагодаримо Господу, Цару над царевима, Који нас је Крстом Својим научио да се Царство Његово, Царство вечне љубави и правде, задобија жртвом. Амин.

Преузето из књиге „Голгота Христове Русије“, Светигора 1999.

Књига Голгота Христове Русије (Страдање Руске Цркве под комунизмом) у пдф формату:,,Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али Вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси србског народа."

Цар Николај II Романов (1914)

http :// rapidshare . com / share / FC 3 E 4028172774399 BCDE 695 FE 5 F 32 B 3

Редкие фотографии царской семьиПодборка редких фотографий царской семьиРедакция портала "Православие и мир" | 17 июля 2014 г.

Свети цар Николај са породицом - Бородино 1912 год.

Царска породица у посети Смоленску

Цар Николај II Романов и Царица Александра у Сарову

U sredini sa decom Carević

Николай Александрович в детстве

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/68ce997b3530f352265f60b8edf4f56b.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/child.jpg

С матерью — Марией Феодоровной

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Nicholas-II-of-Russia-as-a-child-with-his-mother-Maria-Feoderovna-1870.jpg

 

Цар Николај благосиља војнике држећи икону у руци

Св. Страстотрпци Романови

Св. Серафим Саровски и Романови

м

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/673c254c9482c3cce117cab564a83c73.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/bd5f763292d5ae1af8067ee451f22344.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/42e8582acb83c444ee550e1a1638710e.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1617cf0841f0e61efe6ce1c4a6532442.jpg

 

Алиса Гессенская в детстве

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1875.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/8362fb664b522b922b2e0aca10735950.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/ccebbc4eb835173f23c5e9793d1ef248.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/efd05d8e73468d51e76ad7af99e140c3.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/3f0d7ee6114bd742c392259137d837a5.jpg

Николай Александрович 

1899

 

С будущим королем Георгом V

С королем Георгом V

C королем Эдвардом VII

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1cc221a9bbb4c8848d87a4cb42637ff7.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1cd7b823af6c43690644d3845c8f9cee.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/250.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/2ecd638bc7ea55216d6651ada02f8d22.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/8e462fd925093df8ac0385f4d6ec2472.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/618a4206994bbaace78edc1028760e9f.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/9b5af3d21b958ea8cd43efda8052b4c5.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/9d735031b48ee68d4295a3c1f5f341a7.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/a9f7d98281f19860d4876a03a95609e1.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/61bd6b8c9bfea5187a7c4f1769975c5e.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/79d6782b0cdc923672e642b466104ef4.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/93e59598eb49080fbf619b2da50120ce.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/250df39981dbe04da162d38ed5303fee.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/256fe1bd95590b50e11ed119bd821bc4.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/443d1d34b55d86614ffbbc59676f4b55.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/942c2be2ab724791d3fc468f62b335a6.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1895.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1898.jpg

1899

1912

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/8373bf5e614ee9da9a6fdae4d49430ca.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/9317dab7f23279b32d44e7a3de8af317.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/10046ee9557bd3d83d9a01b3f96623fb.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/19158c4f6108b391252e5f95074ef310.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/3076290a845ffd278ed9c8e4e11a083d.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/4889256eaccd6ecea4f33535053eb528.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/7050795654f443dbfe3929ee078f767c.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/a1a1b353dd60ca73f660b2dd553d1d17.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/e5acf43995177ff4c6cd6769d814d329.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Tsar_Nicholas_II_by_GuddiPoland.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/03dfae356258d7d7224fdf3e7e66ea15.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/aa675955a58408310e02ad362454f970.jpg

 

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/and-Kaiser.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/b5db237f8750c0690c17d7a47cf79ae9.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/b18ae94d425bc4f97b2ed41d3f2e8561.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/b550de46dcb2fe812b60cecabbaccc07.jpg

 

Интронизация

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/c98983c6fce896a96a632d2b085b3db7.jpg

 

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/d8a572bd874511f6ff042a583927a41b.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/d9fc273d238e83378c797dc52a6f3dd0.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/da93f400746c2b005df595a02fcbf1ef.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/db260fa400bcd700a301b3486b8585a7.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/dc69ce146c1db619ced313ecd1a6032a.jpg

 

С Ольгой Николаевной 

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/ed24245b76d6ba619ba425d5fa589d88.jpg

 

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/f79ac83fad950503fd85bbc58d25bf5e.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/fcad9eb7f9b1c64b7ed6ed80d7c0a343.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/8ed9099585dbcaaefe7895b04c5a49bf.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/fd392cad241ddbd34e53250a16476808.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/I-see-you-Nicholas-clowning-for-the-camera..jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/a6cf73d87d4ac30a2a43a87a2ee560a0.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/aa35e9a648c54eb772ac4a35fcf5bbd2.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/3e3504bcbc2979857a43f4fc1cbaa0d1.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/d696a0aad38e98bf66954b0f2a70dce5.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/tennis.jpg

Александра Феодоровна

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/2bb5f984abf977d1ca89d6fa5c4e98ef.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/16c6831417d05dfd854b776542b28f6e.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/dagmar.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/cd99975e3f6f372c0d8d5b1abac24b7d.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/fa08221141a4dd548449692f8205b7b5.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/c24a218820536ceeb7ded207c93e0d30.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/3afa1917da05a8a243a541e6238ebfd6.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1414bbf405c701c9bcebda5a2cb795d3.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/ddc6d2ad4e5543d293e203892b975d86.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/ca56e1050b5dfa1a535931a143647254.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/0077ed759c7dd4063466e100b1e48e24.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/tatiana.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/4389e3fe33feef2b53546a1bff4146e8.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/alex.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/bc74d008e5b68e157a8558ce791affd4.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/6511effc5efcef07a1fd8101436b7c47.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/08b48b23cc8861ed4c69749d4cf56a1c.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/551b053818e26a46ed8ec07815dae46e.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/87e7e3e2570c2d05d95b6be02d8f7c30.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/9123384ffd501ebae495caf034fcdbd7.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/2a95802800785f0b2cbd2e525a76d76b.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/a1f6bff8ccb99b69dea62899813d0b02.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/07118bb38a17c5f00bae0b987da782e3.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/07f27b2ca0eb3c8d27ab805ed9af4a4c.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/a21b4db4af95a1898ae4779ff88603d7.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/052eef10903938c41d4980c79fa35e02.jpg

 

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/85833898b5045f0395a09cd2a9c09129.jpg

 

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1914hospital.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/0b5dd9f8680c49ff6b6a005efc0c49f9.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1ce3ad901a9a3fe655499fcb315590d0.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/4ede186225db0f750ae989f48c919165.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/76a7b7fe44378e64a270a723ee24fd39.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/2f7260bdd6860a9964b469fc3bd4f95c.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/9b0da5e4e5f2c8f94ddb2b4cd20e2003.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/f5ee27fbcb457da5ace66188990311b7.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/10ffdb296a64df19b73f3f7973b6586e.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/32a589db023fa1cd58c19b18ddfcdf34.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/49423e0f6c17a4238cca52bad79cf6c6.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/237841403491044721efc03beda884d1.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/29d50417b8eb35e3dcac6cbe2769b3ea.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/5355fdddba24d47ea48e4f12e6b067fe.jpg

Царственные супруги вместе

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/d9940fbc9b0f4732405110e58477af56.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/f0de6fea3603cfa1929e48f4e52cc4dd.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/engagement-1894.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/18952.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/5cd3a97854fee149105c05393f1d0ee8.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1894.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/31161e0e8cb0179a3676bf52c31e7f3a.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/7510bc98d6791556012cbbe944ca68ab.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/3c666ccd82996e0590c84e4e1b082d18.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/The-Coronation-of-Emperor-Nicholas-II-May-1896..jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/9c2c9cf21211ca781910c28ba1d9c1c0.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/f7d3f9a402e89ace14263e9376de44f5.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Empress-Alexandra-with-daughter-Grand-Duchess-Olga-and-Tsar-Nicholas-II.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/4f5db0801f84ff80232a95b1631327d8.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/19031.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/0e4062cd280818c86a7a536993d0eb48.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/fc51d176953f79554b0e3aaef371f2b7.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/781b8b7129c7a8565a93a71a4b9adbbc.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/6f312d6770191d972f04d0281c414b7d.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/fc856848c5fd01c105aa308b2b47111a.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/7d76480e1007f13b6d78b7bb41cc93bf.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/8b28e71aac8ae84e44fb76d9deb8291b.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Victoria-Queen-of-Great-Britain-at-Balmoral-Castle-in-Scotland.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1903.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/d33aec5a8a94afcdb203fd2793325664.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/444a098d187111006fd03378d103e8a6.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/300Romanov.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/300Romanov1.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/8f5caf6cec6d8c16895b3fb5556de8a0.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1367e8eb732d9c53ebfb99ca18bab473.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1907.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1910.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/de8589292dd2ad534c9161483ced6088.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/82847e8af88ea75ae992985918d7ada4.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/661908f579a10ed0eac12fda8f59d11e.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/dd70d0dd35b81622c2675a816cf765ee.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/f8cb8128e398129cdfd9b66f6a8f43b8.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/f17e3b59cbf475170e4c0f71f3eb704c.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/fe6ea1a1a512a0cc660e7a0527f50212.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/In-captivity-in-Tobolsk.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Kaiser-Wilhelm-II-greeting-his-cousins-Tsar-Nicholas-II-and-his-wife-Alexandra-Feodorovna.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/livadia.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Tsar-Nicholas-II-with-his-officers-and-his-two-eldest-children-Grand-Duchess-Olga-and-Grand-Duchess-Tatiana.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Tsar-Nicholas-II-Grand-Duchess-Tatiana-and-Grand-Duke-Dmitrii-Pavlovich-younger-cousin-to-the-Tsar.jpg

С детьми

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/1c632e66dbe1daa618f97648d503052e.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/bfe3c68f7adb08bada227858fda31bd8.jpg

Ольга Николаевна

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Olga-left-and-Grand-Duchess-Tatiana.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/9ae4725439489eb6412f4cf41a588b34.jpg

Цесаревич Алексей

Ольга

Мария

Анастасия

Татьяна Николаевна

Мария

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/olga.jpg

С Татьяной

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/e657ecb0abff0b8fa496d17cab9d4aac.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/b259a7f60b7a504fef095ca029e36532.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/ec30aabe89c47ab25abae8cc1d1e6692.jpg

Ольга

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/olga2.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/tatiana-maria.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/taatiana.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/8367ab62f153c75487ace424fbab08e0.jpg

Дневник Ольги Николаевны

Ольга

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/anastasia.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/47fe05723683ea2c69234f39e2ab8199.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/7a8204fb25842a14853ac891710c94e3.jpg

В изгнании

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Empress-Alexandra-Tsarevich-Alexei-Tsar-Nicholas-II-exiting-a-train..jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/c11b4c4ef795ca81181fe49b08ac6467.jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/during-captivity-working-in-their-garden-on-the-grounds-of-Tsarskoe-Selo-their-palace-standing-in-the-distance..jpg

http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2014/07/Tobolsk.jpg

Источник: http://www.pravmir.ru/redkie-fotografii-tsarskoy-semi/#ixzz37kd1Acpn

http://www.pravmir.ru/redkie-fotografii-tsarskoy-semi/

Страшна ноћ( 3/16- 4/17. јул 1918. Године )

У нођи која је пред нама, навршавајуи се равно 54 године од оне страшне ноћи, у којој се, у Јекатеринбургу, догодило у историји човечанства беспримеран злочин- беспримеран по својој суровости, по реткој злоби која се у њему пројавила и, особито, по последицама погубним не само за нашу Отаџбину- Русију, него и за цели свет. Сасвим је погрешно гледати у овом страшном злочину тек некакав чисто политички чин, а у служењу парастоса убијеној Царској Породици само неумесно бављење политиком, за шта нас неки радо оптужују.

То је чин мистичан, који има дубоки и страшни тајанствени смисао. И то мистично значење ми увек морамо имати у виду и памтити га, како бисмо правилно оценили све што се збило у Русији и што се данас збива у свету.

Ово нам прекрасно тумачи наш велики сверуски праведник св. Јован Кронштатски, кога смо недавно прославили и који је духом својим много година унапред провидео овај страшни

злочин. Када су му једном приликом из Пермске губерније допутовали благочестиви богомољци, он им је неочекивано рекао : "Над Пермом се уздигао црни крст" (Јекатаринсбург се у то доба налазио у саставу Пермске губерније ). Тек након страшних догађаја из 1918. године они су схватили смисао ових пророчких речи. Богослужећи једном приликом у предворју Љеушинскога манастира у Петербургу, св, праведни Јован је у својој проповеди почео да вапије: "Кајте се, Кајте се ! Ближи се ужасно време- толико ужасно да га ни замислити не можете !" А када га је осамдесетогодишња старица игуманија Тајсија упитала : "Баћушка, када ће то бити?" он јој одговори: "Нас двоје, мајко, то нећемо доживети, а ево оне (па руком показа на младе монахиње)- хоће."

У потресној беседи на рођендан Господара Цара Николаја Александровича (1902. год.) св. Праведни Јован рекао је дословно ово: "... Да, посредством владара Господ чува добробит царстава земаљских и, особито, добробит свете Цркве Своје, не допуштајући безбожним учењима, јересима и расколима да је обузму. И највећи светски зликовац који ће се појавити у последње време- Антихрист- неће неће моћи да се појавимеђу нама због самодржавне царске власти која задржава срамотно и бесловесно учење безбожничко. Апостол говори да се Антихрист на земљи неће јавити све док буде постојала самодржавна царска власт.

Већ дејствује тајна безакоња, каже он, али неће се окончати све док нам се не одузме Онај Које Задржава: А тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста Својих (2. Сол. 2,7-8)."У другој својој беседи св. Праведни Јован отворено је говорио о томе како ће, "када се са земље узме Онај Који сада Задржава (по његовом честом тумачењу православни руски цар-самодржац ) доћи ће Антихрист" (види беседе из 1906, године).

У проповеди из 1907. страшно је прорекао : "Царство руско клати се, посрће, брзо ће пасти. Ако у Русији тако крену ствари и уколико безбожници и анархисти-безумници не буду подвргнути праведној законској казни, ако се Русија не очисти од мноштва плеве- опустеће попут древних царстава и градова, које је правични суд Божји сатро са лица земље због безбожности и због безакоња... Сирота Отаџбино хаша када ћеш благовати? Само онда, када се свим срцем будеш држала Бога, Цркве, љубави према Цару и моралне чистоте. А шта бисмо ми Руси били без цара? Наши би се непријатељи брзо постарали да униште и само име Русије, будући да је чувар и заступник Русије, након Бога, Господар Русије- Цар Самодржац: без њега Русија- није Русија."

Није ли поражавајуће то како су се дословно испуниле пророчке речи нашега великог праведника и прозорљивца:Неста Цара- неста и Русије !

И ето, откако нема "Онога Који Задржава"- православног руског цара самодршца, а заједно са њим и некадашње Русије, као Свете Русије- јасно видимо како је у целом свету започео махнити рад на стварању услова који би погодовали што скоријој појави Антихриста.

Уистину, то могу да не виде само духовни слепци.

Како је све у свету брзо почело да се мења нагоре : какво се гоњење (јавно или тајно) подигло на истиниту веру и Цркву, како су лукаво и умешно, под сваковрсним погодним изговорима, почели да подривају сва негдашња религијска и морална животна начела, какво цинично слободоумље и бестидна распуштеност дође на њихово место ! Ово свеопште одступништво, које, по речима св. Апостола (2. Сол. 2,2-3), треба да предходи Антихристовом доласку,

кренуло је да се шири огромним корацима особито у последње време, након Другог светског рата. Дословно сваки нови дан доноси нам у вези са тим нове и нове депримирајуће вести.

Можемо ли се, након свега овога, икако уљуљкавати и настојати да уверимо и себе и друге како је све у реду, да све у свету тече нормално, па чак и напредује ? Не би ли то значило- обмањивати и себе и друге ?

Свим благоразумним, часним и здравомислећим људима сада мора бити савршено јасно какав се страшан мистични смисао крије у ужасном јекатеринбуршком злочину и да он није тек просто политичко убиство, каквих у историји није било мало.

Православни руски цар, а са њиме и православна Русија, морали су бити сатрвени, уклоњени, како ништа не би ометало скоро зацарење на земљи противника Христовог- Антихриста.

И ево, сада смо и ви и ја невољни сведоци ове интензивне припреме за његово зацарење.

Време и рокови, истина, нису нам јасно откривени, али је зато знакова његовога приближавања дато више него довољно. А свакога дана ми гледамо исоуњавање тих признака, који све више поражавају и умудрују оне који желе и могу још да се умудре.

Зато наш парастос царским мученицима није тек политички чин. Он носи посебан карактер. Разуме се, као и на сваком парастосу ми се молимо за опроштај и остављење грехова убијених, као и за све свете које Црква још није званично прославила, али се истовремено молимо и за опроштај својих сопствених греха, будући да смо ми, руски православни народ, у већој или мањој мери криви за то што је на нашој руској земљи допуштен такав страшан злочин. С обзиром на то, наша највиша црквена власт установила је да се на крају овог парастоса чита посебна коленопреклона покајна молитва, чије су речи и мисли преузете из молитве тројице благочестивих отрока у пећи огњеној- из књиге порока Данила. Уз то, ми молимо и наше царске мученике да за нас узнесу молитву оред престолом Божјим за нашу несрећну страдалну Отаџбину Русију и за Цео савремени свет, чија је судбина тако очевидно повезана са судбином наше Русије. Амин.

Iz knjige "Sveta Revnost" - Episkop Averkije Džordanvilski

„Император и аутократ све Русије, цар Москве, Кијева, Владимира, Новгорода, Казана, Астрахана, Пољске, Сибира, Херзона и Грузије, Господар Пскова, Велики кнез Смоленска, Литваније, Волињије, Подолије и Финске, Кнез Естоније, Ливоније, Курландије и Семигалије, Самогитие, Бјелостока, Карелије, Твера, Јонгорије, Перма, Влацка, Болгарије и других земаља, Господар и Велики кнез Нижњег Новгорода, Черњигова, Рјазања, Полоцка, Ростова, Јарослава, Белозера, Удорие, Обдорије, Кондие, Витебска, Мстислава и целе Северне Области, Господар и Суверен земаља Иверије, Карталиније, Кабардиније, и провинција Јерменије, Господар Киркасијана и Планинских кнежевина, Господар Туркестана, Наследник Норвешке, Војвода Шлезвига, Холштајна, Стормарна, Дитмархена, и Олденбурга. Врховни бранилац и заштитник догме Руске Православне цркве"

ПУНА ТИТУЛА РУСКОГ ЦАРА

На дан 12. августа 1905. године, звонила су звона по руским градовима, грували су топови, радосна вест ширила се целом царском Русијом: рођен је престолонаследник. Након четири

кћери, цар Никола II Александрович Романов и његова супруга Александра најзад су добили дуго очекиваног сина, Алексеја. Али, само неколико месеци касније, срећни родитељи схватили су сурову истину: дечак је боловао од хемофилије, наследне и неизлечиве болести крви, која је била позната у породици његове мајке. Од тог доба, цео живот царске породице био је посвећен борби за здравље царевића. Његова мајка, сестре, послуга, лекари, непрекидно су бдели над дечаком који је, и приликом најмање повреде у игри, могао да искрвари. У почетку романа „Ана Карењина" Толстој је написао: „Све срећне породице међусобно су сличне. Свака несрећна породица несрећна је на свој начин". Несрећа се увукла у цареву породицу и пратиће је све до трагичног краја, у лето године 1918...

Пошљи нам, Господе, трпења силе

у годину мрачних дана, страшних,

да поднесемо прогон гомиле

и сва мучења џелата наших.

Праведни Боже, снагу нам јави,

зло ближњега да простити смемо

и крст свој тешки и крвави

с кротошћу Твојом да понесемо.

У дане метежа,хаоса, туге,

 када се мржњом сви врази гласе,

увреде трпети и поруге

помози нам, о Христе Спасе.

Владико света, Боже свемира,

Ти благослови молитвом нас,

и души даруј покоја, мира

у неподносиви, страшни час.

Крај двери гроба, крај могиле

надахни да се слуге Твоје,

кротко, уз помоћ надљудске силе,

за непријатеље своје моле.

 

(Песма нађена у бележницама

Царевне-Мученице Олге, нејстарије кћери

Цара-Мученика Николаја II Романова)

ЦАР ЈЕ СЛУГА БОЖИЈИ, ПОМАЗАНИК БОЖИЈИPosted on 16/07/2012by Православље Живот Вечни

“ Глас крви брата твојега са земље виче к Мени. И сада да

будеш проклет на земљи која је отворила уста своја да прими

крв брата твојега из руке твоје.’’(Пост.4,10-11)

Тако Господ говораше Каину пошто овај уби брата Авеља. Племенити

и кротки Авељ без даха лежи на земљи, али крв вапи до небеса;

зашто? Земља подиже свој глас, природа подиже свој глас позивајући

Бога да изврши правду. Све вапи јер ћутати не може, јер су и земља и

природа потресени учињеним злоделом. Има догађаја који потресају и

стихије без душа. Тада сами Бог захтева суд. Такво је било прво

убиство које почини Каин. Такви су били  и многи други тешки

злочини, међу које спада и тешко убиство у Јекатеринбургу.

Цар – Мученик Николај II Романов, последњи православни Император, био јe човек велике побожности

и честитости. Убијен је 4/17.јула 1918, скупа са својом светом породицом, Царицом Александром, царевићем

Алексејем, церевнама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом. Цар – Мученик је свој живот уградио у

темељ обнове Свете Русије, будући да је као невина жртва, пострадао за Христа и правду Његову.

Зашто је цар Николај II Романов прогањан, клеветан и злочиначки

убијен? Зато што је био цар по милости Божијој. Зато што је био

носилац и ваплоћење православног становишта по коме је цар слуга

Божији, Помазаник Божији који Богу полаже рачуне за све судбински

му поверене људе, за сва своја дела и послове, не само за оно сто је

учинио лично већ и за све оно што је учини и као цар. Овако су

православни Руси веровали, овако учи Православна Црква, то је

признавао и осећао цар Николај II. Он је био свепрожет том свешћу.

На ношење царске круне гледао је као на служење Богу. Имао је то на

уму током доношења свих значајнијих одлука, током решавања свих

битних питања са којима се сусретао. Зато је био

чрвст и непоколебив у овим питањима за која је био уверен да их

решава по вољи Божијој. Зато је чврсто стајао у ономе за шта је

веровао да је неопходно за добро царства којим је царовао.

Кад је увидео да му је постало немогуће да царује у складу са својом

свешћу о царској служби скинуо је царску круну као некада свети кнез

Борис, не желећи да буде узрок неслоге и крвопролића у Русији. Царева

жртва, која није донела добра Русији, већ, напротив,  још више

омогућила некажњено вршење злочина, довела је до незамисливих

страдања Русије. Цар је за непријатеље Православља представљао

опасност чак и тада када је сишао са престола јер је био носилац

свести о томе да највиша власт мора бити Богу потчињена, да од

Бога мора примати освештање и снагу следећи Божије заповести.

Цар Николај II је био живо ваплоћење вере да Божији Промисао

учествује у судбини народа и људи, да води Богу верне владаре на

добра и корисна дела. Стога је био неподносив за непријатеље вере, за

оне који су стављали људски разум изнад свега.

Цар Николај II био је слуга Божији по свом унутарњем погледу на

свет, по убеђењима и делима, и такав је био и остао у очима свих

православних Руса. Борба против најуже царске породице је била

повезана са борбом против Богаи вере. Једном речју, Цар Николај је

постао Мученик остајући веран Владики оних који

владају и прихвативши смрт онако како су је прихватали Мученици!    

(Свети Јован Шангајски)

Николај II се родио 19. маја 1868. године, као син цара Александра и

царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и стрпљења, он

се свагда сећао да на дан његовог рођења црква слави светог

многострадалног Јова. У једном разговору са председником владе

Столипином, десетак година пре смрти, цар Николај је изразио уверење

да се он није нимало случајно родио на тај дан, и да је то знамење

његовог будућег страдалништва. После краће болести, 1894. године,

умро је његов отац Александар. Крај његове постеље све време бдио

је свети Јован Кронштатски који је касније признао да, по промислу

Божјем, није могао да испроси живот царев из руке Свевишњег. Цар је

владао у тешке дане револуција и побуна. На све стране ратовало се

против православне монархије. Он је веровао да је излаз из лавиринта

савременог безбожја у Православљу. Нарочито је настојао да се у Русију

врате канонске форме црквеног живота и уметности. Обнављајући

храмове, он је желео да се у њих уносе православне иконе, а не оне које

су постале „модерне“ од времена Петра Великог. За време његове

владавине, у Русији је подигнуто десет хиљада храмова, и преко

седамстопедесет манастира. Нарочито се старао да учествује у

прослављању светих угодника Божијих. Цар је посебно поштовао

преподобног Серафима Саровског. Када је канонизациона комисија,

испитавши и проверивши велики број чуда која су се десила

молитвеним заступништвом саровског чудотворца, одлучила да га

предложи за свеца, цар је ускликнуо: „Прославите га одмах!“

Деветог септембра 1831. године преподобни Серафим је исцелио Николаја Мотовилова, који постао његово

духовно чедо. Млади Мотовилов био је често у Сарову и водио је дневник. Преподобни Серафим му је

предао писмо за цара који ће доћи у Саров и Дивјејево, који ће њега убогог да прослави, а он (цар) ће бити

прослављен од Господа! Када дође Царска породица у Саровску пустињу и Дивјејевски манастир, да би

њега прославили, како је говорио преподобни, скупиће се више народа него класја жита у пољу. Усред лета

певаће се Васкршњи Тропар: Христос Воскресе! Али, после великих свечаности, у Русији ће бити такво

страдање да ће анђели једва успевати да приме душе!

Александра је рођена 6. јуна 1872. у Дармштату, у Немачкој. Њени родитељи били су Луис IV, велики

војвода од Хесе – Дармштата и принцеза Алис, ћерка краљице Викторије.

Први пут упознаје свог будућег мужа на сестрином венчању када је имала само 12 година. Провели су доста

времена заједно причајући и размењујући цвеће. Међутим, проћи ће још пет година пре него што се поново

сретну. Са 17 година Александра одлази у Петерсбург да посети сестру и зета. Поново се среће са

Николајем и рађа се љубав. Николај је проси на свадби његовог брата Ернија и Александра одбија, али

ускоро прихвата. Венчање је одржано 26. новембра 1894.

1895. Александра остаје трудна са првом кћерком – Олгом. Касније на свет долазе још три кћерке: Татјана ,

Марија и Анастасија. Иако је јако много волела своје кћерке Александра је желела сина који би наследио

руски трон. 12. августа 1904. Алексеј је рођен срећан и здрав.

Света царица Aлександра Фјодоровна Романов – Ова племенита

жена, по рођењу и васпитању Немица – протестанткиња, свим срцем је

примила Православље и удубила се у живот Цркве – до те мере да је

учила црквенословенски, да би могла да чита и пева у храму. Супруг и

она редовно су похађали службе Божје и усрдно се молили, а њихов двор

је био отворен за духовнике и побожне старце у свако доба. Николај и

Александра крунисани су маја 1896, у великој Успенској саборној цркви

Московског кремља. Међу служашчима је био и Свети Јован

Кронштатски, кога су последњи Романови веома поштовали. Тада се Цар

пред свима присутним помолио Богу да му подари мудрости и снаге да

би честито управљао православним народом руским и да би, ревнујући у

царском служењу, дао добар одговор на Страшном суду Христовом.

Једна реч обухвата све – та реч је „љубав“. У речи „љубав“ је читав том мисли о животу и дугу, и када је ми

упорно и пажљиво изучавамо свака од њих постаје јасна и прецизна.

Најоданији савезник: Краљ Петар I и Цар Николај II (1914).

Русија је ушла у рат 1914. да би заштитила мале православне

краљевине, Србију и Црну Гору, које су угрозиле две моћне германске

империје Аустро–Угарска и Немачка. Мада је Цар Николај имао изврсне

везе са аустријским и немачким двором, а са кајзером Вилхелмом био

лични пријатељ, он је сматрао да је његова дужност заштита мале

браће, макар по цену највећих личних губитака. Чим су сукоби почели,

његова супруга Александра и кћери су, као милосрдне сестре, кренуле

да негују рањенике по болницама; пошто су прошле курс и стекле

потребну праксу, помагале су и при најтежим операцијама. Иако је била

Немица, царица Александра се свим срцем осећала као православна

Рускиња, Матушка читавог многострадалног народа, а њене кћери су у

те дане показале велику пожртвованост и молитвеност.

После фебруарске револуције, на чијем челу је стајао западни

плаћеникКеренски, и која је имала за циљ укидање саме установе

монархије, цар је ухапшен  с читавом породицом. У заточењу је почело

страдалништво последњих Романова. Керенски је оптужио царицу

Александру да је немачки шпијун. Упркос пристрасној истрази,

доказано је да је царица потпуно невина и сасвим одана својој новој

Отаџбини. То није сметало војницима – чуварима Романова да се

изругују Цару, показујући му да је сада “обичан грађанин”.

Лењин је у Русију стигао у априлу 1917. Послали су га Немци,

опремивши га новцем и

Нарочиту трпељивост и смиреност показао је малолетни царевић Алексеј, који је својом незлобивошћу и

добротом пленио и сурове бољшевике. Једном приликом је рекао мајци: “Мама, волео бих да умрем. Не

плашим се смрти, само се бојим шта ће ови да нам ураде”. Ово јагње принето је, у име свих православних

Руса, на жртвеник Божији – као жртва за грехе народа, огрезлог у таму и безбожје, народа који скоро ништа

није учинио да би заштитио помазаника Господњег и његову породицу.

упутствима за рушење руске државе. Овај крвожедни зликовац је,

захваљујући издајничком понашању тзв. Привремене владе, у октобру

1917. извршио преврат који је њега и бољшевике устоличио на власти. У

то време, “савезнички” Запад окренуо је леђа Николају II. Кајзер

Вилхелм је покушао да код бољшевика издејствује пуштање Романова на

слободу; када је царица Александра чула да Вилхелм то нуди зато што је

она – Немица, одлучно је одбила његову помоћ, говорећи да би пре

волела да умре, него да пристане на помоћ од непријатеља Русије, њене

нове Отаџбине.

Царски Страстотерпци одведени су у уралски град Јекатиринбург.

Њихово тамновање је било сушта светлост: молили су се Богу, читали

житија светих, а нарочито мученика, и припремали се за Небеско

Царство. Нарочито је царица показала пример величанственог

подношења патње: молила се пуно за Русију и руски народ, у писмима

храбрила своје маловерне пријатеље и сведочила како у души

непрекидно осећа пасхалну радост.

Тада видех особу у белом, то беше Цар Николај II, на његовој глави венац од зеленог лишћа а његово лице

бледо и помало крваво, око врата имаше златни крст и тихо шапуташе молитву, и тада ми рече са сузама:

“Моли се за мене, оче Јоване, и реци свим православним хришћанима да сам ја цар мученик умро

достојанствено и мушки за моју веру у Христа и Православну Цркву, реци светим оцима да служе парастос

мени грешноме, али за мене гроба неће бити.’ – Свети Јован Кронштатски

1./14. јула 1918, по допуштењу Јуровског, команданта бољшевика који

су чували Цара, у дом Ипатјева, где су Романови били смештени, дошао

је свештеник Јован Сторожев са ђаконом, да би одслужили службу.

Пошто је протојереј Сторожев и раније је долазио, приметио је неку

чудну промену код Царске Породице: они, који су скупа певали у току

богослужења, сада су ћутали. А када су, уместо да прочитају молитву

“Со свјатими упокој”, свештеник и ђакон, ни сами не знајући зашто,

исту запевали, са запрепашћењем су установили да су Цар и његови

клекли и да се на коленима, с дубоким умилењем, моле. Тек касније,

кад је чуо за убиство, отац Јован је схватио: Романови су знали да се ова

молитва пева за њих.

По директном наређењу Лењина и Свердлова, у ноћи 4./ 17. јула

стрељана је Царска Породица: Николај II Романов, његова супруга

Александра, царевић Алексеј, царевне: Олга, Татјана, Марија и

Анастасија, као и слуге које су остале верне помазанику Господњем до

смрти: лекар Боткин, собарица Демидова, лакеј Труп и послужник

Харитоцов.

У приземљу дома Ипатјева, на Уралу, у граду Јекатеринбургу, окончала

се велика епоха Цркве: епоха благочестивих царева, заштитника вере

и наравствених начела у друштву. Није нимало случајно што су

бољшевици, који су убили Царске Мученике, на зидовима Ипатјевског

дома крвљу жртава исписали сатанистичку поруку која наговештава

тријумф сила таме у XX веку.

Поштовање царске породице, које је започео још Патријарх Тихон у

заупокојеној

Реците ми гдје да тражим оца рођеног, Цара рускога?

Пострадала сам у крви плесала, по наредби жида-прускога

И када би Господ умудрио мене, да пронађем моје Сунце Црвено

Ја пошла бих к њему кроз море огња, да видим Његово лице јасно

И пала бих Цару пред ногама, пред њим клањала, са сиротим букетом

И са свето молбом и сузом у очима, говорила бих – горким гласом:

Опрости баћушка, опрости рођени, кћери распусној, кћери беспутној

За кривицу моју, грех мој истински, и за реч моју богохулну

Опрости Баћушка, опрости рођени!!!

молитви и у беседи на парастосу убијеном цару у Казањској Саборној

цркви у Москви, и то само три дана после свирепог убиства, наставило

се током читавог совјетског периода руске историје, упркос суровим

прогонима безбожне власти. Свештеници и мирјани узносили су Богу

молитве за упокојење убијених страдалника, чланова царске породице.

Посебну вредност представљају публикације које садрже сведочанства о

чудима и благодатној помоћи која је уследила после молитве царским

мученицима. Оне говоре о исцељењима, о сједињењу растављених

породица, о заштити црквеног наслеђа од расколника.

Руска Загранична Црква је, 1981. године, канонизовала царску

породицу, заједно са мноштвом других новомученика побијених од

стране комунистичке власти.Московска Патријаршија је  то учинила

2000. године и њихов спомен се обележава 4/17. јула.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

About these ads

Share this:

Твитер

Фејсбук 424

Related

Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Страшног Суда него теби (Мат. 11, 23)ПАЦИФИЗАМ И СПЛЕТКЕ ЦАРИГРАДА И МОСКВЕIn "Покушај кувања Српске Православне Цркве"Свети Димитрије, заштитник Солуна и МитровицаIn "Свети људи"Овај унос је објављен под Свети људи. Забележите сталну везу.

←   ИЗДАЈА ОТАЏБИНЕ У ЧЕТИРИ   ЧИНА?

ОСТАВКА МИТРОПОЛИТА ЈОНЕ- ЈОШ ЈЕДАН СКАНДАЛ У „АМЕРИЧКОЈ АУТОКЕФАЛНОЈ ЦРКВИ“   →

2 реаговања на ЦАР ЈЕ СЛУГА БОЖИЈИ, ПОМАЗАНИК БОЖИЈИ

1. Данко Б. Марин каже:

17/07/2013 у 8:25 am

Царска Русија је била пред победом и изласком на Босфор и

Дарданеле….Тајни споразум су одмах развргли „фебруарци“ ,а о

комунистичким сатанистима нека суди Њихов Ђаво који ће их вечно у

паклу обрађивати – по њиховом уговору!

Одговор

2. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:

19/07/2013 у 3:42 am

Carska porodica ritualno ubijena 17.Jula, deo carske porodice starija sestra

Carice Aleksandre velika Knjeginja Jelisaveta sa grupom iz visokog staleza

medju kojima i zet Srbskog Kralja Petra I , mrcvareni i baceni u okna

napustenog rudnika 18. Jula na Dan Sv Sergija Radonjeskog ispustahu svoje

mucenicke duse pojeci psalme .

Bog se proslavi kroz njiova mucenistva a satan porazi !

Sveti molite Boga za nas gresne.