Trgovina belim robljem STEVEN SPIELBERGOV pseudoistorijski film o 19.-vekovnoj pobuni i masakru na španskom brodu za prevoz robova, AMISTAD, i navodnom suđenju crnim pobunjenicima – bio je veoma hvaljen od kritičara. Spielberga, jednog od najbogatijih i najuspešnijih holivudskih jevrejskih filmadžija, su takođe slavili njegovi saplemenici iz raznih takozvanih organizacija “za ljudska prava” zbog korišćenja njegovih propagandnih veština da bi bela, gentilaska publika postala osetljiva na užase ropstva; i da se belci osete još više krivim za loše tretiranje ne-belaca u prošlosti. Ono što ovaj film ne pominje, naravno, je da su Spielbergovi saplemenici posedovali mnoge, ako ne i sve, brodove umešane u trans-Atlansku trgovinu crnim robljem u 18. i 19. veku i, u suštini, igrali odlu-čujuću ulogu u dovođenju crnih robova u Ameriku.  Ovaj film prikazuje da za ropstvo nije kriv niko osim belih Gentila. Ovaj pogrešan pravac je interesantan u svetlu činjenice da su baš Jevreji bili vodeći u trgovini robljem još od Rimskih vremena – naročito u trgovini belim robljem. Jevrejski trgovci robljem svuda su sledili Cezarove armije – u Galiju, u Germaniju, kao i u drugim severnim zemljama – žudeći da kupe kao robove sve rimske zarobljenike, naročito žene.  Jevreji su ostali dominantni u trgovini belim robljem sve do današnjih vremena – i pored toga što je tokom srednjeg veka Hrišćanska crkva neuspešno pokušavala u brojnim prilikama da ih zaustavi, počevši u petom veku da ukazom cara Teodosija II zabranjuje Jevrejima da poseduju hrišćanske robove. Posle zabrane posedo-vanja i trgovine robljem, Čivuti bi čekali dolazak novog cara, a onda bi ponovo kupili povelju koja im daje pravo i monopol u trgovini robljem. Zatim bi javni bes naroda protiv Judejaca opet narastao, i drugi car bi opet zabranio njihovu trgovinu robovima. U većini vremena, ipak, Jevreji su bili neprikosnoveni gospodari trgovine belim robljem i to je i danas slučaj!  Veoma je interesantno da je ova činjenica otkrivena u nedavnom novinskom izveštaju, i to baš u jevrejskim novinama New York Times. Izdanje od 11. januara 1998. godine sadrži veliki članak pod nazivom “CONTRABAND WOMEN”, čiji je autor jevrejski reporter iz Izraela.     Ovaj isečak iz stripa, objavljenog u ruskim nacionalističkim novinama kaže: “Zgazimo zver – trgovaca pornografijom. Predsednik govori jidiš”. Članak se specifično bavi jevrejskom trgovinom mladih ukrajinskih i ruskih žena – i pored toga što on tu trgovinu ne označava kao “jevrejsku”. Ono što reporter piše je sledeće:“Bazirana u Moskvi i glavnom gradu Ukrajine Kijevu, mreža trgovine ženama grana se istočno do Japana i Tajlanda, gde hiljade mladih sloven-skih

žena sada rade protiv svoje volje kao prostitutke, i na zapadu do jadranske obale i dalje. Puteve ove mreže kontrolišu ruske kriminalne bande iz Moskve.” Ono što čitalac mora da shvati je da u ovim bandama kriminalaca nema pravih Rusa! One su u potpunosti jevrejske, kazarske, ali zbog zloupotrebe od strane štampe u Americi ove bande se pre nazivaju “ruskim” nego jevrejskim. Tako čitate po raznim novinama o skorašnjem preuzimanju organizovanog kriminalau  mnogim oblastima Amerike – posebno Istočna obala i Los Anđeles – od strane “ruskih bandi” i o zlobi i pameti tih “ruskih” gangstera, ali nigde ni reči pomena da se tu uopšte ne radi o Rusima već o Jevrejima iz bivšeg Sovjetskog Saveza: Jevreji kao što je simpatizer Clintona VADIM RABINOVIČ, fotografisan kako se rukuje sa Clintonom prilikom sakupljanja fondova za istog. Tada je Rabinovič boravio ilegalno u SAD, kao što sam pomenuo u svom radio izveštaju od 27. decembra 1997. godine.   Priča o eksploataciji istočne Evrope od strane Čivuta je fascinantna i užasavajuća. Od vremena Srednjeg veka pa do moderne ere oni su se usredsredili na profitiranje od slabosti i poroka Arijevske populacije Poljaka, Belorusa, Ukrajinaca, Rusa i ostalih među kojima su živeli kao jedva tolerisana manjina. Kao dodatak tome da su bili zelenaši i lihvari, Jevreji su kontrolisali prodaju alkohola i posedovali kafane, kockarnice i bordele. Mnogi ruski pisci iz 19. veka, među njima najpoznatiji Dostojevski i Gogolj, su opisivali destruktivne efekte na slovensko seljačko društvo i večite uslove uzajamnog neprijateljstva koje je postojalo između Jevreja i Arijevaca u slovenskim zemljama.   Tokom 19. veka i ranom 20. veku jevrejska trgovina belim robljem iz ovih zemalja se enormno proširila. Ovo je opisao i jevrejski istoričar Edward Bristow u svojoj knjizi iz 1982. godine PROSTITUTION AND PREJUDICE koju su  objavili Oxford University Press i  Schocken Books iz     Natalija – Ukrajinka, i Maja – Ruskinja. Nijedna od njih nije ni slutila da će završiti kao prostituka u Izraelu.New Yorka. I pored toga što je ova knjiga napisana iz perspektive suprostavljene ovoj jevrejskoj trgovini sa ženama, ona otkriva mnoge činjenice. Jevreji su regrutovali mlade seljanke po ruskim i poljskim selima, obično pod lažnim obećanjima, a onda su ih transportovali do bordela u Turskoj, Egiptu i ostalim delovima Bliskog istoka; do Beča, Budimpešte i ostalih velikih gradova Austro-Ugarske imperije; pa čak i do onih udaljenih po New Yorku, New Orleansu i Buenos Airesu. Ova jevrejska trgovina slovenskim  ženama  je prirodno prouzroko-vala  veliku mržnju Slovena prema Jevrejima. Ova mržnja je izbijala u pogromima i ostalim narodnim akcijama protiv Jevre-ja ponovo i ponovo.  Neko bi mogao da poveruje iz radova Spielberga i ostalih čivutskih propagandista da je mržnja koju Arijevski Sloveni osećaju prema Jevrejima

zasnovana jedino na religijskoj netrpeljivosti i da su “odabrani” u svemu bili, kao i “uvek” potpuno nedužni i neuvredljivi. Jedna fascinantna činjenica koju Bristowova knjiga otkriva je ta da je centar jevrejske trgovine poljskim devojkama bio u malom gradiću Oswiecim. Nemački naziv za isti gradić bio je AUSCHWITZ.  Ja ne mislim da vam sugerišem da su samo Jevreji bili krivi za trgovinu belim robljem. Gentilski političari i policijski službenici rado su prihvatali mito od Jevreja, i za uzvrat im dozvoljavali da nastave sa svojim prljavim poslom. I u Americi nejevrejski kriminalni elementi kao što je Mafija sarađuju sa Jevrejima ili vode sopstvene operacije sa belim robljem. Ali trgovina belim robljem iz Istočne Evrope je ekskluzivno jevrejska aktivnost već najmanje 200 godina.   Ironično je da je još jedno jevrejsko preduzetništvo, organi-zovani Marksizam, stavilo privremeni zastoj na jevrejsku trgovinu sa slovenskim ženama. Kada su jevrejski Boljševici preuzeli kontrolu nad Rusijom i Ukrajinom posle I Svetskog rata, i Poljskom i ostalim slovenskim zemljama posle II Svetskog rata, oni su prekinuli sve kapitalisti-čke aktivnosti, uključujući i one njihovih jevrejskih saplemenika u biznisu sa belim robljem. Ono što su oni uradili umesto ovoga je bilo uspostavljanje ogromne imperije radnih-robovskih logo-ra, o kojima je Aleksandar Solženjicin pisao tako rečito. Jevrejski trgovci robljem postali su komesari i šefovi robovskih logora. I naravno, pokasapili su milione svojih Gentilskih protivnika. Vreme komunizma je bilo jevrejsko vreme da se otarase svih ruskih i ukrajinskih patriota, koji su ih mrzeli isuviše dugo.  U stvari, neke kapitalističke aktivnosti su i preživele kroz godine komunizma u formi organizovanog kriminala. Dve izvrsne knjige koje obrađuju ovu temu su objavljene u SAD, i obe su napisali sovjetski Jevreji koji su bili veoma dobro upoznati sa organizovanim kriminalom u Sovjetskom Savezu. Čak je i jedan od pisaca, JURI BROKHIN, bivši član jevrejske bande kriminalaca, gde je radio kao svodnik. Njegovu knjigu HUSTLING ON GORKY STREET je 1975. godine objavio Dial Press.  Drugi pisac, KONSTANTIN SIMIS, je bio jevrejski advokat-branitelj za organizovane jevrejske kriminal ce. Njegovu knjigu USSR: CORRUPT SOCIETY je 1982. objavio Simon & Schuster Publications. Ovi pisci Jevreji sasvim iskreno pišu o jevrejskoj dominaciji u organizovanom kriminalu tokom godina komunizma. Brokhin se u stvari time i hvališe. On kaže da Rusi i ostali Sloveni mogu jedino biti obični kriminalci, zavisni od upotrebe pištolja i taktike čvrste ruke, ali da oni nisu dovoljni pametni za uspešni, visoko organizovani kriminal; samo su Jevreji dovoljno pametni za to.   Faktor koji ne jedan od ovih pisaca ne pominje, a koji je bio mnogo važniji nego “jevrejska pamet” je povezanost jevrejskih kriminalaca sa jevrejskim komu-nistima u sovjetskoj birokratiji. Kada je Abe, koji vodi prostituciju i prodaju droge u Moskvi, mogao da računa na svog rođaka Hajmia u kancelariji tužioca da ga obaveštava o planovima policije za racije, kao i na pomoć za prikrivanje ako stvar ikada dođe do suda, onda je on imao veliku prednost nad svojim ruskim Gentilskim takmacima.

  Na kraju je komunizam sasvim iscrpeo Istočnu Evropu i sa ekonomijom na ivici kolapsa u zemljama pod njihovom kontrolom, komunisti su zamenili kape – proglašavajući sebe same “demokratama” umesto komunista. Odmah zatim su obznanili povratak kapitalizmu. Jevrejski dileri robljem opet su se vratili svome biznisu, a taj “biznis” je uvek bio dobar za njihovu vrstu. I ostali jevrejski komunisti su takođe otišli u “biznis”. I tako su istočnoevropske ekonomije bile “privatizovane” – to znači da su fabrike i biznis u državnom vlasništvu rasprodate privatnim preduzetnicima po bagatelnim cenama – Jevreji su iskoristili svoje veze i poznanstva sa svojim sada “demokratskim” srodnicima u birokratiji da prigrabe najveći i najbolji deo. Ostali Čivuti, koji su imali monopol nad organizovanim kriminalom tokom godina komunizma, ostali su kao šefovi organizovanog kriminala, ali su u mnogome proširili dejstvo svojih operacija. Često, novi preduzetnici i novi šefovi zločina su jedni isti ljudi.  Najbogatiji čovek u Rusiji danas je BORIS BEREZOVSKI, koji je posle propasti komunizma postao multi-milijarder kupujući banke, TV stanice i novinska preduzeća od vlade Rusije, a sve to uz pomoć njegove braće Jevreja koji su još uvek u birokratiji. Berezovski juri oko Moskve u blindiranom automobilu otpornom na metke, i svakom ko stane na put njegovim poslo-vnim interesima preti opasnost da bude upucan ili da prosto nestane. Drugi po bogatstvu posle Berezovskog je još jedan jevrejski medijski mogul – VLADIMIR GUSINSKI. Između njih, Berezovskog i Gusinskog,  je podelje-                      Boris Berezovski                                  Vladimir Gusinskina kontrola nad većinom masovnih medija u Rusiji (ova činjenica u mnogome objašnjava zašto se srpska stvar svih ovih godina loše kotirala u bratskoj Rusiji – prim. aut.). Oni takođe u mnogome kontrolišu Borisa Jelcina, pijanog ruskog predsednika, koji je neka slovenska verzija Bila Klintona plus vodka. Jedino je preko opšte podrške masovnih medija Berezovskog i Gusinskog, bilo moguće da pijani Jelcin dobije na poslednjim izborima za “prezidenta Rusije”.  Ali ako se sećate, Klinton i svi jevrejski mediji u Rusiji i Americi su bili veoma naklonjeni da Jelcin B. dobije na izborima. Svi oni su se plašili da bi neki ruski patriota mogao da pobedi alkoholisanog Jelcina, i u tom slučaju bi bilo završeno sa jevrejskom kontrolom nad Rusijom.   Posle izbora, Jelcin B. imenovao je Berezovskog u  ruski Savet nacionalne sigurnosti, ali kada su neki od još uvek nezavisnih ruskih medija objavili kakve veze ima Berezovski sa jevrejskim bandama organizovanog kriminala, Jelcin je bio prinuđen da ga otpusti. Ipak, sve ovo je Jelcin nadoknadio tako što je naimenovao drugog Jevrejina, BORISA NJEMCOVA, na poziciju zamenika premijera – jedno od najmoćnijih mesta u ruskoj vladi. Jednu stvar Jelcin nikada nije uradio, naravno – da učini bilo kakav potez da preseče operacije organizovanih jevrejskih kriminalnih bandi u Rusiji, koje besne

širom zemlje i prikupljaju moć i bogatstvo, dok se obični Rusi bore da prehrane sebe i ogreju svoje domove ove zime.  I desetine hiljada lepih, ali naivnih mladih Ruskinja i  Ukrajinki su pokupljene od jevrejskih bandi – prozva-nih “ruskim” bandama od strane New York Timesa – i otpremljene u život bede i poniženja u Turskoj, Pakistanu, Tajlandu i Izraelu, kao i u zemlje zapadne Evrope gde Jevreji takođe kontrolišu organizovani kriminal. Mlade žene, nemoćne da pronađu zaposlenje u Rusiji, Ukrajini ili Poljskoj i suočavajući se sa bledom budućnošću u zemljama upropašćenim deceni-jama komunizma, hvataju se za svaku šansu za bolji život. Ove naivke se javljaju na oglase koji nude “zaposlenje u inostranstvu kao recepcionarke ili sekre-tarice”, a takođe obećavaju čak i besplatan trening i transport do “mesta odredišta”. Kada ove jadne devo-jke stignu do svog odredišta, tamo pronalaze nešto drugačije – ali tada je kasno za sve.  Jedna od tih devojaka, Irina, zelenooka i plavokosa Ukrajinka stara 21 godinu, je bila intervjuisana u Izraelu. Ona je ispričala kako ju je njen izraelski poslodavac odveo u bordel čim je stigla u Izrael. Taj joj je oduzeo njen ukrajinski pasoš, spalio ga pred njenim  očima,  a  zatim  joj  saopštio  da je  ona  sada     Cecilia (19  godina) i Marlina (16 godina), Bugarke koje rade kao prostitutke u Češkoj. Ceciliju je “poznanik” prodao makrou za 600$. njegova svojina i da mora da bude kurva u tom istom bordelu. Kada je Irina ovo odbila, bila je pretučena i silovana. Ipak, mlada Irina je imala više sreće od ostalih Arijevskih slovenskih žena koje su na sličan način namamljene u Izrael. Irina je bila uhapšena u raciji izraelske policije i poslata u zatvor kao ilegalni stranac. U vreme kada je intervjuisana čekala je na deportaciju iz imperije zla, zajedno sa stotinama svojih sestara iz Rusije i Ukrajine. Irina je bila zaprepašćena činjenicom da Jevrejin koji ju je silovao i primorao da se prostituiše nije bio čak ni uhapšen. I zaista, prema jevrejskom pravu silovanje bele gentilske žene NIJE kažnjivo! Niti je u Izraelu ilegalno kupovati i prodavati robove, sve dok ti robovi nisu Jevreji. Neverovatno, članak iz New York Timesa obznanjuje sve ove činjenice.  Trgovina belim robljem je big business u Izraelu. Ukrajinske vlasti procenjuju da se iz Ukrajine svake godine odvede 40 000 žena mlađih od 30 godina. Neke od ovih žena se same jave na oglase koji nude zaposl-enje u inostranstvu (kao što je nasela gore pomenuta Irina), a druge su prosto kidnapovane i prokrijumčare-ne iz zemlje. One koje pokušaju da pobegnu od svojih jevrejskih zatočitelja dobijaju brutalni tretman. Često su takve nesrećnice iskasapljene pred ostalim zaroblje-nicama da bi se zaplašile da rade ono što im se kaže. Na robovskoj pijaci u Italiji koju vodi jevrejska

banda, mlade slovenske žene su skinute gole, izložene u odeljcima i ponuđene na aukciju vlasnicima bordela.  Najzapanjujuća stvar u vezi cele ove nesreće, ovog prljavog i odvratnog posla, je ta da većina ljudi mora o ovome da sazna iz jevrejskih novina kao što je New York Times. I stvarno, trebate sami pročitati članak koji ja pominjem, iz izdanja od 11. januara 1998. godine. Teško da će se ovakva stvar ponoviti. Još jedan primer “anti-semitske  propagande” ? Ne, ovo je prava reklama za S&M “tamnicu” pod imenom JAZBINA GREHA. Njena klijentela je mahom jevrejska i nalazi se u New Yorku.  Evo pitajte sami sebe, zašto INTERPOL (međunarodna polici-jska agencija) ne uradi nešto da spreči ovu trgovinu belim robljem? Zašto vlade slovenskih zemalja, iz kojih se otimaju ove nesrećne bele žene, nešto ne učine? Zašto američki masovni mediji ne zakukaju i razviču se po svom starom običaju? Zašto moćne feminističke organizacije ne zahte-vaju uništenje belog ropstva? Zašto Ruska pravoslavna hrišćanska crkva ne digne svoj glas protiv ovog zla?  Odgovor na sva ova pitanja je veoma prost: niko od njih se ne usuđuje da bilo šta uradi ili kaže jer je ovo jevrejski biznis. U državi kao što je Nemačka, gde Čivuti kontrolišu skoro sav organizovani kriminal, svako ko javno objavi ovu istinu biće uhapšen i optužen za “izazivanje rasne mržnje”. Nemačka i većina zapadno-evropskih zemalja ima zakone protiv onoga što oni nazivaju “govor mržnje”. Reći bilo šta negativno o Jevrejima, istinito ili ne, pokreće ovaj zakon.   Jevrejske organizacije – i naravno, Klintonova administracija – voleli bi da imaju iste zakone i u SAD. INTERPOL, koji i ovako ima dosta drugog posla, nema nameru da bude optužen za “anti-semitizam” kada krene po jevrejske trgovce robljem. Pa čak i ako INTERPOL uhapsi te gangstere, neće učiniti neko dobro, zato što tog šljama ima skoro svuda. Puno para je dobijeno od prodaje žena: sasvim dovoljno da se plate političari, birokrate, sudije i policajci.  Čivuti vole da kažu za navodni “Holokaust” iz Drugog svetskog rata – “Nikad ponovo”. Oni vole da pričaju o tome kako je neophodno da se spreči anti-semitizam i da prođu zakoni protiv takozvanog “govora mržnje”, tako da nikada ne bude još jednog “holokausta”. Ali po njihovom sopstvenom ponašanju oni sami garantuju da će ga biti.  Dok jedni Jevreji udaraju u doboš i zahtevaju još isplata reparacija od Švajcarske, Nemačke, Francuske i ostalih zemalja za koje oni tvrde da ih nisu tretirali kako treba ili su im uzele nešto od njihovog  ljubljenog zlata pre 60 godina, drugi Jevreji još uvek cede zemlje poput Poljske, Ukrajine, Rusije i baltičke nacije za novac i njihove mlade žene. Zemlje koje su pro-patile decenije pod brutalnom vladavinom komunističkih komesara, još uvek su eksploatisane od istih ljudi koji se sada nazivaju “demokratama”.     

Jevreji veruju da svojim smrtnim zagrljajem nad masovnim medijima skoro svuda, svojim lutkama – kao što su Bil Klinton i Boris Jelcin – na moćnim pozicijama na Istoku i na Zapadu, sa enormnim bogatstvom  koje im je na raspolaganju i sa toliko Gentila navučenih na “holokaust” propagandu koju je osmislio Steven Spielberg i stotine sličnih propagatora, mogu da nas eksploatišu zauvek. Oni sami podižu mržnju, prezir i bes koji će ih uništiti. To će ih UNIŠTITI sve: članove bandi, šefove medija, “savetnike” Klintona i Jelcina, profesionalne “holokaust” žrtve, bivše komesare i sve ostale, čak i one koji trenutno nisu umešani u nijednu od ovih aktivnosti. Oni sami garantuju da će biti drugog “holokausta”. Ali ovoga puta biće pravi.

Članak zasnovan na govoru Dr. William Pierca na  radio programu “AMERICAN DISSIDENT VOICES” emitovanom 24. januara 1998.