Trayal Poracija Krusevac

7/22/2019 Trayal Poracija Krusevac

1/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVAC

1.OSNOVNI PODACI O KOMPANIJISIMBOL: TRAY

1. Osnovni identifikacioni podaciPun naziv izdavaoca Pravni status izdavaoca Adresa Web adresa Datum osnivanja Broj resenja upisa u sudski registar Maticni broj PIB - poreski identifikacioni broj Tekuci racuni i banke kod kojih se vode Sifra delatnosti Osnovna delatnost Ime i prezime direktora Ime i prezime osobe za kontakt Telefon Faks e-mail Naziv korporativnog agenta TRAYAL KORPORACIJA AD za proizvodnju guma i hemijskih proizvoda. Krusevac Akcionarsko drustvo Milosa Obilica b.b. Krusevac Srbija www.trayal.co.yu 31.12.1996. BD 245094/2006 od 27.12.2006. 07144083 100315020 Banca Intesa25110 Proizvodnja guma za vozila Mila Koseva Jelena Radojevic 037/422-328 037/886-385 [email protected] BDD Delta Broker AD Beograd 160-7026-47

2. Bilans uspeha msfi (u 000 dinara)PRIHODI I RASHODI: UKUPNI PRIHODI Poslovni prihodi - Prihodi od prodaje - Prihodi do aktiviranja ucinaka - Povecanje vrednosti zaliha ucinaka - Smanjenje vrednosti zaliha ucinaka - Ostali poslovni prihodi Finansijski prihodi 31.12.2005. 5.187.916 4.362.744 3.984.833 88.009 212.529 0 77.373 537.703 31.12.2006. 5.407.0173.455.039 3.655.377 90.891 0 299.327 8.098 314.214

1


2/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVACOstali prihodi UKUPNI RASHODI Poslovni rashodi - Nabavna vrednost prodate robe -Troskovi materijala - Troskovi zarada i ostali licni rashodi - Troskovi amortizacije i rezervisanja - Ostali poslovni rashodi Finansijski rashodi Ostali rashodi DOBITAK (GUBITAK) IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA NETO DOBITAK (GUBITAK)POSLOVANJA KOJI SE OBUSTAVLJA DOBITAK (GUBITAK) PRE OPOREZIVANJA POREZ NA DOBITAK Poreski rashodi perioda Odlozeni poreski rashodi perioda Odlozeni poreski prihodi perioda Isplacena licna primanja poslodavcu Neto dobitak Neto dobitak kojipripada manjinskim ulagacima Neto dobitak koji pripada vlasnicima maticnog pravnog lica I ZARADA PO AKCIJI 1. Osnovna zarada 2. Umanjena zarada po akciji 287.469 5.152.615 4.655.901 125.146 2.845.506 957.631 213.208 514.410 263.317 233.39735.301 0 35.301 0 0 0 0 0 35.301 0 0 0 0 0 1.637.764 5.770.087 4.844.082 69.6213.025.884 1.018.782 202.017 527.778 606.198 319.807 -363.070 0 -363.070 0 0 0 00 -363.070 0 0 0 0 0

3. Bilans stanja aktiva MSFI (u 000 dinara):AKTIVA: UKUPNA AKTIVA Stalna imovina - Neuplaceni upisani kapital - Goodwill - Nematerijalna ulaganja - Nekretnine postrojenja oprema i bioloska sredstva - Dugorocni finansijski plasmani 31.12.2005. 9.174.390 4.426.823 0 0 3.332 4.321.120 102.371 31.12.2006. 8.953.522 4.232.766 0 0 0 4.166.347 66.419

2


3/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVAC- Ucesca u kapitalu - Ostali dugorocni finansijski plasmani Obrtna imovina - Zalihe - Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja- Kratkorocna potrazivanja, plasmani i gotovina - Odlozena poreska sredstva Poslovna imovina Gubitak iznad visine kapitala Vanbilansna aktiva 65.543 36.828 4.747.567 2.870.481 0 1.877.086 0 9.174.390 0 599.083 31.871 34.548 4.720.756 2.983.807 0 1.736.949 0 8.953.522 0 495.753

4. Bilans stanja pasiva MSFI (u 000 dinara):PASIVA: UKUPNA PASIVA Trajni kapital - Osnovni kapital - Neuplaceni upisani kapital - Rezerve - Revalorizacione rezerve - Nerasporeen dobitak - Gubitak - Otkupljene sopstvene akcije Dugorocna rezervisanja i obaveze - Dugorocna rezervisanja -Dugorocne obaveze - Dugorocni krediti - Ostale dugorocne obaveze - Kratkorocneobaveze - Kratkorocne finansijske obaveze - Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja - Obaveze iz poslovanja - Ostale kratkorocne obaveze i pasivna vremenska ogranicenja - Obaveze po osnovu PDV i ostalih javnih prihoda 31.12.2005. 9.174.390 3.640.940 3.289.096 0 3.139 1.146.645 0 797.940 0 5.533.450 0 1.044.866 1.044.866 0 4.488.584 755.992 31.12.2006. 8.953.522 3.280.750 3.291.976 0 3.139 1.146.645 0 1.161.010 0 5.672.772 0 532.477 532.477 0 5.140.295 1.153.312

0 2.660.362 957.872 114.358

0 3.265.339 637.641 84.003

3


4/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVAC- Obaveze po osnovu poreza na dobitak - Odlozene poreske obaveze Vanbilansna pasiva 0 0 599.083 0 0 495.753

. Podaci o akcijama:Broj izdatih hartija CFI kod Vrsta i klasa hartije Prava iz akcija ISIN broj Nominalna vrednost hartije Obracunska vrednost akcije Datum isplate dividende 1.022.846 ESVUFR Akcije obicne Pravo na upravljanje i dividendu i druga prava RSTRAYE17835 1.000 2.609,92 ...

Neto iznos dividende po akciji Knjiga akcionara dostupna na internet stranici Centralnog registra www.crhov.co.yu

2. Osnovne proizvodne linijePreduzece je osnovano u 19 veku, dok ubrzani razvoj pocinje 1970-tih godina, izgradnjom fabrike auto guma, baziranoj na Kleber tehnologiji. Proizvodnja u TRAYALKorporaciji odvija se u pet fabrika na tri lokaliteta. Proizvodna delatnost jeorganizovana u tri glavne tehnoloske celine: 1. Gumarska proizvodnja u okviru koje se ostvaruje 80% prihoda i koja obuhvata: Fabriku auto guma, Fabriku industrijskih i teretnih guma i Fabriku guma za dvotockase i unutrasnje gume; 2. Proizvodnja zastitnih sredstava, koja ucestvuje sa oko 7% u prihodima i 3. Proizvodnjaindustrijskih eksploziva i pirotehnike, koja donosi oko 10% prihoda. Usluzne i pomocne delatnosti TRAYAL Korporacije obuhvataju: 1. Trgovinu (maloprodajna mrezaod 25 objekata sirom Srbije i robna kuca u centru Krusevca); 2. Hotele (hotel Tr

ayal na planini Jastrebac i odmaraliste u enovicima); 3. Transport (vozni park od20 dostavnih vozila) i 4. Fabriku alata i Tehnoenergetiku (pruzaju usluge svim fabrikama TRAYAL 4


5/21


3.Trzisna pozicija Tradicionalno, TRAYAL ostvaruje polovinu svojih prihoda krozizvoz. Glavni izvozni proizvodi su: svi tipovi guma, aktivni ugalj, privredni eksplozivi i specijalna zastitna sredstva. TRAYAL poseduje veoma dobru distributivnu mrezu. Distribucija proizvoda odvija se preko Trayal Trgovine koja posluje kao samostalni organizacioni profitni centar. TRAYAL Korporacija je najveci proizvoac industrijskih eksploziva i drugi po velicini proizvoac gumarskih proizvoda u Srbiji i pokriva : - 96% trzista prve ugradnje i 19% trzista zamene guma za putnicke automobile - 85% trzista zastitnih sredstava unutar svog asortimana i - 85%trzista praskastih i 100% trzista vodootpornih i pumpanih eksploziv. Gumarska proizvodnja dominira u strukturi realizacije sa 77.6% (fabrika auto guma 60%, fabrika indusrijskih I teretnih guma 31%, Fabrika unutrasnjih guma 9%)

Osnovna karakteristika poslovne strategije je ofanzivan izvoz, uz rapidan rast kvaliteta postojecih i stalno osvajanje novih proizvoda. Izuzetni ambiziczni planovi posebno u izvozu. Trziste Evropske Unije, u prvom redu Velike Britanije i Nemacke, osvojili su kvalitetom svojih pneumatika, preciznim rokovima isporuke i drugim komercijalnim performansama, a sada su fokusirani prema Americi.

U proizvodnoj delatnosti gumarske proizvodnje, a narocito u oblasti auto gume ukojoj Trayal ostvaruje 60% prihoda, pored domace kompanije Tigra iz Pirota, tu su I brojne inostrane kompanije koje cine konkurenciju izuzetno jakom. Generalnosvetsko trziste guma deli se po tri kriterijuma. U zavisnosti od namene proizvod

a trziste je podeljeno na gume za kamione, putnicke automobile, avione, mehanizaciju za zemljane radove, poljoprivrednu i ostalu mehanizaciju, ukljucujuci i spoljne i unutrasnje gume za motocikle i bicikle. Globalnom gumarskom industrijom dominira mali broj velikih kompanija. Udeo na svetskom trzistu guma kompanija Bridgestone (sa sedistem u Japanu), Goodyear (sa sedistem u SAD) I Michelin (sa sedistem u Francuskoj) ukupno je iznosio oko 56% u 2005. godini. Trzisni udeo cetiri kompanije srednje velicine Continental, Pirelli, Sumitomo i Yokohama ukupno jeiznosio oko 18 %. Ostatak trzista pokrivaju manji proizvodjaci. Nakon serije pripajanja i kupovina, sada sedam kompanija kontrolise tri cetvrtine svetskog trzista. Postojeci veliki proizvodjaci 5


6/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVAC stalno nastoje dauvecaju svoj udeo na globalnom trzistu celokupne gumarske industrije. obim prodaje protektiranih putnickih guma vec duze vreme opada i ove se gume sada uglavnomprodaju za potrebe vozila u privredi. Trzista guma za kamione i industrijsko-poljoprivrednu mehanizaciju razlikuju se od trzista putnickih guma, posto su ti proizvodi generalno slozeniji i skuplji. Dok se putnicke gume sada uglavnom menjaju kada se istrose, gume za kamione i opremu obicno se vise puta protektiraju. Trziste putnickih, teretnih i industrijskih guma podlezu razlicitim ekonomskim ciklusima, pri cemu na segment industrijskih guma izrazitije utice opadanje privredne aktivnosti, jer potrosaci odlazu kupovinu novih vozila. Povecanje obima prodaje na trzistu zamene, tokom perioda opadanja privredne aktivnosti, delimicno nadoknauje ciklicne padove na trzistu guma za nova vozila. Meu osnovnim ciniocima koji trenutno uticu na globalno trziste guma su zakonski propisi, koji zabranjuju odlaganje guma na deponijama, jacanje Kine, kao jedne od vodecih lokacija za proizvodnju guma i znacajno povecanje nabavne cene sirovina i repromaterijala koji se koriste u proizvodnji guma. Stanje na trzistu sirovina i repromaterijala, energenata i opreme Sirovine i repromaterijal cine veci deo nabavke Trayala. Sirovine i repromaterijali neophodni za proizvodnju guma. S druge strane,TRAYAL Korporacija je najveci proizvoac industrijskih eksploziva u Srbiji I medju vodecim u proizvodnji zastitnih sredstava.S obzirom da u oblast proizvodnje zastitnih sredstava I oblast proizvodnje industrijskih eksploziva I pirotehnike trayal ostvarujem17% ukpnog prihoda, smatram da nije potrebno detaljnije obrazlagati konkrencijuu ovim oblastima.

2.PREGLED FINANSIJKOG IZVESTAJA

Pre detaljnog pregleda finansijskog polozaja trayal korporacije, smatram da je neophodno izneti neke osnovne podatke o privatizaciji tog preduzeca, sobzirom dagodina za koju se radi analiza finasijskih izvestaja, odnosno 2006 godina, predstavlja takodje I godinu u kojoj je privatizovana trayal korporacija AD Krusevac.

6


7/21


PRIVATIZACIJA I VRSTA I STRUKTURA VLASNISTVA PREDUZECAMinistarstvo za ekonomsku i vlasnicku transformaciju donelo je 16.02.2000. godine Resenje br. 379/99-21 kojim se verifikuje procenjena vrednost ukupnog osnovnogkapitala Trayal Korporacije na dan 31.12.1998. godine u iznosu od 958.772.000. dinara, sa sledecom strukturom: a) drzavni kapital u iznosu od 220.517.560. dinarab) drustveni kapital u iznosu od 738.254.440. dinara, iskazan u 738.254. obracunskih akcija. PRIVATIZACIJA Metod: Tender Datum prodaje: 17.11.2006. 53,90% ukupnog kapitala ili 70% % od ukupnog kapitala: drustvenog kapitala Prodajna cena: 12.120.000. evra Iznos depozita: 100.000 evra Investicioni program: 25.133.000 evra BRIKEL EAD, pravno lice iz Bugarske, Naziv i sediste kupca: sediste GalabovoInicijativa za privatizaciju: Ministarstvo Datum inicijative: 04.04.2005.

Nakon privatizacije vrednost i struktura osnovnog kapitala je sledeca:KAPITAL U% BROJ AKCIJA NOM.VRED. AKCIJE VREDNOST U DIN.

Brikel EAD, Galabovo Stara Zagora Privatizacioni registar RS Zaposleni i bivsi zaposleni

76,90% 11,57% 11,53%

737.295. 110.937. 110.540.

1.000. 1.000. 1.000.

737.295.000. 110.937.000. 110.540.000.

UKUPNO:

100,00%

958.772.

772.000.

7


8/21


FINANSIJSKA ANALIZAProcenat ucesca Stalne imovine u Aktivi = (Stalna imovina / Ukupna aktiva) * 100Procenat ucesca Obrtne imovine u Aktive= (obrtna imovina / Ukupna aktiva) *100Procenat ucesca Stalne imovine u Aktivi(2006) = (4.232.766 / 8.953.522) * 100 Procenat ucesca Stalne imovine u Aktivi(2005) = (4.426.823 / 9.174.390) *100 Procenat ucesca Obrtne imovine(2006) = (4.720.756 / 8.953.522) * 100 Procenat ucescaObrtne imovine(2005) = (4.747.567 / 9.174.390) * 100

Struktura poslovne aktive preduzeca je takva da se ucesce stalne imovine konstantno smanjivalo, a ucesce obrtne imovine povecavalo.Ucesce stalne i obrtne imovine po godinama analize bio je sledeci:

Struktura aktive Stalna imovina Obrtna imovina

31.12.2006 47,27% 52,73%

31.12.2005 48,25% 51,75%

31.12.2004 57,46% 42,54%

U strukturi stalne imovine dominantno ucesce imaju nekretnine, postrojenja i oprema sa preko 97% ucesca u celom periodu. Dugorocni finansijski plasmani predstav

ljaju u poslednjoj godini analize 1,57% ukupnih stalne imovine i odnose se 0,82%na ostale dugorocne finansijske plasmane i 0,75% na ucesca u kapitalu drugih pravnih lica.

8


9/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVAC Struktura obrtne imovine je stabilna u celom periodu. Dominantno ucesce imale su zalihe, a nakon njih kratkorocna potrazivanja. U 2006. godini zalihe ucestvuju sa 63,21% u obrtnoj imovini, kratkorocna potrazivanja sa 30,99%, zatim PDV i AVR sa 4,96%, kratkorocni finansijski plasmani sa 0,79%i gotovina sa 0,06%.

Analiza strukture izvora sredstavaProcenat finansiranja aktive iz pozajmljenog kapitala = (Pozajmljeni izvori / Ukupna pasiva ) * 100 Procenat finansiranja aktive iz Sopstvenog kapitala = (Sopstveni kapital / Ukupna pasiva) * 100 Procenat finansiranja aktive iz pozajmljenogkapitala (2006) = (5.672.772 / 8.953.522) * 100; Procenat finansiranja aktive iz pozajmljenog kapitala (2005)= (5.533.450 / 9.174.390) * 100; Procenat finansiranja aktive iz Sopstvenog kapitala(2006) = (3.280.750 / 8.953.522) *100; Procenat finansiranja aktive iz Sopstvenog kapitala(2005) = (3.640.940 / 9.174.390) * 100; U ukupnim izvorima sredstava odnos izmeu sopstvenog i sa njim izjednacenim kapitalom, sa jedne strane, i ukupnih obaveza, sa druge strane, je takav da se ucesce kapitala konstantno smanjuje, a ucesce obaveza povecava. Tako je ovaj odnosuu 2004 godini bio 55,45% : 44,55%, u 2005. godini 39,69% : 60,31% u korist obaveza, u 2006. godini 36,64% : 63,36%. Procenat finansiranja aktive iz pozajmljenog kapitala Sopstvenog kapitala 31.12.2006 63,36% 36,64% 31.12.2005 60,31% 39,69%31.12.2004 44,55% 55,45%

9


10/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVAC Struktura izvora sredstava 31.12.2006

Ukupni prihodi kompanije za 31.12.2006 iznose 5 407 017 000 dinara. U apsolutnomiznosu promena prihodima u odnosu na predhodnu godinu(2005) iznosi 219 101 000dinara. Procentualna promena 1prihoda u odnosu na predhodnu godinu (2005) iznosi4,22%

Revizorska kuca koja je obavljala reviziju finansijskih izvestaja I paragraf misljenjaNaziv ovlascenog revizora Fokus Team Revizija doo Beograd Bulevar Mihaila Pupina10i/I. Novi Beograd Miseljenje revizora za 2006 godinu: "po nasem misljenju, izuzev za efekte navedene u prethodnim pasusima, prilozeni finansijski izvestaji objektivno i istinito, p osvim bitnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje Drustva "Trayal korporacija" a.d. Krusevac, na dan 31. decembra 2006. godine, rezultate njegovog poslovanja i novcane tokove za godinu zavrsenu na taj dan, u skladu sa racunovodstvenim politikama prikazanim u Napomeni 3. i Zakonom o racunovodstvu i reviziji Republike Srbije". **NAPOMENA: Revizorski izvestaj bice objavljenna sajtu www.privsav.co.yu Ugovorom o prodaji drustvenog i drzavnog kapitala drustvenog preduzeca Trayal Korporacija Krusevac. metodom javnog tendera. zakljucenog izmeu Agencije za privatizaciju i preduzeca Brinkel EAD Galabovo. Stara Zagora. Bugarska (Kupca): Kupac se obavezuje da u roku od 3 godine nakon potpisivanja Ugovora o prodaji. ponudi manjinskim akcionarima otkup akcija iz njihovog vlasnistva. po ceni koja je najmanje jednaka ceni po akciji (u EUR) koju je Kupac platio

za predmetni kapital. odnosno po ceni od 16.4385 EUR (prosecna cena po akciji. placena u postupku privatizacije AD Trayal Korporacije

Misljenje revizora

Ukoliko odreena pitanja nisu obuhvacena prethodnim tackama ovog Prospekta, a od znacaja su za razumevanje pravnog, finansijskog i prinosnog polozaja Izdavaoca, kao i za procenu vrednosti njegovih hartija od vrednosti, Izdavalac ih moze ovdenavesti i objasniti.

1

Procentualana promena u prihodima= (razlika u prihodu u apsolutnom broju / predh

odna godina ) * 100

10


11/21


BERZA Trayal korporacija se kotira na Beogradskoj berzi. Poslednja cena akcije na Beogradskoj berzi na dan 06.02.2009, iznosi 2 750 dinara. Istorijski posmatrano najvisu cenu akcija Trayal je ostavario 07.06.2007 I iznosi 3 422 dinara po akciji, dok je najniza cena ostvarena 15.04.2008 sa iznosom od 2 750 dinara po akciji.

3.ANALIZA POMOCU FINANSIJKIH POKAZATELJAKada govorimo o analizi finasijskih izvestaja, ona se, u sustini poistovecuje saanalizom pomocu finansijskih pokazatelja. Pokazatelji su odnosi izmedju dve velicine izrazene u prostoj matematickoj formuli.2 Za izvodjenje zakljucka o finansijskom polozaju koriste se pre svega: a) pokazatelji likvidnosti b) pokazatelji poslovne aktivnosti c) pokazatelji rentabilnosti d) pokazatelji finansijske strukture e) pokazatelji trzisne vrednosti.

POKAZATELJI LIKVIDNOSTIProizilaze iz horizontalnih pravila finansiranja, koja se bave utvrivanjem normiza finansiranje obrtnih sredstava. Jer, neadekvatno finansiranje obrtnih sredstava veoma brzo se objektivira kao nemogucnost usklaivanja novcanih tokova i nesposobnost placanja dospelih obaveza (nelikvidnost). Za kontrolu odnosnih zahteva koriste se dve bilansne relacije, i to:Pokazatelj opste (tekuce) likvidnosti : obrtna sredstva / kratkorocne obaveze Pokazatelj reducirane likvidnosti : Likvidna sredstva/ kratkorocne obaveze Neto ob

rtna sredstva (working capital) = Obrtna sredstva Kratkorocne obaveze

Normala za prvi racio je 2, dok je normala za drugi 1, usled cega je prvi izrazpravila 2 : 1, a drugi pravila 1 : 1. Likvidnost preduzeca, merena racijima likvidnsti u posmatranom periodu je nezadovoljavajuca. Odgovarajuci pokazatelji likvidnosti po godinama analize su iznosili:

11


12/21


Pokazataelj opste likvidnosti (2006)= 4 720 756 / 5 140 295 Pokazatelj opste likvidnosti (2005) = 4747 567 / 4488 584 Pokazatelj reducirane likvidnosti(2006)= 1736 949 / 5 140 295 Pokazatelj reducirane likvidnosti(2005)= 1 877 086 / 4 488584POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

31.12.2006. 0.92 0.34

31.12.2005. 1.06 0.42

31.12.2004. 1.23 0.53

31.12.2003. 1.13 0.40

31.12.2002. 1.06 0.29

Pokazatelj opste(tekuce) likvidnosti Pokazatelj reduciranelikvidnosti

U odnosu na normalu ili standerde, koji podsecam za prvi pokazatelj iznose 2 (2:1) a za drugi 1 (1:1) , smatram da je likvidnost preduzeca ugrozena. Neto obrtnasredstva (working capital) Ovaj pokazatelj je posebno znacajan za kratkorocne poverioce, koji ga pazljivo prate I analiziraju jer je indikator kratkorocne likv

idnosti I sposobnosti vracanja dugova. Neto obrtna sredstva omogucavaju zaduzivanje kompanije na kratak rok. Neto obrtna sredstva (working capital) = Obrtna sredstva Kratkorocneobaveze. Kompanija Trayal u 2006 ima negativna neto obrtna sredstva u iznosu od 419 539 000. Neto obrtni fond je negativan zbog povecanja kratkorocnih obaveza izbog

smanjenja dugorocnog, a pre svega, sopstvenog kapitala zbog iskazanog gubitka. Sve to je pokazatelj finansiranja dela imoblizacija kratkorocnim obavezama sto jepraceno pojavom nelikvidnosti.

POKAZATELJE POSLOVNE AKTIVNOSTIPreduzece ulaze u stalna i obrtna sredstva s namerom da ih koristi efikasno, sto

znaci da sa malim ulaganjem ostvari sto veci obim poslovne aktivnosti. Finansijski pokazatelji aktivnosti povezuju informacije iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Jedan od pokazatelja je: 1. Koeficijent obrta kupaca = Prihodi od prodaje /Prosecan saldo kupaca ; 2. Prosecan saldo kupaca= Kupci u tekucem periodu + Kupci u predhodnom periodu / 2 3. Prosecan period naplate potrazivanja = 365 / Koeficijent obrta kupaca Kada primenimo formule, za Trayal korporaciju dobijamo sledece podatke : Prosecan saldo kupaca = (1 877 086 /+ 1 736 949) / 2 = 1 807 017,5Koeficijent obrta kupaca = 3 655 377 / 1 807 017,5 = 2.02 Prosecan period naplate potrazivanja = 365 / 2.02 = 181 dana.

12


13/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVACU zavisnosti od uslova i nacina na koji preduzece prodaje robu kupcima treba analizirati i prosecan period naplate potrazivanja. Na osnovu ovih rezultata mozemoreci da preduzece ima relativno zadovoljavajuce podatke kada je u pitanju prosecan period naplate potrazivanja i koeficijent obrta kupaca.

POKAZATELJ RENTABILNOSTI (USPESNOSTI)Poslovni dobitak, kao razlika poslovnih prihoda i rashoda, predstavlja prirast koji je ostvaren na angazovana poslovna sredstva koja su koriscena za obavljanjedelatnosti. Pokazatelji rentabilnosti su relativni odnosi dve pozicije gde je ubrojiocu dobitak, a u imeniocu neka forma sredstava kompanije.Na ovaj nacin dobijamo nekoliko bitnih pokazatelja rentabilnosti : a) STOPA PRINOSA NA POSLOVNA SREDSTVA (ROA) = NETO DOBITAK / PROSECNA POSLOVNA AKTIVA b) STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL (ROE) = NETO DOBITAK / PROSECNI SOPSTVENI KAPITAL (AKCIJSKI KAPITAL)

Kompanija Trayal je imala Neto gubitak za period 2006 godine tako da nije moguceizracunati Stopu prinosa na poslovna sredstva I Stopu prinosa na sopstveni kapital.

POKAZATELJ TRZISNE VREDNOSTIPokazatelji trzisne vrednosti su pokazatelji kojima se koriste investitori prilikom ulaganja ogranicenih novcanih sredstava. U ove pokazatelje se ubrajaju: netodobitak po akciji, earnings per share(EPS), odnos trzisne cene I dobitka po akc

iji, pokazatelj placanja dividende, dividendna stopa I knjigovodstvena vrednostpo akciji. Bice predstavljena Knjigovodstvena vrednost po akciji I trzisna vrednost po akciji. Knjigovodstvena vrednost po akciji = Sopstveni kapital / Broj emitovanih akcija Knjigovodstvena vrednost po akciji = 3 280 750 000 / 1 022 846 Knjigovodstvena vrednost po akciji = 3 207 dinara Trzisna vrednost po akciji= Brojemitovanih akcija u prometu * trzisna cena po akciji Trzisna vrednost po akciji= 1 022 846 * 2 750 Trzisna vrednost po akciji = 2 812 826 500 Iz prilozenog sevidi da je Knjigovodstvena vrednost veca od Trzisne vrednosti, sto je verovatnoposledica pre svega loseg poslovanja, odnosno ostvarivanje gubitka u 2006 godiniu iznosu od 363.070.000 din.

13


14/21


Z score ModelPremda odredjeni autori osporavaju vrednost ovog modela za predvidjanje bankrotsva kompanije, on je vredan analiticki metod kojim se mogu izvrsiti preliminarneanalize (testovi) mogucnost ili blizine bankrotstva kompanije. Z = 0.717 X1+ 0.847 X2 + 3.107 X3+ 0.420X4 +0.998 X5 GDE JE X1 = NETO OBRTNA SREDSTVA / UKUPNATIVA X2= ZADRZANI DOBITAK / UKUPNA AKTIVA X3= DOBITAK PRE KAMATE I POREZA (EBIT)/ UKUPNA AKTIVA X4= SOPSTVENI KAPITAL / UKUPNE OBAVEZE X5= PRIHODI OD PRODAJE /UKUPNA AKTIVA

Tumacenje rezultat Z-score modela: Z< 1.20 VEROVATNOCA BANKROTA JE VELIKA (CRNAZONA) Z> 2.90 NISKA VERAVATNOCA BANKROTA (BELA ZOAN) 1.20 < Z < 2.90 SIVA ZONA (SANSE ZA BANKROT SU 50%) Konkretno za Trayal korporaciju dobijeni su sledeci iznosi: X1= 0,527 X2= -0,040 X3= -0,040 X4= 0,578 X5= 0,408. Iz toga sledi da je Z=0.717 * 0.527 + 0.847 *(-0.040) + 3.107* (-0.040) + 0.420 * 0.578 + 0.998 * 0,408 odnosno Z= 0,870 Na osnovu gore navedenog mozemo zakljuciti da je verovatnocabankrotsva velika, odnosno da se preduzece nalazi u crnoj zoni.

14


15/21


4.ANALIZA IZVESTAJA O NOVCANIM TOKOVIMAIzvestaj o novcanim tokovima se deinise kao izvedeni finansijski izvestaj u kojem su prikazani prilivi I odlivi gotovine po osnovu poslovne, investicione I finansijske aktivnosti u toku obracunskog perioda. Izvestaj o novcanim tokovima za 2006 godinu Trayal korporacije izgleda ovako:

Tekuca godina Novcani tokovi iz poslovene aktivnosti Novcani tokovi iz investicionih aktivnosti Novcani tokovi iz finansijske aktivnosti Povecanje ili smanjenjegotovine u toku perioda - 580 387

Predhodna godina 42 411

u 000 din. Povecanje ili smanjenje -622 798

83 368

- 73 702

157 070

489 908

16 307

473 601

- 7 111

14 984

-7 873

U 2006 godini ukupni tok gotovine je negativan, odnosno dolazi do smanjenja gotovine I to u iznosu od 7 111 000 dinara. Najveci odliv gotovine proizilazi iz poslovnih aktivnosti (- 580 387 000 din.), dok kod investicionih I finansijskih akt

ivnosti imamo priliv gotovine u iznosu od 83 368 000 din., odnosno 489 908 000 din. Na osnovu toga mozemo zakljuciti da preduzece najverovatnije ima poteskoca vezanih za prodajni ciklus, pa je novcani tok iz poslovne aktivnosti negativan. Da bi se negativan uticaj ublazio preduzece aktivira prilive iz investicionih aktivnosti, a narocito iz finansijskih aktivnosti (emisija akcija, obveznica, uzimanje kredita). To potvrdjuje I cinjenica da je stavka Finansijski rashodi u bilansu uspeha povecana za 130% ( Finansijski rashodi za 2005 iznose 263.317.000, dokza 2006 Finansijski rashodi iznose 606.198.000

15


16/21


5.ANALIZA KLJUCNIH RACUNOVODSTVENIH POLITIKAI - OSNOVE ZA PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVESTAJA Finansijski izvestaji TRAYAL Korporacije su sacinjeni uz primenu zakonskih propisa koji regulisu ovu materijua od kojih su najznacajnij: 1. Zakon o racunovodstvu i reviziji (Sluzbeni list SRJ br.71/2002.); 2. Medjunarodni standardi finansijskog izvestavanja (Sluzbeni glasnik RS br.133/2003 i 6/2004.); 3. Pravilnik o kontnom okviru i sadrzini racuna ukontnom okviru za preduze}a, zadruge i preduzetnike (Sluzbeni glasnik RS br.53/2004, 11/2005. i 14/2005.); 4. Pravilnik o obrascima i sadrzini pozicija u obrascima finansijskih izvestaja za preduze}a, zadruge i preduzetnike (Sluzbeni glasnik RS br.75/2004, 11/2005. i 14/2005.); 5. Pravilnik o nacinu i rokovima vrsenja popisa i uskladjivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (Sluzbeni list SRJ br.17/97); 6. Pravilnik o racunovodstvu TRAYAL Korporacije; 7. Pravilnik o racunovodstvenim politikama TRAYAL Korporacije, i 8. Ostalih propisa koji regulisu ovu materiju. Sastavljanje pocetnog bilansa i otvaranje poslovnih knjiga na dan 01.01.2006.godine je izvrseno na osnovu pozicija iz bilansa stanja sastavljenog na dan 31.12.2005.godine. Finansijski izvestaji su iskazani u hiljadama dinara aprikazani su u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadrzini pozicija uobrascima finansijskih izvestaja za preduze}a, zadruge I preduzetnike ("Sluzbeniglasnik RS"br.75/04). II - PREGLED PRIMENJENIH ZNACAJNIH RACUNOVODSTVENIH POLITIKA Prihodi od prodaje proizvoda i ucinaka priznati su u visini fakturisane realizacije koja je umanjena za date popuste, rabate, bonifikacije i sl. i obracunati porez na promet. Prihodi i rashodi po osnovu kamata su obracunavani po nacelu

uzrocnosti prihoda i rashoda primenom ugovorenih kamatnih stopa. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preracunate u dinare po srednjem kursu valuta utvrdjenom na medjubankarskom trzistu deviza koji je vazio na taj dan. Neto pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranojvaluti I prilikom preracuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjizene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovukursnih razlika.

16


17/21

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVESTAJA A.D. TRAYAL KORPORACIJA KRUSEVAC Kod nekretnina, postrojenja i opreme ove godine nije vrsena procena fer vrednosti zbog procene danije doslo do znacajnih odstupanja njihove vrednosti u odnosu na trzisnu vrednost. Amortizacija je obracunata proporcionalnom metodom po minimalnim predvidjenimstopama, saglasno odredbama Pravilnika o racunovodstvenim politikama TRAYAL Korporacije. Ispravka vrednosti potrazivanja je vrsena pojedinacno za svakog kupcai svako potrazivanje pojedinacno ako je nemogucnost naplate izvesna i dokumentovana (sudsko poravnanje, utuzenje, stecaj, likvidacija duznika i slicno). Smanjenje ispravke vrednosti knjizeno je u korist prihoda. Zalihe gotovih proizvoda, poluproizvoda i nedovrsene proizvodnje su iskazane po ceni kostanja ili po neto prodajnoj ceni ako je ona niza. Zalihe materijala, rezervnih delova, goriva i maziva, pomo}nih materijala, sitnog inventara I ambalaze na zalihi i slicno, su iskazane po planskoj ceni a obracun utroska i zaliha u obracunskom periodu je korigovan odgovaraju}im procentima odstupanja od nabavne cene.

6. ZAKLJUCAK ANALIZE Ukoliko posmatramo obaveze Kompanije odnosno procenat sopstvenog I pozajmljenog kapitala za tri godine pocev od 2004, mozemo zakljuciti dase procenat pozajmljenog kapitala konstantno povecava I to u 2004 godini iznosi44,55%, dok u 2006 iznosi 63,36%. Sto znaci da se kompanija preterano zaduzivala Kompanija je 2004 i 2005 poslovala sa dobitkom i to: 2004. U 2006 godini Kompanija je napravila gubitak od 363.070.000 dinara. Na osnovu svega gore iznetog mozemo zakljuciti da je menadzment Kompanije lose poslovao i pravio gubitke. Postoji i mogucnost da je poslovodstvo Kompanije namernodobit 97.167.000 dinara i 2005. dobit 35.301.000 dinara.

uruavalo poslovanje da bi smanjilo vrednost kompanije zbog privatizacije. Mozda bi jedno od najprihvatljivijih i najrealnijih resenja bilo: izvrsiti reviziju privati zacije.17


18/21


7. LITERATURA:1. Knezevic, dr Gordanka, Analiza finansijskih izvestaja, Univerzitet Singidunum2008. god 2. Internet ( www.trayal.co.yu, www.belex.co.yu .)

18


19/21


Sadrzaj:1.OSNOVNI PODACI O KOMPANIJI 1. OSNOVNI IDENTIFIKACIONI PODACI 2. BILANS USPEHAMSFI (U 000 DINARA) 3. BILANS STANJA AKTIVA MSFI (U 000 DINARA): 4. BILANS STANJA PASIVA MSFI (U 000 DINARA): 2. OSNOVNE PROIZVODNE LINIJE 2.PREGLED FINANSIJKOGIZVESTAJA PRIVATIZACIJA I VRSTA I STRUKTURA VLASNISTVA PREDUZECA FINANSIJSKA ANALIZA 3.ANALIZA POMOCU FINANSIJKIH POKAZATELJA POKAZATELJI LIKVIDNOSTI POKAZATELJE POSLOVNE AKTIVNOSTI POKAZATELJ RENTABILNOSTI (USPESNOSTI) POKAZATELJ TRZISNEVREDNOSTI Z SCORE MODEL 4.ANALIZA IZVESTAJA O NOVCANIM TOKOVIMA 5.ANALIZA KLJUCNIH RACUNOVODSTVENIH POLITIKA 6. ZAKLJUCAK ANALIZE 1 1 1 2 3 4 6 7 8 11 11 12 13 13 14 15 16 17

7. LITERATURA:

18

19


20/21


20


21/21

Documents

Trayal Poracija Krusevac