Hani Mej

TRAGOVI NA KOŽI

Naslov originala: I Iany Mav YOUR LIPS ON MY SKIN

.Uporna, jesenja kiša, koja danima nije prestajala da natapa ulice Filadelfije,

pretvorila se u pljusak kada je Misti Ormond parkirala automobil ii neposrednoj blizini bolnice "Stark Garden". Noć, olujno nebo, zloslutni udari vetra, kao i udaljena grmljavina okeana, samo su potencirali strahove koje je Misti već nosila u sebi, strahove sa kojim se zaputila u bolnicu.

Plašila se da bi mogla da se slomi, da bi jednostavno mogla da se preda. Događaji, koji su se odigrali tokom proteklih nekohko dana, su iscrpeli svu snagu iz nje, sve rezerve energije. Više nije bila u stanju da se bori, da čeka na neki nov, loš, događaj.

Odlučila je da ode. Već te noći. Odmah pošto se oprosti od Heltona.Koferi su joj bili spakovani i samo su čekah na to da ih ubaci u automo-

bil. Dala je otkaz, stanodavcima je najavila da odlazi, dok je roditeljima objasnila kako je planirala da se zadrži u obilasku Istočne obale, pre nego što se zaputi u rodni Luisvil.

Njih je to objašnjenje zbunilo. Nisu očekivali da Misti, njihova najstarija i po svemu uzorna ćerka odluči da napusti posao u trenutku u kome joj je šef ležao u komi, nakon doživljenog saobraćajnog udesa. To nije ličilo na nju. Čudih su se, takođe, i njenoj nameri da provede nekoliko dana u puto- vanju, jer su vremenske prilike, te pozne jeseni, bile krajnje nepovoljne.

Prijatelji i poznanici, kojima je Misti poverila svoje planove, su bih izne- nađeni njenom odlukom da ode pre nego što se pokaže da li će čovek, za koga je radila proteklih 18 meseci, uopšte da preživi. On je već sedam dana ležao u komi, a lekari nisu bih u stanju da precizno procene kada bi mogao da se probudi. Sve češće je pokretao prste i povremeno je reagovao na glasove, što su oni smatrali za znake skorog buđenja.

Misti je požurila da se oprosti od njega pre nego što se probudi. Svim srcem je navijala za to da Helton ozdravi, da povrati zdravlje, ah je znala da nije želela da čeka da se to dogodi, da nije smela da propusti nemilu priliku da ode, da pobegne od njega.

Bolničarke na odeljenju intenzivne nege su je pustile da uđe kod Heltona u sobu. Prepoznale su je, jer je već jednom dolazila, a i nisu imale srca da je zamole da odu.

Misti je odavala veoma tužan prizor. Bila je potpuno mokra, teško se kretala, još teže je govorila. Videlo se da zadržava suze, da neprekidno guta knedle.

One su nekako shvatile koliko joj je Helton bio važan. Važniji nego što je to bio svojoj verenici, ili svom poslovnom partneru, koji su ga takođe obilazili.

Pored svega toga, došla je usred noći, po oluji, u očiglednoj želji da osta- ne nasamo sa pacijentom. To je dovoljno govorilo o njenoj potrebi da ga vidi.

Bolničarke nisu znale da je Misti došla da se oprosti od Heltona.Od svog šefa.Od svog ljubavnika.Od čoveka koga je volela.Od čoveka koga je mrzela.Bol joj je eksplodirao u grudima kada je ugledala Heltona koji je nepo-

kretno ležao u krevetu, potpuno nemoćan, potpuno nesvestan. Zastala je kod vrata, iracionalno odbijajući da prihvati tu sliku kao stvarnu. Ne, ovo nije Helton, ta misao joj je uporno prolazila glavom. Ovo nije onaj energič- ni, bučni, snažni, misleći čovek, koji je umeo da bude aktivan od jutra do mraka. Ovo stanje je za njega neprihvatljivo. Ovo nije on.

Suze, koje su joj nezaustavljivo grunule na oči, predstavljale su dovoljno jasan dokaz da je pred njom ležao čovek oko koga se, u proteklih godinu i po dana, vrteo njen život. Bila mu je podređena svakim svojim aspektom. Cak ju je i tada, tako izgubljen u tami, držao prikovanu za sebe. I tada joj je otežavao odlazak.

Ali, Misti nije imala nameru da uzmakne. Dobila je priliku da ostvari slobodu, da se oslobodi uloge taoca čoveka koji se besramno poigravao sa njom, sa njenim umom, emocijama, telom. Dozvoliće da čitav svet misli da je ohola, ali će da ode, kako bi povratila kontrolu nad svojim životom, kako bi prestala da bude osoba od raspolaganja jednom čoveku.

Dovoljno dugo je živela život Heltona Mejnarda, udovoljavala njegovim potrebama, prilagođavala se njegovoj dinamici, trpela njegove hirove. Za sve to vreme je bila razapeta između ljubavi i mržnje, izmedu ushićenja i ogorčenosti. Padala je i podizala se, bila ljubljena sa vrelim žarom i odba- civana sa ledenim prezirom.

Dosta. Bilo joj je svega toga dosta.Osećala je potrebu da prodiše, da se rastereti svih bolova, svih strahova. A

najviše od svega joj je bilo potrebno da se odrekne nade. Njoj nikada nije bilo mesta, u odnosu kakvogje imala sa Heltonom. Upkos tome, on je po- vremeno uspevao da obmane njen um. Povremenim izjavama, povremenim postupcima, povremenim dodirima.

Ti retki trenuci joj nisu dozvoljavah da se odrekne nade. Sve ostalo jeste.Da se više ne bi nadala, da se ne bi pitala, da ne bi čekala, Misti je od-

lučila da ode. Ali ne bez pozdrava. Zato je i došla u bolnicu. Usred noći,

kako nikoga ne bi srela. Kako nikome ne bi morala da objašnjava zbog čega tako neutešno plače.

Ljudi iz njenog okruženja su verovah da je ona mrzela Heltona. Umeo je da bude užasno grub prema njoj. Umeo je da je ponizi, pred svima. Da viče na nju, da bude drzak.

Misti se često pitala da li bi Helton i dalje to radio da mu je ona, bar jed- nom, priznala koliko ju je sve to bolelo, kohko joj je to smetalo. Sumnjala je da bi se nešto promenilo. Njene reči su retko dopirale do njega. Zato je ona retko govorila.

I te noći je došla da se oprosti bez reči. Uhvatila je Heltona za ruku, čvrsto mu stegla prste i počela da u sebi izgovara molitvu.

Iskrena molitva, ispunjenja željama za brzo i kompletno ozdravljenje, uvelaju je gotovo u stanje transa. Tako jako, da nije primetila kada su Hel- tonovi prsti počeli da se pomeraju, kada je počeo da joj uzvraća stisak.

Budeći se iz kome, Helton je najpre duboko udahnuo vazduh, a potom i otvorio oči. Neko vreme mu je sve bilo mutno, sve konture su imale magli- časte obrise. A ondaje ugledao Misti, kojaje stajala kraj njegovogkreveta pognute glave i prisno ga držala za ruku. Mazila ga je po nadlanici, veoma podsticajno i nežno, dok su joj se modre usne pomerale, u skladu sa moh- tvom koju je u sebi izgovarala.

- Da li sam umro i otišao u raj? - neočekivano lako je to izgovorio, po- malo u šali, a pomalo u zbilji.

Misti je doživela šok kada je čula Heltonov glas, kadaje shvatila da je otvorio oči, da ju je gledao.

- Heltone! - kriknula je, prepuna nabujale sreće, ali i dalje uplašena i ispunjena nevericom.

Ispustila je Heltonovu ruku i istrčala u hodnik. - Doktor! Ovde je potre- ban doktor! - prodrala se koliko ju je grlo nosilo.

Dve bolničarke su odmah utrčale u sobu, a za njima i doktor Džesi Filips, koji se slučajno zatekao u hodniku.

- Oh, pa vi ste budni, gospodine Mejnard! - uzviknuo je zadovoljno, kre- ćući da ga pregleda. - Ja sam doktor Filips! Bio sam prisutan kada ste primljeni u bolnicu, i neprekidno sam pratio vaše stanje. Drago mi je da sam sada ovde, uz vas.

Doktor Filips je, očigledno, bio zadovoljan izgledom Heltonovih zenica, njegovim krvnim pritiskom, refleksima, kao i ostalim parametrima koje je očitavao sa monitora.

- Rekao bih da je sa vama sve u redu - konstatovao je, iznova pregleda- jući Heltonove oči. - Kako se osećate? Da li vas nešto boli?

- Ne, ništa me ne boli - odgovorio je Heltpn, koji je preko ramena užur- banihbolničarki pogledom tražio Misti.

Ona je, uzbuđena do krajnosti, nepomično stajala u mestu, nedaleko od vrata, kao da se plašila da bi svojom ulaskom u sobu mogla da učini da se dobre vesti pretvore u loše.

- Ni ovde? - doktor Fihps je blago pritisnuo Heltonova rebra. Kada je on napravio bolnu grimasu, brzo je sklonio ruku. - Dobro, očekivah smo da će vam biti potreban duži oporavak od dobijenih povreda. Da li se sećate udesa, gospodine Mejnard?

- Čega?- Pre sedam dana ste doživeli saobraćajni udes. Od tada ste bih bez svesti.

Sleteli ste sa puta iz neobjašnjivih razloga. Da li se sećate te situacije?- Ne - rekao je Helton, snažno se mršteći. - Ne sećam se ničega...

Tada se doktor Filips namrštio. - Ničega?Helton je zatvorio oči, u pokušaju da se koncentriše, ali je jedino otkrio da

mu je u svesti vladala velika praznina.- Da li znate kako se zovete? - doktor mu je postavio to osnovno, jedno-

stavno pitanje.- Znam, jer me je ona devojka oslovila imenom, a vi prezimenom. Zovem

se Helton Mejnard. Ali, to je sve što znam o sebi.- Ona devojka? - ponovio je doktor, zabrinuto klimajući glavom. - Vi je

ne prepoznajete?-Ne... Koje ona?Doktor je duboko uzdahnuo, uviđajući problem. - Recite mi bilo šta o

sebi, gospodine Mejnard. Koliko imate godina, koga imate od članova po- rodice, gde radite, gde živite...?

- Ja... - počeo je Helton, uz novi pokušaj udubljivanja u sebe i istraživa- nja svoje haotične svesti.

Doktor ga je ućutkao pokretom ruke, kada je na monitoru primetio da je srce počelo ubrzano da mu lupa. - Ne naprežite se. Molim vas! To što trenutno ne možete ničega da se setite ne mora ništa da znači. Veoma je važno da se opustite. Poslušajte me! Sve će doći na svoje mesto. Već sam u praksi imao slučajeve kao što je vaš. Svi pacijenti sa amnezijom su, nakon kraćeg ili dužeg vremena, uspevali da povrate svoje sećanje.

Uprkos upozorenju, Helton se uznemireno zagledao u svoje šake, da bi potom prstima krenuo da opipava lice. - Ne znam ništa o sebi... Ja ne znam ko sam...

Prilikom udesa ste dobih udarac u glavu, gospodine Mejnard - objasnio mu je doktor. - Plašili smo se da biste mogli da pretrpite neke posledice toga. Sada vidimo i koje. Ah, ovo stanje nije konačno. Promeniće se, pustite vremenu da radi za vas.

- Koje stanje?- Gubitak sećanja. Vratiće se, videćete. Samo se ne naprežite, molim vas.

Dragi ljudi će vas polako navoditi da se prisetite svega. Za početak ćemo pozvati onu mladu damu, čije prisustvo vas je navelo da se probudi- te, da porazgovara sa vama!

Doktor Filips je pogledao u još uvek skamenjenu Misti, i rukom je po- zvao da uđe u sobu. - Vi ste se propisno uplašili - primetio je, uputivši joj osmeh ohrabrenja. - Kako se zovete?

- Misti Ormond.- Potrebni ste nam, gospođice Ormond. Priđite, molim vas! Gospodin

Mejnard, trenutno, ima problema da se seti ko ste vi. Znam da ste već jednom dolazili, ah sam zaboravio u kakvoj ste vezi sa pacijentom.

- Ja sam njegova sekretarica- Mistije mucajući odgovorila, ustručavajući se da pogleda u Heltona.

- Sekretarica? Hm... - doktor je značajno izdigao obrve, i izvio uglove usana. - Odlično! Gospodin Mejnard ima sreću što ste se upravo vi našli pored njega, sada, kada se probudio iz kome.

Misti je brada zadrhtala od naleta radosti. Bacila je brz pogled na Hel- tonovo hce, da bi se odmah potom okrenula ka doktoru Filipsu. - Da li... Da li je sa gospodinom Mejnardom sve u redu? On je sada van životne opasnosti?

- Jeste. Ah, bojim se da pati od nekog oblika amnezije. Retrogradne, verujem. Ne pitajte me ništa o tome. Gospodin Mejnard bi svega mogao da se seti kroz pet minuta, narednog jutra, ili kroz nekoliko meseci.

- Oh... - izustila je Misti zatečeno. - To nije dobro...- Vaš šef je, mlada damo, do pre nekoliko minuta bio u životnoj opasno-

sti. Svi bi trebalo da budemo srećni, jer više to nije. A što se tiče izgubljenih sećanja, nadam se da biste vi mogli da mu pomognete da ih vrati, da pokušate da ih izvučete na površinu.

- Ja?! - začudila se Misti. - Gospodin Mejnard ima verenicu! Nju bi tre- balo da pozovete! Ili gospodina Tejlora! Bolničarke imaju i njegov broj! Njih dvoje su navedeni kao osobe za kontakt, u slučaju bilo kakvih prome- na u zdravstvenom stanju gospodina Mejnarda!

- Samo polako... - doktora je zbunila Mistina uspaničena reakcija.- Pozvaću te dve osobe. Ali, dok oni ne dođu, ostanite sa gospodinom

Mejnardom i razgovarajte sa njim. Vi ste njegova sekretarica. Dobro ga poznajete, zar ne?

-Ja...- Veoma je važno da budete apsolutno iskreni, gospođice Ormond, da ne

dajete svom šefu neke lažne informacije. To bi moglo da oteža njegov izlazak iz amnezije.

- Precenjujete moju ulogu u životu gospodina Mejnarda, doktore Filips!- Misti je pokušala da se tom primedbom oslobodi dodeljene joj duž-

nosti.- Da budem sasvim iskren, gospođice Ormond, moja sekretarica zna višeo meni nego moja supruga! Doći ću da vas obiđem kroz tridesetak minuta, gospodine Mejnard! - objavio je doktor, pre nego što je izašao iz sobe.

II

Veoma je važno da budete apsolutno iskreni, Misti je u sebi ponovila reči doktora Filipsa, počinjući da podrhtava čitavim telom. Bila je mokra od kiše, uplašena, uzbuđena, i primorana da se prva suoči sa Heltonom, kao

i sa činjenicom da se privremeno nalazio u amneziji.Polako je okrenula glavu ka njemu. Ne, to nije bio on, iznova joj se na-

metnulo to uverenje. Helton, koga je ona poznavala, je uvek i u svemu bio maksimalan. Lako je rešavao sve probleme i nikada se nije oslanjao ni na čiju pomoć.

A sada... Bio je u potpunosti upućen na nju. Onaje predstavljala njegovu vezu sa njim samim, sa svetom, sa životom. Ili je to bila dok ne dođe Patriša, žena sa kojom je planirao da se oženi. Trgla se kada je bolničarka ušla u sobu, da bi još jednom izmerila Helto- nov pritisak i upitala ga da li mu je nešto potrebno.

- Da li biste, molim vas, mogli da donesete novčanik gospodina Mejnar- da? - Misti se dosetila da to zatraži od nje. - To je veoma ličan predmet, a unutra se nalazi i vozačka dozvola sa fotografijom.

- Odlična ideja! - pohvalila ju je bolničarka. - Doći ću uskoro!- Hladno ti je - primetio je Helton, osvrćući se oko sebe. - Trebalo je da

zatražiš da ti donesu neko ćebe.- Ne brinite o meni, gospodine Mejnard. Mislite o tome koliko ste srećni

jer ste van životne opasnosti.- Gospodine Mejnard... - ponovio je Helton sa uzdahom. - Maločas si me

oslovila imenom...- Zbunila sam se. Oprostite mi na tome. Za mene je bilo veoma šokantno

to što ste došh svesti. Nisam, u tom trenutku, mogla da se snađem.- Molila si se za mene... - Helton je to izgovorio nežnim, njemu nimalo

svojstvenim glasom.- Da, kao i svi ostah.- Pa, gde su svi ostali? - sa Mistinog lica, koga je pažljivo proučavao.Helton je skrenuo pogled ka velikom prozoru. - Vidim da je napolju noć i

da pada kiša. Jedino si ti došla da me obiđeš, u ovo vreme, pod ovakvim uslovima.

- Nisam bila u mogućnosti da to učinim ranije. Zato sam došla sada.- Hvala ti na tome... Imam utisak da sam se probudio zahvaljujući tebi...

Prosto si me dozivala svojim molitvama i načinom na koji si mi stezala ruku. Smem h da pomislim da sam bio dobar prema tebi? Mislim, kao tvoj rukovodilac?

Misti se našla u veoma nezgodnoj situaciji, ali ju je, od davanja bilo ka- kvog odgovora, spasilo to što je bolničarka ušla u sobu. Pružila je Misti Heltonov novčanik i potom nečujno izašla napolje.

- Uzmite svoj novčanik, gospodine Mejnard... - Misti se ispružila koliko je mogla, pazeći da ne priđe previše blizu Heltonovom krevetu. - Novčanik je predmet od koga se niste odvajali... Tu vam je vozačka dozvola... I fotografija...

Više od toga da se upozna sa svojim likom, Heltona je zanimalo da ot- krije zbog čega se njegova sekretarica ponašala tako čudno. Bila je veoma uzdržana i pomalo uplašena. Ophodila se prema njemu kao da su bili stranci.

- Koliko dugo nas dvoje sarađujemo zajedno? - dosetio se da to upita, dok je otvarao novčanik i razgledao njegov sadržaj.

- Godinu i po dana.- Onda bi zaista trebalo da me dobro poznaješ, kao što je rekao doktor

Filips... - mrmljao je Helton, proučavajući svoju vozačku dozvolu. - Delu- jem prilično ozbiljno na ovoj fotografiji... Da li sam često ozbiljan?

- Jeste - potvrdila je Misti, koja se plašila da bi Helton mogao da joj postavi neko indiskretno pitanje, posebno ono koje se ticalo njihovog odnosa.

Za to, da su njih dvoje bih ljubavnici, niko nije znao. I niko to nije ni smeo da sazna, jer se bližio dan Heltonovog venčanja sa Patrišom Holander.

- Zbog čega? Nadam se da nemam neke velike životne probleme.- Ne. Radi se o tome da rukovodite velikom kompanijom.- O? Čime se bavi moja kompanija?- Proizvodnjom izolacionih materijala i fasadnih sistema.Helton se blago podsmehnuo. - Zašto se bavim time?- Vi ste hemijski inženjer. Vaša kompanija sarađuje sa najvećim građe-

vinskim preduzetnicima, na teritoriji čitave zemlje. Vaši zaposleni uvek imaju mnogo posla, a to podrazumeva i dobre plate. Dakle, bavite se pra- vim zanimanjem, gospodine Mejnard.

- Da h si ti zadovoljna svojom platom?-Veoma.Helton je pregledao kreditne kartice, otkrivajući da mu one ništa ne zna-

če. U tim trenucima mu je jedino bilo važno da navede Misti da mu što više priča o tome kakav je život vodio.

- Čuo sam kada si doktoru Filipsu rekla da imam verenicu...- Tačno. Ona se zove Patriša Holander. Vaše venčanje sa njom bi trebalo

da se odigra kroz mesec dana. Već je sve organizovano.- Pa? Kakva je moja verenica, Misti?I, eto. Helton je postavio pitanje na koje Misti nije mogla da mu dapot-

puno iskren odgovor, iako ju je doktor Filips naveo da upravo to čini.- Veoma je lepa. Po zanimanju je dizajner. Upoznali ste je preko zajed-

ničkih poslovnih saradnika.- Opiši mi je kao osobu, molim te.

Opiši mi je kao osobu?Misti se zapitala da h je Helton zaista postavio to pitanje, ih joj se samo

učinilo. Nije ličilo na Heltona da haje za osobinama svoje verenice. Oda- brao ju je, jer je bila izuzetno lepa, atraktivna i samouverena. Imala je visoki društveni status, zahvaljujući tome što je opremila kuće najbogatijim

ljudima Filadelfije, sa kojima je uspostavila i prijateljske, a ne samo profesionalne odnose. Poznavalaje mnoge građevinske investitore kojejc dovodila u Heltonovu kompaniju, i time mu obezbeđivala mnoštvo posla i potpisanih ugovora.

Na prvi pogled, Patriša Holander je bila savršena. Lepa, mlada, uspešna, imućna, sa dobrim porodičnim korenima i sa nagoveštajima sjajne buduć- nosti, uz muža kakav je Helton Mejnard bio. Međutim, Patrišine osobine nisu bile nimalo slavne. Misti ju je smatrala za oholu i nadmenu malograđanku, za ženu koja je svuda morala da dominira, koja je od svih tražila da se povinuju njenim potrebama. Istina, pred svojim verenikom nije, u tolikoj meri, ispoljavala svoju pravu prirodu, već je bila oprezna i pomalo izveštačena. Helton nije imao sasvim jasnu predstavu o tome kakva je njegova verenica, a Misti se činilo da mu do toga nije ni bilo stalo. Jer, gde god bi se pojavio sa Patrišom, svuda je dobijao odobravanje, svuda je izazivao zavist. Njih dvoje su predstavljali tandem, u svakom smislu. Ljubavnom, socijalnom, profesionalnom. Odgovarali su jedno drugom, najviše zbog toga što se ni sam Helton nije odlikovao većom količinom ljubaznosti, ili plemenitosti. I on je bio arogantan, nestrpljiv i nedostupan. Odnosno, 'takav je bio pre udesa, Misti je to primetila. Kada se, konačno, usudila da ga direktno pogleda, primetila je da je sa Heltonovog hca izbrisan izraz okrutnog ponosa i jakog autoriteta, da mu oči nisu gorele samopouzdanjem, koje se graničilo sa drskošću.

Helton, koji se probudio iz kome, imao je nežan i mek izraz hca, a iz očiju mu je zračila toplina. Nije odisao surovom vitalnošću, kao obično, već ranjivošću.

Ovo je tako čudno, pomislila je Misti. Toliko dugo sam želela da ugledam znake pitomosti, ljudskosti i pristupačnosti na Heltonu, a sada, kada se to dogodilo, sada patim zbog toga što je izgubio svoju snagu i čvrstinu.

- Još uvek čekam da mi kažeš kakva je moja verenica, Misti - Helton je, u toj rečenici, ispoljio upornost, sa kakvom su svi računali.

- Ja je ne poznajem dovoljno, gospodine Mejnard - Misti se poslužila tim izgovorom. - Strpite se još malo. Gospođica Holander bi svakog trenutka trebalo da stigne. Upravo zbog toga mislim da bi bilo dobro da vas ja sada ostavim.

- Sve vreme imam utisak da želiš da pobegneš, Misti. Pitam se zašto. Navodiš me da mishm da nisam bio dobar prema tebi, a, opet, ovde si... Došla si da se mohš za mene... To mi govori dati je stalo do mogboljitka...

U ovom trenutku se veoma oslanjam na to. Potrebna si mi, Misti.

* * *

Bile su to reči koje je Misti svim srcem želela da čuje. Nekada. Dok se Helton ponašao prema njoj kao da mu ništa nije značila.

Sada...

Sada su joj te Heltonove reči pravile velike probleme. Veće od onih koje je imala uoči njegovogbuđenja. Sada je imala humanu obavezu da ostane, iako su je u stanu čekah spakovani koferi, i iako je donela čvrstu odluku da ode.

Sada je morala da ostane, iako je znala da će Patriša Holander, kada je bude ugledala, napraviti epohalno veliku scenu, u kojoj je neće poštedeti svojih zlobnih reči.

Misti se pitala da h će sve to uspeti da podnese. Već se nalazila na izmaku snaga. Već je bila duboko uronjena u očaj, već se dovoljno osećala uhvaćenom u klopku.

Sada joj se omča bukvalno stezala oko vrata. Jedva je disala zbog toga. Priznala je sebi da nije dorasla ovom novom razvoju situacije. Nije znala štajetrebalo dačini.

Sa jedne strane je imala obavezu da Heltonu govori istinu, a sa druge strane je morala da krije i od njega da su bih u vezi, i morala je da krije svoje pravo mišljenje, pa i svoje planove. Jer, Helton još uvek nije znao da je ona naumila da ode.

Povrh svega toga, zbunjivao ju je ovaj novi Helton, nepoznat i sebi i dru- gima. Bio je tako drugačiji, tako spremniji da bude iskren, tako otvoreniji. Tako bolji.

- Imajte u vidu da sam ja samo vaša sekretarica, gospodine Mejnard - Misti ga je još jednom podsetila na tu okolnost. - Pre udesa se, privatno, niste oslanjali na mene. Vaš svet čine vaša verenica, i vaš partner, gospodin Tejlor. Po njihovom dolasku će vam sve izgledati drugačije.

- Tejlor... - Helton je zatvorio oči, pokušavajući da to ime poveže sa nekim likom.

Bezuspešno.- Kevin Tejlor - dopunila se Misti.-Koje on?- Vaš najbliži poslovni saradnik. Drugi po liniji rukovođenja u kompaniji.

Odmah iza vas.- Da h njega dobro poznaješ? - Helton ju je iznenadio tim lukavo osmi-

šljenim pitanjem.- Ne. Znam samo da je veoma stručan i vredan, da je on čovek na koga

možete da se oslonite.- Da li se Kevin Tejlor i ja družimo i privatno?- Neprekidno.- Pretpostavljam da je dobar momak?Loše pretpostavljate, etika je nalagala Misti da bude iskrena, baš kao što joj

je sugerisao doktor Filips. Ah, nije se usudila da kaže Heltonu kako se gnušala njegovog partnera, koji je bio bolesno ambiciozan i uveren u svoju nezamenljivost. Kevin Tejlor je bio čovek koji je sve merio kroz novac, koji se nije ustručavao da pokaže svoj prezir prema ljudima na nižim profesionalnim položajima.

Misti je zazirala od Kevina Tejlora, od njegovog podrugljivog pogleda, kojim ju je redovno vređao. Slučajno je saznala da ju je, iza leđa, zvao "pokisla mišica". Jer, bila je mokra od kiše kada je došla na razgovor o zaposlenju, kada je prvi put stupila pred njega i Heltona.

Nije izgledala nimalo ubedljivo, onako promrzla i mokra, dotučena pod- smehom Kevina Tejlora. Međutim, Helton je odlučio da upravo nju zaposli kao svoju sekretaricu. Toga dana je razgovarao sa bar dvadeset dugonogih plavuša, ali se on, iz nepoznatih razloga, opredeho za nju, za sitnu i neuglednu devojku iz provincije.

Svaka od plavuša, koje je Misti srela u hodniku, bi pristala da mu bude ljubavnica, oko toga nije bilo nikakve sumnje. Helton Mejnard je bio zgo- dan, muževan, sposoban i uspešan muškarac. Žene su se same nudile da mu greju postelju. Ona, Misti, ga je čak i izbegavala. Dugo je odolevaia njegovom udvaranju. Pripala mu je tak kada ju je stavio pred svršen čin, kadaju je odveo na službeni put i naveo je da provedu noć u istoj sobi.

Da je Kevin Tejlor to sve znao, verovatno ne bi oklevao da izrazi svoje čuđenje, kao i svoje gnušanje.

Kao što, Misti je to ispravno slutila, po dolasku u bolnicu neće iznova pomishti kako joj nadimak 'pokisla mišica'' baš pristaje. Jer, i tada je bila mokra, i tada je delovala uplašeno, poput miša.

- Ne sumnjam da je gospodin Tejlor dobar momak, ah moram dapriznam da je moja komunikacija sa njim usiljena i ograničena - Misti je smogla hrabrosti da Heltonu ponudi delimično iskren odgovor, na pitanje o karak- teru njegovog partnera.

- Zaista? Zbog čega? - Helton je pokazivao prirodnu radoznalost za čove- ka koji nije znao ništa o ljudima koji su činili važan deo njegovog života.

- Gospodin Tejlor i ja smo veoma različiti. Eto, radi se o tome... Niko tu nije loš... Samo smo različiti... - mrmljala je Misti, držeći oboren pogled.

- A moja porodica? Da li ja imam porodicu, Misti?- Nažalost, vaši roditelji više nisu živi. Majka vam je preminula pre pet

godina, a otac pre dve. Imate mlađu sestru, Džuliju. Ona živi u Baltimoru. Udata je i majka je osmogodišnjeg dečaka.

- Baš lepo... - Helton se zadovoljno osmehnuo. - Zašto ona nije na spi- sku ljudi, koji bi trebalo da budu obavešteni o promeni mog zdravstvenog stanja? - dosetio se da upita.

- Vi... - Misti je kratko uzdahnula. - Vi niste u kontaktu sa svojom se- strom, gospodine Mejnard.

- Molim? Kako to?- Prestali ste da razgovarate sa njom pre gotovo deset godina.- To je suludo! Imam sestru, a ne razgovaram sa njom?- Tačno.- Ali, zašto?- Posvađali ste se kada je ona odlučila da se uda za domara zgrade u kojoj

je živela.

Helton je zbunjeno slegao ramenima. - Kakve sam ja veze imao sa nje- nom udajom?

- Nikakve, naravno. Samo ste, hm, smatrali da bi vaša sestra, kao obra- zovana žena, trebalo da se uda za nekog sebi sličnog.

- O, moj bože... - izustio j'e Helton zabrinuto. - Da li je moguće da sam ja takav? Kakav sam ja to čovek, Misti? Reci mi iskreno! Ti znaš sve o meni! Reci mi kakav sam ja čovek!

III

Divan si, bilo je prvo što je Misti poželela da mu kaže. A to, čak, ne bi ni bilo neiskreno. U pojedinim trenucima je Helton umeo da bude divan. Kada bi je, uvidevši da je umorna, poslao da ide kući, sa nalogom da se dobro naspava. Kada bi joj poslao skupocenu korpu sa voćem i porukom da vodi računa o svom zdravlju. Kadabi je ljubio sa strašću koja ju je navodila da se oseća kao najželjenija žena na svetu.

Misti ne bi pogrešila ni ako bi rekla Heltonu da nije dobar čovek. Pone- kad se ponašao veoma loše, prema svima, pa i prema njoj. Najmanje dobar je bio u situacijama u kojima bi se okružio neprobojnim, kamenim zidom, u kojima bi je gledao sa ledenom rezervisanošću i tretirao je kao stranca. Kada bi se oglušivao na njene molbe da je ostavi na miru, da se posveti isključivo svojoj verenici. Kada bi ljubio tu verenicu pred njom, kada bi tražio da mu sređuje neke detalje oko venčanja, potpuno nesvestan patnje sa kojom je ona morala da se suočava.

- Vi ste... - počela je, grizući usne. - Veoma ste inteligentni... - počela je sa diplomatskim odgovorima. - Sposobni ste i snalažljivi... Imate mnogo energije... Izazivate poštovanje gde god da se pojavite...

- Kako mogu da budem inteligentan, ako ne razgovaram sa rođenom sestrom? - Heltonu se to učinilo kao savršeno logično pitanje. - To je glupo. Moja sestra mi nije učinila ništa nažao. Samo je htela da se uda za čoveka koji se meni nije dopao. Verovatno je i srećna sa njim, a ja sada ne pričam sa njom!

- Pa, evo, sada, imate priliku da se pomirite sa Džulijom, gospo'dine Mejnard...

- Obavezno! Da li bi, molim te, mogla da je pozoveš da dođe u bolnicu, Misti?

Molim te... Misti je pobegao osmeh. To su bile čarobne reči koje su mogle značajno da joj olakšaju i ulepšaju odnos sa Heltonom, samo da je on hteo ponekad da ih izgovora. Umesto molbe, Helton je pribegavao naredbama. Svuda, u svakoj situaciji, na svakom mestu.

Čak i u krevetu... I tamo joj je naređivao, istina, na neodoljiv način, neo- doljivim glasom, uz primenu neodoljivih ljubavničkih tehnika...

- Da, mogla bih - potvrdila je Misti. -I rado ću to da učinim.-Zar?- Naravno. Ja znam da vi volite svoju sestru, gospodine Mejnard.

- Priznao sam ti to?- Na posredan način.- Oh, dobro... - Helton se počešao po glavi. - Nadam se da i ona voli

mene...- Sigurna sam da je tako. Ljubav je uvek obostrana. Niko nije toliko

naivan da voli onoga, ko njega ne voli.Nakon što je to izgovorila, Misti se ukočila. Reči koje je izgovorila sujoj tek

tada, u njihovom pravom značenju, doprle do svesti.Ona je volela Heltona. A ako je ono, što je upravo izgovorila, bilo tačno, to

bi značilo da je i on voleo nju.Dakle, njena izjava nije bila tačna, poraženo je zaključila. Helton je nije

voleo. On je voleo svoju grlatu, samoživu, nadmenu verenicu.Potom, možda ni ona, Misti se suočila i sa tom mogućnošću, nije volela

njega. Ponekad je osećala da ga mrzi. Mnogo puta ju je povredio. Mnogo puta ju je nepravedno zanemario. Mnogo puta ju je ostavljao, kadaje ose- ćala potrebu za njim.

Ta emotivna rastrzanost je predstavljala najveći razlog zbog koga je Misti želela da ode što dalje od Heltona. To, kao i njegovo skoro venčanje sa Patrišom Holander. Zelela je da bude što dalje od mesta, na kome je planirano da to venčanje bude održano.

- Jedva čekam da upoznam svoju sestru, da se pomirim sa njom... - izja- vio je Helton, nakon čega je usmerio pogled ka Misti. - Voleo bih da je ti dovedeš, Misti. Da budeš sa nama u sobi. To bi mi mnogo značilo.

- Ja... - počela je Misti, ali je naglo zaćutala, začuvši prepoznatljiv ritamkoraka Patriše Holander, koji je najavljivao njen dolazak.

* * *

Naviknuta na to da njen dolazak uvek bude zapažen, Patriša Holander je u velikom stilu ušla u Heltonovu bolničku sobu. Bacila je brz i kratak pogled na njega, da bi se potom, vidno razjarena, okrenula ka Misti.

- Šta ti radiš ovde?! - dreknula je, potpuno zaboravljajući na to gde se nalazila i zbog čega je bila pozvana da dođe, usred noći.

- Želela sam da se oprostim od gospodina Mejnarda - Misti je bilo ne- prijatno, ali nije delovala previše uplašeno. - Donela sam mu kartu, sa željama za što bržim ozdravljenjem...

- Tvoje želje nikome nisu važne! Kao ni tvoja karta! Ponesi je sa sobom, kada budeš odlazila! Uostalom, zar nije trebalo već da otputuješ u onu tvoju selendru, odakle si došla?!

- Sutra, gospođice Holander - Misti ju je pribrano obavestila. - Namera- vam da otputujem već sutra.

- Gde? - Helton se neočekivano oglasio.- Vraćam se u Luisvil, gospodine Mejnard. U selendu odakle sam došla -

hrabro je dodala, ne bez ironije.

- Ne budi drska! - Patriša joj je to sasula u lice. - Ti nemaš prava da se praviš pametna! Pokazala si kakva si! Ne zaslužuješ da budeš ovde! Idi, odmah!

- Ne! - uzviknuo je Helton. - Ja odlučujem o tome ko bi trebalo da boravi u mojoj sobi! Za sada želim da Misti ostane!

- Oh, moj jadni dragi! - uzviknula je Patriša sažaljivo, prilazeći Heltono- vom krevetu. -Ti si zaista izgubio pamćenje... Tako mi je žao...

Nemajući potpuni uvid u Heltonovo stanje, Patriša se nagla ka njemu, kako bi ga poljubila. On ju je uviđavno odgurnuo od sebe.

- Oprosti mi, molim te... Ne prepoznajem te...- To sam ja, Patriša! Tvoja verenica! Trebalo bi da se venčamo kroz mesec

dana!- Pa, bojim se da ćemo morati da otkažemo to venčanje...- Zbog čega? Doktor Filips je rekao da bi već sutra moglo da ti se vrati

sećanje.- Nadam se da je u pravu. Dok se to ne desi, hoću da mi objasniš zbog

čega si ljuta na Misti. Zbog čega si tako gruba prema njoj?- Ona je na to navikla, dragi. Svi su grubi prema Misti. Čak i ti.Helton je, sa nevericom u očima, pogledao u Misti. - Da li je to tačno?- Hej! - uzviknula je Patriša uvređeno. - Zašto sumnjaš u moje reči?- Zato što mi je teško da poverujem u njih. Teško mi je da prihvatim da

sam bilo kada bio grub prema Misti.- Zašto ne bi bio? Ona je samo tvoja sekretarica! Odnosno, bivša sekre-

tarica!-I to je tačno...? - Helton se iznova zagledao u Misti. - Planirala si da odeš?- O, da, jeste! - potvrdila je Patriša ironično. - Nije sačekala ni da vidi da li

ćeš da preživiš udes! Već narednog dana je predala Kevinu zahtev za raskid'radnog odnosa! Dakle, Misti ti je dala otkaz dok si se borio za život! A sada je došla da ti ostavi kartu sa dobrim željama! Kakvo licemerstvo!

Helton je duboko uzdahnuo, ne prestajući da gleda u Misti. - Žao mi je ako sam nekada bio grub prema tebi... Pretpostavljam da si zato želela da prekineš da radiš za mene...

Helton, koji se nakon sedam dana probudio iz kome kao nov, izmenjen čovek, je polako, ali sigurno, slamao Mistino srce. Naveoma sitne delove. Njegove reči su doticale njene najslabije tačke.

Tiho je zajecala, iako je znala da to nije smela da učini ni pred Heltonom, ni pred Patrišom.

- Moj nagli odlazak iz kompanije nema veze sa vama, niti sa vašim opho- đenjem prema meni, gospodine Mejnard - Misti je, srećom, imala spreman izgovor. - Radi se o tome da sam potrebna svojoj porodici.

- Da bere jabuke! - ubacila se Patriša zlobno.- Voleo bih da te odvratim od namere da odeš... - kao nikada pre, Helton

se jasno i glasno izjasnio o svojoj želji. - Imam utisak da sam se probudio

zahvaljujući tebi, da nije slučajno to što si se zatekla ovde, u trenutku u kome sam izašao iz kome...

- Heltone, dragi... - Patriša je jedva obuzdavala svoj bes. - To, što se Misti zatekla u bolnici, u trenutku tvog buđenja, je čista slučajnost. Predlažem ti da je pustiš da ode kući, kao što je i planirala. Ja ću da budem pored tebe.

- Ja ne znam ko si ti - Helton se hladno nadovezao na Patrišine reči.- Ali ne znaš ni ko je Misti! Ni nje se ne sećaš, zar ne?!- Ne, nažalost, ni nje se ne sećam. Upravljam se utiscima koje sam stekao

u proteklih sat vremena, od kada sam budan. Misti je osoba koja je, pokisla i promrzla, došla usred noći u bolnicu, kako bi izgovorila molitvu za moje ozdravljenje. Ti si žena koja, po dobijanju obaveštenja da sam izašao iz kome, nije propustila da se najpre našminka. Kada si me ugledala, nisi me ni pozdravila, već si odmah počela da vičeš na Misti. Koga bi ti

želela uz sebe, da si na mom mestu?

* * *

- Ah... - Patriša je pobledela od nelagodnosti. - Ti vohš kada sam ja doterana... Bilo kada i bilo gde...

- To sam nekada voleo. Mora da sam bio pravi ćuran. Jesam li, Misti? - iznova se okrenuo ka njoj.

- Ja odlazim! - presudila je ona, uviđajući da se dovoljno žrtvovala, da je dovoljno bila humana, da se dovoljno borila da obuzdava suze.

Više nije imala snage da ostaje u toj sobi. Nijedan, jedini minut.Uzela je svoje stvari i zaputila se ka vratima.- Ne zaboravi da si obećala da ćeš dovesti Džuliju! - doviknuo joj je

Helton, kada se ona kratko okrenula prema njemu, da bi ga pozdravila khmanjem glave.

- Džuliju? - ponovila je Patriša začuđeno, nakon što je Misti izašla iz sobe. - Ko je Džulija?

- Moja sestra.- Ali, ti nisi u kontaktu sa njom! Ne razgovarate već deset godina!- Eto još jednog dokaza da sam nekada bio ćuran... - promrmljao je Hel-

ton sebi u bradu, gledajući čežnjivo ka vratima, kroz koja je izašla Misti.- Uopšte nisi bio ćuran, Heltone! Odakle ti takva ideja? Imao si puno

pravo, kada si odbio da ostaneš u kontaktu sa svojom sestrom! Ona se udala za nekog domara, uprkos tvojim savetima da to ne čini!

- Pa šta ako se udala za domara? To ne znači da nemaju dobar brak i da nisu srećni.

- Tvoja sestra je mogla da pronađe boljeg muža. Ona je obrazovana žena iz dobre porodice. Udajom za domara je značajno srozala svoj ugled.

- Ne mogu da verujem da razmišljaš tako... Ne mogu da verujem da sam ja nekada razmišljao tako... - Helton je bio prepun čuđenja. - Oh, bože... Imam utisak da se nisam probudio, već da doživljavam noćnu moru...

- Preteruješ, dragi... - Patriša mu se mazno osmehnula. - Tvoj život je savršen! Sve što je potrebno je da ga se prisetiš!

- Sve više se plašim da ga se prisetim... - Helton je zatvorio oči, delujući veoma umorno. - U tom životu ja ne razgovaram sa svojom sestrom, i ispadam grub prema svojoj sekretarici...

- Obe su zaslužile takvo ophođenje! Obe su gubitnice! Ne bi trebalo da se zamaraš ispitivanjem odnosa sa njima! Pokušaj da se prisetiš koliko si bio srećan sa mnom! Koliko nam je bilo lepo!

Heltonje gledao u Patrišu, ali baš ničega, u vezi sa njom, nije mogao da se priseti. Ono što je mogao, bilo je da oseća neku odbojnost prema njoj. I veliku potrebu da se što pre reši njenog prisustva.

- Budi ljubazna i pozovi doktora Filipsa, Patriša... Počinje da me muči glavobolja...

- Pa, naravno! Ko zna čime ti je ona glupača napunila glavu?! - Patriša se iznova razjarila. - Nije imala nikakvo pravo da bude pored tebe!

-I dalje mi nije jasno šta ti imaš protiv Misti, Patriša. Ona je moja se- kretarica. Ne verujem da ti je ikada učinila neku podlost. Ne deluje kao osoba koja je sposobna za to.

Nakon što je na trenutak stegla zube, Patriša je glasno huknula. - Vidim da uporno izbegavaš da uvidiš jednu okolnost, Heltone. Tvoja sekretarica je odlučila da ode iz kompanije odmah pošto si doživeo udes. Nije sačekala da vidi da li ćeš da se oporaviš. Kao da je jedva čekala da pobegne od tebe!

- Možda i jeste. Možda sam je ja naveo na to.- Nemoguće! Odlično si je plaćao. Više nego što je vredela, i više nego što

je zaslužila! Plaćao si i njene račune! Još uvek ne mogu da razumem zbog čega si to činio!

- Plaćao sam Mistine račune?-Da!- Kakve račune?- Za troškove stanovanja! Tvoj računovoda je slučajno odao da to činiš!- Ah, tako... - Helton je polako klimnuo glavom. - Tebi to smeta...- Ne budi smešan! Ne smeta mi! Ne mishš, valjda, da verujem kako me

Misti ugrožava?! Ta pretpostavka je neopisivo komična!- Mislim da mi je sada potrebno da se odmorim, Patriša... - Helton je

umorno uzdahnuo. - Sve ovo je veoma naporno za mene...- Ali, Kevin je najavio svoj dolazak...- Pa? Da li bi trebalo da se mučim i trpim umor zbog tog Kevina?- Tog Kevina? On je tvoj najbolji prijatelj i najbliži saradnik!- Onda će razumeti to, što nisam u stanju da noćas razgovaram i sa njim.

Zamoli ga da dode sutra.-1 ja ću da dođem sutra! - obećala je Patriša, šaljući Heltonu poljubac kroz

vazduh. - Lepo spavaj, dragi!

- Laku noć, Patriša! - pozdravio ju je Helton, koga je glavobolja sve više mučila.

Obradovao se dolasku doktora Fihpsa, kao i koktelu lekova, koji je dobio od njega.

Prijatno omamljen njihovim dejstvom, Helton je polako padao u san.- Znam da me ne poznajete, doktore Filips, ali me zanima da h vam li-

čim na ćurana? - morao je to da ga upita, nakon svega što je čuo od svog buđenja iz kome.

- Da! - doktor Filips je neočekivano potvrdio. - Dani, koje sam proveo uz vašu postelju, sa vašim poznanicima, su me naveli da pomislim upravo to! Da ličite na ćurana!

- Ali... - pobunio se Helton sanjivo. - Zašto...Doktor Filips nije morao da smišlja obrazloženje, jer je Helton utonuo u

san. Proverio je parametre na monitorima pre nego što je, sa zagonetnim osmehom na usnama, izašao iz sobe.

IV

Po buđenju iz kome, Heltona je prilično zbunilo i zamorilo suočavanje sa životom kakvogje vodio, sa greškama koje je pravio. Dobio je glavobolju i morao je da popije sedativ. Misti se osećala mnogo lošije od njega. Proživljavala je pravu agoniju, njena patnja je prevazilazila onu koju je osećala uz nekadašnjeg zdravog Heltona.

Smatrala je ironijom sudbine to što je Helton, nakon buđenja iz kome, počeo da prema njoj ispoljava ponašanje za kojim je nekada čeznula. Ne- kada je maštala o tome da mu bude potrebna i važna, da je gleda sa topli- nom, da joj se obraća sa uvažavanjem. Da je brani, da je zastupa, posebno pred Patrišom.

Misti se pitala šta se dogodilo, šta je uslovilo promenu Heltonovog ka- raktera. Šta ga je navelo da postane bolji, prijatniji, realniji? Misti je volela i nekadašnjeg Heltona, onoga koji nimalo nije hajao za njom i njenim osećanjima, ali ga je sada, ovako izmenjenog, ovako nemoćnog, volela još više. Sve to je, međutim, nije navelo da promeni odluku o odlasku. Samo je odložila odlazak za nekoliko sati, kako bi ispunila obećanje dato Heltonu, povodom njegovog pomirenja sa sestrom. U nastavku noći je veoma loše spavala. Probudila se sa glavom prepunom pitanja, prepunom dilema.

Prvo što je učinila, bilo je da pozove bolnicu i da se raspita o Heltonu. Dobila je obaveštenje da je ustao, samostalno se okupao i dobro doručko- vao, ali da je i dalje trpeo posledice amnezije.

Misti je potom pozvala Džuliju Ford, Heltonovu sestru. Preko službe obaveštenja je dobila broj škole u kojoj je radila, i to kao direktor. Bila je to škola u kojoj je upoznala svog supruga, domara od koga se očekivalo da popravlja oštećene klupe i brine o raznim vrstama kvarova.

- Gospođa Ford? - oslovila ju je Misti, kada su je sa školske centrale povezali sa kancelarijom direktora.

- Da, ja sam.- Dobar dan! Zovem iz Filadelfije. Ja sam Misti Ormond, sekretarica va-

šeg brata.Na drugoj strani veze je zavladala napeta tišina.- Da li je... - Džulija Ford se zagrcnula od straha, jer je dobijeni poziv

povezala sa lošom vešću.- Vaš brat je dobro, gospođo Ford. Sada. Međutim, imao je saobraćajni

udes pre nekoliko dana. Tom prilikom je zadobio udarac u glavu, od koga je pao u komu. Prošle noći se, srećom, probudio. Sada je dobro i nije više u životnoj opasnosti.

- Oh, bože... - izustila je Džulija Ford, vidno uznemirena. - Koliko je moj brat zaista povređen, gospođice Ormond? - zatražila je da sazna, nakon što je savladala prvi šok.

- Imao je nagnječena rebra, posekotine i modrice, ali je sve to sanirano. Jutros je ustao iz kreveta i prvi put od udesa je samostalno jeo. Ono što nije dobro je da pati od amnezije.

- Molim?!- Bojim se da je vaš brat izgubio sećanje, gospođo Ford. Nije prepoznao

čak ni svoju verenicu, sa kojom bi trebalo da se venča kroz mesec dana.- Ah, koliko novosti... - izustila je Džulija Ford drhtavim glasom. - Hel-

tonov udes, amnezija, informacija da se ženi...- To nije sve, gospodo Ford. Vaš brat me je zamolio da vas pozovem da

dodete kod njega u bolnicu. Danas.- Ne znam da li je to dobra ideja - rekla je Džulija, nakon kraće pauze. -

Možda vi ne znate, ali Helton i ja nismo u kontaktu već deset godina.- Poznat mi je taj tužni podatak. Vaš brat mi je ranije pričao o tome. Kada

je noćas saznao da ima sestru sa kojom ne razgovara, još više, kada je saznao za razlog zbog koga niste u kontaktu, bio je gotovo Ijut na sebe. On se iz kome probudio kao novi čovek, gospođo Ford. Potpuno je druga- čiji. Mislim da biste se i vi iznenadili njegovim novim izdanjem.

- Pa, već je njegova želja da me vidi dovoljan dokaz da se promenio. Ra- nije nije hteo da čuje za mene. Potpuno me je izbrisao iz svog života.

- Nije potpuno - Misti je spontano stala u Heltonovu odbranu.- Kako to mislite?- Gospodin Mejnard je, odmah po rođenju vašeg sina, otvorio račun na

koji svakog meseca uplaćuje novac, namenjen njegovom školovanju.- To nije moguće... - izustila je Džulija začudeno. - Helton nikada nije

video mog sina...- Ali misli na njega. I na njegovu budućnost. S obzirom na to da imam

uvid u stanje na spomenutom računu, gospodo Ford, rekla bih da je bu- dućnost vašeg sina obezbedena. On će moći da upiše bilo koji fakultet na svetu. Ne znam da li će gospodin Mejnard biti saglasan sa tim što sam vam obelodanila podatak o postojanju računa, ali sam vam ga namerno poverila,

kako bih vas navela da posetite svogbrata. Njemu je to potrebno. Na kraju, ovo je jedinstvena prilika da se pomirite.

- U redu - prihvatila je Džulija. - Doći ću u bolnicu. Ja volim svog brata, gospodice Ormond, i želim da mu pomognem da povrati sećanje. Ali znam da ćemo, kada se to dogodi, ponovo prekinuti komunikaciju.

- Ne mora da znači. Možda će vaš odnos, tada, biti bolji nego ikada pre.- Lepo je što verujete u njega. Za mene je pravo otkriće to da Heltonova

sekretarica nije ljuta na njega, kao što sam to ja. Znam da su mnoge de- vojke, na vašem mestu, to nekada bile.

- Mislim da sada nije važno kako se ja osećam i kakav je moj odnos sa gospodinom Mejnardom. Ono što je važno je da se on potpuno oporavi, da povrati sećanja. Znam da bi vaš dolazak mogao da značajno doprinese tome.

- U kojoj bolnici se nalazi moj brat, gospođice Ormond?- "Stark Garden". Da li znate gde je to?- Naravno. Pa ja sam do udaje živela u Filadelfiji. Krenuću odmah na put.

Verujem da bih mogla da dođem do bolnice do 14 časova.- Čekaću vas kod ulaznog pulta. Zamoliću članove obezbeđenja da vas

upute na mene.- Hvala vam, gospođice Ormond! Biće mi drago da vas upoznam.- Takode. Molim vas da ponesete porodične fotografije, kako bi ih vaš

brat pregledao.- Ah, imam ih veoma malo kod sebe... Većinu fotografija je zadržao Hel-

ton.- Onda mu pričajte o njegovom detinjstvu, o vašim roditeljima, o nekim

lepim, zajedničkim doživljajima.- Učiniću to - obećala je Džulija, nakon čega je završila razgovor.

* * *

Kevin Tejlor je oprezno pokucao na vrata sobe, pre nego što je provirio unutra. Zatekao je Heltona kako zuri u svoju vozačku dozvolu, uporno pokušavajući da se seti bar neke epizode iz života koga je vodio pre udesa.

Od samog buđenja je podvrgavao sebe tim naporima, ali se njegova svest i dalje nalazila pod tamnim velom amnezije.

- Da li je slobodno? - upitao je Kevin, uz široki osmeh. - Ne očekujem previše, ali ipak moram da pitam da li me prepoznaješ?

- Ne. Samo pretpostavljam da si ti Kevin.- Jesam. Ja sam tvoj najbolji prijatelj i najbliži poslovni saradnik. Drago mi

je da si se probudio, Heltone.-Imenije... Valjda...- Koliko sam shvatio, tvoja amnezija je privremena. Dakle, slobodno se

raduj svom oporavku. Kada budeš povratio sećanja, videćeš da imaš mnogo razloga za življenje.

- Je li? - Helton ga je sumnjičavo pogledao. - Na koje razloge, konkret- no, misliš?

- Prvo, ti si čovek u najboljim godinama, u punoj snazi. Vodiš veoma us- pešnu kompaniju. Planiraš da se oženiš sa podjednako uspešnom, i pritom veoma lepom, ženom. Materijalno si situiran. Imaš divnu kuću, kao i vi- kendicu na obali reke Delaver. Prilično si pametan, tako da gotovo nemaš nikakvih problema. Mnogi bi voleli da budu na tvom mestu, prijatelju.

- Nisam baš siguran u to... - Helton je dugo zurio u Kevina, zaključujući da prema njemu ne oseća ni tračak bliskosti. - Da li ti imaš sestru, Kevine?

- Ne, imam mlađeg brata.- U kakvim ste odnosima vas dvojica?- U sjajnim! Ja sam Patrikov idol!- Drago mi je da to čujem - Helton je suvo konstatovao. - Da li ti je

poznato da ja nisam u kontaktu sa svojom sestrom?- Naravno. Ja poznajem Džuliju.- Onda su ti verovatno poznati i razlozi zbog kojih ne razgovaram sa

njom?Kevin Tejlor je seo na slobodnu stolicu i slegao ramenima. - Čemu ovaj

razgovor, Heltone? Deluješ previše uznemireno. Noćas sam razgovarao sa doktorom Filipsom. Rekao mi je da ne bi trebalo da brineš ni oko čega. Opusti se, čoveče. Dozvoli sebi da se potpuno oporaviš od posledica udesa.

- Da bih se oporavio, moram da ispravim greške koje sam počinio.- Kada je Džulija u pitanju, uopšte nisi pogrešio. Ona je sama kriva zbog

vaših narušenih odnosa. Sve bi bilo u redu da te je poslušala, da se nije oglušila o tvoj savet. Ti si joj želeo dobro, a ona je to pogrešno protumačila.

- Ko sam ja da određujem šta je dobro za Džuliju, ili za bilo koga dru-gog? - Hej! - uzviknuo je Kevin Tejlor buntovno. - Otkud tolika sumnjiča-

vost?! To ne liči na tebe, prijatelju!- Koliko sam shvatio, ogrešio sam se i o Misti.- O Misti? - ponovio je Kevin začuđeno.-Da.- O Misti Ormond?-Da.- Ne razumem. Na koji način si se ogrešio o nju?- Reci ti meni.- Ne bih rekao da si joj učinio bilo šta nažao. Naprotiv, tretirao si je bolje

nego što to zaslužuje.- Zar? Patriša mi je rekla da smo svi bili grubi prema njoj.Kevin Tejlor je nervozno uzdahnuo. - Sada sam pomalo zabrinut za tebe,

prijatelju. Opterećuješ se nevažnim stvarima. Misti Ormond je nevažna osoba! Ona je provincijalka koja je imala ludu naklonost planetamog si- stema, kada si ti odlučio da je zaposliš! Ti si grub prema njoj, zato što si joj šef. Patriša je ne podnosi, zato što ne podnosi nijednu ženu u tvojoj blizini. Aja... Pa, ja sam grub prema većini službenika.

- Zašto bi ti bio grub prema Misti? Zašto Patriša misli da je Misti ugro- žava? Da h ima razloga za to?

- Ah, tako... - Kevin Tejlor je značajno klimnuo glavom. - Znam šta se noćas desilo... Misti je iskoristila to, što si se u njenom prisustvu probudio iz kome. Ko zna čime ti je napunila glavu?!

- Varaš se. Misti se pohvalno izrazila i o tebi, i o Patriši. Da se ona pitala, pobegla bi glavom bez obzira, odmah pošto je videla da sam otvorio oči. Morao sam da je molim da ostane i da pokuša da mi objasni ko sam, i kakav sam.

- Očigledno je da te je pogrešno informisala o svemu. Uostalom, šta je ona radila ovde?! Trebalo je da otputuje u selendru, iz koje je došla!

- Misti nije morala ništa da mi kaže. Gotovo sve sam shvatio tokom razgovora sa Patrišom...

- Sta si shvatio?- Da sam puno toga radio na pogrešan način.- To nije tačno! Ti si potpuno ispravan momak! Ja te najbolje poznajem,

tako da imam puno pravo da sudim o tebi!- Verujem da misliš da sam ja ispravan momak. To me navodi na zaklju-

čak da si mi sličan. Odnosno, da si mi bio sličan.Patriša Holander je upozorila Kevina na to da Helton, nakon buđenja iz

kome, nije ličio na sebe, ali je on upravo zaključio kako mu Patriša to nije potencirala na dovoljno ubedljiv način. Helton je bio drastično drugačiji,u odnosu na period pre udesa. Toliko drugačiji, da Kevin nije bio u stanju da komunicira sa njim.

- Da li ti je nešto potrebno, Heltone? - upitao ga je, uviđajući kako bi trebalo da krene, kako nije u stanju da nastavi da vodi taj besmisleni razgovor sa njim.

- Jeste. Voleo bih da mi doneseš neke predmete iz moje kancelarije. I neke kataloge, o delatnosti kompanije.

- Učiniću to. Znaj da je tvoja kompanija u dobrim rukama. Ja vodim raču- na o svemu. Ipak, veoma sam nestrpljiv da se vratiš, da ponovo preuzmeš vođstvo.

- Hvala ti, Kevine - Helton ga je ispratio praznim pogledom, potiskujući odbojnost koju je osetio prema njemu, odbojnost koja je bila identično onoj, koju je gajio prema Patriši.

V

Uz posredovanje člana bolničkog obezbeđenja, Misti i Džulija su jedno- stavno pronašle jedna drugu. Ali, sve i da nije bilo tako, Misti bi lako, među mnoštvom ljudi, prepoznala Heltonovu sestru. Ličila je na njega. Imali su identičnu boju očiju, oboje su se odlikovali otmenim držanjem i odlučnim hodom. Razlikovali su se po boji kose, jer je Džulija svoju farbala u lepu, mahagoni nijansu. Bila je visoka i vitka, nosila je klasičan komplet i veoma

skupocenu tašnu, koja je bila u potpunom skladu sa podjednako kvahtetnim cipelama.

I Misti se, toga dana, potrudila da dobro izgleda. Obukla je haljinu od vune boje vina, sa rol kragnom i rukavima koji su se širih na krajevima. Nosila je mantil za koji je, svojevremeno, dala pola iznosa mesečne plate. Toliko joj se dopao i toliko joj je dobro stajao. Dugo je četkala svoju poludugu, smeđu kosu, sve dok je nije učinila sjajnom i svilenkastom. Takođe se našminkala, a obula je i svoje omiljene čizme.

- Vi veoma hčite na svog brata, gospođo Ford - Misti nije odolela da to kaže Džuliji, nakon što su razmenile nekoliko pozdravnih rečenica.

- Fizički, da. Po naravi se veoma razlikujemo. Zato smo i izgubili kon- takt.

- Sada je prilika da ga obnovite! - nadovezala se Misti optimistično, vodeći Džuliju ka liftovima. - To je srećna okolnost, u nezgodi koju je pretrpeo vaš brat.

- Volela bih da razmišljam na vaš način, gospođice Ormond. Nažalost, moj kontakt sa Heltonom će biti prekinut onog trenutka kada mu se po- vrate sećanja.

Misti se i sama plašila tog trenutka, iako je od srca navijala za to da se 26Helton potpuno oporavi, da se izleči od amnezije. Nadala se, jedino, da će

tada biti dovoljno daleko od njega. I od njegove verenice, takođe.- Slobodno me oslovljavajte imenom, gospodo Ford - predložila je Misti,

koja se osećala prijatno u društvu Heltonove sestre. - Nisam navikla da mi ljudi persiraju.

- Hvala ti, Misti. Vidim da si veoma mlada. Koliko imaš godina?- Dvadeset i tri.- Koliko dugo radiš u kompaniji mog brata?- Osamnaest meseci.- Da li si zadovoljna uslovima, koje imaš na radnom mestu?- Eh... - izustila je Misti neodređeno. - Recimo da sam bila zadovoljna.

Ali, nedavno sam dala otkaz, jer sam prinuđena da se vratim u svoje mesto, kako bih pomogla roditeljima. Planirala sam da odem još večeras.

- Zaista? - Džuhja se iznenadila tom informacijom. - Mishm da... Pa, sumnjam da se to Heltonu dopada. Pretpostavljam da mu je sada najviše od svega potrebno da oko sebe gleda poznata hca.

- Vaš brat će biti u društvu svoje verenice, i svog najboljeg prijatelja, gospođo Ford.

- Misliš na Kevina Tejlora? - Džulija je izvila svoje usne u prezriv izraz. - Mom bratu bi bilo bolje da ga ostave sa totalnim strancima, nego sa tim ljigavcem.

- Taj ljigavac i vaš brat se odlično slažu, gospodo Ford - podsetila ju je Misti. - Zato sam i rekla da će biti u dobrom društvu.

Džulija je nemoćno slegla ramenima. - Upravo sam na to mislila, kada sam rekla da se Helton i ja razlikujemo. Ja se nikada ne bih družila sa čovekom, kakav je Kevin Tejlor.

- Ni ja - Misti se usudila da to kaže, zaustavljajući se u blizini Heltonove sobe. - Sačekajte me ovde, gospođo Ford. Mislim da ne bi bilo loše da pripremim gospodina Mejnarda na vaš dolazak.

- Slažem se, to je u redu... - potvrdila je Džulija, ispoljavajući prve znake nervoze.

* * *

Ta nervoza se prenela i na Misti. Ona je već, sama po sebi, bila uzbuđena zbog predstojećeg susreta sa Heltonom, a dodatno je brinula zbog njego- vog suočavanja sa Džulijom. Zaista nije znala šta je mogla da očekuje od toga.

Kratko je pokucala, a onda je ušla u sobu. Na usnama joj se ukazao spontan osmeh kada je otkrila koliko je Helton dobro izgledao. Više nije bio priključen na aparate, imao je zdravu boju tena, bio je sveže obrijan i sav je blistao. Široko se osmehnuo kadaje ugledao Misti. Odmah ju je odmerio, od glave do pete, zaustavljajući pogled na njenom licu.

- Danas veoma lepo izgledaš, Misti! Ti si praznik za moje oči! - dočekao ju je tim rečima, što nikada pre nije učinio.

Ako bi mu se, u nekoj situaciji, dopalo kako izgleda, bez reči bi joj, na muški način, stavljao to do znanja. Uzimao bi je u zagrljaj i otpočinjao da je ljubi, a ponekad bi išao do kraja sa njom, u zavisnosti od okolnosti u kojima su se nalazili.

Misti je uživala u svim vidovima telesne ljubavi, koju je upražnjavala sa Heltonom, ali je čeznula za tim da joj on ponekad udeli kompliment, da joj se osmehne, da je navede da se oseti lepo. Lepo, a ne samo uslužno.

- Pa, hm, moglo bi da se kaže da i vi lepo izgledate, gospodine Mejnard - uzvratila je Misti. - Kako se danas osećate?

- Znaš i sama da sam kao nov! Doktor Filips mi je rekao da si jutros zvala i da si se raspitivala o meni. Prijalo mi je da to čujem.

- Donela sam vam sendvič, vaš omiljeni - Misti je progutala knedlu, pre nego što je prišla komodi, da bi na nju stavila kesu. - Dobro pečena lepinja, tanko sečena goveđa pršuta i dimljeni, ljuti sir. Slobodno ga pojedite. Imate za to dozvolu doktora Filipsa.

Neočekivano, Helton je uhvatio Misti za ruku. - Hvala ti - muklo je izgovorio, stežućijoj prste.

Misti se gorko osmehnula, uviđajući da joj je bilo jednostavnije da trpi onog starog, oholog i neosetljivog Heltona, nego ovog novog, ljubaznog i pažljivog. Izmenjeni Helton ju je podsećao na to koliko je nekada bila frustrirana pored njega, koliko je patila, koliko je žudela za tim da bude drugačiji. I, evo, sada je bio drugačiji! Sada se

prema njoj ophodio na način koji ju je navodio da se oseća posebno, da se oseća potrebnom.

Izvukla je svoju ruku iz Heltonove, svesna brzog kraja te čudne idile, koja je nastupila kao posledica amnezije.

- Razgovarala sain sa vašom sestrom, gospodine Mejnard - obavestila ga je, misleći kako je čudno to što persira čoveku koji je bio njen ljubav- nik, koji je poljubio svaki delić njene kože.

- Sa Džulijom?! - Heltonove oči su se izražajno raširile.- Da, sa Džulijom.-I? Da li je prihatila da dođe?!- Jeste. Ovde je, ispred vrata vaše sobe. Htela sam da proverim da li

ste u stanju da je primite, da razgovarate sa njom.- Naravno da jesam! - potvrdio je Helton, bez razmišljanja. - Oh,

Misti... Tako sam ti zahvalan na tome što si uspela da nagovoriš moju sestru da dođe da me vidi...

- Ja uopšte nisam morala da nagovaram vašu sestru da dođe, gospodine Mejnard. Ona je odmah to prihvatila. I veoma se raduje susretu sa vama.

- Uvedi je, mohm te! Ali, ostani sa nama!- To ne bi bilo u redu.- Bilo bi. Ostani bar malo. Samo u početku.Helton je zvučao toliko molećivo, da Misti nije mogla da ga odbije.

- U redu. Opustite se. Vaša sestra je razumna žena. Nema potrebe da budete napeti, povodom predstojećeg susreta sa njom.

- Hvala ti - Helton je to izgovorio sa uzdahom.Misti nije mogla, a da ne konstatuje kako joj se Helton, u proteklih

de- setak sati, zahvalio više puta, nego tokom prethodnih osamnaest meseci. Zahvalnost nije spadala u njegov stil. Zahtevnost jeste, ali zahvalnost definitivno nije.

Uprkos tome, Misti ga je volela. Volela ga je i kada joj je naređivao, pone- kad glasno, ponekad tiho. Volela ga je i kada bi je, umesto verbalnih izraza zahvalnosti, jednostavno pomazio po zadnjici. To je bio njegov način da je pohvah, da izrazi svoje zadovoljstvo nekim njenim gestom.

- Vaš brat je veoma nestrpljiv da vas vidi, gospodo Ford - objavila je Misti, stupajući pred Džuliju. - Zamolio me je da vam pravim društvo, nekoliko minuta. Nadam se da nemate ništa protiv toga.

- Ne - rekla je Džulija, uz zagonetan osmeh. - Vidim da se Helton vezao za tebe, iako nikoga ne prepoznaje.

- Pa, to je zato što sam bila uz njega, kada se probudio iz kome - Misti je požurila da objasni. - Mislim da je moje prisustvo povezao sa tim doga- đajem. Ono mu sada izaziva osećaj sigurnosti.

- Braniš se? - Džulija je lucidno procenila. - Za tim nema potrebe. Meni je drago što moj brat, u stanju u kakvom se nalazi, ima uz sebe osobu kao što si ti.

- Ja neću još dugo biti uz njega, gospođo Ford. Kao što sam rekla, od- lazim večeras. 0 gospodinu Mejnardu će brinuti njegova verenica, Kevin Tejlor, i vi, nadam. se.

- Hm, da... - potvrdila je Džulija neodređeno, zaputivši se ka ulazu u sobu.

VI

Tuga, koju je Džulija nosila u sebi svih proteklih godina tokom kojih nije bila u kontaktu sa Heltonom, je kulminirala onog trenutka, kada ga je ugledala u bolničkom krevetu, i kada je shvatila da je on nije prepoznao. Rasplakala se, iako je znala da to nije trebalo da učini. Ali, emocije su je savladale i ona je prišla svom bratu, kako bi ga zagr- lila. Zaboravila je na njegovu amneziju, na njihovu svađu, na to koliko je bila ogorčena na njega. Zaboravila je na to da njen brat nikada nije video njenog sina, da njen sin nikada nije video svog ujaka.

Ništa više nije bilo važno, sem toga da je bila sa njim, da je mogla da ga zagrli, da ju je on pozvao da dođe.

- Oprosti... - izgovorila je, brišuci suze. - Mnogo si mi nedostajao...Iza njenih leđa, i Misti se borila sa suzama. Za nju je prizor, kome jeprisustvovala, bio veoma potresan.- Hej... - Helton je nežno mazio Džuliju po ramenima. - Ovo je srećan

trenutak... Pogledaj se... I ti Misti! - naizgled ljutito joj se obratio. - Zar ne bi obe trebalo da se radujete?!

- Radujemo se! - objavila je Džulija, koja nije mogla da se odvoji od Heltona. - Naravno da se radujemo... Ja sam deset godina maštala o ovom trenutku...

- A ja sam deset godina bio ćuran - izjavio je Helton potišteno. - Molim te da mi oprostiš, Džulija. Nisam imao nikakvo pravo da se mešam u tvoj život. Nije mi jasno kako sam tako nešto mogao sebi da dozvolim.

- Pa, ponekad si umeo da budeš veoma tvrdoglav. Da li sam u pravu, Misti? - neočekivano ju je upitala Džulija, okrećući se ka njoj.

- Da, u pravu ste - Misti je smogla hrabrosti da podrži Džuliju.- Zar? - Helton se upitno zagledao u Misti.- Svi ponekad umemo da budemo tvrdoglavi - ispravila se Misti, koja nije

želela da bude primorana da priča Heltonu o njegovim osobinama.

- Rekao bih da ličiš na mene - Helton se prisno obraćao Džuliji, što je bio znak da je uspostavio posebnu vezu sa njom, da ju je prepoznao kao srodno biće.

- Da. Tačnije, oboje ličimo na našu majku. Donela sam njene fotografije. Da li bi voleo da ih pogledaš?

- Veoma! Nadam se da si ponela i fotografije svog sina?-Jesam. Heltone...-Da?- Misti mi je rekla da si, sve protekle godine, uplaćivao novac u fond,

namenjen Grejemovom školovanju. Za mene je to dovoljan znak da si mi- slio na njega.

Helton se zbunjeno zagledao u Misti.- To je tačno. Ja sam lično kontrolisala taj račun. Na njemu, trenutno, ima

oko pedeset hiljada dolara. Kada Grejem bude krenuo na studije, na računu će imati više od sto hiljada dolara.

- Sada mi je malčice laknulo - Helton je uzdahnuo sa olakšanjem. - Ipak sam, znači, imao trunku pameti, i trunku savesti, tokom proteklih deset godina.

O, da, jesi, nadovezala se Misti u mislima. Zbog tih trunčica nikada ni- sam prestala da verujem da se u tebi krije jezgro dobrote, jezgro topline. Izgleda da se ono ukazalo tek sada, kada je amnezija potisnula u drugi plan neke od njegovih loših osobina.

- A tvoj muž? - nastavio je Helton da se interesuje. - Kakav je on? Da li je dobar otac vašem sinu?

- Tfevor nam je veoma privržen - Džuhja je to izjavila sa posebnom nežnošću u glasu. - On brine o nama na sve moguće načine. Sa njim nam ništa ne nedostaje, svega imamo u izobilju, a najviše ljubavi. Mi smo veo- ma srećna porodica, Heltone.

- Drago mi je da to čujem - Helton je uzdahnuo sa olakšanjem. - Baš mi je drago.

- Misti mi je rekla da imaš verenicu...Neočekivano, Helton se snažno namrštio. - Tako kažu... Ja je nisam pre-

poznao...- Nadam se da ćeš uskoro povratiti sećanje i da ćeš ostvariti lep brak sa

svojom verenicom. Gde je ona? Volela bih da je upoznam.- Patricija...- Patriša - ispravila ga je Misti.. - Hm, da... Najavila je svoj dolazak. Možda ćeš i uspeti da je upoznaš.- To bi bilo lepo - rekla je Džulija, krećući da vadi album sa porodičnim

fotografijama.Misti je to protumačila kao znak da bi trebalo da se udalji. - Idem da nam

donesem kafu! - rekla je, i požurila da izađe iz sobe, ne želeći dadozvoli da Helton krene da je zadržava.

* * *

Pronašla je automat i kupila tri kafe, ali je one, namenjene Džuliji i Hel- tonu, poslala po bolničarki. Nije želela da prekida izmirenje brata i sestre, koji su živo razgovarali i razgledali porodične fotografije. Ona sama je takođe imala priliku da pregleda fotografije, na kojima su bili zabeleženi trenuci iz Heltonove prošlosti. Dogodilo se to kada ju je, jednom retkom prilikom, Helton pozvao da prenoći kod njega, u njegovoj kući. Patriša se nalazila na putu, tako da nije strepeo od njenog iznenadnog dolaska.

Misti se toga dana sećala sa velikom setom. Helton im je spremio večeru, koju su jeli bez žurbe, neobavezno razgovarajući uglavnom o onome što se dešavalo u kompaniji. Potom joj je Helton pokazao album sa porodičnim fotografijama, ali nije bio raspoložen da ih opširno komentariše. Vodih su ljubav dugo i polako, zahvaljujući mogućnosti da čitavu noć provedu zajedno. Po svanuću su se upustili u još jednu ljubavnu igru, toga puta dozvoljavajući da se sunčeva svetlost rasipa po njihovim isprepletanim telima.

Sve je moglo da bude savršeno, da Patriša nije uporno zvala, sa izgovo-rom da joj je Helton nedostajao. Misti je naslutila da ga je ona proveravala, ali se nije usudila da svoju sumnju glasno izgovori.

Takođe, Misti se nije usudila da, po završetku svoje posete, kaže Heltonu kako se divno provela, kako joj je prijalo to što se probudila u njegovom zagrljaju, što je on nije napustio po vođenju ljubavi, kao što je to redovno činio kada bi se nalazili u njenom stanu. Ti kratki susreti su joj donosili uživanje, ali i osećanje praznine, o kome nikada nije mogla da razgovara sa Heltonom. Jer, on ni na koji način nije mogao da unapredi njihov odnos i učini ga kvalitetnijim. Sve i da je to hteo, predstojeće venčanje sa Patrišom ga je sprečavalo da razvija vezu sa tajnom ljubavnicom.

Dok je ispijala toplu kafu, Misti je razmišljala o predstojećim danima bez Heltona, bez Patriše, bez izneverenih očekivanja. Predvidala je da će biti nesrećna, usamljena, uplašena. Ali i slobodna da upravlja svojim životom po sopstvenom nahodenju, a ne po programu Heltona Mejnarda, koga je mogla da ima samo na trenutke.

Misti je znala da ju je, po odlasku iz Filadelfije, čekala duga i teška noć. Provešće je u suzama, bez dileme. Toliko toga se nakupilo u njoj, toliko toga što je morala da suzbija, da krije, da guta.

Bila je umorna od skrivanja osećanja, od gutanja suza. Bila je umorna i od neuzvraćene ljubavi, i od ljutnje na Heltona, pa i od ljubomore, koju je osećala prema Patriši. Zavidela joj je, iz sve snage, iako ni sama nije verovala u Heltona kao idealnog supruga.

Uz uzdah, Misti je naslonila glavu na zid i zatvorila oči. Još samo malo, bodrila je sebe da izdrži. Još samo da Džulija okonča svoju posetu, pa da se i ona sama oprosti od Heltona.

U čekaonici je vladala savršena tišina, kao i na čitavom tom odeljenju. Sve dok taj mir nije poremetila Patriša, sa karakterističnim batom svojih visokih potpetica.

Misti je istog trenutka poželela da pobegne, da se negde sakrije. Ali, bilo je prekasno. Patriša ju je primetila, kao i njeni roditelji, u čijem je društvu došla.

- Dakle, ti si stvarno uporna! - Patriša joj se prezrivo obratila. - Nave- šćeš me da ti onemogućim da ulaziš u bolnicu! U stanju sam to da uradim, jer je moj otac donirao neka sredstva ovde! Mi smo veoma uticajna porodica, Misti Ormond!

- Ko je to? - interesovala se elegantna, proseda žena, za koju je Misti pretpostavila da je Patrišina majka.

- Niko! - odgovorila je Patriša, uz podrugljiv osmeh. - Niko bitan!- Ovde sam na zahtev gospodina Mejnarda, gospođice Holander - Misti

joj je mirno objasnila. - Došla sam u društvu njegove sestre.- Molim?! - vrisnula je Patriša. - Ne mogu da verujem da si to zaista- uradila! Ti daješ sebi prevelika ovlašćenja, devojko! Više nisi Heltonova

sekretarica! Dala si otkaz, zar se ne sećaš?!- To je Heltonova sekretarica? - oglasio se i Patrišin otac, koji je sum-

njičavo odmerio Misti.- Bivša! - ispravila ga je Patriša. - Helton, trenutno, nije rukovodilac svoje

kompanije. On je pacijent, sa amnezijom. Kao takav, nije u stanju da donosi odluke ni o čemu, pa ni o svojim posetiocima. Možda bi trebalo da tražim da neko drugi odlučuje o tome, u njegovo ime?

- Gospodin Mejnard nije izgubio razum, gospođice Holander, već pamće- nje - Misti joj se hrabro suprotstavila. - Savršeno je sposoban da odlučuje u svoje ime o svemu, pa i o svojim posetiocima.

- To, što je primio sestru sa kojom je u svađi, i što prihvata da prima tebe, mi govori suprotno!

- Moraćete da raspravite to sa svojim verenikom, gospođice Holander. Što se mene tiče trebalo bi da znate da sam nestrpljiva da odem iz ovog grada. Neću vas iritirati još dugo.

- To si rekla i pre nekoliko dana, pa, gle, još si ovde!- Sticajem okolnosti.- Ne zanimaju me tvoja prozirna objašnjenja! Ne želim više da te vidim u

Heltonovoj blizini!- Čemu tolika drama, Patriša? - upitao ju je otac, kogaje začudilo to što je

njegova ćerka usmeravala ogromnu količinu besa prema Misti.- U pravu si, tata - Patriša je povukla naniže krajeve svog uzanog sakoa i

ponosno podigla glavu uvis. - Dramim bez razloga. Zbog potpuno nevaž- ne osobe. Idemo kod Heltona!

* * *

Džuhji nije promaklo da primeti da je preko Heltonovog lica preletela senka, kadaje na vratima svoje sobe ugledao riove posetioce. Bilo je oči- gledno da im se nije obradovao, nimalo.

Trenutak kasnije, Džulija je i sama otkrila da nije presrećna zbog novih posetilaca svog brata. Atraktivna plavuša, koja je došla u društvu dvoje starijih ljudi, ju je gledala na otvoreno neprijateljski način. Zaobišla ju je tek tako, bez pozdrava, da bi poljubila Heltona, pravo u usta.

- Kako si, dragi? - upitala ga je na umiljavajući način. - Pogledaj koga sam dovela! Da h prepoznaješ ove ljude?

- Ne, žao mi je - odgovorio je Helton, sležući ramenima. - Ko su oni?- Moji roditelji! Oni te obožavaju, Heltone! Presrećni su zbog našeg

predstojećeg venčanja! Uvereni su da nisam mogla da izaberem boljeg muža! A to i ja sama mishm!

- Patriša... - Helton je svoju napadnu verenicu pažljivo odgurnuo

- od sebe. - Ovo je moja sestra... Džulija, ovo je moja verenica, Patriša Holander.

- Naravno - Patriša je bezvoljno pružila ruku Džuliji. - Mogu da se upo- znam sa vama, gospođo, ali obe znamo da će naše poznanstvo biti kratkog daha.

- Kako to? - upitala je Džulija. - Pa, vi ćete biti moja snaha.- Heltona je amnezija primorala da stupi u kontakt sa vama. Kada bude

povratio sećanja, ponovo će vas izbrisati iz svog života.- Hej! - uzviknuo je Helton iznervirano. - Ko ti je dao pravo da daješ

takvu prognozu?!- Ah, ja sam na tvojoj strani, Heltone! - pobunila se Patriša. - Ja mislim

kako si imao puno pravo da prekineš komunikaciju sa dotičnom gospo- dom! Ona se oglušila o tvoje savete!

- Dotična gospođa je moja rođena sestra! - ispravio ju je Helton. - Majka mog sestrića! Jedini preostali član moje matične porodice!

- Ti ćeš imati novu porodicu! Sa mnom!- Nisam tako siguran u to!- Ah! - izustila je zapanjeno Patrišina majka, dok je njen suprug strogo

pogledao u Heltona.- Mishm da smo prerano došli u posetu - procenio je, nakon čega je izveo

svoju suprugu iz sobe.Patriša je naizmenično gledala u Heltona i u Džuliju, po prvi put se ose-

ćajući potisnutom u drugi plan. Njen verenik ju je, sve do tada, maksimal- no podržavao, i uvek joj je držao stranu. Nikada nije dozvolio da se oseća manje važnom od nekog drugog.

Tada ju je odbacio i ponizio. I to pred osobom koja deset godina nije postojala u njegovom životu.

- Jednoga dana ćeš mi se izviniti zbog ovoga - rekla je ogorčeno, krećući da izađe iz sobe.

- Patriša! - pozvao ju je Helton. - Da li imaš kod sebe ključeve moje kuće? - upitao ju je, kada se ona okrenula ka njemu.

- Imam. Šta će ti? Doktor Filips je rekao da moraš da ostaneš u bolnici još nekoliko dana, kako bi bio podvrgnut ispitivanju.

- Potrebne su mi neke stvari iz kuće.- Ja ću ti doneti te stvari.- Daj mi ključ, molim te - uljudno je zatražio, ali se videlo da gubi str-

pljenje.Vidno uznemirena, Patriša je predala Heltonu ključ, a ovaj ga je prosle-

dio Džuhji.- Mislim da bi sada trebalo da odem i da vas ostavim same - rekla je

Džuhja, uzimajući svoju torbu.

- Ostanite! - oglasila se Patriša, uz gordo uzdizanje glave. - Sasvim je očigledno da sam ja ovde suvišna.

- Ne, niste. Ovo nisu realne okolnosti, gospođice Holander - Džulija joj se ljubazno obratila. - Imajte to u vidu.

- Da h žehš da ostanem? - Patriša je upitala Heltona, pomalo se dureći.- Lepo je od tebe što si došla - on joj je ponudio neutralan odgovor.- Nema smisla da odmah odeš. Pozovi svoje roditelje da uđu, molim te.- Zdravo, Heltone! - Džulija je vedro pozdravila svog brata. - Kao što smo

se dogovorili, doći ću ponovo u subotu, sa preostalim članovima svoje porodice!

- Radujem se tome! - uzvratio joj je Helton, mahnuvši joj rukom u znak pozdrava.

* * *

- Potrebno mi je piće! - Džulija se poverila Misti, koja je odahnula kada je shvatila da će se Patriša i njeni roditelji zadržati kod Heltona.

To je nju oslobađalo obaveze da se pozdravi sa njim. I to je bilo divno. Ili nije...?

Odmah potom se to zapitala, uputivši jedan čežnjivi pogled u pravcu Hel- tonove sobe. Pre tridesetak minuta ga je videla poslednji put... Poslednji put...

-1 meni je potrebno piće - nadovezala se, osećajući bolan čvor u stoma- ku i potrebu da se preda plaču.

- Da, ali, ti smeš da ga popiješ! - uzvratila je Džulija razdraženo, tražeći kutiju sa cigaretama po torbi.

Bila je nestrpljiva da što pre izađu iz bolnice, kako bi bar na neki način umanjila svoj nemir.

- Ah, sve bih dala za dupli viski sa ledom... - mrmljala je Džulija, brojeći korake do izlaza iz bolnice. - Nažalost, čeka me vožnja do Baltimora, tako da ne smem ni da pomislim na alkohol! Zavidim ti na tome što ćeš uskoro biti kod svoje kuće, Misti, i što ćeš moći da se prepustiš čarima alkohola!

- Pođite i vi sa mnom, do moje kuće! - Misti se dosetila da to predloži. - Odnosno, do mog stana. Imam prvoklasan viski u bifeu. Ostanite i prespavajte kod mene. Pod uslovom, naravno, da ne morate da se do kraja dana vratite u Baltimor.

- Pa, ne moram! - uzviknula je Džulija oduševljeno. - Oh, Misti... Biću ti do kraja života zahvalna na ovom pozivu... Ti ni ne znaš kako se ja tre- nutno osećam...

- Mogu da pretpostavim...- Ne, ne možeš! Ja nisam osoba koja se predaje suzama, ah da jrsamZato moram da pijem, i da pušim! Obično ne pijem, ali sada... Sada nisam

dovoljno sposobna da artikulišem sve ono što osećam...- Potpuno vas razumem, gospođo Ford - uveravala ju je Misti. - Jutros ste

saznali da vam je brat imao udes i da pati od amnezije, potom ste se suočili sa njim i sa njegovom iznenadnom dobrotom, a na kraju ste upo- znali Patrišu! To bi bilo previše za svakoga, ne samo za vas!

Nakon što je pogledala u Misti, Džulija je prasnula u histerični smeh. -Na kraju ste upoznah Patrišu... - ponovila je, ne prestajući da se cereka. - Zbog nje ću da zatražim i drugu turu pića...

- Zaista? A ja sam mislila da je upravo Patriša probudila vaš nagon za alkoholom! - prokomentarisala je Misti, koja je i sama počela da se smeje. - Pratite moj automobil! - rekla je Džuliji, kada su izašle iz bolnice. - Deli nas desetak minuta vožnje do moje zgrade!

VII

Prvo što je Džulija ugledala, kada ju je Misti uvela u svoj stan, bili su spakovani koferi.

- Oh, bože... - izustila je, pokajnički se udarivši po čelu. - Pa ti si plani- rala da putuješ! Nije trebalo da me pozivaš da prenoćim!

- Sve je u redu - umirila ju je Misti. - Mogu da krenem kada hoću. Ništa nisam rezervisala, niko me nigde ne čeka. Opustite se! Da li ste pričali sa svojim suprugom?

- Jesam. Pozvala sam ga mobilnim telefonom iz automobila. On će da se pobrine za Grejema, i za sve ostalo. Kao i uvek. Imam njegovu saglasnost i po pitanju opijanja, i po pitanju noćenja u Filadelflji.

- E, pa, u tom slučaju nas ništa ne sprečava da navalimo na viski! - obja- vjlaje Misti, iznoseći flašu i dve čaše na sto. - Idem po led i po pepeljaru! Vi se smestite gde god želite, gospođo Ford! Izujte cipele, podignite noge na tabure... Raskomotite se!

Po povratku u sobu, Misti nije videla ništa neobično u tome što je Džulija držala u ruci flašu sa viskijem i čitala etiketu sa nje. Sipala je led u čaše i potom sela na kauč.

- Ovo je Heltonov omiljeni viski - Džulija je to izgovorila zvaničnim gla- som.

- Zar? - Misti se nervozno nasmejala, sležući ramenima.

- Moj otac ga je uvozio direktno iz Škotske, a Helton je kasnije nastavio tu tradiciju.

- Nisam to znala.- Pretpostavljam da ti je moj brat poklonio ovu flašu? -Jeste.- Da bi pio svoje omiljeno piće kada dođe kod tebe? I, eto, desilo se, pomislila je Misti, kojoj su se obrazi zarumeneh, i koja je

stidljivo sagla glavu... Neko je posumnjao u njenu i Heltonovu tajnu vezu... I to na osnovu čega?! Na osnovu glupe flaše viskija!

- Varate se, gospodo Ford - Misti nije bila spremna da Džuliji prizna istinu o njenoj vezi sa Heltonom. - Ja sama pijem taj viski. Evo, i sada sam poželela da ga pijem.

- Da budem jasna, Misti, mene bi radovalo da čujem da ste moj brat i ti ljubavnici. Očajna sam zbognjegove verenice! Ti mi se dopadaš. Dopadaš se i Heltonu. Pitam se zašto nije poželeo da se oženi sa tobom?

- Patriša Holander je žena po meri vašeg brata, gospođo Ford...- Oslovljavaj me imenom, mohm te...- Budimo iskreni, vaš brat je snob, Džuhja! On mora da stanuje u najbo-

ljem kraju grada, da vozi najbolja kola, da nosi najbolja odela, da posećuje najbolje restorane, da se oženi najlepšom ženom - Misti je jedva uspevala da sakrije gorčinu u glavu. - Dakle, kao što vidite, on sve radi po diktatu javnosti, po merilima visokog društva! Patriša spada u to visoko društvo, ja ne! Ja nisam reprezentativna supruga!

- Ali ga to ne sprečava da spava sa tobom.- Nas dvoje nismo ljubavnici - Misti je uporno branila tu lažnu tezu.- Onda ste zaljubljeni jedno u drugo.- Držimo se činjenica, Džulija! Vaš brat ima verenicu! Ja sam dala otkaz i

vraćam se u Luisvil! Da obe nismo pod utiscima onoga što se odigralo tokom današnjeg dana, već bih bila na putu!

- Tek da znaš... - počela je Džulija, puneći im obema čaše. - Helton me je, pre ulaska one užasne žene, zamolio da te nagovorim da sutra ponovo dođeš kod njega.

- Molim?! Ne dolazi u obzir!- Povređena si - Džulija je mudro ustanovila. - Helton te je povredio. Zato

si tako kategorična.- Šta god bilo, ja se ne vraćam više u onu bolnicu! Vaš brat ima verenicu i

njene roditelje, ima Kevina Tejlora, a sada ima i vas!Džulija je otpila veliki gutljaj viskija, a onda je zabacila glavu unazad i

zadovoljno uzdahnula. - Jedva čekam da osetim dejstvo alkohola... - promrmljala je, nakon čega je pogledala u Misti. - Da li zaista želiš da dozvoliš da Patriša i Kevin Tejlor brinu o Heltonu?

- Nije važno šta ja želim, niti šta ja mislim. Nikada nije ni bilo - gorko je dodala, i sama probajući piće. - Na kraju, Helton ima vas.

- Ja živim u Baltimoru, Misti - podsetila ju je Džulija, paleći cigare- tu. - Imam malo dete i odgovoran posao. Moći ću da posećujem Heltona jednom

nedeljno. Njemu je potrebno da ga neko obilazi svakoga dana. Tačnije, ti si mu potrebna.

- Varate se. Stekli ste pogrešan utisak.- Neka bude da jesam. U svakom slučaju, Helton je izrazio želju da odeš u

njegovu kuću i da mu odande doneseš odeću, koju će moći da nosi u bol- nici. Sutra će da ga premeste sa odeljenja intenzivne nege, u običnu sobu. Tamo će moći da nosi svoju pidžamu, kućni mantil, papuče i slično. A pod tim slično podrazumevam donji veš.

Džulija je znala za Heltona i nju, Misti je panično zaključila. Prihvatala je da se pravi da ne zna, ali je njen ženski instinkt nije varao.

- Evo, izvoli! - Džulija je izvadila ključeve iz torbe i pružila ih Misti. - Možda si imala svoj primerak? - vragolasto ju je upitala, posežući za novim gutljajem viskija.

- Ako Patriša bude saznala da sam preturala po fioci sa donjim vešom njenog verenika, neće se libiti da me napadne.

- Neka te napadne. Baš bih volela da to uradi. -Nerazumem...- Time bi se još više smučila Heltonu.- Mislite da mu se smučila?- Videla sam to po njemu. Ta Patriša je užasna osoba. Kladim se da te ne

podnosi.- Tačno, ne podnosi me.- Zato što zna.- Šta zna?- Za tebe i Heltona. Žene su uvek u stanju da prepoznaju svoje rivalke.- Grešite. Ja nisam Patrišina rivalka. Vi uporno zaboravljate da je on pla-

nirao da je oženi. Njihovo venčanje je organizovano do najsitnijih detalja. Sve je već zakupljeno, sve je...

- A sada će sve da se otkaže. To je dobra okolnost, u ovoj nezgodi koju je Helton doživeo.

- Ne mora da znači. On bi već sutra mogao da povrati sećanja. Džulija je ispila sav viski iz čaše, da bi je potom odmah dopunila. - Zvučaću sebično, međutim, nisam sigurna da bih volela da se to dogodi. Pre- više mi znači to što sam se pomirila sa svojim bratom. On mi je potreban, Misti. On je potreban mom sinu. Otac ga uči pristojnosti i dobroti, ali bi ujak mogao da ga nauči da bude odlučan i ambiciozan.

- O, da... - složila se Misti, pomalo ironično. - Gospodin Mejnard bi upravo tome mogao da ga nauči...

- Ostavi se toga "gospodin Mejnard". Kladim se da ga ne oslovljavaš tako, kada ste sami.

- Sada ga oslovljavam.- Da, jer je izgubio pamćenje. Govorim za period pre toga.- To više nije važno.- Budi iskrena, Misti, i reci mi da li bi volela da Helton povrati sećanja.

- Naravno! - Misti je to rekla bez imalo razmišljanja. - Trebalo je da vidite koliko je bio zbunjen kada se probudio iz kome, kada nije znao ni kako se zove, ni kako izgleda...

- Ah, da, Helton mi je pričao da si se, u tom trenutku, upravo ti zatekla pored njega.

- Slučajno.- Slučajno? - Džulija je sumnjičavo izdigla obrve.-Da.- Usred noći?- Želela sam da izbegnem susret sa Patrišom. Zato sam došla usred noći.- Dakle, ti bi volela da se Helton svega seti, iako je sada više naklonjen

tebi, nego Patriši?- Prirodno je da on i Patriša budu zajedno.- Iako je doživeo promenu hčnosti? - Džulija je nastavila da se intere-

suje.- Tačno je da je Helton sada neprepoznatljivo ljubazan, obziran, fin i

nežan, međutim, meni to ništa ne znači. Ja uskoro odlazim.- Ah prihvataš da ga vidiš još sutra, i da mu odneseš stvari? Molim te,

Misti... Učinićeš jedno zaista dobro delo... Pretpostavljam da je Helton, bar jednom, učinio nešto dobro za tebe?

- On je to stalno činio - priznala je Misti, zvučeći pomalo sumorno. - Na njegov način.

Džulija je uzdahnula, prazneći i drugu čašu viskija. - Mogu misliti... Helton je čudna zverka... Ume da bude okrutan i nedokazan, ali i veoma mek, gotovo bolećiv. Da li sam u pravu?

- O, da... Veoma... Dobro ste ga opisali.- Sada je poput nekog pitomog mede. Velik, ah nimalo opasan. Zato sam

rekla da bih, gotovo, volela da ne povrati sećanja. Da bi ostao ovakav. Zašto ne bi malo sačekala sa odlaskom, Misti? - Džulija se dosetila da je upita. - Možda će Helton poželeti da bude sa tobom, umesto sa onom zlobnom Patrišom?

- Ah, ne! Nemam nameru da budem sa Heltonom i da strepim od trenut- ka u kome će povratiti sećanja! Uostalom, ja ne želim da budem sa njim. Odlučila sam da nastavim život bez njega.

- Razmisli o tome. Stvarno mi se dopadaš, Misti. Volela bih da se moj brat oženi tobom, a ne onom zlobnicom.

- Njemu je bolje sa Patrišom - Misti je ubedljivo izjavila, puneći i svoju i Džulijinu čašu novom kohčinom viskija.

Umor i popijeni alkohol, kao i pojedeni sendviči, omogućili su Džuliji i Misti da lako zaspe, i da provedu čitavu noć spavajući. Probudile su se rano i zajedno popile kafu. Džulija je odmah potom sela u automobil i za- putila se ka Baltimoru, dok je Misti krenula na suprotnu stranu, ka kraju grada u kome se nalazila Heltonova kuća.

Kao što je i očekivala, savladale su je emocije odmah pošto je stupila pred ulaznu kapiju. Neke od najlepših dana u svom životu je provela upravo u toj kući. Helton se, kao domaćin, ponašao daleko bolje nego kao gost. Kada bi se nalazili u njegovoj kući, što se veoma retko dešavalo, Helton je spremao obilne večere, prihvatao je da gledaju filmove zajedno, ponekad i da razgovaraju. U spavaćoj sobi je bio neumoran i maštovit na izluđujuće dobar način.

Kod Misti u stanu su gotovo uvek užurbano vodili ljubav, pošto Helton nije mogao da se dugo zadržava, jer je uvek imao druge planove, sa drugim ljudima, sa drugom ženom.

Nije trebalo da prihvatim ovaj zadatak, Misti je prekorela sebe, ulazeći u kuću. Hodanje po Heltonovim sobama i otvaranje njegovih ormana ju je emotivno iscrpljivalo. Navodilo ju je da se kaje što nije ranije otišla, što je i dalje bila deo priče iz koje je želela da izađe. Dozvolila je da ponovo bude iskorišćena. Da joj Helton nametne svoju volju. Eto, i kao novi, drugačiji čovek, je umeo da je navede da uradi upravo ono što mu je bilo potrebno, što je želeo.

Još samo ovaj put, Misti je to obećala sebi, dok je pakovala Heltonove stvari u kvalitetnu, putnu torbu. Potpuno neočekivano se dosetila da bi mogla da snimi pojedine delove kuće, i da ih pokaže Heltonu, sa nadom da bi nečega mogao da se priseti. Učinila je to, a potom je spustila u torbu i Heltonovu omiljenu šolju, iz koje je svakoga jutra pio kafu. Po dolasku u bolnicu je dobila obaveštenje da se Helton preseho u zasebnu sobu, koja se nalazila na poslednjem spratu. Po ulasku u lift, Misti se zapitala da li su i te sobe bile pod neprekidnim nadzorom bolničkog osoblja, kao što je to bio slučaj na odeljenju intenzivne nege. Tamo joj nije predstavljalo problem da ostaje nasamo sa Heltonom, jer su zidovi bih od stakla, i neko je stalno motrio na ono što se dešavalo sa njihove unutrašnje strane. Odmah pošto je izašla iz hfta, koji ju je odveo na poslednji sprat, Misti je otkrila da su tu pacijenti imali svoju privatnost. To joj se nimalo nije dopalo. Uznemirila ju je pomisao da će se naći sama sa Heltonom u sobi, čiji su zidovi bih čvrsti i neprozirni.

Ljubaznabolničarkaju je uputila na Heltonovu sobu, alije napomenula da se on nalazio na pregledu, sa koga bi uskoro trebalo da se vrati. Za Misti je to bila dobra okolnost, jer joj se pružala mogućnost da se privikne na novi ambijent, na nove uslove u kojima ju je čekalo suočavanje sa Hel- tonom, koji je i sam bio nov i drugačiji.

Uskoro će sve biti po starom, zaključila je Misti, iiakon što je ušla u Hel- tonovu sobu. U njoj je malo toga odavalo bolnički ambijent. Soba je ličila na salon. Imala je udoban krevet, dve fotelje, stočić, garderobni orman, televizor, zasebno kupatilo.

Helton je ušao u sobu minut iza nje. - Stigla si! - oduševljeno je konsta- tovao. - Drago mi je da je Džulija uspela da te nagovori da dođeš! Kako si?

- Dobro sam - suvo je odgovorila, izbegavajucl kontakt. očima sa Helto- nom. - Kako ste vi, gospodine Mejnard?

- Sasvim sam dobro, ako ne računamo to što i dalje patim od amnezije. Upravo sam bio kod psihologa, koji me je podvrgnuo nekoj vrsti hipnotera- pije. Zanimljivo iskustvo, ah me ono, nažalost, nikuda nije odvelo.

- Verovatno je potrebno da imate više takvih seansi - prokomentarisala je Misti, pružajući Heltonu torbu. - Izvolite, unutra su vaše stvari. U dže- pu sa strane su ključevi od kuće. Usput, snimila Sam je vašom kamerom, jer sam pomislila da bi te slike mogle da vam prizovu neka sećanja. Donela sam i vašu omiljenu šolju, iz koje svakoga jutra pijete kafu. Jednom ste mi pričali da pijete kafu iz šolje koja nosi na sebi logo vašeg nekadašnjeg fakulteta, tako da sam je lako pronašla.

- Odlična ideja! Hvala ti! Usput, kako si se snašla u mojoj kući? - upitao ju je, vadeći odeću iz torbe.

- Trebalo mi je malo vremena da otkrijem gde se šta nalazi - slagala je, i dalje izbegavajući da pogleda direktno u Heltona.

- Da li si nekada bila kod mene? - neočekivao je zatražio da sazna.- Ja... - Misti je nesvesno podigla mku do vrata. - Jednom prilikom sam

vam na kućnu adresu donela neke papire na potpis...- Nešto me zanima, Misti... - Helton je izvadio sve stvari na stočić, i

odložio torbu u ugao sobe. - Da li smo ti i ja...Ovo ne sluti na dobro, uplašeno je zaključila Misti, kojoj je srce počelo

uznemireno da kuca.- Ti si veoma lepa devojka - nastavio je Helton, smeštajući se u fotelju. -

Nemoguće je da nikada nisam pokušao da ti se udvaram.- Nikada mi se niste udvarali - Misti nije predstavljalo problem da od-

govori na to pitanje.Iskreno.

Jer, njoj se Helton zaista nikada nije udvarao. Njih dvoje su započeli svo- ju vezu tako što ju je on na prevaru naveo da, tokom trajanja službenog putovanja, prespavaju u istoj sobi. Dok je ona na sve načine pokušavala da izbegne njihovo intimiziranje, Helton se ponašao upravo suprotno. Kao da je bilo neminovno da postanu ljubavnici.

- Kakav sam ja to muškarac? - zapitao se Helton.- Veren! - Misti je imala spreman odgovor na njegovo pitanje.- Mislim da to uskoro neču biti - tu bombastičnu izjavu je Helton izgo-

vorio neverovatno mirnim glasom. - Sedi, Misti. Reci mi, mohm te, da li si razgovarala sa Džulijom o Patriši? Ne pokušavaj da me slažeš. Džulija me je jutros pozvala telefonom. Otkrila mi je da je provela veoma prijatno veče sa tobom, i da je prespavala u tvom stanu.

- Onda je njoj trebalo da postavite to pitanje, a ne meni.- Hteo sam, ah me je neko prekinuo. Pa? Kladim se da je Džuhja veoma

razočarana mojim izborom supruge. Da budem iskren, ni ja ne mogu da

shvatim da sam nekada poželeo da se oženim takvom devojkom. Ona mrzi tebe, mrzi Džuliju... Dve osobe koje su mi veoma važne...

- Vaša sestra i ja nismo zauzimale nimalo važna mesta u vašem životu, gospodine Mejnard. Govorim o periodu pre udesa. Prirodno je da se Patri- ša sa nepoštovanjem odnosi prema nama. Ona kopira vas.

- Nemoguće... - Helton je ubedljivo odmahnuo glavom. - Jasno mi je da sa Džuhjom nisam bio u kontaktu, ali odbijam da prihvatim da sam se prema tebi nekada odnosio kao što to Patriša čini sada.

- Pa... - Misti se oteo uzdah. - Nekada ste se prema meni odnosili i na gore načine. A nekada i na bolje.

Helton je veoma uporno gledao Misti, tako da je ona bila primorana da mu uzvrati pogled. - Koliko gore? - zatražio je da sazna. -I koliko bolje?

- Ovo nema smisla - rekla je Misti, u želji da izbegne odgovor. - Ja usko- ro odlazim. Tačnije, danas. Vi bi trebalo da se usredsredite na Patrišu, a ne na mene. Ona je vaša verenica.

- Nemoj da ideš. Uradiću sve što želiš.- Moj odlazak nema veze sa vama - slagala je.- Da li odlaziš zbog nekog mladića? -Ne.- Da li imaš mladića? -Ne.- Zašto?Zato što si zapretio da ćeš prebiti svakoga ko mi se približi, Misti se jedva

obuzdala da mu to sruči u lice. - Ne znam. Niko mi se, u poslednje vreme, nije dopao.

- Kakvi mladići ti se dopadaju? - Ne vidim čemu vodi ovaj razgovor.- Da h ti se ja dopadam?- Molim?- Juče sam slučajno čuo dve bolničarke, dok su razgovarale o meni. Nji-

ma se dopadam. One misle da odlično izgledam i da sam veoma šarman- tan. Šta ti misliš o meni, kao muškarcu?

- Nikada vas nisam gledala kao muškarca, već isključivo kao šefa.- šef i sekretarica... Mora da je među nama bilo bar neke pritajene pri-

vlačnosti...- Nije, verujte u to. Evo, podsetiću vas, po ko zna koji put, da ste plani-

rali da se oženite. U toj činjenici se kriju odgovori na sva pitanja o odnosu kojeg nas dvoje imamo, gospodine Mejnard, kao muškarac i žena.

- Jutros sam se suočio sa nepobitnim dokazom, koji je govorio u prilog tome da me ti veoma privlačiš, kao žena.

- Ne znam o čemu govorite...- Noćas sam te sanjao. Pomisho sam na tebe čim sam otvorio oči. A

onda... Pa, recimo da je doktor Filips bio veoma zadovoljan otkrićem da su mi se povratile neke funkcije...

IX

Misti je blago klimnula glavom, ni sama ne znajući šta je trebalo da kaže, niti kako bi trebalo da reaguje na informaciju koju joj je Helton saopštio.

- Vidite, gospodine Mejnard... - počela je polako. - Jasno mi je da vi, u ovom trenutku, toga niste svesni, ali mi verujte da vodimo razgovor koji nije primeren našem odnosu. Našem službenom odnosu - brzo je dodala.

- Ne verujem ti - Helton se još brže nadovezao. - A ono što ja vidim je da se ti nisi nimalo zbunila. Nisi pocrvenela, niti pokazuješ da ti je neprijatno, iako sam ti poverio jedan prilično delikatan podatak o sebi. To mi govori da naš odnos nije bio isključivo službenog karaktera.

- Trenutno vam se dopada da tako mislite. Ali, kada vam se sećanje bude vratilo, bićete veoma zadovoljni otkrićem da volite Patrišu, a ne mene.

- U tom slučaju bih voleo da mi se sećanje nikada ne vrati - Helton je šokirao Misti tom izjavom. - Izvini me za trenutak, idem da se presvučem! Muka mi je od ove bolničke odeće!

Uzeo je svoje stvari sa stočića i povukao se u kupatilo. Nepun minut kasnije odande se začuo njegov nejasan uzvik.

- Pomoć!- ubrzo se sasvim razgovetno oglasio. - Potrebna mi je pomoć!Bez imalo razmišljanja, Misti je uplašeno utrčala u kupatilo, strahujući od

onoga što bi tamo mogla da zatekne. Pomishla je da je Heltonu pozlilo, da je pao, da se udario.

Mnogo toga joj je prolazilo glavom, u tih nekoliko dramatićnih trenuta- ka, ah nijednom nije pomislila da se Helton pretvarao, da ju je na prevaru naveo da uđe u kupatilo. Shvatila je to kada ju je naglo gurnuo na vrata i kada ju je bukvalno zarobio svojirn telom.

Gledao je njeno usplamtelo hce sa veoma male razdaljine, nakon što ju je opkolio rukama, onemogućavajući joj bekstvo.

- Ovoga se sećam... - prigušeno je izgovorio. - Tebe se sećam, Misti... Tvojih očiju, tvojih usana... Moje telo te je upamtilo...

- Pričate gluposti... - isprekidano je izgovorila, razmatrajući svoj neza- vidni položaj.

- Ovo se nije prvi put dogodilo, zar ne?- Pustite me! - vrisnula je Misti, bolno svesna toga da je mogla da se oda,

da je postojala opasnost da Helton otkrije ono što nije smeo da zna. - Vi ne znate šta pričate!

- O, da, znam... - potvrdio je, razgledajući joj lice i vrat. - Umeo sam, ponekad, da te ovako ščepam... Priznaj mi to, Misti... Priznaj, prokleta bila! - neočekivano je dreknuo. - Imaš moralnu obavezu da budeš iskrena prema meni! Ako si ti jedina nit koja me povezuje sa realnošću, zašto želiš daje prekineš?!

- Realnost?! - kriknula je Misti. - Vi ni ne slutite kakva je realnost! Kakvi ste vi u toj realnosti! Reću ću samo da mi u toj realnosti nikada ne bi prijale ovakve situacije!

- Lažeš... Ti si mi se dobrovoljno predavala... - rekao je ubedljivo. - Ni- sam te ljubio na silu...

- Niste me ljubili uopšte! - Misti je ostajala uporna u nameri da ne do- zvoli Heltonu da ih proglasi za nekadašnje ljubavnike.

- Otkud, u tom slučaju, moji tragovi na tvojoj koži?- Molim? Ne znam o čemu pričate...- Možda se ne sećam da sam te ljubio, Misti, ali vidim da sam te obele-

žio. Ti si moja.Misti su u tom trenutku navrele suze na oči. Ona je zaista bila njegova.

Helton je bio njen prvi Ijubavnik. Biću i poslednji, on je to često umeo da kaže. Neću dozvoliti da bilo kada pripadneš nekom drugom, govorio bi joj u postelji, gde je pravio planove o njihovoj budućnosti, u kojoj bi ona nastavila da mu bude tajna ljubavnica.

Prisetivši se tih Heltonovih sebičnih planova, Misti je pokušala da ga od- gurne. Nehotice je iznova povredila njegova nagnječena rebra, zbog čega se Helton naglo zgrčio i odmakao od nje.

- Oh, oprosti mi, molim te... - izletelo joj je.Na Heltona su te Mistine reči delovale kao veoma efikasan lek. Uspravio

se i uzeo vazduh.- Sada ti moraš da budeš nežna sa mnom... - promrmljao je, spuštajući na

njene usne poljubac koji je u startu bio zahtevan i strastan.Ispunjena krivicom, ophrvana sećanjima, a iznad svega željna Heltono-

vih usana, Misti nije imala previše šanse da istraje u nameri da i dalje njihov odnos drži u tajnosti. Odmah se prepustila, znajući da se Helton nikada nije obazirao na njene proteste, da je uvek uspevao da je ubedi da postupi po njegovoj želji.

Preplavila ju je prepoznatljiva malaksalost, zbog načina na koji su Helto- nove usne giadno lutale po njenima, navodeći ih da se otvore.

Helton je, po naravi i ponašanju, po buđenju iz kome bio nov i dragačiji, ali ju je definitivno ljubio na stari način. Na neodoljivi, stari način. Tu se ništa nije promenilo. Njene usne su se razmakle i ona je voljno i sa žud- njom prihvatila njegov jezik.

Nakon toga je stekla utisak da se topi od slatkoće, od miline. Obavila je j ruke oko Heltonovog struka, kada se on prisno pribio uz nju. Sve je bilo kao nekada... Heltonovjezik ju je suptilno izazivao, njegovi poljupci su joj doticali srce.

Njega je ludo inspirisala slatkoća njenih usta, njena nežnost, krhkost. Kao i obično, osećao se ranjivo, gotovo slomljen njenom čistotom, čisto- tom njene ljubavi. Nju je, sa druge strane, činilo uzbuđenom to što je on, tako velik i jak, uspešno artikulisao svoju upadljivu snagu.

Vladao je njome, ponovo. I ponovo su ih razmenjeni poljupci doveli na ! korak od gubljenja kontrole.

Nije bio trenutak da se prepuste narasloj strasti. Zato se Helton nevoljno bdvojio od Misti, udišući vazduh punim plućima. - Izgleda da mi

odupiranje iskušenju nekada nije predstavaljalo jaku istranu - našalio se na svoj račun, dok je pokušavao da uspostavi normalan ritam disanja.

I nije bilo, Misti je, bar, to dobro znala. Najčešće bi tenzija, koja bi se kzvila među njima, bila toliko jaka, da je samo potpuno sjedinjavanje njihovih tela moglo da ih umiri, da ih oslobodi napetosti.

Upravo zbog toga su najčešće vodili ljubav na veoma užurban i žustar na- čin. Ponekad su to činili u Heltonovoj kancelariji. A ponekad i u kupatilu, sličnom onom, u kome su se tada nalazili.

- Idem! - rekla je Misti, želeći da izbegne upuštanje u razgovor koji se nametao sam po sebi.

- A, ne! - Helton ju je uhvatio za ruku. - Tek sada ti neću dozvoliti da odeš! Ostaćeš zauvek pored mene, Misti Ormond! Zauvek!

j - Ne! - vrisnula je Misti, prisetivši se donete odluke da prestane da vodi Heltonov život.

- Da li je tu sve u redu?! - sa druge strane vrata se začuo zabrinuti glas doktora Filipsa.

- Jeste! - oglasila se Misti, koja nije propustila da iskoristi tu situaciju. Brzo je izašla iz kupatila, da bi potom istom brzinom napustila i Heltonovu bolničku sobu. Znala je da je doktor Filips u čudu gledao za njom, ali nije previše hajala za tim. Najvažnije od svegajoj je bilo da ode, da ode što dalje od onoga od čega je već godinu i po dana uzaludno bežala.

Nezamislivo nestrpljiv, Helton je odmah po odlasku doktora Filipsa te- lefonom pozvao Kevina Tejlora. Nije imao utisak da poziva nekoga ko mu je bio zaista blizak, u koga je mogao da ima nesumnjivo poverenje, ali je jedino Kevin Tejlor mogao da mu pomogne u traženju željenih odgovora.

- Potreban si mi, Kevine - saopštio mu je, bez želje da taj razgovor započne prijateljskim ćaskanjem. - Interesuje me da li sam ti se nekada poveravao, po pitanju svog ljubavnog života?

- Naravno! Nas dvojica smo često razgovarali o ženama.- Kakav je bio moj ljubavni život?- Veoma buran, pre Patriše. Po upoznavanju sa njom si postao pomalo

dosadan.- Da li to znači da sam joj bio veran?- Jesi, koliko je meni poznato.- A kada je Misti u pitanju...- Koja Misti?- Misti Ormond! - uzviknuo je Helton iznervirano, kada je otkrio da Misti

niko nije doživljavao ozbiljno, da su je svi previđali. - Da li sam ti. nekada pričao o njoj, kao ženi?

- O, ne... - odgovorio je Kevin pomalo podrugljivo. - Zašto bi to činio? otkud to pitanje, sada?

- Mislim da sam bio u vezi sa njom - Helton nije imao drugog izbora, nego da to prizna Kevinu. - U tajnoj vezi.

- Molim?! Setio si se toga?- Recimo da jesam.- Da li ti se polako vraćaju sva sećanja?- Ne. Moram da znam da li su moji osećaji, povodom Misti, ispravri

Moram da znam da li sam bio u vezi sa njom. Da li postoji način da r li pomogneš, po tom pitanju?

- Postoji - rekao je Kevin, nakon kraćeg razmišljanja. - Mogao bih da potražim kopije hotelskih računa, sa vaših službenih putovanja. Ako… iznajmljivali jednu sobu, umesto dve...

- Potraži! - prekinuo ga je Helton. -1 donesi mi ih u bolnicu! 46- Oh, bože... - Kevin Tejlor se prezrivo nasmejao. - Misti Ormond...- Zamoliću te da ne budeš tako ironičan, kada govoriš o Misti, Kevine.

Zbog čega ti je toliko neshvatljiva ideja da sam bio sa njom? Ona je lepa, obzirna, nežna... Dopada mi se. Nemoguće je da mi se pre nije dopadala.

- U redu... Samo, Misti Ormond je potpuno drugačija, od svih žena sa kojima si se ikada petljao.

- Pa, možda mi se zato i dopada. Jer je drugačija.- Hej! Upravo sam se nečega dosetio! Ti nisi bio u vezi ni sa jednom od

svojih sekretarica, ne računajući Misti!- Kako ti to znaš?- Znam, jer sam ja bio sa nekima od njih. A tvoj stav je da ljubavne veze

među kolegama komplikuju posao.-I to je, verovatno, tačno. Dakle, dogovorili smo se za račune. Još nešto me

zanima. Da li postoji neki pravni model, uz pomoć koga bismo mogli da sprečimo Misti da napusti kompaniju?

- Uh, ti si se baš zagrejao... Bojim se da ne postoji.- Moram još jednom daje vidim, moram da je navedem da me poseti još

jednom. Pronađi način da je primoraš da dode kod mene, Kevine.- Mogli bi da tražimo da ti, umesto mene, potpišeš njen zahtev za prekid

radnog odnosa - dosetio se Kevin. - To rešenje još uvek nije izdato. Reći ćemo joj da naši pravnici insistiraju na tome da ti potpišeš zahtev, sada, kada si se probudio iz kome. Tačnije, ja bih mogao da je pozovem i da joj to kažem.

- Učini to! - naložio mu je Helton. -1 donesi mi kopije onih računa što pre!

Ovaj čovek je poludeo, pomislio je Kevin Tejlor, prekidajući vezu. Nije izgubio sećanja, već razum.

- Misti Ormond... - gunđao je, tražeći njeno ime po imeniku svog mobil- nog telefona. - U čemu se krije tajna tvoje privlačnosti...? Halo, Misti?! - oslovio ju je, kada je odgovorila na poziv. - Ovde Kevin Tejlor.

- Dobar dan, gospodine Tejlor!

- Vidi, Misti, kadrovska služba odbija da ti izda rešenje o prekidu radnog odnosa.

- Zbog čega?- Zbog toga što je Helton sada u stanju da to učini. Dakle, šef kadrovske

službe insistira na tome da tvoj neposredni rukovodilac potpiše taj zahtev, a ne ja.

- Ah, tako... Kladim se da lično gospodin Mejnard stoji iza te birokratske začkoljice.

- To ne znam, ali znam da on ne može da te spreči, ako ti želiš da odeš Ti imaš zakonsko pravo da raskineš radni odnos. Sve što je potrebno, da bi dobila rešenje, je da Helton potpiše taj zahtev. Ja ću mu ga danas odneti u bolnicu.

- Hvala vam, gospodine Tejlor. Priznajem da mi nije jasno zbog čega je bilo neophodno da me prethodno obavestite o tome.

- Radi se o novom zahtevu. Onaj stari sam pocepao. Dakle, potrebno je da oboje potpišete novi zahtev. Ti, kao podnosilac, i Helton, kao overilac.

- Razumem... - Misti je glasno zaškrgutala zubima. - Vidim čemu ovo vodi. Sada bi i ja trebalo da odem u bolnicu, gde se primerak tog zahteva nalazi!

- Ne vidim u čemu je problem. Već si bila u poseti kod Heltona. Zašto ne bi otišla da ga vidiš još jednom?

- Zato što sam planirala da danas otputujem iz Filadelfije!- Odloži taj put za sutra - rekao joj je Kevin Tejlor, nakon čega je bez

pozdrava prekinuo vezu.Pa, naravno, Misti je preplavio očaj. Kao i do sada, Helton je pronalazio

načine da je prizove sebi. U mnogo čemu se promenio, ali u tome nije.Ona je, svakako, mogla da insistira na tome da potpiše zahtev u kom-

paniji, ali time bi izazvala sumnju kod Kevina Tejlora. Njemu već nije bilo jasno zbog čega je oklevala da još jednom ode kod Heltona.

Biće bolje da ne izazivam pokretanje nekih pitanja, zaključila je Misti, otpočinjući, već tada, da prikuplja snagu za sutrašnji odlazak kod Heltona.

X

Kevin Tejlor je lako, u registru službenih troškova, pronašao kopije ho- telskih računa, iako ih je Misti držala pod ključem. Jednom prilikom je slučajno otkrio gde je držala taj ključ, tako da se nije ustručavao da ga zloupotrebi.

Otvorio je registar i počeo da pretražuje pedantno poslagane račune. Pronašao je one, koji su bili izdati u raznim hotelima, sa sedištima u ra- zličitim gradovima. Na svima je bilo zavedeno da se račun odnosio na upotrebu jedne dvokrevetne sobe, a ponekad se radilo i o korišćenju apar- tmana. Jednog.

- Ne mogu da verujem... - izustio je zapanjeno, vadeći kopije računa iz, registra, i slažući ih u neprozirnu fasciklu. - Helton nije poludeo sada, već je lud od ranije... - zaključio je, vraćajući sve na svoje mesto.

Otišao je u bolnicu, i već sa vrata bolničke sobe bacio fasciklu Heltonu u krilo. - Instinkt te nije prevario. Misti Ormond je bila tvoja ljubavnica.

- Znao sam! - uzviknuo je Helton ushićeno, razgledajući kopije računa.- Ovo su sjajne vesti, Kevine! Najbolje, od kada sam se probudio iz kome!Kevin Tejlor je u neverici odmahnuo glavom. - Voleo bih da, mogu da

razumem tvoje ushićenje, prijatelju, ali bojim se da ne mogu.- Mislio sam da sam ćuran, da sam loš čovek, a ovi računi mi govore da

nisam! Da u meni ima tragova nečeg časnog!- Časnog? - ponovio je Kevin namršeno. - Misti je bila tvoja ljubavnica,

prijatelju. Ne vidim šta je časno u tome što si varao svoju zvaničnu vere- nicu sa sekretaricom. Uostalom, ne pravi od te tajne veze nešto spekta- kularno, mohm te. Pretpostavljam da si koristio te situacije sa Misti, jer ti se tako nameštalo. Malo si se, hm, zabavljao. Sada te čeka venčanje sa Patrišom. Ona je prava žena za tebe.

- Patriša je žena koju ne prepoznajem. Misti prepoznajem. Moje telo je prepoznaje.

- Dobro... - izustio je Kevin oduženo. - To bi, hm, moglo da značiida je Misti bolja Ijubavnica od Patriše. Mada mi je veoma teško da poverujem u to. Oduvek sam Patrišu smatrao za veoma iskusnu ženu, a Misti za neiskusnu.

- Ne radi se o tome da je Misti bolja ljubavnica, već o tome da ja više uživam sa njom! Da je volim!

- Ah, ne, to sigurno nije tačno! Ja bih znao, da je to tačno! Ti bi mi se poverio!

- Zar? Vidim kako tretiraš Misti. Za očekivati je da sam krio od tebe svoja osećanja prema njoj.

- Ali, ti si planirao da se oženiš sa Patrišom!- Zato što sam ćuran. Sada mi je jasno da se onaj udes nije uzaludno

dogodio. Neka viša sila me je sprečila da učinim fatalnu grešku.- Molim? Ne nameravaš, valjda, da otkažeš venčanje sa Patrišom?!- Još danas.- Ona to nije zaslužila! Sačekaj da ti se vrate sećanja!- Ta Patriša je užasna žena, Kevine. Čudi me da ti to ne vidiš.- Ma kakva da je Patriša, ti si odlično funkcionisao sa njom. Odlično!- Samo što je nisam voleo. Ja vohm Misti.- Ta tvoja Misti planira da te ostavi, prijatelju. Već danas. -Zar je nisi

primorao dajoš jednom dođe kod mene?- Jesam. U toj fascikh je i navodni zahtev, koji bi ona trebalo da potpiše.

Misti je rekla da će da dođe sutra. Ali sa spakovanim koferima. Iz bolnice nastavlja put za selendru iz koje je došla.

- Ne govori tako o njoj, molim te. Misti nikuda neće da ode. Ja ću da je navedem da ostane sa mnom.

- Razmisli malo o razlozima, zbog kojih ona želi da ode, Heltone. Tačni- je, zbog kojih želi da pobegne od tebe. Znaš h da je zatražila prekid radnogodnosa dok si se ti borio za život? Očigledno je želela da iskoristi to, što nisi bio u stanju da sprečiš njen odlazak. Ma šta ja mislio o Misti Ormond, znam da nije bezobzirna. Nešto ozbiljno ju je navelo da ode, u neprimerenom trenutku.

- Misti je odlučila da ode zbog mog venčanja, to je bar jasno. Ali, ono će sada biti otkazano.

- Nemoj to da radiš. Niko te neće primorati da se oženiš, dok patiš od amnezije.

- Moram da kažem Misti da sam slobodan, da bih bio sa njom.- Pusti je da ode. Naći ćeš je, kada povratiš sećanja, ako to i dalje budeš

želeo.- Ti ne razumeš. Misti mi je potrebna da bih povratio sećanja. Bez nje se

osećam izgubljeno. Jedino mi ona uhva osećaj sigurnosti. I moja sestra, naravno. Ali ona živi u Baltimoru.

-Zao mije.- I meni je žao... - Kevin je zamišljeno khmnuo glavom. - Nekada smo

veoma dobro funkcionisali.- Imam utisak da u mom životu, pre udesa, ništa nije bilo dobro, sem

odnosa sa Misti.- To govoriš zato što se još uvek nisi oporavio od udesa, Heltone.- Možda... - tada se i Helton zamislio. - A možda sam i u pravu...

* * *

Dan je već predugo trajao za Heltona, ali je on, uprkos umoru, odlučio da povede ozbiljan razgovor i sa Patrišom. Rušio je svoje proverene veze sa nekadašnjim životom veoma svesno, voden instinktom koji mu je govorio da je nekada mnogo grešio, da nije bio iskren, da se rukovodio pogrešnim standardima.

A sve i da nije imao tako izražen instinkt, dobio je dovoljno dokaza koji su govorili u prilog tome da je bio okružen pogrešnim ljudima. Patriša mu se nimalo nije dopala. Bila je besprekorno lepa, ali ga nije privlačila. Svaki put, kada bi mu se približila, dobijao je potrebu da se udalji od nje. Pala je na svim ispitima, koji su se ticali njegove rehabihtacije. Ni na jedan konstruktivan način mu nije pomogla, za razliku od Misti, koja mu je dovela Džuliju, koja mu je snimila kuću i među hčne stvari uvrstila i njegovu omiljenu šolju za kafu. Bio je to odličan potez. Kada je uzeo šolju u ruku, suočio se sa navalom veoma nejasnih sećanja. Bile su to kratke i mutne slike, ah pritom i one koje su predstavljale veoma dobar nagoveštaj.

Kevin Tejlor je bio spreman da mu pomaže, na razne načine, ali je pritom pokušavao da izvrši pritisak na njega, da mu nametne svoje mišljenje. Kevinova najveća mana se odlikovala u tome što je po osobinama i načinu razmišljanja hčio na njega samog, odnosno, na čoveka kakav je bio uoči udesa. Sazreo za to da se menja. Patriša je pogrešno protumačila to, što ju je Helton pozvao da razgova- raju.

-I ti si meni nedostajao, dragi... - mazno je cvrkutala, pokušavajući da zagrli Heltona.

- Da budem sasvim iskren, Patriša, nisi mi nedostajala - Helton je pa- žljivo sklonio Patrišine ruke sa sebe. - Ne sumnjam da smo nas dvoje nekada imali veoma aktivan odnos, ali se ja toga ne sećam. Ti mi, pritom, nimalo ne pomažeš, po pitanju moje amnezije. Nastavila si da se ponašaš prema meni kao da je sve u redu, kao da je sve kao pre. Čak oklevaš i da otkažeš naše venčanje. Učini to, molim te.

- Ali, šta ako ti se već sutra vrati sećanje?! Dragi, ti ne znaš, ali mi smo na organizaciji našeg venčanja neumorno radili protekla tri meseca! Potroših smo ogromnu sumu novca! Samo smo za moju venčanicu dah dvadeset hiljada dolara!

Helton se prisetio pokisle i promrzle Misti, koja se mohla za njega, koja je plakala od sreće i uzbudenja kada se on probudio, koja ga je na najnežniji način upoznala sa svetom u kome se probudio, bez sećanja na život kakav je nekada vodio.

- Dvadeset hiljada dolara... - ponovio je. - Da to nije malo preterano?- Ah, ti si insistirao na tome da je kupim! Hteo si da izgledam najbolje što

mogu!Verovatno sam hteo da paradiram sa tobom, kao ćuran, Helton se nado-

vezao u mislima. Ćuran, to sam ja. Definitivno. Odnosno, to sam bio.- Mnogi podaci o mom životu pre udesa mi zvuče šokantno, Patriša. Na

neke od njih nisam nimalo ponosan. Trenutno vodim dve bitke, jednu za izlazak iz amnezije, i drugu za formiranje identiteta. Nisam u stanju da budem tvoj verenik, niti da igram bilo kakvu ulogu u tvom životu. Na neki način, to ne bi bilo praVedno ni prema tebi. Zato ću da te zamolim da se privremeno rastanemo.

Patriša je u prvom trenutku delovala veoma poraženo i iznenađeno, dok se u drugom sva zajapurila od besa. - Da li ova tvoja odluka ima veze sa onom seljančicom, Misti Ormond?

- Priseti se rečenica koje sam ti maločas izgovorio, Patriša. O mom sta- nju, o tome da mi predstavlja napor da budem sa tobom, o želji da te oslobodim obaveza, koje imaš prema meni. U tim objašnjenjima se krijurazlozi, zbog kojihj želim đa raskinem našu veriđbu. Misti nema nikakve vezesatim.

- Ne verujem ti. Znam da ti se ona nametnula, da je iskoristila tvoju amneziju da te zatruje nekim lažima.

- Grešiš. Misti sve vreme pokušava da ode od mene.

- Ali je još uvek tu.- Zato što ja insistiram na tome.Patriša je uzdahnula, da bi potom u besu stegla. usne. - Oduvek

sam se pitala u čemu je njena tajna... Ona nije tip klasične ljubavnice... Samo ti je bila na dohvat ituke. Mogla sam to da tolerišem, jer sam znala da me suštinski ne ugroživa. Izgleda da sam se prevarila.

- Znala si za mene i Misti? - Helton je odlučio da sve karte stavi na sto.-Naravno. Žena uvek zna. kada nije jedina u životu i u krevetu svog muškarca.

- Pa, sada je, bar, jasnije zbog čega je ne podnosiš.- Malo je reći da je ne podnosim. Tvoja veza sa njom me je

degradirala. U svakom smislu. Da si izabrao dmgačiju Ijubavnicu, možda se i ne bih osećala tako. Ali, imati Misti za suparnicuje prilično ponižavajuće.

- Vidim da ti dugujem izvinjenje, Patriša... Zbog toga što sam te varao, i zbog toga što te sada ostavljam. Žao mi je zbog svega. To, što sam te varao, spada u jednu od stvari, iz mog dojučerašnjeg života, na koje nisam ponosan.

- Ali te to, što si me varao sa Misti, čini ponosnim? - Patriša je to izgovorila sa gorčinom.

- Nisam siguran. Još uvek ne znam kakav sam, u stvari, bio prema Misti. Verovatno i njoj diigujem izvinjenje. Mogu, međutim, da priznam da me je otkriće da sambio u vezi sa Misti navelo da pomislim da sam nekada radio ispravne stvćri.

- Ispravne? - poiiovila je Patriša ironično, spremajući se da krene.- Spavao si sa njom, dok si, paralelno, planirao venčanje sa mnom?

Da sam na njenom meptu, to ne bih smatrala ispravnim. Zbogom, Heltone! Ne brini, pobrinuću se za to da otkažem venčanje. Želim ti da što pre povratiš sećanja. Znam da ćeš tada poželeti da povratiš i mene.

Ne budi tako siguma u to, Helton se ugrizao za jezik, da joj to ne bi izgovorio. Osetio je olakšanje kada je Patriša otišla, kada je ostao sam u sobi. Ipak, Patrišine rečji, o tome da nije postupao korektno prema Misti, su mu odzvanjale u svesti dugo po njenom odlasku.

Sve je to izazvalo i nagli porast njegovog krvnog pritiska, zbog čega mu je doktor Fihps naložio da leži u krevetu, i da pokuša da se opusti.

Poslednji, ovo je moj poslednji susret sa Heltonom, Misti je uveravala sebe u to dok je, narednog dana, pokušavala da pronađe slobodno mesto na bolničkom parkingu. Bilo joj je važno da se parkira što bliže kućici u kojoj je sedeo čuvar, jer su joj kola bila prepuna stvari.

Uoči polaska u bolnicu, Misti je konzervirala stan i sve lične stvari unela u kola. Imala je nameru da krene na put odmah po izlasku iz bolnice. U kom pravcu, to još uvek nije znala.

Bilo je prerano da ode u Luisvil. Srećom, imala je dovoljno novca da na nekoliko dana iznajmi sobu u nekom motelu. Tu će pokušati da se oprosti od života kakvog je do tada vodila, i da se pripremi za predstojeće dane.

Hrabrila je sebe da bude odlučna, da ne podlegne Heltonovom uticaju. Podrhtavala je čitavim telom i srce joj je uznemireno kucalo, ali je u Heltonovu sobu ušla sa maskom hladnokrvnosti na licu.

- Gde je taj zahtev, koga bi trebalo da potpišem?! - upitala je, preskačući da Heltonu uputi makar i jednostavan pozdrav.

Malo ju je zbunilo to, što je Heltona zatekla u krevetu, ali nije imala nameru da se raspituje o njegovom zdravstvenom stanju. Ni ona sama se, uostalom, nije osećala dobro. A tek ju je, po kretanju na put, čekalo suočavanje sa potencijalnim slomom.

Već je tada gutala suze, misleći o tome kako provodi poslednje trenutke sa Heltonom.

On je, za razliku od nje, delovao veoma samouvereno. Protegao se i sa komode uzeo neki dokument.

- Evo, ovo je zahtev. Potpiši ga i slobodna si da ideš.Ne očekujući nikakvu podvalu, Misti je uzela pruženi joj papir. -

Šta je ovo? - upitala je, uviđajući da joj Helton nije pružio ono što je očekivala.

- Reci ti meni.Nakon drugog pogleda, bačenog na pruženi joj dokument, Misti je

sve postalo jasno, a najviše to da se Helton dokopao nepobitnog dokaza o njihovoj ljubavničkoj vezi, u vidu hotelskog računa.

- Dobro - slegla je ramenima. - Evo, sada znaš. Bili smo ljubavnici.- Znao sam i pre nego što sam video taj račun. Ponavljam, moje

telo te je upamtilo, Misti.- A sada zamoh svoje telo da me zaboravi. Jer, ja odlazim. Sve

stvari su mi već u kolima. Ne postoji način da me zadržiš.- Kakav sam bio prema tebi, Misti? - Helton se oglušio o njene

reči.- Misliš, kao ljubavnik?- Super! - sarkastično je izgovorila. - Uvek si uspevao da mi

priuštiš zadovoljstvo. Istina, ponekad si uspevao i da mi se smučiš. Pogotovo kada bi u mom krevetu pričao sa Patrišom.

- Zar sam to činio? - začudio se Helton.- Jesi. Jednom smo bili usred predigre, kada si sa njom pregovarao o tome

koliko bi vaša svadbena torta trebalo da ima spratova. Ljubio si me po stomaku, dok si razmišljao o tome da li želiš beli fondan, ili onaj u boji slonovače.

-Nemoguće...- Veruj mi, odlično znam da se to dogodilo, ali ni ja ne mogu da verujem

da sam učestvovala u takvoj sceni.- Da li sam ti se izvinio zbog toga?- Ne. Nakon što si završio razgovor, nastavio si ono što smo započeli. Kao

da se ništa nije dogodilo, podigao si moju nogu na svoje rame i...Heltona je pogađala gorčina, kojom je Misti govorila o njihovoj vezi. Po-

gađalo ga je to što ga je gledala sa osudom, što je bila nestrpljiva da ode od njega.

- Mora da je bar nešto bilo dobro, Misti... - izgovorio je to gotovo mole- ćivim glasom.

- Sve je bilo dobro. I sve je bilo loše.- Kako to da razumem?- Ne moraš da razumeš. Samo se priseti toga da si bio veren, tokom

trajanja naše veze.- Da li si me bar malo volela?- Ha! - uzviknula je Misti podrugljivo. - Ovo tako liči na tebe, Heltone!

Da me pitaš da li sam ja tebe volela! E, pa, nisam! Mrzela sam te! I sada te mrzim! Ne mogu da dočekam da odem od tebe!

- Zašto si me mrzela?- Hej! Zar nisi čuo šta sam ti maločas ispričala?! Gnezdio si se između

mojih butina dok si pregovarao sa svojom verenicom o vašem venčanju! Ne misliš, valjda, da sam mogla da te volim u tom trenutku?!

- Ne znam. Možda i jesi. Nadam se da jesi. U svakom slučaju, dao bih sve da mogu da se setim tog trenutka.

- A ja bih dala sve da mogu da ga zaboravim - Misti je imala spremnu repliku.

- Kladim se da taj trenutak nije bio tohko loš... Da je u njemu bilo nešto dobro...

Bilo je. Uprkos svemu, bilo je dobro. Toliko dobro, da je Misti neiz- merno patila zbog neizbežnog gubitka svega što je bilo lepo u vezi sa Heltonom.

Nakon što se histerično nasmejala, Misti je lagano klimnula glavom.- Ne mogu da ti objasnim koliko sam srećna što odlazim, Heltone.

Konačno ću biti slobodna! Konačno ću moći da upravljam svojim životom! Nikada me više nećeš poniziti! Nikada, nikada više!

- Naravno da neću. Misti, ja sam raskinuo veridbu sa Patrišom.- Nije to trebalo da uradiš. Vas dvoje ste kao stvoreni jedno za drugo.- Da je to tačno, ja ne bih bio sa tobom.- Bio si sa mnom, jer sam predstavljala lak plen, neko oko koga nisi morao

da se trudiš, kome nisi morao da se pravdaš.- Ako je sve tako, kao što tvrdiš, zbog čega nisi ranije otišla od mene?Zbog toga što si mi pretio.- Pretio sam ti?

- Da. Da ćeš me pronaći, makar otišla na kraj sveta. Da ću morati zau- vek da ostanem sa tobom, dopadalo mi se to ih ne.

- Nisam ti pretio, ludice! Time sam ti poručivao koliko mi je stalo do tebe, koliko te volim!

- Ti me nikada nisi voleo, Heltone. Voleo si to što sam bila lak plen. Uo- stalom, planirao si da se oženiš drugom ženom! Koliko puta je potrebno da ti to ponavljam?! - uzviknula je svom jačinom.

- Bio satn ćuran. Sada sam drugačiji.- Tačno, bio si ćuran. I to ćeš biti ponovo, kada se izlečiš od amnezije,

kada povratiš sećanja.- Siguran sam da neću.- Ja ti, u svakom slučaju, želim da se to dogodi. Zbogom, Heltone!- Misti! Ostani, molim te, još malo! Ne teraj me da ustajem iz kreveta, jer

imam visok pritisak!- Šta god rekao ili učinio, Heltone, nećeš me sprečiti da odem - poručila

mu je Misti, stojeći pored vrata. - Više me nikada nećeš videti. Savetujem ti da se, za svoje dobro, pomiriš sa Patrišom. Ona je prava žena za tebe.

- Ti si prava žena za mene!-Ne, nisam. Zbogom!- Nećeš, valjda, tek tako da me ostaviš u krevetu?!- Sada ćeš videti kako to izgleda! I ti si mene sto puta ostavio u krevetu!Na Heltonovom licu se ukazao izraz zaprepašćenja, kombinovan sa izra-

zom zadovoljstva. - Zar smo sto puta vodili ljubav?!-I više od toga - rekla je Misti, nakon čega je bez daljeg oklevanja izašla iz

sobe.Mirao je koračala kroz bolničke hodnike, gutajući knedle i obuzdavajući

suze. Prepustila se svom bolu tek kada je sela u kola. Tada je zažalila što se parkirala u blizini čuvareve kućice. Jer, morala je, nakon što joj je on pokucao na prozor, da mu objašnjava zbog čega tako grčevito plače, i da odbije njegov predlog o prihvatanju lekarske pomoći.

Nakon svega tridesetak minuta vožnje, Misti je bila prinuđena da se is- ključi iz saobraćaja. Zbog suza u očima, drhtavih ruku i sve lošije koncen- tracije, nije se osećala sposobnom da bezbedno vozi.

Zaustavila se kod prvog motela, na koji je naišla. Soba koju je iznajmila je bila neudobna, nekomforna i ružna, ali je pritom predstavljala i jedino mesto, na kome je mogla da pronađe privremeno utočište.

Misti je tek tada, kada je započela svoje planirano putovanje, kada se našla na izlazu iz grada, shvatila šta joj se događalo. Tek je tada bila u stanju da oseti razmere bola koji ju je mučio zbog rastanka od Heltona.

Više ga nikada neće videti... Više mu nikada neće pripasti... Više nikada neće moći da bude pored njega...

Kao u inat, u tim trenucima, dok je pokušavala da se izbori sa bolom, Misti se prisećala samo lepih stvari, doživljenih sa Heltonom. Njegovih osmeha,

poljubaca, dodira, lepih reči... Njegove brižnosti... Dana u kome se nije odvajao od nje, jer je imala visoku temperaturu. Tog dana je slagao Patrišu da je morao da otputuje, da bi proveo čitavu noć sa njom, da bi je negovao.

Helton je umeo da bude veoma nežan. Ali i veoma grub, veoma bezobzi- ran, veoma bezosećajan.

Iznad svega je pripadao nekoj drugoj ženi, uvek, i u lepim, i u ružnim trenucima. Nikada nije bio samo njen, niti je planirao da to ikada bude.

Misti je proživljavala pravu malu emotivnu agoniju, zbog čega nije od- govarala na telefonske pozive. Kada je prestala da plače, kada se smirila, prihvatila je da razgovara sa Džulijom, koja ju je pozivala po treći put.

- Misti, draga! - Džulija je glasno odahnula, kada je začula Mistin glas. - Propisno si me zabrinula! Da h si videla da sam te zvala?

- Ne - slagala je Misti. - Sve vreme vozim, tako da sam ostavila telefon po strani.

- Ah, gde se nalaziš? Kuda si se zaputila?- Najiskrenije, ne znam ni sama.- Sigurno pretpostavljaš da me je Helton zamoho da te pozovem?- O, da. Vaš brat, Džulija, nije čovek koji prihvata da bude odbijen.- Rekao mi je za vas dvoje. I rekao mi je da mu je veoma stalo do tebe.- Meni nije stalo do njega. Stalo mi je do toga da povratim svoj život. Ne

tražite od mene da se odreknem te namere, Džulija.- Neću, naravno. Ja te podržavam.- Zaista? - začudila se Misti.-1 sama strepim od trenutka, u kome će Helton povratiti sećanja. Biće to

kraj našeg odnosa. Kada si ti u pitanju, Helton bi insistirao da se vra- tite na staro. Da mu budeš tek ljubavnica. Ni ja ne bih pristala na to. Ne

bi pristalada grejem postelju muškarcu, koji planira da se oženi drugom ženom.

- Oh, Džulija... - Misti je tužno zaplakala. - Ne mogu da vam objasnim koliko mi znači to što me razumete, što me podržavate...

- Volela bih da sam sada pored tebe... Rekla bih da ti je potrebna uteha.- Jeste. Veoma mi je teško...- Da li to znači da... da si volela mog brata?- To nikada nije bilo važno, pa nije važno ni sada.- Ah, Misti... - uzdahnula je Džuhja. - Dozvoli mi da ti pomognem...

Znam da si od svih krila vezu sa Heltonom. Znam da sada nemaš kome da se poveriš. Nemoj da odeš tek tako. Daj sebi vremena da se bar malo oporaviš, pre nego što kreneš dalje.

- Imam utisak da hoćete nešto da mi predložite...- U pravu si. Moj supnig i ja posedujemo vikendicu, na obali okeana.

Trenutno je prazna, u njoj boravimo samo tokom leta. Idi tamo. Odmori se, opusti se, uživaj u tišini, u divnoj prirodi. Ja bih povremeno mogla da ti pravim društvo, naravno, ako to budeš želela.

Za uplašenu i emotivno uzdrmanu Misti, koja nije znala kuda bi mogla da krene i gde da se zaustavi, Džulijin predlogje zvučao kao najbolje moguće rešenje. Bilo joj je potrebno da se smesti na nekom. lepom mestu, još više, da povremeno uživa u društvu osobe koja ju je razumela, koja je bila na njenoj strani. Ružna soba u motelu, u kome se trenutno nalazila, je samo potencirala njeno osećanje usamljenosti i napuštenosti.

Poželela je da odmah ode odatle, da se što pre sastane sa Džulijom. Ah, osećala se iscrpljeno, i znala je da nije u stanju da vozi.

- Hvala vam, Džulija - rekla je, kroz senku osmeha. - Prihvatiću vaš velikodušni predlog.

- Obradovala si me, Misti. Da si odbila moj predlog, ne bih prestala da brinem za tebe, i da se pitam gde si. Ovako ću moći da te obilazim i da ti pružam podršku.

- Ah pod jednim uslovom: da ne govorimo o Heltonu. Ja sam ga ostavila, Džulija.. Ostavila sam ga Patriši, iako je, navodno, raskinuo veridbu sa njom.

-I meni je to rekao, međutim, nisam to uzela za ozbiljno. Moj brat pati od amnezije, a kada se bude izlečio, vratiće se na staro. Ponovo će poželeti da se oženi Patrišom. Zato ti, kao što si lepo isplanirala, moraš da se pobrineš za sebe.

- Hvala vam, Džuhja - Misti je odahnula sa olakšanjem. - Već me je ovaj razgovor sa vama umirio. Uprkos tome, nisam u stanju da sada dođem do vaše vikendice. Moraću negde da prenoćim.

- Lepo se odmori, draga, a sutra kreni na put.

Džulija je dala Misti precizne instrukcije o tome kako da dođe do vi- kendice, nakon čega ju je pozdravila, uz komentar da se raduje njihovom predstojećem susretu. I Misti mu se radovala. Džulija je bila divna osoba, ali je, što je smatrala važnijim, bila Heltonova sestra. To je smatrala za okolnost, kojaje mogla da joj donese malenu utehu.

XII

Dani su prolazili, ah je Misti imala utisak da je vreme stajalo. Da se ništa nije menjalo, da ništa nije uspevala da izbriše, da zaboravi. Umesto da se okrene budućnosti, da pokuša da je isplanira i pripremi se za nju, ona se neprekidno prisećala prošlosti, i neprekidno se pitala koliko je uopšte bila sposobna za to da je se odrekne. Čeznula je za Heltonom, veoma. Njene usne su čeznule za njim, njena koža, njene oči. Irnala je utisak da je tek tada, kada je otišla od njega, uvidela koliko ga je volela, koliko joj je bio potreban. Osećanja joj više nisu bila izmešana, jer je ljubav sve nadvladala, sve potisnula. Predeo oko vikendice, u kojoj je boravila, je bio neverovatno romantičan, što ju je navodilo da se prepušta sentimentalnim raspoloženjima, da ne- prekidno bude uronjena u svoje emotivne dubine. Misti je bilo najteže tokom ranih večernjih sati, kada bi zalazeće sunce

pravilo divne zlataste odsjaje na nebu, kada bi se čuo samo huk okeana. Sedela bi na tremu, u stolici za ljuljanje, i predavala se maštanjima. U kre- vet je odlazila uplakana, i sve više uverena u to da joj je Helton bio vitalno potreban, da joj je život bez njega bio prazan i besmislen. Uprkos silnoj čežnji za Heltonom, Misti je odbijala da o njemu razgovara sa Džulijom. Pravila se da je nije interesovalo čak ni njegovo zdravstveno stanje, iako se silno brinula za njega, i iako je navijala za to da što pre izađe iz bolnice, da povrati pamćenje i vrati se svom starom životu. Džuhja je bila divna prema njoj. Zvala ju je svakoga dana, dva puta ju je čak i obišla. Davala joj je podršku, pokušavala da joj predloži šta bi mogla da radi u budućnosti. Misti je imala puno poverenje u nju.

Sve dok se, jedne večeri, dok je sedela na tremu i zamišljeno gledala ka pučini, ispred kuće nije pojavio Helton. Silno iznenađena, Misti je brzopleto ustala sa stolice, ali se saplela, tako da je svom težinom tresnula o drveni pod. Kada je Helton pokušao da joj se približi, kako bi joj pornogao da ustane, hitro je skočila na noge i pobegla u najudaljeniji deo trema.

- Trebalo je da pretpostavim da će Džulija da me izda! - uzviknula je, uznemirena do krajnosti. - Ipak je ona tvoja sestra! Oboje ste nepouzdani i prevrtljivi! Nije trebalo da joj verujem! Nije trebalo da joj verujem! - po- novila je, silno se kajući zbog toga što je dozvolila da se nađe u klopci, zahvaljujući tome što je naivno smatrala da je Džulija podržava, da nikada ne bi mogla da je izneveri.

- Da li si se udarila? - Helton ju je mirno upitao, ne pokazujući nameru da joj se još više približi.

- Jesam, ah nedovoljno! Da sam se povredila, morao bi da me vodiš kod lekara, i tako bi izbegh ovo što pokušavaš da učiniš!

- Šta pokušavam da učinim?- Ne znam! Zašto si došao?! I kako si, uopšte, došao?! Bolničkim kolima?!- Ne, došao sam svojim kolima.- Molim? Kako to? Zar si otpušten iz bolnice?- Jesam. Danas. Kao što vidiš, odmah sam došao kod tebe.- E, pa, nije trebalo da dolaziš! O, kada bi samo znao koliko sam mrzela

tvoje iznenadne dolaske! Koliko sam mrzela svoju nemoć da odlučujem o svom vremenu, o svom telu, o sebi! Ništa nisam mogla da uradim sa tobom, ništa protiv tebe i ništa bez tebe! Ti si bio gospodar kome sam služila, u zamenu za mrvice, preostale od onoga što si pružao svojoj verenici! Bila sam u podređenom položaju, a to sam mrzela, Heltone!

- Da, znam - mirno je potvrdio, zagonetno se osmehujući. - Sve znam.- Kako bi mogao da znaš?! - Misti je tada zaplakala. - Ti patiš od amne-

zije! Uostalom, nikada ti nisam govorila o svojim osećanjima!- Evo, sada mi govoriš. Potpuno mi je jasno da sam se nekada nepraved-

no ophodio prema tebi, i da si patila zbog toga. Bio sam veoma okrutan prema tebi, Misti. Ni sam ne znam zašto sam se tako ponašao prema tebi, s obzirom na to da sam te voleo.

- Nisi me voleo! Voleo si moć koju si imao nada mnom!- Voleo sam te, Misti - Helton se naglo uozbiljio. - Kada su mi se vratila

sećanja, pitao sam psihologa, sa kojim sam u bolnici radio hipnoterapiju, da mi objasni tu kontradiktornost, to, da sam te voleo i da sam se istovremeno ophodio loše prema tebi. Objasnio mi je da sam, tim lošim ophođenjem prema tebi, u stvari kažnjavao sebe. Nesvesno sam znao da zaslužujem kaznu zbog snobovskog života, zbog priklanjanja pogrešnim vrednostima. Ti si me podsećala na prave vrednosti, što sam, na neki način, morao da uništim. Morao sam da te negiram, jer bih u suprotnom morao da menjam gotovo sve u svom životu. Sada sam spreman da to učinim. Zato sam došao kod tebe.

Misti je odvojila leđa od zida kuće i načinila korak ka Heltonu. Pažljivo mu se zagledala u lice i otkrila da je ono povratilo nekadašnju čvrstinu, da više nije izgledao ranjivo i meko, kao u periodu, tokom koga se borio sa amnezijom. Helton je ponovo bio u svom punom sjaju, ponovo se odlikovao neumoljivom muževnošću, ponovo je bio samouveren i moćan. Ipak, izraz u očima mu je bio drugačiji. Gledao ju je na drugačiji način. Dopalo joj se kako ju je posmatrao te večeri. Heltonovpogledjojje davao nadu. Naveo ju je da pomisli kako je nešto lepo, do tada neizvodljivo, ipak moglo da se dogodi.

- Vratila su ti se sećanja...? - upitala je, zadržavajući dah. -Jesu. Juče.- Zaista?- Ujutru sam otvorio oči i doživeo silovitu, nezaustavljivu navalu seća-

nja. Malo je nedostajalo da, od uzbuđenja, doživim infarkt, ali su lekari na vreme intervenisali.

- Ti... - Misti su pošle suze na oči. - Ne lažeš me?- Ne bih se usudio. Dozvoli mi da te uverim da ne lažem, da se svega

sećam. Testiraj me. Pitaj me šta god želiš.-Ja...- Evo, reći ću ti nešto, što znamo samo nas dvoje. Volela si da mi, po

završetku vođenja ljubavi, grickaš donju usnu. Bože, mogla si to da radiš satima... Ja sam se pravio da to moram da trpim, ah sam u stvari beskrajno uživao u tome...

- O, Heltone... - izustila je Misti, ne uspevajući da zadrži jecaje. - Ako si uživao, zašto si odlazio drugoj ženi...?

- Zato što sam bio ćuran. Više to nisam. Sada sam u stanju da priznam i sebi i tebi da te volim, i da. želim da budem sa tobom. Učinila bi me ludo srećnim ako bi mogla da mi oprostiš to što sam te nepravedno zanema- rivao, što sam te ponižavao. Verovala ili ne, i ja sam patio zbog toga. Bio sam besan na sebe, a potom i na tebe. Jer, nisam mogao da se promenim, nisam mogao da se odreknem svega, da bih bio sa tobom.

-A sada?- Amnezija me je promenila. Sada sam u stanju da odredim prave vred-

nosti, da činim radikalne poteze. Ponovo sam, nakon povraćenih sećanja,

razgovarao sa Patrišom. Dehnitivno sam raskinuo svaki odnos sa njom. Jasno mi je zbog čega sam želeo da je oženim, ali se sada gnušam tih razlo- ga. Istovremeno se gnušam razloga, zbog kojih sam odbijao da vidim tebe, kao svoju suprugu. Jedva da mogu da poverajem koliko sam površan bio.

-I okratan - dodala je Misti, želeći da tada sve rasprave.- Da - potvrdio je Helton, kome se kajanje jasno ogledalo na hcu. - Setio

sam se da sam tražio od tebe da mi rodiš dete...- Jesi - Misti je bezglasno izgovorila, jer joj se grlo steglo kada se prisetila

toga.Ona je, više od svega, želela da rodi Heltonovo dete, ah nije želela da ga

odgaja u tajnosti, kako je on predlagao. Mimo braka, mirno porodičnog okruženja. Kao dete rodeno iz pogrešnih razloga, koje nije bilo dovoljno dobro da ima normalne roditelje.

- Potpuno mi je jasno zbog čega si me mrzela, zbog čega si želela da pobegneš od mene. To, što sam tražio od tebe da mi rodiš dete, je monstru- ozno. Bila si mi dobra kao sekretarica, kao ljubavnica, video sam te kao idealnu majku svog deteta, a ipak nisam želeo da se oženim tobom. Stidim se onoga što sam ti činio, Misti.

- Pa, kao što si i sam rekao, bio si ćuran. Nisi mogao da ideš protiv svoje prirode.

- Samo me jedna stvar čini dovoljno hrabrim da stojim pred tobom i mo- lim te za oproštaj. A to je ljubav. Voleo sam te i pre amnezije, Misti. Plašio sam se da ti to priznam, plašio sam se da to priznam sebi. Negirao sam tu ljubav, da bih, sa drage strane, održavao svoj život prema zamišljenim standardima. Sada se ne plašim. Sada sam u stanju da ti kažem da te volim. Svima sam to već rekao. Patriši, Kevinu Tejloru, Džuliji, doktora Fihpsu, terapeutu. Svi su mi poverovali. Džuhja mi je poverovala. Zato mi je otkrila gde se nalaziš. Ne ljuti se na nju. Nije te izdala, već je želela da ti pomogne da budeš srećna, da oboje budemo srećni. Da li to možemo da budemo, Misti? - Helton ju je bojažljivo upitao. - Da li veruješ da te volim?

To, što je Helton bio nesiguran, što je strepeo od njenog odgovora, što je ispoljavao bojažljivost i molećivost, stavilo je Misti do znanja da se pro- menio. Izlečio se od amnezije, povratio je sećanja, ali je promenio svoju prirodu. Promenio je svoje prioritete. Nekim čudom, postao je bolji i iskre- niji čovek. I emotivniji, iznad svega.

Misi je bila neizmerno srećna zbog njega, zbog sebe. Toliko srećna, da nije bila u stanju da progovori.

- Da... - tiho je izustila. - Verajem ti...- Šta bi trebalo da učinim da bi prestala da me mrziš, Misti? Reci mi,

učiniću sve! Apsolutno sve! Moram da se izborim za tvoju ljubav!- Već je imaš - reklaje, nakon čega mu je poletela u zagrljaj.Tiho mu je zaplakala na gradima, jer je po prvi put osetila da je grli čo- vek

koji je bio njen, kome je ona bila najvažnija. Snažno ga je stezala, dok ju je on mazio po leđima, podjednako dirnut, koliko je i ona to bila.

- Misti... - šapatom je izgovarao njeno ime. - Ludo te vohm... Poludeo bih da sam te izgubio... Mislim da si ti već pomalo luda, jer si me nekim čudom zavolela...

Te Heltonove reči su navele Misti da prasne u smeh. - Veruj mi da sam, u proteklih godinu i po dana, svakoga dana pomišljala upravo to, da sam luda! Volela sam te, iako ti nisi voleo mene, i prihvatala sam da budem sa tobom, iako si ti planirao da se oženiš drugom ženom! Ko bi normalan to sve radio?! Naravno da sam bila luda, Heltone! Ah volela sam te, i sada te vohm!

- Misti... - Helton joj je drhtavim prstima mrsio kosu, razgledajući svaki delić njenog hca. - Da li mi opraštaš?

- Da! Bio si loš prema meni, ali si me činio srećnom, uprkos svemu! Od kada sam te napustila, nisam prestajala da žudim za tobom! Ne smem ni da razmišljam o tome šta bi bilo sa mnom da nisi došao, da nismo ponovo zajedno!

- Dakle, ponovo smo zajedno? - upitao je Helton uzbuđeno. - Želiš to?- To je jedino što želim! - nadahnuto je potvrdila.- Onda... Onda... Onda...Nije ličilo na Heltona da muca, da se ustručava da nešto izgovori, zbog

čega se Misti iznova veselo zakikotala. - Onda, šta? .- Onda mi se čini logičnim da te, ovaj, da te zaprosim... Da li želiš da se

udaš za mene, Misti?Upila je svoje telo u njegovo i obavila mu ruke oko vrata. - Pitaj me to

ponovo...- Da li želiš da se udaš za mene? –Još jednom...- Da h želiš da se udaš za mene? - ponovio je, i sam razdragan njenom

srećom.- Zvučalo je baš onako, kako sam zamišljala - otkrila mu je delić svojih

maštarija, propinjući se na prste da bi ga poljubila. - Da, Heltone... Želim da se udam za tebe...

- Volim te, Misti! - uzviknuo je Helton gromko, zavrtevši je u naletu radosti. - Uvek ću te voleti! Učiniću sve da budeš najsrećnija osoba na svetu!

- Ja to već jesam, blesane... - šaljivo ga je udarila po grudima, da bi mu potom prstima dodirnula donju usnu. - Ali ako bi odmah hteo da me usrećiš...

- Znam na šta misliš - odgovorio je, ljubeći joj prste, i uvodeći je u kuću da bi proslavili trijumf njihove uzajamne ljubavi, koja se pokazala jačom od zaborava, jačom od svega.

KRAJ By voki