17
адржај Пролог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 пајање супротности (15)  евизија историје (16)  Чиме их је омађијао (20) Како је настала ова књига (22) 1. Први сусрет са Србијом. . . . . . . . . . . . . . 25 света за сарајевски атентат (27) Вешање изнад кућног прага (29) Аустријска војска је ломила вра- тове стрељаних српских зарољеника (31) Жута монархија гуи Јосип броз напредује (34)  Прва срерна медаља за храрост за ору против геака (36) бежање од заслуга (39) Зашто је уписан у књигу аустријских ратних гуитака“ (41)  томе се мора ћутати рија то не и могла да разуме (44) 2. Ако Југославију н ападну фашисти, ми ћемо гледати прво да изазовемо грађански рату земљи . . . . . . . . . . . . . . . 49 У усији ежао од Црвене армије, а у Загреу се представљао као ољшевик (51) Хладан пријем

Tito i Srbi 1isp3

  • Upload
    egerla

  • View
    241

  • Download
    1

Embed Size (px)

Citation preview

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 117

984129адржај

Пролог 13984129пајање супротности (15) bull 984128евизија историје (16) bull Чиме их је омађијао (20) bullКако је настала ова књига (22)

1 Први сусрет са Србијом 25

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bullАустријска војска је ломила вра-тове стрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жутамонархија гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва

сре984113рна медаља за хра984113рост за 984113ор984113у против геака(36) bull бежање од заслуга (39) bull Зашто је уписан укњигу аустријских bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томесе мора ћутати ndash 984129р984113ија то не 984113и могла да разуме (44)

2 Ако Југославију нападну фашистими ћемо гледати прво да изазовемограђански рату земљи 49

У 984128усији 984113ежао од Црвене армије а у Загре984113у се

представљао као 984113ољшевик (51) bull

Хладан пријем

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 217

Перо Симић8 Тиtо и Срби 1 9

(123) bull За Немце су и партизани и четници 984113или

устаници (125) bull Куповање времена (126) bull Да 984113ис-

мо освојили власт ми ћемо у вaтру 984113aцaти bdquoчак и

старце и старице па и седмогодишње дјечакеldquo (128)

bull Вреди ли српска част више од чешке пољске фран-цуске 984113елгијске холандске данске норвешке (130)

bull Немци траже само предају (132) bull Титове наред984113е

за ширење грађанског рата у Црној Гори Хрватској

и западној босни bdquoУзети таоце конфисковати имо-

вину интернирати фамилије дотична села потпуно

попалити и уништитиldquo (134)

6 Правим борцима рука не треба да задрхти

ни кад убијају свог рођеног оца само акоотац не воли комунисте 143

Предлог четника источне босне bdquoДискусија одржавном уређењу долази у о984113зир тек по свршеном

ратуldquo (145) bull Тито Хрватима прети осветом Драже

Михаиловића (148) bullУ о984113рачуну партизана и четни-

ка све је 984113ило дозвољено (150) bull 984129арадња са Нем-

цима bdquo984129премни смо да се с оружјем у руци 984113оримо

против сваког непријатеља на којег нам укажетеldquo

(152) bull

бор984113ом против својих сународника 984129р984113ио984113ез984113еђују другим народима да 984113уду равноправни

с њима (156) bull Немци трљају руке (161) bull Како је

Тито о984113мануо 984129таљина (162) bull бор984113ена сарадња са

Немцима и усташама (165)

7 Стварање Титове Југославије без Срба 171

Ми смо достојни свога учитеља 984129таљина (173) bull984128азличите директиве (174) bull 984129ви одсутни су при-

сутни (176) bull

984129ве одлуке по истом ша984113лону bdquoНа

у београду (53) bull Пактирање са свима који Југо-

славији могу доћи главеhellip (56) bullКад је каријера

у питању није превише марио ко је 984129р984113ин ко

Хрват (59) bull 984129aрадња с гро984113арима Југославије

bdquoпо свим питањимаldquo (63) bull 984126984113арање владе упоро984113љеној земљи ndash главни ратни циљ (66)

3 Три месеца чекао Русе у Београду 73

Не знам који језик говорите али српски не знате не

можете 984113ити 984129р984113ин (75) bull 984126984113еси се о 984113андеру ако

рат 984113уде трајао два месеца (77) bull984120змишљање чиње-

ница (79) bull Машта може свашта (82) bull Тито чека

984128усе Михаиловић Енглезе (83) bullУсаглашена тактика

ратовања (86) bull 984128аспамећени 984129р984113и и 984129р984113ија (88)

4 Зашто је ишао на Равну гору 95

Кад загусти bdquo984129ви смо ми 984129р984113иldquo (97) bull Први сусрет

с партизанима (99) bull Партизани сумњиче Тита за

шпијунажу (100) bull Вреди ли један Немац педесет

984129р984113а (101) bull Могу ли Немци прво 984113ити поражени

у Југославији па тек онда на главним фронтовима

(103) bull

Ко сте ви друже Тито ndash зашто не кажеш пами волимо 984128усе (104) bull984129трељање се врши истовре-

меним гађањем у срце и у главу (108) bullНепроспавана

ноћ на 984128авној гори (109) bull 984129р984113ија завијена у црно

(112) bull Тешко је 984113ити прави 984129р984113ин а само прави

човек може 984113ити и прави 984129р984113ин (114)

5 Почетак грађанског рата 119

Титов контранапад на неизвршени напад Драже

Михаиловића (121) bull

Последњи покушај договора

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 317

Перо Симић10 Тиtо и Срби 1 11

Земун ипак одвојити од београда (238) bull Подила-жење Хрватима који неће у партизане (241) bull 984129траход аутономије 984120стре (241) bull Чарке око Далмације(243) bull Македонци траже Прешево (245)

10 Енглези и Американци утиру Титу путза долазак на власт 249

Зашто су Енглези и Американци у пролеће 1944тепих 984113ом984113ама у984113еђивали 984129р984113е да заволе Тита (251) bull Легитимни војни циљеви 984113олнице и породилишташколе и дечји домови ортопедски заводи градскепијаце и гро984113ља (254) bull Под 984113ом984113ама страдало двехиљаде Подгоричана а bdquoморални ефекат 984113ом984113ардо-

вања је до984113арldquo (258) bull

Тито моли 984129таљина да га дове-де на власт у београду (258) bull Последња југословен-ска краљевска влада 984113ез 984129р984113а (260) bull 984128уси још 1942 у 984129АД завр984113овали Шу984113ашића за свог агента 984129ереса(263) bull Наш циљ је bdquo984128аз984113ити 984129р984113ијанце и увести их у тор прије њемачке пропастиldquo (263) bullКако је једанод водећих светских конзервативаца дозволио Титуда га у984113еди да bdquoнаметање комунистичког режимаЈугославији не спада у наше намјереldquo (264) bull Зашто је Черчил протежирао Тита (266)

11 Освајање и ослобађање Србије 271

З984113ог чега је 984129р984113ију 1944 осло984113ађало десет путавише 984129таљинових него Титових 984113ораца (273) bullМеђу осло984113одиоцима 984129р984113ије и Павелићеви 984113орци за984129таљинград (278) bull984128асуло међу симпатизерима (282) bull 984129р984113ија није 984113ила равноправна са другим репу984113лика-ма (284) bullПрече јој је 984113ило да пожури на А984129Н984126984129 негода запали свећу тек у984113ијеном сину (288) bull Чачански

студент амнестира усташе за геноцид над 984129р984113има

основу јеdноg ласноg аплауза констатујем да смо јеdноd ушноhellipldquo ndash bdquoПрема вашем аp лаузу могу самоконстатовати да смо јеdноd ушноhellipldquo (178) bull Гласањедлановима (181) bull 984129амог се984113е прогласио за марша-

ла (183) bull

Зашто је 984129р984113ија 984113ила маргинализована уЈајцу (185) bullУмножавање лажне слике из Јајца (188) bull Како bdquoнепријатељ није успио у својим пакленимнамјерамаldquo ако је bdquoуништио преко пола милиона984129р984113аldquo (189)

8 Узалудна нада логораша Јасеновца 195

Титова војска се при984113лижава или већ стоји предвашим логором који никад неће ни покушати да

освоји (197) bull

Зашто је одлучено да се вапај јасе-новачких логораша не о984113јављује (202) bull Да ли једеведесет девет одсто Хрвата 984113ило против усташа(204) bull Ћутање о Јасеновцу (206) bull Дете 984113ез ло984113ање(209) bullНема пера које 984113и могло описати јасеновачкестрахоте (211) bull 984129истематско у984113ијање православки(214) bull Усташа му је одсекао о984113а уха и нос а кад му је запретио да ћу му извадити и срце Вукашин му јемирно рекао bdquo984128ади ти дијете свој посаоldquo (215) bullКлање на божић (218) bull984126рден и од Анте Павелића и

од Тита (220) bull984129цене пакла у Јасеновцу (221) bull984129амо један усташа у984113ио две хиљаде 984129р984113а (222) bull984126д хиљададепеша које је за време рата послао у Москву Тито је само у две поменуо о Јасеновац (224) bull Ни речи о984113ацању хиљада живих 984129р984113а у јаме (226)

9 Скандал у Јајцу 233

Најважнија одлука на Другом заседању АВН984126Ј-аније донета чак ни bdquoна основу једногласног аплаузаldquo

(235) bull

Гурање 984129рема у Хрватску (236) bull

Може ли се

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 417

Перо Симић12

П984128984126984123984126984115

984129пајање супротности (15) bull 984128евизија историје (16) bullЧиме их је омађијао (20) bull Како је настала ова књига (22)

(290) bull 984129р984113ија је дошла на власт тек кад је и 984129р984113инпосумњао у српско име (291) bull984126душевљење говоромтек смењеног шефа хрватских комуниста (294)

12 Већина Србије ипак против Тита 297Лакоћа претварања туђег у своје (299) bull До984113родо-шлица за осло984113одиоца bdquoДан осло984113ођења од другогокупатора није далекоldquo (302) bull Поведи овог човеказнаш где (304) bullМноге жртве су умирале са узвици-ма bdquoЖивели осло984113одиоци београдаldquo (305) bull Немасреће 984113ез освете (306) bull 984129трељали га зато што нијехтео да 984113ежи јер није имао чега да се стиди (308) bullПожурите са ликвидацијама онога у кога се сумња

стрељајте најконспиративније (311) bull

Планиранизлочин (313) bull Прототип веселог осветника док нескочи на њега Вуксанова жртва је жандар кад мусаспе два метка у главу жандар се сам претвори уподлог издајника кад џелат погледа у њега мртвичовек постане прљавац а кад га пљуне већ је мрци-на (314) bull Наручио ликвидацију невиног човека папостао председник 984129р984113ије (315) bull bdquo984129пасао сам ваммајкуldquo ndash bdquoТо је доказ да си служио окупаторуldquo (318) bull 984126дузели му српску националну част з984113ог тога што

је југословенској из984113егличкој влади послао bdquoшезде-сет фотографских снимака о усташким зверствима у Јасеновцуldquo (320) bull Хапшење војводе Петра бојо-вића силовање ћерки мајора Гавриловића (322) bullПриводимо причу крају нове идеје о прекрајању984129р984113ије (324) bull Како му је пресела прва Нова година у београду (327)

Реg исtар имена 331

О ауtору 337

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 517

984129ПАЈА984154Е 984129УП984128984126ТН984126984129Т984120

Противречне везе и односи између Јосипа броза Титаи 984129р984113а и 984129р984113ије могли 984113и у најкраћем стати и у дверечи сp ајање суp роtносtи

У Првом светском рату броз се за рачун Аустро- угарске 984113орио против 984129р984113ије а Југославијом коју је984129р984113ија уз гу984113итак четвртине целокупног свог ста-новништва створила на крају тог рата дупло дуже

је владао од оснивача те државе краља АлександраПрвог Карађорђевића

984126косницу његове војскe на почетку Другог светскограта чинили су 984129р984113и из 984129р984113ије против чијих очева једвадесетак година раније ратовао а кад је срединомтог рата Југославију делио на шест репу984113лика и 984113ираосвоју прву провизорну прокомунистичку владу дру-ги су му 984113или пречи од 984129р984113а и 984129р984113ије па је на Другозаседање АВН984126Ј-а Антифашистичког већа народногосло984113ођења Југославије окто984113ра 1943 984129ловенце иХрвате позивао да дођу у bdquoшто већем 984113ројуldquo а 984129р984113и-

ма поручивао да у Јајце пошаљу bdquoнеколико делегатаldquo

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 617

Перо Симић16 Тиtо и Срби 1 17

да неутралише непревазиђене ратне трауме Југосло-вена извршена је ревизија историјске истине о Дру-

гом светском рату у Југославији За потре984113е дневне

политике исконструисана је доктрина како су се сви

југословенски народи чак и народности подједнако984113орили и жртвовали за осло984113ођење Југославије што

је представљало велику историјску неправду према984129р984113има који су чинили већину свих југословенских

ратних жртава Тиме је круцијална историјска чиње-ница да је више од половине свих српских ратних

жртава пало у НДХ односно широм Хрватске и боснеи Херцеговине коју је Хитлер прикључио НДХ насил-

но гурана у за984113орав

Паралелно са процесом разградње српског исто-ријског памћења које 984113и 984113ез пристанка и својског

ангажовања српске политичке и интелектуалне елите984113ило немогуће одвијала се и перманентна редукција

карактера и стварне ратне улоге другог претежносрпског покрета отпора у Другом светском рату 984120

то само з984113ог тога што се тај покрет оличен у леги-тимној Југословенској војсци у отаџ984113ини из984113егличке

владе Краљевине Југославије коју су признавале све

чланице антихитлеровске коалиције супротстављаоТитовој жељи да фашистичку окупацију Југославије

искористи за насилно преузимање власти у земљиШто з984113ог реваншизма што з984113ог bdquo984113ратства и једин-

стваldquo овај покрет отпора чију су окосницу чини-ли 984129р984113и у послератној комунистичкој пропагандипостајао је све гори Перманентно је називан кви слин-

шким чак фашистичким и изједначаван са хрватским

нацифашистима усташама највернијим Хитлеровим

984126кто984113ра 1944 уз 414000 совјетских војника навласт у београду су га устоличили 984129р984113и из Хрватске

и босне и Херцеговине и 984129р984113и и Црногорци из Црне

Горе али и совјетске и српске заслуге за његово усто-

личење у984113рзо су 984113иле девалвиране 984129овјетске з984113огњеговог разлаза са московским диктатором Јосифом

Висарионовичем 984129таљином а српске з984113ог илузијеТитовог режима да се трауме Другог светског рата у

Југославији могу превазићи игнорисањем а не суоча-вањем са правом и потпуном истином о том рату А на

тим затамњеним страницама историје писало је да је

Други светски рат у Југославији 984113ио више грађански

него осло984113одилачки да су две трећине југословенских

жртава у том рату пале од домаће руке а не од странихагресора да је у нацистичко-фашистичкој Независној

Држави Хрватској НДХ под руководством њеногпоглавника Анте Павелића у том рату извршен гено-цид над 984129р984113има а да је после осло984113ађања 984129р984113ије од

немачке окупације Титов режим ‒ више него у 984113ило

ком другом делу Југославије ‒ по984113ио велики 984113рој при-падника националне и пословне елите културних и

јавних радника универзитетских професора новина-ра глумаца карикатуристаhellip Десетине хиљада оних

који нису 984113или срећни што се 984129р984113ија подвргава Тито-вом и 984129таљиновом утопистичком експерименту

984128ЕВ984120З984120ЈА 984120984129Т984126984128984120ЈЕ

У984113рзо по Титовом доласку на власт ради политике

bdquo984113ратства и јединстваldquo којом је његов режим покушавао

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 717

Перо Симић18 Тиtо и Срби 1 19

живота никад није посетио а поред њега је 984113ез984113ројпута пролазио

984154егови српски о984113ожаваоци или ништа од тога нису

примећивали или су ишли из једне у другу крајност

984128атни лидер српских комуниста др благоје Нешковићновем984113ра 1944 представљајући га 984129р984113ији говорио једа је bdquoдруг Тито исто толико Хрват колико и 984129р984113инldquo

а само неколико година касније приватно је у четириока тврдио да је bdquoТито подмукли непријатељ 984129р984113аldquo

984126д његовог доласка у београд окто984113ра 1944 Титоврежим је похапсио о984113есправио и по984113ио знатно више

својих стварних и на984113еђених опонената него што је

то учинио у 984113ило ком другом делу Југославије 984120зузев

покоља у 984129ловенији маја-јуна 1945 када је Титоваказнена експедиција поред десетина хиљада ратних

супарника од којих су многи већ 984113или положилиоружје по984113ила и хиљаде хрватских цивила

Политика подозрења према 984129р984113ији настављена је и у тзв мирнодопским условима па је тако Тито

сменио четворицу водећих српских политичара и двапута извршио темељну чистку српског руководства

а у последњој декади његове владавине после смене

вођа српских ли984113ерала његови српски полтрони суражаловали и хиљаде најспосо984113нијих српских поли-

тичара привредника културних и уметничких ства-ралаца новинара главних и одговорних уредника

универзитетских професораhellip

Титово стално тренирање строгоће у 984129р984113ији од1944 до 1980 не може се поредити са кампањама за

одстрањивање идеолошки неподо984113них људи у 984113ило

којој другој југословенској репу984113лици Ту политику

савезницима изван нацистичке Немачке ‒ иако суНемци Југословенску војску у отаџ984113ини и њеног пред-

водника генерала Драгољу984113а Михаиловића већимделом рата сматрали опаснијим ратним противником

од Тита и његових симпатизераВодећи српски комунисти никад нису ни покушали

да се супротставе 984113ило ком сегменту те кратковидеполитике већ су суд984113ину 984129р984113а и 984129р984113ије 984113езрезервно

препустили свом партијском вођи кога су у Другомсветском рату нај984113рижније чували и о његовој 984113ез984113ед-

ности највише 984113ринули984129ептем984113ра 1941 одвели су га у партизане спасли

су га и у Ужицу и на 984129утјесци и у Дрвару а 984113ар једна

велика супротност између Тита и 984129р984113а 984113ила је вишенего очигледна готово од почетка тог рата 984154егове

снаге које су често покушавале и немогуће нису за

све време тог рата ниједанпут ни покушале да осло984113о-де највеће српско и југословенско ратно гу984113илиштеконцентрациони логор Јасеновац код Загре984113а у чијем

се саставу налазило седам логора А да 984113и 984129таљинудоказао да је израстао у великог војсковођу од окто-

984113ра 1944 до априла 1945 на више него про984113лематич-

ном 984129ремском фронту жртвовао је тридесетак хиљадамладих 984129р984113а који су 984113ез иједног дана о984113уке 984113ачени у

984113ор984113у са неупоредиво 984113оље о984113ученим и наоружанимХитлеровим снагама и усташама А у даљим 984113ор984113ама

за осло984113ађање Хрватске од усташа и Немаца између

984129аве и Драве жртвовано је још тридесет хиљада срп-ских младића

984120 поврх свега споменик у Јасеновцу подигнут

тек двадесет једну годину по завршетку рата до краја

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 817

Перо Симић20 Тиtо и Срби 1 21

У Титову причу да су границе између југословен-ских репу984113лика међе које спајају а не раздвајају да су

у суштини неважне административне а ни у ком слу-чају државне 984129р984113и су највише поверовали и сто пута

се покајали јер су само десетак година после његовесмрти распадом Југославије највише изгу984113или ПрвуЈугославију су 1918 створили гу984113итком више од чет-вртине целокупног свог становништва а и за другуТитову дали су највише живота а после свега осталису сами са со984113ом

Хиљаде 984129р984113а и даље су готово по инерцији чешћеодлазиле на његов гро984113 него на хумке оних који суим живот дали а многи од њих и данас га сматрају

највећом личношћу српске историје иако Тито уопште није 984113ио 984129р984113ин

Поврх свега највећи гу984113итници слома ТитовеЈугославије постали су 984129р984113и из Хрватске и босне иХерцеговине који су уз 984129таљина и 984129р984113е и Црно-горце из Црне Горе за време Другог светског ратаодржавали Титову наду да ће се докопати кормилаЈугославије 984120 984113или најзаслужнији за његово круни-сање у београду 1944

Постали су из984113еглице у земљи коју су стварали иосло984113ађали а нису ни приметили да је она већ увеликопочела да се распада још за Титовог живота док су муаплаудирали за све што је радио и говорио

Тиме се круг српских противречних односа саТитом не затвара Хрватски и 984113осански 984129р984113и су га лак-ше прежалили од најзагриженијих титоиста и bdquoдецекомунизмаldquo у 984129р984113ији у којој је Тито по доласку навласт 194445 984113ио странац јер је већина 984129р984113а 984113ила

против њега

Тито је консеквентно водио поред осталог и з984113ог

тога што је у 984129р984113ији увек успевао да пронађе људе

који ће му служити још верније од претходних срп-

ских првака

Упоредо с тим Тито је готово непрекидно пого-тово од смене водећег српског политичара Алексан-

дра 984128анковића толерисао повремено и охра984113ривао

све веће одвајање и осамостаљивање Косова и Мето-

хије од 984129р984113ије а самим тим и демонтирање највеће

југословенске репу984113лике која му је 1944 984113ила главни

ослонац у освајању Југославије

984126сим неколико жаока које му је тим поводом упу-тио лидер српских ли984113ерала Марко Никезић водећи

српски политичари су му и то толерисалиКад се све са984113ере изгледа да једино није зазирао

од удворичких 984129р984113а и 984129рпкиња које су му запеле за

око 984126д 984113ројних ван984113рачних веза најстраснија је 984113ила

са Пожаревљанком Даворјанком Пауновић а од три

званична 984113рака најдуже је остао у оном са личком

984129рпкињом Јованком будисављевић

Ч984120МЕ 984120Х ЈЕ 984126МА984146984120ЈА984126

984120ронијом суд984113ине 984129р984113и су Тита 1980 после свега

понајвише и најду984113ље ожалили кунући се да ће ипосле његове смрти ићи Титовим путем Као омађија-ни понављали су то и онда када се видело да тај путникуд не води и да нико други не жели да им на том

путу прави друштво Чак ни они којима је Тито ство-

рио државе и претворио их у посе984113не народе

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 217

Перо Симић8 Тиtо и Срби 1 9

(123) bull За Немце су и партизани и четници 984113или

устаници (125) bull Куповање времена (126) bull Да 984113ис-

мо освојили власт ми ћемо у вaтру 984113aцaти bdquoчак и

старце и старице па и седмогодишње дјечакеldquo (128)

bull Вреди ли српска част више од чешке пољске фран-цуске 984113елгијске холандске данске норвешке (130)

bull Немци траже само предају (132) bull Титове наред984113е

за ширење грађанског рата у Црној Гори Хрватској

и западној босни bdquoУзети таоце конфисковати имо-

вину интернирати фамилије дотична села потпуно

попалити и уништитиldquo (134)

6 Правим борцима рука не треба да задрхти

ни кад убијају свог рођеног оца само акоотац не воли комунисте 143

Предлог четника источне босне bdquoДискусија одржавном уређењу долази у о984113зир тек по свршеном

ратуldquo (145) bull Тито Хрватима прети осветом Драже

Михаиловића (148) bullУ о984113рачуну партизана и четни-

ка све је 984113ило дозвољено (150) bull 984129арадња са Нем-

цима bdquo984129премни смо да се с оружјем у руци 984113оримо

против сваког непријатеља на којег нам укажетеldquo

(152) bull

бор984113ом против својих сународника 984129р984113ио984113ез984113еђују другим народима да 984113уду равноправни

с њима (156) bull Немци трљају руке (161) bull Како је

Тито о984113мануо 984129таљина (162) bull бор984113ена сарадња са

Немцима и усташама (165)

7 Стварање Титове Југославије без Срба 171

Ми смо достојни свога учитеља 984129таљина (173) bull984128азличите директиве (174) bull 984129ви одсутни су при-

сутни (176) bull

984129ве одлуке по истом ша984113лону bdquoНа

у београду (53) bull Пактирање са свима који Југо-

славији могу доћи главеhellip (56) bullКад је каријера

у питању није превише марио ко је 984129р984113ин ко

Хрват (59) bull 984129aрадња с гро984113арима Југославије

bdquoпо свим питањимаldquo (63) bull 984126984113арање владе упоро984113љеној земљи ndash главни ратни циљ (66)

3 Три месеца чекао Русе у Београду 73

Не знам који језик говорите али српски не знате не

можете 984113ити 984129р984113ин (75) bull 984126984113еси се о 984113андеру ако

рат 984113уде трајао два месеца (77) bull984120змишљање чиње-

ница (79) bull Машта може свашта (82) bull Тито чека

984128усе Михаиловић Енглезе (83) bullУсаглашена тактика

ратовања (86) bull 984128аспамећени 984129р984113и и 984129р984113ија (88)

4 Зашто је ишао на Равну гору 95

Кад загусти bdquo984129ви смо ми 984129р984113иldquo (97) bull Први сусрет

с партизанима (99) bull Партизани сумњиче Тита за

шпијунажу (100) bull Вреди ли један Немац педесет

984129р984113а (101) bull Могу ли Немци прво 984113ити поражени

у Југославији па тек онда на главним фронтовима

(103) bull

Ко сте ви друже Тито ndash зашто не кажеш пами волимо 984128усе (104) bull984129трељање се врши истовре-

меним гађањем у срце и у главу (108) bullНепроспавана

ноћ на 984128авној гори (109) bull 984129р984113ија завијена у црно

(112) bull Тешко је 984113ити прави 984129р984113ин а само прави

човек може 984113ити и прави 984129р984113ин (114)

5 Почетак грађанског рата 119

Титов контранапад на неизвршени напад Драже

Михаиловића (121) bull

Последњи покушај договора

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 317

Перо Симић10 Тиtо и Срби 1 11

Земун ипак одвојити од београда (238) bull Подила-жење Хрватима који неће у партизане (241) bull 984129траход аутономије 984120стре (241) bull Чарке око Далмације(243) bull Македонци траже Прешево (245)

10 Енглези и Американци утиру Титу путза долазак на власт 249

Зашто су Енглези и Американци у пролеће 1944тепих 984113ом984113ама у984113еђивали 984129р984113е да заволе Тита (251) bull Легитимни војни циљеви 984113олнице и породилишташколе и дечји домови ортопедски заводи градскепијаце и гро984113ља (254) bull Под 984113ом984113ама страдало двехиљаде Подгоричана а bdquoморални ефекат 984113ом984113ардо-

вања је до984113арldquo (258) bull

Тито моли 984129таљина да га дове-де на власт у београду (258) bull Последња југословен-ска краљевска влада 984113ез 984129р984113а (260) bull 984128уси још 1942 у 984129АД завр984113овали Шу984113ашића за свог агента 984129ереса(263) bull Наш циљ је bdquo984128аз984113ити 984129р984113ијанце и увести их у тор прије њемачке пропастиldquo (263) bullКако је једанод водећих светских конзервативаца дозволио Титуда га у984113еди да bdquoнаметање комунистичког режимаЈугославији не спада у наше намјереldquo (264) bull Зашто је Черчил протежирао Тита (266)

11 Освајање и ослобађање Србије 271

З984113ог чега је 984129р984113ију 1944 осло984113ађало десет путавише 984129таљинових него Титових 984113ораца (273) bullМеђу осло984113одиоцима 984129р984113ије и Павелићеви 984113орци за984129таљинград (278) bull984128асуло међу симпатизерима (282) bull 984129р984113ија није 984113ила равноправна са другим репу984113лика-ма (284) bullПрече јој је 984113ило да пожури на А984129Н984126984129 негода запали свећу тек у984113ијеном сину (288) bull Чачански

студент амнестира усташе за геноцид над 984129р984113има

основу јеdноg ласноg аплауза констатујем да смо јеdноd ушноhellipldquo ndash bdquoПрема вашем аp лаузу могу самоконстатовати да смо јеdноd ушноhellipldquo (178) bull Гласањедлановима (181) bull 984129амог се984113е прогласио за марша-

ла (183) bull

Зашто је 984129р984113ија 984113ила маргинализована уЈајцу (185) bullУмножавање лажне слике из Јајца (188) bull Како bdquoнепријатељ није успио у својим пакленимнамјерамаldquo ако је bdquoуништио преко пола милиона984129р984113аldquo (189)

8 Узалудна нада логораша Јасеновца 195

Титова војска се при984113лижава или већ стоји предвашим логором који никад неће ни покушати да

освоји (197) bull

Зашто је одлучено да се вапај јасе-новачких логораша не о984113јављује (202) bull Да ли једеведесет девет одсто Хрвата 984113ило против усташа(204) bull Ћутање о Јасеновцу (206) bull Дете 984113ез ло984113ање(209) bullНема пера које 984113и могло описати јасеновачкестрахоте (211) bull 984129истематско у984113ијање православки(214) bull Усташа му је одсекао о984113а уха и нос а кад му је запретио да ћу му извадити и срце Вукашин му јемирно рекао bdquo984128ади ти дијете свој посаоldquo (215) bullКлање на божић (218) bull984126рден и од Анте Павелића и

од Тита (220) bull984129цене пакла у Јасеновцу (221) bull984129амо један усташа у984113ио две хиљаде 984129р984113а (222) bull984126д хиљададепеша које је за време рата послао у Москву Тито је само у две поменуо о Јасеновац (224) bull Ни речи о984113ацању хиљада живих 984129р984113а у јаме (226)

9 Скандал у Јајцу 233

Најважнија одлука на Другом заседању АВН984126Ј-аније донета чак ни bdquoна основу једногласног аплаузаldquo

(235) bull

Гурање 984129рема у Хрватску (236) bull

Може ли се

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 417

Перо Симић12

П984128984126984123984126984115

984129пајање супротности (15) bull 984128евизија историје (16) bullЧиме их је омађијао (20) bull Како је настала ова књига (22)

(290) bull 984129р984113ија је дошла на власт тек кад је и 984129р984113инпосумњао у српско име (291) bull984126душевљење говоромтек смењеног шефа хрватских комуниста (294)

12 Већина Србије ипак против Тита 297Лакоћа претварања туђег у своје (299) bull До984113родо-шлица за осло984113одиоца bdquoДан осло984113ођења од другогокупатора није далекоldquo (302) bull Поведи овог човеказнаш где (304) bullМноге жртве су умирале са узвици-ма bdquoЖивели осло984113одиоци београдаldquo (305) bull Немасреће 984113ез освете (306) bull 984129трељали га зато што нијехтео да 984113ежи јер није имао чега да се стиди (308) bullПожурите са ликвидацијама онога у кога се сумња

стрељајте најконспиративније (311) bull

Планиранизлочин (313) bull Прототип веселог осветника док нескочи на њега Вуксанова жртва је жандар кад мусаспе два метка у главу жандар се сам претвори уподлог издајника кад џелат погледа у њега мртвичовек постане прљавац а кад га пљуне већ је мрци-на (314) bull Наручио ликвидацију невиног човека папостао председник 984129р984113ије (315) bull bdquo984129пасао сам ваммајкуldquo ndash bdquoТо је доказ да си служио окупаторуldquo (318) bull 984126дузели му српску националну част з984113ог тога што

је југословенској из984113егличкој влади послао bdquoшезде-сет фотографских снимака о усташким зверствима у Јасеновцуldquo (320) bull Хапшење војводе Петра бојо-вића силовање ћерки мајора Гавриловића (322) bullПриводимо причу крају нове идеје о прекрајању984129р984113ије (324) bull Како му је пресела прва Нова година у београду (327)

Реg исtар имена 331

О ауtору 337

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 517

984129ПАЈА984154Е 984129УП984128984126ТН984126984129Т984120

Противречне везе и односи између Јосипа броза Титаи 984129р984113а и 984129р984113ије могли 984113и у најкраћем стати и у дверечи сp ајање суp роtносtи

У Првом светском рату броз се за рачун Аустро- угарске 984113орио против 984129р984113ије а Југославијом коју је984129р984113ија уз гу984113итак четвртине целокупног свог ста-новништва створила на крају тог рата дупло дуже

је владао од оснивача те државе краља АлександраПрвог Карађорђевића

984126косницу његове војскe на почетку Другог светскограта чинили су 984129р984113и из 984129р984113ије против чијих очева једвадесетак година раније ратовао а кад је срединомтог рата Југославију делио на шест репу984113лика и 984113ираосвоју прву провизорну прокомунистичку владу дру-ги су му 984113или пречи од 984129р984113а и 984129р984113ије па је на Другозаседање АВН984126Ј-а Антифашистичког већа народногосло984113ођења Југославије окто984113ра 1943 984129ловенце иХрвате позивао да дођу у bdquoшто већем 984113ројуldquo а 984129р984113и-

ма поручивао да у Јајце пошаљу bdquoнеколико делегатаldquo

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 617

Перо Симић16 Тиtо и Срби 1 17

да неутралише непревазиђене ратне трауме Југосло-вена извршена је ревизија историјске истине о Дру-

гом светском рату у Југославији За потре984113е дневне

политике исконструисана је доктрина како су се сви

југословенски народи чак и народности подједнако984113орили и жртвовали за осло984113ођење Југославије што

је представљало велику историјску неправду према984129р984113има који су чинили већину свих југословенских

ратних жртава Тиме је круцијална историјска чиње-ница да је више од половине свих српских ратних

жртава пало у НДХ односно широм Хрватске и боснеи Херцеговине коју је Хитлер прикључио НДХ насил-

но гурана у за984113орав

Паралелно са процесом разградње српског исто-ријског памћења које 984113и 984113ез пристанка и својског

ангажовања српске политичке и интелектуалне елите984113ило немогуће одвијала се и перманентна редукција

карактера и стварне ратне улоге другог претежносрпског покрета отпора у Другом светском рату 984120

то само з984113ог тога што се тај покрет оличен у леги-тимној Југословенској војсци у отаџ984113ини из984113егличке

владе Краљевине Југославије коју су признавале све

чланице антихитлеровске коалиције супротстављаоТитовој жељи да фашистичку окупацију Југославије

искористи за насилно преузимање власти у земљиШто з984113ог реваншизма што з984113ог bdquo984113ратства и једин-

стваldquo овај покрет отпора чију су окосницу чини-ли 984129р984113и у послератној комунистичкој пропагандипостајао је све гори Перманентно је називан кви слин-

шким чак фашистичким и изједначаван са хрватским

нацифашистима усташама највернијим Хитлеровим

984126кто984113ра 1944 уз 414000 совјетских војника навласт у београду су га устоличили 984129р984113и из Хрватске

и босне и Херцеговине и 984129р984113и и Црногорци из Црне

Горе али и совјетске и српске заслуге за његово усто-

личење у984113рзо су 984113иле девалвиране 984129овјетске з984113огњеговог разлаза са московским диктатором Јосифом

Висарионовичем 984129таљином а српске з984113ог илузијеТитовог режима да се трауме Другог светског рата у

Југославији могу превазићи игнорисањем а не суоча-вањем са правом и потпуном истином о том рату А на

тим затамњеним страницама историје писало је да је

Други светски рат у Југославији 984113ио више грађански

него осло984113одилачки да су две трећине југословенских

жртава у том рату пале од домаће руке а не од странихагресора да је у нацистичко-фашистичкој Независној

Држави Хрватској НДХ под руководством њеногпоглавника Анте Павелића у том рату извршен гено-цид над 984129р984113има а да је после осло984113ађања 984129р984113ије од

немачке окупације Титов режим ‒ више него у 984113ило

ком другом делу Југославије ‒ по984113ио велики 984113рој при-падника националне и пословне елите културних и

јавних радника универзитетских професора новина-ра глумаца карикатуристаhellip Десетине хиљада оних

који нису 984113или срећни што се 984129р984113ија подвргава Тито-вом и 984129таљиновом утопистичком експерименту

984128ЕВ984120З984120ЈА 984120984129Т984126984128984120ЈЕ

У984113рзо по Титовом доласку на власт ради политике

bdquo984113ратства и јединстваldquo којом је његов режим покушавао

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 717

Перо Симић18 Тиtо и Срби 1 19

живота никад није посетио а поред њега је 984113ез984113ројпута пролазио

984154егови српски о984113ожаваоци или ништа од тога нису

примећивали или су ишли из једне у другу крајност

984128атни лидер српских комуниста др благоје Нешковићновем984113ра 1944 представљајући га 984129р984113ији говорио једа је bdquoдруг Тито исто толико Хрват колико и 984129р984113инldquo

а само неколико година касније приватно је у четириока тврдио да је bdquoТито подмукли непријатељ 984129р984113аldquo

984126д његовог доласка у београд окто984113ра 1944 Титоврежим је похапсио о984113есправио и по984113ио знатно више

својих стварних и на984113еђених опонената него што је

то учинио у 984113ило ком другом делу Југославије 984120зузев

покоља у 984129ловенији маја-јуна 1945 када је Титоваказнена експедиција поред десетина хиљада ратних

супарника од којих су многи већ 984113или положилиоружје по984113ила и хиљаде хрватских цивила

Политика подозрења према 984129р984113ији настављена је и у тзв мирнодопским условима па је тако Тито

сменио четворицу водећих српских политичара и двапута извршио темељну чистку српског руководства

а у последњој декади његове владавине после смене

вођа српских ли984113ерала његови српски полтрони суражаловали и хиљаде најспосо984113нијих српских поли-

тичара привредника културних и уметничких ства-ралаца новинара главних и одговорних уредника

универзитетских професораhellip

Титово стално тренирање строгоће у 984129р984113ији од1944 до 1980 не може се поредити са кампањама за

одстрањивање идеолошки неподо984113них људи у 984113ило

којој другој југословенској репу984113лици Ту политику

савезницима изван нацистичке Немачке ‒ иако суНемци Југословенску војску у отаџ984113ини и њеног пред-

водника генерала Драгољу984113а Михаиловића већимделом рата сматрали опаснијим ратним противником

од Тита и његових симпатизераВодећи српски комунисти никад нису ни покушали

да се супротставе 984113ило ком сегменту те кратковидеполитике већ су суд984113ину 984129р984113а и 984129р984113ије 984113езрезервно

препустили свом партијском вођи кога су у Другомсветском рату нај984113рижније чували и о његовој 984113ез984113ед-

ности највише 984113ринули984129ептем984113ра 1941 одвели су га у партизане спасли

су га и у Ужицу и на 984129утјесци и у Дрвару а 984113ар једна

велика супротност између Тита и 984129р984113а 984113ила је вишенего очигледна готово од почетка тог рата 984154егове

снаге које су често покушавале и немогуће нису за

све време тог рата ниједанпут ни покушале да осло984113о-де највеће српско и југословенско ратно гу984113илиштеконцентрациони логор Јасеновац код Загре984113а у чијем

се саставу налазило седам логора А да 984113и 984129таљинудоказао да је израстао у великог војсковођу од окто-

984113ра 1944 до априла 1945 на више него про984113лематич-

ном 984129ремском фронту жртвовао је тридесетак хиљадамладих 984129р984113а који су 984113ез иједног дана о984113уке 984113ачени у

984113ор984113у са неупоредиво 984113оље о984113ученим и наоружанимХитлеровим снагама и усташама А у даљим 984113ор984113ама

за осло984113ађање Хрватске од усташа и Немаца између

984129аве и Драве жртвовано је још тридесет хиљада срп-ских младића

984120 поврх свега споменик у Јасеновцу подигнут

тек двадесет једну годину по завршетку рата до краја

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 817

Перо Симић20 Тиtо и Срби 1 21

У Титову причу да су границе између југословен-ских репу984113лика међе које спајају а не раздвајају да су

у суштини неважне административне а ни у ком слу-чају државне 984129р984113и су највише поверовали и сто пута

се покајали јер су само десетак година после његовесмрти распадом Југославије највише изгу984113или ПрвуЈугославију су 1918 створили гу984113итком више од чет-вртине целокупног свог становништва а и за другуТитову дали су највише живота а после свега осталису сами са со984113ом

Хиљаде 984129р984113а и даље су готово по инерцији чешћеодлазиле на његов гро984113 него на хумке оних који суим живот дали а многи од њих и данас га сматрају

највећом личношћу српске историје иако Тито уопште није 984113ио 984129р984113ин

Поврх свега највећи гу984113итници слома ТитовеЈугославије постали су 984129р984113и из Хрватске и босне иХерцеговине који су уз 984129таљина и 984129р984113е и Црно-горце из Црне Горе за време Другог светског ратаодржавали Титову наду да ће се докопати кормилаЈугославије 984120 984113или најзаслужнији за његово круни-сање у београду 1944

Постали су из984113еглице у земљи коју су стварали иосло984113ађали а нису ни приметили да је она већ увеликопочела да се распада још за Титовог живота док су муаплаудирали за све што је радио и говорио

Тиме се круг српских противречних односа саТитом не затвара Хрватски и 984113осански 984129р984113и су га лак-ше прежалили од најзагриженијих титоиста и bdquoдецекомунизмаldquo у 984129р984113ији у којој је Тито по доласку навласт 194445 984113ио странац јер је већина 984129р984113а 984113ила

против њега

Тито је консеквентно водио поред осталог и з984113ог

тога што је у 984129р984113ији увек успевао да пронађе људе

који ће му служити још верније од претходних срп-

ских првака

Упоредо с тим Тито је готово непрекидно пого-тово од смене водећег српског политичара Алексан-

дра 984128анковића толерисао повремено и охра984113ривао

све веће одвајање и осамостаљивање Косова и Мето-

хије од 984129р984113ије а самим тим и демонтирање највеће

југословенске репу984113лике која му је 1944 984113ила главни

ослонац у освајању Југославије

984126сим неколико жаока које му је тим поводом упу-тио лидер српских ли984113ерала Марко Никезић водећи

српски политичари су му и то толерисалиКад се све са984113ере изгледа да једино није зазирао

од удворичких 984129р984113а и 984129рпкиња које су му запеле за

око 984126д 984113ројних ван984113рачних веза најстраснија је 984113ила

са Пожаревљанком Даворјанком Пауновић а од три

званична 984113рака најдуже је остао у оном са личком

984129рпкињом Јованком будисављевић

Ч984120МЕ 984120Х ЈЕ 984126МА984146984120ЈА984126

984120ронијом суд984113ине 984129р984113и су Тита 1980 после свега

понајвише и најду984113ље ожалили кунући се да ће ипосле његове смрти ићи Титовим путем Као омађија-ни понављали су то и онда када се видело да тај путникуд не води и да нико други не жели да им на том

путу прави друштво Чак ни они којима је Тито ство-

рио државе и претворио их у посе984113не народе

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 317

Перо Симић10 Тиtо и Срби 1 11

Земун ипак одвојити од београда (238) bull Подила-жење Хрватима који неће у партизане (241) bull 984129траход аутономије 984120стре (241) bull Чарке око Далмације(243) bull Македонци траже Прешево (245)

10 Енглези и Американци утиру Титу путза долазак на власт 249

Зашто су Енглези и Американци у пролеће 1944тепих 984113ом984113ама у984113еђивали 984129р984113е да заволе Тита (251) bull Легитимни војни циљеви 984113олнице и породилишташколе и дечји домови ортопедски заводи градскепијаце и гро984113ља (254) bull Под 984113ом984113ама страдало двехиљаде Подгоричана а bdquoморални ефекат 984113ом984113ардо-

вања је до984113арldquo (258) bull

Тито моли 984129таљина да га дове-де на власт у београду (258) bull Последња југословен-ска краљевска влада 984113ез 984129р984113а (260) bull 984128уси још 1942 у 984129АД завр984113овали Шу984113ашића за свог агента 984129ереса(263) bull Наш циљ је bdquo984128аз984113ити 984129р984113ијанце и увести их у тор прије њемачке пропастиldquo (263) bullКако је једанод водећих светских конзервативаца дозволио Титуда га у984113еди да bdquoнаметање комунистичког режимаЈугославији не спада у наше намјереldquo (264) bull Зашто је Черчил протежирао Тита (266)

11 Освајање и ослобађање Србије 271

З984113ог чега је 984129р984113ију 1944 осло984113ађало десет путавише 984129таљинових него Титових 984113ораца (273) bullМеђу осло984113одиоцима 984129р984113ије и Павелићеви 984113орци за984129таљинград (278) bull984128асуло међу симпатизерима (282) bull 984129р984113ија није 984113ила равноправна са другим репу984113лика-ма (284) bullПрече јој је 984113ило да пожури на А984129Н984126984129 негода запали свећу тек у984113ијеном сину (288) bull Чачански

студент амнестира усташе за геноцид над 984129р984113има

основу јеdноg ласноg аплауза констатујем да смо јеdноd ушноhellipldquo ndash bdquoПрема вашем аp лаузу могу самоконстатовати да смо јеdноd ушноhellipldquo (178) bull Гласањедлановима (181) bull 984129амог се984113е прогласио за марша-

ла (183) bull

Зашто је 984129р984113ија 984113ила маргинализована уЈајцу (185) bullУмножавање лажне слике из Јајца (188) bull Како bdquoнепријатељ није успио у својим пакленимнамјерамаldquo ако је bdquoуништио преко пола милиона984129р984113аldquo (189)

8 Узалудна нада логораша Јасеновца 195

Титова војска се при984113лижава или већ стоји предвашим логором који никад неће ни покушати да

освоји (197) bull

Зашто је одлучено да се вапај јасе-новачких логораша не о984113јављује (202) bull Да ли једеведесет девет одсто Хрвата 984113ило против усташа(204) bull Ћутање о Јасеновцу (206) bull Дете 984113ез ло984113ање(209) bullНема пера које 984113и могло описати јасеновачкестрахоте (211) bull 984129истематско у984113ијање православки(214) bull Усташа му је одсекао о984113а уха и нос а кад му је запретио да ћу му извадити и срце Вукашин му јемирно рекао bdquo984128ади ти дијете свој посаоldquo (215) bullКлање на божић (218) bull984126рден и од Анте Павелића и

од Тита (220) bull984129цене пакла у Јасеновцу (221) bull984129амо један усташа у984113ио две хиљаде 984129р984113а (222) bull984126д хиљададепеша које је за време рата послао у Москву Тито је само у две поменуо о Јасеновац (224) bull Ни речи о984113ацању хиљада живих 984129р984113а у јаме (226)

9 Скандал у Јајцу 233

Најважнија одлука на Другом заседању АВН984126Ј-аније донета чак ни bdquoна основу једногласног аплаузаldquo

(235) bull

Гурање 984129рема у Хрватску (236) bull

Може ли се

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 417

Перо Симић12

П984128984126984123984126984115

984129пајање супротности (15) bull 984128евизија историје (16) bullЧиме их је омађијао (20) bull Како је настала ова књига (22)

(290) bull 984129р984113ија је дошла на власт тек кад је и 984129р984113инпосумњао у српско име (291) bull984126душевљење говоромтек смењеног шефа хрватских комуниста (294)

12 Већина Србије ипак против Тита 297Лакоћа претварања туђег у своје (299) bull До984113родо-шлица за осло984113одиоца bdquoДан осло984113ођења од другогокупатора није далекоldquo (302) bull Поведи овог човеказнаш где (304) bullМноге жртве су умирале са узвици-ма bdquoЖивели осло984113одиоци београдаldquo (305) bull Немасреће 984113ез освете (306) bull 984129трељали га зато што нијехтео да 984113ежи јер није имао чега да се стиди (308) bullПожурите са ликвидацијама онога у кога се сумња

стрељајте најконспиративније (311) bull

Планиранизлочин (313) bull Прототип веселог осветника док нескочи на њега Вуксанова жртва је жандар кад мусаспе два метка у главу жандар се сам претвори уподлог издајника кад џелат погледа у њега мртвичовек постане прљавац а кад га пљуне већ је мрци-на (314) bull Наручио ликвидацију невиног човека папостао председник 984129р984113ије (315) bull bdquo984129пасао сам ваммајкуldquo ndash bdquoТо је доказ да си служио окупаторуldquo (318) bull 984126дузели му српску националну част з984113ог тога што

је југословенској из984113егличкој влади послао bdquoшезде-сет фотографских снимака о усташким зверствима у Јасеновцуldquo (320) bull Хапшење војводе Петра бојо-вића силовање ћерки мајора Гавриловића (322) bullПриводимо причу крају нове идеје о прекрајању984129р984113ије (324) bull Како му је пресела прва Нова година у београду (327)

Реg исtар имена 331

О ауtору 337

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 517

984129ПАЈА984154Е 984129УП984128984126ТН984126984129Т984120

Противречне везе и односи између Јосипа броза Титаи 984129р984113а и 984129р984113ије могли 984113и у најкраћем стати и у дверечи сp ајање суp роtносtи

У Првом светском рату броз се за рачун Аустро- угарске 984113орио против 984129р984113ије а Југославијом коју је984129р984113ија уз гу984113итак четвртине целокупног свог ста-новништва створила на крају тог рата дупло дуже

је владао од оснивача те државе краља АлександраПрвог Карађорђевића

984126косницу његове војскe на почетку Другог светскограта чинили су 984129р984113и из 984129р984113ије против чијих очева једвадесетак година раније ратовао а кад је срединомтог рата Југославију делио на шест репу984113лика и 984113ираосвоју прву провизорну прокомунистичку владу дру-ги су му 984113или пречи од 984129р984113а и 984129р984113ије па је на Другозаседање АВН984126Ј-а Антифашистичког већа народногосло984113ођења Југославије окто984113ра 1943 984129ловенце иХрвате позивао да дођу у bdquoшто већем 984113ројуldquo а 984129р984113и-

ма поручивао да у Јајце пошаљу bdquoнеколико делегатаldquo

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 617

Перо Симић16 Тиtо и Срби 1 17

да неутралише непревазиђене ратне трауме Југосло-вена извршена је ревизија историјске истине о Дру-

гом светском рату у Југославији За потре984113е дневне

политике исконструисана је доктрина како су се сви

југословенски народи чак и народности подједнако984113орили и жртвовали за осло984113ођење Југославије што

је представљало велику историјску неправду према984129р984113има који су чинили већину свих југословенских

ратних жртава Тиме је круцијална историјска чиње-ница да је више од половине свих српских ратних

жртава пало у НДХ односно широм Хрватске и боснеи Херцеговине коју је Хитлер прикључио НДХ насил-

но гурана у за984113орав

Паралелно са процесом разградње српског исто-ријског памћења које 984113и 984113ез пристанка и својског

ангажовања српске политичке и интелектуалне елите984113ило немогуће одвијала се и перманентна редукција

карактера и стварне ратне улоге другог претежносрпског покрета отпора у Другом светском рату 984120

то само з984113ог тога што се тај покрет оличен у леги-тимној Југословенској војсци у отаџ984113ини из984113егличке

владе Краљевине Југославије коју су признавале све

чланице антихитлеровске коалиције супротстављаоТитовој жељи да фашистичку окупацију Југославије

искористи за насилно преузимање власти у земљиШто з984113ог реваншизма што з984113ог bdquo984113ратства и једин-

стваldquo овај покрет отпора чију су окосницу чини-ли 984129р984113и у послератној комунистичкој пропагандипостајао је све гори Перманентно је називан кви слин-

шким чак фашистичким и изједначаван са хрватским

нацифашистима усташама највернијим Хитлеровим

984126кто984113ра 1944 уз 414000 совјетских војника навласт у београду су га устоличили 984129р984113и из Хрватске

и босне и Херцеговине и 984129р984113и и Црногорци из Црне

Горе али и совјетске и српске заслуге за његово усто-

личење у984113рзо су 984113иле девалвиране 984129овјетске з984113огњеговог разлаза са московским диктатором Јосифом

Висарионовичем 984129таљином а српске з984113ог илузијеТитовог режима да се трауме Другог светског рата у

Југославији могу превазићи игнорисањем а не суоча-вањем са правом и потпуном истином о том рату А на

тим затамњеним страницама историје писало је да је

Други светски рат у Југославији 984113ио више грађански

него осло984113одилачки да су две трећине југословенских

жртава у том рату пале од домаће руке а не од странихагресора да је у нацистичко-фашистичкој Независној

Држави Хрватској НДХ под руководством њеногпоглавника Анте Павелића у том рату извршен гено-цид над 984129р984113има а да је после осло984113ађања 984129р984113ије од

немачке окупације Титов режим ‒ више него у 984113ило

ком другом делу Југославије ‒ по984113ио велики 984113рој при-падника националне и пословне елите културних и

јавних радника универзитетских професора новина-ра глумаца карикатуристаhellip Десетине хиљада оних

који нису 984113или срећни што се 984129р984113ија подвргава Тито-вом и 984129таљиновом утопистичком експерименту

984128ЕВ984120З984120ЈА 984120984129Т984126984128984120ЈЕ

У984113рзо по Титовом доласку на власт ради политике

bdquo984113ратства и јединстваldquo којом је његов режим покушавао

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 717

Перо Симић18 Тиtо и Срби 1 19

живота никад није посетио а поред њега је 984113ез984113ројпута пролазио

984154егови српски о984113ожаваоци или ништа од тога нису

примећивали или су ишли из једне у другу крајност

984128атни лидер српских комуниста др благоје Нешковићновем984113ра 1944 представљајући га 984129р984113ији говорио једа је bdquoдруг Тито исто толико Хрват колико и 984129р984113инldquo

а само неколико година касније приватно је у четириока тврдио да је bdquoТито подмукли непријатељ 984129р984113аldquo

984126д његовог доласка у београд окто984113ра 1944 Титоврежим је похапсио о984113есправио и по984113ио знатно више

својих стварних и на984113еђених опонената него што је

то учинио у 984113ило ком другом делу Југославије 984120зузев

покоља у 984129ловенији маја-јуна 1945 када је Титоваказнена експедиција поред десетина хиљада ратних

супарника од којих су многи већ 984113или положилиоружје по984113ила и хиљаде хрватских цивила

Политика подозрења према 984129р984113ији настављена је и у тзв мирнодопским условима па је тако Тито

сменио четворицу водећих српских политичара и двапута извршио темељну чистку српског руководства

а у последњој декади његове владавине после смене

вођа српских ли984113ерала његови српски полтрони суражаловали и хиљаде најспосо984113нијих српских поли-

тичара привредника културних и уметничких ства-ралаца новинара главних и одговорних уредника

универзитетских професораhellip

Титово стално тренирање строгоће у 984129р984113ији од1944 до 1980 не може се поредити са кампањама за

одстрањивање идеолошки неподо984113них људи у 984113ило

којој другој југословенској репу984113лици Ту политику

савезницима изван нацистичке Немачке ‒ иако суНемци Југословенску војску у отаџ984113ини и њеног пред-

водника генерала Драгољу984113а Михаиловића већимделом рата сматрали опаснијим ратним противником

од Тита и његових симпатизераВодећи српски комунисти никад нису ни покушали

да се супротставе 984113ило ком сегменту те кратковидеполитике већ су суд984113ину 984129р984113а и 984129р984113ије 984113езрезервно

препустили свом партијском вођи кога су у Другомсветском рату нај984113рижније чували и о његовој 984113ез984113ед-

ности највише 984113ринули984129ептем984113ра 1941 одвели су га у партизане спасли

су га и у Ужицу и на 984129утјесци и у Дрвару а 984113ар једна

велика супротност између Тита и 984129р984113а 984113ила је вишенего очигледна готово од почетка тог рата 984154егове

снаге које су често покушавале и немогуће нису за

све време тог рата ниједанпут ни покушале да осло984113о-де највеће српско и југословенско ратно гу984113илиштеконцентрациони логор Јасеновац код Загре984113а у чијем

се саставу налазило седам логора А да 984113и 984129таљинудоказао да је израстао у великог војсковођу од окто-

984113ра 1944 до априла 1945 на више него про984113лематич-

ном 984129ремском фронту жртвовао је тридесетак хиљадамладих 984129р984113а који су 984113ез иједног дана о984113уке 984113ачени у

984113ор984113у са неупоредиво 984113оље о984113ученим и наоружанимХитлеровим снагама и усташама А у даљим 984113ор984113ама

за осло984113ађање Хрватске од усташа и Немаца између

984129аве и Драве жртвовано је још тридесет хиљада срп-ских младића

984120 поврх свега споменик у Јасеновцу подигнут

тек двадесет једну годину по завршетку рата до краја

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 817

Перо Симић20 Тиtо и Срби 1 21

У Титову причу да су границе између југословен-ских репу984113лика међе које спајају а не раздвајају да су

у суштини неважне административне а ни у ком слу-чају државне 984129р984113и су највише поверовали и сто пута

се покајали јер су само десетак година после његовесмрти распадом Југославије највише изгу984113или ПрвуЈугославију су 1918 створили гу984113итком више од чет-вртине целокупног свог становништва а и за другуТитову дали су највише живота а после свега осталису сами са со984113ом

Хиљаде 984129р984113а и даље су готово по инерцији чешћеодлазиле на његов гро984113 него на хумке оних који суим живот дали а многи од њих и данас га сматрају

највећом личношћу српске историје иако Тито уопште није 984113ио 984129р984113ин

Поврх свега највећи гу984113итници слома ТитовеЈугославије постали су 984129р984113и из Хрватске и босне иХерцеговине који су уз 984129таљина и 984129р984113е и Црно-горце из Црне Горе за време Другог светског ратаодржавали Титову наду да ће се докопати кормилаЈугославије 984120 984113или најзаслужнији за његово круни-сање у београду 1944

Постали су из984113еглице у земљи коју су стварали иосло984113ађали а нису ни приметили да је она већ увеликопочела да се распада још за Титовог живота док су муаплаудирали за све што је радио и говорио

Тиме се круг српских противречних односа саТитом не затвара Хрватски и 984113осански 984129р984113и су га лак-ше прежалили од најзагриженијих титоиста и bdquoдецекомунизмаldquo у 984129р984113ији у којој је Тито по доласку навласт 194445 984113ио странац јер је већина 984129р984113а 984113ила

против њега

Тито је консеквентно водио поред осталог и з984113ог

тога што је у 984129р984113ији увек успевао да пронађе људе

који ће му служити још верније од претходних срп-

ских првака

Упоредо с тим Тито је готово непрекидно пого-тово од смене водећег српског политичара Алексан-

дра 984128анковића толерисао повремено и охра984113ривао

све веће одвајање и осамостаљивање Косова и Мето-

хије од 984129р984113ије а самим тим и демонтирање највеће

југословенске репу984113лике која му је 1944 984113ила главни

ослонац у освајању Југославије

984126сим неколико жаока које му је тим поводом упу-тио лидер српских ли984113ерала Марко Никезић водећи

српски политичари су му и то толерисалиКад се све са984113ере изгледа да једино није зазирао

од удворичких 984129р984113а и 984129рпкиња које су му запеле за

око 984126д 984113ројних ван984113рачних веза најстраснија је 984113ила

са Пожаревљанком Даворјанком Пауновић а од три

званична 984113рака најдуже је остао у оном са личком

984129рпкињом Јованком будисављевић

Ч984120МЕ 984120Х ЈЕ 984126МА984146984120ЈА984126

984120ронијом суд984113ине 984129р984113и су Тита 1980 после свега

понајвише и најду984113ље ожалили кунући се да ће ипосле његове смрти ићи Титовим путем Као омађија-ни понављали су то и онда када се видело да тај путникуд не води и да нико други не жели да им на том

путу прави друштво Чак ни они којима је Тито ство-

рио државе и претворио их у посе984113не народе

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 417

Перо Симић12

П984128984126984123984126984115

984129пајање супротности (15) bull 984128евизија историје (16) bullЧиме их је омађијао (20) bull Како је настала ова књига (22)

(290) bull 984129р984113ија је дошла на власт тек кад је и 984129р984113инпосумњао у српско име (291) bull984126душевљење говоромтек смењеног шефа хрватских комуниста (294)

12 Већина Србије ипак против Тита 297Лакоћа претварања туђег у своје (299) bull До984113родо-шлица за осло984113одиоца bdquoДан осло984113ођења од другогокупатора није далекоldquo (302) bull Поведи овог човеказнаш где (304) bullМноге жртве су умирале са узвици-ма bdquoЖивели осло984113одиоци београдаldquo (305) bull Немасреће 984113ез освете (306) bull 984129трељали га зато што нијехтео да 984113ежи јер није имао чега да се стиди (308) bullПожурите са ликвидацијама онога у кога се сумња

стрељајте најконспиративније (311) bull

Планиранизлочин (313) bull Прототип веселог осветника док нескочи на њега Вуксанова жртва је жандар кад мусаспе два метка у главу жандар се сам претвори уподлог издајника кад џелат погледа у њега мртвичовек постане прљавац а кад га пљуне већ је мрци-на (314) bull Наручио ликвидацију невиног човека папостао председник 984129р984113ије (315) bull bdquo984129пасао сам ваммајкуldquo ndash bdquoТо је доказ да си служио окупаторуldquo (318) bull 984126дузели му српску националну част з984113ог тога што

је југословенској из984113егличкој влади послао bdquoшезде-сет фотографских снимака о усташким зверствима у Јасеновцуldquo (320) bull Хапшење војводе Петра бојо-вића силовање ћерки мајора Гавриловића (322) bullПриводимо причу крају нове идеје о прекрајању984129р984113ије (324) bull Како му је пресела прва Нова година у београду (327)

Реg исtар имена 331

О ауtору 337

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 517

984129ПАЈА984154Е 984129УП984128984126ТН984126984129Т984120

Противречне везе и односи између Јосипа броза Титаи 984129р984113а и 984129р984113ије могли 984113и у најкраћем стати и у дверечи сp ајање суp роtносtи

У Првом светском рату броз се за рачун Аустро- угарске 984113орио против 984129р984113ије а Југославијом коју је984129р984113ија уз гу984113итак четвртине целокупног свог ста-новништва створила на крају тог рата дупло дуже

је владао од оснивача те државе краља АлександраПрвог Карађорђевића

984126косницу његове војскe на почетку Другог светскограта чинили су 984129р984113и из 984129р984113ије против чијих очева једвадесетак година раније ратовао а кад је срединомтог рата Југославију делио на шест репу984113лика и 984113ираосвоју прву провизорну прокомунистичку владу дру-ги су му 984113или пречи од 984129р984113а и 984129р984113ије па је на Другозаседање АВН984126Ј-а Антифашистичког већа народногосло984113ођења Југославије окто984113ра 1943 984129ловенце иХрвате позивао да дођу у bdquoшто већем 984113ројуldquo а 984129р984113и-

ма поручивао да у Јајце пошаљу bdquoнеколико делегатаldquo

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 617

Перо Симић16 Тиtо и Срби 1 17

да неутралише непревазиђене ратне трауме Југосло-вена извршена је ревизија историјске истине о Дру-

гом светском рату у Југославији За потре984113е дневне

политике исконструисана је доктрина како су се сви

југословенски народи чак и народности подједнако984113орили и жртвовали за осло984113ођење Југославије што

је представљало велику историјску неправду према984129р984113има који су чинили већину свих југословенских

ратних жртава Тиме је круцијална историјска чиње-ница да је више од половине свих српских ратних

жртава пало у НДХ односно широм Хрватске и боснеи Херцеговине коју је Хитлер прикључио НДХ насил-

но гурана у за984113орав

Паралелно са процесом разградње српског исто-ријског памћења које 984113и 984113ез пристанка и својског

ангажовања српске политичке и интелектуалне елите984113ило немогуће одвијала се и перманентна редукција

карактера и стварне ратне улоге другог претежносрпског покрета отпора у Другом светском рату 984120

то само з984113ог тога што се тај покрет оличен у леги-тимној Југословенској војсци у отаџ984113ини из984113егличке

владе Краљевине Југославије коју су признавале све

чланице антихитлеровске коалиције супротстављаоТитовој жељи да фашистичку окупацију Југославије

искористи за насилно преузимање власти у земљиШто з984113ог реваншизма што з984113ог bdquo984113ратства и једин-

стваldquo овај покрет отпора чију су окосницу чини-ли 984129р984113и у послератној комунистичкој пропагандипостајао је све гори Перманентно је називан кви слин-

шким чак фашистичким и изједначаван са хрватским

нацифашистима усташама највернијим Хитлеровим

984126кто984113ра 1944 уз 414000 совјетских војника навласт у београду су га устоличили 984129р984113и из Хрватске

и босне и Херцеговине и 984129р984113и и Црногорци из Црне

Горе али и совјетске и српске заслуге за његово усто-

личење у984113рзо су 984113иле девалвиране 984129овјетске з984113огњеговог разлаза са московским диктатором Јосифом

Висарионовичем 984129таљином а српске з984113ог илузијеТитовог режима да се трауме Другог светског рата у

Југославији могу превазићи игнорисањем а не суоча-вањем са правом и потпуном истином о том рату А на

тим затамњеним страницама историје писало је да је

Други светски рат у Југославији 984113ио више грађански

него осло984113одилачки да су две трећине југословенских

жртава у том рату пале од домаће руке а не од странихагресора да је у нацистичко-фашистичкој Независној

Држави Хрватској НДХ под руководством њеногпоглавника Анте Павелића у том рату извршен гено-цид над 984129р984113има а да је после осло984113ађања 984129р984113ије од

немачке окупације Титов режим ‒ више него у 984113ило

ком другом делу Југославије ‒ по984113ио велики 984113рој при-падника националне и пословне елите културних и

јавних радника универзитетских професора новина-ра глумаца карикатуристаhellip Десетине хиљада оних

који нису 984113или срећни што се 984129р984113ија подвргава Тито-вом и 984129таљиновом утопистичком експерименту

984128ЕВ984120З984120ЈА 984120984129Т984126984128984120ЈЕ

У984113рзо по Титовом доласку на власт ради политике

bdquo984113ратства и јединстваldquo којом је његов режим покушавао

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 717

Перо Симић18 Тиtо и Срби 1 19

живота никад није посетио а поред њега је 984113ез984113ројпута пролазио

984154егови српски о984113ожаваоци или ништа од тога нису

примећивали или су ишли из једне у другу крајност

984128атни лидер српских комуниста др благоје Нешковићновем984113ра 1944 представљајући га 984129р984113ији говорио једа је bdquoдруг Тито исто толико Хрват колико и 984129р984113инldquo

а само неколико година касније приватно је у четириока тврдио да је bdquoТито подмукли непријатељ 984129р984113аldquo

984126д његовог доласка у београд окто984113ра 1944 Титоврежим је похапсио о984113есправио и по984113ио знатно више

својих стварних и на984113еђених опонената него што је

то учинио у 984113ило ком другом делу Југославије 984120зузев

покоља у 984129ловенији маја-јуна 1945 када је Титоваказнена експедиција поред десетина хиљада ратних

супарника од којих су многи већ 984113или положилиоружје по984113ила и хиљаде хрватских цивила

Политика подозрења према 984129р984113ији настављена је и у тзв мирнодопским условима па је тако Тито

сменио четворицу водећих српских политичара и двапута извршио темељну чистку српског руководства

а у последњој декади његове владавине после смене

вођа српских ли984113ерала његови српски полтрони суражаловали и хиљаде најспосо984113нијих српских поли-

тичара привредника културних и уметничких ства-ралаца новинара главних и одговорних уредника

универзитетских професораhellip

Титово стално тренирање строгоће у 984129р984113ији од1944 до 1980 не може се поредити са кампањама за

одстрањивање идеолошки неподо984113них људи у 984113ило

којој другој југословенској репу984113лици Ту политику

савезницима изван нацистичке Немачке ‒ иако суНемци Југословенску војску у отаџ984113ини и њеног пред-

водника генерала Драгољу984113а Михаиловића већимделом рата сматрали опаснијим ратним противником

од Тита и његових симпатизераВодећи српски комунисти никад нису ни покушали

да се супротставе 984113ило ком сегменту те кратковидеполитике већ су суд984113ину 984129р984113а и 984129р984113ије 984113езрезервно

препустили свом партијском вођи кога су у Другомсветском рату нај984113рижније чували и о његовој 984113ез984113ед-

ности највише 984113ринули984129ептем984113ра 1941 одвели су га у партизане спасли

су га и у Ужицу и на 984129утјесци и у Дрвару а 984113ар једна

велика супротност између Тита и 984129р984113а 984113ила је вишенего очигледна готово од почетка тог рата 984154егове

снаге које су често покушавале и немогуће нису за

све време тог рата ниједанпут ни покушале да осло984113о-де највеће српско и југословенско ратно гу984113илиштеконцентрациони логор Јасеновац код Загре984113а у чијем

се саставу налазило седам логора А да 984113и 984129таљинудоказао да је израстао у великог војсковођу од окто-

984113ра 1944 до априла 1945 на више него про984113лематич-

ном 984129ремском фронту жртвовао је тридесетак хиљадамладих 984129р984113а који су 984113ез иједног дана о984113уке 984113ачени у

984113ор984113у са неупоредиво 984113оље о984113ученим и наоружанимХитлеровим снагама и усташама А у даљим 984113ор984113ама

за осло984113ађање Хрватске од усташа и Немаца између

984129аве и Драве жртвовано је још тридесет хиљада срп-ских младића

984120 поврх свега споменик у Јасеновцу подигнут

тек двадесет једну годину по завршетку рата до краја

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 817

Перо Симић20 Тиtо и Срби 1 21

У Титову причу да су границе између југословен-ских репу984113лика међе које спајају а не раздвајају да су

у суштини неважне административне а ни у ком слу-чају државне 984129р984113и су највише поверовали и сто пута

се покајали јер су само десетак година после његовесмрти распадом Југославије највише изгу984113или ПрвуЈугославију су 1918 створили гу984113итком више од чет-вртине целокупног свог становништва а и за другуТитову дали су највише живота а после свега осталису сами са со984113ом

Хиљаде 984129р984113а и даље су готово по инерцији чешћеодлазиле на његов гро984113 него на хумке оних који суим живот дали а многи од њих и данас га сматрају

највећом личношћу српске историје иако Тито уопште није 984113ио 984129р984113ин

Поврх свега највећи гу984113итници слома ТитовеЈугославије постали су 984129р984113и из Хрватске и босне иХерцеговине који су уз 984129таљина и 984129р984113е и Црно-горце из Црне Горе за време Другог светског ратаодржавали Титову наду да ће се докопати кормилаЈугославије 984120 984113или најзаслужнији за његово круни-сање у београду 1944

Постали су из984113еглице у земљи коју су стварали иосло984113ађали а нису ни приметили да је она већ увеликопочела да се распада још за Титовог живота док су муаплаудирали за све што је радио и говорио

Тиме се круг српских противречних односа саТитом не затвара Хрватски и 984113осански 984129р984113и су га лак-ше прежалили од најзагриженијих титоиста и bdquoдецекомунизмаldquo у 984129р984113ији у којој је Тито по доласку навласт 194445 984113ио странац јер је већина 984129р984113а 984113ила

против њега

Тито је консеквентно водио поред осталог и з984113ог

тога што је у 984129р984113ији увек успевао да пронађе људе

који ће му служити још верније од претходних срп-

ских првака

Упоредо с тим Тито је готово непрекидно пого-тово од смене водећег српског политичара Алексан-

дра 984128анковића толерисао повремено и охра984113ривао

све веће одвајање и осамостаљивање Косова и Мето-

хије од 984129р984113ије а самим тим и демонтирање највеће

југословенске репу984113лике која му је 1944 984113ила главни

ослонац у освајању Југославије

984126сим неколико жаока које му је тим поводом упу-тио лидер српских ли984113ерала Марко Никезић водећи

српски политичари су му и то толерисалиКад се све са984113ере изгледа да једино није зазирао

од удворичких 984129р984113а и 984129рпкиња које су му запеле за

око 984126д 984113ројних ван984113рачних веза најстраснија је 984113ила

са Пожаревљанком Даворјанком Пауновић а од три

званична 984113рака најдуже је остао у оном са личком

984129рпкињом Јованком будисављевић

Ч984120МЕ 984120Х ЈЕ 984126МА984146984120ЈА984126

984120ронијом суд984113ине 984129р984113и су Тита 1980 после свега

понајвише и најду984113ље ожалили кунући се да ће ипосле његове смрти ићи Титовим путем Као омађија-ни понављали су то и онда када се видело да тај путникуд не води и да нико други не жели да им на том

путу прави друштво Чак ни они којима је Тито ство-

рио државе и претворио их у посе984113не народе

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 517

984129ПАЈА984154Е 984129УП984128984126ТН984126984129Т984120

Противречне везе и односи између Јосипа броза Титаи 984129р984113а и 984129р984113ије могли 984113и у најкраћем стати и у дверечи сp ајање суp роtносtи

У Првом светском рату броз се за рачун Аустро- угарске 984113орио против 984129р984113ије а Југославијом коју је984129р984113ија уз гу984113итак четвртине целокупног свог ста-новништва створила на крају тог рата дупло дуже

је владао од оснивача те државе краља АлександраПрвог Карађорђевића

984126косницу његове војскe на почетку Другог светскограта чинили су 984129р984113и из 984129р984113ије против чијих очева једвадесетак година раније ратовао а кад је срединомтог рата Југославију делио на шест репу984113лика и 984113ираосвоју прву провизорну прокомунистичку владу дру-ги су му 984113или пречи од 984129р984113а и 984129р984113ије па је на Другозаседање АВН984126Ј-а Антифашистичког већа народногосло984113ођења Југославије окто984113ра 1943 984129ловенце иХрвате позивао да дођу у bdquoшто већем 984113ројуldquo а 984129р984113и-

ма поручивао да у Јајце пошаљу bdquoнеколико делегатаldquo

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 617

Перо Симић16 Тиtо и Срби 1 17

да неутралише непревазиђене ратне трауме Југосло-вена извршена је ревизија историјске истине о Дру-

гом светском рату у Југославији За потре984113е дневне

политике исконструисана је доктрина како су се сви

југословенски народи чак и народности подједнако984113орили и жртвовали за осло984113ођење Југославије што

је представљало велику историјску неправду према984129р984113има који су чинили већину свих југословенских

ратних жртава Тиме је круцијална историјска чиње-ница да је више од половине свих српских ратних

жртава пало у НДХ односно широм Хрватске и боснеи Херцеговине коју је Хитлер прикључио НДХ насил-

но гурана у за984113орав

Паралелно са процесом разградње српског исто-ријског памћења које 984113и 984113ез пристанка и својског

ангажовања српске политичке и интелектуалне елите984113ило немогуће одвијала се и перманентна редукција

карактера и стварне ратне улоге другог претежносрпског покрета отпора у Другом светском рату 984120

то само з984113ог тога што се тај покрет оличен у леги-тимној Југословенској војсци у отаџ984113ини из984113егличке

владе Краљевине Југославије коју су признавале све

чланице антихитлеровске коалиције супротстављаоТитовој жељи да фашистичку окупацију Југославије

искористи за насилно преузимање власти у земљиШто з984113ог реваншизма што з984113ог bdquo984113ратства и једин-

стваldquo овај покрет отпора чију су окосницу чини-ли 984129р984113и у послератној комунистичкој пропагандипостајао је све гори Перманентно је називан кви слин-

шким чак фашистичким и изједначаван са хрватским

нацифашистима усташама највернијим Хитлеровим

984126кто984113ра 1944 уз 414000 совјетских војника навласт у београду су га устоличили 984129р984113и из Хрватске

и босне и Херцеговине и 984129р984113и и Црногорци из Црне

Горе али и совјетске и српске заслуге за његово усто-

личење у984113рзо су 984113иле девалвиране 984129овјетске з984113огњеговог разлаза са московским диктатором Јосифом

Висарионовичем 984129таљином а српске з984113ог илузијеТитовог режима да се трауме Другог светског рата у

Југославији могу превазићи игнорисањем а не суоча-вањем са правом и потпуном истином о том рату А на

тим затамњеним страницама историје писало је да је

Други светски рат у Југославији 984113ио више грађански

него осло984113одилачки да су две трећине југословенских

жртава у том рату пале од домаће руке а не од странихагресора да је у нацистичко-фашистичкој Независној

Држави Хрватској НДХ под руководством њеногпоглавника Анте Павелића у том рату извршен гено-цид над 984129р984113има а да је после осло984113ађања 984129р984113ије од

немачке окупације Титов режим ‒ више него у 984113ило

ком другом делу Југославије ‒ по984113ио велики 984113рој при-падника националне и пословне елите културних и

јавних радника универзитетских професора новина-ра глумаца карикатуристаhellip Десетине хиљада оних

који нису 984113или срећни што се 984129р984113ија подвргава Тито-вом и 984129таљиновом утопистичком експерименту

984128ЕВ984120З984120ЈА 984120984129Т984126984128984120ЈЕ

У984113рзо по Титовом доласку на власт ради политике

bdquo984113ратства и јединстваldquo којом је његов режим покушавао

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 717

Перо Симић18 Тиtо и Срби 1 19

живота никад није посетио а поред њега је 984113ез984113ројпута пролазио

984154егови српски о984113ожаваоци или ништа од тога нису

примећивали или су ишли из једне у другу крајност

984128атни лидер српских комуниста др благоје Нешковићновем984113ра 1944 представљајући га 984129р984113ији говорио једа је bdquoдруг Тито исто толико Хрват колико и 984129р984113инldquo

а само неколико година касније приватно је у четириока тврдио да је bdquoТито подмукли непријатељ 984129р984113аldquo

984126д његовог доласка у београд окто984113ра 1944 Титоврежим је похапсио о984113есправио и по984113ио знатно више

својих стварних и на984113еђених опонената него што је

то учинио у 984113ило ком другом делу Југославије 984120зузев

покоља у 984129ловенији маја-јуна 1945 када је Титоваказнена експедиција поред десетина хиљада ратних

супарника од којих су многи већ 984113или положилиоружје по984113ила и хиљаде хрватских цивила

Политика подозрења према 984129р984113ији настављена је и у тзв мирнодопским условима па је тако Тито

сменио четворицу водећих српских политичара и двапута извршио темељну чистку српског руководства

а у последњој декади његове владавине после смене

вођа српских ли984113ерала његови српски полтрони суражаловали и хиљаде најспосо984113нијих српских поли-

тичара привредника културних и уметничких ства-ралаца новинара главних и одговорних уредника

универзитетских професораhellip

Титово стално тренирање строгоће у 984129р984113ији од1944 до 1980 не може се поредити са кампањама за

одстрањивање идеолошки неподо984113них људи у 984113ило

којој другој југословенској репу984113лици Ту политику

савезницима изван нацистичке Немачке ‒ иако суНемци Југословенску војску у отаџ984113ини и њеног пред-

водника генерала Драгољу984113а Михаиловића већимделом рата сматрали опаснијим ратним противником

од Тита и његових симпатизераВодећи српски комунисти никад нису ни покушали

да се супротставе 984113ило ком сегменту те кратковидеполитике већ су суд984113ину 984129р984113а и 984129р984113ије 984113езрезервно

препустили свом партијском вођи кога су у Другомсветском рату нај984113рижније чували и о његовој 984113ез984113ед-

ности највише 984113ринули984129ептем984113ра 1941 одвели су га у партизане спасли

су га и у Ужицу и на 984129утјесци и у Дрвару а 984113ар једна

велика супротност између Тита и 984129р984113а 984113ила је вишенего очигледна готово од почетка тог рата 984154егове

снаге које су често покушавале и немогуће нису за

све време тог рата ниједанпут ни покушале да осло984113о-де највеће српско и југословенско ратно гу984113илиштеконцентрациони логор Јасеновац код Загре984113а у чијем

се саставу налазило седам логора А да 984113и 984129таљинудоказао да је израстао у великог војсковођу од окто-

984113ра 1944 до априла 1945 на више него про984113лематич-

ном 984129ремском фронту жртвовао је тридесетак хиљадамладих 984129р984113а који су 984113ез иједног дана о984113уке 984113ачени у

984113ор984113у са неупоредиво 984113оље о984113ученим и наоружанимХитлеровим снагама и усташама А у даљим 984113ор984113ама

за осло984113ађање Хрватске од усташа и Немаца између

984129аве и Драве жртвовано је још тридесет хиљада срп-ских младића

984120 поврх свега споменик у Јасеновцу подигнут

тек двадесет једну годину по завршетку рата до краја

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 817

Перо Симић20 Тиtо и Срби 1 21

У Титову причу да су границе између југословен-ских репу984113лика међе које спајају а не раздвајају да су

у суштини неважне административне а ни у ком слу-чају државне 984129р984113и су највише поверовали и сто пута

се покајали јер су само десетак година после његовесмрти распадом Југославије највише изгу984113или ПрвуЈугославију су 1918 створили гу984113итком више од чет-вртине целокупног свог становништва а и за другуТитову дали су највише живота а после свега осталису сами са со984113ом

Хиљаде 984129р984113а и даље су готово по инерцији чешћеодлазиле на његов гро984113 него на хумке оних који суим живот дали а многи од њих и данас га сматрају

највећом личношћу српске историје иако Тито уопште није 984113ио 984129р984113ин

Поврх свега највећи гу984113итници слома ТитовеЈугославије постали су 984129р984113и из Хрватске и босне иХерцеговине који су уз 984129таљина и 984129р984113е и Црно-горце из Црне Горе за време Другог светског ратаодржавали Титову наду да ће се докопати кормилаЈугославије 984120 984113или најзаслужнији за његово круни-сање у београду 1944

Постали су из984113еглице у земљи коју су стварали иосло984113ађали а нису ни приметили да је она већ увеликопочела да се распада још за Титовог живота док су муаплаудирали за све што је радио и говорио

Тиме се круг српских противречних односа саТитом не затвара Хрватски и 984113осански 984129р984113и су га лак-ше прежалили од најзагриженијих титоиста и bdquoдецекомунизмаldquo у 984129р984113ији у којој је Тито по доласку навласт 194445 984113ио странац јер је већина 984129р984113а 984113ила

против њега

Тито је консеквентно водио поред осталог и з984113ог

тога што је у 984129р984113ији увек успевао да пронађе људе

који ће му служити још верније од претходних срп-

ских првака

Упоредо с тим Тито је готово непрекидно пого-тово од смене водећег српског политичара Алексан-

дра 984128анковића толерисао повремено и охра984113ривао

све веће одвајање и осамостаљивање Косова и Мето-

хије од 984129р984113ије а самим тим и демонтирање највеће

југословенске репу984113лике која му је 1944 984113ила главни

ослонац у освајању Југославије

984126сим неколико жаока које му је тим поводом упу-тио лидер српских ли984113ерала Марко Никезић водећи

српски политичари су му и то толерисалиКад се све са984113ере изгледа да једино није зазирао

од удворичких 984129р984113а и 984129рпкиња које су му запеле за

око 984126д 984113ројних ван984113рачних веза најстраснија је 984113ила

са Пожаревљанком Даворјанком Пауновић а од три

званична 984113рака најдуже је остао у оном са личком

984129рпкињом Јованком будисављевић

Ч984120МЕ 984120Х ЈЕ 984126МА984146984120ЈА984126

984120ронијом суд984113ине 984129р984113и су Тита 1980 после свега

понајвише и најду984113ље ожалили кунући се да ће ипосле његове смрти ићи Титовим путем Као омађија-ни понављали су то и онда када се видело да тај путникуд не води и да нико други не жели да им на том

путу прави друштво Чак ни они којима је Тито ство-

рио државе и претворио их у посе984113не народе

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 617

Перо Симић16 Тиtо и Срби 1 17

да неутралише непревазиђене ратне трауме Југосло-вена извршена је ревизија историјске истине о Дру-

гом светском рату у Југославији За потре984113е дневне

политике исконструисана је доктрина како су се сви

југословенски народи чак и народности подједнако984113орили и жртвовали за осло984113ођење Југославије што

је представљало велику историјску неправду према984129р984113има који су чинили већину свих југословенских

ратних жртава Тиме је круцијална историјска чиње-ница да је више од половине свих српских ратних

жртава пало у НДХ односно широм Хрватске и боснеи Херцеговине коју је Хитлер прикључио НДХ насил-

но гурана у за984113орав

Паралелно са процесом разградње српског исто-ријског памћења које 984113и 984113ез пристанка и својског

ангажовања српске политичке и интелектуалне елите984113ило немогуће одвијала се и перманентна редукција

карактера и стварне ратне улоге другог претежносрпског покрета отпора у Другом светском рату 984120

то само з984113ог тога што се тај покрет оличен у леги-тимној Југословенској војсци у отаџ984113ини из984113егличке

владе Краљевине Југославије коју су признавале све

чланице антихитлеровске коалиције супротстављаоТитовој жељи да фашистичку окупацију Југославије

искористи за насилно преузимање власти у земљиШто з984113ог реваншизма што з984113ог bdquo984113ратства и једин-

стваldquo овај покрет отпора чију су окосницу чини-ли 984129р984113и у послератној комунистичкој пропагандипостајао је све гори Перманентно је називан кви слин-

шким чак фашистичким и изједначаван са хрватским

нацифашистима усташама највернијим Хитлеровим

984126кто984113ра 1944 уз 414000 совјетских војника навласт у београду су га устоличили 984129р984113и из Хрватске

и босне и Херцеговине и 984129р984113и и Црногорци из Црне

Горе али и совјетске и српске заслуге за његово усто-

личење у984113рзо су 984113иле девалвиране 984129овјетске з984113огњеговог разлаза са московским диктатором Јосифом

Висарионовичем 984129таљином а српске з984113ог илузијеТитовог режима да се трауме Другог светског рата у

Југославији могу превазићи игнорисањем а не суоча-вањем са правом и потпуном истином о том рату А на

тим затамњеним страницама историје писало је да је

Други светски рат у Југославији 984113ио више грађански

него осло984113одилачки да су две трећине југословенских

жртава у том рату пале од домаће руке а не од странихагресора да је у нацистичко-фашистичкој Независној

Држави Хрватској НДХ под руководством њеногпоглавника Анте Павелића у том рату извршен гено-цид над 984129р984113има а да је после осло984113ађања 984129р984113ије од

немачке окупације Титов режим ‒ више него у 984113ило

ком другом делу Југославије ‒ по984113ио велики 984113рој при-падника националне и пословне елите културних и

јавних радника универзитетских професора новина-ра глумаца карикатуристаhellip Десетине хиљада оних

који нису 984113или срећни што се 984129р984113ија подвргава Тито-вом и 984129таљиновом утопистичком експерименту

984128ЕВ984120З984120ЈА 984120984129Т984126984128984120ЈЕ

У984113рзо по Титовом доласку на власт ради политике

bdquo984113ратства и јединстваldquo којом је његов режим покушавао

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 717

Перо Симић18 Тиtо и Срби 1 19

живота никад није посетио а поред њега је 984113ез984113ројпута пролазио

984154егови српски о984113ожаваоци или ништа од тога нису

примећивали или су ишли из једне у другу крајност

984128атни лидер српских комуниста др благоје Нешковићновем984113ра 1944 представљајући га 984129р984113ији говорио једа је bdquoдруг Тито исто толико Хрват колико и 984129р984113инldquo

а само неколико година касније приватно је у четириока тврдио да је bdquoТито подмукли непријатељ 984129р984113аldquo

984126д његовог доласка у београд окто984113ра 1944 Титоврежим је похапсио о984113есправио и по984113ио знатно више

својих стварних и на984113еђених опонената него што је

то учинио у 984113ило ком другом делу Југославије 984120зузев

покоља у 984129ловенији маја-јуна 1945 када је Титоваказнена експедиција поред десетина хиљада ратних

супарника од којих су многи већ 984113или положилиоружје по984113ила и хиљаде хрватских цивила

Политика подозрења према 984129р984113ији настављена је и у тзв мирнодопским условима па је тако Тито

сменио четворицу водећих српских политичара и двапута извршио темељну чистку српског руководства

а у последњој декади његове владавине после смене

вођа српских ли984113ерала његови српски полтрони суражаловали и хиљаде најспосо984113нијих српских поли-

тичара привредника културних и уметничких ства-ралаца новинара главних и одговорних уредника

универзитетских професораhellip

Титово стално тренирање строгоће у 984129р984113ији од1944 до 1980 не може се поредити са кампањама за

одстрањивање идеолошки неподо984113них људи у 984113ило

којој другој југословенској репу984113лици Ту политику

савезницима изван нацистичке Немачке ‒ иако суНемци Југословенску војску у отаџ984113ини и њеног пред-

водника генерала Драгољу984113а Михаиловића већимделом рата сматрали опаснијим ратним противником

од Тита и његових симпатизераВодећи српски комунисти никад нису ни покушали

да се супротставе 984113ило ком сегменту те кратковидеполитике већ су суд984113ину 984129р984113а и 984129р984113ије 984113езрезервно

препустили свом партијском вођи кога су у Другомсветском рату нај984113рижније чували и о његовој 984113ез984113ед-

ности највише 984113ринули984129ептем984113ра 1941 одвели су га у партизане спасли

су га и у Ужицу и на 984129утјесци и у Дрвару а 984113ар једна

велика супротност између Тита и 984129р984113а 984113ила је вишенего очигледна готово од почетка тог рата 984154егове

снаге које су често покушавале и немогуће нису за

све време тог рата ниједанпут ни покушале да осло984113о-де највеће српско и југословенско ратно гу984113илиштеконцентрациони логор Јасеновац код Загре984113а у чијем

се саставу налазило седам логора А да 984113и 984129таљинудоказао да је израстао у великог војсковођу од окто-

984113ра 1944 до априла 1945 на више него про984113лематич-

ном 984129ремском фронту жртвовао је тридесетак хиљадамладих 984129р984113а који су 984113ез иједног дана о984113уке 984113ачени у

984113ор984113у са неупоредиво 984113оље о984113ученим и наоружанимХитлеровим снагама и усташама А у даљим 984113ор984113ама

за осло984113ађање Хрватске од усташа и Немаца између

984129аве и Драве жртвовано је још тридесет хиљада срп-ских младића

984120 поврх свега споменик у Јасеновцу подигнут

тек двадесет једну годину по завршетку рата до краја

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 817

Перо Симић20 Тиtо и Срби 1 21

У Титову причу да су границе између југословен-ских репу984113лика међе које спајају а не раздвајају да су

у суштини неважне административне а ни у ком слу-чају државне 984129р984113и су највише поверовали и сто пута

се покајали јер су само десетак година после његовесмрти распадом Југославије највише изгу984113или ПрвуЈугославију су 1918 створили гу984113итком више од чет-вртине целокупног свог становништва а и за другуТитову дали су највише живота а после свега осталису сами са со984113ом

Хиљаде 984129р984113а и даље су готово по инерцији чешћеодлазиле на његов гро984113 него на хумке оних који суим живот дали а многи од њих и данас га сматрају

највећом личношћу српске историје иако Тито уопште није 984113ио 984129р984113ин

Поврх свега највећи гу984113итници слома ТитовеЈугославије постали су 984129р984113и из Хрватске и босне иХерцеговине који су уз 984129таљина и 984129р984113е и Црно-горце из Црне Горе за време Другог светског ратаодржавали Титову наду да ће се докопати кормилаЈугославије 984120 984113или најзаслужнији за његово круни-сање у београду 1944

Постали су из984113еглице у земљи коју су стварали иосло984113ађали а нису ни приметили да је она већ увеликопочела да се распада још за Титовог живота док су муаплаудирали за све што је радио и говорио

Тиме се круг српских противречних односа саТитом не затвара Хрватски и 984113осански 984129р984113и су га лак-ше прежалили од најзагриженијих титоиста и bdquoдецекомунизмаldquo у 984129р984113ији у којој је Тито по доласку навласт 194445 984113ио странац јер је већина 984129р984113а 984113ила

против њега

Тито је консеквентно водио поред осталог и з984113ог

тога што је у 984129р984113ији увек успевао да пронађе људе

који ће му служити још верније од претходних срп-

ских првака

Упоредо с тим Тито је готово непрекидно пого-тово од смене водећег српског политичара Алексан-

дра 984128анковића толерисао повремено и охра984113ривао

све веће одвајање и осамостаљивање Косова и Мето-

хије од 984129р984113ије а самим тим и демонтирање највеће

југословенске репу984113лике која му је 1944 984113ила главни

ослонац у освајању Југославије

984126сим неколико жаока које му је тим поводом упу-тио лидер српских ли984113ерала Марко Никезић водећи

српски политичари су му и то толерисалиКад се све са984113ере изгледа да једино није зазирао

од удворичких 984129р984113а и 984129рпкиња које су му запеле за

око 984126д 984113ројних ван984113рачних веза најстраснија је 984113ила

са Пожаревљанком Даворјанком Пауновић а од три

званична 984113рака најдуже је остао у оном са личком

984129рпкињом Јованком будисављевић

Ч984120МЕ 984120Х ЈЕ 984126МА984146984120ЈА984126

984120ронијом суд984113ине 984129р984113и су Тита 1980 после свега

понајвише и најду984113ље ожалили кунући се да ће ипосле његове смрти ићи Титовим путем Као омађија-ни понављали су то и онда када се видело да тај путникуд не води и да нико други не жели да им на том

путу прави друштво Чак ни они којима је Тито ство-

рио државе и претворио их у посе984113не народе

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 717

Перо Симић18 Тиtо и Срби 1 19

живота никад није посетио а поред њега је 984113ез984113ројпута пролазио

984154егови српски о984113ожаваоци или ништа од тога нису

примећивали или су ишли из једне у другу крајност

984128атни лидер српских комуниста др благоје Нешковићновем984113ра 1944 представљајући га 984129р984113ији говорио једа је bdquoдруг Тито исто толико Хрват колико и 984129р984113инldquo

а само неколико година касније приватно је у четириока тврдио да је bdquoТито подмукли непријатељ 984129р984113аldquo

984126д његовог доласка у београд окто984113ра 1944 Титоврежим је похапсио о984113есправио и по984113ио знатно више

својих стварних и на984113еђених опонената него што је

то учинио у 984113ило ком другом делу Југославије 984120зузев

покоља у 984129ловенији маја-јуна 1945 када је Титоваказнена експедиција поред десетина хиљада ратних

супарника од којих су многи већ 984113или положилиоружје по984113ила и хиљаде хрватских цивила

Политика подозрења према 984129р984113ији настављена је и у тзв мирнодопским условима па је тако Тито

сменио четворицу водећих српских политичара и двапута извршио темељну чистку српског руководства

а у последњој декади његове владавине после смене

вођа српских ли984113ерала његови српски полтрони суражаловали и хиљаде најспосо984113нијих српских поли-

тичара привредника културних и уметничких ства-ралаца новинара главних и одговорних уредника

универзитетских професораhellip

Титово стално тренирање строгоће у 984129р984113ији од1944 до 1980 не може се поредити са кампањама за

одстрањивање идеолошки неподо984113них људи у 984113ило

којој другој југословенској репу984113лици Ту политику

савезницима изван нацистичке Немачке ‒ иако суНемци Југословенску војску у отаџ984113ини и њеног пред-

водника генерала Драгољу984113а Михаиловића већимделом рата сматрали опаснијим ратним противником

од Тита и његових симпатизераВодећи српски комунисти никад нису ни покушали

да се супротставе 984113ило ком сегменту те кратковидеполитике већ су суд984113ину 984129р984113а и 984129р984113ије 984113езрезервно

препустили свом партијском вођи кога су у Другомсветском рату нај984113рижније чували и о његовој 984113ез984113ед-

ности највише 984113ринули984129ептем984113ра 1941 одвели су га у партизане спасли

су га и у Ужицу и на 984129утјесци и у Дрвару а 984113ар једна

велика супротност између Тита и 984129р984113а 984113ила је вишенего очигледна готово од почетка тог рата 984154егове

снаге које су често покушавале и немогуће нису за

све време тог рата ниједанпут ни покушале да осло984113о-де највеће српско и југословенско ратно гу984113илиштеконцентрациони логор Јасеновац код Загре984113а у чијем

се саставу налазило седам логора А да 984113и 984129таљинудоказао да је израстао у великог војсковођу од окто-

984113ра 1944 до априла 1945 на више него про984113лематич-

ном 984129ремском фронту жртвовао је тридесетак хиљадамладих 984129р984113а који су 984113ез иједног дана о984113уке 984113ачени у

984113ор984113у са неупоредиво 984113оље о984113ученим и наоружанимХитлеровим снагама и усташама А у даљим 984113ор984113ама

за осло984113ађање Хрватске од усташа и Немаца између

984129аве и Драве жртвовано је још тридесет хиљада срп-ских младића

984120 поврх свега споменик у Јасеновцу подигнут

тек двадесет једну годину по завршетку рата до краја

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 817

Перо Симић20 Тиtо и Срби 1 21

У Титову причу да су границе између југословен-ских репу984113лика међе које спајају а не раздвајају да су

у суштини неважне административне а ни у ком слу-чају државне 984129р984113и су највише поверовали и сто пута

се покајали јер су само десетак година после његовесмрти распадом Југославије највише изгу984113или ПрвуЈугославију су 1918 створили гу984113итком више од чет-вртине целокупног свог становништва а и за другуТитову дали су највише живота а после свега осталису сами са со984113ом

Хиљаде 984129р984113а и даље су готово по инерцији чешћеодлазиле на његов гро984113 него на хумке оних који суим живот дали а многи од њих и данас га сматрају

највећом личношћу српске историје иако Тито уопште није 984113ио 984129р984113ин

Поврх свега највећи гу984113итници слома ТитовеЈугославије постали су 984129р984113и из Хрватске и босне иХерцеговине који су уз 984129таљина и 984129р984113е и Црно-горце из Црне Горе за време Другог светског ратаодржавали Титову наду да ће се докопати кормилаЈугославије 984120 984113или најзаслужнији за његово круни-сање у београду 1944

Постали су из984113еглице у земљи коју су стварали иосло984113ађали а нису ни приметили да је она већ увеликопочела да се распада још за Титовог живота док су муаплаудирали за све што је радио и говорио

Тиме се круг српских противречних односа саТитом не затвара Хрватски и 984113осански 984129р984113и су га лак-ше прежалили од најзагриженијих титоиста и bdquoдецекомунизмаldquo у 984129р984113ији у којој је Тито по доласку навласт 194445 984113ио странац јер је већина 984129р984113а 984113ила

против њега

Тито је консеквентно водио поред осталог и з984113ог

тога што је у 984129р984113ији увек успевао да пронађе људе

који ће му служити још верније од претходних срп-

ских првака

Упоредо с тим Тито је готово непрекидно пого-тово од смене водећег српског политичара Алексан-

дра 984128анковића толерисао повремено и охра984113ривао

све веће одвајање и осамостаљивање Косова и Мето-

хије од 984129р984113ије а самим тим и демонтирање највеће

југословенске репу984113лике која му је 1944 984113ила главни

ослонац у освајању Југославије

984126сим неколико жаока које му је тим поводом упу-тио лидер српских ли984113ерала Марко Никезић водећи

српски политичари су му и то толерисалиКад се све са984113ере изгледа да једино није зазирао

од удворичких 984129р984113а и 984129рпкиња које су му запеле за

око 984126д 984113ројних ван984113рачних веза најстраснија је 984113ила

са Пожаревљанком Даворјанком Пауновић а од три

званична 984113рака најдуже је остао у оном са личком

984129рпкињом Јованком будисављевић

Ч984120МЕ 984120Х ЈЕ 984126МА984146984120ЈА984126

984120ронијом суд984113ине 984129р984113и су Тита 1980 после свега

понајвише и најду984113ље ожалили кунући се да ће ипосле његове смрти ићи Титовим путем Као омађија-ни понављали су то и онда када се видело да тај путникуд не води и да нико други не жели да им на том

путу прави друштво Чак ни они којима је Тито ство-

рио државе и претворио их у посе984113не народе

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 817

Перо Симић20 Тиtо и Срби 1 21

У Титову причу да су границе између југословен-ских репу984113лика међе које спајају а не раздвајају да су

у суштини неважне административне а ни у ком слу-чају државне 984129р984113и су највише поверовали и сто пута

се покајали јер су само десетак година после његовесмрти распадом Југославије највише изгу984113или ПрвуЈугославију су 1918 створили гу984113итком више од чет-вртине целокупног свог становништва а и за другуТитову дали су највише живота а после свега осталису сами са со984113ом

Хиљаде 984129р984113а и даље су готово по инерцији чешћеодлазиле на његов гро984113 него на хумке оних који суим живот дали а многи од њих и данас га сматрају

највећом личношћу српске историје иако Тито уопште није 984113ио 984129р984113ин

Поврх свега највећи гу984113итници слома ТитовеЈугославије постали су 984129р984113и из Хрватске и босне иХерцеговине који су уз 984129таљина и 984129р984113е и Црно-горце из Црне Горе за време Другог светског ратаодржавали Титову наду да ће се докопати кормилаЈугославије 984120 984113или најзаслужнији за његово круни-сање у београду 1944

Постали су из984113еглице у земљи коју су стварали иосло984113ађали а нису ни приметили да је она већ увеликопочела да се распада још за Титовог живота док су муаплаудирали за све што је радио и говорио

Тиме се круг српских противречних односа саТитом не затвара Хрватски и 984113осански 984129р984113и су га лак-ше прежалили од најзагриженијих титоиста и bdquoдецекомунизмаldquo у 984129р984113ији у којој је Тито по доласку навласт 194445 984113ио странац јер је већина 984129р984113а 984113ила

против њега

Тито је консеквентно водио поред осталог и з984113ог

тога што је у 984129р984113ији увек успевао да пронађе људе

који ће му служити још верније од претходних срп-

ских првака

Упоредо с тим Тито је готово непрекидно пого-тово од смене водећег српског политичара Алексан-

дра 984128анковића толерисао повремено и охра984113ривао

све веће одвајање и осамостаљивање Косова и Мето-

хије од 984129р984113ије а самим тим и демонтирање највеће

југословенске репу984113лике која му је 1944 984113ила главни

ослонац у освајању Југославије

984126сим неколико жаока које му је тим поводом упу-тио лидер српских ли984113ерала Марко Никезић водећи

српски политичари су му и то толерисалиКад се све са984113ере изгледа да једино није зазирао

од удворичких 984129р984113а и 984129рпкиња које су му запеле за

око 984126д 984113ројних ван984113рачних веза најстраснија је 984113ила

са Пожаревљанком Даворјанком Пауновић а од три

званична 984113рака најдуже је остао у оном са личком

984129рпкињом Јованком будисављевић

Ч984120МЕ 984120Х ЈЕ 984126МА984146984120ЈА984126

984120ронијом суд984113ине 984129р984113и су Тита 1980 после свега

понајвише и најду984113ље ожалили кунући се да ће ипосле његове смрти ићи Титовим путем Као омађија-ни понављали су то и онда када се видело да тај путникуд не води и да нико други не жели да им на том

путу прави друштво Чак ни они којима је Тито ство-

рио државе и претворио их у посе984113не народе

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 917

Перо Симић22 Тиtо и Срби 1 23

Да ли сам и колико 984113ар у основи успео да из984113ег-нем замке на које сам наилазио просудиће читаоци

Уосталом све је у вашим рукама

београд 28 августа 2015

КАК984126 ЈЕ НА984129ТАЛА 984126ВА К984154984120ГА

984120деју за писање ове књиге дао ми је мој пријатељ

словеначки историчар Јоже Дежман

ndash Књига о односима Тита и 984129р984113а ndash рекао ми је

крајем 2009 у Љу984113љани ndash могла 984113и разрешити

984113ројне енигме о његовом освајању и доживот-

ном опстанку на власти

Дежман није дорекао своју идеју али учинило ми

се да алудира не само на корене и карактер Титовог

режима успостављеног у београду крајем 1944 већ и

на неке од узрока фрустрације 984129р984113а из 984129р984113ије и њихо-

вих сународника из Хрватске и босне и Херцеговинедеведесетих година прошлог века

Невољно сам се сложио са идејом за нову књигу

више се 984113ранећи него прихватајући оно што ми је

словеначки пријатељ предложио Нешто ми је већ на

први поглед говорило да је тема (пре)пуна изазова и

скривених рукаваца 984120 да носи најмање три велике

опасности Да паднем на ниске гране теорије завере

или да олаким сврставањем Тита у тзв ср984113омрсце

загазим у српско-хрватске националистичке водеали исто тако и да ниподаштавањем и зао984113илажењем

неких очигледних примера Титовог подозрења према984129р984113има и 984129р984113ији напишем половичну књигу

984129а овим и 984113ројним другим изазовима 984113орио сам севише од пет година

984126сновна идеја ми је 984113ила да направим што о984113јек-

тивнију књигу а да притом откријем и што више мање

познатих и потпуно непознатих чињеница

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1017

1

Први сусрет са србијом

984126света за сарајевски атентат (27) bull Вешање изнадкућног прага (29) bull Аустријска војска је ломила вратовестрељаних српских заро984113љеника (31) bull Жута монархија

гу984113и ndash Јосип броз напредује (34) bull Прва сре984113рна медаљаза хра984113рост за 984113ор984113у против геака (36) bull бежање одзаслуга (39) bull Зашто је уписан у књигу аустријских

bdquoратних гу984113итакаldquo (41) bull 984126 томе се мора ћутати ndash 984129р984113ијато не 984113и могла да разуме (44)

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1117

984126984129ВЕТА ЗА 984129А984128АЈЕВ984129К984120 АТЕНТАТ

Јосип броз се први пут срео са 984129р984113има 1907 чим је из

свог Кумровца пошао у 984129исaк да научи коно984113арски

занат на који је кренуо или шлосерски на коме се

скрасио 984129усрет је 984113ио неиз984113ежан јер су 984129р984113и тада

чинили већину становништва сисачке регије

984129р984113е је у984113рзо сретао и у Загре984113у где се запослио као

984113раварски помоћник јер је тих година готово сваки

десети становник Загре984113а 984113ио 984129р984113ин

Ниједан од тих сусрета није завредео брозово сећа-

ње па о томе у његовој заоставштини нема никаквихписаних трагова као што их има и речју и фотогра-

фијом о његовом учешћу у аустроугарском ратном

походу на 984129р984113ију 1914

Почетком августа те године као водник 25 хрват-

ског домо984113ранског пука 984113ечке царевине први пут је

ушао у 984129р984113ију да је са својим ратним друговима казни

за у984113иство аустроугарског престолонаследника Фран-

ца Фердинанда у 984129арајеву

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1217

Перо Симић28 Тиtо и Срби 1 29

ndash При уласку у српске градове и села дужноствам је да у првом реду похапсите све високе и

најугледније личности као државне чиновникесвештенике и учитеље и у присуству свих одмах

обесиtе из сваке групе по тројицу3

ВЕША984154Е 984120ЗНАД КУЋН984126Г П984128АГА

У првим данима рата броз и његови земљаци нисуимали среће јер су већ у првим 984113ор984113ама на Дрини

страдала десеторица његових Кумровчана984120ако су агресора дочекали спремно 984129р984113и су 984113или

запрепашћени свирепошћу аустријске војске

ndash У једној кући пронађено је петнаест жена самалом децом ndash сви исечени на комаде а у дру-гој седам укућана грозно искасапљених заједно

са псомndash У месту Костатову пронађено је седамдесетзакланих људи4

Један сведок је под заклетвом сведочио

ndash У селу Ду984113љу код Шапца наишли смо на шес-

торо заклане деце Под страшним утицајем тоггрозног злочина неколико дана нисам могаода једем

ndash У другој кући није 984113ило никога У трећој смонаишли на човека од око педесет година ста-рости и питамо га какви су то људи 984113или овде

што су направили ове страшне злочине bdquoНезнам ко суldquo одговорио је bdquoали говоре српскиldquo

У bdquoКазнену експедицијуldquo како се та ратна авантура

двојне монархије званично звала Аустроугарска је на

984129р984113ију гурнула 700000 својих словенских поданика

Хрвата 984129р984113а 984129ловенаца и 984113осанских муслимана1

Загре984113ачки над984113искуп др Анте бауер по984113ринуо седа мо984113илисаним Хрватима до максимума распали

страст за одмазду према 984129р984113има

ndash Хрвати јунаци бог вас зове у 984113ој бог вјечна

Правда зове вас да у рукама његовим 984113удете

осветници онога недјела у 984129арајеву које је краљу

нашем отело чврсту потпору у старим данима а

његовим вјерним народима смјерало угра984113ити

наду у велику 984113удућност

Аустријске војсковође су одлучиле да у прве 984113ор984113е-

не редове поставе аустроугарске 984129р984113е иза њих Хрвате

и муслимане а према сведочењима очевидаца bdquoсваки

онај ко 984113и оклевао са отварањем ватре на своју 984113раћу

или пак пуцао увис 984113ио 984113и отпозади у984113ијенldquo

ndash У томе лежи највећа трагика овог рата за све

нас Јужне 984129ловене нарочито за нас 984129р984113е ndash писа-

ли су 984113еоградски листови на почетку рата2

Упутство Врховне команде у бечу издато непосред-

но пред напад на 984129р984113ију представљало је увертиру за

велике злочине почињене у Мачви и западној 984129р984113ији

ndash Наређујем вам да према овој 984113анди немате

никакве милости већ да уништавате све што

је српско да 984113ез даљег стрељате и уништавате

свакоg ко српски говори

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1317

Перо Симић30 Тиtо и Срби 1 31

АУ984129Т984128984120Ј984129КА В984126Ј984129КА ЈЕ Л984126М984120ЛА В984128АТ984126ВЕ984129Т984128ЕЉАН984120Х 984129984128П984129К984120Х ЗА984128984126бЉЕН984120КА

Амерички новинар Џон 984128ид јављао је са лица места

ndash По заузимању граничних места Аустријанцису као стоку покупили цивилно становништвоndash жене старце и децу ndash и одвели их у Аустроу-гарску као ратне заро984113љеникеndash 984120з београда је тако одведено више од седамстотина а хиљаду пет стотина само из Шапцаndash Званична листа заро984113љеника аустријске владецинично је гласила овако Јон [Јован] Туфегџићстар 84 године Даринка Антић стара 23 годи-не 984146орђе 984146орђевић стар 78 година ВојиславПетронијевић стар 12 година Марија Венц ста-ра 69 годинаndash Ша984113ац је имао две хиљаде пет стотина кућаНеке од њих разорили су топови двапут више984113ило је дивљачки спаљено а све су 984113иле про-ваљене и опљачканеndash 984126свајачи су однели ру984113ље слике дечје играчкенамештај а оно што је 984113ило сувише тешко илинезграпно да се однесе разлупали су секирама984129мештали су коње у спаваћим со984113ама отменихкућа У приватним 984113и984113лиотекама су све књигележале раз984113ацане у ђу984113рету по поду ревносноистргнуте из корицаndash У време прве [аустријске] инвазије многи суостали у Шапцу надајући се да ће 984113ити 984113ез984113едниАли су [аустријски] војници насрнули као дивљезвери по граду палећи пљачкајући силујући

ndash У следећој кући ndash извештавао је исти очевидац ndashнаишли смо на четворо деце са одсеченим глава-ма стављеним поред њих а на петом остала главада виси Деца су 984113ила поређана на столовима

ndash У селима смо наилазили на људе о984113ешене изнадкућног прага или повешане о ста984113ла воћњака ито старце жене и децу5

ndash Код механе у селу Кривајици код Лозницеочевици су пронашли деветнаест људи жена идеце који су 984113или повезани једно за друго коноп-цем и потом поклани и ужасно унакажени Јед-ној жени секли су каишеве од коже а другој судојке одсекли

ndash Код исте механе нађена је још једна група оддванаест везаних по984113ијених и унакажених женаи децеndash У Прњавору код Шапца у984113ијена су спаљенаили измасакрирана 352 становника Највећи део984113или су старци жене и децаndash У кући Милутиновића у Прњавору 16 августа1914 спаљено је 96 лица а два дана касније уЛешници код железничке станице 984113ило је које

стрељано а које живо закопано 89 људи6

Швајцарски експерт Арчи984113алд 984128ајс на лицу места је прикупио доказе о ликвидацијама 306 жена Премањеговом истраживању жртве аустроугарске војске

у Мачви имале су од једне до деведесет пет годинаживота шездесет осморици људи су повађене очитридесет четворици одрезан нос пола српских жрта-ва је 984113ило умлаћено о984113ешено спаљено или на другиначин измасакрирано7

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1417

Перо Симић32 Тиtо и Срби 1 33

ndash Над читавим крајем ле984113део је ужасан смрадЧопори полудивљих паса шмугнули су на ивицушуме и на том растојању могли смо да видимокако се два пса отимају око нечега што је лежало

полузакопано на тлуndash Ходали смо по мртвима тако много их је 984113илоndash понекад 984113и нам ноге упале у јаме трулог месадро984113ећи костиndash На једном месту полупоједени скелети једногАустријанца и једног 984129р984113ина 984113или су сплетенируку и ногу о984113авијених један око другог у сам-ртничком грчу из кога ни сада нису могли да984113уду раздвојени

ndash 984120за аустријских линија 984113ила је 984113арикада од984113одљикаве жице значајна за дух људи прикова-них у овој самртној замци ndash јер су већином 984113или984129р984113и из аустријских словенских провинцијакоји су упереним револверима натерани да се984113оре против своје 984113раћеndash Пуних девет километара дужином врха Гуче-ва мртви су 984113или тако наслагани ndash десет хиљадањих9

ndash 984129ви припадници Девете српске дивизије којису остали на 984113ојишту рањени 984113или су у984113ијени одаустријских војника10

Велике аустријске злочине верификовао је и хрват-ски мајор Перо блашковић који је командовао једним984113атаљоном 3 [тузланске] регименте аустријске војске984126н је у својим мемоарима описао како су аустријски

војници у тек запоседнутом селу Клењу код Шап-ца под изговором да се у селу крију српски 984113орци

Видели смо опустошени хотел Евроp а и поцр-

нелу и унакажену црквуhellip

ndash У овом пријатном граду који је некад цветао

сада није живело ни две стотине душа јадно

таворећи у својим разрушеним кућамаndash У селу Лешници [код Лознице] више од сто-

тину жена и деце ланцима су заједно повезани аглаве су им 984113иле одсечене и на984113ацане на гомилуndash У селу Јевремовцу [код Шапца] педесет људи

је сатерано у један подрум и живо спаљено

ndash У Кравици су старци жене и деца 984113или мучени и

изложени зверском насиљу а онда искасапљени

ndash Пет не984113рањених вароши је сравњено са

земљом ndash четрдесет два села су разорена а већидео њиховог становништва масакриран

ndash У дворишту Гачићеве апотеке у Шапцу окупи-ли су три стотине српских војника [из 13 пеша-

дијског пука другог позива] у 984113ор984113и заро984113ље-

них стрељали их натенане а затим им ломили

вратове8

984128идови ратни извештаји с врха Гучева 984113или су још

страшнијиndash На једној страни овог 984113рисаног простора 984113илису српски ровови на другој аустријски Једва ако

их је делило двадесетак метара

ndash Погледавши 984113оље видели смо страшну ствар

из малих гомила стрчали су комади униформи

ло984113ање са улепљеном косом с којих су још висиле

крпе меса 984113еле кости с натрулим шакама на крају

крваве кости које су вириле из војничких чизама

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1517

Перо Симић34 Тиtо и Срби 1 35

руском фронту за сваку заро984113љену пушку односно засваког заро984113љеника плаћала пет аустријских круна13

А пошто је рат против 984129р984113ије за разлику од нападана 984128усију Аустроугарска и званично третирала као

одмазду онда су награде за извиђачке заслуге у масов-ним злочинима у Мачви и западној 984129р984113ији свакако984113иле веће

брозови ратни другови припадници жуте аустроу-гарске монархије до краја 1914 три пута су покушалида освоје и покоре 984129р984113ију али сва три пута су моралида 984113еже преко Дрине главом 984113ез о984113зира Први пут удругој половини августа после Церске 984113итке другипут септем984113ра те године после пораза на Мачковом

камену и Гучеву а трећи пут крајем 1914 после Колу-984113арске 984113итке и неуспелог похода на београд који јеаустријска војска децем984113ра те године само десетакдана држала у својим рукама

Аустрија је тих месеци гу984113ила али водник Јосипброз је з984113ог заслуга у откривању српских положајаи кажњавању српске војске и цивила напредоваоПрвих дана августа 1914 на тло 984129р984113ије крочио је каомлађи водник фелдве984113ел али већ после првих 984113ор984113и

унапређен је у старијег водника цугсфирера а касније је постао и ордонанас 42 вражје дивизије14

Уживао је велико поверење претпостављених аза 984113ор984113е против 984129р984113ије према једном сопственомпризнању 984113ио је спремнији и од неких аустријскихофицира па га је шта984113 његове 42 дивизије у јесен1914 послао у специјалну мисију у Нови 984129ад 984120з кућалакомислених аустријских официра који су мислилида ће 984129р984113ија поклекнути већ после неколико данатре984113ало је да донесе њихове јесењу одећу и о984113ућу15

покупили таоце а све одрасле мушкарце затворили у

сеоску цркву Мештане су о984113авестили да ће сви таоци984113ити по984113ијени ако у селу одјекне и један једини пуцањ

а неколико минута касније наредили су својим војни-

цима да запуцају што је 984113ио знак за стрељање и талацаи људи заточених у цркви

Према речима мајора блашковића тај bdquoогаванпосао о984113авили су бошњациldquo11

Мачва доње Подриње и Поцерина у којима су1914 оперисали брозов 25 пешадијски пук и његова

42 вражја домо984113ранска дивизија најтеже су страдали у овом рату Ша984113ац је за првих осам месеци окупа-

цијске управе изгу984113ио 70 одсто мушкараца односно

545 одсто целокупног свог становништваПрема аустријском попису из јула 1916 Ша984113ачки

округ имао је 76706 људи мање него 1910 године број

мушкараца смањен је за 57968 а жена за 18738 12

ЖУТА М984126НА984128Х984120ЈА ГУб984120 991251 Ј984126984129984120П б984128984126ЗНАП984128ЕДУЈЕ

Водник Јосип броз је у овом рату командовао 10извиђачком четом 25 домо984113ранског пука 42 вражје

дивизије 984154егова јединица која је имала око 80 људи984113ила је одговорна за извиђање и откривање положаја

српске војске и контролу запоседнутих српских тери-торија а 984113авила се и заро984113љавањем српских 984113ораца

Према једном поверљивом Титовом исказу о984113ја-

вље ном тек двадесет година после његове смртињегова команда је својим извиђачима у овом рату на

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1617

Перо Симић36 Тиtо и Срби 1 37

У последњој трећој офанзиви на 984129р984113ију броз ињегови ратни другови успели су почетком децем984113ра1914 да bdquoосвојеldquo и београд који је српска војска изстратешких разлога привремено напустила Царска

штампа је писала о херојском освајању српске прес-тонице bdquooсвајачиldquo су тим поводом организовали исвечану војну параду у београду а само десетак дана

касније српска војска је истерала уљезе из града18

брозов допринос аустроугарском кажњавању984129р984113и је верификован је и сре984113рном медаљом за хра-984113рост која му је омогућила и 984113рзо напредовање јер јесвако одликовање у војсци двојне монархије аутомат-ски пратило и одговарајуће унапређење Тако је млади

броз што з984113ог сре984113рене медаље за хра984113рост што з984113огвеликих гу984113итака Аустроугарске за кратко време насрпском ратишту догурао до команданта пуковскеизвиднице Постао је старији водник што је 984113ио нај-виши подофицирски чин а ускоро је постављен и заордонанс официра своје 42 вражје дивизије и до984113ио униформуbdquoса три ширитаldquo како му се једанпут омакло

да каже19

брозово учешће у овом рату аутентично потврђујуи две његове фотографије настале на почетку рата984126984113е у походу на 984129р984113ију Прва снимљена крајем сеп-тем984113ра 1914 пу984113ликована је 3 окто984113ра у загре984113ач-ком Илусt рованом лисt у са потписом bdquoШанчеви

наших војника на Дрини у босни у којима се дочекује[српски] непријатељ а у којима се такођер по вишеноћи спаваldquo Друга је о984113јављена 11 новем984113ра 1914на првој страници загре984113ачког Јуtарњеg лисtа уззнатно ширу легенду него код прве

Уосталом броз је симпатије аустријских официрастекао неколико месеци раније чим је ступио у вој-ску 984113ечке царевине Упутили су га у подофицирскушколу а з984113ог њихове наклоности у984113рзо је одређен

у групу повлашћених војника који су свакодневновеж984113али мачевање које му је ишло од руке па је уочиПрвог светског рата у будимпешти учествовао и натакмичењу нај984113ољих мачевалаца аустроугарске војскеНај984113оље резултате остварио је у флорету и у 984113оду анаграду диплому и сре984113рну макету а не медаљу како

је причао до краја живота уручио му је надвојводаЈосиф Фердинанд Први Ха984113з984113уршки био је опчињен

ndash Ја примам честитке од надвојводе 984126984113ичан вој-ник руковао се с чланом царске породице16

П984128ВА 984129984128Еб984128НА МЕДАЉА ЗА Х984128Аб984128984126984129ТЗА б984126984128бУ П984128984126Т984120В ГЕАКА

984129а својом 42 вражјом дивизијом броз је крајем летаи у јесен 1914 прокрстарио сва главна попришта рат-них окршаја у западној 984129р984113ији ndash од Љу984113овије МалогЗворника и Лознице до Крупња беле Цркве 984129толи-ца Текериша Ваљева Мионице Љига и ЛајковцаДругим речима учествовао је у 984113ор984113ама на ДриниГучеву и Мачковом камену у знаменитим 984113иткамана Церу и Колу984113ари А према ратним извештајимаи српске и аустријске војске његова дивизија је оди-грала важну улогу у опсади београда и у окршајимакод Умке 984126стружнице бановог 984113рда 984129ењака АдеЦиганлије и бежанијске косе17

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини

8172019 Tito i Srbi 1isp3

httpslidepdfcomreaderfulltito-i-srbi-1isp3 1717

Перо Симић38 Тиtо и Срби 1 39

bdquoгеацимаldquo а да је 25 пешадијски пук од свих аустро угар-

ских формација најду984113ље ушао на српску територи ју

све до једног села код Ваљева Наведено је и да се 42

враж ја дивизија bdquoсада налази на српском тлуldquo и да је у984113и-

ла седамсто 984129р984113а а уредништво овог листа је хрватским984113орцима на крају пожелело да и даље bdquoмељуldquo 984129р984113е20

бЕЖА984154Е 984126Д ЗА984129ЛУГА

До краја живота броз је од своје улоге у кажњавању

984129р984113ије за 984129арајевски атентат 984113ежао као ђаво од крста

984126 ратним успесима у 984129р984113ији никад није јавно гово-

рио а ту тему из984113егавали су и сви његови 984113иографи

Преко свог првог животописца члана Централног

комитета КПЈ Владимира Дедијера лансирао је причу

Уз напомену да је снимљена bdquoу рововима на Дриниldquo

речено је да 984113орци 42 вражје дивизије 984129р984113е називају

Јуначење на вешалима аустроугарски војници вешају жене у Мачви августа 1914

Прво ратно искуство броз у рововима на Дрини