Master strukovne studije: UPRAVLJANJE OTPADOM

LOGISTIKA OTPADA

POJAM LOGISTIKEOTPADA

Predmetni nastavnik dr Boban Cvetanović, profesor strukovnih studija

Predavanje 1

1. POJAM I DEFINICIJA LOGISTIKE

Pojam se prvo pojavio u vojnoj terminologiji kao “skup aktivnosti bitnih za snabdevanje vojske, kao što su prevoz vojske i dobara, te osiguranje

prehrane i smeštaj vojske”.

3

Sredinom 20. veka termin je izvojnog ušao u područje

privrede , a u drugoj polovini20. veka logistika se afirmiše i

kao aktivnost bitna i u naučnom pogledu.

4

Američka organizacija Savet za logistički marketing (Council of logistic

management), definisala je logistiku kao

”proces planiranja, kontrole i efikasnog sprovođenja distribucije i

skladištenja robe i sličnih stvari od mesta nabavke (porekla) do mesta

gde se konzumiraju (prodaju), u skladu sa zahtevima tržišta”.

5

Veće Evrope:

„Logistika je upravljanje tokovima robe i sirovina, procesima izrade

završnih proizvoda i pridruženim informacijama od tačke izvora do

tačke krajnje upotrebe, u skladu s potrebama kupaca”.

6

Prema Chartered Institute of Logistics and Transport (CILT)

“logistika je proces upravljanja transportom, zalihama, skladištenjem i

informacijama o dobrima i materijalima od izvora (mesta

proizvodnje) do mesta finalne potrošnje“.

7

Logistika skup međusobno povezanih i usklađenih delatnosti

usmerenih ka koordinaciji svih kretanja materijala, proizvoda i

robe, uz najefikasnije savladavanje prostora i vremena, i uz

najmanje troškove.

8

Ona predstavlja kružni proces od nabavke preko proizvodnje i prodaje do potrošača.

9

Logistika je i naučna disciplina koja izučava i primenjuje

zakonitosti planiranja, organizovanja, upravljanja ikontrole tokova materijala,

osoba, energije i informacija u sistemima, sa ciljem ostvarivanja

ekonomskog efekta – profita.

10

2. VRSTE LOGISTIKE

DIREKTNA LOGISTIKA

POVRATNA LOGISTIKA

Direktna logistika se odnosi na procese i aktivnosti pri dostavljanju sirovina ili proizvoda korisnicima!

Povratna ili obrnuta logistika su aktivnosti u kojima se proizvodi vraćaju

od korisnika nazad ka proizvođaču!

11

DIREKTNA LOGISTIKA

POVRATNA LOGISTIKA

Logistika snabdevanja repromaterijalima

Logistika proizvodnje

Logistika distribucije robe

Logistika vraćanja novih proizvoda

Logistika vraćanja korišćenih upotrebljivih

proizvoda

LOGISTIKA OTPADNIH MATERIJALA

12

3.POVRATNA LOGISTIKA

-VRAĆANJE NOVIH PROIZVODA –

Kupci vraćaju proizvode sa greškom (ili oštećene) kao i proizvode koji ne odgovaraju karakteristikama navedenim pri

kupovini.

Sistemom povratne logistike, proizvod se od maloprodajnog centra vraća proizvođaču (ako je oštećen proizvod isporučen iz fabrike) ili

do centra za popravku (ukoliko maloprodajni centar mora da preuzme odgovornost za oštećenje).

13

- VRAĆANJE KORIŠĆENIH, UPOTREBLJIVIH PROIZVODA -

Kupci vraćaju korišćene proizvode koji se još mogu upotrebljavati.

Nakon prerade, osveženi delovi se vraćaju na tržište i prodaju jeftinije nego novi proizvodi.

Ovi logistički procesi najčešći su u autoindustriji, industriji pneumatika (protektiranje), proizvodnji staklenih boca i

naročito tekstila („second hand“ roba).

14

NAPOMENA:

U aktivnostima vraćanja korišćenih upotrebljivih proizvoda, treba

napraviti razliku između ponovnog korišćenja PROIZVODA u istu ili

drugačiju svrhu (REUSE) i iskorišćenja OTPADA (RECOVERY)

Neki proizvodi su specifično dizajnirani da budu korišćeni više

puta, za istu ili drugu namenu.

15

4. LOGISTIKA OTPADNIH MATERIJALA

Logistika otpada se, zahvaljući značaju zbrinjavanja i naravno količinama otpada, izdvojila kao

posebna disciplina.

16

Logistiku otpada čine sve međusobno povezane i

usklađene logističke aktivnosti pri sakupljanju,

transportu, оbradi i odlaganju otpada!

17

4.1. Logistika otpada kao sistem

Otpad, materijalni

resursi, transportna

sredstva

Logističke aktivnosti

(sakupljanje, skladištenje,

transport, sortiranje...)

Logistička usluga

18

19

Sve logističke aktivnosti (i

direktne i povratne logistike,

uključujući i logistiku otpada) čine jedan kružni

proces.

20

4.2. Aktivnosti logistike otpada

21

SAKUPLJANJE

SORTIRANJE

SKLADIŠTENJE

ČUVANJE

RUKOVANJE

TRANSPORT

DEPONOVANJE

AKTIVNOSTI LOGISTIKE OTPADA

22

4.2.1. Sakupljanje

Osnovna logistička aktivnost i realizuje se nakon nastajanja otpada.

U pitanju je izrazito složena aktivnost, naročito kada se

sakupljaju velike količine različitog otpada, čije je nagomilavanje

izrazito frekventno, a prostorno disperzno.

23

Nakon sakupljanja, sledi aktiivnost transporta na

kraćim rastojanjima, uglavnom do mesta

sortiranja, eventualne prerade ili skladištenja (kod

nas, u najvećem broju slučaja, nakon sakupljanja sledi transport do deponije)

24

4.2.2. Sortiranje (separacija)

Obuhvata selekciju upotrebljivih materijala i materijala koji se mogu

reciklirati, od otpada koji se mora uništiti.

25

Moguće je da na mestu nastajanja otpada već bude urađena PRIMARNA

SELEKCIJA otpada od strane samih generatora otpada, a da

SEKUNDARNA SELEKCIJA bude npr. u reciklažnom centru (centru za

separaciju).

26

U našoj zemlji najveće količine otpada završavaju

na deponiji, bez ikakve prethodne selekcije!!!

27

4.2.3. Skladištenje

Pošto se, često, vremena sakupljanja, separacije, reciklaže i uništenja otpada, ne poklapaju, ponekad je potrebno

uskladištiti otpad.

U situacijama kada se radi o opasnom otpadu, on se uvek skladišti dok se ne preduzmu mere za njegovo uništenje

(uglavnom se izvozi i spaljuje u insineratorima)

28

Skladištenje može da se realizuje:• na lokacijama proizvođača ili

vlasnika otpada• u transfer stanicama

• u reciklažnim centrima

29

Izbor lokacije za skladištenje otpada, vrši se u zavisnosti od vrste otpada,

njegove zapremine, načina transporta, ekonomske

opravdanosti, mogućeg uticaju na životnu sredinu i drugih parametara.

30

4.2.4. Transport

Iako je težnja da mesto nastajanja i odlaganja otpada budu što bliži jedno drugom, zbog smanjenja troškova transporta, javlja se problem blizine odlagališta (deponije, reciklažnog centa, transfer stanice i dr.) zbog uticaja na životnu sredinu.

31

Ovo je verovatno najsloženija (i sigurno najskuplja) logistička

aktivnost, pre svega u organizacionom smislu (potreban broj i kapacitet kamiona-smećara, učestalost sakupljanja, transportni

putevi itd.). Vrlo važna je aktivnost rutiranja tj.

načina (redosleda) prikupljanja otpada, naročito u gradskim

sredinama.

32

Vrlo važna je aktivnost rutiranja tj. načina (redosleda) prikupljanja otpada, naročito u gradskim sredinama.

33

4.2.5. Deponovanje (odlaganje)

Kontrolisano trajno odlaganje otpada na deponije (u praksi postoji i

privremeno deponovanje, ali se ono ne preporučuje jer povećava transportne

troškove pri kasnijem konačnom uklanjanju.

34

Deponije mogu biti: Uređene (sanitarne) deponije za trajno odlaganje Neuređene deponije, određene odlukom nadleđnogorgana lokalne uprave Divlje deponije

35

KOMUNALNA DEPONIJA

DIVLJA DEPONIJA

SANITARNA DEPONIJA

36

4.3. Infrastruktura logistike otpadnih materijala

SISTEM LOGISTIKE

LJUDSKI RESURSI

MATERIJALNI RESURSI

37

MATERIJALNI RESURSI

PROSTOR

OPREMA

MATERIJAL

38

PROSTOR

OPREMA

INFRASTRUKTURA

39

INFRASTRUKTURA

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

MOBILNI TRANSPORTNI KAPACITETI

PRETOVARNI KAPACITETI

CENTRI ZA ODVAJANJE RECIKLABILNOG OTPADA

TRANSFER STANICE

RECIKLAŽNI CENTRI

MEHANIZACIJA ZA RAD NA DEPONIJI

SKLADIŠNI PROSTOR40

4.3.1. Saobraćajna infrastruktura

Sve vrste saobraćajnica sa pripadajućom signalizacijom i drugom opremom, kao i određene transportno-manipulativne površine potrebne za kretanje i

manevrisanje transportnih sredstava tokom obavljanja logističkih aktivnostisa otpadom.

41

4.3.2. Mobilni transportni kapaciteti

Raznovrsna transportna sredstva, odnosno motorna vozila-kamioni i traktori, kao i raznovrsni kontejneri namenjeni prihvatu i smeštaju otpadnih

materijala.

42

4.3.3. Pretovarni kapaciteti

Različita sredstva za utovar-istovar i pretovar otpadnih materijala (viljuškari, dizalice, transportne trake i dr. različita

sredstva prekidnog i neprekidnog transporta)

43

44

4.3.4. Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada

Mesta u kojima se posebne vrste otpada razvrstavaju i privremeno

skladište kako bi se dalje otpremili na preradu.

Ovi otpadni materijali obično dolaze od građana ili lokalne samouprave ili

ovlašćenih sakupljača. Od posebnog značaja je izbor lokacije ovih centara jer on može uticati na

ukupne logističke troškove.

45

4.3.5. Transfer stanice

Mesta do kojih se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja, pripreme i pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje.

U transfer stanicama se otpadni materijal istovaruje iz vozila za sakupljanje i transport, pregleda se, uz eventualno izdvajanje kabastog otpada, a zatim utovaruje u

veća vozila i transportuje na dalji tretman u reciklažni centar.

46

4.3.6. Reciklažni centri (centri za separaciju otpada)

Mesta gde se vrši separacija otpada, presuje, balira, utovaruje i transportuje do postrojenja za reciklažu.

47

4.3.7. Mehanizacija na deponijama

To su različiti buldožeri i kompaktori, kao i druga građevinska mehanizacija koja se može koristiti za navedene aktivnosti

48

4.3.8. Skladišni prostor

Otvorena i zatvorena skladišta, namenjena razvrstavanju i privremenom skladištenju

različitih vrsta otpadnih materijala. U tehnološkom smislu, pod skladištma se mogu

podrazumevati sve vrste kontejnera za odlaganje i sakupljanje otpada.

49

HVALA NA PAŽNJI

50