TERMOVIZIJA PRINCIP RADA

Termovizija je nezamenljiva u slučajevima kada je potrebno beskontaktno merenje temperature. Posmatranjem objekta termovizijskom kamerom dobija se i prati u vremenu raspodela temperatura na vidljivoj površini objekta. Slike koje uočava ljudsko oko, kamera i fotoaparat u principu predstavljaju raspodelu reflektovanih zraka vidljivog spektra. Ako predpostavimo da je predmet jednako osvetljen, ono što mi vidimo je različi tost u odbijanju svetlosti od objekta. Pošto različi t i materijali različito reflektuju svetlost, odnosno menjaju mu talasnu dužinu, mi to manifestujemo kao različi tu boju predmeta. Da bi smo neku scenu posmatrali i l i snimili potreban je spoljnji izvor svetlosti ( sunce, mesec, sijalica, . . . ) . Nasuprot tome, termovizijska kamera stvara sliku koja predstavlja količ inu zračenja koju posmatrani objekat sam stvara i emituje. Kod termovizijske kamere svaki je piksel u stvari poseban senzor temperature a termovizijska slika je grafička prezentacija izmerenih vrednosti u hiljadama tačaka na objektu. Boje na termovizijskoj slici su veštački generisane i to tako što su toplije površine prikazane bojama sa crvenog kraja a hladnije sa suprotnog, ljubičastog kraja. Moramo naglasiti da kao što svako telo ima svoju boju tako i poseduje osobinu emisivnosti. Ona predstavlja broj koji nam kazuje u kojoj meri telo zrač i sa sebe a u kojoj meri je to reflektovano zračenje sa drugih okolnih tela. To znači da dva različ ita tela na istoj temperaturi nemaju isto zračenje. Najveća emisivnost je 1 što odgovara apsolutno crnom telu a najmanja je 0 što odgovara idealnom ogledalu. U nastavku je tabela nekih karakterističnih predmeta: l judska koža 0.98 crna garež od dima 0.95 beli papir 0.93 asfalt 0.83 sneg 0.80 pamučna odeća 0.80 beton 0.76 polirani aluminijum na 100ºC 0.05 polirani aluminijum na 0ºC 0.03 Potrebno je uočiti da emisivnost tela nema nikakve veze sa bojom koju objekat ima u vidljivom spektru. Tako npr. ljudska koža ima veoma veliku emisivnost bez obzira na rasu ( boju kože ). Tako dolazimo do zaključka da da bi smo izmerili tačnu temperaturu moramo sagledati sve aspekte koji utiču na na merenje (emisivnost, temperatura okoline, vlaga restojanje, . . .) . Treba naravno imati u vidu da najveći deo termovozijskog merenja i nema za cilj utvrđ ivanje tačne temperature nekog tela, već da se utvrdi da li je ono pregrejano ili kakva je njemu temperatura u odnosu na druge slične predmete. Mehatronik Centar d.o.o.