83

Izvršno veće AP Vojvodine POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ENERGETIKU I MINERALNE SIROVINE Novi Sad

TERMOELEKTRANE I

TERMOELEKTRANE - TOPLANE

Vitomir Kravarušić (Spoljni koordinator) Krešimir Štajner (Rukovodilac modula) Novi Sad, April 2007. godine

84

85

REZIME 1.1. Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine, koji se odnosi na

Vojvodinu, sastoji se iz sledećih osnovnih programa: • modernizacije i revitalizacije postojećih termoelektrana-toplana, • izgradnja novih energetskih izvora sa gasnim tehnologijama, • izgradnja novog kapitalnog izvora električne energije i • programi i projekti iz oblasti zaštite životne sredine.

1.2. Imajući u vidu sadašnje tehničko-tehnološko stanje postrojenja, u narednom periodu je neophodno

obaviti modernizaciju i revitalizaciju postojećih termoelektrana-toplana radi obezbeñenja tehničkih uslova za bezbedan, pouzdan i siguran rad ovih postrojenja do 2015 godine.

1.3. U pogledu izgradnje novih energetskih izvora u Vojvodini, u Izveštaju su sagledane lokacije i kapaciteti

novih energetskih izvora na bazi gasne tehnologije i za izgradnju novog kapitalnog izvora na bazi uglja. Ukupna instalisana električna snaga novih izvora iznosi 1.495 MW od čega 655 MW u savremenim i efikasnim kogeneracijskim postrojenjima. Lokacije i kapaciteti novih energetskih izvora su predloženi na osnovu postojeće raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije (postojeće predfizibiliti studije, IPR-a i dr.) koji su urañeni u proteklom periodu, a kojima su detaljno analizirani svi uslovi od značaja za izgradnju ovakvih objekata - toplotni i električni konzum, razvijenost sistema grejanja, makro i mikro lokacija, tehnički i ekonomski efekti, izvodljivost izgradnje i drugo - i kojima je zaključeno da su predložene lokacije pogodne za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno, termoelektrane. Obzirom da je od izrade ove tehničke dokumentacije prošlo dosta vremena i da su se u meñuvremenu desile mnoge društvene i privredne promene u okruženju, prethodnu investiciono-tehničku dokumentaciju za svaki objekat je neophodno ponovo izraditi i proveriti ranije donete i utvrñene zaključke.

1.4. U daljem tekstu izveštaja prikazani su očekivani efekti realizacije Strategije razvoja energetike

republike Srbije do 2015 godine koji se odnosi na Vojvodinu, data je procena potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju Strategije sa dinamikom realizacije, definisani su prioriteti u postupku implementacije i identifikovane su rizici (prepreke) koje stoje na putu realizacije Strategije.

1.5. Na kraju je dat zaključak u kome su razdvojeni poslovi koje treba realizovati na nivou Vlade republike

Srbije i Vojvodine i one koje je potrebno realizovati na nivou Elektroprivrede Srbije i Privrednog društava za proizvodnju električne i toplotne energije.

1.6. Realizacija programa i projekata Strategije razvoja energetike Republike Srbije - deo za Vojvodinu,

mora biti u koordinaciji sa ostvarivanjem Strategije koja se sprovodi u Srbiji. 1.7. Predlozi programa implementacije Strategije razvoja energetike republike Srbije do 2015 godine – deo

za Vojvodinu sa prikazanim finansijskim sredstvima,dinamikom realizacije i efektima, dati su u tabeli 1.

86

Tabela 1 – Predlozi programa implementacije Strategije razvoja energetike republike Srbije do 2015 godine – deo za Vojvodinu

Programi i projektiPredložena električna

snaga

Procenjena vrednost finansijsk. sredstava

Procena perioda realizacije

Efekti Napomena

MW x 1000. € God.

1Programi i projekti modernizacije i revitalizacije

postoje ćih TE-TO1.1 TE-TO Novi Sad - 20.300 Tabela 5 1.2 TE-TO Zrenjanin - 5.000 Tabela 5 1.3 TE-TO Sremska Mitrovica - 8.000 Tabela 5

Ukupno 1. 33.300

2Programi i projekti rekonstr. ili izgradnje novih

izvora sa gasnom tehnologijom

2.1 TE-TO Novi Sad 200 100.000 2007-2009Potrebna izrada dokumentacije i verifikacija programa

2.2 TE-TO Zrenjanin 80 40.000 2008-2010Potrebna izrada dokumentacije i verifikacija programa

2.3 TE-TO Sremska Mitrovica 60 30.000 2008-209Potrebna izrada dokumentacije i verifikacija programa

2.4 TE-TO Subotica 60 30.000 2009-2010Potrebna izrada dokumentacije i verifikacija programa

2.5 TE-TO Pančevo 100 50.000 2008-2010Potrebna izrada dokumentacije i verifikacija programa

2.6Gradovi TE-TO Sombor, TE-TO Vrbas-Kula, TE-TO Senta

155 77.500 2008-2009Potrebna izrada dokumentacije i verifikacija programa

2.7 Novi paro-gasni blok u Novom Sadu - - - - Nema podataka

Ukupno 2. 327.500

3Programi i projekti izgradnje novih

termoelektrana

3.1 TE Kovin 840 615.000 2008-2015 Novi zamenski kapacitet električne energijePotrebna izrada dokumentacije i verifikacija programa

Ukupno 3. 615.000

4Programi i projekti iz oblasti zaštite životne

sredine

4.1

Unapreñenje i nadgradnja sistema zaštite životne sredine projektovanjem i ugradnjom sistema za smanjenje emisije SO2 u atmosferu, upravljanja otpadom i za kontinualni monitoring opasnih materija.

- 1.600 2007-2008Poboljšanje zaštite životne sredine, usklañivanje

sa zakonskim obavezamaPotreb. izrada dokument. i verifikacija programa

Ukupno 4. 1.600

UKUPNO SVI PROJEKTI I PROGRAMI 977.400

Poboljšanje bezbednosti, raspoloživosti i sigurnosti rada postrojenja, povećanje

energetske efikasnosti, postizanje veće el. snage, poboljšanje praćenja procesa.

Novi kapaciteti električne i toplotne energije, povećanje energetske efikasnosti iskorišćenja

goriva, dobijanje postrojenja sa povoljnim tehničkim karakteristikama koji nedostaju EPS-u

87

1. VEZA SA STRATEGIJOM RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015

1.1 Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine definisano je pet osnovnih prioritetnih

programa:

a. Kontinuitet tehnološke modernizacije postojećih energetskih objekata, sistema i izvora u sektorima nafte, prirodnog gasa, uglja (sa površinskom i podzemnom eksploatacijom), sektora elektroenergetike (sa proizvodnim objektima: termoelektrane, hidroelektrane i termoelektrane-toplane i prenosnim i distributivnim sistemom) i sektora toplotne energije (gradske toplane i industrijske energane) - osnovni prioritet;

b. Racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga – usmereni prioritet;

c. Korišćenje novih obnovljivih izvora energije i novih energetski efikasnijih i ekološko prihvatljivih energetskih tehnologija i ureñaja/opreme za korišćenje energije – posebni prioritet;

d. Vanredna ili urgentna ulaganja u nove elektroenergetske izvore, sa novim gasnim tehnologijama (kombinovana gasno-parna postrojenja) – opcioni prioritet;

e. Gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih kapitalnih izvora u okvirima regionalnih i panevropskih infrastrukturnih sistema povezanih sa našim sistemima – dugoročno-razvojni i regionalno strateški prioritet.

2.2 Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine utvrñena je neophodnost da se u periodu od 2009 do 2012 godine izgrade i uñu u pogon novi elektroenergetski izvor nominalne snage 800 MW. 3.3 Ugovorom o formiranju zajedničkog energetskog tržišta jugoistočne Evrope, koji je potpisala državna zajednica SCG, otvara se mogućnost razvijanja konkurencije na tržištu električne energije i pristupu meñunarodnim fondovima za razvoj energetskog sektora, kao i stvaraju uslova za ostvarenje značajnih prihoda od tranzita električne energije kroz Srbiju. 2. PRIKAZ POSTOJEĆIH TERMOELEKTRANA I TERMOELEKTRANA-TOPLANA U VOJVODINI 1.1 U Vojvodini postoje samo termoenergetski kapaciteti za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (termoelektrane-toplane), dok klasičnih termoelektrana, za proizvodnju samo električne energije nema. Proizvodnja električne energije u Vojvodini se ostvaruje u PD Panonske termoelektrane-toplane doo, Novi Sad, koja posloje u okviru JP „Elektroprivreda Srbije“ (EPS), a koju čine sledeće termoelektrane-toplane:

1. TE-TO Novi Sad 2. TE-TO Zrenjanin 3. TE-TO Sremska Mitrovica

2.2 Osnovni tehnički podaci postojećih termoelektrana-toplana u Vojvodini su prikazani u tabeli 1. Tabela 1. – Osnovni tehnički podaci postojećih termoelektrana-toplana u Vojvodini

Temoelektrana-toplana Nominalna električna snaga

Maksimalna električna snaga

Nominalna toplotna snaga za grejanje

Nominalna proizvodnja tehnološke pare

MW MW MWt t/h TE-TO Novi Sad 245 285 332 320 Blok A1 135 165 128 320 Blok A2 110 120 204 0

88

TE-TO Zrenjanin 145 145 140 510 Blok A1 120 120 140 310 PPO (uk. 4 turbine) 25 25 0 200 TE-TO Sremska Mitrovica 32 32 40 200 Blok A3 32 32 40 200 UKUPNO 422 462 512 1.030

2.3 Termoenergetski kapacitet za proizvodnju električne energije u Vojvodini čine tri termoelektrane-toplane koje rade u okviru EPS-a, ukupne električne snage 422/462 MW, sa ukupno 8 turbina instalisanog kapaciteta u rasponu od 2,5 do 135 MW, od kojih 3 turbine, ukupnog kapaciteta 16,5 MW, nisu u radnom stanju (turbine u pomoćnom pogonskom objektu, PPO, u TE-TO Zrenjanin, bivšoj energani „Servo Mihalj“). 2.4 Prosečna starost postojećih blokova kreće se od 17 do 27 godina, sem kotlova i turbina u PPO u TE-TO Zrenjanin koji su stari preko 35 godina. 2.5 Kao posledica starosti, postrojenja karakteriše i odgovarajuća tehnološka zastarelost, posebno u delu koji se odnosi na merenje, regulaciju i upravljanje postrojenjima. U TE-TO Novi Sad i TE-TO Sremska Mitrovica primenjena je tehnologija iz 80-tih godina prošlog veka, TE-TO Zrenjanin, najmlañi blok A1, ima tehnologiju sa početka 90-tih godina, dok je u postrojenjima u PPO u TE-TO Zrenjanin primenjena tehnologija sa kraja 60-tih godina prošlog veka. 2.6 Opremu termoelektrana-toplana isporučili su različiti proizvoñači: kotlove, (uključujući i pomoćne kotlove), 5 različitih proizvoñača (Krasnij koteljščik Rusija, SES Tlmače Češka, Micubishi Japan, Minel Beograd, TPK Zagreb), turbine 5 različitih proizvoñača (UTMZ Jekarinburg Rusija, Škoda Češka, Micubishi Japan, Jugoturbina Zagreb, BBC) i generatore 2 različita proizvoñača (Rade Končar Zagreb i Micubishi-MELCO Japan). 2.7 Na termoelektanama-toplanama TE-TO Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO Novi Sad do sada nisu obavljeni poslovi revitalizacije ni značajnije modernizacije objekata. 2.8 Potrebno je napomenuti da u TE-TO Sremska Mitrovica postoje još dve toplifikacione turbine snage 6 i 12 MW, izgrañene 1961 i 1963 godine, sa preko 180.000 sati rada svaka i koje već više godina nisu u radnom stanju. Stručna komisija EPS-a je izvršila analizu stanja ovih postrojenja, ocenila ih je nezadovoljavajuće, bez realne osnove za revitalizaciju i predložila ih je za povlačenje iz pogona. Ova postrojenja nisu predmet razmatranju u ovom Izveštaju. 2.9 U tabeli 2. prikazan je rad termoenergetskih postrojenja u Vojvodini u 2004 i 2005 godini. Tabela 2. – Rad termoenergetskih postrojenja u Vojvodini u 2004 i 2005 godini

PLAN PROIZVODNJAIZVR.

PLANAPLAN PROIZVODNJA

IZVR. PLANA

TETONS MWh 502.000 259.430 52 518.000 250.671 48

TETOZR MWh 95.000 109.094 115 199.000 110.706 56

TETOSM MWh 20.000 5.826 29 56.000 19.635 35

PANONSKE TE-TO

MWh 617.000 374.350 61 773.000 381.012 49

TETONS MWht 292.000 250.647 86 292.000 299.914 103

TETOZR MWht 100.500 97.904 97 100.500 104.092 104

TETOSM MWht 15.720 22.255 142 29.800 35.928 121

PANONSKE TE-TO

MWht 408.220 370.806 91 422.300 439.934 104

TETONS t 96.000 29.587 31 54.000 40.800 76

TETOZR t 62.450 126.316 202 170.700 102.670 60

TETOSM t 252.000 34.277 14 104.800 98.767 94

PANONSKE TE-TO

t 410.450 190.180 46 329.500 242.237 74

TOPLOTNA ENERGIJA

TEHNOLOŠKA PARA

ELEKTRANA

2004 2005

ELEKTRIČNA ENERGIJA

89

2.10 Detaljni tehnički podaci o termoelektranama-toplanama, dati su u Prilogu 1. 3. TEHNIČKO STANJE POSTOJEĆIH TERMOELEKTRANA-TOPLANA TE-TO Novi Sad 3.1 TE-TO Novi Sad je izgrañena i puštena u pogon 1981 i 1984 godine. Nalazi se na prostoru severne industrijske zone grada Novog Sad, na levoj obali reke Dunav, oko 5 kilometara severo-istočno od centra grada i oko 1,2 km od Rafinerije Novi Sad. Prostire se na površini od oko 35 hektara. Položaj elektrane u odnosu na potrošače toplotne energije je veoma povoljan. Blizina Dunava, omogućava relativno lako snabdevanje potrebnim količinama rashladne vode. U tehničkom smislu, TE-TO Novi Sad predstavlja postrojenje sa poprečnim vezama izmeñu tri kotla i dve turbine, bez klasičnog blokovskog sistema, čime je obezbeñena značajna fleksibilnost i pouzdanost rada postrojenja. 3.2 Kao gorivo TE-TO Novi Sad koristi prirodni gas i mazut. U pojedinim isporukama, sadržaj sumpora u mazutu je i do 3%. Korišćenje mazuta sa ovako visokim sadržajem sumpora dovodi do korozionih oštećenja repnih delova kotla i zagrejača vazduha i neophodna je češća zamena ovih delova kotla, što značajno povećava troškove održavanja i smanjuje pouzdanost i raspoloživost kotla. Radi smanjenja negativnih pojava koji prate ovakvo sagorevanje, vrši se aditiviranje goriva specijalnim aditivima, što takoñe povećava troškove. 3.3 Povezivanje TE-TO Novi Sad sa elektroenergetskim sistemom Srbije izvršeno je dalekovodima napona 110 kV (TS 110/35-Novi Sad IV, TS 400/220/110-Novi Sad III i TS 110/20-Novi Sad IX). 3.4 TE-TO Novi Sad je povezana sa gradskim sistemom grejanja magistralnim vrelovodom prečnika ∅ 900 mm u dužini od 3.2 km do Gradske razdelne stanice, gde se nalazi granica predaje toplotne energije za grejanje Novosadskoj toplani. TE-TO Novi Sad je u mogućnosti da obezbedi toplotnu energiju za grejanje u količini od 332 MWt koja omogućuje grejanje konzumnog područja grada od oko 600 MWt. U okviru TE-TO Novi Sad nalaze se i dva vršna vrelovodna zagrejača kapaciteta 2x80 MWt kao rezervna postrojenja. 3.5 Sa Rafinerijom Novi sad, TE-TO Novi Sad je povezana jednim parovodom ∅ 600 mm, dužine 1,2 km, za paru parametara 18 bar, kapaciteta 160 t/h, jednim parovodom za snabdevanje RNS parom parametara 40 bar, kapaciteta 20 t/h i jednim mazutovodom prečnika ∅ 300 mm, kapaciteta prepumpavanja 300 t/h, radi preuzimanja mazuta iz RNS. 3.6 Broj sati rada kotlova i turbina i procenat iskorišćenja projektovanog resursa prikazan je u tabeli 3. Na osnovu ovog pokazatelja moglo bi se zakljućiti da su postrojenja odradila samo oko 1/3 svog radnog veka, meñutim, obzirom na starost postrojenja od preko 25 godina, i činjenicu da su postrojenja u znatnom delu proteklog perioda bila van pogona pod konzervacijom, neophodno je izvršiti dodatna ispitivanja kojima bi se utvrdio tačan preostali životni vek svakog postrojenja. Nakon ovako sprovedene analize vitalnih delova postrojenja utvrdio bi se period rada do potpune revitalizacije postrojenja, a nakon izvršene revitalizacije postrojenja bi mogla da budu spremna za rad još narednih 100.000 sati. Tabela 3. - Broj sati rada postrojenja i % iskorišćenja radnog veka

Oprema Nominalni radni vek

Broj sati rada do 31.12.2005

Procenat iskorišćenja projektovanog resursa

h h % Kotao K1 200.000 49.967 25 Kotao K2 200.000 67.755 34 Kotao K3 200.000 39.207 20 Turbina T1 200.000 88.232 44 Turbina T2 200.000 45.840 23

90

Generator G1 200.000 88.232 44 Generator G2 200.000 45.840 23 3.7 Održavanje i remonti opreme su se redovno obavljali. U okviru redovnih i kapitalnih remonata, kao nestandardni poslovi remonta, obavljeni su sledeći važniji zahvati:

• zamena rotora niskog pritiska na urbini T1 (2005 god.), • modernizacija dela sistema upravljanja na kotlu K3 (na oko jednoj polovini kotla) uvoñenjem sistema

„KVINT“ (2004/2005 god.), • ugradnja novih duvača gara na kotlovima K1, K2 i K3 (2004 god.), • zamena regulacionih ventila za napajanje kotlova K1, K2 i K3 (2004 god.), • zamena dela ogrevnih površina na kotlu K3 (2004 god.), • zamena dela armature na gasnoj instalaciji kotla K3 (2004 god.), • ugradnja novih komercijalnih merača protoka (2003/2004 god.) i • zamena reducir stanice 140/18 (2003 god.).

3.8 Zahvaljujući urednom i kvalitetnom održavanju, TE-TO Novi Sad ima visoku pogonsku spremnost i pouzdanost u radu. U elektrani postoji stručno i obučeno inženjersko, pogonsko i osoblje za održavanje. 3.9 Energetska efikasnost TE-TO Novi Sad za proizvodnju sva tri vida energije, na godišnjem nivou, za 2005 godinu, iznosila je oko 59%, pri čemu je specifična potrošnja goriva za proizvodnju električne energije iznosila oko 9.800 kJ/kWh. Konstrukciju turbine i kotlova omogućava postizanje relativno visoke energetske efikasnosti i pri sniženim opterećenjima. 3.10 Sistem zaštite životne sredine u TE-TO Novi Sad je projektovan i izgrañen saglasno zakonskim propisima koji su važili u vreme njene izgradnje. Sama elektrana, obzirom da kao gorivo koristi prirodni gas i mazut, ne spada u velike zagañivače. U elektrani postoji postrojenje za obradu zamazućenih i zauljenih voda koje je u funkciji. No, saglasno sadašnjim zakonskim propisima koje važe za oblast zivotne sredine, ovaj segment u elektrani, u narednom periodu, neophodno je modernizovati i unaprediti, posebno u oblasti smanjenja emisije sumpora u atmosferu, obzirom da se u elektrani koristi mazut sa sadržajem sumpora i do 3%, u oblasti upravljanja otpadom, kao i u oblasti monitoringa. 3.11 Bez obzira što je elektrana projektovana i izgrañena na bazi tehnologije iz 80-tih godina prošlog veka, može se smatrati da osnovna oprema (kotlovi, turbina i generator), u svom primarnom radu, imaju primenjenu zadovoljavajuću tehnologiju. Jedini problem je sistem upravljanja na elektrani, star preko 35 godina, koji je zasnovan na, u ovom momentu, zastareloj i nezadovoljavajućoj tehnologiji i koji, povremeno, ugrožava bezbednost i rad postrojenja. Postojeći sistem upravljanja je neophodno što pre modernizovati i zameniti savremenijim, bezbednijim i pouzdanijim, na bazi informatičko-računarske tehnologije, koja se sada primenjuje u ovoj oblasti. Skoro sve elektrane u elektroprivredi Srbije, koje su doskora imale zastarelu tehnologiju upravljanja, već su izvršile modernizaciju i zamenu takvog sistema. TE-TO Zrenjanin 3.12 TE-TO Zrenjanin, blok A1 (glavni pogonski objekat) je pušten je u pogon 1989. godine i ima primenjenu savremenu tehnologiju kako u delu osnovne opreme (kotlovi i turbina) tako i u delu sistema upravljanja, koji se bazira na savremenim sistemima Teleperm ME, Diamo-K i elektro-hidrauličkom sistemu turbinske regulacije. Obzirom da je osnovno postrojenje staro svega 17 godina, u ovom momentu nisu neophodni veći zahvati u pogledu revitalizacije i modernizacije postrojenja. Za sada, otvoreni tehnički problem ostaje problem funkcionisanja merno-upravljačkog sistema, obzirom da, zbog nepredvidive pojave elektromagnetne interference, povremeno dolazi do nekontrolisanog rada pojedinih ureñaja i mogućeg ispada bloka. Takoñe, obzirom na izmenjene uslove rada, neophodna je izmena ili optimizacija pojedinih merno-upravljačkih krugova. 3.13 U sastavu TE-TO Zrenjanin nalazi se i bivša energana IPK Servo Mihalj, izgrañena 1952 godine i obnovljena u periodu 1971-1978 godine, udaljena oko 1 km od glavnog pogonskog objekta TE-TO Zrenjanin,

91

koja ima ulogu pomoćnog pogonskog objekta (PPO) i pomoćne kotlarnice. PPO ima okupno 5 kotlova manjih kapaciteta od 12 do 75 t/h i 4 turbine od 2,5 do 8,5 MW, ukupne snage 25 MW. Kotlovi su u funkciji i uglavnom se preko njih obezbeñuje snabdevanje tehnološkom parom sadašnjih industrijskih potrošača, kao i za startovanje glavnog pogonskog objekta.Od turbina, raspoloživa je samo turbina T1, nominalne snage 8,5 MW. Obziro na starost objekta, ova oprema zahteva ozbiljnu revitalizaciju i modernizaciju. 3.14 Povezivanje TE-TO Zrenjanin sa elektroenergetskim sistemom Srbije iz GPO-a izvršeno je dalekovodima napona 110 kV (TS Zrenjanin 2 i TS Zrenjanin 4), a iz PPO na distributivni sistem EV 35 kV. 3.15 TE-TO Zrenjanin kao gorivo koristi prirodni gas i mazut sa sadržajem sumpora do 3%. Snabdevanje gasom omogućeno je priključkom na gasovod, a snabdevanje mazutom obavlja se željezničkim transportom i auto cisternama. Rashladna voda obezbeñuje se iz reke Begej i korišćenjem rashladnih tornjeva. 3.16 Broj sati rada kotlova i turbina i procenat iskorišćenja projektovanog resursa prikazan je u tabeli 4. Na osnovu ovog pokazatelja moglo bi se zakljućiti da su postrojenja odradila samo oko 10% svog radnog veka, meñutim, obzirom na starost postrojenja od oko 17 godina, i činjenicu da su postrojenja u znatnom delu proteklog perioda bila van pogona pod konzervacijom, neophodno je izvršiti dodatna ispitivanja kojima bi se utvrdio tačan preostali životni vek svakog postrojenja. Nakon ovako sprovedene analize vitalnih delova postrojenja utvrdio bi se period rada do potpune revitalizacije postrojenja, a nakon izvršene revitalizacije postrojenja bi mogla da budu spremna za rad još narednih 100.000 sati. Tabela 4. - Broj sati rada postrojenja i % iskorišćenja radnog veka

Oprema Nominalni radni vek

Broj sati rada do 31.12.2005

% iskorišćenja projektovanog resursa

h h % Kotao K1 200.000 17.525 9 Kotao K2 200.000 7.312 4 Turbina T1 200.000 23.677 12 Generator G1 200.000 23.677 12 3.17 Održavanje i remonti opreme su se redovno obavljali. Do sada na postrojenjima nisu izvršene revitalizacije ni značajnije zamene opreme, sem normalnih remontnih aktivnosti u okviru kojih je obavljena delimična zamena ogrevnih površina kotla K1 i K2 i ugradnja novih komercijalnih merača protoka. Postrojenje je imalo relativno dobru pogonsku spremnost i pouzdanost u radu. 3.18 U cilju poboljšanja tehnoloških performansi turbine i nove uloge koju turbina ima bez značajnih potrošača tehnološke pare, neophodno je sagledati mogućnost zamene dela turbine niskog pritiska i sistema kondenzacije, kako bi se povećala mogućnost proizvodnje električne energije u kondenzacionom režimu do 80-100 MW, a koja u sadašnjim uslovima iznosi svega 55 MW . 3.19 Energetsku efikasnost TE-TO Zrenjanin, za proizvodnju sva tri vida energije, na godišnjem nivou za 2005 godinu, iznosila je 48%, pri čemu je specifična potrošnja goriva za proizvodnju električne energije oko 11.900 kJ/kWh. 3.20 TE-TO Zrenjanin, obzirom da kao gorivo koristi prirodni gas i mazut, ne spada u velike zagañivače. U elektrani postoji postrojenje za obradu zamazućenih i zauljenih voda koje je u funkciji. No, saglasno sadašnjim zakonskim propisima koje važe za oblast zivotne sredine, ovaj segment u elektrani, u narednom periodu, neophodno je modernizovati i unaprediti, posebno u oblasti smanjenja emisije sumpora u atmosferu, obzirom da se u elektrani koristi mazut sa sadržajem sumpora i do 3%, u oblasti upravljanja otpadom, kao i u oblasti monitoringa. TE-TO Sremska Mitrovica

92

3.21 TE-TO Sremska Mitrovica je industrijska elektrana, projektovana i dimenzionisana tako da snabdeva tehnološkom parom fabriku „Matroz“ i susednu Šećeranu, da u zimskom periodu snabdeva grad Sremska Mitrovica toplotnom energijom za grejanje, da snabdeva električnom energijom tehnološke potrošače „Matroz“ i Šećeranu, pri čemu viškove proizvedene električne energije isporučuje elektroenergetskom sistemu Srbije. Nalazi se na desnoj obali reke Sava, oko 5 km severozapadno od grada Sremska Mitrovica, na prostoru kruga fabrike celuloze i papira „Matroz“. Kao gorivo koristi prirodni gas i mazut sa sadržajem sumpora do 3%. Snabdevanje gasom omogućeno je priključkom na gasovod, a snabdevanje mazutom obavlja se željezničkim transportom i auto cisternama. Rashladna voda obezbeñuje se iz reke Sava. 3.22 U poslednjih nekoliko godina, TE-TO Sremska Mitrovica ima veoma malu i nedovoljno kontinualnu proizvodnju tehnološke pare, obzirom na veoma smanjene zahteve za potrebom tehnološke pare od strane tehnoloških potrošača, fabrike „Matroz“ i Šećerane, koje se nalaze u procesu tranzicije i praktično ne rade. 3.23 TE-TO Sremska Mitrovica, blok A3 je pušten je u pogon 1979. godine i star je preko 27 godina. Turbina je do kraja 2005 godine odradila preko 112.000 h. Obzirom na činjenicu da su postrojenja u znatnom delu proteklog perioda bila van pogona pod konzervacijom, neophodno je izvršiti dodatna ispitivanja kojima bi se utvrdio tačan preostali životni vek svakog postrojenja. U narednom periodu je neophodno izvršiti revitalizaciju i modernizaciju objekta sa zamenom dotrajale opreme, što predstavljaju jedini put ka povećanju pouzdanosti i sigurnosti rada postrojenja. 3.24 Održavanje i remonti opreme su se redovno obavljali. Do sada na postrojenjima nisu izvršene revitalizacije ni značajnije zamene opreme, sem redovnih remontnih aktivnosti u okviru kojih je izvršena delimična zamena cevnog sistema na kotlovima K3 i K4 i ugradnja novih komercijalnih merača protoka. . 3.25 Energetska efikasnost TE-TO Sremska Mitrovica, za proizvodnju sva tri vida energije, na godišnjem nivou za 2005 godinu, iznosila je 58%, pri čemu je specifična potrošnja goriva za proizvodnju električne energije velika i iznosi oko 16.900 kJ/kWh. Postrojenje ima dobru pogonsku spremnost i pouzdanost u radu. 3.26 TE-TO Sremska Mitrovica, obzirom da kao gorivo koristi prirodni gas i mazut, ne spada u velike zagañivače. No, saglasno sadašnjim zakonskim propisima koje važe za oblast zivotne sredine, ovaj segment u elektrani, u narednom periodu, neophodno je modernizovati i unaprediti, posebno u oblasti smanjenja emisije sumpora u atmosferu, obzirom da se u elektrani koristi mazut sa sadržajem sumpora i do 3%, u oblasti upravljanja otpadom, kao i u oblasti monitoringa. 4. PROBLEMATIKA POSLOVANJA POSTOJEĆIH TERMOELEKTRANA-TOPLANA 4.1 PD Panonske TE-TO je jedini objekat u EPS-u za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije i jedini je objekat koji kao gorivo koristi isključivo gas ili mazut. Ima specifičan status u okviru EPS-a, ne radi u baznom režimu kao ostali objekti EPS-a, već se angažuju samo povremeno, u slučajevima hitnih i iznenadnih potreba za proizvodnjom električne energije, kao i u zimskom periodu kada je rad ovog objekta neophodan radi snabdevanja gradova Novi Sad, Zrenjanin i Sremska Mitrovica toplotnom energijom za grejanje. Status ovog objekata u elektroprivredi Srbije zasnovan je na zakupu kapaciteta (snage) i spremnosti za angažovanje, a ne po osnovu obima proizvodnje. 4.2 I pored toga što imaju izuzetan energetski položaj - blizina velikih konzumnih područja za grejanje i blizina značajnih potrošača tehnološke pare, ova postrojenja, zbog smanjene potražnje za toplotnom energijom, nisu mogla da se dovoljno angažuju u kogeneracijskoj proizvodnji i da dokažu svoju projektovanu energetsku efikasnost, kao ni da ekonomski budu konkurentna domaćim i uvoznim proizvoñačima i isporučiocima električne energije. U pogledu proizvodnje toplotne energije za grejanje i tehnološke pare, zbog nesigurnosti oko mogućnosti angažovanja u traženom momentu, koja prvenstveno zavisi od angažovanja za proizvodnju električne energije, i cene toplotne enrgije koja se ostvaruje u ovakvoj, znatno redukovanoj, kombinovanoj proizvodnji, rad ovih postrojenja nije bio dovoljno atraktivan ni za toplotne potrošače. Osnovni problem u poslovanju ovih postrojenja su:

• disparitet cene električne energije u odnosu na cene prirodnog gas i mazuta, • nedovoljno iskorišćenje kapaciteta za proizvodnju u odnosu na projektovane mogućnosti.

93

4.3 EPS, zbog relativno veće proizvodne cene električne energije iz PD Panonske TE-TO (oko 7-8 euro centi/kWh), u odnosu na sadašnju proizvodnu cenu iz domaćih izvora (3,8 euro centi/kWh), nije zainteresovana za proizvodnju električne energije iz ovog izvora. Nekonkurentnost u odnosu na električnu energiju proizvedenu u domaćim termoelektranama na lignit proizašla je iz činjenice da je, u ovom momentu, cena toplotne jedinice kJ iz domaćeg lignita všestruko (oko 7 do 9 puta) niža od cene kJ iz gasa ili mazuta. 4.4 Cena električne energije u zemljama okruženja je 2-3 puta veća od cene električne energije u Srbiji, tako da postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije koje kao gorivo koriste gas ili mazut, u tim zemljama ekonomično rade tokom cele godine (naprimer TE-TO Zagreb u Hrvatskoj). 4.5 Prihod PD Panonske TE-TO ostvaruju na bazi zakupa snage i dokazane spremnosti za angažovanje, odnosno, na bazi pouzdanosti kapaciteta za blagovremen start i rad postrojenja kada kada je to potrebno. 4.6 Pri analizi poslovanja mora se imati u vidu da u zajedničkoj, kogeneracijskoj proizvodnji sva tri vida energije, svako od potrošača, srazmerno preuzetoj energiji, snosi svoj deo troškova za gorivo i fiksne troškove, meñutim, obzirom da svi potrošači nemaju adekvatne ekonomske efekte (u ovom momentu to je prvenstveno EPS), usaglašavanje potrebe zajedničkog rada je izuzetno složeno i teško sprovodljivo. Smanjenjem dispariteta izmeñu cene električne energije i cene goriva, kao i povećanjem obima kogeneracijske proizvodnje, efikasnost kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije bi se značajno poboljšala i koristi bi imali svi potrošači kao i PD Panonske TE-TO TE-TO Novi Sad 4.7 Uloga TE-TO Novi Sad u sistemu grejanja grada Novog Sada je da bazno snabdeva Novosadsku toplanu toplotnom energijom, dok Novosadska toplana ima zadatak da u svojim izvorima dogreva vodu i pokriva vrhove toplotnog opterećenja, kao i da vrši distribuciju toplotne energije. Takoñe, Novosadska toplana snabdeva grad toplotnom energijom samostalno iz svojih izvora u prelaznim režimima, odnosno, do srednjih spoljnih temperatura oko +5oC. U ovakvoj raspodeli zadataka u sistemu grejanja, evidentan je mali godišnji obim proizvodnje toplotne energije iz TE-TO Novi Sad, u odnosu na moguće kapacitete. Postrojenje je angažovano samo u slučajevima kada Novosadska toplana svojim kapacitetima nije u mogućnosti da obezbedi potrebnu toplotnu energiju za grejanje grada, što traje oko 2-3 meseca godišnje. U proseku, poslednjih nekoliko godina TE-TO Novi Sad isporučuje sistemu grejanja toplotnu energiju u količini 300.000-400.000 MWht godišnje, što predstavlja približno polovinu projektovanog kapaciteta. Pored toga, još uvek nije priključen celokupno predviñen toplotni konzuma na sistem iz TE-TO Novi Sad, obzirom da u gradu nije izgrañen predviñen magistralni ogranak og GRS do TO Sever, koji predstavlja konzumno područje od oko 220 MWt. Takoñe, imajući u vidu činjenicu da je samo u poslednjih nekoliko godina u Novom Sadu evidentna intenzivna stambena i poslovna izgradnja, nameće se potreba preispitivanja koncepcije sistema grejanja Novog Sada, pri čemu je za očekivati da se konzumno područje za snabdevanje toplotnom energijom iz TE-TO Novi Sad poveća. 4.8 U pogledu tehnološke pare, činjenica je da je TE-TO Novi Sad u početku svoga rada snabdevala RNS kontinualno tehnološkom parom u količini od oko 270.000 tona godišnje (50-100 t/h). Meñutim, od 2003 godine, RNS je praktično prestala da preuzima tehnološku paru iz TE-TO Novi Sad i za proizvodnju tehnološke pare koristi svoje izgrañene kotlove, kapaciteta 2x50 t/h. Iz TE-TO Novi Sad preuzima tehnološku paru samo povremeno kada su kotlovi u RNS u kvaru. Kada bi TE-TO Novi Sad kontinualno preuzela snabdevanje tehnološkom parom sva postrojenja u RNS, koji ima kapacitet za prerade sirove nafte od oko 3.000.000 t/god, cena tehnološke pare iz kombinovanog postrojenja bi svakako bila izrazito konkurentnija u odnosu na individualnu proizvodnju pare u sopstvenoj energani. TE-TO Zrenjanin 4.9 TE-TO Zrenjanin se nalazi na prostoru industrijske zone grada Zrenjanina, u blizini nekadašnje energane IPK „Servo Mihalj“, ambiciozno je projektovana i izgrañeno krajem 80-tih godina sa ciljem da snabdeva, u to doba moćnu i razvijenu industriju grada Zrenjanina tehnološkom parom, grad snabdeva toplotnom energijom za grejanje, a da proizvedenu električnu energije predaje elektroenergetskom sistemu. Od tada su se uslovi

94

poslovanja na tim prostorima znatno promenuli. Moćna industrija, koncentrisana oko IPK “Servo Mihalj” i Šećerane je u zastoju, sa ozbiljnim poremećajima u poslovanju, a neka preduzeća su u stečaju ili postupku privatizacije, tako da je TE-TO Zrenjanin ostala bez svojih glavnih potrošača tehnološke pare. Nepostojanjem potrošača tehnološke pare onemogućen je projektovani koncept kogeneracijske proizvodnje električne i toplotne energije i to je, pored dispariteta cene električne energije i cene goriva, jedan od osnovnih problema u poslovanju TE-TO Zrenjanin. 4.10 Za potrebe grejanja grada, neophodno je da TE-TO Zrenjanin bude angažovana od prvog dana grejne sezone obzirom da je distributer toplotne energije za grejanje bez sopstvenih izvore toplote. Za ove potrebe, TE-TO Zrenjanin obično angažuje kotlove iz pomoćnog pogonskog objekta (PPO) koji po kapacitetu mogu u potpunosti pokriti tražene zahteve. Pri tome, paru iz PPO potrebno je transportovati do izmenjivača toplote i pumpnog postrojenja vrelovodnog sistema koji se nalaze u Glavnom pogonskom objektu (koriste se vrelovodni izmenjivači turbine TG1), udaljenom oko 1 km od PPO, pri čemu je transport pare iz PPO-a do GPO-a, pri malim kapacitetima u prelaznom režimu grejne sezone, kao i pri dnevnim i noćnim prekidima koje zahteva distributer toplote, tehnički problematičan, odnosno, odvija se uz znatne gubitke energije. Specifični utrošak goriva za obezbeñenje toplotne energije iz PPO, je za oko 18% veći nego pri obezbeñenju iste toplotne enrgije iz GPO-a, meñutim, imajući u vidu da je za rad postrojenja u GPO-u potreban nalog EPS-a, ovo nije moguće obezbediti tokom celokupne grejne sezone. Ispravno tehničko rešenje bi bilo izgradnja odgovarajućeg vrelovodnog kotla koji bi obezbedio potrebnu toplotnu energiju za ove potrebe uz znatno efikasniji rad. 4.11 Na početku svoga rada TE-TO Zrenjanin je kontinualno snabdevala 16 tehnoloških potrošača tehnološkom parom, od kojih je Šećerana, kao glavni potrošač, učestvovala sa oko 48%. U 2006 godini, ukupno 7 potrošača gradi sopstvene kotlarnice, prelazi na samostalno snabdevanje tehnološkom parom ili je otkazalo potrebu za tehnološkom parom iz TE-TO Zrenjanin. Sadašnji mali tehnološki konzum pokriva se radom pomoćnog pogonskog objekta, bez rada GPO-a i proizvodnje električne energije. Privredni subjekti koji su ostali da rade, potražnju višestruko manje količine tehnološke pare od prvobitno planiranih. Široka i veoma razgranata izgrañena parovodna mreža je predimenzionisana za sadašnje uslove isporuke tehnološke pare obzirom da su tražene količine i do 15 puta manje od projektovanih. Distribucija traženih količina se može obaviti samo uz znatne, tehnički neprihvatljive, gubitke energije, pri čemu su evidentni problemi oko utvrñivanja predatih količina obzirom da su isporučene količine tehnološke pare obično na granici ili ispod tehničkih mogućnosti merača. Ova proizvodnja, u sadašnjim uslovima, ne doprinosi poboljšanju poslovanja TE-TO Zrenjanin. TE-TO Sremska Mitrovica 4.12 Na početku svoga rada, u periodu od 1980 do 1992 godine, kada su Matroz i šećerana radile punim kapacitetom, ova postrojenja su intenzivno radila a turbina je bila na mreži i preko 7.000 h/god. U periodu nakon toga, i Matroz i Šećerana su zapali u teškoće u svom poslovanju i radili su izuzetno nestabilno pri čemu je došlo do znatnog smanjenja potražnje za tehnološkom parom. U sadašnjem periodu Matroz praktično ne radi dok šećerana radi vrlo promenjivo. Nakon dve godine zastoja, ove godine je imala prilično uspešnu kampanju. Dalja perspektiva angažovanja ovih potrošača zavisi od tranzicionog postupka i neizvesna je. 5. PROCENA POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE U VOJVODINI U PERIODU 2006-2015 GODINE 5.1 Maksimalno moguća i realna godišnja proizvodnja električne energije iz postrojenja u Vojvodini prikazana je u tabeli 3. Maksimalna proizvodnja električne energije zasnovana je na instalisanim kapacitetima na pragu uz angažovanje od 6.600 sati/god, što je teretski moguće ali, u sadašnjim uslovima, praktično nerealno, imajući u vidu nisku efikasnost i visoku proizvodnu cenu električne energije u kondenzacionom režimu rada. Celogodišnji rad bi bio opravdan pod uslovom da cene električne energije i goriva ostvare tržišne vrednosti. Kao realni režim smatra se angažovanje postrojenja samo u zimskom periodu, sa 2880 sati/god, u uslovima iskazane energetske efikasnosti kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije.

95

Tabela 3. – Maximalna i realna godišnja proizvodnja električne energije iz postrojenja u Vojvodini

Max. Realan Max. Realana

MW h h - GWh GWhTE-TO Novi Sad Blok A1 108 6.600 2.880 0,95 677 295 Blok A2 100 6.600 2.880 0,95 627 274 Ukupno 208 1.304 569TE-TO Zrenjanin 0 Blok A1 60 6.600 2.880 0,95 376 164TE-TO Sremska Mitrovica Blok A3 28 6.600 2.880 0,95 176 77

UKUPNO ELEKTRANE U VOJVODINI

296 1.856 810

Broj sati rada godišnje

Koe

ficie

nt

pouz

dano

sti

Sna

ga n

a pr

agu

Moguća proizvodnja električne energije na pragu

Eelektrana

5.2 Procena potrošnje električne energije u Vojvodini, angažovana snaga, procena proizvodnje električne energije iz postojećih izvora u max. i realnom radu, kao i procentualno obezbeñenje električne energije iz postojećih izvora u max. i realnom radu, u periodu od 2006 do 2015 godine, bez promene instalisanog kapaciteta, prikazana je u tabeli broj 4. Tabela 4. – Procena potrošnje i proizvodnje električne energije u Vojvodini u periodu 2006-2015 godina

GodinaPotrošnja

električne energijeAngažovana

snagaMax. Realna Max. Realna

- GWh MW GWh GWh % %2006 8.452 1.567 1.856 810 21,96 9,582007 8.934 1.578 1.856 810 20,77 9,072008 8.689 1.688 1.856 810 21,36 9,322009 8.792 1.798 1.856 810 21,11 9,212010 8.929 1.909 1.856 810 20,79 9,072011 9.028 1.931 1.856 810 20,56 8,972012 9.141 1.955 1.856 810 20,30 8,862013 9.254 1.979 1.856 810 20,06 8,752014 9.366 2.003 1.856 810 19,82 8,652015 9.479 2.027 1.856 810 19,58 8,55

Procena potrošnje električne energije u Vojvodini i angažovana snaga

Procena proizvodnje iz postojećih izvora

Obezbeñenje električne energije iz postojećih izvora

6. PROGRAMI I PROJEKTI MODERNIZACIJE I REVITALIZACIJE POSTOJEĆIH

TERMOELEKTRANA-TOPLANA 6.1 Imajući u vidu prvi, najviši prioritet Strategije razvoja Republike Srbije do 2015 godine, koji obuhvata programe poboljšanja tehničkih i operativnih performansi postojećih energetskih izvora, sagledani su objekti u Vojvodini kod kojih je neophodno pristupiti realizaciji programa modernizacije i revitalizacije. 6.2 Polazeći od tehničkih i tehnoloških analiza stanja objekata i ocene efekata sagledanih zahvata, predlaže se da se modernizacija i revitalizacija obavi na svim obektima za proizvodnju električne i toplotne energije u Vojvodini, TE-TO Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO Sremska Mitrovica. 6.3 Predloženi programi značajno će doprineti poboljšanju tehničkih i operativnih performansi objekata, povećanju bezbednosti i sigurnosti rada postrojenja, povećanju energetske efikasnosti postrojenja i smanjenju

96

utroška primarnog goriva za proizvodnju svih vidova energije, pri čemu se nominalni instalisani kapaciteti za proizvodnju energije neće bitno menjati. 6.4 Programi i projekti za modernizaciju i revitalizaciju termoelektrana-toplana u Vojvodini, prikazani su u tabeli 5. Tabela 5 – Programi i projekti za modernizaciju i revitalizaciju termoelektrana-toplana u Vojvodini

Procena potrebnih sredstava

€TE-TO NOVI SAD

1Zamena i modernizacija sistema upravljanja na blokovima A1 i A2 (K1, K2, K3, TG1, TG2, elektro deo, zajednička postrojenja).

2007 4.000.000Poboljšanje bezbednosti i sigurnosti rada postrojenja

2

Rekonstrukcija i modernizacija kotlova K1 i K2 u delu zamene ekranskog dela lozišta i njegovo prevoñenje u membranski sistem zaptivanja sa zamenom klasičnog ozida lakom izolacijom.

2008/2009 10.000.000Povećanje energetske efikasnosti (povećanje stepena korisnosti rada kotla)

3

Rekonstrukcija dela turbine T1 i njenog sistema kondenzacije u cilju postizanja maksimalne električne snage turboagregata i u uslovima značajno smanjene proizvodnje tehnološke pare,

2010 6.000.000

Postizanje maksimalne električne snage na T1 bez potrošnje tehn. pare u RNS, bolje iskorišćenje postojećih resursa u kotlovima, i generatoru

5

Implementacija informatičkog sistema za akviziciju podataka, obradu i izveštavanje o trenutnoj i kompletnoj energetskoj efikasnosti rada postrojenja, u cilju optimizacije rada postrojenja.

2008/2009 300.000Poboljšanje praćenja procesa i optimizacija rada

Suma za TE-TO Novi Sad 20.300.000TE-TO ZRENJANIN

6Rekonstrukcija turbine i sistema kondenzacije u cilju povećanja električne snage turboagregata u uslovima značajno smanjene proizvodnje tehnološke pare

2008/2009 3.000.000

Povećanje snage u kondenzacionom režimu, bolje iskorišćenje postojećih resursa u kotlovima i generatoru

7Revitalizacija turbina u Pomoćnom pogonskom objekt PPO

2010 1.000.000Poboljšanje bezbednosti i sigurnosti rada postrojenja

8Revitalizacija kotlova u Pomoćnom pogonskom objektu PPO

2010 1.000.000Poboljšanje bezbednosti i sigurnosti rada postrojenja

9

Implementacija informatičkog sistema za akviziciju podataka, obradu i izveštavanje o trenutnoj i kompletnoj energetskoj efikasnosti rada postrojenja, u cilju optimizacije rada postrojenja.

2008/2009 300.000Poboljšanje praćenja procesa i optimizacija rada

Suma za TE-TO Zrenjanin 5.300.000TE-TO SREMSKA MITROVICA

10Revitalizacija turboagregata A3 (obzirom na starost turbine i broj sati rada)

2010 5.000.000Poboljšanje bezbednosti i sigurnosti rada postrojenja

11Revitalizacija kotlova K3 i K4 (obzirom na starost i stanje opreme)

2010 3.000.000Poboljšanje bezbednosti i sigurnosti rada postrojenja

Suma za TE-TO Sremska Mitrovica 8.000.000

UKUPNO ZA PD PANONSKE TE-TO 33.600.000

Godina moder./revit.

Termoelektrana-toplana Efekti

7. PROGRAMI I PROJEKTI REKONSTRUKCIJE ILI IZGRADNJE NOVIH IZVORA SA GASNIM TEHNOLOGIJAMA 7.1 Imajući u vidu četvrti prioritet Strategije razvoja Republike Srbije do 2015 godine, do sada su obavljena prethodna razmatranja i analize o mogućnostima izgradnje, potencijalno novih kapaciteta i izvora za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi savremenih gasnih tehnologija. Ovi potencijalni objekti su sledeći:

1. Paro gasni blok TE-TO Novi Sad

97

2. Paro gasni blok TE-TO Zrenjanin 3. Paro gasni blok TE-TO Sremska Mitrovica 4. Paro-gasni blok TE-TO Subotica 5. Paro-gasni blok TE-TO Pančevo 6. Paro-gasni blokovi u ostalim gradovima u Vojvodini (TE-TO Sombor, TE-TO Vrbas-Kula, TE-

TO Senta) 7. Novi paro-gasni blok u Novom Sadu

Paro-gasni blok TE-TO Novi Sad 7.2 Imajući u vidu potrebu obezbeñenja tržišne konkurentnosti i profitabilnosti u radu TE-TO Novi Sad, kao i nameru da se skupo gorivo, prirodni gas, koje se koristi u ovom postrojenju maksimalno valorizuje, razmatrana je mogućnosti poboljšanja ukupne energetske efikasnosti TE-TO Novi Sad rekonstrukcijom postojećeg ili izgradnjom novog paro-gasnog postrojenja. Okvirni kapacitet ovakvog postrojenja bio bi oko 200 MW električne energije, 150 MWt, toplotne energije, sa ili bez snabdevanja tehnološkom parom, pri čemu bi se energetska efikasnost TE-TO Novi Sad dovela na željeni nivo od 75-80 %. 7.3 Prethodnom analizom potrebnih preduslova za izgradnju ovakvog objekta zaključilo se da oni postoje:

• lokacija – postrojenje bi se gradilo na postojećoj lokaciji TE-TO Novi Sad na kojoj postoji prostor predviñen za razvoj,

• električni konzum – na osnovu razvojnih planova elektroprivrede Srbije, evidentna je potreba za novim izvorima električne energije,

• tehničke karakteristike postrojenja - elektroenergetskom sistemu Srbije nedostaje postrojenje velikom brzinom ulaska u pogon i fleksibilnom mogućnošću promene opterećenja, kao i dodatni kapacitet na području Vojvodine koji bi trebao da doprinese stabilizaciji rada prenosne mreže i obezbedi potrebnu reaktivnu snagu,

• toplotni konzum za grejanje – obzirom da je u Novom Sadu poslednjih godina prisutna intenzivne izgradnje novih stambenih i poslovnih objekata, može se očekivati da postojeće konzumno područje grada prikljućeno na TE-TO Novi Sad bude povećano,

• konzum tehnološke pare – očekioje se u narednom periodu proces modernizacije, rekonstrukcije i nadogradnje RNS pri čemu će potreba za tehnološkom parom svakako biti povećana,

• snabdevanje gasom - TE-TO Novi Sad se nalazi na liniji gasovoda iz Rusije, a u krugu elektrane nalazi se gasna stanica kapaciteta 108.000 Stm3/h,

• ljudski resursi – u PD Panonske TE-TO postoji iskusan inženjerski i stručni kadar za poslove voñenja izgradnje objekta kao i za eksploataciju objekta.

7.4 Panonske TE-TO i EPS su pokrenule izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom rekonstrukcije ili izgradnje paro-gasnog bloka TE-TO Novi Sad kojom bi trebalo da se ispita mogućnost i proveri opravdanost rekonstrukcije postojećih blokova i/ili izgradnje novog kombinovanog paro-gasnog objekta i da se, na nivou generalnog projekta, definišu varijante i kapacitet postrojenja. Prethodnom studijom opravdanosti detaljno će se prikazati tehnički i ekonomski pokazatelji rada i sagledati nova uloga TE-TO Novi Sad u uslovima rada postojećeg i novog postrojenja. Zadatak je i da se sačini procena uticaja objekta na zivotnu sredinu, saglasno evropskim normama. Završetak izrade Studije se očekuje u prvom kvartalu 2007 godine. 7.5 Realizacija ovog programa predviñeno je na bazi učešća inostranog strateškog partnera pri čemu EPS-a ulaže postojeći objekat a strateški partner ulaže svež finansijski kapital, te srazmerno uloženom kapitalu, stiče učešće u vlasništvu. Na ovakav način EPS oživljava investicione aktivnosti bez ulaganja sopstvenih finansijskih sredstava koje permanentno nedostaju imajući u vidu dugogodišnju depresivnu cenu električne energije. Inostrani konsultant za izbor strateškog partnera je izabran i u toku su aktivnosti na izradi tenderske dokumentacije.

98

Paro-gasni blok TE-TO Zrenjanin 7.6 Analizom dosadašnjeg rada i poslovanja TE-TO Zrenjanin pokazalo se da ovaj objekat, obzirom na smanjenu potražnju za tehnološkom parom i nepostojanje uslova za rad u punom kogeneracijskom procesu, nema odgovarajuću energetsku efikasnost, tržišnu konkurentnost ni profitabilnost. U procesu prethodnog razmatranja i analiziranja mogućnosti poboljšanja ovakve situacije i valorizovanja skupog uvoznog goriva, prirodnog gasa, koje se koristi u ovom objektu, kao moguće rešenje nameće se rekonstrukcija postojećeg i/ili izgradnja novog kombinovanog paro-gasnog postrojenja u TE-TO Zrenjanin, okvirnog kapaciteta oko 80 MW električne snage, čime bi se energetska efikasnost mogla povećati do željenog nivoa od 75-80%. Osnovni preduslovi za izgradnju ovakvog postrojenja u TE-TO Zrenjanin postoje (lokacija, električni konzum, toplotni konzum, mogućnost snabdevanja gasom, ljudski resursi i dr.). 7.7 Imajući u vidu da se mnogi potencijalni potrošači toplotne energije u okruženju TE-TO Zrenjanin nalaze u fazi tranzicije i privatizacije, sa neizvesnim perspektivom i obimom daljeg rada i razvoja, potrebno je detaljno preispitati tržište i pokušati pronaći nove potrošače toplotne energije u sadašnjim realnim uslovima, pri čemu treba imati u vidu da je u Zrenjaninu, na lokaciji u blizini TE-TO Zrenjanin, pokrenuta izgradnja novog industrijskog objekta (postrojenja za proizvodnju bio etanola), čija izgradnja treba da se završi do 2008 godine, a kome je, za svoj tehnološki proces, potrebno kontinualno oko 150 t/h tehnološke pare. Ukoliko bi se pronašao zajednički interes da se tehnološka para za potrebe ovog postrojenja obezbedi iz TE-TO Zrenjanin, to bi moglo da bude od ključnog značaja za konačnu ocenu tehno-ekonomske opravdanosti rekonstrukcije postojećeg i/ili izgradnji novog paro-gasnog bloka. 7.8 Za rekonstrukciju postojećeg ili izgradnju novog paro-gasnog bloka u TE-TO Zrenjanin do sada nije izrañena bilo kakva investiciono-tehnička dokumentacija, te je u narednom periodu neophodno pokrenuti izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, koja bi bila urañena u skladu sa smernicama i direktivama EU i evropskom praksom u pogledu kogeneracijskih postrojenja, kojom bi se dobili validni podaci o tehno-ekonomskoj opravdanosti izgradnje novog paro gasnog postrojenja. Paro-gasni blok TE-TO Sremska Mitrovica 7.9 TE-TO Sremska Mitrovica, iako ima povoljnu lokaciju obzirom da se nalazi izmeñu dva potencijalno velika potrošača tehnološke pare (fabrike „Matroz“ i Šećerane), u svom radu poslednjih godina, prvenstveno iz razloga značajno smanjene proizvodnje i potražnje tehnološke pare od strane svojih osnovnih potrošača, ovaj objekat nije iskazao odgovarajuću energetsku efikasnost, tržišnu konkurentnost ni profitabilnost. 7.10 Imajući u vidu starost i tehnološku zastarelost ovog objekta, u slučaju obnavljanja proizvodnje kod ova dva velika potrošača tehnološke pare i iskazane čvrste potrebe za kontinualnom proizvodnjom tehnološke pare, neophodno bi izgraditi zamenski kapacitet za postojeći isluženi parni blok koji se nalazi na kraju svog životnog veka. Pri tome, kao moguće tehničko rešenje nameće se izgradnja paro gasnog bloka, sa stepenom energetske efikasnosti od 75-80%. Ovaj objekat ima smisla jedino u slučaju da fabrike „Matroz“ i Šećerane jasno iskažu svoje potrebe za tehnološkom parom i predstavljaju sigurne potrošače tehnološke pare u narednom periodu. 7.11 Za ovaj objekat je 1988 godine urañena detaljna analiza na nivou idejnog projektnog rešenje i predinvesticiona studija temoenergetskog snabdevanja grada Sremska Mitrovica do 2005 godine kojom je predložena izgradnju kombinovanog postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije kapaciteta od 60 MW električne snage. Takoñe, postoje i preliminarne studije izgradnje zamenskog kapaciteta kao paro-gasnog bloka. Meñutim, imajući u vidu potpuno nove sadašnje uslove u pogledu toplotnog konzuma, zahtevane tehnologije, stepena efikasnost, ekoloških zahteva i drugo, u narednom periodu neophodno pokrenuti izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, koja bi, bila urañena u skladu sa smernicama, direktivama EU i evropskom praksom za kogeneracijskih postrojenja, kojom bi se dobili validni podaci o tehno-ekonomskoj opravdanosti izgradnje novog paro gasnog postrojenja.

99

Paro-gasni blok TE-TO Subotica 7.12 Grad Subotica je jedan od razvijenijih industrijskih gradova u Vojvodini sa postojećim centralizovanim sistemom snabdevanja toplotnom energijom na koji su priključeni stambeni, poslovni i industrijski potrošači ukupnog kapaciteta oko 190 MWt za grejanje i 165 t/h tehnološke pare. U toku 1988 godine urañeno je detaljno idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija temoenergetskog snabdevanja grada Subotice do 2005 godine. Analizom tehničkih i ekonomskih pokazatelja iz studije zaključeno je i predloženo da se na ovoj lokaciji izgradi postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije ukupne električne snage 60 MW uz odgovarajuću količinu toplotne energije (tehnološke pare i toplotne energije za grejanje). Ovakvim rešenjem ostvarila bi se bolja energetska efikasnot i ušteda primarnog goriva u odnosu na postojeću odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije a iskazane su druge prednosti koje idu u prilog izgradnje ovakvog postrojenja. 7.13 Obzirom na potpuno nove sadašnje uslove u pogledu toplotnog konzuma, zahtevane tehnologije na bazi paro-gasnog bloka, stepena efikasnost, ekoloških zahteva i drugo, u narednom periodu neophodno pokrenuti izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, koja bi, bila urañena u skladu sa smernicama, direktivama EU i evropskom praksom za kogeneracijskih postrojenja, kojom bi se dobili validni podaci o tehno-ekonomskoj opravdanosti izgradnje novog paro gasnog postrojenja. Paro-gasni blok TE-TO Pančevo 7.14 Grad Pančevo je jak industrijski i petrohemijski centar u Vojvodiniu od kojih su najznačajniji rafinerija nafte, azotara, industrija plastičnih masa i dr. Leži na levoj obali reke Tamiš i ima preko 100.000 stanovnika. Sistem snabdevanja toplotnom energijom obuhvataju 2 toplane, 9 kotlarnica na gas, 8 kotlarnica na mazut i jedna na lož ulje, ukupne snage 162 MWt. Značajan je i konzum industrijskih potrošača tehnološke pare. Sve ovo ukazuje da je grad Pančevo potencijalno značajan objekat za izgradnju postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije. Ovakvim rešenjem ostvarila bi se bolja energetska efikasnot i ušteda primarnog goriva u odnosu na postojeću odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije a svakako bi se, zahvaljujući centralizovanom a ne pojedinačnom sagorevanju velikog broja individualnih kotlarnica, smanjila emisija štetnih materija u atmosferu čime bi se doprinelo poboljšanju ekološkog stanja u gradu koje je, zbog rada postojeće industrije, u ovom momentu, značajno ugroženo. 7.15 Za ovaj objekat do sada nije izrañena bilo kakva investiciono-tehnička dokumentacija, te je u narednom periodu neophodno pokrenuti izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, koja bi bila urañena u skladu sa smernicama i direktivama EU i evropskom praksom u pogledu kogeneracijskih postrojenja, kojom bi se dobili validni podaci o tehno-ekonomskoj opravdanosti izgradnje novog paro gasnog postrojenja. Paro-gasni blokovi u ostalim gradovima u Vojvodini (TE-TO Sombor, TE-TO Vrbas-Kula, TE-TO Senta) 7.16 Grad Sombor je jedan od razvijenijih industrijskih gradova u Vojvodini sa postojećim centralizovanim sistemom snabdevanja toplotnom energijom na koji su priključeni stambeni, poslovni i industrijski potrošači ukupnog kapaciteta oko 125 MWt za grejanje i 135 t/h tehnološke pare. U toku 1988 godine urañeno je detaljno idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija temoenergetskog snabdevanja grada Sombora do 2005 godine. Analizom tehničkih i ekonomskih pokazatelja iz studije zaključeno je i predloženo da se na ovoj lokaciji izgradi postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije ukupne električne snage 40 MW uz odgovarajuću količinu toplotne energije (tehnološke pare i toplotne energije za grejanje). Ovakvim rešenjem ostvarila bi se bolja energetska efikasnot i ušteda primarnog goriva u odnosu na postojeću odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije a iskazane su druge prednosti koje idu u prilog izgradnje ovakvog postrojenja. 7.17 Gradovi Vrbas i Kula su na meñusobnoj udaljenosti od 9,5 km i imaju razvijenu industriju. U ovim gradovima ne postoji centralizovan sistem snabdevanja toplotnom energijom potrošača za grejanje. Ukupan toplotni konzum iznosi oko 233 MWt za grejanje i 303 t/h tehnološke pare. U toku 1988 godine urañeno je detaljno idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija temoenergetskog snabdevanja gradova Vrbas i Kula do 2005 godine. Analizom tehničkih i ekonomskih pokazatelja iz studije zaključeno je i predloženo da se na ovoj lokaciji izgradi postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije ukupne električne snage 75 MW uz odgovarajuću količinu toplotne energije (tehnološke pare i toplotne energije za grejanje). Ovakvim

100

rešenjem ostvarila bi se bolja energetska efikasnot i ušteda primarnog goriva u odnosu na postojeću odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije a iskazane su druge prednosti koje idu u prilog izgradnje ovakvog postrojenja. 7.18 Grad Senta je jedan od razvijenijih industrijskih gradova u Vojvodini sa postojećim centralizovanim sistemom snabdevanja toplotnom energijom na koji su priključeni stambeni, poslovni i industrijski potrošači ukupnog kapaciteta oko 135 MWt za grejanje i 124 t/h tehnološke pare. U toku 1988 godine urañeno je detaljno idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija temoenergetskog snabdevanja grada Senta do 2005 godine. Analizom tehničkih i ekonomskih pokazatelja iz studije zaključeno je i predloženo da se na ovoj lokaciji izgradi postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije ukupne električne snage 40 MW uz odgovarajuću količinu toplotne energije (tehnološke pare i toplotne energije za grejanje). Ovakvim rešenjem ostvarila bi se bolja energetska efikasnot i ušteda primarnog goriva u odnosu na postojeću odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije a iskazane su druge prednosti koje idu u prilog izgradnje ovakvog postrojenja. 7.19 Obzirom na potpuno nove sadašnje uslove u pogledu toplotnog konzuma, zahtevane tehnologije na bazi paro-gasnog bloka, stepena efikasnost, ekoloških zahteva i drugo, u narednom periodu neophodno pokrenuti izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, koja bi bila urañena u skladu sa smernicama, direktivama EU i evropskom praksom za kogeneracijskih postrojenja, kojom bi se dobili validni podaci o tehno-ekonomskoj opravdanosti izgradnje novog paro gasnog postrojenja. Novi paro-gasni blok u Novom Sadu 7.20 U ovom momentu postoji zainteresovanost stranih investitora za ulaganja u izgradnju novog paro-gasnog postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na području Novog Sada velikog kapaciteta (oko 900 MW). Lokacija je predviñena u blizini postojeće TE-TO Novi Sad. O ovom postrojenju ne postoje raspoloživi tehno-ekonomski ni drugi podaci. 7.21 Iako je, generalno, svako ulaganje u elektroprivredne objekte dobrodošlo, neophodno je eventualnu izgradnju ovog objekta uskladiti sa razvojnim planovima Elektroprivrede Srbije, uz punu koordinaciju svih zainteresovanih strana, uključujući i lokalnu samoupravu, kao i poštovanje postupaka i procedura definisanih Zakonom o energetici, Zakonom o planiranju i izgradnji i dr. Pri tome treba imati u vidu da je toplotni konzum za grejanje na lokaciji Novog Sada samo jedan, i da je on već angažovan u funkciji postojeće TE-TO Novi Sad, tako da za novi parno-gasni blok treba biti oprezan u pogledu obezbeñenja novog toplotnog konzuma. 8. PROGRAMI I PROJEKTI IZGRADNJE NOVIH TERMOELEKTRANA 8.1 Peti dugoročni prioritet Strategije razvoja Republike Srbije do 2015 godine odnosi se na kapitalna ulaganja u nove, savremene energetske objekte za proizvodnju električne energije na nivou internog i regionalno/panevropskog tržišta čime bi se na vreme obezbedili novi i zamenski kapaciteti elektroenergetskih izvora. U okviru ovog programa, kao mogući objekat koji bi se mogao realizovati na području Vojvodine je termoelektrana TE Kovin, ukupne snage oko 800 MW, koja bi se zasnivala na uglju iz basena ležišta Kovin. 8.2 Prva istraživanja ležišta uglja „Kovin“ vršena su na inicijativu Komiteta za energetiku i sirovine Izvršnog veća skupštine SAP Vojvodina u periodu 1976–1980 godine. U tom periodu izrañena je tehno-ekonomska studija o mogućnosti eksploatacije uglja iz ovog ležišta na osnovu čega je donet zaključak da se nastavi sa aktivnostima na istraživanju mogućnosti realizacije rudnika i termoelektrane TE Kovin. U narednim godinama, od 1980 do 1991 urañena je obimna programska i investiciono-tehnička dokumentacija i realizovan je Investicioni program I faze rudnika Kovin - probni kop, sa izgradnjom i puštanjem u probni rad jednog plovnog bagera, sa ciljem da se u realnim uslovima, na probnom kopu, proveri mogućnost podvodne eksploatacije rudnika uglja. 8.3 Paralelno sa aktivnostima na podvodnom rudniku uglja, izrañena je prethodna investicono-tehnička dokumentacija, tehnički projekat termoelektrane TE Kovin 4x210 MW. 8.4 Snabdevanje termoelektrane TE Kovin ugljem predviñeno je iz ugljenog basena Kovin primenom podvodne metode eksploatacije rudnika uglja. Ugljeni basen Kovin predstavlja deo jedinstvenog ležišta uglja

101

lignita koji je podeljen rekom Dunav na južni i severni deo. Na južnoj strani ovog ležišta (desna obala reke Dunav), nalazi se termoenergetski kompleks Kostolac, a na severnoj strani ovog ležišta (leva obala reke Dunav) nalazi se ugljeni basen Kovin, koji do sada praktični nije eksploatisan. Ugljeni basen „Kovin“ podeljen je na tri dela, polje „A“, polje „B“ i priobalni deo kopa. Potvrñene i overene rezerve uglja na ugljenom basenu Kovin su oko 230 miliona tona, meñutim sva istraživanja nisu završena i treba očekivati potvrdu povećanja navedenih rezervi, koje bi bile dovoljne za period eksploatacije termoelektrane za period 30-40 godina. 8.4.1 Specifičnost basena Kovin je uticaj Dunava na ležište uglja i veliko prisustvo podzemnih voda što je uslovilo primenu posebne, nove, tehnologije eksploatacije rudnika uglja, koja se prvi put primenjuje u svetu – podvodna eksploatacija rudnika uglja plovnim bagerom, uz primenu hidrauličnog transporta i hidraulične separacije uglja. 8.4.2 Probni kop i testiranje bagera dali su pozitivne rezultate. Do sada, (u periodu od 1991 do 2005 godine), iz probnog kopa iskopano je više od 1.200.000 t uglja. Karakteristika podvodne eksploatacije rudnika uglja je da se ovakvom eksploatacijom, zbog uticaja prirodnog pranja, čišćenja i eliminacije balansnih materija dobija ugalj koji je za oko 20 % kaloričniji od uglja istovetnog ležišta iskopanog klasičnom površinskom metodom. Toplotna moć uglja dobijenog posle hidraulične separacije dostiže i do 11.000 kJ/kg. Problem koji prati podvodnu eksploataciju i koji se iskazao u toku probnog rada bagera predstavlja stepen iskorišćenja ležišta, odnosno, rasipanje uglja lošije strukture (zemljaste i barske strukture) koji se pod uticajem podvodnog reznog točka raspada i beži iz polja usisavanja, tako da je stepen usisavanja još uvek nije sasvim zadovoljavajući i treba ga poboljšati. 8.4.3 Termoelektrana TE „KOVIN“ je predviñena kao čisto kondenzaciona bazna elektrana sa godišnjim radom od 6.000 sati sa visoko efikasnim merama zaštite životne sredine, uključujući izgradnju postrojenja za odsumporavanje. 8.4.4 Procenjana su investiciona ulaganja za sva četiri bloka u iznosu od 615.000.000 €, odnosno, 732 €/kW instalisane snage i mogu se oceniti da su ispod proseka koji danas važi na tržištu za nove TE, uključujući i postrojenje za otsumporavanje i visoku tehnologiju za ekološku zaštitu. Za ekonopmsku evaluaciju koja je urañena, usvojena je cena uglja od 1,3 €/GJ. Računa se da ova cena može obezbediti prihvatljivu tržišnu cenu električne enrgije. 8.4.5 Napominjemo da je razmatranje obavljeno na bazi instalisanog kapaciteta termoelektrane 4x210 MW klasičnog tipa, meñutim, saglasno novim savremenim stremljenjima u energetici, u dalje razmatranje sasvim ravnopravno treba uključiti i druge opcije u pogledu tehnologije i kapaciteta (napr. 2x350 MW, 1x620 MW ili 1x800 MW ili dr.) kao i tehnologije koje daju bolje stepene korisnosti (kotlove sa natkritičnim parametrima, kotlove na bazi fluidiziranof sloja i dr.) čime bi se ostvarili bolji stepeni energetske efikasnosti ukupnog postrojenja. 8.4.6 Takoñe, treba napomenuti da je na široj lokaciji rudnika i termoelektrane Kovin otkriveno veliko podzemno nalazište kvalitetne pijaće vode. Potrebno je nastaviti sa stručnim analizama koje treba da ocene mogućnost zajedničke eksploatacije oba ova dragocena resursa i definišu parametre njihove zajedničke eksploatacija. 9 PROGRAMI I PROJEKTI IZ OBLAST ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 9.1 Obzirom na reforme započete u našoj zemlji, kojima je krajnji cilj pristup EU, jedan od prioritetnih zadataka energetskih objekata za proizvodnju električne i toplotne energije u Vojvodini je usklañivanje i ispunjenje zahteva definisanih našom zakonskom regulativom iz oblasti zaštite životne sredine, koja je uglavnom usklañena sa regulativom EU. U tom smislu neophodno je upravljanje zaštitom životne sredine od samog početka realizacije procesa proizvodnje, čime se obezbeñuje prevencija, smanjenje i kontrola svih oblika zagañenja. 9.2 Termoelektrane-toplane u Vojvodini, kao gorivo, koriste prirodni gas ili mazut, pa samim tim ne spadaju u velike zagañivače životne sredine. Meñutim, obzirom da se u našim rafinerijama još uvek proizvodi mazut sa sadržajem sumpora do 3%, koji naše termoelektrane-toplane koriste, neophodno je preduzeti mere da se smanji

102

emisija i imisija SO2 u atmosferu, izgradnjom postrojenja za aditiviranje takvog goriva ili preduzimanjem drugih raspoloživih mera. Pri tome neophodno je da rafinerije što pre unaprede svoju proizvodnju pri čemu bi proivodili mazut samo sa 0,5% sumpora. 9.3 Globalni programi iz oblasti zaštite životne sredine prikazani su u tabeli 6. Na bazi ovog globalnog programa, sledi definisanje konkretnih mera i projekata. Tabela 6 – Programi i projekti iz oblasti zaštite životne sredine

Program Godina obavljanja aktivnosti

Procena potrebnih sredstava €

1

Unapreñenje i nadgradnja sistema zaštite životne sredine projektovanjem i ugradnjom sistema za smanjenje emisije SO2 u atmosferu, upravljanje otpadom i kontinualni monitoring opasnih materija.

1.1 TE-TO NOVI SAD 2007/2008 700.000 1.2 TE-TO ZRENJANIN 2007/2008 500.000 1.3 TE-TO SREMSKA MITROVICA 2007/2008 400.000 UKUPNO 1.600.000

10 ČEKIVANI EFEKTI 10.1 Realizacijom Strategije razvoja Republike Srbije do 2015 godine, odnosno, realizacijom navedenih programa iz oblasti modernizacije ili revitalizacije postojećih energetskih objekata, rekonstrukcijom ili izgradnjom novih izvora za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na bazi svremene paro-gasne tehnologije i izgradnjom novog kapitalnog izvora za proizvodnju električne energije na bazi uglja iz ležišta Kovin, postigli bi se sledeći efekti:

• povećanje pogonske raspoloživosti i sigurnosti rada postojećih energetskih izvora, čime se obezbeñuje uredno i sigurno snabdevanje privrede i grañana električnom i toplotnom energijom,

• povećanje energetske efikasnosti rada postojećih energetskih objekata a time povećanje profitabilnosti rada ovih objekata,

• izgradili bi se novi izvori za proizvodnju elektrićne energije ukupne instalisane snage od 1495 MW, • obezbedilo bi se bolje i racionalnije iskorišćenje skupog uvoznog goriva (prirodni gas i mazut)

obzirom da novi paro-gasni blokovi za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije rade sa velikim stepenom energetske efikasnosti (75-80%),

• dobila bi se postrojenja sa brzim ulaskom u pogon i fleksibilnom promenom opterećenja, kakva, u ovom momentu, nedostaje Elektroprivredi Srbije,

• dobili bi se postrojenja na potrebnoj lokaciji čime se obezbeñuje sigurniji i pouzdaniji rad elektro mreže i potrebna reaktivna snaga,

• blagovremeno bi se obezbedili neophodni zamenski kapaciteti u okviru Elektroprivrede Srbije, čime bi se ojačala sopstvena pozicija u novim uslovima na domaćem i meñunarodnom energetskom tržištu.

11 POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA I DINAMIKA REALIZACIJE 11.1 Obzirom da za navedene programe i projekte nije urañena detaljna tenderska dokumentacija, potrebna finansijska sredstva su data na nivou procene. Za rekonstrukciju ili izgradnju novih izvora sa gasnom tehnologijom, usvojena je procenjena vrednost 500.000 € po instalisanom MW. Procena potrebnih finansijskih sredstava, sa dinamikom realizacije, prikazana je u tabeli 7.

103

Tabela 7 - Procena potrebnih finansijskih sredstava, sa dinamikom realizacije

Programi i projektiElektrična

snaga

Procenjena vrednost

finansijskih sredstava

Period realizacije

MW x 1000. € God.

1Programi i projekti modernizacije i revitalizacije postojećih TE-TO

1.1 TE-TO Novi Sad - 20.300 Tabela 51.2 TE-TO Zrenjanin - 5.000 Tabela 51.3 TE-TO Sremska Mitrovica - 8.000 Tabela 5

Ukupno 1. 33.300

2Programi i projekti rekonstrukcije

ili izgradnja novih izvora sa gasnom tehnologijom

2.1 TE-TO Novi Sad 200 100.000 2007-2009

2.2 TE-TO Zrenjanin 80 40.000 2008-20102.3 TE-TO Sremska Mitrovica 60 30.000 2008-2092.4 TE-TO Subotica 60 30.000 2009-20102.5 TE-TO Pančevo 100 50.000 2008-2010

2.6Ostali gradovi u Vojvodini (TE-TO Sombor, TE-TO Vrbas-Kula, TE-TO Senta)

155 77.500 2008-2009

2.7Novi paro-gasni blok u Novom Sadu

- - -

Ukupno 2. 327.500

3Programi i projekti izgradnje

novih termoelektrana3.1 TE Kovin 840 615.000 2008-2015

Ukupno 3. 615.000

4Programi i projekti iz oblasti

zaštite životne sredine

4.1

Unapreñenje i nadgradnja sistema zaštite životne sredine projektovanjem i ugradnjom sistema za smanjenje emisije SO2 u atmosferu, upravljanje otpadom i

kontinualni monitoring opasnih materija.

- 1.600 2007-2008

Ukupno 4. 1.600UKUPNO SVI PROJEKTI I

PROGRAMI1.495 977.400

12 PRIORITETI ZA REALIZACIJU 12.1 Prioritetni programi koji utiču na raspoloživost, sigurnost i bezbednost rada postojećih objekata, kao i projekti koji su od izuzetnog značaja za neposredan rad u narednom periodu su sledeći:

1. Programi modernizacije i revitalizacije postojećih TE-TO

1. Zamena i modernizacija sistema upravljanja na blokovima A1 i A2 u TE-TO Novi Sad, 2. Rekonstrukcija i modernizacija kotlova K1 i K2 i zamena ekranskog dela lozišta i njegovo

prevoñenje u membranski sistem zaptivanja sa zamenom klasičnog ozida lakom izolacijom u TE-TO Novi Sad,

3. Rekonstrukcija turbine i sistema kondenzacije u cilju povećanja električne snage turboagregata u uslovima značajno smanjene proizvodnje tehnološke pare u TE-TO Zrenjanin,

2. Programi i projekti rekonstrukcije ili izgradnje novih izvora sa gasnom tehnologijom

1. Rekonstrukcija ili izgradnja novog izvora sa gasnom tehnologijom u TE-TO Novi Sad

104

3. Programi i projekti iz oblasti zaštite životne sredine

1. Unapreñenje i nadgradnja sistema zaštite životne sredine projektovanjem i ugradnjom sistema

za smanjenje emisije SO2 u atmosferu, upravljanja otpadom i za kontinualni monitoring opasnih materija u TE-TO Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO Sremska Mitrovica.

13 RIZICI ZA REALIZACIJU 13.1 Identifikovani su sledeći faktori i rizici koji stoje kao prepreka uspešnoj realizaciji ovih programa:

1. Odlaganje rešavanja dispariteta cena električne energije i cene uvoznog goriva (gasa i mazuta), 2. Nepostojanje preciznih i sigurnih podataka o razvoju i potrebama toplotnih potrošača koji treba da

budu učesnici kogeneracijske proizvodnje (grejanje i tehnološka para) u narednom periodu i nepostojanje sigurnosnih mehanizama i garancija toplotnih potrošača da će se planirana potrošnja toplotne energije zaista ostvariti,

3. Osetljivost efekata kogeneracijske proizvodnje na kvantitativno učešće svakog od učesnika kogeneracijske proizvodnje (električna energija, grejanje i tehnološka para),

4. Nedovoljno definisani podsticajni mehanizmi na nacionalnom nivou koji treba da promovišu kogeneracijsku proizvodnju, uključujući stimulativne mere i pokrivanje rizika,

5. Nedovoljno definisan status i uloga povlašćenih proizvoñača

14 ZAKLJUČAK 14.1 Realizacijom predloženih programa i projekata stvorili bi se uslovi za poboljšanje sigurnosti snabdevanja grañanstva i privrede električnom i toplotnom energijom, poboljšanje zaštite životne sredine, kao i efikasan i profitabilan rad postojećih termoelektrana-toplana. 14.2 Sagledani su potencijalni kapaciteti za izgradnju novih elektroenergetskih izvora u Vojvodini, ukupne instalisane snage 1.495 MW, od čega 655 MW u savremenim i efikasnim kogeneracijskim postrojenjima. 14.3 Ratifikovanjem Ugovora o energetskoj zajednici, i činjenicom da smo postali deo energetskog tržišta jugoistočne Evrope, obezbeñeni su neophodni uslovi za razvoj konkurencije na tržištu električne energije kao i za privlačenje stranog kapitala neophodnog za izgradnju novih energetskih objekata, što svakako doprinosi jačanju pozicije i uloge elektroenergetskog sektora Srbije u okruženju. 14.4 Predložena je izgradnja savremenih paro-gasnih kogenerativnih postrojenja za kombinovanu peoizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama-toplanama koja, obzirom na visoku energetsku efikasnost, bolje isorišćenje primarne energije i odlične manevarske sposobnosti, svakako treba da budu konkurentna, ili da imaju prednost, u odnosu na druge klasične izvore. 14.5 U ovom momentu, paritet cene električne energije u odnosu na cene goriva (gasa i mazuta), još uvek predstavlja osnovnu prepreku i ključnu barijeru u procesu privlačenja stranog partnera za realizaciju predloženih programa i projekata iz dela rekonstrukcije ili izgradnje novih izvora. 14.6 Takoñe, tranzicijski procesi koji su u toku kod potencijalnih potrošača toplotne energije, ne doprinose poboljšanju realizacije Strategije, obzirom da onemogućavaju sagledavanje realne perspektive rada i potrošnje toplotne energije ovih potrošača u narednom periodu, bez kojih kogeneracijska proizvodnja nema odgovarajuće efekte.

105

14.7 Realizacija programa Strategije obuhvata aktivnosti koje se odnose na aktivnosti koje treba da se sprovedu u Vladi Republike Srbije i Vojvodine i one koje treba da se sprovedu na nivou elektroprivrede Srbije, odnosno, Privrednih društava za proizvodnju električne i toplotne energije. 14.8 Na nivou Vlade neophodno je obezbediti zakonske, finansijske i druge preduslove kao osnovu za konkretizaciju i implementaciju programa, posebno u delu podsticajnih mera za kogeneracijsku proizvodnju, baziranu na direktivama EU, kao i po pitanju statusa i uloge povlašćenih proizvoñača. 14.9 Na nivou Privrednih društava neophodno je sprovesti aktivnosti vezane za realizaciju modernizacije i revitalizacija postojećih energetskih izvora kao i pripremu tehno-ekonomske, investicione i tehničke dokumentacije neophodne za detaljno sagledavanje opravdanosti i sprovoñenje izgradnje novih objekata. 14.10 Proces restrukturiranja PD Panonske TE-TO je otpočeo tako da potencijalni programi i projekti zavise i od tržišnih uslova i zainteresovanosti stranih partnera u procesu restrukturiranja. SKRAĆENICE EPS – Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije TE-TO – Termoelektrana - toplana EU – Evropska unija PPO – Pomoćni pogonski objekat u TE-TO Zrenjanin 15 LITERATURA 1. Idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija termoenergetskog snabdevanja TE-TO Subotica -

Projektni biro EV Novi Sad, 2. Idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija termoenergetskog snabdevanja TE-TO Sombor -

Projektni biro EV Novi Sad, 3. Idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija termoenergetskog snabdevanja TE-TO Sremska

Mitrovica - Projektni biro EV Novi Sad, 4. Idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija termoenergetskog snabdevanja TE-TO Vrbas i Kula -

Projektni biro EV Novi Sad, 5. Idejno projektno rešenje i predinvesticiona studija termoenergetskog snabdevanja TE-TO Senta -

Projektni biro EV Novi Sad, 6. Tehnički projekat Termoelektrane KOVIN 4x210 MW - Atomteploelektroprojekt - Moskva, Rusija, 16 PRILOZI 1. Tehničke karakteristike postrojenja TE-TO Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO Sremska Mitrovica Prilog 1 - Kotlovsko postrojenje TE-TO Novi Sad

Karakteristika Jed. Kotao K1 Kotao K2 Kotao K3Produkcija pare t/h 420 420 500Temp. pare na izlazu iz kotla oC 560 560 560

Pritisak pare na izlazu iz kotla MPa 13,77 13,77 13,77

Proizvoñač kotla -Kr. koteljščik -

Taganrog, RusijaKr. koteljščik -

Taganrog, RusijaKr. koteljščik -

Taganrog, RusijaTip kotla - TGM 84B TGM 84B TGME 464Oblik kotla - П П П

Gorivo -Prirodni gas i/ili

mazutPrirodni gas i/ili

mazutPrirodni gas i/ili

mazutGod. ulaska u pogon - 1981 1981 1984Starost pogona god. 25 25 22Broj sati rada do 31.12.2005 h 49.976 67.755 39.207

106

Prilog 2 - Turbinsko postrojenje TE-TO Novi Sad

Karakteristike Jed. mere TG1 TG2 Napomena

Nominalna električna snaga MW 135 110

Maksimalna električna snaga MW 165 120Proizv. tehn. pare u TG1 od 190-220 t/h

Električna snaga u kondenzacionom režimu

MW 120 110 Bez proizvod. topl. energije

Električna snaga na pragu MW 108 100Max. predaja ee. sistemu u realnim uslov.

Tehn. min na pragu MW 70 50 -Nominalna toplotna snaga za grejanje

MW t 128 204 -

Nominalna proizvodnja tehnološke pare iz turbine

t/h 320 - -

Raspoloživa proizvodnja tehn. pare iz turbine

t/h 160 -Izgrañen jedan parov. za RNS kapac. 160 t/h

Vršni izmenjivači MWtSigurn.snabd. topl. energ. za grejanje

Isporučilac turbine - UTMZ, Rusija UTMZ, Rusija -Tip turbine Topifikaciona Toplifikaciona Oznaka turbine - PT-135/165-15-4 T-110/120-130-4 -Isporučilac generatora - Končar, Hrvatska Končar, Hrvatska -Tip generatora - S-2406-2 S-2405-2 -Nazivna snaga generatora MVA 194 150 -Nazivni napon generatora kV 15,75 15,75 -God. ulaska u pogon - 1981 1984 -Starost pogona god. 25 22Broj sati rada do 31.12.2005 h 88.232 45.840 -

2 x 80

Prilog 3 - Kotlovsko postrojenje TE-TO Zrenjanin Bloka A1

Karakteristika Jed. mere Kotao K1 Kotao K2

Produkcija pare t/h 330 330Temp. pare na izlazu iz kotla oC 540 540Pritisak pare na izlazu iz kotla MPa 11,77 11,77

Proizvoñač -SES Tlmače,

SlovačkaSES Tlmače,

Slovačka

Tip kotla -Strmocevni, membranski

Strmocevni, membranski

Gorivo -Prirodni gas i

mazutPrirodni gas i

mazutGod. ulaska u pogon - 1989 1989Starost kotla god. 17 17Broj sati rada kotla do 31.12.2005 h 17.525 7.312

107

Prilog 4 - Turbinsko postrojenje TE-TO Zrenjanin Bloka A1

Karakteristike Jed. mere Blok A1 Napomena

Nominalna električna snaga MW 110Potrošnja tehn. pare od 300 t/h i pros. grejanje 60 MWt

Maksimalna električna snaga MW 120Max. topl. opterećenje i max. kondenz.

Nominalna električna snaga u kondenzacionom režimu

MW 55 Bez toplifikacionih potrošača

Električna snaga na pragu u nominalnom toplifikac. režimu

MW 103 -

Električna snaga na pragu u realnom režimu - zimi

MW 68Potrošnja tehn. pare 10 t/h i pros grejanje 60 MWt

Električna snaga na pragu u realnom režimu - leti

MW 47 Bez toplifikacionih potrošača

Tehn. min na pragu MW 25 -Nominalna toplotna snaga za grejanje

MW t 140 -

Nominalna proizvodnja tehnološke pare iz turbine

t/h 310 -

Isporučilac turbine - Škoda, ČeškaTip turbine - Toplifikaciona -

Oznaka turbine -PT 120/51-10,885-

0,63-0,14Isporučilac generatora - Končar, Hrvatska -Tip generatora - S-2405-2 -Nazivna snaga generatora MVA 150 -Nazivni napon generatora kV 15,75 -God. ulaska u pogon - 1989 -Starost turbine god. 17 -Broj sati rada turbine do 31.12.2005

h 23.677 -

Prilog 5 - Kotlovsko postrojenje PPO u TE-TO Zrenjanin

KarakteristikaJed. mere

Kotao K2 Kotao K3 Kotao K5Kotao TE 112

Kotao TE 110

Produkcija pare max. t/h 75 50 75 20 12

Temp. sveže pare oC 475 475 475 200 160Pritisak sveže pare MPa 4,8 4,8 4,8 1,05 0,4

Proizvoñač -Minel

Kotlog.Minel

Kotlog.Minel

Kotlog.Minel

Kotlog.Minel

Kotlog.

Gorivo -Gas i mazut

Gas i mazut

Gas i mazut

Gas i mazut

Gas

Starost kotla god. Preko 30 Preko 30 Preko 30 Preko 30 Preko 30 Prilog 6 - Turbinsko postrojenje PPO u TE-TO Zrenjanin

108

KarakteristikeJed. mere

T1 T2 T3 T4

Nominalna električna snaga

MW 8,5 8 2,5 6

Električna snaga na pragu MW 8 7,5 2 5,5

Karakteristika turbine - Protivprit.Kondenzac.-oduzimna.

Protivprit.Kondenzac.-oduzimna.

Radni uslovi -Radi samo uz

proizv. tehn. pareMože da radi u konden. režimu

Radi samo uz proizv. tehn. pare

Može da radi u konden. režimu

Izlaz pare – protivprit. turbine ili oduz. para:- pritisak- količina pare MPa 0,54 0,55 0,54 0,43

t/h 80 50 27 40Starost turbina god. Više od 30 Više od 30 Više od 30 Više od 30Raspoloživost - Raspoloživa Neraspoloživa Neraspoloživa Neraspoloživa Prilog 7 - Kotlovsko postrojenje Bloka A3 TE-TO Sremska Mitrovica

KarakteristikaJed. mere

Kotao K3 Kotao K4

Produkcija pare t/h 80/100 80/100Temp. pare na izlazu iz kotla

oC 505 505

Pritisak pare na izlazu iz kotla

MPa 6,4 6,4

Proizvoñač - Micubishi, Japan Micubishi, JapanTip kotla - VU-60 VU-60Gorivo - Prirodni gas i mazut Prirodni gas i mazutGod. ulaska u pogon - 1979 1979Starost kotla god. 27 27Broj sati rada kotla do 31.12.2005

h 150.000 150.000

Prilog 8 - Turbinsko postrojenje Bloka A3 TE-TO Sremska Mitrovica

KarakteristikeJed. mere

Blok A3 Uslovi

Nominalna električna snaga MW 32 Potrošnja tehn. pare od 150 t/h

Nominalna električna snaga u kondenzacionom režimu

MW 12 Bez toplifikacionih potrošača

Električna snaga na pragu u nominalnom toplifikacionom

MW 28 Potrošnja tehn. pare 150 t/h

Električna snaga na pragu u realnom toplifikac. režimu - zimi

MW 16Bez tehnološke pare grejanje i

prosečno grejanje 25 MWt

Tehn. min na pragu MW 12 Kondenzacioni režimPritisci oduzimanja bar 15 i 5 -Nominalna proizvodnja tehnološke pare iz turbine

t/h 150 -

Isporučilac turbine - Micubishi, Japan

Tip turbine -Kondenzaciona sa

oduzimanjima-

Oznaka turbine - T-32

Isporučilac generatora -MELCO, Micubishi,

Japan-

Tip generatora - G-32 -God. ulaska u pogon - 1979 -Starost turbine god. 27 -Broj sati rada turbine do 31.12.2005

h 112.059 -

109

Prilog 9 - Kotlovsko postrojenje Pomoćni pogon TE-TO Sremska Mitrovica

KarakteristikaJed. mere

Kotao S-2400 1 Kotao S-2400-2 Kotao S-2400-3

Produkcija pare max. t/h 24 24 24Temp. sveže pare oC 155 155 155Pritisak sveže pare MPa 0,5 0,5 0,5

Proizvoñač -Đuro Đaković,

HrvatskaĐuro Đaković,

HrvatskaĐuro Đaković,

HrvatskaGorivo - Gas i mazut Gas i mazut Gas i mazutGodina ulas. u pogon - 1974 1974 1974Starost kotla god. 22 22 22

110