TEORIJA_INFORMACIJA-predavanja-

8/17/2019 TEORIJA_INFORMACIJA-predavanja-

1/161

TEORIJA INFORMACIJA PREDAVANJA

Prof. dr MILORAD BANJANIN

UIS-Filozofski fakultet Pale20!202


2/161

"#$%&'() '%*+,% .+#*%/%% .1 '#*$)%$%3

4Уводни час – Конст к иони елементи на ке и тео и а


3/161

NFORMACIONA TEORIJA

o?a>a @ate@atika Bisili>a koa eBala s?o Bo=i>os3

komunikacijama,kompjuterskoj nauci,

verovatnoi i statistici.

statisti!koj fi"ici,

statisti!koj interferenciji,


4/161

Teo=ia i>fo=@aia kao >au>a i stuBiska G=eB@et>aH Bisili>a


5/161

MONODISCIPLINAMONODISCIPLINASadržajna i metodološka strukturateorijskih i empirijskih znanja kojaimaju svoje osoenosti! materiju idomen! metode i mehanizme u odre"enojolasti #Primeri su: Matematika, Mehanika,Termodinamika, Statistika, Biologija, Hemija).

PL#$IDISCIPLINAPL#$IDISCIPLINASu%eljavanje razli%itihdis&iplina koje imaju

uo%ljive me"usone veze(Primeri su: Geometrija+

Inormatika+ Statistika).

M#L'IDISCIPLINAM#L'IDISCIPLINAInte(rativna povezivanja višerazli%itih dis&iplina u novuolast znanja koja jesadržajno i metodološkikompleksnija Primeri su:Sot!erski"in#enjering, Menad#ment

$nanja, %ntolo&ki in#enjering...).

IN')$DISCIPLINAIN')$DISCIPLINA

Interaktivno povezivanje dve ili više dis&iplina u viši red!#Primeri su Menad#ment ' %rgani$aija + i*ernetika + Soiologija + Psihologija +

omunikaije + Tehnologija$.

'$ANSDISCIPLINA'$ANSDISCIPLINASinteza interdis&iplinarnih olasti u

novu aksiomatiku*novo oru"e teorije iprakse novih interdis&iplina

(Primeri su: %talmolo&ki in#enjering,

Bioin#enjering, ognitini in#enjering ...$.

IMT


6/161

D#+O,O -NAN.)z

P$IM)N.)NO -NAN.)Domen stavova! veština i mišljenja za primenuznanja u rešavanju prolema

I-0

$1N)

SPOSO

+NOS'I

O+$A

-O0A

N.)

SPOS

O+NOS'I

2z koli%ina znanjar1

#(ao

zn

an ja

Površno znanjer2 ,ompilirano znanjer3

IS,#S'0O

S'#DI.)

* meta znanje* prakti%ni modeli

* osposoljenost za praksu

* u%enja* veštine

* saznanja

* opšte teorije* zakoni

* nau%ni prin&ipi* teoreme

* aksiome* de/ini&ije

* prvi pojmovi

N)MAN)MA

-NAN.A-NAN.A


7/161

Aspekti kontinuuma znanja i korespodentni tipovi u%enjaVid – aspekznanja

Tip učenja Performansnifokus

Vremenskaperspektiva

Svest - nivo

PODA'A, Instiktivno Sakupljanjepodataka-feedback

Trenutačna Ose3ajnasvest

IN4O$MACI.A Pro&eduralno Proceduralnost -efikasnost

Vrlokratkoročna

$e&eptorska 5%ulna

-NAN.) $e/leksivno unkcionalnost -efektivnost

!ratkoročna Svesno*re/leksivna

P$IM)N.)NO-NAN.)

Sistemsko*strukturalno

Produktivnost -upravljanje

Srednjeročna ,omunalna *kontekstualna

IN')LI6)NCI.A Inte(rativno "ptimalnainte#racija

$u#oročna Strukturalna

M#D$OS' 6enerativno 5otvorenointerak&ijsko

"bnova –inte#ritet veza

Veomadu#oročna

)ti%na

,apa&itet zadeljenje znanja7

-A.)DNIC) znanja iu%enja

Siner(ijsko Saradnja%u vidukoopera&ija!koordina&ija!kolaora&ija

Vanvremenska #niverzalna


8/161

$A-0I.)N .)-I,

IN')$P$)'ACI.)

D)4INISAN P$)DM)' NAUKA1.3.

2.

4.

8)'I$I ,ONS'$#,'I0N)OSNO0) ,O.) -A9')0A

I-6$A:)NA M)'ODOLO6I.A

dovoljno razvijene teorije su i prakti%neOSNO0)! M)'OD)! POS'#PCI!')9NI,)! INS'$#M)N'I za

P$O#8A0AN.) predmeta

& S ' 0 A $ N O S ' & O + . ) , ' I 0 N O S '

& I S ' I N A & - A , O N & - A , O N I ' O S '

&

P $ O 0 ) $ L . I 0 O S ' & D O , A - I 0 O S '

& P $ A , ' I 8 N A P $ I M ) N . I 0 O S '

,ONS'I'#ISAN

NA#8NI SIS')M

,oji %ini od(ovaraju3i/ond saznanja opredmetu nauke

;kate(orijalni i ostalipojmovi! sinta(me!termini! simoli< zaP$)DS'A0L.AN.) iP$)-)N'O0AN.)

saznanja o predmetukojim se avi

kojm se avi;sadržajno<


9/161

Leksi%kiaspekt

Lin(visti%ki aspekt

Semioti%kiaspekt

Semanti%kiaspekt 4oneti%ki

aspekt

4onološkiaspekt

.ezikinterpreta&ije


10/161

Osoa ! li>ost u =oesi=a>uili st?a=a>u i>fo=@aia

Osoba je @dinamički procesor informacija čije

jedinstvene memorijske i konceptualne srtukture dovode do jedinstvenih kognitivnih afektivnih i bihevoralnih sklopova. #Reve&&e, '((), str.*'+,$ Prvi put su metafori!ku definiciju ()(*+ - (*+/01+2034(5+60+- upotrei&i Neve&& i /imon '(01. Naravno, ova metafora, iako imavrednost, isk&ju!ivo je o2rani!ena na teorijski okvir prou!avanja &i!nosti

! "ičnost je trajna karakterna organi#acija osobe i uključuje moralne

i voljne kao i kognitivne i emotivne komponente temperamenta. 3 Li!nost ne i trea&o s4vatiti ne"avisno od te&a, jer, iako se psi4o&o5ke karakteristike ne mo2u svesti na

io&o5ke procese, one su definitivno poka"ate&ji io&o5ko2 ia. 6a ra"umevanje osnovni4 us&ova koji su

itni "a funkcionisanje &i!nosti potreno je "nanje o or2ani"mu. tiaj *iolo&kih aktora naunkionisanje li-nosti rou-aan je jo& u mediinskim teorijama Hiokratoe &kole u etom eku re

noe ere.. $emperament je emocionalna priroda individue kojaobuhvata br#inu reagovanja i tipično raspolo%enje u ra#ličitimsituacionim kontekstima


11/161

LI7NO/8 I 9ON8:9/8

Budući da je ličnost socijalno konstruisana o ličnosti se ne

razmišlja kao o nečemu što postoji u ljudima, već kao o nečemušto postoji između njih. Prijatno ophođenje, stidljivost ilibrižnost ne postoje u ljudima već u odnosima među njima. Zato je l ični identitet privremen, fragmentiran i podložan

preispitivanju, pa je prema tome diskurs nezaobilazno

uticajna komponenta ukupnog konteksta u kome

se izvodi interpretacija .


12/161


13/161


14/161


15/161


16/161

&ercepcija &ore'enje (elekcijaodgovora

)#vr*enjeodgovora

M E M O R I J A

P A NJ A

PROCESIRANJEPERCEPCIJA ODKOVOR

Inputi ilistimulusi Outputi ili

odgovori

+eedback

Pro'ireni model ljudsko( pro&esiranja informacija

) f ij i j i d i


17/161

M)MO$I.A

M ) M O $ I . A

Skladište%ulnihin/orma&ija

% "karakterisana je% kapacitetom skladi'tenja %% Vremenom funkcionisanja % i% vrstom kodovanja

!ratkoročnamemorija

Du(oro%namemorija

Radna memorija,

Short-term memory, predstavljaprivremeno skladištekoje pr!ain"orma#ije na $a%tev

Long-term memory slu%i #a&vanje in"orma#ija kada višenis aktivne radnojmemoriji i #a kasnije vra'anjete in"orma#ije nekoj

ko(nitivnoj ili interaktivnojsita#iji)

)nformacije se primaju i odgovori sedaju ula#nim i i#la#nim kanalima,•vi$elnim kanalomslšnim kanalom%apti&kim kanalomKinesteti&kim kanalom*pokretom


18/161

& In"orma#ije se primaj i od(ovori se daj la$nim ii$la$nim kanalima,vi$elnim kanalomslšnim kanalom%apti&kim kanalomKinesteti&kim kanalom*pokretom

M ) M O $ I .

A

Skladište%ulnihin/orma&ija

% "karakterisana je% kapacitetom skladi'tenja %% vremenom/unk&ionisanja i % vrstom kodovanja

!ratkoročnamemorija

$u#oročnamemorija

Radna memorija Short-term memory predstavlja privremeno skladi*te kojepr!a in"orma#ije na$a%tev

DUGOROČNA-GLAVNA Long-term memory slu%i #ačuvanje informacija kadavi*e nisu aktivne u radnojmemoriji i $a kasnijevra'anje te in"orma#ije

nekoj ko(nitivnoj iliinteraktivnoj sita#iji)

LAPACITETUNOK PRIVATANJAINFORMACIJA ui>te=akia@a sa okoli>o@

OLO :5UO MIRIS 50DODIR 7ULUS 7


19/161

(lokovi ljudski) aktivnosti u procesiranjuinformacija

2

5


20/161

Model ljudsko( in/orma&iono( pro&esora;*ard% +oran i ,eell% 1./30

"pisujeko(nitivnepro&ese krozkoje ljudi prolazeizmeu percepcijei akcije

"bja'njava ipredvianačine nakoje ljudirea#uju na

stimuluse

DuQo=o>a@e@o=ia

L=atko=o>a @e@o=ia

P=oeso=i

Metod modelovanjaljudskih sposonosti iko(nitivnih pro&esa u%ovek*kompjuterinterak&iji

P k t!k t kt


21/161

Poa@-ko>et!ko>st=ukt

TEORIJA kao LONCEPT ili o@o?>a kateQo=ia


22/161

TEORIJA kao LONCEPT ili o@o?>a kateQo=ia


23/161

Deduktivno rezonovanjeDeduktivno rezonovanjelo#ički proces dobijanja novi) zaključaka iz poznati)premisa ili neče# za 'ta se zna da je tačno

Induktivno rezonovanjeInduktivno rezonovanje lo#ički proces uspostavljanja op'te propozicije na

osnovu posmatranja pojedinacni) odreeni) činjenica

D)D#,'I0NOD)D#,'I0NO**IND#,'I0NO $)-ONO0AN.)IND#,'I0NO $)-ONO0AN.)


24/161

a"mi5&janje, rasu;ivanje, =ezo>o?a>e, "ak&ju!ivanje, od&u!ivanje


25/161

D)D#,'I0NOD)D#,'I0NOLo(i%ki pro&es izvo"enja zaklju%aka izpoznate premise! situa&ije ili stava kojioeze"uju da ti zaklju%&i udu ta%ni7

ANALO6NOANALO6NOOno koristi parametre/ormalne sli%nosti! zaprou%avanje jedno(/enomena ojašnjava

sli%an /enomen7

M)'AM)'A-asniva se na meta

mišljenju ili =mišljenju omišljenju>7

IND#,'I0NOIND#,'I0NOLo(i%ki pro&es utvr"ivanja iliodre"ivanja (lavne propozi&ije ili(lavno( opšte( predlo(a koji

proizilazi iz opserva&ije iliposmatranja odre"ene %injeni&e74#--?4#--?

#klju%uje /uzz@ lo(ikukoja se koristi u

rešavanju prolemanesi(urnosti ilineizvesnosti7

+A-I$ANO NA SL#8A.#+A-I$ANO NA SL#8A.#

-asnovano je na koriš3enju prošlih*starih mo(u3nosti koje su prihva3ene unovim situa&ijama! tj7 koriste se stari

slu%ajevi da i se ojasnile novesitua&ije

0$S')0$S') $$)-ONO0AN.A)-ONO0AN.A


26/161

K=aBi?>i ele@e>ti teo=ie


27/161

K=aBi?>i ele@e>ti teo=ie


28/161


29/161


30/161


31/161


32/161


33/161


34/161


35/161

')O$I.)')O$I.)

sukoherentni set opštih propozi&ija

% koje sekoriste kao principi obja'njavanja oči#ledni) odnosaposmatrano# fenomena =')O$I.) S# M$)) P$OPO-ICI.A>

%Stvari nisuStvari nisu suština teorijesuština teorijeB toB to su idejesu ideje77

%,on&epti u izola&iji nisu teorije7,on&epti u izola&iji nisu teorije7

%SamoSamo kada ojasnimo kako se kon&epti odnose sakada ojasnimo kako se kon&epti odnose sadru(im kon&eptima možemo po%eti da (radimo teorijedru(im kon&eptima možemo po%eti da (radimo teorije77


36/161

PANIRANJEDIAJNA

ISTRAIVANJA

2PANIRANJE

UORLA

5

SALUPJANJEPODATALA

6

ORADA IANAIIRANJE

PODATALA

7

FORMUISANJEALJUALA I

PRIPREMAIVETAJA

8

DEFINISANJENOVOK

PROEMA

9

DEFINISANJEPROEMA

Spiralni to istra!iva"og

pro#esa

l

v

ii

i v

%

Postoje !etiri osnovnadi"ajna te4nika

istrai ist=ai?ai esto >a =zi>u Bo>ose

zakluak Ba e @etoBa stuBie >aoli Biza> e= su >aole uoz>ati s o?i@ @etoBo@4

IS'$AI0AN.) * sistematsko prikupljanje! analizai interpreta&ija podataka da i se od(ovorilo naodre"eno pitanje ili rešio zadati nau%ni prolem7


37/161

Opera&ija*merenje je postupak kori'4enja instrumenataza dobijanje brojne vrednosti neke fizičke veličine

'A8NOS''A8NOS'**pokazujepokazuje koliko jekoliko jeizmerena vrednostizmerena vrednostlizu stvarnoj ililizu stvarnoj ili

korektnojkorektnojvrednosti7vrednosti7

P$)CI-NOS'P$)CI-NOS' **upu4uje naupu4uje naponavljanjeponavljanje

merenja% tjmerenja% tj kolikokolikosu vrednostisu vrednostinaizmeni%nihnaizmeni%nihmerenja lizumerenja lizu

jedna dru(ima jedna dru(ima

6$)1,)6$)1,) 55odstupanjeodstupanjeizmereneizmerene

vrednosti odvrednosti odstvarne ilistvarne ilikorektnekorektnevrednostivrednosti

Ishod svako( merenja karakterišu

0a#like i#me'u tačnosti i preci#nosti


38/161

' A 8 N O S '

P$)CI-NOS'

(6

* $

P=etosta?i@o Ba eti=i st=ela GA C DHQaau >a ose>e ali iBe>ti>e @ete

Strela& A je ta%anzato što su nje(ovipo(o&i lizu &entramete! i pre&izan jezato što su svipo(o&i lizu jedan

dru(om7

Strela& + je ta%an zatošto su nje(ovi me&iravnomerno raspore"eniu odnosu na &entarmete! ali nije pre&izan

jer su po(o&i raspore"eniširoko u odnosu na

&entar7

Strela& C jepre&izan! ali nijeta%an zato što su

svi nje(ovi me&izavršili daleko odmete7

Strela& D nije nita%an! ni pre&izanzato što nje(ovi

me&i nisu lizu ni jedni dru(om! a ni&entru mete7

P$IM)$


39/161

IN')$P$)'ACI.A je mapiranje ili davanje smisla poda&ima koji proističe iznji)ovo# izvorno# značenja 7 matematičkoj terminolo#iji informacija odreuje

jedan domen mapiranja

jedan prost podatak ima više od jedno( re/erenta koji se ispoljava kao

nje#ova interpretacija8

podatak i re/erent imaju relaciju jedan 5 na 5 jedan 8

dozvoljava jednom prostom re/erentuda interpretira razli%ite delove

podataka%

oba zajedno 'to mi denotiramo kaovrstu mapiranja M N

010

01N

M10

01N i M10

Mapiranje iz podataka u zna%enje moe biti izvedeno urazličitim formama

T t l i t t ij


40/161

TOTA2NA I2I +OT+UNA INTER+RETACIJA

+ARCIJA2NA I2I E2IMI3NA INTER+RETACIJA

KOM+2ETNA INTER+RETACIJA

NEKOM+2ETNA INTER+RETACIJA

Poda&i -na%enje

Poda&i -na%enje

Poda&i -na%enje

Poda&i -na%enje

6ko se domeninterpreta&ije odnosi

na univerzalni skuppodataka% kaemo da

imamo 'O'ALN#IN')$P$)'ACI.#podataka! a u

suprotnom imamoPA$CI.ALN#

IN')$P$)'ACI.#

podataka

6ko se slikainterpreta&ije odnosi na

univerzalni skup

referenata a#encijekaemo da jeC)LO0I'A

IN')$P$)'ACI.Apodataka% a u suprotnom

imamo N)PO'P#N#

IN')$P$)'ACI.#

Totalna interpreta#ija podra#umeva da je svaki

4komad5 podatkainterpretiran i na osnov to(a

do6ija stats in"orma#ije.

+ar#ijalna interpreta#ija jeslučaj kada se deo podataka

interpretira, npr. i#hijeroglifskih tabela.

Celovita 7kompletna8interpreta#ija podra#umeva da

su sve ontologije mapirane usimbole.

ko je interpreta#ijanepotpna tada neki re"erentinemaj sim6ole podataka $a

nji%ovo i$ra!avanje.


41/161

N),ON-IS')N'NO! N)$)D#DAN'NOMAPI$AN.)7 +apiranje u formi 19, proizvodinekonzistentne interpreta&ije % jer jedanpodatak moe imati vi'e od jedno# značenja

+I.),'I0NO MAPI$AN.)7 To je vrlopoeljno mapiranje jer ne prezentuje niredundantne niti nekonzistentne

interpretacije

+apiranje u formi MN je istovremeno i$)D#DAN'NO i N),ON-IS')N'NO

010

01N

M10

01N i M10

$)D#DAN'NO! ,ON-IS')N'NO MAPI$AN.)7 +apiranje u formi +91 proizvodiredundantne interpreta&ije! jer je jedan

referent reprezentovan sa vi'e od jedno#podatka


42/161

PODACI su kodovane činjenice% odnosno činjenice zabeleene

odreenim jezičkim simbolima% a %injeni&a je :iskaz o svetukakav on jeste ;%

Činjenice - su izvorna saznanja iz procesaposmatranja, empirijskog doživljavanja,eksperimentalnog istraživanja i teorijskogosmišljavanja određenih fenomena ili pojava

koje su naučno interesantne ili intrigantne

PODA'A,! IN4O$MACI.A! 8IN.)NICA


43/161

8injeni&a jeizvesno jasno

raz(rani%enelement u%ulnom

opažanju7

8injeni&aozna%ava

stavove kojiinterpretirajuono što nam jedato u %ulnom

iskustvu7

8injeni&aozna%avaistinite

stavove kojipotvr"ujuinvarijantni

niz ilipovezanostsvojstava7

8injeni&aozna%ava one stvari koje

postoje u prostoru

i vremenu!zajedno sa njihovimme"usonimrela&ijama naosnovu kojih je

jedan stav istinit7

8IN.)NICA8IN.)NICA

8injeni& 8injeni& a a je je izvorn izvorn o o saznanj saznanj e e iz pro&esaiz pro&esa posmatranja! empirijsko( dož posmatranja! empirijsko( dož i i vljavanja i teorijsko(vljavanja i teorijsko(osmišljavanja odre"enih /enomena ili pojavaosmišljavanja odre"enih /enomena ili pojava kojekoje je je nau%no interesantn nau%no interesantn o o ili intri(antn ili intri(antn o o


44/161

),SP)$IM)N'ALNO#'0$:)N);'*%injeni&e<

)MPI$I.S,I #'0$:)N)

;)*%injeni&e<

OP1') ILI

PO.)DINA8N);P*%injeni&e<

')9NI8,)$)ALN) ILIS'0A$NOSN)

NA#8N)

6enerisane ili utvr"ene individualnom

opserva&ijom *posmatranjem i olikovane pomo3u re%eni&a nau%no( jezika posmatranja7

)mpirijski utvr"ene i olikovane pomo3u re%eni&a nau%no( jezika

empirijskih konstrukta

)ksperimentalno utvr"ene koje seolikuju pomo3u re%eni&a nau%no( jezika teorijskih konstrukta7

8IN)NIC)

centralno mesto u informatici i


45/161

centralno mesto u informatici iinformacionim sistemima

>nformatika je nauka o >,"=+6*>?6+6% nji)ovom oblikovanju%preno'enju% primanju% slanju% obraivanju i upotrebi

@rupa atributa izoperacije obrade

podataka u

kontekstu kojidaje vrednostautputu

Podaci ureeni umodele koji

imaju sadrajno%vremensko iformalnoznačenje

Podatak kome jepridrueno ili

dato vrednosnoznačenje

>nterpretacijapodataka% kojauključuje sam

podatak i vrednosnoznačenje koje sedobija nje#ovom

obradom

>nformacija je%pored materije iener#ije% osnovni

resursuniverzuma.

PO.MO0I PODA'A, I IN4O$MACI.A S# ,L.#8NI # DOM)N#

O+$AD) IN4O$MACI.A I NIS# -AM)NL.I0I ,ONC)P'I

-a prikupljene i kodirane podatke nema zna%aja ko ih je

re(istrovao ili l ž


46/161

A'$I+#'I0NI IS,A-N),O6 )N'I')'A

,ODO0AN) 8IN.)NIC)

Po%inju da e(zistiraju kada su%injeni&e re(istrovane ili zaeležene

p p j p j j (zaeležio

Poda&i ne postoje kao P$)DM)'I i na takav na%in se ne mo(u niposedovati! ali se mo(u posedovati kao štampani poda&i! zapisani na

tra&i! /lopi diskovima! CD! D0D! ili na sli%an na%in koji je podesanza od(ovaraju3i prenos podataka

POSLO0NI ILI D$#6I PODACI uneti u kompjuter ;azupodataka< pripadaju onom ko je vlasnik kompjutera

NI- INP#'A # S0A,# OP)$ACI.# ILI NI-

A#'P#'A I- S0A,) OP)$ACI.) I N)MA.#0$)DNOSNO -NA8)N.)

POSLO0NIPODACI


47/161

O+LICIPODA'A,A

ljudski #las iostali zvukovi

koji se sastoje odbrojeva i alfabetski)znakova koji opisuju

poslovne transakcije idru#e do#aaje

koji se sastoje odrečenica i para#rafa ikoriste se u usmenoj

komunikaciji

#rafički oblicislike

N)S)MAN'I8,AS0O.S'0AS)MAN'I8,AS0O.S'0A

koja proizlazeiz zna%enja to(

podatkaOP)$ACI.) NAD PODACIMA

IN4O$MACI.A .) P$I,A- S)MAN'I8,I9

S0O.S'A0A PODA'A,A

%prikupljanje!

%ora"ivanje!

%%uvanje i%menjanje

ostala svojstva


48/161

=ANA'OMS,A> ILI =A$9I'),'ONS,A> $A-LI,AI-M):# PODA'A,A I IN4O$MACI.A

Podaci su jednostavnozaeležene mere

odreeni) fenomena

IN4O$MACI.)

poljeistra3ivanja

PODACI

PODACI

editovanje i kodiranje

>nformacije se odnose na telo%injeni&a koje su u olikupo(odnom za donošenje odluka


49/161

Na nivou re&eptorske spoznaje iu N)POS$)DNO. ILI

'$)N#'A8NO. 0$)M)NS,O.P)$SP),'I0I

Ak&ija ez re/leksije prikojoj se razvija svest ilispoznaja na nivou /izi%keosetljivosti! sa 0)OMA

,$A',OM 0$)M)NS,OM

P)$SP),'I0OMTo je INS'I,'I0NO #8)N.) na

čulnom ili input nivouTo je P$OC)D#$ALNO #8)N.) sa jednom petljom% tj reproduktivnomorijentacijom


50/161

Vrednost koju informacija dobija obradom podatakaiskazuju A'$I+#'I IN4O$MACIONO6 ,0ALI')'A

Tačnost% raspoloivost za upotrebu


51/161

LO6I8,I )L)M)N'I PODA'A,A#oi%ajen metod skladištenja podataka u in/orma&ionom

sistemu

,oje sadrže ora"ene ior(anizovane podatke(aze podataka

!oje sadre znanje u raznim oblicima%kao 'to su %injeni&e! pravila i primerislu%ajeva o uspe'nim poslovnim

iskustvima

+aze znanja

Polje imena$ra#an

5apis $ra#an-3/1-2B-3/CD

(aza

podataka

ajl3/1-2B-3/CD

Najmanja lo(i%ka jedini&a podatka je ,A$A,')$POL.) je (rupa karaktera koji predstavljaju karakteristike osoe!mesta! stvari ili do(a"aja ,apr% polje imena zaposleno#

-APIS je skup me"upovezanih polja ,a primer% zapis o platnomspisku zaposleno# se sastoji od polja sa imenom% polja sa brojem

socijalno#% polje odeljenja i polje plate

4A.L je skup me"upovezanih zapisa ,a primer% fajl platno#spiska se sastoji od zapisa o platama svi) zaposleni) u firmi

+A-A PODA'A,A je inte(risan skup me"upovezanih zapisa ili/ajlova ,a primer% baza podataka osoblja firme moe sadrati platni

spisak% pre#led performansi i fajlove o razvoju karijere pojedinca

$esursi podataka in/orma&ionihsistema su oi%no or(anizovani u


52/161

-NA,

IN4O$MACI.A

PO.AM

SIM+OL PODA'A,Sintaksnapravila

Semanti%kapravila

Sinta(matska pravila

Pra(matskapravila

Simoli i zna&i slueza zapis in/orma&ija isastavljanje poruka7

In/orma&ija predstavlja neko novo saznanje korisnika! onaotklanja neku neodre"enost ;neizvesnost0

Podatak je zapis uporuci koja ima

odreeno značenje ipredstavljena je u

formalizovanom oblikupo#odnom za prenos iliobradu

7 praksi je potrebno razlikovati jo' neke pojmove


53/161


54/161

7 teoriji informacija termin

>,"=+6*>?6 koristi se samo zaone aspekte komunikacije koji su+E=F?>V> i koji se mo#u

+6TE+6T>G!> "=+7F>S6T>

Nau%nik Shannondao je velikidoprinos

in/orma&ionojteoriji

Henonov matematički rad uspostavio jeosnovu dana'nje informacione industrije jer on je otkrio način da se jedinice i

nule iskoriste u elektronskimkomunikacijama

S)annon je informacije modelirao kaodo(a"aje ;sk


55/161

do(a"aj SEskopisuje emisiju

simbola sk od straneizvora

uz verovatno4u pk

ako je verovatnoa pk 1i pi #a svaki i5k

ne postoji =iznena"enje>! i

sto(a nema =in/orma&ije>

ako se simboli i# i#vora

pojavljuju u# ra#ličiteverovatnoe a verovatnoa

pk je mala

postoji vi'e iznenaenja% pa

postoji i informacija%

N)I-0)SNOS'N)I-0)SNOS'

IN4O$MACI.AIN4O$MACI.A

I-N)NA:)N.)I-N)NA:)N.)

Pre ne#o 'to se desido#aaj SJsk% postoji

porast u količini

iznenaenja

,akon de'avanjaSJsk% dolazi do

porasta u koli%iniin/orma&ije! %ijusuštinu možemoda posmatramokao rešenje

neizvesnosti7

,oli%ina in/orma&ije je povezana sa

inverzijomverovatno3epojavljivanja7


56/161

ENTRO+IJA

E,T="P>?6 je srednja mera neizvesnosti sistema ili izvora%odnosno ona je predvidivost ponašanja izvora in/orma&ija7 $ru#im rečima% saznanje o stanju sistema donosi onolikukoli%inu in/orma&ije kolika je ila neodre"enost tj koliko

je bilo nepoznavanje stanja sistemaMera prvoitne neodre"enosti je entropija7 Ona je meranedostatka in/orma&ije o stanju sistema7

! liči i f ij d bij k t j d j S k ji

= lti j 4 i f i j di i i it


57/161

,oli%ina in/orma&ija u poruci se moe definisatikao optimalan broj neop)odni) simbola sadrani) usaop'tenju


58/161

Informaciona redudansa

• 0edundansa se defini*e kao poja&anje $apredvidivost ili i$vesnost porke koja jestrukturirana u sadr%aju i omo('ava primao# da

ta&no ra$me pork)

• 6dravora#umski pogled na svet je efekat interpersonalne dinamike

gde se pojedinac koristi *emama ili *ablonima #a internali#acijustrukturiranje i utvr'ivanje smisla nekog doga'aja


59/161

IT

ele@e>ta=>a kolii>a i>fo=@aie

koa se =e>osi eB>i@ oB B?a eB>akai>a=>a si@ola4

iskazue loQiko sta>e eB>e oB B?e@oQuW>osti GBa ili >eH oB>os>o?=eB>ost G ili 0H4

os>o?>a eBi>ia i>fo=@aie4

jedan bit je elementarna količina informacije koju dobijamokada se desi jedan od dva moguća i jednako verovatna događaja.

7-589+60- *09(1+ ; 9 0 = 9 > * = =


60/161

1+;+


61/161

N)I-0)SNOS' IN4O$MACI.A I )N'$OPI.A


62/161

N)I-0)SNOS'! IN4O$MACI.A I )N'$OPI.A Posmatramo izlaz koje# emituje diskretni izvor tokom svake jedinice vremena

zvorni izlaz je modeliran kao diskretna slučajna varijabla%S% koja preuzima oblike simbola iz utvreno# konačno# alfabeta

. 7ss18sk-19

p/s(.& k k == za k = 0, 1, 8 k -1

∑−

=

=1

4

1 K

k

k p

/imo&i, koje

emituje diskretninememorijski i"vortokom u"astopni4interva&asi2na&i"iranja statisti!ki su

ne"avisni.

verovatnoa

uslov


63/161

K o l i & i n i n" o r ma# i j e d o b i j e ne na k o n p o s ma t r a n j a

d o g a ' a j a . 3 s k k o j i s e p o j a v l j u j e u

# v e r o v a t no 2 u p k

d e f i ni * e mo l o g a r i t a m s k o m f u nk c i j o m

=

k

k p

1log/s.) 4/

svojstvo nene(ativnosti

svojstvo inverznostisa verovatno3om

svojstvo aditivnosti

:etiri va%nasvojstvakoličineinformacije,

svojstvo simetri%nosti za p

k = 1

Očigledno je da ako smoapsolutno sigurni u ishod nekogdoga'aja čak i pre nego *to se

dogodinema dobijene informacije.

/s) k =

4/s.) k ≥ 1 p4 k ≤≤ za

$o jest pojava doga'aja .sk ili daje

malo ili uop*te ne daje informacije alinikada ne dovodi do gubitka informacija.

za pk

< pi$o jest *to je manja verovatnoadoga'aja tim vi*e informacijadobijamo kad se doga'aj desi.

/s.)/s.) ik >

)sk si/)sk / ; )si/

ako su sk i si statistički

ne#avisni.


64/161

Saznanje o stanju sistema donosi onoliku količinu informacije kolika je bila neodreenost% tj koliko je bilo nepoznavanje stanja sistema

+era prvobitne neodreenosti je E,T="P>?6

Entropija je srednja meraneizvesnosti sistema ili izvora%odnosno ona meri predvidivostpona'anja izvora informacija

)N'$OPI.A je termodinami%kaveli%ina stanja i mera nedostatka

in/orma&ije o stanju sistemaS>STE+ ,"V>

S>STE+si#nal

N O

stanje

+smetnje

Prvobitna neodreenost stanja sistemasa , stanja je9

/.log/./. 21

i

N

i

i Y pY pY H ∑=

−=

Verovatno4a i-to# stanja u skupu od ,mo#u4i) stanja

>>a>e je neo2rani!enk ji i i

oo=aBa=aBa--oBataka GP I z oBlukeHoBataka GP I z oBlukeH


65/161

Doripoda&i

In/orma&ija

-nanje

Optimalneodluke

PoBai su koBi=a>e i>e>iei oi>u Ba eQzisti=au kaBasu i>e>ie =eQist=o?a>e ilizaelee>e oB=ee>i@

eziki@ si@oli@a =i e@u>ie oB z>aaa ko iX e

=eQist=o?ao ili zaeleio4 &4irme*or(aniza&ije

&poseduju mno(opodataka

Moraju da odrede dali su to dori poda&i

#koliko su doritrea ih koristiti

#koliko nisu!

kreirati mehanizam zasakupljanje dorih

podataka

I>fo=@aie su oBaiu=ee>i u @oBele ukoi@a i@ e o=aBo@

=iB=ue>o ili Bato?=eB>os>o z>ae>e4

8esto ostanu uvlasništvu malo(se(menta ljudi

Ne postojimehanizam zae/ikasnije deljenjeovih in/orma&ija

Ljudi trea da se/okusiraju na analize 5ve3e zadovoljstvo

resurs koji i"a"ivadominantne ekonomskemode&e "asnovane na

retkostima?

,lju%no je zaunapre"enjeodlu%ivanja

Mora itirasprostranjeno da

i ilo korisno

ivi uor(aniza&iji %aki posle odlaska

ljudi

ODL#,A je a&ternativakoja se mo


66/161

$)ALNI SIS')M$)ALNI SIS')M

IN4O$MACIONI SIS')MIN4O$MACIONI SIS')M

So/tver zaodržavanje

+azapodataka

So/tver zaizveštavanje

I-LA-IPODACI O #LA-#

In/orma&ioni sistem predstavlja modelrealno( sistema u kome deluje

S'AN.)#LA- I-LA-II-LA-NA

'$ANS4O$MACI.A


67/161


68/161

IS

!alendari$okumenta,ad#ledanje i

#lasanje

!omitenti

5adaci i projekti>ntranetEItranet

Saradnja

,ačin rada na informacionim sistemima zasnovanim na Qeb-u

** TRADICIONALNI LANAC SNABDEVANJATRADICIONALNI LANAC SNABDEVANJA**


69/161

TRADICIONALNI LANAC SNABDEVANJATRADICIONALNI LANAC SNABDEVANJA

PRODAVACPRODAVAC DISTRIBUTEDISTRIBUTE

RR

SKLADIŠTESKLADIŠTE PROIZVOĐAPROIZVOĐA

ČČ

** REDUKOVANI LANACREDUKOVANI LANACSNABDEVANJASNABDEVANJA**

DISTRIBUTEDISTRIBUTERR

SKLADIŠTESKLADIŠTE PROIZVOĐAPROIZVOĐAČČ

KUPACKUPAC

** ELEKTRONSKI LANAC SNABDEVANJAELEKTRONSKI LANAC SNABDEVANJA**

KUPACKUPAC PROIZVOĐAPROIZVOĐAČČ

KUPACKUPAC


70/161

Operativni 9o&aorativni9o&aorativni Ana&iti!ki


71/161

CRM sistem je u osnovi informacioni sistem

5a informacije je vezan i pojam -NAN.)


72/161

5a informacije je vezan i pojam -NAN.)

količina informacija% opaanja ilirazumevanja koje poseduje neka osoba

0e3i nivo znanja omo(u3ava smanjenjeneizvesnosti odvijanja pro&esa

5bo# to#a epo)a informatike vra4a čoveka usredi'te svemira jer on% poseduju4i informacije irazumevaju4i nji)ov značaj% moe uticati na svoj i

celokupni ivot na na'oj planeti i svemiru


73/161

;5nanje je smisaoni skup informacija koje konstitui'u uverenje koje jevrednovano kao tačno iili je otelovljeno u te)ničkom znanjuA


74/161

undamentalni $)S#$S pojedinca čiji potencijal muomo#u4ava da inteli#entno

funkcioni'e

INDI0ID#ALNO S')8)NO-NAN.)

je spe&i/i%an resurs kojiposeduje pojedina& i koji mu

omo#u4ava da #a deli sadru#im pojedincima ili

#rupama ljudi i sistemima ukomunikaciji

.)DINI $)S#$S ,O.I S) N)'$O1I! ALI .) PODLOAN)$O-I.I! '.7

-AS'A$)0AN.#


75/161

S6+" ","5,6,?E !"?E ?E$E!"$>=6," >

G>?E ?E 5,6GE,?E

SV6E," +"UESE P=>+E,>T> ,6P=6!T>G6, ,6G>,


76/161

@F"(6F,6 SP"S"(,"ST P"?E$>,*6 $6@F"(6F,6 SP"S"(,"ST P"?E$>,*6 $6$EF7?E SV=S>S"$,"% $6 +>SF> >$EF7?E SV=S>S"$,"% $6 +>SF> >

P"ST7P6 =6*>",6F," > $6 7SPEH,"P"ST7P6 =6*>",6F," > $6 7SPEH,"7GESTV7?E 7 >,TE=6!*>?> S67GESTV7?E 7 >,TE=6!*>?> S6

"!"F>,"+"!"F>,"+

6SPE!T 5,6,?6 7,?E@"V"+ !",T>,77+7!"?> ?E V>HE "$ 5,6,?6

!"?E PO.)DINACPOS)D#.) # ,ON'),S'#A,CI.) -ASNO0AN) NA

IN4OMACI.AMA7

INFORMACIONAINFORMACIONAAAAA

-NAN.)

,O6NI'I0NA

)MOCIONALNA

SOCI.ALNA


77/161

D#+O,O IN')$NI P$OD#,' INDI0ID#ALN)IN')LI6)NCI.) !"?6 ?E # 4O$MI IN')6$ISANO6

-NAN.A! 0$)DNOS'I I IS,#S'0A 0) P$IM)N.)NA NANA.0I1)M NI0O# )4),A'A > S6 +"=6F,>+ !V6F>TET>+6

7 !"+7,>!6*>","+ P",6H6,?7Sposonost ljudske inteli(en&ije da se prila(odi na pravu

/rekven&iju /unk&ionisanja u datoj situa&iji

+7$="ST ,>?E S6+"F6$,6 !"@,>*>?6

"na kominuje znanje i vrlinekoje se stiču iskustvom i

rezultanta je procesa lično#učenja na du#otrajnoj osnovi

Mudrost je /undamentalnoproizvod kulture i zajedni&e ukojoj odre"ena individua

u%estvuje7


78/161

,OM#NI,ACI.A .e pro&es razmenein/orma&ione! /izi%ke iso&ijalne materije uinterak&ijama koje se

izvode naintrapersonalnom!interpersonalnom!or(aniza&ionom itehnološkom nivou7

,omunika&ija izme"u dveiološke jedini&e! kaodva komunikatora! iliviše njih! je

multidimenzionalnivišesmerni pro&es ukome je ljudski umuklju%en neposredno urealnom vremenu7


79/161

LoBi=auWe D k Bi W


80/161

,omunika&ijski

kanali i dnevnepotrošnje vremenaposlovnih ljudi

,omunika&ijski

kanali i dnevnepotrošnje vremenaposlovnih ljudi

SlanjeQ

6ovorenje

3K

Pisanje

.

Slušanje

DB

8itanje1R

PrimanjeRHQ

LoBi=auWe ko@u>ikaiske?ee

DekoBi=auWeko@u>ikaiske?ee

PO$#,A


81/161

DIM)N-I.)

PO$#,)

PO$#,A

Pokazno -sadr3ajna =elaciono-kontekstualna

pisani% #rafički%

matematički% zvučni ilifoto podaci% muzičkenote ili kompjuterskipodaci

vi'eslojni fenomen kojikod čoveka povezuje

ose4ajno i saznajno ukomunikaciji% ainformaciju stavlja ukontekst

O0;((;8P-3- ;(-(5(?8Q+1+ +C85-1+3-039-


82/161

za navi(a&iju ilioperativnoupravljanje

za kontrolu parametarasistema i per/ormansipro&esa

za u%enje

za donošenje operativnih iinstant odluka


83/161

siste@

Bisle

i>fo=@aiesiste@

Operativno opaii

-na%aj prin&ipazavisi od

kate(orijezadatakaza koje sudisplejinamenjeni7

-na%aj prin&ipazavisi od

kate(orijezadatakaza koje sudisplejinamenjeni7

Najolji odnosizme"u displeja

i zadatkadiktiraju korisni&isistema sa svojimkarakteristikama7

Najolji odnosizme"u displejai zadatkadiktiraju korisni&isistema sa svojimkarakteristikama7

Nijedan displejne predstavlja

najolje rešenjeza sve zadatkezo( razli%itihkarakteristikakorisnika7

Nijedan displejne predstavlja

najolje rešenjeza sve zadatkezo( razli%itihkarakteristikakorisnika7


84/161

per&ep&ije

mentalno(modela

zasnovanina pažnji

memorije

direktnoodražavaju

per&eptivnepro&ese mo(u se svestipod kon&eptmentalno(modela odnose se

na ljudskupažnjuodnose se naljudskopam3enje

1

1#M


85/161

1#M1#M

4I-I8,IS)MAN'I8,I

Perceptivne prirode


86/161

,OD ? < 9+3)4- C3+2-3+ 0 )+=P++ 8;+ ;(- =(3()05( 0 0 C3+2+38 +C>0209()9 )1+;- -=0306-8 );8


87/161

Proes

identiikoanja i

klasiikoanja sakog

odgoora ili re$ultata

numeri-kim $nakomili drugim

sim*olom/

Postuak

kojim se jedan ni$

sim*ola $amenjujedrugim ni$om,

ne o*ae$no

i$ tog skua.

Tehni-ki na$i

$a roes staljanjaideja i emoija

u kodoe/

So0enje ideje na

nio sim*oli-ki olemenjene ereije,

nala#enje materijalnog

i$ora oruke i medijuma

$a renos njene

unutra&nje energije/

,ODI$AN.)

$3=010=8+>30 3+203?>-=+3+ )91+0 0>003=010=8+>30 -=3+ )1-9.

8 ;(5830;+600 -1-5-3);+)03D(30C+60+ +(6+ 0


88/161

šum

6)N)$ISAN.)1 idejarazmi'ljanje

$)C)PCI.AD kp primanje

4))D+AC,

C ppprimanje

,ODI$AN.) 2 porukakonverzija

'$ANSMISI.A 3 kppreno'enje

D),ODI$AN.) B dkpde'ifrovanje

IN')$P$)'I$AN.) R irazumevanje

k 3 kodiranje porukaBk 3 dekodiranje porukai 3 informacija 3 povratna poruka

Model je strukturno predstavljanje različito# skupa elemenata za analizu


89/161

Model je strukturno predstavljanje različito# skupa elemenata za analizuslo3eni)% a često i novi) problemski) pitanja MoBel se oB=azu@e?a i

kao fizika i>te==etaia oB=ee>e =osto=>e situaie

komunikacija kombinovana #ovorom% tekstom% slikom%pokretima #estikulacijama% M#L'IMODALNI animacijama!

LIN)A$NI +"$EFkomunikacija kaoak&ija%

značenje je ostvarenokroz feedbackpo'iljaoca i primaoca IN')$A,CIONI +"$EF

komunikacija kao razmenaznačenja sa feedback-om% tako da povezuje

izvor i prijemnik

'$ANSA,CIONI+"$EFkomunikacija u kojojpostoje iskustvenapolja% ali se de'ava inji)ovo preplitanje -omo#u4ava istovremenoslanje i primanjeporuke i pra4enje

verbalni) i neverbalni)elemenata poruke uprenosu značenja!omunikacioni modeli - upro'4ena

predstavljanja kompleksni)meuodnosa izmeu elemenata u

komunikacionim procesima


90/161

4A,'O$I,OM#NI,ACION)DINAMI,)


91/161

4izi%ko mikrookruženjekomunikatora! odnosno pro&esai komunika&ije7

#ti%e na na%in i rzinuprenosa poruka ali i na

njihov /ormat7

$opunski kanal slanjak b 4 j

!ontakt telom%fizička orijentacija%iz#led% pokreti 6ovor tela je jedan od

) bl k b l


92/161

N)0)$+ALNA,OM#NI,ACI.A

poruka% obo#a4ujekomunikaciju%

nadopunjuje verbalnu

komunikaciju%prenosi emo&ionalnekomponente poruke

z# ed% po ret#lavom% izrazi lica%

#estikulacije%poloaj tela% pokreti

očiju i kontaktočima% intonacija i#lasnost #ovora

poznati su kao ,N,;kodovi neveralnekomunika&ije


93/161

Tran$itno

reme

1astojno ili

reme-ekanja u redu

2reme u

roesu

Proesno

reme

2reme

i$laska i$ reda

,oli%inavremenapotrena

inputu dadosti(neaktivnost7

0reme od primanja inputado zapo%injanja

aktivnosti7

0reme od po%etka! sainputima! do

završetka! saautputima7

Stvarnakoli%inavremena

provedena ukonverzijiinputa iautputa7

0reme dokautputi

#'ILI-ACI.A

Pojam koji de/iniše iskorištavanje pro&esnihresursa! kao što su ljudi i mašine7

Izra%unava se po /ormuliC

( )

spr j

j j

T

R j

j

T P P T

U T

RT

÷ ÷ ÷ ÷ =

÷ ÷

g

g

8 3 uti&i"acija 8spr

3 stvarno vreme procesa P j 3 jedinica pos&a 8 j 3 jedinica vremena R j 3 jedinica resursa 8R 3vreme resursa

ukupan pro&enat korištenja raspoloživo( kapa&iteta resursa


94/161

Ili li%ni menadžment vremena 5 sistemska primena strate(ija trošenja vremena7

-ahteva malo napora7 Ne rešava proleme! ve3 ih otkriva i oeze"ujestrukturu koja se implementira u rešavanje i pra3enje rešenja7

mo(u3ava da se nad potrošnjom vremena preuzme kontrola ! tj7 nau%i kakorošiti vreme planski! or(anizovano! uti&ajno i kontrolisano U

F. -44' -4-6901-e/ektivnoW0 P->-30 -C8>9+9X

@. -44' 0 &ient

e/ikasnoW3059(R;(5X

J. -44'(9 >-))ez naporaW+;(X

,oristi tzv7 tri =e//> Efekti?>ost-Soso>ostBa se oB=eBe =a?izaBai kako i se =aBile=a?e st?a=i4

Efikas>ost-soso>ost@i>i@izi=a>a =aB>iX >ao=a i

ulaQa>a B=uQiX =esu=sa zaost?a=e>e =a?iX ile?a4

#LO6A


95/161

L

Skup pozi&ija i ponašanja na datoj pozi&iji koja se

mani/estuju kroz aktivnosti i interak&ije u or(aniza&iji!timu ili individualnom radu7Determinisana je skupom aktivnosti i o%ekivanih ponašanja jedno( izvo"a%a! ili više dru(ih u%esnika

u komunika&ijskom pro&esu 7

P$A0ILA

Instrumenti za konstruisanje! vo"enje i re(ulisanje svih so&ijalnih! kulturnih i poslovnih odnosa narazli%itim nivoima! u razli%itim uslovima! za razli%ite poslovne /unk&ije i ulo(e7

)kspli&itna$5+8 =0-;9+3 8906+ 3+

;(5830;+60(3- 60>-1- 0 +;60-.

Impli&itna S-P- )-


96/161

#spostavljanje odnosa izme"u

komunikatora uzajamno! komunikatora i tehnolo(ije! komunikatora i or(aniza&ije!komunikatora i poslovne okoline je itan &ilj i /unk&ija komunika&ije7

$epersonalni autoritarni odnosi

Personalni odnosi ja%aju samopouzdanje! doroizvo"enje ulo(a kada je unjima u(ra"eno uzajamno poštovanje i la(onaklonost

# suprotnom

0rsta ak&ije koja se odvija tako što dva iliviše ojekata imaju dejstvo jedan na dru(i7


97/161

Izvode se vršenjem ulo(a! postavljanjem &iljeva ili razvojem a/ektivnih

odnosa7! odnosno razmenon poruka 'eku u smerovima otkrivanja identiteta! uspostavljanja odnosa! saradnjei razvoja poverenja7

reaktivne proaktivne koaktivne

Y(1-;(1 (?+30C+5

-+?8- 3+ )9058>+3)- 0>0


98/161

Stanje višestrukih uti&aja ostalih /aktorakomunika&ione dinamike ! a to su prostorno 5 vremenski /aktor!/aktori odnosa! ulo(a i interak&ija7

Situa&ija može itiC

Povoljna ili nepovoljnaB jasna ili nejasnaBdora ili lošaB

poznata ili nepoznata7

0eoma je zna%ajna situa&ionaanaliza koja ouhvata analizu svake (rupeU


99/161

Interak&ija %ovek*kompjuter


100/161

tekst ko@ute=a

uBske ka=akte=istikeC Lo@ute=ski siste@ i i>te=fes a=Xitektu=a

IVOR I UANIIVOR I UANI


101/161

SiQ>al o=uke

m#t$ T=a>s@ito?a>isiQ>als#t$

TRANSMITERTRANSMITERGGPREDAJNILPREDAJNILHH

P=i@le>isiQ>al

#t$LANALANA

Izlaz>isiQ>al

u#t$IANIIANI

TRANSDUCERTRANSDUCER

Izlaz o=uke

Nosila talasa#t$

u@C#t$

TRANSDUCERTRANSDUCER

PRIJEMNILPRIJEMNIL

lok BiaQ=a@ko@u>ikaio>oQsiste@a

?edna od često kori'4eni) definicija


102/161

ruski filozof 7rsul

:>nformacija predstavlja preslikavanje stanja jedno# subjekta u stanjedru#o#o subjekta Pri tome ovo preslikavanje na dru#i subjekat ne mora

da bude istovremeno kod svi) subjekata;

IVORIVOR LODERLODER kana& DELODERDELODER PRIMAACPRIMAAC

I6OR EMAI6OR EMA

FEEDACL

# osnovni model komunika&ija! koji su postavili Claude Shannon i arreneaver! uklju%eno je šest elemenata komunika&ije

H7izvor informacijeG7 koder koji kodira informaciju u poruku7 poruka koja se transmituje do primaocaT7 kanal kroz koji se transmituje poruka7dekoder koji utvruje izvorni sadraj i formu porukeR7 primala& koji daje smisao porucisi(nal koji nosi poruku prolaze4i kroz kanal

IN4O$MACI.A .) 0)-ANA -A P$OC)S ,OM#NI,ACI.) M):# SIS')MIMA

In/orma&ioni izvori i si(nali


103/161


TeorijW komunikWcije podWtWkW se koncentri'e nW komunikWcionesisteme nie# nivoW% i primenjuje se nW bilo koje izvoreinformWcijW

Pored konvencionWlni) kompjuterski) periferijW kWo 'to sutWstWturW i mi'% informWcioni izvori mo#u uključivWti mikrofone%senzore% i merne ureWje% kWo 'to su termometri i vW#e

!omunikWcijW podWtWkW uprWvljW sW dvW tipW informWcijW9 WnWlo#ni


104/161


Si#nWli se u 'irem smislu klWsifikuju kWo periodični i Wperiodični


105/161

MODEMMODEM

Front@ endProcesor

a=B?e=

8e&ekomunikacionimedij

#kana&$

Prijemnik

MODEMMODEM

MUTIPELSMUTIPELS

PC IIPC II

TERMINATERMINA

OSTOSTLOMPJUTERLOMPJUTER

MUTIPELSMUTIPELS

FRONT ENDFRONT END

PROCESORPROCESOR

OSTOSTLOMPJUTERLOMPJUTERTeleko@u>ikaio>i siste@ u

oslo?>i@ ko@u>ikaia@a

Predajnik

(mer poruke

>ompanija

$erminal

ili&?

@igitalni

signal

Aodemmoduli*e

signal

Aodemdemoduli*e

signalnalogni

prenos

@igitalni

signal

?entralni

kompjuter

>ompanija B

7 teoriji informacija osnovni entitet je informacija koja sei j k ; 't j d j k i t A

!"$>=6,?E je o'titermin koji se koristiza ovakvu konverziju

$a bi se informacijatrasmitovala

potrebni su simoli

"vi znaci sekodiraju kod

po'iljaoca obično u


106/161

imenuje kao ;saop'tenje o do#aaju u nekom sistemuA

'iroko zasnovana matematička disciplina% koja je dala svoj doprinos9

komunikacijama% kompjuterskoj nauci% statističkoj fizici% statističkojinterferenciji% verovatno4i i statistici

,jen naučni aspekt omo#u4ava kvalitetno+E=E,?E >,"=+6*>?6

IVORIVOR LODERLODER kana& DELODERDELODER PRIMAACPRIMAAC

I6OR EMAI6OR EMA

FEEDACL

potrebni su simoli koje odabira i

determini'e izvorinformacija

p jprila#oenijetransmisione

si(nale7 $ekoder dekodiraprenetu informacijui 'alje je primaocu!"$ čini #rupa simbola kojiise konvertuju u si#nale u

odreenom redosledu% kojinose od#ovaraju4u

informaciju

Teorija informacija uzima u obzir i sve efektedisturbacije aliza @oBelaA>aliza @oBelat l k ik i i tt l k ik i i t


107/161

teleko@u>ikaio>oQ siste@ateleko@u>ikaio>oQ siste@a

Lo@u>ikaio>i siste@Lo@u>ikaio>i siste@

=e>os=e>osGGt=a>s@isiat=a>s@isiaHHi>fo=@aiai>fo=@aia

iio=ukao=uka Iz?o= i>fo=@aiaIz?o= i>fo=@aia Lo=is>ik i>fo=@aiaLo=is>ik i>fo=@aia

PP=eBa>ik=eBa>ik t=a>s@isio>i ka>al i =ie@>ikt=a>s@isio>i ka>al i =ie@>ik

LoBi=a siQ>al o=ukeLoBi=a siQ>al o=uke, u, u

o&ik koji je podesan "ao&ik koji je podesan "atransmisiju kro"transmisiju kro"

;(5830;+60(30 ;+3+> ;(5830;+60(30 ;+3+>

P=i@a siQ>al i Beal i Beikuko=is>ikui>fo=@aie ui>fo=@aie u prepo"nat&jiv o&ikprepo"nat&jiv o&ikori2ina&no2 si2na&a poruke koji jeori2ina&no2 si2na&a poruke koji je

transmitivan kro" kana&.transmitivan kro" kana&.

A>aliza iz?o=a i>fo=@aieA>aliza iz?o=a i>fo=@aie


108/161

Qo?o= Qo?o=

@uzika@uzika

slikeslike

ko@ute=skiko@ute=ski

oBaioBai

ETIRI VANA IVORAETIRI VANA IVORA INFORMACIJAINFORMACIJA

u okoli>i ko@u>ikaio>oQ siste@au okoli>i ko@u>ikaio>oQ siste@a

FF Ko?o=Ko?o=


109/161

F.F. Ko?o= Ko?o=

- =i@a=>i @etoB luBske ko@u>ikaie- =i@a=>i @etoB luBske ko@u>ikaie

PRODULCIJPRODULCIJAA IRENJEIRENJE PERCEPCIJAPERCEPCIJA

Na@e=a?a>aNa@e=a?a>ao=uka e uo=uka e uQo?o=>iko?o@ u@uQo?o=>iko?o@ u@u=eBsta?le>a=eBsta?le>aute@ute@ Qo?o=>oQQo?o=>oQsiQ>alasiQ>ala koi sekoi se

sastoi oB z?uko?asastoi oB z?uko?aGt4 talasa =azliitiXGt4 talasa =azliitiX>i?oa =itisakaH>i?oa =itisakaHQe>e=isa>iX u>uta=Qe>e=isa>iX u>uta=Qlaso?>oQ t=akta iQlaso?>oQ t=akta iie u=eYe>e eie u=eYe>e eu=a?la>ou=a?la>o

=a?ili@a ezika4=a?ili@a ezika4

?u>i talasi se?u>i talasi seo@oB 500 @!soB 500 @!s=ilia?auWi se=ilia?auWi seua i e=eiQo?o=a koB o?ekaQo?o=a koB o?eka


110/161

Qo?o=a koB o?ekaQo?o=a koB o?eka

e@atski =ikaze@atski =ikaz Belo?aBelo?a Qo?o=>oQQo?o=>oQ @eXa>iz@a@eXa>iz@a


111/161

Q QQ Q

!dreloartikulaci!i r"a!i

#!atr$ki r"a!i

r%$&iratr!i r"a!i

22 MuzikaMuzika


112/161

2424 MuzikaMuzika

STRULTURESTRULTURE

MEODIJSLA STRULTURAMEODIJSLA STRULTURA

sastoi se oB ?=e@e>skoQ >izasastoi se oB ?=e@e>skoQ >izaz?uko?az?uko?a

ARMONIJSLA STRULTURAARMONIJSLA STRULTURA sastoi se oB seta si@ulta>iXsastoi se oB seta si@ulta>iXz?uko?az?uko?a

PP=e>os @uzikiX siQ>ala zaXte?a @>oQo ala oB=e>os @uzikiX siQ>ala zaXte?a @>oQo ala oB=e>osa Qo?o=>iX siQ>ala=e>osa Qo?o=>iX siQ>ala

SSekta= ekta= @uzikoQ siQ>ala@uzikoQ siQ>ala zauzi@a @>oQo ia oBzauzi@a @>oQo ia oBQo?o=>oQ siQ>alaQo?o=>oQ siQ>ala koi @oe Ba se =o


113/161


114/161

LoB tele?izo=a u oi e=eia oa se zas>i?a >a t=i ?=steLoB tele?izo=a u oi e=eia oa se zas>i?a >a t=i ?=ste=eeto=a oa u luBsko@ oku3=eeto=a oa u luBsko@ oku3 =?e>o@=?e>o@ uto@uto@ ii la?o@la?o@ ie su ie sutalas>e Bui>e =esekti?>otalas>e Bui>e =esekti?>o 790 >@790 >@ 757 >@757 >@ ii 667 >@667 >@44

P=i@a=>e oeP=i@a=>e o e

T=i =i@a=>e oe su =eBsta?le>e ?iBeo siQ>ali@a @T=i =i@a=>e oe su =eBsta?le>e ?iBeo siQ>ali@a @RRGtH @GtH @KKGtH i @GtH i @GtH4GtH4

-- SiQ>al os?etle>a @SiQ>al os?etle>a @GtH koi =oiz?oBi =>o eluGtH koi =oiz?oBi =>o elu

?e=ziu slike u oi kaB e =i@le> >a ko>?e>io>al>o@?e=ziu slike u oi kaB e =i@le> >a ko>?e>io>al>o@@o>oX=o@>o@ TV =ie@>iku@o>oX=o@>o@ TV =ie@>iku44

-- Pa= siQ>ala @Pa= siQ>ala @IIGtH i @GtH i @ZZGtH z?a>i siQ>al ooe>osti koiGtH z?a>i siQ>al ooe>osti koi

ukazue >a >ai> >a koi oa sa slike >auia>seukazue >a >ai> >a koi oa sa slike >auia>sesi?oQ4si?oQ4

T=iT=isiQ>alasiQ>ala

66 Lo@ute=ski oBaiLo@ute=ski oBai


115/161

6464 Lo@ute=ski oBaiLo@ute=ski oBai

Tekst koi se =e>osi ute@ ko@ute=a oi>o e koBi=a>Tekst koi se =e>osi ute@ ko@ute=a oi>o e koBi=a>ko=ia@ A@e=ia> Sta>Ba=B CoBe fo= I>fo=@atio> I>te=Xa>Qeko=ia@ A@e=ia> Sta>Ba=B CoBe fo= I>fo=@atio> I>te=Xa>QeGASCIIHGASCIIH

S?aki ka=akte= koB ASCII =eBsta?le> e o@oWuS?aki ka=akte= koB ASCII =eBsta?le> e o@oWu seBa@ itaseBa@ ita

oBataka koi Q=aBe eBi>st?e>uoBataka koi Q=aBe eBi>st?e>u i>a=>u slikui>a=>u sliku sasta?le>u oBsasta?le>u oB >ula i>ula i eBi>ia eBi>ia[[ itit e ak=o>i@ za i>a=>i si@ol e ak=o>i@ za i>a=>i si@ol44

>ai Ba se>ai Ba se u ASCII-u @oe =eBsta?iti uku>o 2u ASCII-u @oe =eBsta?iti uku>o 299\2: =azliitiX\2: =azliitiXka=akte=aka=akte=a44

Olii =e>osa oBatakaOlii =e>osa oBataka


116/161

asi>X=o>i =e>osasi>X=o>i =e>os

si>X=o>i =e>ossi>X=o>i =e>os

@ultilekso= oBataka@ultilekso= oBataka

MODEM GMODUATOR ] DEMODUATORHMODEM GMODUATOR ] DEMODUATORH

Siste@ ko@=eso?a>a oBatakaSiste@ ko@=eso?a>a oBataka


117/161

LODERLODER DELODERDELODER

Siste@Siste@ko@=eso?a>ako@=eso?a>a

Lo@=esiaLo@=esiaez Quitakaez Quitaka Lo@=esiaLo@=esiauz Quitakeuz Quitake

U @>oQi@ alikaia@aU @>oQi@ alikaia@a=eB>ost se Bae ko@=esii=eB>ost se Bae ko@=esii

sa Quii@a oe>asa Quii@a oe>a=i@e>a @oe u z>aa>o=i@e>a @oe u z>aa>o

@e=i Ba s@a>i ?elii>u@e=i Ba s@a>i ?elii>uoBataka a Ba u ?eWo @e=ioBataka a Ba u ?eWo @e=i

>e =o@e>i e=eti?>i>e =o@e>i e=eti?>ik?alitet sliko?>oQ ili auBiok?alitet sliko?>oQ ili auBio

oBatka4oBatka4

k ji setra n s m

i t u j e i " m e ; u !

v o r o v a

i a ta!nu a d

r e s u i

F R : J M F R A M :

F R : J M F R A M : F R : J M


118/161

J e p o d a t a k k o

j i s e t r a

u m r e < i k a o j

e d i n i c a k o j a i

m a t a ! n u

n e o p 4 o d n e p r o

t o k o & n e k o n t r o

& n e i n f o r m a c i j e

.

A f i & m s k o m i v i d e o s n

i m a n j u i e m i t

o v a n j u, f r e j m

j e

p o j e d i n a ! n a

s & i k a u s e k v e n c i

s & i k a k o j e

s e

s n i m a j u i e m

i t u j u.

k o m p j u t e r s k o

j v i d e o d i s p & e j t e 4 n o & o 2 i j i,

f r e j m j e s & i k a

k o j a s e 5 a & j e u

u r e ; a j e k o j i s

& u


119/161

6ajedno sa GIF #Grap4ic Interc4an2e Format$ i PNG #Porta&e NetHorkGrap4ics Group$, JPEK je jedan od formata "a s&ike podr


120/161

Mo>ito=i>QMo>ito=i>Q

MP:G #Movin2 Pictures :perts Group i&iM ti Pi t : t G $


121/161

Na"iva se i MJP:G #pokretni JP:G$.

MPEK je I/O I8 sta>Ba=B "a videokompresovanje sa Quitko@.

Motion Pictures :perts Group$

MP:G ra"vija standarde "adi2ita&nu ?iBeo i auBio kompresiju.

MPEK se=ie


122/161

MPEK St a>Ba= B za k o@= eso? a> Fe k o Fi se k o= ist i u CD St a>Ba= B za k o@= eso? a> Fe k o Fi se k o= ist i u CD = o@o

? i@a i ? iBeo CD4= o@o? i

@a i ? iBeo CD4Pr ui? a DV D i BiQital>a tele? izi Fa4Na to@e se zas>i? a DV D i BiQital>a tele? izi Fa4

St a>Ba= B za k o@= eso? a> Fe k o Fi = uUa k ? alit et slik e

St a>Ba= B za k o@= eso? a> Fe k o Fi = uUa k ? alit et slik e sa = ezolui Fo@ oB 920 ^ 6:0

sa = ezolui Fo@ oB 920 ^ 6:0 k o Fa se k o= ist i u DV D k o Fa se k o= ist i u DV D f il@o? i@a4 f il@o? i@a4

MPEK 5

T o Fe oula= a> >azi? za sta>Ba= B za slu Fe @uzike4

T o Fe oula= a> >azi? za sta>Ba= B za slu Fe @uzike4

MPEK 5 k ao i MPEK sa auBio le Fe= o@ 5 >azi? a se

MPEK 5 k ao i MPEK sa auBio le Fe= o@ 5 >azi? a se FoiX i @oIil>iX @= eUa4

St a>Ba= B za @ult i@eBi Fu f ik s>iX i @oIil>iX @= eUa4


123/161

PoB= Ua? a auBio i ? iBeo @oBo? a i I= zi>a t= a>s@isi Fe4

PoB= Ua? a auBio i ? iBeo @oBo? a i I= zi>a t= a>s@isi Fe4

4

MPEK 9

St a>Ba= B za oisi? a> Fe i t = aUe> Fe auBio i ? izuel>iX saB= Ua Fa4

St a>Ba= B za oisi? a> Fe i t = aUe> Fe auBio i ? izuel>iX saB= Ua Fa4

MPEK 2

Multi@eBi Fal>i = aB>i ok? i= 4 Multi@eBi Fal>i = aB>i ok? i= 4

No?i sta>Ba=Bi


124/161

MPEK A

OIezIe u Fe seCif iA>i alikaCio>i sta>Ba= B4OIezIe u Fe seCif iA>i alikaCio>i sta>Ba= B4

MPEK MPEK C MPEK D

MPEK E

SluUe kao oB= i@ alikaCi Fa@a4SluUe kao oB= i@ alikaCi Fa@a4

Na F>o? i Fi st a>Ba= B4Na F>o? i Fi st a>Ba= B4

P= uUa Fu seif iA>e sist e@sk e ? iBeo i auBio st a>Ba= Be

P= uUa Fu seif iA>e sist e@sk e ? iBeo i auBio st a>Ba= Be


125/161

LARALTERISTILELARALTERISTILE TRANSMISIONITRANSMISIONI MEDIJAMEDIJA UU LOMUNILACIONILOMUNILACIONIM LANAM LANAIIMAMA


126/161

:fikasnost i sposonosti transmisioni4 medija "avise od=

P=ous>oQ oseQa

=zi>e =e>osa

Laaiteta ka>ala

auB =zi>e =e>osa

S@e=a =e>osa i oBea ?=e@e>a

T=a>s@isio>e =eiz>osti


127/161

8:ORIJA INFORMAIJAI 9OMNI9AIJA

BIBLIO8:9AR/8

na&ionalne i interna&ionalne

Ljudskodruštvo


128/161

porodi&a

pojedina&

so&ijalna zajedni&a

na&ionalne i interna&ionalnezajedni&e

Ljudsko društvo %ini holonsku or(aniza&iju*sistemi su ouhva3eni jedna dru(im

OKOLINAOKOLINA

(ontest (ontest -Oru!en'e-Oru!en'e


129/161

2G. travnja 21H. 12I

Or(ani$a#ionepromene

se $asnivaj naN'(

&ara)i"i&$l'!%c%li!%

))ntegracija #nanja ve*tina i sposobnostintegracija #nanja ve*tina i sposobnosti ljudiljudi sasa predmetima i tehnikama rada u procesima predmetima i tehnikama rada u procesimakonver#ije inputa u autpute ili u reali#acijikonver#ije inputa u autpute ili u reali#aciji

ula#nih odnosno i#la#nih procesa koji su u ve#iula#nih odnosno i#la#nih procesa koji su u ve#isa konver#ionim procesimasa konver#ionim procesima

AAultikulturalni tim #aposlenih kojiultikulturalni tim #aposlenih koji proi#vode visoke organi#acione proi#vode visoke organi#acione

performanse i ra#vijaju visok nivo performanse i ra#vijaju visok nivosamopo*tovanja i saradnjesamopo*tovanja i saradnje

%O=Qa>izaieO=Qa>izaie su soial>i fe>o@e>i asu soial>i fe>o@e>i aues>ii Gu ?=eB>os>o @=eiH suues>ii Gu ?=eB>os>o @=eiH sust?a=>i oeBi>i ili Q=ue luBist?a=>i oeBi>i ili Q=ue luBi koikoiute=akia@a =oiz?oBe t=a>sakie sakie osti i Bo>ose oBluke?=eB>osti i Bo>ose oBluke a a sseeza =azu@e?a>e utiaa ICT >a o-za =azu@e?a>e utiaa ICT >a o-fokusfokusi=a >ai=a >a?iBli?i s?et o>aa ?eza oB>osa i?iBli?i s?et o>aa ?eza oB>osa ifo=@ifo=@i ii>e?iBli?i s?et ?=eB>osti iBe>titeta i>e?iBli?i s?et ?=eB>osti iBe>titeta iu?e=e>au?e=e>a44

JJ0 0 e#ultanta svihe#ultanta svihuticajaKuticajaK

9ana&i

Pove"anost RM sa dru2im a&atima savremeno2 pos&ovanja=Pove"anost RM sa dru2im a&atima savremeno2 pos&ovanja=


130/161

9M 39noH&ed2e

Mana2ementR 3 umanResources

/RM 3/upp&ier

Re&ations4ipMana2ement

PLM 3ProductLifecKc&e

Mana2ement

/M 3

/upp&K 4ainMana2ement

8e4no&o5ka p&atforma

/avremenapos&ovna re5enja

komunikacije

Izvor (odišnjih nov%anih prihoda za or(aniza&iju iozna%ava or(aniza&ioni resurs znanja %ije

postojanje zavisi od postojanja or(aniza&ije

-a datu namenumo(u3e su razli%ite

k,ultura može

iznuditi

4ormalni ili šematski resursi uti%u jedni na dru(e i menaju jedni dru(epromena izmena

ijin/rastrukturalne

ikulturne

k k i ik


131/161

p j j p j j ( j

#%esni&i u or(aniza&iji uklju%uju zaposlene! korisnike!snadeva%e! partnere! konsultante i kompjuterske sisteme7

#%esni&i mo(u iti ljudski iil materijalni resursi! ali znanje kojeposeduje svaki od njih je resurs znanja

strate(ije! iakostrate(ija može

od(ovarati nameni

iznuditiin/rastrukturu i

ornuto

Svaki formalniresurs se moe

predstavitiznanjem

učesnika ili kaoartifakt

namene strate(ije izmene karakteristike

ICTICT 7In"ormation and Commni#ation Te#%nolo(ies8*7In"ormation and Commni#ation Te#%nolo(ies8*

*In"orma#ione i komnika#ione te%nolo(ije*In"orma#ione i komnika#ione te%nolo(ije

UUtica(tica( &ri%!% ICT u &r%!i r"a!i/aci!" &!a0a!(a&ri%!% ICT u &r%!i r"a!i/aci!" &!a0a!(a


132/161

9RENO.NE KARAKTERI.TIKE ICT9RENO.NE KARAKTERI.TIKE ICT

+riprema i+riprema i

o6radao6radain"orma#ijain"orma#ijaSO+TVER,ARDVER

+renos+renosin"orma#ijain"orma#ija

-)ulaci!%t%.!ik% i t%.!ik%

k)'a!(a

I/'r Kri$!ik Pr%!$

!i%)i(u

CT

ITIT

IT 7 In"ormation Te%nolo(ies8IT 7 In"ormation Te%nolo(ies8

CT 7 Comni#ation Te%nolo(ies8CT 7 Comni#ation Te%nolo(ies8

PRECIZNOSTPRECIZNOST

KONZISTENTNOSKONZISTENTNOSTT POUZDANOSTPOUZDANOST

BRZINABRZINA


133/161

ORKANIACIONO PONAANJE I ICTI8 uti!u na o@p kro" podr5ku


134/161

p p

% ;(=040;(1+38 0 =0)90*8600 82-3+ ,

% 8)9'03'905- 82-38 , 0% -'82-38 C+-30D

sa ci&jem da se posti2ne nova individua&na kompetentnost "a>4vatanje? "nanja i dokumentovanje pos&a usput

pakovanje sadr


135/161

13L

Z*+C(1+3()9 visoko2 nivoa i i" interdiscip&inarni4 o&asti "nanja

[-)3()9 "asnovana na iskustvu u or2ani"aciji a na osnovudoka"ani4 posti2nua

O-9(=023()9 u po&ju pos&ovni4 istra


136/161

`+1/#+#) )b/1+ b%% )b %c(# c$#&1'&) $%$%&)(# ) d)1b1d)#

g)(1.#*)% h+)&%)(%_ QS T UVW WXYZ[YXV \] # )b*%/%'$%&+% *% 'c $1j# )d1+$%)# /# b%'&%+## (%*% '#

.1%/# % .%.)+c %

_Z[YQV\Y QVg_[V\Y h]VXYQVgY? TY_[WXVY \G64054202H QY TU_Z TY\X Y '/# 1'&%# )'&1 c ##(&+1'(1/#+b)) )m1/1j (%.)&%1j )b*%% '&%+1j 266 j1*)#


137/161

13M

/#+b)) )m1/1j (%.)&%1j )b*%% '&%+1j 266 j1*)#41 2345678 8 95:;


138/161

се за више од хиаду евра и садр!и

120.000 текстова

.%"#" са ре$ником кошта 23 долара% а

&одишња претплата на светској мре!и

око '' евра.

%Y ]^ TX]YQ, 1&/1+#% #)(1.#*)% )().#*)%_ # n#'.%&% )

'%$1 % #j#'(1$ #b)(c )$% 1(1 #&)+) $))1% %%(%.

%%b)(% # ).%( c &1$# &1 '# h+)&%)(a_$1,# (1+)'&)&) (%1 +#d#+#%4

3 _Y QVTZ_ XYg_ UVgV gY_ VgV[V\Y?, YV

%' 1 )( %(% #$'() m # )/%# ('&1/%

q Z_] T[YXQV, YV Q[]_U]QV VV QXYlQV [_YXYgYg_\V g] TUXTg_Z Z]_Z, h+)&%)(%_ '# )b*/%% c.+%/1

d


139/161

.1 &1$# &1 ## %(# .)c .%#) .+1d#')1%) %# 'c+d#+) ' /)(1$ '1n1*1j /+#$#%.g)(1.#*)c h+)&%)(c_ c+#c# /)# 1* '&1 c+#*)(% ) % 1+%*) % m)v%*# '&+c%(% c(vccc) 1n#1/# )) #(%*%#

*+,%/)(#4

w#*$)% n#'.%&1j .+)'&c.%

Yg_ V T _V_ g]Y\ \Q ], []VTX[ TX]YQYZY QVg_[V\h]VXYQVg? QY TUXTg_\ Z]V VS T[YXYQ QY]QV Q YQY.G`1)&)(% h#1j+%* x4 w4 1n%/v#13 740542024H

w%,#& '(c. '/#&'(1j b%% )b +%b))&)m 1n%'&) []UV [X T [_\YUV_98:4 c g*)nc+jc c &+) &1$%._Z[YQV\Y, YQYT ]^VTX]_UYQY V UYTQVWXU WUY\Y]Tg_^YQgY]Y, ]YQ_ \ [_lY Y ]Y`ZVWY _ ]Y`U_\ QVg_[V\.

Yg_ T /# '#*%$*#'#&)m )'&+%,)/%) *)j)&%# $1jc1'&);:;4 1n%/)) .+/) CD % 1% /#+b)c ;;64

`+#&+%,cc) .1$1/# b% (1c )) d%(c&,g_]VTQVV T T [_TbV ^_VQY ^YUQ_Z _g]XYV_QY\Q U]`V\V g_\ [_TS\ _g_ TX_ ZVV_QY V


140/161

_QY\Q U]`V\V g_\ [_TS\ _g_ TX_ ZVV_QY V,gl\SV UYTQVg TZY]Xw_QY.

_Z[YQV\Y T `YX_ UVg_ _g]QY Q TYZ_ *)j)&%1#)(1.#*)) US V ]_\QVZ ]^VZ V`YbVZY, []TU^Y crn#))$% ) &1 cj%/1$ *)j)&%)$.

xg_U_TXU_ ]YlQY T XVZ Y _U ^_VQ TYZ_ ') _TX_ []V_Y `Y]YV_ []_Y\ []_TXYV WXYZ[YQV V`YbY h]VXYQVg? V []X[YX QYbQ _QY\Q U]`V\, _g S _TXYXYg QY\U]_UYXQV\ _SV _ _TXY_^

_]Y`_UQ_^ ZYX]V\YY, gl\SV gX]_QTg gbV^ V ]lQVg.

y[Yg, .+/) (1$#&%+) (1+)')(% %/)()m %g)(1.#*)c n+)&%)(c_ % .%.)+c 'c *% # j%##&%$.%1j )b*%% (%1 jcn)&%( .+)%v% % (1j% 'c/#( $1j) *% '# 1'1)

PRALTINE PRIMENE ICTSA UTICAJEM NA O-P


141/161

SA UTICAJEM NA O-P

% Pro5irenje konvencion&ane konver"acije ikorespodencije sa e@komunikacijom

% vo;enje I8 a&ata u uprav&janje pos&ovanjem

% Pomeranje sa tradicion&ni4 I/ na CeI/% Promene na!ina uprav&janja odnosima sa

k&ijentima uvo;enjem RM

% Pomeranje sa tradiciona&no2 na e@&anacsnadevanja


142/161

LOMUNILACIONEINTERALCIJE

D I S P N E

J

I N T E

R P R E T A

C I J A

KOVOR TELST SILAPOLRETI

RULU

IRAIICA

POLRETIKAVOM

POLRETIOIMA

je dvodimen"iona&na struktura ukojoj je jedna dimen"ija oka$no"sadr#ajna #=0)+\ $, a dru2a

relaiona #039-ost i@a sost?e>i=efe=e>t>i ok?i= i ?=eB>os>i siste@iz koQa =oizilazi >e>i>te==etati?>i siste@4

#vrednosti navike mi5&jenja stavovi$

Disp&ej je sadr


143/161

iska$, $aglalje i ormat oruke.

+ET6P"=7!E

ne sadre informaciju koja jepredmet transmisije

,ajče'4e je mno#o vanije kako je ne'torečeno od ono# 'ta je rečeno !onceptualni

sadraj poruke


144/161

Metaporuke

Ve4ina metaporuka predstavlja kombinaciju vi'e poruka% a samproces povezivanja poruka i metaporuka nije jednostavan >spravnim kori'4enjem metaporuka komunikacija postaje

efikasnija i snanija

Dinamika e*komunika&ije se odvija u on*line diskursu i dramati%nose menja u odnosu na /a&e*to*/a&e dijalo(

& i j e

4a&e*to*4a&e konverza&ija


145/161

) / e k t i v n o s t k o m u n i k a &

Sposonosti komunika&iono( kanala visokeniske

PapirAudio zapis

)*mail konverza&ija !ko=esoBe>ia

0ideo zapis

,onverza&ija tele/onom

0ideo konverza&ija

0idljiva (estikula&ija je karakteristična za 7S+E,7!"+7,>!6*>?7


146/161

e * mail

- Transfer poruka izmeu dva ili vi'ekompjuterski) korisnika- Poruka se moe sadrati9 tekst%

multimedijalne sadraje


147/161

$efinicije di#italni) biblioteka karakteri'e jednostavnost i

nabrajanje komponenata iz koji) se sastoje

,>*>?6T>V6 - pomo4 korisnicima da u di#italnom okruenjuotkrivaju i pretrauju informacije koje su im potrebne

"d di(italne ilioteke očekuje da :postane inte#ralna i vanainfrastruktura za narode Evrope% Severne 6merike i 'irom sveta;

Vsuštinski važan prvi korak ka stvaranju di(italno( sadržajakoji 3e %initi temelj potpuno di(italne )vrope=

Evropska !omisija

Pobolj'anja u obezbeivanju pristupa informacijama za korisnika% koja i ukontekstu di#italne biblioteke opstaju kao najvaniji cilj% naročito

karakteri'e IN')$OP)$A+ILNOS' njeni) komponenti


148/161

INTEROPERABILNOST sposonost neko( proizvoda!sistema ili poslovnih pro&esa da

zajedni%ki /unk&ionišu u realiza&ijiodre"eno( zadataka

# ,ON'),S'# DI6I'ALNO6 SAD$A.A%interoperailnost znači da on treba da bude 'irokoupotrebljiv% prenosiv% npr kroz različite mree%sisteme i or#anizacije% i da traje 'to je due mo#u4e

# ,ON'),S'# DI6I'ALNI9 +I+LIO'),A interoperabilnost se defini'e% kao :mo4;biblioteka darazmenjuju i zajednički koriste upite i uslu#e%meusobno% ali i unutar razni) komponentipojedinačne di#italne biblioteke

Interoperailnost predstavlja .)DAN OD NA.+I'NI.I9 )N'I')'A-A $A-0O. DI6I'ALNI9 +I+LIO'),A i ona se posmatra me"u

njihovim najitnijim /unk&ijama% a pre izmeu funkcije or#anizacije ilipredstavljanja informacija i funkcije nji)ovo# pronalaenja

strukturirani ;podaci o podacimaA opisi izvora informacija


149/161

Primena metapodataka9

Metapoda&i koji opisuju odreenu knji#u S(,% klasifikaciona oznaka% itdMetapoda&i koji opisuju izvore – za opisivanje izvora informacija iolak'avanje pretraivanja

5a opisivanje izvora informacija i olak'avanje pretraivanja postoji nekoliko vrsta pravila odkoji) su najvaniji +arc


150/161

prava intelektualne svojine nad izvorom

+etapodaci u vezi sa pravima intelektualne svojine – treba da iskau pravaintelektualne svojine nad izvorom

+etapodaci u vezi sa orazovanjem – pomau aktivnosti pretraivanjaizvora od strane obrazovni) institucija i upravljanje virtuelnim obrazovnimokruenjem% npr dosijeima studenata i opisom kurseva

@eo#rafsko-prostorni metapoda&i - koriste se za di#italne mape i sisteme#eo#rafski) informacija

Metapoda&i koji spe&i/ikuju domen * razraeni su da bi se zadovoljiliposebni za)tevi odreeni) delatnosti% na primer9 6r)ivi% +uzeji i Vlade

Arhivi * uobičajeno koriste kodirani ar)ivski opis


151/161

razmi'ljanja kod ljudi- bavi se predstavljanjem ti)

procesa preko ma'ina jesimbol slovo% reč ili broj koji

predstavlja objekte% procese inji)ove odnose "bjekti mo#u biti ljudi% stvari% ideje%koncepti% do#aaji ili konstatovanje

činjenica

Fjudi 4e u budu4nosti imatipristup svom znanju na

planeti ,ji)ova ode4a 4e bitiinteli#entna8 čipovi 4e tadako'tati samo pola centa i i

bi4e u'iveni u ode4u 7budu4nosti 4e% dok leite bez

svesti% va'a ode4a o tomeobavestiti )itnu pomo4

Toaleti 4e menjati porodično#lekara9 'koljka 4e analizirativa'e izlučevine i upozoravati

vas na probleme

MO6#NOS'I Prirodna inteli(en&ija 0ešta%ka inteli(en&ija

8uvanje znanjaNepostojano sa or(aniza&iono(

Postojano

upore"ivanje prirodne i vešta%ke inteli(en&ije


152/161

8uvanje znanjastanovišta

Postojano

#množavanje i širenjeznanja

,omplikovano! skupo! an(ažujevreme

Fako% brzo% jeftino% po'to seznanje jednom unese u računar

#kupno koštanjeznanja

0rlo visoko +oe biti vrlo nisko

,onzistentnostinteli(en&ije

Može iti sklona (reškama!nekonzistentna7 Povremeno

nekompletna

!onzistentna i temeljna

Dokumentovanjepro&esa i znanja

,omplikovano! skupo Prilično lako% jeftino

,reativnost Može iti vrlo visoka ,iska% nada)nuta#potrea senzorskih

iskustava

Direktna i o(ata mo(u3nostima+ora najpre biti interpretirana8

o#raničenaPrepoznavanje oras&ai odnosa

+rzo! lako se ojašnjavaFjudi jo' uvek bolje uče ne#o 'tose mo#u obučiti ma'ine% madaponekad ma'ine prevaziu čoveka

-aklju%ivanje ,oristi širok kontekst iskustva$obro samo u uskim% fokusiranim istabilnim domenima

Omo2uavajua2entima da opa


153/161

Daju od2ovor na percepciju

prav&ja!ko okru


154/161

AQe>t de&uje kao=si>Ql-aQe>t

Beo a>sa@la

Beo a=@aBe

Jedan a2ent i"vr5ava

sve "adatke kakoi do5ao do ci&ja

Re&ativno ma&i tim a2enata2de je svaki a2ent specija&i"ovan

"a ta!no odre;eni "adatak.

e&iki roj a2enatakoji "ajedni!kiRe5avaju "adatke

6atvoreniMA/

Osnovnisoftverski


155/161

Soft?e=ski aQe>ti

/istemski

9orisni!ki

9&ijentski

Ce craH&er

9onver"acijskiInte&i2entni

Moi&niOtvoreniMA/Rooti

iridniroot@a2ent

M#L'IA6)N'NA ,OM#NI,ACI.AA6)N' svakientitet usvetu kojikomunicira u

So/tverski a(enti imaju sposobnosti da komuniciraju uinteli#entnom okru3enju te)nolo'ki) mrea "ni se jo' nazivaju i


156/161

komunicira uodreenom

kontekstu

#nutrašnja arhitektura inteli(entno( a(enta

dru#i a#enti

služi za komunika&iju sa provajderomtako što razmenjuje korisni%ke iupravlja%ke in/orma&ije izme"u

inteli(entno( a(enta i provajderaprimenom komunika&ionih pravila i

protokola7

odre"uje mehanizam

odlu%ivanja! mehanizamu%enja! &iljeve! %injeni&e!resurse! i dr7

odre"uje kojoj (rupi a(enatapripada koji a(ent! ulo(u to(

a(enta u (rupi i dr7

omo(u3ava rad ukoordina&iji sa dru(im

a(entima! razmenu tehnikaznanja i ekspertize sadru(im a(entima i dr7

de/iniše na%inkomuni&iranja sa dru(ima(entima

inteli#entnom okru3enju te)nolo'ki) mrea "ni se jo' nazivaju i pro(rami za pro&esiranje podataka! ekspertni sistemi! mašine

za u%enje i meta*pro(ramiranje

,omunika&ioni protokol je skup pravila ukomunikacionom

postupku kojim se

ostvaruje razmenapodataka% uklanjaposledica kvarova%smetnji i izvr'ava

koordinacija u sistemutokom procesa

komuniciranja

Mrežne komunika&ijekomunikacija


157/161

$A8#NA$S,AM$)A

k o

m u n i k a c i j a

Skup ra%unara koji susposoni da komuni&iraju idijele resurse kao što su

poda&i! datoteke! pro(rami

i opera&ije

k o m u n i k a c i j a

protokoli

protokoli

p

r o t o k o l i

p r o

Documents

TEORIJA_INFORMACIJA-predavanja-