31
Opšte postavke regulacije Savremena ekonomska misao, koja se zasniva na primeni teorije ekonomskog blagostanja, polazi od upoređivanja alternativnih ekonomskih stanja sa stanovišta dobrobiti celoga društva kao načina za određivanje ekonomskog optimuma Fundamentalna teorema ekonomike blagostanja predpostavlja da će opšta ravnoteža biti postignuta (dostignut optimum) ukoliko je alokacija resursa izvršena u skladu sa Paretovim kriterijumom Da bi se stanje opšte ravnoteže dostiglo u smislu Pareta, ono podrazumeva postojanje savršenog tržišta koga karakteriše: savršena konkurencija savršena deljivost dobara i proizvodnih faktora odsustvo eksternih efekata u proizvodnji savršena informisanost svih aktera

Teorija Regulacije

  • Upload
    vanthuy

  • View
    268

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Teorija Regulacije

Opšte postavke regulacije

Savremena ekonomska misao, koja se zasniva na primeni teorije ekonomskog blagostanja, polazi od upoređivanja alternativnih ekonomskih stanja sa stanovišta dobrobiti celoga društva kao načina za određivanje ekonomskog optimuma

Fundamentalna teorema ekonomike blagostanja predpostavlja da će opšta ravnoteža biti postignuta (dostignut optimum) ukoliko je alokacija resursa izvršena u skladu sa Paretovim kriterijumom

Da bi se stanje opšte ravnoteže dostiglo u smislu Pareta, ono podrazumeva postojanje savršenog tržišta koga karakteriše: savršena konkurencija savršena deljivost dobara i proizvodnih faktora odsustvo eksternih efekata u proizvodnji savršena informisanost svih aktera

Page 2: Teorija Regulacije

Opšte postavke regulacije(2) Situacije u kojima se javlja parcijalna nesavršenost tržišta, i u kojima

blagostanje nije maksimizirano u Pareto smislu, podrazumeva postojanje oligopola, oligopsona, monopola i monopsona

Postojanje nesavršenog tržišta otvara prostor za državnu intervenciju u cilju poboljšanja alokacije resursa

Postoje četiti osnovna slučaja u kojima tržišna alokacija resursa nije zadovoljavajuća: Imperfektnost tržišta greške tržišta Dinamička neusklađenost da raspodela individualnog blagostanja, koja bi proizašla iz takvog

optimuma, nije pravedna

Page 3: Teorija Regulacije

Javni karakter eklektroprivredne delatnosti

Opšte prihvaćeno shvatanje je da elektroprivreda, bez obzira na svoj pravni status, danas predstavlja javnu službu industrijskog tipa, koja u svom poslovanju treba da se rukovodi idejom najveće ekonomske koristi za celokupno društvo

Javna dobra i usluge se definišu : da je reč proizvodima i uslugama koji imaju veliki značaj za

društvenu zajednicu da je u tim delatnostima proizvodnja organizovana na

principu postojanja monopola

Page 4: Teorija Regulacije

Obaveza pružanja usluge Važan segment javnog sektora je obaveza pružanja usluge, odnosno

obaveza služenja javnom interesu Za infrastrukturne delatnosti, kao što je to slučaj sa elektroprivredom,

obaveza pružanja usluga se sastoji iz dva dela: Obaveza priključenja na mrežu Obaveza isporuka el.energije uz odgovarajući kvalitet

Pojedine države de jure kreirale monopole (statutarni monopoli) kojima su dali ekskluzivno pravo uvoza i izvoza električne energije, kao i određene privilegije u delu proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije. U zamenu za takva prava, preduzeće su se obavezala da služe javnom interesu.

nizom spajanja i serijom sporazuma (tzv. demarkacioni ugovori), u jednom dužem vremenskom periodu, došlo do stvaranja preduzeća koja dominiraju na određenoj teritoriji, i zahvaljujući svojoj tržišnoj poziciji u suštini posluju kao kvazi monopol (de facto monopol).

Page 5: Teorija Regulacije

Teorijske osnove regulacije Postoje brojni razlozi, ekonomske i neekonomske prirode, koji

ukazuju na potrebu regulacije elektroprivredne delatnosti : da su izvori primarne energije (ugalj, gas, nafta) prirodna

bogatstva i da moraju biti kontrolisana od strane države (neekonomski)

da su tržišne strukture u elektroprivredi na strani ponude monopolske, dok se na strani tražnje javlja veliki broj malih potrošača

Pod pojmom “regulacija” podrazumeva se postojanje institucija uz čiju pomoć država direktno interveniše (dakle isključuje se indirektni uticaj uz pomoć antimonopolskih ili sličnih zakona) na izabranom tržištu u jednom dužem vremenskom periodu

Page 6: Teorija Regulacije

Monopolska pozicija Monopolska pozicija na strani ponude može da

nastane kao veštački monopol, kada država dozvoljava postojanje samo jednog preduzeća ili kao prirodni monopol, kada je jedno preduzeće rezultat delovanja tržišta

Pojam prirodnog monopola bio je dugo u ekonomskoj teoriji kontroverzan. Sve do početka 80-ih godina, opadajući troškovi (ekonomija obima) bili su osnova za definisanje postojanja prirodnog monopola

Page 7: Teorija Regulacije

Prirodni monopol (opadajući troškovi)

Page 8: Teorija Regulacije

Prirodni monopol Definicija prirodnog monopola preko koncepta opadajućih

troškova, podrazumeva da prirodni monopol postoji kada pri svakom obimu proizvodnje prosečni troškovi po jedinici proizvoda opadaju

Granični troškovi potrebni za proizvodnju dodatne jedinice proizvoda stalno su niži od prosečnih, što uslovljava da se kriva graničnih troškova (GT) nalazi ispod krive prosečnih troškova (PT) za svaki obim proizvodnje

Tokom osamdesetih godina, definisanje prirodnog monopola preko opadajućih troškova, podrvrgnuto je rigoroznom preispitivanju

Neefikasnost državnih preduzeća, kao i nezadovoljavajuća efikasnost ekonomske regulacije, doveli su u sumnju shvatanje da opadajući troškovi mogu precizno indentifikovati prirodni monopol

Page 9: Teorija Regulacije

Subaditivnost, ekonomija obima i opadajući granični troškovi

Page 10: Teorija Regulacije

Subaditivnost Koncept subaditivnosti funkcije troškova polazi od

poređenja troškova u slučajevima postojanja jedne ili dve i više firmi u nekoj grani, pri čemu je obim proizvodnje u grani konstantan.

Subaditivnost postoji ako su troškovi proizvodnje jedne firme C(y) niži od zbira troškova proizvodnje dve ili više firmi koje ostvaruju isti obim proizvodnje y:

C(y) < C(yi),

Page 11: Teorija Regulacije

Specifični oblici konkurencije Razlikujemo tri osnovna metoda konkurencije

koji mogu da se primene u uslovima postojanja prirodnog monopola:

franšiza kontestibilno tržište konkurencija supstituta

Page 12: Teorija Regulacije

Franšiza Franšiza podrazumeva pravo snabdevanja

nekog tržišta specifičnom robom u određenom periodu

Franšiza se dodeljuje putem aukcije koju vodi obično lokalna državna vlast. Ponuđač najviše cene dobija pravo monopolskog snabdevanja nekog tržišta.

Page 13: Teorija Regulacije

Kontenstabilno tržište Podrazumeva postojanje stvarne ili potencijalne

konkurencije, koja primorava monopolsko preduzeće da se efikasno ponaša i da cenama pokriva prosečne troškove

Pretpostavke za kontestabilno tržište: da postoji sloboda ulaska novih preduzeća u granu da ne postoje nepovratni (sunk) troškovi (nepovratni (sunk)

troškovi su oni troškovi koje preduzeće ne može da nadoknadi nakon prestanka obavljanja neke delatnosti )

Page 14: Teorija Regulacije

Konkurencija supstituta Postoji u slučajevima kada se raznovrsni

oblici usluga bore za isto tržište. Najbolji primer za to su nafta i gas, te su zbog

toga njihove cene u međusobnoj vezi

Page 15: Teorija Regulacije

Mogućnost primene u elektroprivredi Složena tehnologija proizvodnje, prenosa i

distribucije električne energije uslovljava da primena franšiza u elektroprivredi nije česta

Teorija kontestabilnog tržišta je insistiranjem na mogućem ulasku u granu uticala da se segment proizvodnje i donekle snabdevanja počnu posmatrati kao potencijalno konkurentni

Konkurencija između supstituta prisutna je kod električne energije jedino u domenu krajnje potrošnje kod zagrevanja prostorija

Page 16: Teorija Regulacije

Regulacija prirodnog monopola Regulacija prirodnog monopola podrazumeva

direktnu državnu intervenciju kojom se utiče na poslovanje privatnog preduzeća

Postoje dva osnovna vida regulacije prirodnog monopola: kontrola profita koji prisvaja monopolista i to

putem utvrđivanja tzv. pravedne profitne stope (Averch-Johnsonov efekat)

direktnu državnu intervenciju kod određivanja cene proizvoda monopoliste

Page 17: Teorija Regulacije

Forme i karakteristike regulacije Ekonomska regulacija se često tretira kao proces

koji treba da nadomesti sve imperfektnosti tržišta Pored ovog osnovnog cilja, regulacija se razvijala i u

pravcu obezbeđenja sigurnosti snabdevanja potrošača, očuvanja čovekove sredine, uvođenju određenih standarda troškova i sl.

Stepeni i nivoi regulacije: Strukturna regulacija u kojoj se neprestano kontroliše i

nadgleda poslovanje preduzeća, Labava regulacija, gde je regulator postavlja osnovne

principe poslovanja

Page 18: Teorija Regulacije

Regulatori Funkcija ekonomske regulacije može da se sprovodi

direktno od strane države ili kroz jedno ili više nezavisnih regulatornih tela

Regulator mora da raspolaže pravom da to učini Pretpostavke uspešne regulacije:

Nezavisnost Transparentnost Nepristrasnost (objektivnost)

Page 19: Teorija Regulacije

Regulacija državnih preduzeća Iako se regulacija uglavnom vezuje za postojanje privatnog

vlasništva u elektroenergetskom sektoru, to ne znači da pojedini njeni oblici i forme ne postoje i u zemljama u kojima dominira državno vlasništvo nad elektroprivredom

Tradicionalne aktivnosti elektroprivrednih preduzeća koje zahtevaju odobrenje od strane države:

program investicione izgradnje program zaduživanja očuvanje životne sredine izbor goriva kao i tehnologija izvozne/uvozne aktivnost tarife

Dva su glavna oblika državne regulacije sa kojima se srećemo u savremenoj praksi. To su tzv. planski ili društveni ugovori i direktna regulacija

Page 20: Teorija Regulacije

Regulacija državnih preduzeća(2) Osnovni cilj je da svojim elektroprivrednim

preduzećima omoguće uslove poslovanja kao kvazi-nezavisnim entitetima i to: kroz proces korporatizacije preko sklapanja društvenih ugovora

Društveni ugovor je koncept koji je razvijen u Francuskoj, u kome EDF i vlada potpisuju ugovor kojim se regulišu prava i obaveze EdF-a u određenom vremenskom periodu

Drugi oblik regulacije državnih elektroprivrednih preduzeća je direktno upravljanje od strane države

Page 21: Teorija Regulacije

Mehanizmi regulacije Mehanizmi koji se najčešće koriste mogu se bazirati na kontroli

strukture, kontroli performansi ili kontroli upravljanja (conduct regulation). Regulacija strukture svodi se na kontrolu broja i veličine

konkurenata, pravila ulaska i izlaska iz grane, stepen vertikalne integracije i definisanje kupoprodajnih veza kako u elektroprivredi tako i prema potrošačima

Regulacija performansi, predstavlja takvu formu u kojoj regulator ustanovljava niz finansijskih i drugih ciljeva koji moraju da budu zadovoljeni od strane elektroprivrednih preduzeća

Regulacija upravljanja se zasniva na direktnom nedgledanju elektroprivrede u domenu proizvodnje, energetske efikasnosti, investicija i konkurencije (cilj zaštita životne sredine)

Page 22: Teorija Regulacije

Tipične funkcije regulatora Normativne

Utvrđuje pravila Odobrava tarife Izdaje licence Kontroliše kvalitet usluga Kontroliše tržišno ponašanje

Operativne Prikuplja informacije Rešava primedbe i žalbe

Savetodavne Daje predloge Vladi i Parlamentu Sarađuje sa antimonopolskim agencijama

Page 23: Teorija Regulacije

Највећи циљеви регулатора су да:

Заштити интересе потрошача

Обезбеди финансијску солвентност учесника у привреди

Обезбеди једнаке услове и недискриминацију свих учесника из сектора

Охрабри конкуренцију где је то могуће

Циљеви регулације (1) Регулације је потребна у областима где конкуренција не функционише (на пр. у природном монополу) или правно није дозвољена (ексклузивна права која даје закон).

Регулацију представља комплет кодификованих мера које се примењују на параметре активности компаније као што су цене, приходи, квалитет снабдевања, функционисање тржишта.

Page 24: Teorija Regulacije

Регулација мора равномерно да испуњава дужности како према потрошачима тако и регулисаним компанијама, такође и балансира између трошкова и добити самог регулаторног система.

Трошкови и добити регулаторног система

• Поремећаји •привредне структуре

• Регулација •трошкова рада

• Превенција одзлоупотребе монопола

•Уштеда од ефикасног •пословања

•и нижи трошкови

Интереси потрошача и компаније

• Смањење цена

•Заштита наспрам •злоупотребе монопола

• Фер повраћај

•Могућности зараде

Циљеви регулације (2)

Page 25: Teorija Regulacije

Избор регулаторног

режима

Области регулације

Обим регулације

Врста регулације

Регулаторна институција

Избор регулаторног режима захтева бројне одлуке и знатно зависи од модела тржишта и индустрије.

Где треба регулисати?

Шта треба регулисати?

Како треба регулисати?

Ко регулише?

Избор регулаторног режима

Page 26: Teorija Regulacije

Обрачун цена

Производња

Преносна мрежа

Снабдевање на велико

Дистрибутивна мрежа

Помоћне услуге

Снабдевање на мало

У реорганизованој средини потребни су одвојени модели за обрачун цена за различите функције електроенергетског сектора.

Где регулисати цене? / Одвајање

Page 27: Teorija Regulacije

Услуге су предмет контроле регулатора

Конкурентне услуге

Услуге где постоји потенцијал за конкуренцију

Пренос електричне енергије

Снабдевање на велико

Дистрибуција електричне енергије

Снабдевање на мало

Системско диспечирање

Системске помоћне услуге

Мерење и фактурисање

Производња ел. енергије

У зависности од модела индустрије регулација се може наметнути на делатности производње и снабдевања.

Где регулисати цене? / Преглед

Page 28: Teorija Regulacije

Тарифни купац

Пренос

Тарифни купац

Gencos(компаније за производњу)

Gencos(компаније за производњу)

Контролацена

Обрачун цена за снабдевање тарифних купаца

Делимична дерегулација снабдевања захтева контролу цена преко мрежа и снабдевања тарифних купаца.

Тендери за производњу засновани на цени

Цена на тржишту на велико

Управљање тржиштем и системом

Обрачун цена-пренос

Квалиф. купац

Продаја ел.ен Мрежа Продаја ел.ен МрежаОбрачун цена - дистрибуција

3. Где регулисати цене? / Делимична дерегулација снабдевања

Page 29: Teorija Regulacije

Регулаторне контроле

Контрола цена Квалитет снабдевања

Тржиште ел.ен

Одређивање потребног прихода Усклађивање цена / прихода

Процена ефикасности

Комерцијални квалитет

Континуитет снабдевања

Правила тржишта / Уговорна правилаПравила система / мреже (Правила система) Надгледање тржишта

Квалитет напона

Модел тарифе

Сигурност снабдевања

Остало

Ограничење у трошењу средстава

Међународна координација

Регулација треба да обезбеди: функционалан модел тржишта, умерене цене и адекватан квалитет пружања регулисаних услуга.

Обим регулације / Преглед

Page 30: Teorija Regulacije

У зависности од регулаторне стратегије и доступности информација, регулација се може спровести на различите начине.

Регулаторна контрола

Контрола цена Квалитет снабдевања Тржиште ел.ен.

Стопа повраћаја Регулација ограничењемРегулација по поређењу

Излагање јавности

Стандарди

Одобравање правила ex-ante

Надгледање рада тржишта и корективне мере

Шеме подстицаја квалитета

Метод регулације / Преглед

Page 31: Teorija Regulacije

5. Метод регулације цена / Општи задаци

••Фактор X за увећање продуктивности• Фактор усклађивања цене (CPI, RPI,

• Фактор за усклађивање количине•

Капитални издаци ––– Средства која чине основу за рег. (RAB)–

•–– Накнада за прикључак

•–––– Диференцијација оптерећења–

•• Оријентација по моделу•••• Интеграција у концепт контроле цена

–– Померање границе и елементи

надокнађивања

2

1 3• Формула за контролу цена••

PPI, синтетички)•• Дужина трајања периода контрола цена

• Оперативни издаци •

– Процена средстава – Амортизација–– Трошак капитала (WACC, CAPM)

• Губици у мрежи • Порези

• Општи концепт обрачуна цена– Накнада за коришћење мреже –

• Алокација трошкова – Диференцијација нивоа напона– Диференцијација по локацијама– Диференцијација времена коришћења–– Наплатива количина

Price Control (Regulation) ConceptPrice Control (Regulation) Concept

Rate (Tariff) Structure Efficiency Assessment

Концепт контроле цена (регулације)

Усклађивање приходаПочетни потребни приход

Структура тарифе Процена ефикасности

• Техника •• Узорак• Важење података • Извођење оцена ефикасности •

–Брзина конвергенције ефикасности–

2

1 3

4