»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«

TEMELJNA PITANJA

John Blanchard

»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«

SadržajIma li koga tamo?.................................................................................1

Da li Bog govori?.................................................................................3

Kakav je Bog?......................................................................................5

Ko sam ja?............................................................................................8

Gde je greška?...................................................................................10

Da li je greh ozbiljan?........................................................................12

Kuda idem odavde?...........................................................................14

Može li religija pomoći?....................................................................16

Postoji li odgovor?............................................................................18

Zašto krst?..........................................................................................20

Kako mogu da se spasem?...............................................................22

Kojim putem sada?............................................................................24

i

Ima li koga tamo?

Ovo je temeljno pitanje. Ako Bog ne postoji, traganje za Njim jebesciljno. Jer onaj koji hoće da dođe Bogu valja da veruje da ima Bog(Jevrejima 11,6). Iako je nemoguće "dokazati" Boga u matematičkomsmislu, dokazi za to su ipak uverljivi.

Uzmimo postojanje svemira. Nazvati ga rezultatom "slučaja", postavljamnoga pitanja, a ne odgovara ni na jedno.

Slično je i s teorijom "Velike eksplozije". Otkuda su došle sirovine? Čakni "Velika eksplozija" ne može ni iz čega da učini nešto. Ideja oevoluciji je nadaleko raširena, ali je isto tako i slaba.

Kako "ništa" može da se pretvara u "nešto", a da i ne govorimo o svimčudnim i kompleksnim oblicima života na zemlji?

Razne druge teorije su isto tako slabe. Jedino zadovoljavajućeobjašnjenje je ovo: U početku stvori Bog nebo i zemlju (1. Mojsijeva1,1). Naš svet nije nastao slučajnim spajanjem nekakvih sastojaka kojisu "oduvek postojali", nego se radi o tome da je svet rečju Božjomsvršen, i da je sve što vidimo iz ništa postalo (Jevrejima 11,3).Stvaranje je imalo svoj početak. Bog ga je doveo u postojanje. Jer onreče i postade, on zapovedi i pokaza se (Psalam 33,9). To potvrđujeneverovatni sklad i osmišljeni plan koji može svuda da se vidi, kao iopšti zakoni koji drže sve zajedno, od beskonačnog svemira domikroskopskih organizama. Ali plan zahteva planera, a zakonzakonodavca − Bog je i jedno i drugo. Bog koji je stvorio svet i sve štoje u nemu, on budući Gospodar neba i zemlje (Dela 17,24).

Ipak najjači "dokaz stvaranja" je sam čovek. Za razliku od životinjačovek ima nešto što nazivamo ličnost. On inteligentno rasuđuje, imasavest i može da razlikuje između dobra i zla. On može da ljubi isaoseća. Iznad svega on ima osećaj za bogobojaznost. Otkuda mu te

1

vrednosti? To ne bi mogle da prouzrokuju ni evolucija, ni lavinaslučajnosti. Najjasniji odgovor je sledeći: Stvori Gospod Bog čoveka odpraha zemaljskog i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa(1. Mojsijeva 2,7). Čovek nije slučajnost, on je divno stvoren (Psalam139,14) po Stvoritelju svemira.

2

Da li Bog govori?

Pitanje je od velike važnosti. Prepušteni sami sebi potpuno smonesvesni Boga. Možeš li tajne Božje shvatiti ili dokučiti savršenstvosvemogućega? (Jov 11,7) Bog prevazilazi naše shvatanje i zato jepotrebno da nam se On sam otkrije.

Stvaranje je jedan od načina na koji On to čini. Nebesa kazuju slavuBožju i dela ruku njegovih glasi svod nebeski (Psalam 19,1). Samaveličina svemira i njegova zapanjujuća uravnoteženost, raznolikost ilepota otkrivaju dosta toga o Bogu koji ga je stvorio. U stvaranju Bogpokazuje ogromnu silu, veliku inteligenciju i veličansvenu maštu. Jeršto se na nemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati ivideti na stvorenjima, i njegova večna sila i božanstvo, da nemajuizgovora (Rimljanima 1,20).

Da bismo se sporazumeli jedan s drugim, služimo se rečima. Bog istotako govori čoveku kroz reči − reči Biblije. Skoro 4.000 puta u Staromzavetu (500 puta u prvih pet knjiga) naći ćemo reči kao što su:"Gospod je rekao", "Gospod zapovedi" i "Gospod reče". Zato se tvrdida Biblija ne bi od čovečje volje nego naučeni od svetoga Duhagovoriše sveti Božji ljudi (2. Petrova 1,21).

Ni u jednoj drugoj literaturi ne možemo naći toliko mnogo jasnih idetaljnih proroštava, koja su se kasnije doslovce ispunila, a izrekli su ihljudi koji su tvrdili da ih je Bog nadahnuo. Verovatnost da se to objasnipukom slučajnošću je tako mala da je uopšte ne treba uzimati u obzir.

Dalje postoji uticaj Biblije na živote ljudi. Nijedna druga knjiga nematakvu silu da menja živote. Milioni ljudi je tokom nekoliko hiljada godinadokazalo kroz vlastito iskustvo da je zakon... Gospodnji savršen, krepidušu, svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome.Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovest je Gospodnjasvetla, prosvetljuje oči (Psalam 19,7−8).

3

Ni posle 2.000 godina nijedan stručnjak u bilo kojoj delatnosti nijemogao da opovrgne bilo koje tvrđenje Biblije. Razlog je ovaj: Sve jepismo od Boga dano (2. Timotiju 3,16). Stoga bi trebalo da gaprihvatimo ne kao reč čovečju, nego kao što zaista jeste, reč Božju (1.Solunjanima 2,13).

4

Kakav je Bog?

Ovo je svakako sledeće pitanje na koje bi trebalo dati odgovor.Prihvatiti da Bog postoji je jedna stvar, ali prihvatanje Boga na posebannačin, tj. da nam Bog govori u stvaranju i kroz stranice Biblije je neštosasvim drugo. Moramo da znamo više kakav je On u stvari.

Biblija nam daje mnoge jasne i potvrdne odgovore na ovo veomavažno pitanje. Evo nekih:

Bog je osoba. Bog nije stvar, sila ili uticaj. On misli, oseća, želi i delujena načine koji ukazuju da je On živo Biće. On nije samo "neko gore" ilivrsta super−čoveka. A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni(Jeremija 10,10).

Bog je u množini. Postoji samo jedan istiniti Bog. On kaže: Ja samprvi i ja sam poslednji, osim mene nema Boga (Isaija 44,6). Ipak, Bogse otkrio kroz Trojstvo. Tri osobe − Otac, Sin [Isus Hristos] i Sveti Duh,u kojem je svako istinski, celokupno i podjednako Bog. Biblija govori oslavi Boga (Filipljanima 2,11). Isto tako piše: Bog beše reč [IsusHristos] (Jovan 1.1). I dalje: Gospod je duh (2. Korinćanima 3,18).Znači jedan je Bog, ali su tri osobe u Božanstvu.

Bog je duh. On nema fizičkih dimenzija. On nema telo niti imakarakteristike koje se mogu odrediti veličinom i oblikom. Bog je duh; ikoji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole (Jovan 4,24). Toznači da je Bog nevidljiv. Boga niko nikad nije vidio (Jovan 1,18). Toznači da nije ograničen prostorom i vremenom, nego da je svudaistovremeno prisutan. Ne ispunjavam li ja nebo i zemlju? GovoriGospod (Jeremija 23,24). Izuzimajući sve ostalo, to znači da je Bog upotpunosti svestan svega što se dešava svuda istovremeno. To nepodrazumeva samo ono što radiš i govoriš, već i svaku misao kojaprolazi kroz tvoj um.

5

Bog je večan. Bog nema početak. Po rečima Biblije: I od veka do vekati si Bog (Psalam 90,2). Nije bilo vremena kada Bog nije postojao inikada neće biti vremena kada On neće postojati. Bog sebe opisujekao onoga koji jest i koji beše i koji će doći (Otkrivenje 1,8). On ostajezauvek isti, Jer ja sam Gospod, ne menjam se (Malahija 3,6). Sve štoje Bog ikad bio On još uvek jeste i zauvek će biti.

Bog je nezavisan. Sva druga bića zavise od ljudi ili stvari i na kraju odBoga, ali Bog je u potpunosti nezavisan od svojih stvorenja. On možeda opstane sam po sebi. Niti prima ugađanja od ruku čovečjih, kao dabi onome trebalo što koji sam daje svima život i dihanje i sve (Dela17,25).

Bog je svet. On je slavan u svetosti, strašan u hvali (2. Mojsijeva15,11). Ne postoji poređenje sa svetošću Boga. Nema svetoga kao štoje Gospod (1. Samuilova 2,2), koji je potpuno bez greške i mane.Biblija kaže o Njemu: Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zla ibezakonja ne možeš gledati (Avakum 1,13). I taj sveti Bog zahteva odnas svetost pojedinačno. Njegova zapovest je nama danas: Buditesveti jer sam ja svet (1. Petrova 1,16).

Bog je pravedan. Biblija kaže: Jer je Gospod pravedan Bog. Blagost ipravda su podnožje prestolu njegovu (Isaija 30,18; Psalam 97,2). Bogne samo da je naš Stvoritelj i Oslonac nego i naš Sudija, koji nagrađujei kažnjava u vremenu i večnosti s pravednošću koja je savršena i izvansvake primedbe i rasprave.

Bog je savršen. Njegovo znanje je savršeno. I nema stvari nepoznatepred njim nego je sve golo i otkriveno pred očima onoga komegovorimo (Jevrejima 4,13). Bog zna sve što je u prošlosti, sadašnjosti ibudućnosti, uključujući sve naše misli, reči i dela. Njegova mudrost jesavršena i izvan svakog našeg shvatanja. O dubino bogatstva ipremudrosti i razuma Božjega kako su neispitivi njegovi sudovi ineistraživi njegovi putevi (Rimljanima 11,33).

6

Bog je suveren. On je jedini vrhovni vladar svemira i ništa nije izvanNjegove kontrole. Što god hoće, sve Gospod čini, na nebesima i nazemlji (Psalam 135,6). Kod Boga nema nezgoda ili iznenađenja. Onpiše svetsku istoriju i sve čini po savetu volje svoje (Efescima 1,11).Bogu ne treba savet ili dozvola za bilo šta; šta odluči to učini. Niko Gane može sprečiti da učini šta želi. I nema nikoga da bi mu ruku ustavio irekao mu: "šta radiš?" (Danilo 4,35)

Bog je svemoguć. On je najmoćniji. Po Njegovim rečima: Ja samGospod Bog svakog tela. E da li je meni što teško? (Jeremija 32,27) Tone znači da Bog može da učini bilo šta (On ne može da laže ili da semenja, ili da pravi greške, ili da greši, ili da se odreče sebe), ali možeda čini sve šta poželi u skladu sa svojim karakterom.

Ovo su samo kratki prikazi stvari koje je Bog otkrio u Bibliji o svojojprirodi i karakteru. Biblija iznosi i druge istine o Bogu, kao i mnogedruge stvari o Njemu koje mi ne možemo u potpunosti da razumemo.On čini stvari velike i neispitljive, divne kojima nema broja (Jov 5,9). Utom smislu, svemoguć je, ne možemo Ga dosegnuti (Jov 37,23). Makakva da je ljudska inteligencija ili rasuđivanje, to se ne možepromeniti. Ne bi trebalo ni da nas čudi. Kad bismo mogli da razumemoBoga, On ne bi bio dostojan naše službe.

7

Ko sam ja?

Pritisci i nevolje u životu teraju mnoge ljude u neumorno traganje zaznačenjem i svrhom života. Videli smo nešto o tome ko je Bog, ali štaje sa nama? Zašto mi postojimo? Da li ljudski život ima ikakvogznačaja ili svrhe?

Da raščistimo prvu stvar. Čovek ne "egzistira" tek tako. On je neštoviše od slučajne gomile atoma sa kojom se dogodilo da se na zgodannačin uklopila u "paket" koji nazivamo "ljudsko biće". Biblija nam kažeda je mudri i sveti Bog stvorio čoveka. I stvori Bog čoveka po odličjusvojemu, po obličju Božjem stvori ga;muško i žensko (1. Mojsijeva1,27). Čovek je uzvišeniji od nekakve visoko razvijene životinje ilisavršenog čoveko−majmuna. On se razlikuje od životinja kao što seživotinje razlikuju od biljaka, a biljke od minerala. Po veličini čovek jeneznatan u poređenju sa Suncem, Mesecom i zvezdama, ali Bog mu jedao jedinstveno i uzvišeno mesto u svemiru.

To se vidi iz Božje prve zapovesti čoveku: I budite Gospodari od ribamorskih i ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji (1.MojsiJeva 1,28). Čovek je postao Božji lični predstavnik na zemlji, saautoritetom nad svim ostalim stvorenjima. Ali čoveku je isto tako datoposebno dostojanstvo. Budući da je stvoren "po obličju Božjem" neznači da je bio stvoren po istoj meri ili obliku kao Bog (videli smo daBog nema "mere" ili "oblika") niti da je taj čovek umanjen od Boga,posedujući osobine Božje u malim dozama. To znači da je čovekstvoren kao duhovno, racionalno, moralno i večno biće, sa prirodomkoja je bila savršena. Drugim rečima, on je bio odraz Božjeg svetogkaraktera. Isto tako čovek je rado i stalno izvršavao sve Božjezapovesti i kao rezultat toga živeo u savršenoj zajednici s Njim. Čovektada nije znao za "krizu ličnosti". On je tačno znao ko je bio i zašto jebio na svetu i s poslušnošću zauzeo mesto koje mu je Bog dao. Nesamo da je čovek bio sasvim zadovoljan i u potpunosti ispunjen svojimmestom u svetu; nego je i Bog bio zadovoljan s čovekom. To znamo

8

zato što nam Biblija kaže da je Njegov posao stvaranja bio dovršen, sačovekom kao slavnim vrhuncem. Tada pogleda Bog na sve što jestvorio i gle, dobro beše veoma (1. Mojsijeva 1,31). U tom trenutkuistorije savršeni ljudi su živeli u savršenoj sredini, u savršenom odnosujedan s drugim i u savršenom skladu sa Bogom.

Danas je takvo stanje nemoguće! Šta se desilo?

9

Gde je greška?

Ispravan odgovor na to pitanje je ovaj: Kroz jednog čoveka dođe nasvet greh, i kroz greh smrt (Rimljanima 5,12).

Prvom čoveku i ženi (Adamu i Evi) bila je data velika sloboda, ali iozbiljno upozorenje: S drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi: jeru koji dan okusiš s njega, umrećeš (1. Mojsijeva 2,17). To je bio idealnitest ljudske spremnosti da posluša šta je Bog rekao, jednostavno zatošto je On to rekao. Ali đavo je kušao Evu da ne poveruje i ne poslušaBožju reč, i ona je tako učinila. I žena videći da je rod na drvetu dobarza jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja,uzabra s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu te i on okusi (1.Mojsijeva 3,6).

Tog časa "greh je ušao u svet". Kroz promišljenu neposlušnost čovekse odvojio od Boga. Umesto da ljube Boga, Adam i Eva su počeli daGa se boje: I sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga međudrveta u vrtu (1. Mojsijeva 3,8). Umesto da budu ispunjeni sigurnošću,pouzdanjem i srećom, greh koji su počinili učinio je da budu postiđeni,krivi i uplašeni.

Ali Bog je rekao ako Ga čovek ne posluša da će umreti, pa se tako idesilo. Smrt znači razdvajanje, i u jednom trenutku čovek se odvojio odBoga. Duhovno je umro. Isto tako, počeo je da umire i telesno. Sadima mrtvu dušu i telo koje umire. Ali to nije bilo sve; Adamova i Evinadeca su nasledila njihovu iskvarenu prirodu i grešni karakter. Od onda,kao zagađenje u izvoru reke, otrov greha je tekao kroz sve Adamovepotomke, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše (Rimljanima5,12). Zapazi tu važnu reč "svi", koja očigledno uključuje i pisca ičitaoca ovih stranica. Možda se nikada nećemo sresti na ovoj zemlji,ali jedno nam je zajedničko − mi smo grešnici i umiremo. Ako rečemoda greha nemamo, sebe varamo i istine nema u nama (1. Jovanova1,8). Ako tvrdimo da ne umiremo onda smo nerazumni. Izrugivanje

10

činjenicama ne znači da ih menjamo.

Dnevna štampa, televizijske i radio emisije podsećaju nas na činjeniceda je svet u haosu. Lako je osuditi nasilje, nered i nepravilnosti udruštvu, ali pre nego što kritikujemo druge upitajmo se da li smo mi bezmane i živimo li životom koji je ugodan svetome Bogu. Da li si ti upotpunosti pošten, čist, ljubazan i nesebičan? Bog zna odgovor i na tapitanja − isto tako kao što ih i ti znaš! Jer svi sagrešiše i izgubili suslavu Božju (Rimljanima 3,23). Ti si grešnik rođenjem, po prirodi, upraksi i ličnim izborom, i zato bi trebalo odmah da se suočiš sačinjeninjama − i sa njihovim posledicama.

11

Da li je greh ozbiljan?

Kada se ustanovi bolest važno je upitati: "Da li je ozbiljna?" Još jevažnije postaviti isto pitanje u vezi sa duhovnom bolešću greha. Mnogiljudi čak sa smeškom priznaju da su grešnici, zato što uopšte neshvataju šta to znači. Oni se prema grehu odnose kao da je to"jednostavno ljudska priroda", ili se pak skrivaju iza načela: "Pa tosvako čini". Ali takve izjave izbegavaju nešto veoma važno: Da li jegreh ozbiljna stvar? Evo nekoliko činjenica koje Biblija kaže o tebi kaogrešniku.

Izopačen si. To ne znači da si onoliko loš koliko bi mogao da budeš,niti pak da stalno grešiš, a ni da ne znaš da oceniš šta je pravo, a štakrivo, ili pak da činiš stvari koje su ugodne i od koristi. Ali ipak to značida je greh napao svaki deo tvoje ličnosti − tvoj um, volju, emocije,savest, sklonosti i maštu. Srce je prevarno više svega i opako(Jeremija 17,9). Koren tvojih nevolja nije u tome šta činiš, već je u tomekakav si. Grešiš zato što si grešnik.

Okaljan si. Biblija ovde ne izbegava stvarnost, jer iznutra iz srcaljudskoga izlaze zle misli, preljube, kurvarstva, ubistvo, krađe,lakožstva, pakosti, zloće, lukavstva, sramote, zlo oko, huljenje naBoga, ponos, bezumlje (Marko 7,21−22). Uočimo da se u spisakubrajaju misli, reči i dela. To ukazuje da je u Božjim očima svaki grehjednako ozbiljan. Neki ljudi ograničavaju svoje pojmove o grehu nanešto kao ubistvo, preljubu i pljačku, ali Biblija je sasvim jasna inemamo pravo da mislimo o grehu na taj način. Greh je sve ono što nestiže da ispunjava Božje savršene zahteve. Greh je sve ono što jemanje od savršenstva u našim rečima, mislima i delima. Suočimo sesada s ovim pitanjem: Ko može reći očistio sam srce svoje, čist sam odgreha svojega? (Priče 20,9) Da li ti možeš? Ako ne možeš, onda siokaljan.

12

Prkosan si. Biblija uči: I greh je bezakonje (1. Jovanova 3,4),promišljena pobuna protiv Božjeg autoriteta i zakona. Nijedan društvenizakon te ne tera da lažeš, da imaš prljave misli, ili da grešiš na bilo kojinačin. Sam izabiraš greh. Biraš da kršiš Božji sveti zakon. Ti ga svesnone slušaš i to je ozbiljna stvar, zato što je Bog Pravedan sudija, i Bog jesvaki dan gotov na gnev (Psalam 7,11). Bog nikada ne može da gledana greh "kroz prste". Možeš biti siguran da nijedan greh neće proćinekažnjen.

Mali deo Božje kazne stiže greh i u ovom životu (iako mi to neprimećujemo). Ali krajnja kazna će stići posle smrti, na dan suda kadaće dakle svaki od nas dati odgovor Bogu za sebe (Rimljanima 14,12).

13

Kuda idem odavde?

Ima mnogo ideja o tome šta se događa kada umremo. Neki kažu da svipotpuno iščeznemo, neki da svi idemo u raj. Ali u Bibliji ništa nepotvrđuje nijednu od ovih ideja.

Umesto toga čitamo ovo: I kao što je ljudima određeno jednom umreti,a potom dolazi sud (Jevrejima 9,27). Oni u ispravnom odnosu s Bogombiće dobrodošli u nebo, da budu zauvek u Njegovom predivnomprisustvu. Svi ostali će primiti muku, pogibao večnu od licaGospodnjega i od slave sile njegove (2. Solunjanima 1,9). Najčešćareč za to, koju Biblija upotrebljava, je "pakao". Evo četiri važne istine otome:

Pakao je stvaran. To nije nešto što je crkva izmislila. Biblija govoriviše o paklu nego o raju i ne pruža nam nikakvog razloga da sumnjamou njegovo postojanje. Ona govori o ljudima koji su osuđeni na pakao ibačeni u pakao (Matej 23,33; Matej 5,29).

Pakao je strašan. On je opisan u Bibliji kao mesto mučenja i pećognjena, mesto ognja koji proždire i kao večni oganj (Luka 16,28; Matej13,42; Isaija 33,14; Matej 3,12). To je mesto patnje s plačem iškrgutom zuba (Matej 22,13) i u kojem neće imati mira dan i noć(Otkrivenje 14,11). Ovo su strašne reči, ali i istinite. Oni u pakluodvojeni su od svakog dobra. Bog ih je prokleo i prognao, tako da suodvojeni i od najmanje pomoći i utehe koja dolazi od Njegovogprisustva.

Pakao je konačan. Svi putevi za pakao su jednosmerne ulice. Odandenema izlaza. Između pakla i raja postavljena je velika provalija (Luka16,26). Strahote, usamljenost i bol pakla nisu s ciljem da očiste, već dazauvek kazne!

14

Pakao je opravdan. Biblija kaže da će Bog suditi svetu po pravdi(Dela 17,31), On je savršeno pravedan kada šalje grešnika u pakao.Uostalom On im daje ono što su sami izabrali. Oni odbacuju Bogaovde, on odbacuje njih tamo. Oni odlučuju da žive bezbožnim životomsada, On potvrđuje njihov izbor zauvek. Teško da se Bog može optužitiza nepravdu ili nepoštenje!

U svetlu ovih strašnih istina trebalo bi vrlo ozbiljno da razmisliš opitanju koje je jednom postavljeno grupi ljudi u Novom zavetu: Kakoćete pobeći od presude u oganj pakleni? (Matej 23,33)

15

Može li religija pomoći?

Čovek se često naziva religioznom životinjom. U "Enciklopediji religije ietike" opisano je stotinu načina na koje su ljudi pokušali da zadovoljesvoje religiozne težnje i osećaje. Klanjali si se Suncu, Mesecu izvezdama, zemlji, vatri i vodi, idolima od drveta, kamena i metala,ribama, pticama i životinjama. Služili su bezbroj bogova i duhova kojisu bili proizvod njihove bolesne mašte. Drugi su pokušali da služeistinskog Boga raznim načinima žrtvovanja, ceremonija, sakramenata iobreda. Ipak "religija" kako god bila iskrena ne može nikad rešiti ljudskiproblem greha, bar iz tri razloga.

Religioznost ne može da zadovolji Boga. Religioznost je pokušajčoveka da se izmiri sa Bogom, ali svaki takav pokušaj je bezvredan,čak i oni najbolji su pogrešni i neprihvatljivi Bogu. Biblija ne može bitijasnija kad kaže: I sva naša pravda je kao nečista haljina (Isaija 64,6).Bog zahteva savršenost, sama religioznost ne može da ispuni teuslove.

Religioznost nikako ne može da ukloni greh. Tvoje vrline ne mogunikako da izbrišu tvoje izopačenosti. Dobra dela ne mogu da uklonezla. Ako se osoba izmiri s Bogom to nije od dela da se niko ne pohvali(Efescima 2,9). Znači nikakvo religiozno nastojanje ili iskustvo −činjenje krsnog znaka, veroispovedanje, krštenje, pričest, pohađanjecrkve, molitve, darovi, žrtvovanje vremena ili novca, čitanje Biblije ilibilo šta drugo − ne može da ukloni ni najmanji greh.

Religioznost ne može nikada da promeni ljudsku grešnu prirodu.Ponašanje osobe nije pravi problem, nego samo simptom. Glavnastvar ljudske nevolje je problem ljudskog srca koje je po prirodipokvareno i izopačeno. Posete crkvi i učestvovanje u ceremonijamamogu stvoriti prijatan osećaj, ali te ne mogu učiniti boljim. Ko će čistoizvaditi iz nečista? Niko! (Jov 14,4)

16

Neke religiozne aktivnosti su "dobre" same po sebi. Npr. dobro je ići ucrkvu, čitati Bibliju i moliti se, jer nam Bog kaže da to činimo. Ali ti se niu kom sličaju ne smeš oslanjati na njih da te izmire sa Bogom. Nesamo da su one bespomoćne da to učine nego pouzdanje u njih, ustvari, dodaje tvom grehu i tvojoj osudi.

17

Postoji li odgovor?

Postoji! Bog ga je podario. Glavna poruka Biblije se sadrži u ovimrečima: Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnogadao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni(Jovan 3,16).

Ranije smo videli da pravedan i sveti Bog mora da kazni greh. AliBiblija nam isto tako govori: Bog je ljubav (1. Jovanova 4,8). Iako Bogmrzi greh, on ljubi grešnika i žudi da mu oprosti. Ali kako da segrešniku pravedno oprosti kada Božji sveti zakon zahteva njegovuduhovnu smrt? Jedino je Bog mogao da reši taj problem i on je toučinio u osobi Isusa Hrista. Otac posla sina da spasi svet (1. Jovanova4,14).

Bog Sin postao je čovek uzevši na sebe ljudsku prirodu. Iako je Isuspostao potpuni čovek, On je istovremeno Bog. Biblija kaže: Jer u Hristuživi svaka punina Božanstva telesno (Kološanima 2,9). On je i dalje upotpunosti Bog kao da nije postao čovek; On je i dalje u potpunostičovek kao da nije Bog. Isus Hristos je Bogočovek, a Biblija to potvrđujena više načina. Njegovo začeće je bilo posebno; On nije imao ljudskogoca već je bio začet u utrobi Device čudotvornom silom Svetoga Duha.Njegove reči bile su posebne: ljudi se čuđahu nauci njegovoj jernjegova beseda beše silna (Luka 4,32). Njegova su čuda bilajedinstvena. On je išao naokolo isceljujući svaku bolest i svaku nemoćna ljudima (Matej 4,23). U nekoliko navrata čak je i mrtve podizao.Njegov karakter je bio jedinstven: On je bio u svačemu iskušan kao imi, osim greha (Jevrejima 4,15), tako da je Bog Otac mogao da kaže oNjemu: Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji (Matej 3,17).

Uočimo poslednju rečenicu! To znači da je Isus kao čovek održaozakon Božji u svemu, pa prema tome ne podleže kazni greha. Ipak Onje uhvaćen na osnovu lažne optužbe, osuđen lažnim dokazima ikonačno razapet izvan Jerusalimu. Ali Njegova smrt nije bila "hir" ili

18

neizbežna nesreća. Sve je to bilo određenim savetom i promisluBožjem (Dela 2,23). Otac je poslao Sina s tim istim ciljem da platikaznu greha smrću, a Isus je dobrovoljno došao. Po Njegovimsopstvenim rečima, svrha Njegovog dolaska na svet je: Da dušu svojuu otkup da za mnoge (Matej 20,28). Njegova smrt i Njegov život sujedinstveni.

Zato je bitno da razumeš šta se zbilo kada je Isus umro i šta ta smrt zatebe znači.

19

Zašto krst?

Celokupno učenje Biblije upućuje na smrt Isusovu. Nasuprot toga, niNjegov savršeni život, ni Njegovo divno učenje, ni Njegova snažnačuda nisu centar Biblijske poruke. Ona su veoma važna, ali iznadsvega Isus je došao na svet da umre. Zašto je Njegova smrt tolikovažna? Odgovor je u tome što je On umro kao Zamenik, nosilac grehai Spasitelj.

Isus Zamenik. To pokazuje Božju ljubav. Grešnici su krivi, izgubljeni ibespomoćni, suočeni s Božjim svetim zakonom koji zahtevakažnjavanje svakog greha. Koje su dakle mogućnosti da oni izbegnupravedni Božji gnev? Biblijski odgovor je da Bog pokazuje ljubav svojuk nama što Hristos dok još bijasmo grešnici umre za nas (Rimljanima5,8). Kao deo čudotvornog plana izbavljanja Bog Sin dobrovoljno jeuzeo mesto grešnika i podneo pravednu kaznu njihovog greha.Bezgrešni Sin Božji dobrovoljno je stradao i umro umesto njih:Pravednik za nepravednike (1. Petrova 3,18).

Isus Nosilac greha. To ukazuje na svetost Božju. Ovde nema ničeg"izmišljenog" u vezi Hristove smrti. Kazna za greh je plaćena upotpunosti. On nije umro samo fizički, već i duhovno. I dok je visio nakrstu povikao je: "Bože moj! Bože moj!zašto si me ostavio?" (Marko15,34) U tom trenutku Bog Otac odvratio je lice od svoga ljubljenogSina, koji je tada trpeo kaznu odvojenja od Boga. Zapazimo ovde kakose ukazuje na Božju savršenu svetost. Svi gresi pojedinačno morajubiti kažnjeni − ali kada je Isus uzeo mesto grešnika, postao je tolikoodgovoran za njihove grehe kao da ih je On sam počinio. Čovek koji ježiveo savršenim životom pretrpeo je dvostruku kaznu za okrivljene.

Isus Spasitelj. To pokazuje Božju silu. Tri dana posle Njegove smrti,Hristos je posvedočen za sina Božjega Duhom svetinje po vaskrsenjuiz mrtvih (Rimljanima 1,4). On pokaza sebe živa mnogim istinitimznacima, Hristos usta iz mrtvih, i već više ne umire; smrt više neće

20

ovladati njime (Dela 1,3; Rimljanima 6,9). Podižući Hrista iz mrtvih Bogje moćno pokazao da prihvata Njegovu smrt umesto grešnika kaopotpuno i savršeno plaćanje kazne greha i kao temelj na kome Onmože da ponudi puno i slobodno oproštenje onima koji bi inače biliosuđeni da provedu večnost u paklu.

Ali kako se to odnosi na tebe? Kako se ti možeš izmiriti s Bogom?Kako Hristos može da postane tvoj Spasitelj?

21

Kako mogu da se spasem?

Pročitavši ovo do sada, da li zaista želiš da budeš spasen? Da li želišda se izmiriš s Bogom po bilo koju cenu? Ako ne želiš, onda nisishvatio važnost onoga što si pročitao. Trebalo bi ih ponovo čitatipolako i pažljivo, tražeći od Boga da ti otkrije te istine. Ako ti je Bogpokazao tvoju potrebu, i imaš želju da se spasiš, onda se obrati Bogu upokajanju i verom u Gospoda našega Isusa Hrista (Dela 20,21).

Moraš se pokajati. To znači potpunu promenu u odnosu na greh.Mora doći do promene u mislima. Moraš priznati da si grešnik,buntovnik protiv svetog i ljubaznog Boga. Mora doći do promene srca,istinska žalost i stid zbog podlosti i prljavštine tvoga greha. Zatim trebabiti voljan ostaviti i promeniti pravac svog života. Bog podstiče ljude dačine dela dostojna pokajanja (Dela 26,20). Ti to možeš da učiniš. Bogneće oprostiti nijedan greh koji nisi spreman da odbaciš. Pokajanjeznači ići u novom smeru, tražeći svim srcem put koji je po Božjoj volji.

Moraš imati veru u Hrista. Pre svega to znači prihvatiti de je IsusHristos, Sin živoga Boga (Matej 16,16) i da umre za bezbožnike(Rimljanima 5,6). Drugo, to znači verovati da je Hristos svojom silom iljubavlju sposoban i spreman da te spasi. Treće, podrazumeva tvojestvarno pouzdanje u Hrista, oslanjajući se na Njega samoga i nikogaviše da te izmiri s Bogom. Tvoja ponosita priroda će se i dalje boritiprotiv odbacivanja tvoje lične "dobrote" ili religije. Ipak, drugog izboranemaš. Moraš prestati s pouzdavanjem u bilo šta drugo osim u Hrista,koji može uvek spasiti one koji kroz nega dolaze k Bogu (Jevrejima7,25).

Ako ti je Bog ukazao na tvoju potrebu i dao tu želju, onda se okreniHristu − učini to sada! Najbolje bi bilo da Mu se moliš glasno, što će tipomoći da budeš jasniji u onome šta činiš. Priznaj da si krivac,izgubljeni i bespomoćni grešnik, i svim svojim srcem traži Hrista da tespasi, i zauzme svoje pravo mesto kao Gospodar tvoga života,

22

pomažući ti da se okreneš od greha i da živiš za Njega.

Biblija kaže Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, iveruješ u srcu svojemu da ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spašen(Rimljanima 10,9; Rimljanima 10,13). Ako se uistinu pouzdaješ u Hristakao u svog Spasitelja i priznaješ Ga za Gospoda, možeš da prisvojišova obećanja za sebe.

23

Kojim putem sada?

Ako se pouzdaješ u Hrista, postoje mnoge divne stvari kojima semožeš radovati. Na primer, sada si u izmirenom odnosu sa Bogom;Biblija to naziva opravdanjem i kaže: Opravdavši se dakle veromimamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista (Rimljanima5,1). Kroz Hrista je tvojim gresima zadan smrtonosni udarac: Imenomnjegovim primiće oproštene greha svi koji ga veruju (Dela 10,43). Sadasi član Božje porodice. Svima koji se pouzdaju u Hrista dade im vlastda budu sinovi Božji (Jovan 1,12). Večno si siguran: Nikakva dakle sadnema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu (Rimljanima 8,1). Bog jelično ušao u tvoj život u osobi Svetoga Duha: Duh onoga koji jepodigao Hrista iz mrtvih živi u vama (Rimljanima 8,11). Kako su tovelike istine!

Sada bi trebalo da rasteš u duhovnom životu. Evo četiri važne stvari nakoje bi trebalo obratiti pažnju:

Molitva. Sada možeš da razgovaraš sa Bogom kao sa svojim Ocem.To je nešto što nikad ranije nisi mogao. Možeš da Mu služiš, hvalećiGa zbog Njegove slave, sile, svetosti i ljubavi. Svakodnevno možeš datražiš Njegovo oproštenje. Čak ni oni koji postanu deca Božja nisusavršeni ali, ako priznajemo grehe svoje veran je i pravedan da namoprosti grehe naše i očisti nas od svake nepravde (1. Jovanova 1,9).Možeš Mu svakodnevno zahvaljivati za Njegovu dobrotu prema tebi.Ima mnogo stvari za koje ćeš hteti da Mu zahvališ, uključujući darovesvakodnevnog života koje uzimamo zdravo za gotovo. Naročito ćeš bitizahvalan što te je spasao, primio u svoju porodicu i što ti je dao večniživot. To ti nikada neće biti teško da učiniš! Sada možeš da tražitiNjegovu pomoć, snagu i vođstvo, kako za sebe, tako i za druge.Posebno ćeš želeti da se moliš za druge koji su daleko od Boga kaošto si i ti nekad bio.

24

Čitanje Biblije. U molitvi mi govorimo Bogu, u Bibliji Bog govori nama.Stoga je veoma važno da je čitaš svakoga dana: Istražujte što je Boguugodno (Efescima 5,10). Dok to činiš, traži da ti Bog pomogne darazumeš njeno značenje i da poslušaš njeno učenje: Da u njemuuzrastete za spasenje (1. Petrova 2,2).

Zajedništvo. Sada pošto si postao član Božje porodice, On želi da seredovno sastaješ sa svojom braćom i sestrama u Gospodu: Neostavljajući skupštine svoje... nego ohrabrujući jedan drugoga(Jevrejima 10,25). To znači pridruženje lokalnoj crkvi − učini to što pre.Izbor prave crkve nije uvek lak, svakako se potrudi da nađeš onu kojajasno veruje i uči Biblijske istine koje si ovde pročitao. Osoba koja ti jedala ovu knjižicu može ti u tome pomoći. U svojoj lokalnoj crkvisaznaćeš mnogo više o Bogu, jer ti iskustvo drugih može mnogopomoći. Razumećeš važnost Božjih naročitih uputstava o biblijskomkrštenju i Večeri Gospodnjoj, otkrićeš radost u delenju svojih darovitihsposobnosti i talenata koje ti je Bog dao s drugima. Tebi treba crkva icrkva treba tebe.

Služenje. Sada će to biti tvoja privilegija da služiš Gospodu Bogusvojemu iz svega srca svojega i sve duše svoje (5. Mojsijeva 10,12).Prisećajući se uvek da Bog spasi nas i prizva zvanjem svetim (2.Timotiju 1,9). Daj svetosti apsolutno prvenstvo: Jer je ovo volja Božja,svetost vaša (1. Solunjanima 4,3). Zatim nastoj da svoje posebnedarove upotrebiš u Božjoj službi, imajući u mislima da smo sazdani uHristu Isusu za dela dobra (Efescima 2,10). Na kraju, pazi na prilikekoje ti se pružaju da kažeš drugima šta ti Gospod učini, i kako tepomilova (Marko 5,19). Govoriti drugima o Hristu nije samo dužnostonih koji se uzdaju u Njega, već i jedno uzbudljivo iskustvo.

Od sada nastoj da živiš na takav način da u svakom delu svoga životaobjavite slavna dela onoga koji vas dozva iz tame k čudnome videlusvome! (1. Petrova 2:9)

25

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Priče 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

26