TEMA BROJA: JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTIreforma.bezbednost.org/wp-content/uploads/downloads/2012/09/2011-09-01... · Dizajn: Saša Janjić Kompjuterska priprema: ... ovom tekstu pružamo

TEMA BROJA:

JAVNOST SRBIJEO BEZBEDNOSTI

GODINA 6 • BROJ 20MAJ – AVGUST 2011.

Beograd

BEOGRADSKI CENTAR

ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

BEZBEDNOST ZAPADNOGBALKANA

Časopis Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

GODINA 6 BROJ 20MAJ–AVGUST 2011.Izdavač:Beogradski centar za bezbednosnu politikuGlavni i odgovorni urednik:Miroslav Hadžićredovni profesor naFakultetu političkih naukaUniverziteta u BeograduIzvršni urednici:Sonja Stojanovićdirektorka BCBPFilip Ejdusasistent na Fakultetu političkih naukaUniverziteta u Beogradu

Kontakt podaci uredništvaGundulićev venac [email protected]/fax: +381 11 3287 226Uređivački odborBari RajanBogoljub MilosavljevićDragan SimićDušan PavlovićIvan VejvodaKenet MorisonKornelius FrizendorfMarjan Malešič Nadež RagaruSvetlana Đurđević-LukićTimoti EdmundsPrevod:Vesna PodgoracLektura i korektura:Tatjana HadžićDizajn:Saša JanjićKompjuterska priprema:Časlav BjelicaŠtampa:GORAGRAF, BeogradTiraž:500 primeraka

Časopis indeksira bibliografska baza CEEOL

Beogradski centar za bezbednosnupolitiku postoji zahvaljujući podršciKraljevine Norveške

SadržajREČ UREDNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

TEMA BROJA:JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI

Zoran KrstićO ISTRAŽIVANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Filip EjdusKOGNITIVNA DISONANCA I BEZBEDNOSNA POLITIKA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Zoran KrstićODNOS NACIONALNOG I EVROPSKOGIDENTITETA SRBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Marko Milošević, Predrag PetrovićŠTA GUBITNICI TRANZICIJE MISLE O REFORMI SEKTORA BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Miroslav HadžićOPREKE IZMEĐU OBEĆANOG I POSTIGNUTOG . . . . . . . . . . . . . 75

UPUTSTVO AUTORIMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

Beogradski centar za bezbednosnu politiku doprinosijavnom i odgovornom učestvovanju civilnog društvau povećanju bezbednosti građana i države na princi-pima modernog demokratskog društva, kao iunapređenju bezbednosne saradnje sa susedima iuključenju Srbije u evroatlantsku zajednicu.

Kontakt

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Gunduli}ev venac 48

11000 Beograd

tel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 334

www.ccmr-bg.org

[email protected]

Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštam-pavati, bilo u celini, bilo u delovima, bez izričite saglasnostiUređivačkog odbora.

Ocene izrečene u člancima lični su stavovi autora i neizražavaju nužno mišljenje Uređivačkog odbora iliBeogradskog centra za bezbednosnu politiku.

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

1

REČ UREDNICA

Uspešnost sadašnje bezbednosne politike Srbije može bi-ti merena i proveravana na različite načine i uz prime-

nu raznovrsnih istraživačkih postupaka. U zavisnosti odpredmeta i cilja istraživanja biće napravljeni i potom koriš-ćeni različiti skupovi pokazatelja i merila. Do važnih se sa-znanja može, na primer, doći uporednom analizom diskur-sa vladajućih i/ili bezbednosnih elita u izabranom vremen-skom periodu. Tom će prilikom biti otkriveno, pored osta-log, kako i kojim su to jezičkim aktima rečene elite kon-struisale pretnje po bezbednost Srbije i njenih građana.Ujedno i to kako su i po kojim merilima nosioci preovla-đujućeg diskursa imenovali i razvrstavali Srbiji važne Dru-ge (države, narode, vere, kulture itd.) duž linije prijatelj –neprijatelj.

U sledećem koraku bi trebalo, na primer, proveriti da lije, u kojoj meri i na koji način rečeni diskurs pretakan uzvanične politike aktuelne vlasti, među koje spadaju i stra-tegija nacionalne bezbednosti, odnosno spoljne politike.Nakon toga bi trebalo ispitati i to da li su sistem nacional-ne bezbednosti i državni aparati sile oblikovani i organizo-vani u skladu sa proklamovanim strateškim ciljevima i in-teresima države i građana Srbije, ali i sa njihovim socio-ekonomskim mogućnostima. Nadasve bi tom prilikom tre-balo proveriti to da li rečene politike i državni izvršioci za-dovoljavaju njihove stvarne bezbednosne potrebe. Od te bise tačke u istraživanju moglo zatim krenuti u različitimpravcima. Duž jednog od njih bi svakako trebalo meriti efi-kasnost i delotvornost državnih organa koji su zaduženi dagrađanima i državi pribave dovoljno bezbednosti.

Oblikovanjem i primenom svoje bezbednosne i spoljnepolitike Srbija i njeni čelnici šalju brojne poruke na različi-te strane i na mnoštvo adresa. Odatle je važno saznati i tokako odaslate poruke primaju i razumeju oni kojima suone upućene. Učesnici međunarodnog i međudržavnog sa-obraćaja raspolažu, kao što je poznato, brojnim kanalimaza slanje uzvratnih i povratnih poruka. Važno je, međutim,saznati i to kako žitelji Srbije, budući da su oni glavni unu-trašnji primaoci, razumeju i prihvataju ove poruke. Ovotim pre, jer oni ne samo da, nezavisno od svoje volje, sno-

Reč urednika

REČ UREDNIKA BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

2

REČ UREDNIKA se sve posledice ustoličene politike već i po sili zakona op-služuju državu i njene bezbednosne aparate.

Svaka će vlast, pa i sadašnja u Srbiji, ustvrditi da će je-dini meritoran sud o njihovoj bezbednosnoj politici datigrađani na prvim sledećim izborima. Kao i to da od posed-nika vlasti zavisi u konačnici to kako će oni, u našem slu-čaju u polju bezbednosti, iskoristiti svoj prethodno dobije-ni mandat. Valja, međutim, podsetiti da se bezbednosna di-namika u Srbiji, kao uostalom i u drugim državama, ne od-vija po izbornom ritmu. Niti se dejstvo posledica bezbed-nosne politike može odložiti do sledećih izbora. Kao što,uostalom, ni gromoglasna uveravanja ili obećanja vlasto-držaca neće otkloniti pretnje po bezbednost konkretnihgrađana, niti će ih osloboditi neizvesnosti oko sudbine nji-ma važnih dobara i vrednosti.

Svaka vlast, pa i ova u Srbiji, hoće da zna šta to o njoj injenom vladanju stvarno misle njeni podanici. Važan imdeo podataka o tome prikupljaju, obrađuju i dostavljajuslužbe bezbednosti i policija. Protok i sadržaje ideja, stavo-va i nauma učesnika u javnom saobraćuju i medijima zanjihove potrebe prate i analiziraju razne novinske ireklamne službe. Nezaobilazan izvora saznanja posednici-ma vlasti dakako predstavljaju rezultati raznovrsnih istra-živanja javnog mnenja. Ne čudi odatle da i opunomoćeni-ci države Srbije za svoje potrebe naručuju ili sami izvode is-traživanja stavova i uverenja građana o važnim političkimtemama, te tekućim i temeljnim društvenim problemima inapetostima. Uporedo se obavljaju brojna javnomnjenjskaistraživanja u izvedbi nedržavnih i nezavisnih institucija iorganizacija. Javnost i korisnici ovih istraživanja imaju,dabome, punu slobodu pri tumačenju dobijenih rezultata.Razumno je očekivati da će se kvalifikovani istraživači utom poslu rukovoditi pre svega uzusima svoje struke. Kaošto, isto tako, nema mesta za čuđenje zbog toga što vlastjavnomnjenjske nalaze tumači po meri svojih, trenutnih ilitrajnih, potreba i interesa. Odatle je veoma važno to da i uSrbiji postoji ne samo tržište za javnomnjenjska istraživa-nja već i da ima mesta i potrebe za nadmetanje u tumače-nju njene stvarnosti.

REČ UREDNIKA

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

1 Podaci o istraživanju se nala-ze u tekstu koji sledi

3

REČ UREDNIKAU ovom nadmetanju već dugi niz godina učestvuju Beo-gradski centar za bezbednosnu politiku (nekadašnji Centarza civilno-vojne odnose) i njegovi istraživači. Na to ih je,pre svega podsticao slabo interesovanje ostalih istraživačajavnog mnjenja za bezbednosnu politiku Srbije, kao i za re-formu njenog sektora bezbednosti. Tako je Centar, na pri-mer, u periodu od 2003 do 2005. godine u sedam ciklusaistraživao stavove građana Srbije (i Crne Gore) prema re-formi vojske, ali i o drugim bezbednosnim temama. Nala-zi do kojih su istraživači u svakom krugu dolazili sukcesiv-no su predstavljani javnosti u sedam posebnih publikacija.Potom su svodni nalazi i debata o njima predstavljeni2006. godine u zborniku radova „Javnost i vojska“(CCVO, Bgd). Sledeća se prilika Centru za ovakvo istraži-vanje ukazala tek početkom 2011. godine.

U želji da stekne pouzdane uvide u to da li se građani Sr-bije danas osećaju lično dovoljno bezbednim, kao i to ka-kve su njihove preferencije i očekivanja, Beogradski centarza bezbednosnu politiku je tokom aprila i maja 2011. go-dine prikupio, u skladu sa uzusima struke1, njihova mišlje-nja i stavove. U sklopu toga građani su bili zamoljeni da,između ostalog, iskažu i rangiraju svoje (ne)zadovoljstvobezbednosnim uslugama države i njenih aparata, kao i dapredoče stepen svog (ne)poverenja ne samo u njih već i unjihove čelnike.

Istraživanjem se htelo, pored ostalog, saznati i to kakograđani vide i tumače (vrednuju) vezu između nacionalnebezbednosti i svog, grupnog i/ili kolektivnog, identiteta.Viđenje građana o tome je praćeno duž dve, međusobnepovezane, tematske linije. Duž prve je isipitivano na kojito način građani povezuju stanje na Kosovu i Metohiji sasvojom, ličnom i nacionalnom, bezbednošću. Analizom itumačenjem prikupljenih podataka pozabavio se Filip Ej-dus. Svoje glavne nalaze on predočava u tekstu „Kogni-tivna disonanca i bezbednosna politika Srbije“, kojim uovom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana za-počinje prikaz rezultata istraživanja javnog mnjenja Srbi-je o bezbednosti.

Duž druge linije želelo se saznati ne samo kakav je od-nos građana prema eventualnom ulasku Srbije u EU, odno-

REČ UREDNIKA BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

4

REČ UREDNIKA sno NATO, već i to da li oni iz toga očekuju za sebe i svo-ju naciju (državu) neke bezbednosne koristi ili samo štete.Glavna je pažnja, pri tom, bila usmerena na to da se otkri-je da li ispitanici pomenute integracije možda vide kaopretnju po očuvanje svog nacionalnog identiteta. Dobijenepodatke analizirao je Zoran Krstić, a svoje nalaze zaintere-sovanoj javnosti on iznosi u tekstu „Odnos nacionalnog ievropskog identiteta Srba“.

Javnomnjensko ispitivanje, o kome je ovde reč, pružiloje istraživačima Centra ujedno priliku da dodatno proverei to da li između sociodemografskih obeležja ispitanika injihovih stavova o bezbednosti postoji ikakva čvršća veza.Ovo tim pre što su Srbija i njeni žitelji još uvek zahvaćenivrtlozima spore i skupe tranzicije neizvesnog krajnjeg isho-da. Za tu svrhu Predrag Petrović i Marko Milošević sukonstruisali lik ovdašnjeg prosečnog gubitnika tranzicije,te potom izdvojeno analizirali na koji je to način i u kojojmeri gubitnički status u vezi sa stavovima ispitanika o ra-znovrsnim aspektima njihove bezbednosti.

Zainteresovani čitaoci će u prilogu ovog broja časopisanaći i tabelarni pregled distribucije stavova ispitanika poizabranim sociodemografskim obeležjima. To im, poredostalog, nudi priliku da saznaju još po nešto o tome štagrađani Srbije misle o svojoj bezbednosti, ali i da kritičkipročitaju analize navedenih autora.

Miroslav Hadžić

Osnovni podaci o istraživanjuZoran Krstić1

Saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Originalni naučni rad

Decembar 2011.

UDK: 303.4:351.862.4(497.11) ; 303.4:[327.56::351.88(497.11)

Sažetak

U tekstu pred vama autor nastoji da objasni metodološkepostavke istraživanja čiji su rezultati objavljeni u ovom bro-ju. Istraživanje je sprovedeno u aprilu i maju 2011. godine isastojalo se od anketnog ispitivanja i fokus grupa. Terenskoispitivanje obavljeno je na reprezentativnom uzorku građanaSrbije bez Kosova i Metohije, dok su focus grupe bile sastav-ljene od predstavnika tzv. „gubitnika tranzicije”. Kao prilogovom tekstu pružamo uvid u upitnik istraživanja.

Ključne reči: Istraživanje, fokus grupe, uzorak, građani Sr-bije, bezbednost

* * *

Iako postoji izrazita potreba da budu sprovedena temeljnai sveobuhvatna longitudinalna istraživanja sektora bezbedno-sti, koja bi nam omogućila njegovo dublje razumevanje, ovihistraživanja u Srbiji, barem za sada, nema. Istraživanja javnogmnjenja koja su do sada sprovođena uglavnom su se svodilana merenje poverenja građana Srbije u institucije ili na mere-nje opšte podrške integracijama (u EU i u NATO).

Istraživanje koje je pred vama pokušava da otkloni nave-dene propuste i predstavlja nastavak dobre prakse Beograd-skog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), koji sprovođe-njem empirijskih istraživanja2 temeljno i sveobuhvatno pri-stupa spoznavanju, analiziranju i objašnjavanju odnosa gra-đana Srbije prema različitim bezbednosnim temama, institu-cijama i problemima.

Osnovni cilj istraživanja „Šta građani Srbije misle o svojoji o bezbednosti Srbije?“ bio je prikupljanje i analiziranje sta-vova i percepcije građana o ličnoj, lokalnoj i nacionalnoj bez-

OSNOVNI PODACI O ISTRAŽIVANJU

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

1 [email protected] Javnost i vojska (2005), Ma-piranje i monitoring sektorabezbednosti u Srbiji (2008),Bezbednost mladih (2008),Privatne bezbednosne kom-panije u Srbiji – prijatelj ili pret-nja? (2009), Demokratski nad-zor nad primenom posebnihovlašćenja (2009), Rod i bez-bednost (2011)...

5

JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

6

bednosti, performansama institucija sektora bezbednosti, kaoi utvrđivanje stepena informisanosti građana o sektoru bez-bednosti, te identifikovanje glavnih izvora informisanja. Po-red toga, interesovali su nas i stavovi ispitanika o bezbedno-snoj saradnji i integracijama (sa EU, NATO i susednim ze-mljama), te stepen poverenja u sektor bezbednosti, kao i sta-vovi o reformi sektora bezbednosti. Najzad, cilj nam je bio ida identifikujemo i analiziramo kako sržne vrednosti, identi-teti, strahovi i lični doživljaji građana Srbije utiču na viđenjebezbednosne situacije u zemlji. Deo istraživanja posvećen jepitanju Kosova i Metohije, njegovom povezanošću sa nacio-nalnim identitetom i uticajem na osećanje lične i kolektivnebezbednosti građana Srbije.

Istraživanje javnog mnjenja, čiji su najvažniji nalazi predvama, sproveo je Centar za slobodne izbore i demokratiju(CeSID) za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu poli-tiku (BCBP). Izvedeno je na reprezentativnom uzorku od1.198 ispitanika dela Republike Srbije (bez Kosova i Metohi-je) tokom prve nedelje aprila 2011. godine, tehnikom „lice ulice“. Upitnik je sadržao 114 pitanja – 106 istraživačkih pita-nja i osam pitanja u vezi sa sociodemografskim karakteristi-kama ispitanika.

Struktura uzorka: Pol: muški – 49%, ženski – 51%. Starost: 18–29 godina – 18%; 30–39 godina – 16%;

40–49 godina – 16%; 50–59 – 19%; 60 i više – 31%.Školska sprema: osnovna škola ili manje – 22%; škola za

radnička zanimanja – 10%; srednja škola – 43%; viša školaili fakultet – 21%, učenik/student - 4%.

Zanimanje: poljoprivrednik – 8%; domaćica – 12%; NKili PK radnik – 8%; KV ili VK radnik – 24%; tehničar – 15%;učenik/student – 8%; službenik – 10%; stručnjak – 15%.

Prosečna mesečna primanja (po članu domaćinstva, izra-žena u RSD): do 10.000 – 29%; 10.000–20.000 – 30%;20.000–40.000 – 17%; 40.000–60.000 – 4%; više od 60.000– 2%; ne zna, odbija da odgovori – 18%.

Nacionalnost: Srbi – 88%; ostali – 12%.Dobijeni podaci analizirani su korišđenjem osnovnih stan-

dardnih statističkih tehnika – frekvence i korelacije. Važno je napomenuti da su istraživači pre glavnog dela is-

traživanja sproveli i pilot istraživanje (na prigodnom uzorku


od 200 ispitanika), čija je svrha bila provera razumljivosti ivalidnosti pitanja.

Takođe, sastavni deo istraživanja činilo je i kvalitativno is-pitivanje, koje je podrazumevalo formiranje pet fokus grupa3

u četiri grada Srbije (Sombor, Valjevo, Zaječar i Beograd4).Osnovni cilj ovog dela istraživanja bio je dobijanje dubljih sa-znanja o stavovima, strahovanjima i konkretnim problemimagrađana vezanim za bezbednosne teme, kao i provera nekihdobijenih nalaza, naročito kada je reč o gubitnicima i dobit-nicima tranzicije u Srbiji.

Niz novih, zanimljivih i neočekivanih, ali i nekih opštepo-znatih i više puta potvrđenih nalaza, na narednim stranamapomno će analizirati istraživači BCBP-a. Članci koji sledepredstavljaju pokušaj autora istraživanja da dublje sagledajui objasne dobijene rezultate, te da ih stave u kontekst celo-kupnog sistema bezbednosti, ali i u kontekst odnosa lične,kolektivne i nacionalne bezbednosti. Smatramo da izneteanalize mogu prilično koristiti kako zaposlenima u instituci-jama sektora bezbednosti i političkim predstavnicima, tako idrugim istraživačima i akademskoj javnosti, ali i medijima inevladinom sektoru.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

3 Iako je prvobitno bilo planira-no da fokus grupe budu formi-rane od ispitanika koji pripada-ju najvećim manjinskim zajed-nicama u Srbiji (Bošnjaci, Al-banci, Mađari i Romi), od ova-kvog plana smo odustali da bi-smo bolje objasnili uticaj eko-nomskog statusa na sagleda-vanje i doživljavanje bezbed-nosnih tema. Odnosno, želelismo da istražimo da li utisakkoji građani imaju o sebi (gu-bitnici ili dobitnici tranzicije)utiče, kao i na koji način utičena opažanje važnih bezbed-nosnih tema.4 U Beogradu su održane dvefokus grupe, jedna sa građani-ma koji sebe doživljavaju kaogubitnike tranzicije i jedna(kontrolna grupa) sa onimakoji sebe doživljavaju kao do-bitnike tranzicije.

7


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

8

CESID – Beograd, Hadži Milentijeva 14, 011/ 2419182 Punkt br......... Upitnik br........

JAVNO MNENJE SRBIJE – prole e 2011

Ocenite, molimo Vas, u kojoj meri se ose ate bezbedno: 1=Veoma nebezbedno, 2=Uglavnom nebezbedno, 3=Ne zna, nema stav, 4=Uglavnom bezbedno5=Potpuno bezbedno 1. Vi, kada je u pitanju Vaša fizi ka bezbednost 1 2 3 4 52. U svojoj ku i/stanu 1 2 3 4 53. U kraju/mestu u kom živite 1 2 3 4 5

4. Ukoliko se ose ate bezbedno, šta je glavni razlog zbog koga se tako ose ate? 1) živim u dobrom okruženju 2) državni organi dobro rade svoj posao 3) zato što sam sposoban/na da sebe zaštitim s4) zato što živim normalno i poštujem red i zakon

5. Koji od državnih organa najviše doprinosi Vašem ose aju bezbednosti? 0) Ni jedan *) Upisati naziv jednog državnog organa________________________________

6. Kada ste se Vi li no ose ali najbezbednije? 1) pre 1990. godine 2) od 1990. do 2000. 3) od 2000. godine, pa do danas

7. Ukoliko se ose ate nebezbedno, šta je glavni razlog zbog koga se tako ose ate? 1) porast uli nog kriminala i nasilja 2) ponašanje navija a i drugih ekstremisti kih grupa 3) loša ekonomska situacija i siromaštvo 4) problemi sa narkomanijom 5) loš rad državnih organa

8. Koji od državnih organa najviše uti e na Vaš ose aj nebezbednosti? 0) Ni jedan *) Upisati naziv jednog državnog organa________________________________

9. Koliko ste zadovoljni radom policije? (od 1 do 5): 1 2 3 4 5 0) nema stav

10. Šta najviše zamerate policiji? 0) Nemam nikakvih zamerki *) Najviše zameram ___________________________________

11. ime ste najviše zadovoljni u radu policije? 0) Ni im posebno *) Najviše sam zadovoljan/na ________________________________________

12. U koga se najviše pouzdate da e zaštiti bezbednost Vas i Vaše porodice? 1) U nas same 2) U prijatelje 3) U komšiluk 4) U policiju 5) U vojsku 6) U privatno obezbe enje 7) ne verujem nikome

13. Da li policija danas radi bolje, isto ili lošije u odnosu na period od pre 2000. godine? 1) Mnogo lošije 2) Uglavnom lošije 3) Isto 4) Uglavnom bolje 5) Znatno bolje

Da li policija jednako tretira gra ane razli ite: 1=Tretira jednako; 2= Tretira nejednako; 3=Ne zna 14. Nacionalnosti 1 2 315. Vere 1 2 316. Pola 1 2 317. Materijalnog statusa 1 2 318. Seksualne orijentacije 1 2 319. Politi ke orijentacije 1 2 3

U kojoj meri policija...? 1=Uvek, 2= esto 3=Ponekad, 4=Retko, 5= Nikada, 0=Ne zna, nema stav 20. Prekomerno koristi silu 1 2 3 4 5 021. Prima mito 1 2 3 4 5 022. Služi interesima politi kih partija 1 2 3 4 5 023. Povezana sa organizovanim kriminalom 1 2 3 4 5 0

24. Na koji to na in gra ani mogu najviše da pomognu policiji da pove a bezbednost? 1) Anonimnom dojavom o sumnjivim licima 2) Li nim prijavljivanjem sumnjivih lica 3) Svojim svedo enjem u policiji 4) Prihvatanjem uloge tajnog saradnika 5) Ne zna


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

9

25. Ukoliko ljudi iz Vašeg okruženja nisu spremni da se obra aju policiji, šta je razlog za to? 0) Ljudi su spremni na to *) Razlog za to je_____________________________________

Na koji na in zapošljavanje slede ih grupa u policiju uti e na Vašu bezbednost? 1=Ugrozio bi moju bezbednost, 2= Sve bi ostalo isto, 3= Pove ao bi moju bezbednost, 0=Ne zna

26. Nacionalne manjine 1 2 3 0 27. Žene 1 2 3 028. Seksualne manjine (homoseksualci) 1 2 3 0

Šta bi, po Vašem mišljenju, trebalo promeniti u policiji da bi gra ani bili bezbedniji? 1=Treba to uraditi, 2=Ne treba to uraditi, 0=Ne zna

29. smanjiti broj policajaca 1 2 0 30. pove ati broj policajaca 1 2 031. pove ati plate policajcima 1 2 032. pove ati ovlaš enja policije 1 2 033. smanjiti ovlaš enja policije 1 2 034. spre iti uticaj politi kih partija na policiju 1 2 035. pove ati kontrolu i nadzor nad radom policije 1 2 0

Koliko ste zadovoljni radom slede ih institucija u oblasti bezbednosti? (školske ocene, 1=Veoma nezadovoljan, 5=Veoma zadovoljan/na, 0=Ne zna, nema stav)

36. Vojska 1 2 3 4 5 037. Policija 1 2 3 4 5 038. Služba bezbednosti (BIA) 1 2 3 4 5 039. Sudstvo 1 2 3 4 5 040. Narodna skupština 1 2 3 4 5 041. Vlada Republike Srbije 1 2 3 4 5 042. Privatne firme za bezbednost 1 2 3 4 5 043. Vaša verska grupa (crkva) 1 2 3 4 5 044. Politi ke partije 1 2 3 4 5 045. Predsednik Republike Srbije 1 2 3 4 5 046. Savet za nacionalnu bezbednost 1 2 3 4 5 047. Vojne službe bezbednosti (VBA i VOA) 1 2 3 4 5 0

48. Šta predstavlja glavnu pretnju po bezbednost nacije kojoj pripadate? 0) Ne zna 1) Otcepljenje Kosova i Metohije 2) Smanjenje priraštaja („bela kuga“) 3) Iseljavanje i unutrašnja migracija 4) Globalizacija i modernizacija 5) Ja anje nacionalizma i me unacionalne napetosti 6) Utapanje u drugu naciju i gubljenje identiteta

49. Kojim sredstvima bi nacija kojoj pripadate trebalo da se stara o svojoj bezbednost? 0) Ne zna *) (Upisati broj sa kartice 1)____________

U kojoj meri se slažete sa slede im tvrdnjama? 1=Uopšte se na slaže, 2=Uglavnom se ne slaže, 3=Ne zna, nema stav, 4=Uglavnom se slaže, 5=Potpuno se slaže 50. Bezbednost nacionalnih manjina u Srbiji je ugrožena 1 2 3 4 5 51. Bezbednost Srba u Srbiji je ugrožena 1 2 3 4 552. Ve inska nacija (Srbi) ugrožava bezbednost manjinskih nacija 1 2 3 4 553. Manjinske nacije ugrožavaju bezbednost ve inske nacije (Srba) 1 2 3 4 553. Bezbednost Srba van Srbije j ugrožena 1 2 3 4 5

54. U odnosu na Vašu bezbednost i bezbednost Srbije, bezbednost Vaše nacije Vam je...? 1) Najvažnija 2) Podjednako važna 3) Manje važna 4) Ne zna

55. U kojoj meri je, po Vašem mišljenju bezbednost Srbije ugrožena? 1) Veoma ugrožena 2) Uglavnom ugrožena 3) Ne zna, nema stav 4) Uglavnom nije ugrožena 5) Uopšte nije ugrožena

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

10

56. Kada je, po Vašem mišljenju, Srbija bila najbezbednija? 1) pre 1990. godine 2) od 1990. do 2000. 3) od 2000. godine, pa do danas

57. Ocenite šta to uznutra ugrožava bezbednost Srbije? (upisati broj sa kartice 2) ............................

58. Ocenite šta to spolja ugrožava bezbednost Srbije? (upisati broj sa kartice 3) ............................

Koje tri države predstavljaju najve u pretnju za bezbednost Srbije? 0) Ne zna 59. _________________________ 60.________________________ 61._____________________

Koje tri države su najve i prijatelji Srbije? 0) Ne zna 62. _________________________ 63.________________________ 64._____________________

U kojoj meri slede e stvari mogu da doprinesu o uvanju bezbednosti Srbije? 1=Ne može uopšte, 2=Može delimi no, 3=Ne zna, 4=Može dosta, 5=Može presudno

65. Zadržavanje vojne neutralnosti 1 2 3 4 5 66. Ja anje savezništva sa Rusijom 1 2 3 4 567. lanstvo u Evropskoj uniji 1 2 3 4 568. Pove anje budžeta za odbranu i bezbednost 1 2 3 4 569. Vra anje opšte vojne obaveze 1 2 3 4 570. lanstvo u NATO-u 1 2 3 4 5

Da li je naša vojska, po vašem mišljenju...? 1=Da, 2=Ne, 3=Ne zna 71. dobro obu ena 1 2 372. dovoljno reformisana 1 2 373. zahva ena korupcijom 1 2 374. dobro opremljena 1 2 375. sposobna da brani Srbiju 1 2 376. dovoljno brojna 1 2 377. uglavnom u službi interesa politi kih partija 1 2 3

78. Kako ukidanje opšte vojne obaveze i uvo enje profesionalne vojske uti e na bezbednost Srbije? 1) Veoma negativno 2) Negativno 3) Ne zna 4) Pozitivno 5) Veoma pozitivno

Kako ocenjujete rad li nosti koje rukovode institucijama bezbednosti? (ocene od 1 do 5, 0=Ne zna) 79. Predsednik republike (Boris Tadi ) 1 2 3 4 5 080. Ministar odbrane (Dragan Šutanovac) 1 2 3 4 5 081. Ministar unutrašnjih poslova (Ivica Da i ) 1 2 3 4 5 0

82. Da li Srbija treba da postane lanica EU? 1) Da 2) Ne 3) Ne zna

Ukoliko Srbija u e u EU, to e...? 1=Uopšte se na slaže, 2=Uglavnom se ne slaže, 3=Ne zna, nema stav, 4=Uglavnom se slaže, 5=Potpuno se slaže

83. ... je dodatno osiromašiti 1 2 3 4 5 84. ... dovesti do gubitka nacionalnog identiteta 1 2 3 4 585... dovesti do gubitka suvereniteta i nezavisnosti 1 2 3 4 586 ... primorati Srbiju da se odrekne Kosova i Metohije 1 2 3 4 587... pove ati njenu bezbednost 1 2 3 4 5 88... uspešno suzbiti korupciju 1 2 3 4 589... umanjiti opasnost od organizovanog kriminala 1 2 3 4 590... dovesti do rasta standarda gra ana Srbije 1 2 3 4 5

91. Da li Srbija treba da postane lanica NATO-a? 1) Da 2) Ne 3) Ne zna

92. Šta je NATO za Vas? 0) Ne zna, nema stav 1) Odbrambeni savez 2) Instrument u rukama SAD 3) Zaštitnik interesa bogatih zemalja 4) Garant mira 5) Organizacija koja je izgubila svrhu 6) Garant bezbednosti manjih zemalja 7) Stub odbrane demokratije


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

11

Ukoliko Srbija u e u NATO, to e...? 1=Uopšte se na slaže, 2=Uglavnom se ne slaže, 3=Ne zna, nema stav, 4=Uglavnom se slaže, 5=Potpuno se slaže

93... je dodatno osiromašiti 1 2 3 4 5 94... dovesti do gubitka nacionalnog suvereniteta i identiteta 1 2 3 4 5 95... uvu i Srbiju u sukobe i pove ati opasnost od terorizma 1 2 3 4 5 96... poremetiti naše odnose sa Rusijom 1 2 3 4 5 97... umanjiti opasnost od spoljnih napada 1 2 3 4 5 98... pove ati priliv stranih investicija 1 2 3 4 5 99... modernizovati Vojsku Srbije 1 2 3 4 5 100... pomo i da vojna industrija više radi i izvozi 1 2 3 4 5

101. Šta bi NATO morao da uradi da bi se poboljšali odnosi Srbije i tog saveza? 0) Ne zna 1) Da se javno izvini za bombardovanje 2) Da plati ratnu odštetu 3) Da se transformiše 4) Da Rusija postane njegova lanica

102. Šta bi ulazak Srbije u NATO govorio o Srbima kao narodu? 1) Da smo pametni 2) Da smo se prodali 3) Da smo izdali svoje pretke i svoju istoriju 4) Da smo slabi 5) Da kratko pamtimo 6) Da najzad imamo viziju

103. Proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije u februaru 2008. godine za Vas predstavlja...? 1) Pretnju za bezbednost Republike Srbije 2) Pretnju za nacionalni identitet srpskog naroda 3) Ne predstavlja pretnju uopšte 4) Ne zna, nema stav

104. Kada je u pitanju nezavisnost Kosova i Metohije, vlasti Republike Srbije... 1) Ne treba da ga priznaju ni po koju cenu 2) Treba da ga priznaju ukoliko to vodi ka lanstvu u EU 3) Treba da priznaju nezavisnost Kosova odmah 4) Ne zna, nema stav

105. Ukoliko bi vlasti Republike Srbije priznale Kosovo, za Vas bi to bio: 0) Ne zna, nema stav 1) Razuman politi ki in 2) Sraman izdajni ki in 3) Bezna ajan politi ki in

106. Za koga ste glasali na poslednjim parlamentarnim izborima 2008. godine? 1) Lista za evropsku Srbiju (DS, G17...) 2) SRS 3) Koalicija DSS-NS 4) Koalicija SPS-PUPS-JS 5) LDP 6) Stranke nacionalnih manjina 7) Za ostale stranke 8) Ne želi da kaže 0) Nije glasao/la

107. Za koju stranku ete glasati na prvim slede im parlamentarnim izborima? 0) Ne e glasati, ne želi da kaže (upisati naziv stranke) ............................................................................

108. Pol (Popunjava anketar) 1) Žensko 2) Muško

109. Starost 1) 18-29 god. 2) 30-39 god. 3) 40-49 god. 4) 50-59 god. 5) 60 i više

110. Završena škola? 1) Bez škole/osnovna škola 2) Škola za radni ka zanimanja 3) Srednja škola 4) Viša škola ili fakultet 5) U enik/ Student

111. Zanimanje? 1) Poljoprivrednik 2) NK ili PK radnik 3) KV ili VK radnik 4) Tehni ar 5) Službenik 6) Stru njak 7) Doma ica 8) U enik, student

112. Nacionalnost? 1) srpska 2) ma arska 3) romska 4) albanska 5) bošnja ka/muslimanska 7) ostali

113. Prose na mese na primanja po lanu doma instva, uzimaju i u obzir primanja svih lanova doma instva. 0) Ne zna/odbija da odgovori 1) Do 10 000 dinara 2) 10-20. 000 dinara 3) 20-40. 000 dinara 4) 40 -60. 000 dinara 5) 60 –100.000 dinara 6) Više od 100 000 dinara

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

12

KARTICA 1 (za pitanje broj 49) 1. Diplomatskim sredstvima (dobrim diplomatskim odnosima sa drugim državama i nacijama) 2. Vojnim (oružanim) sredstvima (postojanjem jake vojske koja može da interveniše kada treba) 3. U lanjenjem u me unarodne bezbednosne organizacije (na primer, u NATO) 4. Ekonomskim sredstvima (boljom ekonomskom saradnjom sa drugim državama i nacijama) 5. Strožim zakonima i ve om disciplinom me u gra anima 6. „Zbijanjem redova“ i ostajanjem po strani doga aja što je više mogu e 7. Na neki drugi na in KARTICA 2 (za pitanje broj 57) 0. Ne zna 1. Otcepljenje Kosova i Metohije 2. Rast politi kih napetosti u nacionalno mešovitim sredinama 3. Socijalni protesti i štrajkovi 4. Finansijska prezaduženost Srbije 5. Nasilno svrgavanje demokratske vlasti 6. Lokalni terorizam i oružana pobuna u zemlji 7. Ukidanje opšte vojne obaveze KARTICA 3 (za pitanje broj 58) 0. Ne zna 1. Oružana agresija na Srbiju 2. Dalje raspar avanje Srbije 3. Organizovani kriminal na Balkanu 4. Rast uticaja Turske na Balkanu 5. Težnja za stvaranjem “Velike Albanije” 6. Velika energetska zavisnost od Rusije 7. Imperijalna i hegemonisti ka politika SAD 8. Me unarodni terorizam

Kognitivna disonanca i bezbednosna politika Srbije2

Filip Ejdus1

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

Originalan naučni rad

Novembar 2011.

UDK: 303.4:[327.56::351.88(497.11)

Sažetak

Često se govori o dubokim političkim podelama u Srbiji.Suprotno tome, istraživanje javnog mnjenja iz aprila i maja2011. godine pokazuje da se stavovi velike većine građanapoklapaju sa zvaničnom politikom po pitanju nekoliko klju-čnih oblasti spoljne i bezbednosne politike. Najpre, većinagrađana smatra da Srbija treba da postane članica EU. Osimtoga, velika većina smatra da Srbija nikada ne treba da pri-zna nezavisnost Kosova. Konačno, ogromna većina građanaSrbije se protivi članstvu u NATO i slaže se sa politikom voj-ne neutralnosti. Ipak, istraživanje pokazuje i to da su građa-ni svesni da su ovi stavovi međusobno iskuljučuju, što stvarakolektivnu „kognitivnu disonancu”. U odsustvu promenespoljne i bezbednosne politike, postoje tri strategije prevazila-ženja kognitivne disonance. To su poricanje, napuštanje jed-nog, odnosno više disonantnih stavova i iznalaženje novihuverenja.

Ključne reči: kognitivna disonanca, integracije, bezbed-nost, javno mnjenje, EU, NATO

1. Uvod

U Srbiji je javni diskurs često vezan za „duboke podele”,koje navodno postoje unutar srpskog društva. Govori se o po-delama na patriote i izdajnike, nacionaliste i demokrate, četni-ke i partizane, tradicionaliste i moderniste ili pak o podeli naPrvu, Drugu ili Treću Srbiju. Teza o dubokim simboličkim ras-kolima unutar srpskog društva prisutna je kako u političkom,popularnom (Kovačević 2008), tako i u akademskom diskursu

KOGNITIVNA DISONANCA I BEZBEDNOSNA POLITIKA SRBIJE

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

1 Ovaj tekst je i rezultat rada naprojektu Politički identitet Srbijeu regionalnom i globalnom kon-tekstu (179076) koji se realizujeu okviru Fakulteta političkih nau-ka Univerziteta u Beogradu, akoji finansirae Ministarstvo pro-svete i nauke Republike Srbije,kao i projekta beogradskog cen-tra za bezbednosnu politiku.2 [email protected]

13


FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

3 Jedan od prvih među onimakoji su, po saznanjima autora,govorili o dubokim podelama usrpskom društvu bio je DobricaĆosić. U predavanju pod naslo-vom „Kako da stvaramo sebe”koje je održao 1967. godine naKolarčevom narodnom univerzi-tetu Ćosić ukazuje na dubokupodelu koja postoji između iz-među dve Srbije – jedne kojuoličava Vuk i druge koju predsta-vlja Dositej (Ćosić 1988).

14

(Čolović/Mimica 1992, Matić 1998, Antonić 2009, Konečni2009). Ovi diskursi o podelama gotovo su preplavili srpskujavnost tokom prethodne dve decenije. Iako se u ovim diskur-sima podele uglavnom samo „primećuju” i „analiziraju”, onisu ih zapravo (re)produkovali. Ovi diskursi su to činili čak i on-da kada je u njima kritikovana sâma ideja dubokih društvenihpodela. Drugim rečima, što se više o raznim podelama u srp-skom narodu govorilo, to su one sve više sedimentirale kao„društvena činjenica”, koju je teško dovoditi u pitanje. Bilo bi,stoga, posebno zanimljivo geneaološki istražiti poreklo ove ide-je o podelama u srpskom društvu. Međutim, to nije predmetovog rada.3 Osim toga, ukoliko kažemo da su ove simboličkepodele socijalno konstruisane, to ne znači da su one zbog togamanje realne.

Primera radi, postojanje mnogih simboličkih podela u srp-skom društvu otežavalo je stvaranje bazičnog političkog kon-senzusa nakon demokratskih promena 2000. godine. Ovo jeposebno vidljivo u oblasti bezbednosne politike, o čemu su ra-nije već rađena istraživanja (Ejdus 2007/8, Brozović 2010).Međutim, način na koji građani Srbije vide ključne izazove bez-bednosne politike nije do sada bio predmet sistematskog aka-demskog izučavanja. To će biti zadatak ovog članka. Central-no pitanje u ovom radu bilo bi u kojoj meri je 2011. godineutemeljena teza o navodnim dubokim podelama unutar srp-skog društva, barem kada je reč o bezbednosnoj politici. Budu-ći da je oblast bezbednosne politike potencijalno veoma eksten-zivna, u ovom radu će biti svedena na svoja tri aspekta – poli-tiku Srbije prema EU, politiku prema NATO i kosovsku politi-ku. Empirijski materijal koji će u radu biti korišćen prikupljenje terenskim istraživanjem javnog mnjenja, koje je za potrebeBeogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) izveoCentar za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Istraživanjeje urađeno na reprezentativnom uzorku od 1.198 građana Sr-bije (bez Kosova) u periodu od 1. do 7. aprila 2011. godine.Osim toga, u periodu od 25. do 27. maja organizovano je i petfokus grupa, sačinjenih od po osam ispitanika – dve u Beogra-du i po jedna u Valjevu, Somboru i Zaječaru. Četiri grupe bilesu organizovane sa tzv. gubitnicima tranzicije, a od njih, dve sučinili građani starosti između 30 i 60 godina u Valjevu i Zaje-čaru, a dve ispitanici starosti između 18 i 30 godina (Beograd iSombor). Peta fokus grupa organizovana je u Beogradu i pred-stavljala je kontrolnu grupu. Ona je obuhvatala tzv. dobitnike


tranzicije, odnosno ispitanike starosti preko 30 godina, kojiimaju viša primanja i bolje obrazovanje. Na osnovu analize re-zultata došlo se do zaključka da u Srbiji postoji ne samo poli-tički, već i društveni konsenzus oko ova tri važna elementa bez-bednosne politike. Međutim, istraživanje je pokazalo i to dagrađani Srbije elemente ovog konsenzusa ne smatraju među-sobno saglasnim, što ukazuje na postojanje kolektivne kogni-tivne disonance.

Rad se sastoji od tri dela. Najpre će biti prikazani ključnielementi teorije kognitivne disonance, koju je razvila socijalnapsihologija, kao i njena primena u nauci o međunarodnim od-nosima. U drugom delu biće prikazani rezultati pomenutog is-traživanja stavova javnog mnjenja o tri ključna cilja spoljne ibezbednosne politike Republike Srbije. U ovom delu biće po-kazano da teza o postojanju dubokih podela unutar srpskogdruštva, kao i o odsustvu bazičnog konsenzusa građana nije so-ciološki utemeljena, barem kada je reč o pomenuta tri analizi-rana cilja spoljne i bezbednosne politike. Naprotiv, rezultatiempirijskog istraživanja javnog mnjenja jasno ukazuju na po-stojanje konsenzusa građana i političkih elita povodom odno-sa Srbije prema NATO, EU i Kosovu.4 Treće, rad će pokazatida ne postoji jaz među građanima, odnosno između građana ipolitičkih elita, već da jaz postoji između samih uverenja kojeoni većinski dele. Drugim rečima, građani doživljavaju da sestrateška uverenja oko kojih postoji konsenzus međusobno is-ključuju, što stvara kolektivnu „kognitivnu disonancu” (Fe-stinger 1957). Polazeći od teorije kognitivne disonance, u raduće biti iznesen načini na koji je u postojećim okolnostima mo-guće prevazići ovo stanje.

2. Teorija kognitivne disonance

Teoriju kognitivne disonance razvio je socijalni psihologLeon Festinger pedesetih godina 20. veka. On je, zajedno sasvojim saradnicima, posmatrao ponašanje sledbenika jednogapokaliptičnog kulta, koji su verovali da će doći do katakli-zmične poplave 21. decembra 1955. godine. Osim toga, oni suočekivali da će se uoči poplave iz kosmosa pojaviti svemirskibrod, koji će grupu spasiti propasti. Kada se to nije dogodilo,pripadnicima kulta je „stigla poruka” u kojoj je objašnjeno daje vrhovno božanstvo poštedelo čovečanstvo propasti samo


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

4 Reč konsenzus biće ovdedefinisana kao slaganje velikevećine.

15


FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

16

zbog njihovog truda i posvećenosti. Na osnovu ovih uvida, Fe-stinger je pretpostavio da ljudi imaju snažnu potrebu da elimi-nišu istovremeno postojanje nekonsistentnih znanja i uverenja.Ovo stanje, koje ljudi nastoje da prevaziđu, on je nazvao kog-nitivnom disonancom (Festinger 1956, 1957). Festingerovi uvi-di postavili su osnovu teorije kognitivne disonance, koja je po-stala jedna od najdinamičnijih oblasti u socijalnoj psihologiji,ali i u društvenim naukama uopšte (Cooper 2007). Džoel Ku-per kognitivnu disonancu definiše kao stanje do koga dolazionda „kada ljudi veruju da dve psihološke predstave koje oniimaju nisu konsistentne” (Ibidem: 6). Prema teoriji kognitivnedisonance, ljudi imaju potrebu da ovo stanje neprijatne tenzijeizmeđu različitih uverenja uklone ili barem umanje. Ovo semože učiniti poricanjem toga da disonanca uopšte postoji, pro-menom ponašanja i uverenja ili pak pojačavanjem konsonant-nih uverenja, odnosno umanjivanjem značaja disonantnih uve-renja. Ukoliko se neusaglašenost javlja između stavova i pona-šanja, teorija pretpostavlja da postoji veća verovatnoća da ćebiti promenjeni stavovi (Ibidem: 8).

U okviru nauke o međunarodnim odnosima teorija kogni-tivne disonance bila je najpre uvedena na individualnom nivouanalize kao okvir za razumevanje ponašanja donosilaca spolj-nopolitičkih odluka (Jervis 1976; Rosati 1995; Finnemore/Sik-kink 1998). U skorije vreme, pojedini autori ukazali su na toda je ova teorija upotrebljiva i na kolektivnom nivou analize umeđunarodnim odnosima (Sucharov 2005; Lupovici 2011).Kognitivnu disonancu do koje dolazi na kolektivnom nivou,Amir Lupovici naziva „ontološkom disonancom” (Ibidem: 6).Ukoliko se ontološka disonanca ne umanji, kolektivni akteridospevaju u stanje ontološke nesigurnosti i bivaju osramoćeniili poniženi (Steele 2008). Budući da je promena ponašanja ilistavova, odnosno identiteta na kolektivnom nivou spor i čestomukotrpan proces, kolektivna kognitivna disonanca najčešćese umanjuje mehanizmom „izbegavanja”. To podrazumeva iliizbegavanje izloženosti disonantnim informacijama, što vodinjihovom poricanju, ili pak potenciranje onih informacija kojeuvećavaju konfuziju i nejasnoće oko disonantnosti između po-stojećih uverenja (Lupovici 2011:10–11, Zarakol 2010).

U narednom delu teksta biće pokazano da građani Srbije,sudeći prema rezultatima pomenutog istraživanja (april i maj2011. godine), pate od kolektivne kognitivne disonance zbogprioriteta spoljne i bezbednosne politike. Tačnije, baš kao što


su to učinili njihovi politički predstavnici, i građani su izgradi-li konsenzus o tome da Srbija treba da postane članica EU, datreba da ostane vojno neutralna, kao i o tome da nikada i ni pokoju cenu ne treba da prizna nezavisnost Kosova. Međutim,kao što pokazuje ovo istraživanje, građani takođe jasno vide iono što njihovi predstavnici uglavnom ne govore ili barem negovore javno. Oni vide da će Srbija, ukoliko želi da postanečlanica EU, morati da se odrekne svoje sadašnje politike premaKosovu. Takođe, građani podržavaju politiku vojne neutralno-sti pre svega zbog sveukupne uloge NATO saveza u bombar-dovanju SRJ, a kasnije i u secesiji Kosova. Međutim, isto je ta-ko opravdano pretpostaviti da građani znaju da se NATO u ve-likom broju sastoji od istih onih država koje se nalaze i u EU,kojoj žele da njihova država pristupi. Postojanje ovih među-sobno nesaglasnih uverenja stvara kod građana kognitivnu di-sonancu, koja može biti prevaziđena na nekoliko načina o ko-jima će biti reči u zaključku.

3. Javno mnjenje i spoljna i bezbednosna politika

Tokom prvih nekoliko godina demokratske tranzicije u Sr-biji nije postojao konsenzus među najjačim političkim stranka-ma o tome kako treba da izgleda njena bezbednosna politika.Ipak, ovaj konsenzus polako počinje da se nazire krajem 2006.godine.5 Danas postoji načelno slaganje najvećih vladajućih iopozicionih političkih stranaka oko prioriteta zvanične spoljnei bezbednosne politike Republike Srbije: članstvo u EU, vojnaneutralnost i diplomatska borba za nepriznavanje nezavisnostiKosova. Međutim, postavlja se pitanje da li pored političkogpostoji i društveni konsenzus o ovim ključnim principima i ci-ljevima spoljne i bezbednosne politike. U ovom delu biće pri-kazani rezultati istraživanja javnog mnjenja u Srbiji, koji jasnopokazuju da je u Srbiji stvoren ne samo politički, već i širi druš-tveni konsenzus o pomenutim principima i ciljevima spoljne ibezbednosne politike.

Srbija i Evropska unija

Od početka demokratskih promena 2000. godine pa dodanas, dobijanje članstva u EU predstavljalo je jedan odspoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije. Međutim, sve


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

5 Ključni momenti za stvaranjeovog konsenzusa bili su usva-janje Ustava Srbije decembra2006. godine, rezolucije NSRSkojom je proglašena vojna ne-utralnost decembra 2007. go-dine, odvajanje proevropskeSrpske napredne stranke odantievropske orijentisane Srp-ske radikalne stranke oktobra2008. godine i usvajanje Stra-tegije nacionalne bezbednostiaprila 2009. godine.

17


FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

6 Statut Srpske napredne stran-ke <http://sns.org.rs/??/2010-06-05-00-10-55/statut-srpska-napredna-stranka.html> 1. 10.2011.7 Septembar 2002. godine –68%, decembar 2003. godine –72%, septembar 2004. godine –70,6%, septembar 2005. godine– 64%, septembar 2006. godine– 69,9%, jun 2007. godine –69,3%, decembar 2008. godine– 61%, decembar 2009. godine– 65%. Izvor: Vlada Srbije, Kan-celarija za evropske integracije.<http://www.seio.gov.rs> 21. 9.2011.8 Od maja do septembra proce-nat podrške nastavio je da pada,najpre na 53% u junu, a zatim ina 46% u septembru. Izvor:<http://www.novosti.rs/vesti/na-s l o v n a / a k t u e l -no.69.html:347245-Pada-podr-ska-prikljucenju-EU> 1. 10.2011.9 CESID, Finalni izveštaj radafokus grupa.

18

do 2008. godine među najvećim političkim strankama, kao nimeđu građanima, nije postojao konsenzus o tome, budući daje Srpska radikalna stranka (SRS), koja je u tom periodu bilanajjača opoziciona stranka, istovremeno bila protiv učlanje-nja Srbije u EU. Međutim, tokom 2008. godine dolazi doodvajanja Srpske napredne stranke (SNS) od SRS-a. Srpskanapredna stranka je, prema istraživanjima javnog mnjenja,ubrzo postala ne samo najjača opoziciona stranka, već je usvom političkom programu prihvatila moguće učlanjenje Sr-bije u EU.6 Time je u Srbiji, prvi put nakon 5. oktobra 2000.godine, došlo do uspostavljanja konsenzusa među najjačimpolitičkim strankama o učlanjenju Srbije u EU.

Kada je reč o javnom mnjenju, ono je od početka procesademokratizacije 2000. godine bilo većinski proevropski na-strojeno, doduše uz male oscilacije i sa postepenom tendenci-jom opadanja procenta podrške.7 Prema istraživanju BCBP-a,sprovedenom u proleće 2011, samo je 59,3% građana podr-žavalo učlanjenje Srbije u EU, što je u tom trenutku bio naj-niži zabeleženi procenat od kada se ovakva istraživanja spro-vode.8 U fokus grupama građani su EU identifikovali sa po-većanjem životnog standarda, unapređenjem ekonomije i sve-ukupnim prosperitetom. Asocijacije koje su oni imali u vezisa ovom organizacijom bile su kako pozitivne (npr. red, rad,saradnja, izvoz, prosperitet, standard itd.), tako i negativne(npr. ucenjivanje, ološ, grabljivci, manipulatori, poltronstvo,potčinjenost itd.).9

Grafikon 1: Odnos građana prema učlanjenju Srbije u EU


Za učlanjenje u EU se opredelilo za nijansu više muškara-ca (60%) nego žena (58,4%). Takođe, podrška učlanjenjuprema ovom istraživanju opada sa nivoom obrazovanja ispi-tanika, kao i sa njihovim materijalnim statusom. Konačno,pripadnici nacionalnih manjina imaju više entuzijazma povo-dom ulaska u EU (79,7%) od onih građana koji sebe određu-ju kao pripadnike srpskog naroda (56%). Na pitanje da li biulazak Srbije u EU ugrozio nezavisnost i suverenitet Srbije,daleko veći procenat građana odgovorio je da ne bi (47%),dok je na ovo pitanje potvrdno odgovorilo 23% ispitanika.Nešto manje od polovine ispitanika uvereno je da bi ulazak uEU povećao nacionalnu bezbednost (46%), dok se 28% gra-đana ne slaže sa ovom tvrdnjom. Ukratko, velika većina opre-deljenih ispitanika smatra da Srbija treba da nastavi procesevropskih integracija i da konačno postane članica EU.

Srbija i NATO

Od početka demokratske tranzicije procenat građana Srbi-je koji podržavaju učlanjenje u NATO nikada nije bio ni bli-zu polovine.10 Nakon deset godina gotovo potpunog odsu-stva javne debate o ulasku Srbije u NATO, rasprave o ovoj te-mi intenzivirane su uoči desetogodišnjice bombardovanja Ju-goslavije i Srbije. Ipak, ovo nije dovelo do povećanja podrškeučlanjenju u NATO. Prema istraživanju BCBP-a, dve trećineispitanika protivilo se pristupanju Srbije NATO savezu(66,3%), 18,1% njih bilo je neodlučno, dok je za učlanjenjebilo svega 15,6%. Reč je zapravo o najnižem procentu podr-ške učlanjenju u NATO od kada se ovakva istraživanja spro-vode. Žene su daleko neodlučnije (23,9%) od muškaraca(12,2%) kada je u pitanju učlanjenje Srbije u ovaj vojni savez.Onih koji se protive učlanjenju u NATO najviše je među naj-starijim građanima (69,7%), ali i među najbogatijim građani-ma (69,8%). Konačno, dok su pripadnici srpskog naroda uogromnoj većini protiv učlanjenja u NATO (69,4%), mišlje-nja pripadnika nacionalnih manjina su ovim povodom pode-ljena (za učlanjenje 41,3%, protiv učlanjenja 42,8%).

Kako je ovo moguće objasniti imajući u vidu da je 2009.godine intenzivirana kampanja koja je trebalo da približi Sr-biju NATO savezu?11 Postoje tri moguća razloga za to. Prvo,desetogodišnjica bombardovanja Srbije osvežila je sećanje na


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

10 April 2006. godine – 31%,septembar 2007. godine – 26%,septembar 2009. godine – 25%.Izvor: CESID. Februar 2010. go-dine – 20%. Izvor: Medijum ga-lup <http://www.vesti.rs/Politi-ka/TNS-Medijum-galup-DS-i-SNS-najjaci.html> 21. 9. 2011.11 O ulozi koju je američka am-basada u Beogradu imala u po-kretanju debate o NATO pogle-dati procurelu diplomatsku de-pešu Serbia: „Recipe for a NA-TO Debate – Let Stand 10 YearsThen Stir”, od 26. februara2010. Izvor: <www.cablegatese-arch.net> 21. 9. 2011.

19


FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

12 Martinović, Iva. „Masovna po-drška Gadafiju iz Srbije.” Danas,25. 3. 2011. <http://www.da-nas.org/content/srbija_libija_ga-dafi/3537308.html> 28. 9. 2011.

20

78 dana dugu intervenciju NATO saveza protiv SRJ i timeobnovila i podstakla politiku traume i samoviktimizacije. Te-orijska i komparativna istraživanja politike sećanja na trau-matične događaje pokazuju da se sa protokom vremena i udrugim zajednicama osećanje traumatizovanosti ne smanjuje,već se, naprotiv, intenzivira (Edkins 2003; Burg 2008). Dru-go, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, te njegovomeđunarodno priznanje (Kosovo je priznala velika većina dr-žava članica NATO), kao i centralna uloga koje su SAD ima-le u ovom procesu dodatno su podstakli negativne stavovegrađana Srbije o Atlantskom savezu. Konačno, u martu2011. godine međunarodna zajednica na čelu sa NATO zapo-čela je vazdušnu operaciju protiv režima Muamera Gadafijau Libiji. Vesti o ovoj „humanitarnoj intervenciji“ ubrzo su uSrbiji osvežile sećanja na bombardovanje 1999. godine. Mo-gao se steći utisak da javno mnjenje daleko bolje prepoznajesličnosti nego razlike između ove dve intervencije. Tako je Sr-bija postala jedna od retkih država na svetu, u kojoj je Mua-mer Gadafi i dalje uživao ogromnu podršku.12

Grafikon 2: Odnos građana prema učlanjenju Srbije u NATO

Istraživanje ukazuje na to da građani imaju dosta jedno-stranu sliku o NATO savezu. Čak 38,5% smatra da je ovajsavez samo instrument u rukama SAD, a 22,3% građana sa-vez vidi kao zaštitnika interesa bogatih država. Samo 5,7%ispitanika doživljava NATO kao odbrambeni savez država.Ispitanici su tokom rada fokus grupa imali veoma negativne


asocijacije vezane za NATO savez. Ovom savezu najčešće supripisivani sledeći atributi: agresor, diktatura, nasilje, moć-nik, pa čak i SS trupe. Takođe, istraživanja mišljenja fokusgrupe pokazala su da građani ne vide vezu između NATO isvoje trenutne ili buduće bezbednosti, odnosno izmeđuNATO i ekonomskog blagostanja. Ovaj vojni savez je za njihznačajan pre svega zbog bombardovanja 1999. godine. Indi-kativno je i to da čak 50,4% građana smatra da bi se ulaskomu NATO Srbija izložila povećanim opasnostima od teroristi-čkih pretnji. U skladu sa svojom skeptičnošću prema učlanje-nju u NATO, velika većina građana (64,8%) smatra da voj-na neutralnost predstavlja optimalnu politiku nacionalne bez-bednosti. Muškarci, stari i neobrazovani u većem procentupodržavaju politiku vojne neutralnosti nego žene, mladi iobrazovani.

Međutim, kada su ispitanicima postavljena konkretna pi-tanja o potencijalnim dobrobitima eventualnog članstva Srbi-je u NATO, njihovo raspoloženje se, iako ne drastično, ipakpromenilo i išlo je u korist evroatlantskih integracija. Na pri-mer, čak 31,3% ispitanika smatra da bi članstvo u ovoj voj-noj organizaciji povećalo nacionalnu bezbednost Srbije. Uve-renje da bi ulazak u NATO povećao broj stranih investicija,što često iznose mesni zagovornici evroatlantskih integracija,deli 25% ispitanika. Osim toga, 29,9% anketiranih građanasmatra da bi ulaskom u NATO vojna industrija Srbije bilauposlenija nego što je to bila do sada. Konačno, čak 30,2%ispitanika smatra da bi ulazak u NATO umanjio opasnost odspoljnih napada. Ispitanici su najviše entuzijazma (38%) is-kazali kada su bili upitani da li bi članstvo u ovoj organizaci-ji modernizovalo Vojsku Srbije. Zanimljivi su i odgovori napitanje šta NATO treba da učini kako bi se odnosi Srbije i oveorganizacije poboljšali. Čak 47% ispitanika smatra da bi naj-bolje bilo da NATO plati ratnu odštetu, dok 16% misli da biNATO prvo trebalo da se izvini za bombardovanje SRJ 1999.godine. Ukoliko bi Srbija ušla u NATO, kao što to pokazujetabela 1, građani bi taj čin doživeli kao političku amneziju,prodaju i izdaju.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

21


FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

13 Narodna Skupština Republi-ke Srbije. Strategija nacionalnebezbednosti. April 2009: 7.

22

Tabela 1: Ulazak u NATO i nacionalni identitet

Srbija i Kosovo

Konačno, velika većina građana podržava zvaničnu bez-bednosnu politiku prema Kosovu. Najpre, stavovi građana obezbednosnim pretnjama koje dolaze sa Kosova veoma suslični onima u zvaničnim dokumentima. U Strategiji nacio-nalne bezbednosti iz 2009. godine otcepljenje Kosova pred-stavljeno je kao „najveća pretnja bezbednosti Republike Srbi-je”.13 Slično ovome, prema istraživanju BCBP-a, 16,7% ispi-tanika smatra da je secesija Kosova glavna pretnja nacional-noj bezbednosti, dok čak 36,4% smatra da je glavna pretnjasmanjenje priraštaja. Procenat onih koji smatraju da je sece-sija Kosova glavna pretnja viši je među ispitanicima srpskenacionalnosti (17,6%) nego među nacionalnim manjinama(10,2%). Među najstarijim ispitanicima (60 i više godina)najveći je broj onih koji smatraju da je secesija Kosova glav-na pretnja bezbednosti (22,5%). Što su ispitanici mlađi, tomanje osećaju ugroženost secesijom Kosova (samo 8,7% ispi-tanika starosti od 30 do 39). Međutim, zanimljivo je to daovo ne važi za najmlađe ispitanike (između 18 i 29 godina),među kojima 17,9% smatra da je Kosovo glavna pretnja zanacionalnu bezbednost. Doživljaj secesije Kosova kao glavnebezbednosne pretnje u pozitivnoj je korelaciji i sa nivoomobrazovanja (bez škole – 24%, srednja škola – 16%, višaškola – 11%). Međutim, među najmlađom populacijom uče-nika i studenata procenat je opet nešto viši (20%).

Prilikom odgovaranja na pitanje šta iznutra ugrožava bez-bednost Srbije, Kosovo je takođe na drugom mestu (20,4%),

JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI Šta bi ulazak Srbije u NATO govorio o Srbima

kao narodu? Procenat

Ne zna, nema stav 18,7

Da smo pametni 5,8

Da smo se prodali 20,2

Da smo izdali svoje pretke i svoju istoriju 16,1

Da smo slabi 10,8

Da kratko pamtimo 20,9

Da najzad imamo viziju 7,5

Ukupno 100

odmah iza finansijske prezaduženosti (25,2%). Odnos soci-jalne i starosne strukture ispitanika i odgovora na ovo pitanjesličan je odnosu kod prethodnog pitanja. Što su ispitanici sta-riji i manje obrazovani, skloniji su tome da secesiju Kosovashvate kao nešto što iznutra ugrožava Srbiju. Jedini izuzetakod tog pravila predstavlja najmlađa (od 18 do 29 godina) istudentska populacija, koja je zbog secesije kao unutrašnjepretnje bezbednosti nešto zabrinutija od ostalih.

Tabela 2: Obrazovanje ispitanika i shvatanje secesije Kosova

Tabela 3: Starost ispitanika i shvatanje secesije Kosova

Kada su upitani šta za njih predstavlja proglašenje nezavi-snosti Kosova 17. februara 2008. godine, 35,8% ispitanikaodgovorilo je da ono predstavlja pretnju bezbednosti Repu-blike Srbije, a 35,9% pretnju po nacionalni identitet srpskognaroda. Samo 12% ispitanika doživelo je da ovaj čin ne pred-stavlja pretnju. Odnos socijalne i starosne strukture i shvata-nja ugroženosti Srbije zbog jednostranog proglašenja nezavi-snog Kosova prati ranije iznete korelacije. Za razliku od pri-


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

23


Otcepljenje Kosova ugrožava iznutra bezbednost Srbije?

Obrazovanje Procenat

Bez škole/osnovna škola 27,5%

Škola za radni ka zanimanja 21,2%

Srednja škola 18,7%

Viša škola ili fakultet 16,5%

U enik/ Student 14,8%

Ukupno 20,2%

Otcepljenje Kosova ugrožava iznutra bezbednost Srbije?

Starost Procenat

18–29 god. 18,4%

30–39 god. 14,1%

40–49 god. 15,6%

50–59 god. 19,6%

60 i više 27,2%

Ukupno 20,3%

FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A 14 „LDP: NATO prečica kaEU.” RTS, 30. 10. 2010.<http:// www.rts.rs/page/sto-r i e s / s r / s t o r y / 9 / S r b i -ja/787728/LDP%3A+NA-TO+prečica+ka+EU.html>13. novembar 2011.15 U decembru je u srpskimmedijima objavljena poverlji-va depeša u kojoj je francu-ski diplomata potvrdio daSrbija ne može istovremenoi da povrati Kosovo i da uđeu EU. „Vikiliks: ne može i EUi Kosovo.” Kurir, 8. 10. 2010.<http://www.kurir-info.rs/m/vesti/vikiliks-ne-moze-i-eu-i-kosovo-63558.php> 13.novembar 2011.Slični stavovi mogli su se ču-ti i od predstavnika Evrop-ske komisije i Evropskogparlamenta.Videti: „Ren: do-brosusedski odnosi sa Ko-sovom.” <http://www. b92.n e t / i n f o / v e s t i / i n -dex.php?yyyy=2008&mm=04 & d d = 2 3 & n a v _ c a t e -gory=11&nav_id=295374>13. novembar 2011. „Kacin:Srbija može i da čeka Koso-vo.” <http://www.naslovi.net/2010-02-06/b92/kacin-srbi-ja-moze-i-da-ceka-koso-vo/1531047> 13. novembar2011. „Srbija ne može u EUako ne prizna Kosovo.” Da-nas, 27. 5. 2010 <http://www.danas.rs/danasrs/poli-tika/srbija_ne_moze_u_eu_ako_ne_prizna_kosovo.56.html?news_id=191364>13. novembar 2011.16 „Jovanović: ne može i Ko-sovo Evropa.” Tanjug, 6. 9.2010. <http://www.vesti-onli-n e . c o m / V e s t i / S r b i -ja/79908/Jovanovic-Ne-mo-ze-i-Kosovo-i-Evropa> 13.novembar 2011.17 „Slecinger: Srbija ne mo-že i u EU i da zadrži Koso-vo.” Blic, 28. 7. 2010. <http://www.blic.rs/Vesti/Politi-ka/200396/Slecinger-Srbija-ne-moze-i-u-EU-i-da-zadrzi-Kosovo> 13. novembar2011.

24

padnika srpskog naroda koji smatraju da to predstavlja pret-nju za bezbednost Republike Srbije (36%) i pretnju po naci-onalni identitet srpskog naroda (38%), nacionalne manjinenisu tako jednoglasne. Među onima koji nisu sebe identifiko-vali sa Srbima, 34% smatra da je ovaj čin predstavljao pret-nju po bezbednost Republike Srbije, dok ga je samo 16,7%doživelo kao pretnju po nacionalni identitet srpskog naroda.

4. Kognitivna disonanca i bezbednosna politika

Iz prethodno iznetih rezultata, moguće je zaključiti da je, ba-rem sudeći po raspoloženju javnog mnjenja u aprilu i maju2011. godine, deset godina nakon demokratskih promena uspo-stavljen bazični konsenzus većine građana i političkih stranakao osnovnoj orijentaciji spoljne i bezbednosne politike Republi-ke Srbije. Ovaj konsenzus sastoji se od tri stava: Srbija treba dapostane članica EU, da ostane vojno neutralna i da nikad ne pri-zna nezavisnost Kosova. U poslednjih nekoliko godina građani,kao uostalom i vlasti u Srbiji, mogli su da čuju kako su ovi sta-vovi međusobno nekonsistentni. Tako se, na primer, dosta čestotvrdi kako nijedna evropska postkomunistička država nije ušlau EU, a da pre toga nije ušla u NATO.14 Osim toga, sa različi-tih strana pristižu upozorenja da Srbija ne može da uđe u EUukoliko pre toga ne reguliše svoje odnose sa Kosovom i ukoli-ko ne prizna njegovu nezavisnost, ako ne de jure, onda baremde facto. Takve poruke slali su kako međunarodna zajednica15,tako i pojedine političke stranke16 ili analitičari17. Postavlja sepitanje na koji način građani doživljavaju odnos između ova tristava, koja čine jezgro nacionalnog konsenzusa o spoljnoj i bez-bednosnoj politici Srbije.

Na osnovu istraživanja BCBP-a moguće je ustanoviti da sugrađani svesni toga da postoji nesaglasnost između njihovih sta-vova o učlanjenju Srbije u EU, sa jedne, i kosovske politike, sadruge strane. U javnosti se često spekuliše o tome da li Srbijamora da bira između Kosova i EU, kao i o tome da li će ona mo-rati da se odrekne svojih zahteva vezanih za „odbeglu” južnupokrajinu. Iako velika većina političkih stranaka građane poku-šava da uveri kako je moguća politika „i EU i Kosovo”, istraži-vanje BCBP-a pokazalo je da većina građana (54%) smatra daće Srbija morati da se odrekne Kosova ukoliko želi da dobiječlanstvo u EU.


Grafikon 3: Veza između „kosovske” i „evropske” politike

Međutim, 13% stanovništva smatra da Vlada RepublikeSrbije treba da prizna nezavisnost Kosova ukoliko to vodi kaučlanjenju u EU, dok samo 4% njih smatra da Srbija to tre-ba da učini odmah. Velika većina (61%) drži da Srbija nika-da i ni po koju cenu ne treba da prizna nezavisnost ove teri-torije. Ukoliko bi neka vlada to i učinila, 55% građana bi todoživelo kao sraman i izdajnički čin, a samo 13,4% kao ra-zuman politički čin. Ovi rezultati govore ne samo o tome dagrađani imaju oprečne stavove u vezi sa EU i Kosovom, već ida su svesni ove kognitivne disonance.

Prema teoriji kognitivne disonance, tenzija između nekon-sistentnih uverenja i ponašanja stvara osećanje neprijatnosti,odnosno osećanje osramoćenosti i poniženja. Građani Srbijekao pojedinci, ali i država Srbija kao kolektivni akter imaćepotrebu da prevaziđu ovu disonancu, u onoj meri u kojoj di-sonantnost ovih stavova bude bila sve očiglednija. Ukolikosve ostale okolnosti ostanu nepromenjene, postavlja se pita-nje kako će srpska javnost prevazići ovu disonancu.18

Budući da su građani postali svesni rečene nekonsistentno-sti, ona se više ne može prevazići poricanjem.19 Tačnije, kaošto pokazuje istraživanje BCBP-a, većina građana je već pri-hvatila disonantnu informaciju da će Srbija, ukoliko želi da sepriključi EU, morati da se odrekne Kosova. Opravdano jepretpostaviti da je dalji razvoj događaja u drugoj polovini go-dine ovu informaciju dodatno potvrdio uprkos upornom iz-begavanju i poricanju vladajućih elita.20 Međutim, ključnidonosioci odluka u državi ovo još uvek nisu javno prihvati-li.21 Trenutno dominantni diskurs „i EU i Kosovo“ predsta-


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

18 Kako trenutno stoje stvari,teško je verovati da se ostaleokolnosti mogu radikalno pro-meniti. Izuzetno je teško, akone i nemoguće, očekivati zna-čajnu promenu stava onih dr-žava koje su već priznale ne-zavisnost Kosova. Još je ma-nje realno očekivati promenustava Prištine, kao i neku brzupromenu odnosa snaga usvetu koja bi išla u korist onihdržava koje nisu priznale ne-zavisnost Kosova.19 Druga istraživanja pokazujurast procenta onih koji prome-nu politike Srbije prema Koso-vu doživljavaju kao uslov zaučlanjenje u EU. Videti:< h t t p : / / w w w . s e -io.go v. rs /up load /docu-ments/nacionalna_dokumen-ta/istrazivanja_javnog_mnje-n j a / j a v n o _ m n j e -nje_jun_2011.pdf> 1.oktobar2011. Izbegavanje disonant-nih informacija postalo je sveteže ostvarivo od 2008. godi-ne, budući da je broj država,posebno među članicamaEU, koje su priznale nezavi-snost Kosova konstantno ra-stao.Osim toga, postepeno suse povećavali broj, intenziteti učestalost poruka koje suSrbiji pristizale iz međuna-rodne zajednice u vezi sa po-trebom da se kosovska poli-tika Srbije usaglasi sa real-nošću na Kosovu.20 Unilateralni embargo Prišti-ne prema Srbiji, nemoć drža-ve da spreči preuzimanje ca-rinskih prelaza Jarinje i Brnjak,poruke Angele Merkel tokomposete Srbiji, posavljanje bari-kada na severu Kosova i nasi-lje koje je usledilo itd.21 Razumno je pretpostavitida većina donosilaca odlukaodbija javno da prihvati ovu in-formaciju, ali ne zbog toga štoprivatno i dalje veruje da jemoguće ući u EU i nastaviti sadosadašnjom kosovskom po-litikom. Razlog za ovo javnoporicanje verovatno predsta-vlja rezultat kombinacije dvestvari. Prvo je računica po ko-joj se takvim stavom poveća-va cena kompromisa koji bi seu budućnosti mogli učiniti upregovorima oko budućegstatusa Kosova. Drugo jestrah od osude domaće jav-nosti za izdaju, budući da Ko-sovo ima snažno simboličko iemotivno značenje.

25


FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

22 Na istim pozicijama su i najja-če političke stranke koje su naja-vile da će, ukoliko pred Srbijubude stavljen izbor „Kosovo iliEU”, oni izabrati ovo prvo. Po-gledati intervju Tomislava Nikoli-ća: <http://www.novosti.rs/ve-s t i / n a s l o v n a / a k t u e l -no.69.html:337186-Nikolic-Bira-mo-Kosovo-pre-Evrope> 1. ok-tobar 2011. Slično je poručio iBoris Tadić: <http://sundayti-mes.lk/world-news/10265-ser-bia-wont-concede-on-kosovo-for-eu-tadic-says.html> 1.okto-bar 2011.23 To su Švedska, Finska, Austri-ja, Irska, Kipar i Malta.24 „Rezolucija Narodne skupšti-ne Republike Srbije o zaštiti su-vereniteta, teritorijalnog integri-teta i Ustavnog poretka Republi-ke Srbije.” 26. decembar 2007.

26

vljaće, u meri u kojoj građani budu postajali svesniji nekon-sistentnosti evropske i kosovske politike, sve manje način dase prevaziđe kognitivna disonanca.

Budući da strategije poricanja više ne mogu da ponudeadekvatan odgovor na kognitivnu disonancu, građanima Sr-bije preostaju dve mogućnosti. Prva je da napuste jedno oduverenja, bilo u vezi sa EU, bilo u vezi sa Kosovom. Iakoključne političke stranke, kako one na vlasti tako i one u opo-ziciji, nisu napustile cilj učlanjenja u EU, javna podrška ovomcilju pala je u septembru mesecu na istorijski minimum od46%. Ovo je jasan pokazatelj toga u kom pravcu može ići da-lje prevazilaženje kognitivne disonance.22 Postoji, međutimočekivanje da će Srbija dobiti kandidaturu za učlanjenje u EUu martu 2012. godine, što bi moglo da „oporavi“ javnu po-dršku učlanjenju u EU. Nakon toga, većinska podrška učla-njenju mogla bi se održavati periodičnim postizanjem napret-ka u procesu integracija EU (npr. otpočinjanjem pregovora,otvaranjem i zatvaranjem pojedinih poglavlja pregovora, ko-rišćenjem strukturnih fondova EU, zaključivanjem pregovoraitd.). Ukoliko pak nije moguće poricati disonancu, kao ni na-pustiti jedno od disonantnih uverenja, postoji samo još jedanpreostali psihološki mehanizam. To je mogućnost kreiranjanovih uverenja, koja će umanjiti važnost disonance. Za tusvrhu moglo bi biti kreirano novo uverenje, tako što bi doma-će elite optužile EU da ona, u stvari, ne želi iskreno Srbiju usvojim redovima.

Druga važna disonanca na koju je ukazalo istraživanjestvara se između želje Srbije da uđe EU i želje da ostane voj-no neutralna. Ova dva stava na prvi pogled ne bi trebalo dabudu nesaglasna, pogotovo ako imamo u vidu da postoje čla-nice EU koje su istovremeno vojno neutralne.23 Međutim, ka-da se uđe dublje u razloge zbog kojih građani preferiraju voj-nu neutralnost, vidi se da je ona zapravo zasnovana na ne-gativnom „imidžu” samog NATO saveza. Podsećanja radi,Narodna skupština Republike Srbije proglasila je vojnu ne-utralnost u decembru 2007. godine, i to zbog „ukupne ulo-ge NATO pakta” u vezi sa Kosovom, počev od bombardova-nja Srbije, pa do Ahtisarijevog plana u kome je NATO odre-đen kao „konačni organ vlasti“.24 Istraživanje BCBP-a poka-zalo je da građani iz istih ili sličnih razloga smatraju da je voj-na neutralnost poželjna. Osnovni uzrok negativnih osećanjaprema NATO, kao što to jasno pokazuju rezultati ispitivanja


fokus grupe, jeste sećanje na bombardovanje iz 1999. godine.Istraživanje je, takođe, pokazalo da građani članice EU i NA-TO (sa izuzetkom Grčke), kao i neke države u susedstvu, po-put Hrvatske i Albanije, doživljavaju kao pretnju, dok Rusi-ju, Kinu i Grčku doživljavaju kao prijatelje. Međutim, mogu-će je pretpostaviti da su građani svesni da se članstvo u ovedve organizacije preklapa i da su iste one evropske države ko-je su bombardovale Srbiju kao članice NATO, istovremeno ičlanice EU. Izuzetno negativan stav o NATO biće ubudućedodatni faktor koji može uticati na to da građani odustanuod podrške učlanjenju u EU. Tačnije, promenom stava o EU,koji će od pozitivnog ići prema negativnom, umanjuje se ka-ko kognitivna disonanca u odnosu na stav o Kosovu, tako ikognitivna disonanca u odnosu na negativan „imidž“ NATOsaveza.

5. Zaključak

U ovom radu analizirani su stavovi javnog mnjenja u Srbi-ji o prioritetima bezbednosne politike. U radu su pre svegakorišćeni rezultati istraživanja koje su BCBP i CESID sprove-li u aprilu i maju 2011. godine. Na osnovu predočenih rezul-tata moguće je izvesti nekoliko zaključaka.

Prvo, podrška građana Srbije učlanjenju u EU opada. Tomože biti objašnjeno razočaranjem građana zbog ekonomskei socijalne politike Vlade Republike Srbije, čiji je poslednjiuspeh na polju evropskih integracija (u trenutku istraživanja)bila liberalizacija viznog režima u decembru 2009. godine, ao čijoj se mogućoj suspenziji sve češće govorilo uoči istraživa-nja. Velika očekivanja koja su građani imali u vezi sa proce-som evropske integracije nisu se ostvarila, a politika vladaju-će koalicije „i EU i Kosovo” bila je u nekoliko navrata na ivi-ci kraha. Ova politika je doživela potpuni neuspeh u decem-bru 2011. godine kada je Savet EU Srbiji, zbog njene kosov-ske politike, nije dodelio status kandidata. Opravdano jepretpostaviti da je sve ovo podršku za članstvo u EU spustilona još niži istorijski minimum.

Drugo, podrška građana Srbije učlanjenju u NATO tako-đe opada. Možemo pretpostaviti da je ona opala zbog aktu-elne NATO operacije u Libiji, koja je građanima osvežila se-ćanje na bombardovanje 1999. godine. U skladu sa tim, veli-


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

27


FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

28

ka većina građana smatra da je vojna neutralnost politika ko-jom Srbija najbolje štiti svoju nacionalnu bezbednost. Ipak,iako samo 15% građana podržava ulazak u NATO, građaniu većem procentu od ovog smatraju da bi ulazak NATO do-neo pojedine dobrobiti Srbiji. Na primer 38% ispitanika sma-tra da bi ulazak u NATO modernizovao vojsku, što nije za-nemarljiv podatak.

Treće, korelacija između socijalne strukture ispitanika injihovih odgovora uglavnom je očekivana. Mladi, studenti iobrazovani su naklonjeniji bezbednosnoj saradnji i procesuintegracije od starih, nezaposlenih i neobrazovanih. Za razli-ku od podrške učlanjenju u EU, koja može biti oporavljenadobijanjem statusa kandidata, to nije moguće očekivati kadaje u pitanju učlanjenje u NATO.

Četvrto, istraživanje je pokazalo da među građanima po-stoji kognitivna disonanca, odnosno svest o postojanju neu-saglašenih i međusobno kontradiktornih stavova. Tako,ogromna većina građana veruje da Kosovo nikada više nećebiti u sastavu Srbije, kao i da će Srbija morati da prizna neza-visnost Kosova ukoliko bude želela da se priključi EU. Osla-njanjem na teoriju kognitivne disonance, koja je razvijena uokviru socijalne psihologije, kao i u okviru nauke o međuna-rodnim odnosima, u radu su iznete tri pretpostavke o tomekako je ovo stanje moguće prevazići. Prvi način jeste porica-nje ove kognitivne disonance. Budući da većina građana, ba-rem prema ovom istraživanju, već smatra da će Srbija mora-ti da se odrekne Kosova ukoliko želi da postane članica EU,jasno je da ova strategija nema mnogo izgleda da uspe. Tako-đe, iako to nije konkretno ispitivano u istraživanju, osnova-no je pretpostaviti da građani dobro znaju da su evropske dr-žave koje su kao članice NATO bombardovale Srbiju istovre-meno i članice EU. Dakle, pošto poricanje ne može više bitiefektivan instrument prevazilaženja kognitivne disonance, naraspolaganju ostaju druga dva načina. Ona se može prevazi-ći napuštanjem jednog od nekonsistentnih stavova. To možebiti ili napuštanje stava da je Kosovo Srbija ili pak napušta-nje cilja učlanjenja u EU. Imajući u vidu simbolični značajKosova i aktuelni konzenzus političke elite o tome da Koso-vo nikada ne treba priznati kao nezavisnu državu, teško jepretpostaviti da će ovaj stav uskoro biti napušten. Osim toga,odbacivanjem stava da Srbija treba da postane članica EUistovremeno se umanjuje kognitivna disonanca u odnosu na


stav o Kosovu, kao i u odnosu na negativan stav o NATO.Ukoliko ovaj snažan podsticaj bude u budućnosti oslabljenperiodičnim, medijski dobro pokrivenim napretkom u proce-su evropske integracije, kao i ukoliko građani i dalje budu ve-ćinski podržavali i proevropsku i prokosovsku politiku, nji-hova kognitivna disonanca moraće da bude razrešena na ne-ki treći način. A on podrazumeva iznalaženje novih uverenja,koja bi mogla da umanje značaj postojeće disonance. Jedan odtakvih stavova, koji bi se u budućnosti mogao razviti kao izlaziz stanja kolektivne kognitivne disonance, bio bi da Evropskaunija zapravo ne želi da primi Srbiju u svoje redove. Pošto sta-vovi javnog mnjenja često prate dominantni diskurs donosilacapolitičkih odluka, bilo bi korisno da se buduća istraživanjausredsrede na način na koji kognitivnu disonancu u spoljnoj ibezbednosnoj politici doživljavaju i prevazilaze oni koji obliku-ju politiku i donose odluke u Republici Srbiji.

Bibliografija:

Antonić, Slobodan. Srbi i Evro-Srbi. Beograd: Čigoja štampa, 2007.

Brozović, Zorana. „Ko smo mi? Razvoj diskursa o NATO u parlamentimaSrbije kao izraz borbe suprotstavljenih strateških kultura.” Bezbed-nost Zapadnog Balkana, br.18, 2010: 53–68.

Burg, Avraham. The Holocaust is Over, We Must Rise From its Ashes.New York: Palgrave Macmillan, 2008.

Cooper, Joel. Cognitive Dissonance: Fifty Years of a Classic Theory.London: Sage Publications, 2007.

Ćosić. Dobrica. Kako da stvaramo sebe. U: Stvarno i Moguće – članci iogledi. Ljubljana–Zagreb: Cankarjeva založba, 1988.

Čolović, Ivan i Aljoša Mimica. (ur.). Druga Srbija. Beograd: Beogradskikrug, 1992.

Edkins, Jenny. Trauma and the Memory of Politics. Cambridge: Cam-bridge University Press, 2003.

Ejdus, Filip. „Bezbednost, kultura i identitet u Srbiji.” Bezbednost Zapad-nog Balkana, br. 7–8, 2007/8: 65–93

Festinger, Leon and Henry Riecken, Stanley Schachter. When ProphecyFails. New York: Harper and Row, 1956.

Festinger, Leon. A Theory of Cognitive Dissonance. Palo Alto: StanfordUniversity Press, 1957.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

29


FILIP EJDUSBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

30

Finnemore, Martha i Kathryn Sikkink. „International Norms and Dyna-mics and Political Change.” International Organization, Vol. 52,1998: 887–917.

Jervis, Robert. Perception and Misperception in International Politics.New Jersey: Princeton University Press, 1976.

Konečni, Vladimir. „Prva, druga i treća Srbija.” NSPM, 4. septembar2009.

Kovačević, Dušan. Dvadeset srpskih podela. Beograd: Stubovi kulture,2010.

Lupovici, Emir. „Ontological Dissonance, clashing identities and Israel’sUnilateral Steps towards the Palestinians.” Review of InternationalStudies, 2011:1–25.

Matić, Milan. Srpska politička tradicija. Beograd: Institut za političke stu-dije, 1998.

Rosati, Jerel A. A Cognitive Approach to the Study of Foreign Policy. U:Foreign Policy Analysis: Continuity and Change in the Second Ge-neration. Neack, Laura and Patrick J. Haney, o Jeanne A. K. Key.(ur.). New Jersey: Prentice Hall, 1995.

Steele, Brent J. Ontological Security in International Relations: Self-Identity and the IR State. New York: Routledge, 2008.

Sucharov, Mira. The International Self: Psychoanalysis and the Searchfor Israeli-Palestinian Peace. Albany: State University of New YorkPress, 2005.

Zarakol, Ayse. „Ontological (In)security and State Denial of HistoricalCrimes: Turkey and Japan.” International Relations 24, 2010: 3–23.


Odnos nacionalnog i evropskog identiteta SrbaZoran Krstić1

Saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku


Novembar 2011.

UDK: 323.1(=163.41) ; 316.73(497.11)

Sažetak

Odnos nacionalnog i evropskog identiteta predstavlja ve-oma plodnu oblast kojoj veliki broj autora širom Evrope po-svećuje dosta pažnje. Ovaj rad pokušava da sagleda problemiz perspektive države Srbije, koja tek pravi svoje prve korakeka integraciji u EU. Razmatrajući odnos dva identiteta, došlismo do niza sličnosti koje postoje sa drugim državama širomevropskog kontinenta (prvenstveno mislimo na značajan pro-cenat građana koji imaju razvijen „dvojni identitet“ – i naci-onalni i nadnacionalni evropski identitet). Analizirajući rezul-tate istraživanja BCBP-a iz maja 2011. godine, identifikovalismo i važnu „tačku razdora“, odnosno problem koji se, ba-rem kada je većina građana Srbije u pitanju, vidi kao značaj-na prepreka za suživot ova dva identiteta – pitanje Kosova iMetohije, južne srpske pokrajine na koju značajan broj Srbagleda kao na veoma važan, neodvojivi deo srpskog nacional-nog identiteta.

Ključne reči: nacionalni identitet, evropski identitet, dvoj-ni identitet, integracije, EU, NATO, Kosovo i Metohija.

Uvod

Veoma važno pitanje za Srbiju danas, ali i za Srbiju u na-rednim godinama (ili decenijama) do eventualnog dobijanjapunopravnog članstva u EU, jeste i ono koje se tiče odnosanacionalnog i nadnacionalnog – evropskog identiteta. Iakoneki analitičari ova dva nivoa zajedništva, odnosno identifi-kacije i lojalnosti smatraju kompatibilnim, ipak ne manjkajuni oni koji govore suprotno, tvrdeći da se ova dva identiteta

ODNOS NACIONALNOG I EVROPSKOG IDENTITETA SRBA

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

1 [email protected]

31


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

2 Dostupno na: <http://www.oxfordadvancedlearner-s d i c t i o n a r y. c o m / d i c t i o -nary/identity>

32

izmiriti ne mogu, odnosno da egzistiraju isključivo jedan naštetu drugog. Neretko su ovakvi stavovi iznošeni, a da pret-hodno nisu provereni nekim ozbiljnim naučnim istraživanjem(Jimenez 2004). I zaista, istraživanja koja su se bavila ovimodnosom u velikoj meri kaskaju za brojem tekstova i silnimstranicama teorijskih rasprava napisanih o ovoj značajnoj te-mi. Kako u svetu, tako i u Srbiji, broj empirijskih istraživanjakoja su se bavila odnosom nacionalnog identiteta i evropskogidentiteta nema previše. Stiče se tako utisak da su još mnogapitanja u vezi sa ovim, po mnogo čemu specifičnim odnosom,ostala bez odgovora, kao i da izvestan broj nejasnoća jošuvek onemogućava sticanje jasne slike.

Iako se istraživanje BCBP-a sprovedeno u maju 2011. go-dine, čije ćemo rezultate u ovom radu obilato koristiti, nijeprimarno bavilo identitetom ili odnosom nacionalnog i nad-nacionalnog identiteta, ono ipak daje neke zanimljive nalazei kada je ova oblast u pitanju. Ovo istraživanje je prvenstve-no sprovedeno kako bi bili ispitani stavovi građana Srbije obezbednosnim temama. Pored toga, ono nam je dalo i značaj-ne podatke o tome gde se Srbija po mišljenju svojih građanadanas nalazi, gde bi građani voleli da se ona nađe u budućno-sti, kakav je njihov stav o evroatlantskim integracijama, kojisu to problemi koji stoje na putu integracije(a), kao i o tomeda li su i na koji su način stavovi o ovim dilemama povezanisa identitetom.

O nacionalnom i evropskom identitetu

Šta je to nacionalni identitet?

Premda se identitet, kao jedna od važnijih odrednica lič-nosti, može definisati na mnogo načina, nama se kao najpri-kladnija čini ona definicija koja identitet smatra stalnim inepromenljivim delom naše ličnosti, odnosno skupom „ka-rakteristika, osećanja ili verovanja koji prave razliku međuljudima“2.

Osim ličnog identiteta, svaku osobu karakteriše i identitetkoji se gradi i oblikuje prisustvom u različitim grupama. Sva-ka jedinka je u isto vreme pripadnik većeg broja različitih so-cijalnih grupa, koje se međusobno nužno razlikuju po važno-sti, kao i po uticaju koji imaju na život te jedinke. Svako od


nas drugačije vrednuje ova pripadništva, te je za nekog pri-padnost navijačima jednog fudbalskog tima nešto veoma va-žno, nešto što ga suštinski određuje kao čoveka i nešto što ja-ko utiče na njegovo ponašanje. Nasuprot tome, njegovom pr-vom komšiji, u potpunosti nezainteresovanom za sport, činičast to što je rođen u lepoj i bogatoj regiji, nepravedno zapo-stavljenoj u matičnoj državi. On će veoma rado, kako u grad-skom prevozu, tako i na slavi, ali i na partijskom sastanku is-ticati važnost svog regionalnog identiteta.

Stoga, možemo reći da se pred svakim od nas, pored oda-bira profesije, bračnog druga ili marke automobila, nalazi itežak izbor, koji od nas zahteva da odlučimo kojoj grupi pri-padamo i u kojoj meri ćemo joj ponuditi deo sebe. Jedan, zamnoge neshvatljiv, bespotreban, pa čak i štetan identitet, ko-ji uporno odbija da izgubi na važnosti, jeste i nacionalni iden-titet. Veoma često citirana definicija nacionalnog identitetajeste ona koju je dao Šiber (Šiber 1988). On nacionalni iden-tite definiše kao osećaj pripadnosti određenoj grupi, koji jestečen tokom procesa socijalizacije. Tokom njega se primajujezik, tradicija i kultura nacionalne grupe, a pojedinac se po-istovećuje sa grupnim vrednostima i interesima, ali i sa gru-pom u celini.

Ovaj identitet koji, kako to uz veliko žaljenje navodi Smit,danas ipak „moćnije i trajnije utiče negoli drugi kolektivnikulturni identiteti... Danas je nacionalni identitet glavni oblikpoistovećivanja sa kolektivom.“ (Smit 2010: 270)

Šta je to evropski identitet?

Evropski identitet, koji predstavlja jedan vid nadnacional-nog identiteta, mogli bismo definisati kao osećanje zajedniš-tva sa drugim državama i narodima na evropskom kontinen-tu, odnosno kao osećanje pripadništva istom civilizacijskom(vrednosnom i kulturnom) krugu, koji se danas, između osta-log, materijalizuje i uključenjem sopstvene države (političkezajednice) u Evropsku uniju.3

Evropski identitet je ono o čemu su nekada maštali začet-nici ideje ujedinjene Evrope, a čemu se i danas nadaju zvanič-nici iz Brisela, svesni da brak iz interesa, iako može biti dugo-večan, nekonfliktan i koristan, postaje prava zajednica tekonda kada se jave emocije. Ta emocija (naklonost, ljubav)


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

3 Često se ove dve vrste na-klonosti, ka Evropi i ka Evrop-skoj uniji, mešaju. U jednomod istraživanja o kome ćemopisati na narednim stranicama(Himenez 2004), u samomupitnku ovakve razlike nisu nipravljene, nego su ih istraživa-či postali svesni tek kada suneki od ispitanika u kvalitativ-nom delu istraživanja počelida skreću pažnju na to timešto su među njima pravili razli-ku. U daljem tekstu ćemo podevropskim identitetom podra-zumevati vezanost za EU.Evropa kao geografski i sim-bolično mnogo širi koncept,iako značajan u ovom slučaju,biće stavljena sa strane.

33


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

4 Da su slični pokušaji postoja-li i ranije, vidimo kod Stojkovi-ća (Stojković 2008: 44). On na-vodi da je još na sastanku Ve-ća ministara EZ, 1974. godinepod nazivom „O evropskomidentitetu“, tada najznačajnijetelo organizacije sugerisalo daje potrebno uticati na izgrad-nju zajedničke identitetske ma-trice, koja bi povezala držav-ljane država članica, ali koja bislužila i kao temelj izgradnjezajedniče evropske spoljnepolitike.5 Pogledati: Himenez (2004:16).

34

jeste nešto što bi projektu zvanom „Ujedinjena Evropa“ do-nelo dodatni legitimitet. Osim emocije, stiče se utisak da jeovde veoma važan (ili da je još važniji) i njen intenzitet. Gra-đanin seoceta nadomak Kordobe, koji na pitanje iz Evroba-rametra kaže da se oseća građaninom Evrope, zapravo i nedaje baš najbolji mogući odgovor. Tek bi potpuno slaganje satvrdnjom „veoma sam ponosan što sam građanin EU“ pred-stavljalo priželjkivan, odnosno pravi odgovor. Dakle, iako jeod samog početka cilj (formiranje snažnog i širokim narod-nim masama veoma važnog nadnacionalnog identiteta) biojasan, put do njega nije bio bez dilema, lutanja i problema. Itako, kada je 80-ih godina prošlog veka EU pokušala da stvo-ri evropski identitet uz pomoć klasičnih sredstava korišćenihu razvoju nacionalnog identiteta (obrazovanjem, simboli-ma...), to je u jednom trenutku izazvalo strah među država-ma članicama od toga da bi njihovi nacionalni identiteti i lo-jalnost njihovih građana matičnim državama mogli biti pot-kopani (Höjelid 2001).4 Kao rezultat toga, nacionalne vladeuradile su malo da bi promovisale razvoj takvog evropskogidentiteta, a u Mastrihtski ugovor uključena je klauzula pokojoj je EU u obavezi da poštuje postojeće nacionalne identi-tete zemalja članica (član F, tačka 1).5

Takođe, na samom početku su se i mišljenja naučne javno-sti podelila oko toga da li je uopšte moguć razvoj jednog za-jedničkog nadnacionalnog evropskog identiteta. Tako su jed-ni isticali da nepostojanje zajedničkog jezika, nasleđa, mitovai simbola – dakle svega onog što je odigralo veliku ulogu u iz-gradnji nacionalnog identiteta – predstavlja nepremostiv pro-blem i da je razvoj evropskog identiteta nemoguć (videtiSmith 1992, 1995, 1999; Řsterud 1999). Drugi su dolazili dosličnog zaključka, krećući se sasvim drugom trasom. Da bi serazvio nadnacionalni identitet, neophodno je prvo ad actastaviti nacionalni identitet, koji se i ranije pokazao kao veo-ma žilav protivnik. Ili, kako kaže Keri (Carey, 2002), „što jesnažnija veza koju pojedinac oseća prema sopstvenoj naciji,to je manje verovatno da će podržati (opravdati) mere kojeumanjuju uticaj nacije na ekonomiju i politiku“. Neki autorisu pak, poput Suha (Such 2000), smatrali da se „čak i danasmože predvideti koje će sfere društvenog života biti obuhva-ćene evropskim identitetom, a koje to nikada neće biti“. Sa


druge strane, bilo je i onih koji su verovali u zajednički evrop-ski identitet, računajući na „proračunate individualne samo-interese“ ili na „dobrovoljni dogovor oko pravila za mirnu ilipolitičku koegzistenciju, deljenih kulturnih normi i verova-nja“ (Jimenez 2004).

Analizirajući odnos između nacionalnog i evropskog iden-titeta, Mihić (Mihić 2009) nudi tri moguća tipa odnosa međunjima: „Prvo, identiteti mogu biti ugnežđeni tako da jedan odidentiteta bude jezgro identiteta a da svi drugi budu u kon-centričnim krugovima oko njega raspoređeni. U ovoj konste-laciji, u jezgru je nacionalni ili regionalni identitet, a ostali senalaze oko njega, gde bi evropski bio verovatno najveći,spoljni krug ovako postavljenog identiteta.

Druga opcija jeste da se identiteti preklapaju i da većina,ali ne i svi, članovi jedne grupe budu članovi i druge grupe.Ovakva podela identiteta podrazumeva da kod nekih člano-va jedne nacionalne grupe istovremeno postoji i osećaj veza-nosti za Evropu.

Treći put razmišljanja o evropskom i nacionalnom identi-tetu jeste onaj koji liči na 'mramorni kolač'. Naime i nacio-nalni i evropski identitet su delovi jednog kolača i stoga susnažno izmešani i nerazdvojivi. Nemoguće je razdvojiti takojasno, gde prestaje nacionalni a počinje evropski identitet.“(Mihić 2009: 207–208)

Na kraju, iz svih ovih podela i razmimoilaženja iskristali-sala su se tri različita puta, tri pristupa u razmatranju i istra-živanju razvoja evropskog identiteta. Može se reći da danasuporedo obitavaju sva tri teorijska pristupa:

1. „Kulturna teorija“, po kojoj se evropski identitet možerazviti na isti način na koji su se razvijali nacionalniidentiteti u 19. veku, odnosno na zajedničkom nasleđu,jeziku, kulturi, simbolima i mitovima. Najveća zamer-ka koja se upućuje ovom pristupu jeste da je to odvećtežak, a verovatno i nemoguć zadatak. Velike razlikekoje postoje među državama članicama, nastale usleduticaja različitih jezičkih, ekonomskih i geopolitičkihfaktora, ne obećavaju da će priča imati srećan kraj.Osim toga, kulturna raznolikost jedna je od važnih iprepoznatljivih karakteristika Evrope (Smith 1992,1995, 1999; Řsterud 1999).


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

35


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

36

2. U osnovi „instrumentalne teorije“ leži jednostavna ana-liza troškova i dobitaka svakog građanina ponaosob.Ukoliko pojedinac misli da je EU za njega lično kori-stan projekat, odnosno ukoliko u takvom okruženjumože bolje da zadovolji sopstvene interese nego u okvi-ru nacionalne države, on će onda težiti da se identifiku-je sa tom grupom i da se oseća kao Evropejac. Dakle,što su lošiji uslovi života unutar neke države (ekonom-sko stanje, stanje ljudskih prava, osećanje sigurnosti...),utoliko će se lakše razviti evropski identitet (Gabel1998; Eichemberg and Dalton 1993; Gabel and Palmer1995; Kaltenthaler and Anderson 2001; Olsen 1996;Sánchez-Cuenca 2000; Fernández-Albertos andSánchez-Cuenca 2001). Ovakva pozicija u suprotnostije sa istraživanjem koje su sproveli Marks i Hudž(Marks & Hooghe 2003: 29). Iako nalaze da ekonom-ski faktori imaju značajnu ulogu, oni istuču da nacio-nalni identitet ipak ima presudnu ulogu.

3. Treća, tzv. društvena teorija („civic”), ističe da seevropski identitet gradi na dogovoru oko „pravila zapolitičku koegzistenciju, deljenih kulturnih normi i za-jedničkih verovanja“ (Jimenez 2004). Dakle, po mišlje-nju ovih teoretičara, suština evropskog identiteta leži uposvećenosti zajedničkim vrednostima Unije, istaknu-tim u konstitutivnim dokumentima, u posvećenostipravima i dužnostima građanskog društva, posvećeno-sti učestvovanju u politici na koju se može gledati kaona direktnu suprotnost klasičnom etnonacionalizmu(Mancini 1998; Weiler 1999; Kersbergen 1997; Weiler,Haltern and Mayer 1995).

Kao što smo već naveli, ove teorije su često nastajale, a danisu bile utemeljene na činjenicama dobijenim istraživanjima.S vremenom se i to promenilo. Kako vreme odmiče, sve je vi-še istraživanja koja kao svoj cilj postavljaju to da detaljnopreispitaju odnos između nacionalnih i nadnacionalnog(evropskog) identiteta, kako u zemljama članicama EU, takoi državama koje su u procesu priključenja ovoj zajednici. Nanarednim stranama predstavićemo neke od njih.


Istraživanja odnosa evropskog i nacionalnog identiteta

Tri ranije iznete teorije izgradnje zajedničkog evropskogidentiteta testirala je Himenez u dva istraživanja, koja ćemoukratko predstaviti na narednim stranicama. U njima autor-ka traga za odgovorom u kojoj meri se nacionalna lojalnost iidentifikovanje sa Evropom (i/ili EU) međusobno isključuju,odnosno u kojoj meri su kompatibilni i međusobno poveza-ni. Takođe ona je istraživala i sadržaje nacionalnih i evrop-skih identifikacija, procenjujući važnost različitih elemenata upredstavljanju bilo nacije, bilo Evrope.

Prvo istraživanje bazirano je na rezultatima Evrobarame-tra (Standard Eurobarometer 57.2). Ono je ciljano bilo krei-rano tako da se njim mogu testirati teorijske postavke o od-nosu evropskog i nacionalnog identiteta. Upitnik sadrži bate-riju pitanja posvećenih merenju osećanja bliskosti sa različi-tim unutrašnjim i spoljašnjim grupama (uključujući naciju,EU, Evropu, Centralnu Evropu i Istočnu Evropu). Uz nju suišle i dve baterije testova sastavljene od 14 stavki, od kojih jesvaka povezana sa drugačijom komponentom identiteta.Autori istraživanja su pitanja koja se odnose na nacionalniidentitet, zajedničku kulturu, običaje i tradiciju, zajednički je-zik, zajedničke pretke, istoriju i sudbine povezali sa „kultur-nim“ konceptom identiteta. Zajednička prava i obaveze, kaoi zajednički pravni i politički sistem povezali su sa „društve-nom“ teorijom, a zajednički sistem socijalne zaštite i bezbed-nosti sa „instrumentalnom“ teorijom, u koju bi spadale istavke koje su se odnosile na nacionalnu ekonomiju, vojsku izajedničke granice (Himenez 2004).

Za razliku od nekih prethodnih Evrobarometara, u kojimasu ispitanici odgovarali na pitanja u vezi sa nacionalnošću,podrškom integracijama EU ili stepenom „ponosa što samEvropljanin“, u ovom je „bliskost sa drugim grupama“ koriš-ćena kao indikator za merenje identiteta. Glavno pitanje nakoje su istraživači želeli da odgovore bilo je da li se evropskii nacionalni identitet međusobno isključuju ili je njihov suži-vot ipak moguć. Ovaj odnos razmatran je na osnovu procen-ta onih ispitanika koji u isto vreme ispoljavaju obe vezanosti(i prema naciji i prema Evropi), ali i na osnovu intenziteta ovepovezanosti u oba slučaja. Deo dobijenih rezultata predsta-vljen je u tabeli broj 1.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

37


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

38

Tabela br. 1: Odnos nacionalnog i evropskog identiteta

A – procenat populacije sa dvojnim identitetom (i evropskim i nacionalnim)B – procenat populacije sa dvojnim identitetom, od koga je oduzet proce-nat populacije koja ispoljava samo nacionalni identitetC – intenzitet vezanosti za naciju

Prvo što upada u oči kada se pogleda ova tabela jeste dasu nacionalni i evropski identitet međusobno kompatibilni,odnosno da je u skoro svim ispitivanim državama visok pro-cenat ispitanika koji ispoljavaju dvojni identitet (kolona A),tj. koji i EU i sopstvenu naciju doživljavaju kao bliske (oko50%). Ipak, kada se pogleda sledeća kolona (kolona B), kojaje dobijena oduzimanjem procenta ispitanika koji ispoljavajusamo nacionalni identitet, razlika među državama postaje jas-nija. U oba slučaja građani Španije i Italije spremniji su odostalih da ispolje važnost i evropskog i nacionalnog identite-ta, dok su građani Velike Britanije i Grčke tome daleko ma-nje skloni. Veoma je zanimljiv i nalaz da je intenzitet poveza-nosti sa nacijom (kolona C) jednak i u Velikoj Britaniji(0,758), gde je ekskluzivni nacionalni identitet dominantan, iu Španiji (0,718), gde je broj ispitanika koji imaju izgrađendvojni identitet veći od onih koji imaju isključivo nacionalniidentitet. Dakle, vezanost za nacionalni identitet je, čak i uonim državama gde veći broj ispitanika ispoljava dvostrukuvezanost, i dalje visoka, te je veća od vezanosti za evropskiidentitet. Drugim rečima, ne postoji korelacija između većeg


A B C

Zapadna Nema ka 47 -6 0,715

Isto na Nema ka 45 -10 0,792

Austrija 51 2 0,689

Velika Britanija 36 -28 0,758

Italija 64 28 0,669

Španija 61 22 0,718

Gr ka 40 -20 1,099

Ma arska 54 8 1,043

Poljska 46 -8 1,012

eška 54 8 0,748

postojanja dvojnog identiteta i smanjenja važnosti nacional-nog identiteta. Odnosno, možemo reći da nastanak evrop-skog identiteta ne utiče na slabljenje nacionalnog identiteta.

Na osnovu nalaza drugog istraživanja, sprovedenog samou Španiji, Himenez (Jimenez 2007) izvodi zaključak da je zna-čajan procenat Španaca koji imaju jak nacionalni identitetspreman da se identifikuje i sa identitetom EU (90%). Posto-ji, takođe, statistički značajna korelacija (0,277**) izmeđustava ispitanika koji su ponosni što su Španci i stava onih ko-ji su ponosni što su Evropljani. Iz ovoga ona zaključuje ne sa-mo to da je nacionalni identitet kompatibilan sa evropskim,već i to da „evropski identitet zahteva postojanje nacionalnogidentiteta“6.

Kao i Medrano i Gutierez (2001)7, Himenez smatra da po-stoji dovoljno dokaza koji govore u prilog tezi da su (baremkada je reč o Španiji) lojalnost naciji i lojalnost EU „totalnokompatibilne“. Razlog za to, smatraju autori, jesu različiti iz-vori ove dve vrste identifikacije. U slučaju nacije glavna upo-rišta idetnifikacije jesu etničko-kulturni elementi, dok temeljeevropskog identiteta čine „instrumentalni faktori“. Ovakvinalazi u suprotnosti su sa onima koje je izneo Smit (1995,1999), po čijem će mišljenju izgradnja evropskog identitetaići teško, pa će možda biti i nemoguća, ukoliko nacionalno-kulturno-etnički identiteti i dalje ostanu jaki! Takođe, iznetinalazi u suprotnosti su i sa hipotezama koje su razvili Fernan-dez-Albertos i Sančez-Kuenca8 (Fernández-Albertos andSánchez-Cuenca 2001). Po njihovom shvatanju „rađanjeevropskog identiteta zahteva eroziju nacionalnih lojalnosti iidentiteta“ (Davies 1996; Seton-Watson 1985; Wallace 1990;Papcke 1990; Lobera 1994, Deflem and Pample 1996; Carey2002)9.

Izlaz iz situacije koja nastaje usled ovakvih (kontradiktor-nih) nalaza, Marks i Hudž (Marks & Hooghe 2003) vide udodatnim analizama. Treba, naime, ispitati pod kojim uslovi-ma nacionalni identitet može politički mobilisan i pretvorenu nacionalizam koji se u potpunosti opire evropskim integra-cijama (Marcussen et al. 1999). Oni smatraju da u nekimdrugim slučajevima nacionalni identitet može postojati para-lelno sa nadnacionalnim, odnosno da može biti čak i podr-ška evropskim integracijama, dok ga u drugim slučajevima


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

6 Pogledati: Himenez (2004:12).7 Isto, str. 24.8 Isto.9 Isto, str. 24.

39


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

10 Proizašla što iz raznih bol-nih istorijskih iskustava, što iznimalo manje bolne skoreprošlosti (tokom 90-ih), što izspecifične trenutne situacije,proistekle iz nelegitimnog ot-cepljenja dela teritorije, praće-nog priznanjem većeg dela ze-malja članica EU.

40

prate tvrdnje da EU predstavlja pretnju nacionalnim institu-cijama, da slabi nacionalno biće i da potkopava nacionalnisuverenitet (Risse 2001).

Karakteristike odnosa nacionalnogi evropskog identiteta Srba

Da li će Srbija potvrditi ranije navedene nalaze o kompa-tibilnosti nacionalnog i evropskog identiteta ili će njena spe-cifičnost10 i ovde ostaviti traga i proizvesti neki neočekivanirezultat?

Sumirajući nalaze nekoliko domaćih istraživanja koja supokušala da odgonetnu prirodu odnosa između ova dva iden-titeta, možemo reći da dobijeni rezultati nikako nisu jedno-značni i da zahtevaju pomniju analizu.

Rezultati dobijeni u istraživanju pod nazivom „Odnos na-cionalnog i europskog identiteta i stavova prema europskimintegracijama građana Zagreba i Novog Sada“ (Kamenov isaradnici 2005, prema: Puhalo 2005), u kome je učestvovalo800 ispitanika (400 Novosađana i 400 Zagrepčana) uzrastaod 15 do 46 godina, pokazuju da ispitanici obe grupe imajurelativno jako izražen nacionalni identitet, ali i to da ni u jed-noj od ove dve grupe ne postoji statistički značajna poveza-nost između nacionalnog i evropskog identiteta. Drugim reči-ma, ovo istraživanje još jednom potvrđuje ranije iznetu hipo-tezu da se nacionalni i evropski identitet mogu posmatratikao dve nezavisne dimenzije.

Takođe, veoma važnim nam se čine i dva istraživanja kojaje sproveo CESID tokom dva vremenska perioda: u decembru2009. godine i u februaru 2010. godine. U drugom istraživa-nju, istraživači su došli do zaključka da je u Srbiji u tom tre-nutku postojao „osrednje razvijen evropski identitet“ (indeksevropskog identiteta u rasponu od 1 do 5 iznosi 2,65). Zani-mljivo je da je samo tri meseca ranije on iznosio 2,83.

U isto vreme ovo istraživanje zabeležilo je i to da čak 79%građana iskazuje da ima izraženo osećanje pripadanja naciji,dok svega 2% nimalo nema takvo osećanje.


Tabela 2: Osećanje pripadnosti svojoj naciji i osećanje pripadnosti Evropi

Ovo nam istraživanje, takođe, daje i zanimljive podatke omeđusobnom odnosu ova dva identiteta. Naime, 54% ispita-nika istovremeno oseća pripadnost i nacionalnom i evrop-skom identitetu (barem osrednjim intenzitetom), dok 42%njih ima (barem osrednje) osećanje nacionalnog identiteta, uzmalo ili nikakvo osećanje evropskog identiteta.

Tabela 3: Nacionalni i evropski identitet 2009. godine(% u odnosu na ukupan broj ispitanika)


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

41


Ose anje pripadnosti Evropi Ose anje pripadnosti naciji

frekvencija % frekvencija %

Veoma 68 6 593 49

Prili no 229 19 363 30

Osrednje 375 31 198 16

Malo 279 23 39 3

Nimalo 250 21 19 2

Total 1202 100 1213 100

Decembar 2009. Jak

nacionalni identitet

Osrednji nacionalni id.

Slab nacionalni identitet ili

bez nac. identiteta

Prosek

Jak identitet EU 23 4 1 28

Osrednji identitet EU 23 8 1 32

Slab identitet EU ili bez identiteta EU

31 7 2 40

UKUPNO 77 19 4 100

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

11 Grupa autora. Kako građanivide tranziciju. Beograd, 2010.

42

Tabela 4: Nacionalni i evropski identitet 2010. godine(% u odnosu na ukupan broj ispitanika)

Sumirajući nalaze dva svoja istraživanja, tim CESID-a za-ključuje da „kod dve trećine građana Srbije dominira istovre-meno prihvatanje i jednog i drugog identiteta (uključivši tu iprimat jednog ili drugog identiteta). Na drugoj strani, isklju-čivi identiteti (u stvari, u gotovo svim slučajevima reč je o na-cionalnom identitetu) prisutni su kod svakog četvrtog građa-nina Srbije.“

Takođe, važne podatke o odnosu ova dva identiteta, dobi-jamo i iz istraživanja koje je ispitivalo proteklih 20 godinatranzicije u Srbiji.11 Izdvojićemo nekoliko zanimljivih poda-taka na koje pažnju skreće Vasović (Vasović 2010). Premanjenim rečima, iako „nacija postaje dominantna osnova iden-tifikacije srpskih građana tek uoči izbijanja otvorenih među-etničkih sukoba na tlu Jugoslavije“ (Vasović 2010: 74), ipakona danas ima prilično važnu ulogu. Kada se analiziraju pro-sečne ocene važnosti koja se pripisuje pojedinim identitetima(ako se odgovori prikažu u vidu ocena od 1 do 5), dobijaju serezultati koji nam govore da je ispitanicima pripadnost sop-stvenoj naciji ili mestu i regiji u kojoj žive ipak važnija odidentifikacije sa nadnacionalnim identitetima.


Februar 2010. Jak

nacionalni identitet

Osrednji nacionalni id.

Slab nacionalni identitet ili

bez identiteta

Prosek

Jak identitet EU 20 3 2 25

Osrednji ident. EU 23 8 0 31

Slab ident. EU ili bez identiteta EU

36 6 2 44

UKUPNO 79 17 4 100

Tabela br. 5: Prosečne ocene jačine osećanja pripadnosti(Vasović 2010: 81)

Pozivajući se na rezultate istraživanja koje je sprovela Hi-menez (Jimenez, 2004), Vasović u ovakvom nalazu ne vidiništa čudno, jer, kako navodi, „prevaga nacionalnih (parohi-jalnih) nad nadnacionalnim identitetima nije karakterističnasamo za građane Srbije“.

Istraživanje BCBP-a

Na neke od razloga relativno niske izraženosti (važnost)evropskog identiteta kod građana Srbije ukazuju nam i rezul-tati istraživanja BCBP-a, sprovedenog u maju ove godine.Naime, ponavljajući pitanje koje je ranije svojim ispitanicimapostavio CESID, ispitivali smo koliki procenat građana sma-tra da će ulazak u EU dovesti do gubitka nacionalnog identi-teta i dobili smo identične podatke. Gotovo svaki treći ispita-nik smatra da je takva opasnost realna.

Važno je napomenuti i to da nacionalna pripadnost ispita-nika, koju su iskazali u odgovorima na ovo, ali i na ostalaanalizirana pitanja vezana za identitet, igra značajnu ulogu(pogledati tabelu br. 6). Kako pripadnika nacionalnih manji-na (u ovom inače reprezentativnom uzorku) ima malo, o nji-hovim stavovima nije moguće izvesti precizne zaključke. Sto-ga će se podaci na narednim stranama odnositi samo na oneispitanike koji su kao svoju nacionalnost naveli srpsku.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

43


Tvrdnje o pripadnosti

Pripadnost Srbiji 3,97

Pripadnost mestu i regiji u kojoj živim 3,95

Pripadnost Evropi 3,17

Pripadnost svetu 3,13

Pripadnost bivšoj Jugoslaviji 2,84

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

44

Tabela br. 6: Ulazak u EU i gubitak nacionalnog identiteta

Ukoliko se vratimo dobijenim podacima, videćemo da sli-čan stav naši ispitanici zauzimaju i kada su u pitanju suvere-nitet i nezavisnost.

Tabela br. 7: Ulazak u EU i gubitak suvereniteta i nezavisnosti(građani Srbije srpske nacionalnosti)

Ovakav nalaz je u skladu sa stavovima Marksa i Hudža(Marks & Hooghe 2003: 6), koji smatraju da EU kao državau nastajanju „nužno ugrožava ne samo autonomiju u dono-šenju odluka nacionalnih institucija, već i sržne vrednosti na-cionalnog suvereniteta i identiteta“.

Posmatrano sa stanovišta formiranja nadnacionalnogidentiteta, veoma zanimljiv rezultat za nas predstavlja i nalazda se i na eventualni ulazak Srbije u NATO gleda kao na ve-liku pretnju po nacionalni suverenitet i identitet (tabela br. 8).Ovaj nalaz nam je utoliko važniji, jer je politička elita Srbijenakon 2000. godine (i jako dugo) koristila termin evroatlant-ske integracije, pod kojim se podrazumevalo približavanje, azatim i ulazak Srbije kako u EU, tako i u NATO. Čak i danasse povremeno može čuti kako neki zvaničnik tvrdi da jednobez drugog ne ide, odnosno da je ulazak u NATO preduslovulaska u EU. Iako potpisnik ovih redova u takvoj retorici vi-di samo jeftin pokušaj da se deo podrške koju građani Srbije

JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI 85. Ukoliko Srbija

u e u EU, to e dovesti do gubitka

nac. identiteta

prosek Srbi Ma ari Romi Albanci Bošnjaci ostali

Ne slaže se 47,1 44,4 65,3 41,1 100 90,7 56,8

Ne zna, nema stav 20,3 20,8 20,8 29,4 3,2 18,8

Slaže se 32,6 34,8 13,9 29,4 6 24,3

86. Ukoliko Srbija u e u EU, to e dovesti do gubitka suvereniteta i nezavisnosti

%

Ne slaže se 44,4


Slaže se 33,4

pružaju ideji EU prelije i na stav o tom, u Srbiji veoma neo-miljenom, vojnom savezu, ipak smatramo opravdanim da seu raspravu o nacionalnom i nadnacionalnom identitetu kadaje u pitanju Srbija ubaci i eventualni odnos prema NATO, od-nosno njegov neminovni uticaj na to kako vidimo sebe.

Mada spajanje identiteta i suvereniteta u jedno pitanje uvelikoj meri otežava ispravnu analizu odgovora ispitanika,ipak rezultati ukazuju na to da više od polovine ispitanih gra-đana vojnu integraciju u NATO vidi kao pretnju po, baremjednu ili čak obe, vrednosti.

Tabela br. 8: Ulazak u NATO i gubitak nacionalnog suvereniteta i identiteta

Dodatno razjašnjenje o odnosu srpskog nacionalnog identite-ta i NATO dobijamo i u odgovoru na pitanje: Šta bi ulazak Srbi-je u NATO govorio o nama kao narodu? Najfrekventniji odgo-vor – da kratko pamtimo (22%) – ukazuje na to da vojni sukobsa Alijansom iz 1999. godine ima veliku važnost, dok je za pričuo identitetu značajan i odgovor svakog šestog ispitanika (17,2%),koji smatra da bismo time izdali svoje pretke i svoju istoriju.

Tabela br. 9: Šta ulazak u NATO govori o Srbima kao narodu


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

45


95. Ukoliko Srbija u e u NATO, to e dovesti do gubitka nacionalnog suvereniteta i identiteta

%

Ne slaže se 21,5


Slaže se 51,7

103. Šta bi ulazak Srbije u NATO govorio o Srbima kao narodu?

%

Da kratko pamtimo 22

Da smo se prodali 20,7


Da smo izdali svoje pretke i svoju istoriju 17,2

Da smo slabi 11

Da najzad imamo viziju 6,5

Da smo pametni 4,7

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

12 Misli se na posetu nemačkekancelarke Beogradu, 23. av-gusta 2011. godine, prilikomkoje je domaćim zvaničnicimaistakla da nastavka evropskihintegracija za Srbiju nema bez„rezultata u dijalogu Beogradai Prištine, rada Euleksa i ukida-nja paralelnih struktura na se-veru Kosova”.

46

Tabela br. 10: Stav građana Srbije srpske nacionalnosti o integracijama (u EU i NATO)

Kao što iz gore navedenih nalaza vidimo (tabela br. 10),NATO u većoj meri nego EU predstavlja pretnju po nacional-ni identitet građana Srbije srpske nacionalnosti. Da li u ovo-me leži i razlog za prilično veliku razliku koja postoji kada jeu pitanju podrška pristupanju ovim dvema organizacijama(12,2% naspram 56,6%), valjalo bi dodatno istražiti.

Kosovo i Metohija kao važna tačka razdora

O velikoj važnosti koju Kosovo i Metohija (KiM) imajuza građane Srbije govore i nalazi istraživanja koje je sproveoCESID u septembru 2007. i januaru 2008. godine, ali i istraži-vanja BCBP-a iz 2011. godine. Naime, iako bi velika većinagrađana svakako želela da Srbija i uđe u EU i zadrži Kosovo,većina ispitanika, kada treba da izabere samo jednu od ponu-đenih opcija, prednost daje zadržavanju južne srpske pokraji-ne. Istraživači CESID-a svoje nalaze objašnjava time „što je EUipak još uvek daleko građanima Srbije, dok po pitanju Kosovapostoji snažna bliskost i emotivna veza u reakcijama“.

Ipak, iako se u vreme sprovođenja ovih istraživanja pita-nje izbora između EU i KiM moglo nazvati lažnom dilemom,odnosno iako se zauzimanje srednjeg puta „i Kosovo i EU“moglo koristiti u predizborne svrhe, danas to više nije mogu-će. Pokazalo se tačnim predviđanje onih ispitanika (tabela br.11) koji su smatrali da će Srbija u nekom trenutku biti stavlje-na pred težak izbor: da prizna i da se pomiri sa gubitkom15% svoje teritorije ili da odustane od svog „dugog putova-nja u Jevropu“. Dakle, do pre samo nekoliko meseci gotovopolovina građana mogla je da se opredeli za život u neznanjuili za nerealni optimizam, ali danas (nakon posete uvaženegospođe Merkel12) to više nije moguće.


83. Da li Srbija treba da postane lanica EU?

92. Da li Srbija treba da postane lanica NATO?

Da 56,6 12,2

Ne 25,4 69,4

Ne zna 18 18,4

Tabela br. 11: Evropska unija i odricanje od KiM

Kako osim u javnosti veoma prisutnih ambasadora (uglav-nom onih iz država članica koje su „jednakije od drugih“) ineki od zvaničnika EU13 evropsku Srbiju vide (za šestinu) ma-njom nego što ona jeste po Rezoluciji UN 1244, tako i većin-ski broj građana Srbije odbija da internalizuje taj evropskiidentitet koji direktno zahteva menjanje, brisanje, odnosnoodricanje od uspostavljenog nacionalnog identiteta.

Na blisku povezanost srpskog nacionalnog identiteta i KiMukazivali su mnogi (Bandić 2008; Dejzings 2005; Mojsilović2010). Dok su jedni na nju gledali kao na „obožavanje smrti ilikult mrtvih“14, kao na iracionalnu ili pak kao na bespotrebanteret, drugi su je karakterisali kao važnu, korisnu i potpuno uskladu sa prihvaćenim evropskim vrednostima.

Ni novija dešavanja, kao što je proglašenje nezavisnostiKosova i Metohije u februaru 2008. godine, ne menjaju su-štinu ovog odnosa. Tako i u rezultatima istraživanja BCBP-avidimo da ispitanici ovaj čin prvenstveno vide kao pretnju ponacionalni identitet (38,5%), pa tek nakon toga i kao pretnjupo bezbednost (36%).

Tabela br. 12: Šta za Vas predstavlja proglašenje nezavisnosti KiM?

Zanimljivo je to što nam istraživanje BCBP-a na jedan po-sredan način ukazuje i na važnost KiM. Naime, države koje


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

13 Poput Hermana van Rom-peja na Forumu Srbija – EU,videti na: <http://www.seti-m e s . c o m / c o c o o n / s e t i -mes /xh tm l /en_GB/ fea tu -r e s / s e t i m e s / f e a t u -res/2011/09/12/feature-02>14 Slapšak, videti na:<http://www.danas.org/con-t e n t / m o s t _ k o s o -vo_mit/1620087.html>

47

JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI 87. Ukoliko Srbija u e u EU, to e je primorati da se

odrekne Kosova i Metohije %

Ne slaže se 20,8

Ne zna, nema stav 26

Slaže se 53,2

104. Proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije u februaru 2008. godine za Vas predstavlja...?

%

Pretnju za nacionalni identitet srpskog naroda 38,5

Pretnju za bezbednost Republike Srbije 36


Ne predstavlja pretnju uopšte 10,3

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

48

građani opažaju kao pretnju priznale su sve do jedne nelegal-nu kosovsku tvorevinu, dok skoro nijedna država koju gra-đani opažaju kao prijatelja (izuzev Japana) to nije učinila i,što je možda još važnije, ni ne namerava da prizna novu ne-zavisnu državu. Slučajnost ili ne?

Tabela br. 13: Države prijatelji i države pretnje

Sumiranjem svih gore navedenih nalaza, postaje sasvim ja-sno da je za Srbe pitanje KiM veoma važno. Važno je toliko daod njega zavisi osećanje bezbednosti države, te da je u direktnojvezi sa željom za integraciju (kako u EU, tako i u NATO). Ta-kođe, ono možda presudno utiče i na opažanje toga koje su dr-žave prijatelji, a od kojih država stiže pretnja. Skloni smo tomeda razlog za ovako veliku važnost ovog pitanja tražimo u bli-skoj povezanosti KiM sa nacionalnim identitetom. S druge stra-ne, postaje jasno da nadnacionalni, evropski identitet stoji u di-rektnoj suprotnosti sa nacionalnim identitetom, odnosno dazahteva menjanje jedne od njegovih najvažnijih karakteristika.Naš je stav da je postojanje velikog procenta građana sa izraže-nim evropskim identitetom ponajviše predstavljalo posledicunjihovog verovanja da su evropske integracije Srbije i rešavanjeproblema KiM dva odvojene procesa. Sada, kada je potpuno ja-sno da od celovite Srbije u EU nema ništa, smatramo da se mo-že očekivati dodatni pad podrške integracijama, odnosno padispoljavanja nadnacionalnog, evropskog identiteta.

Zaključak

Sumirajući ranije izneseno, možemo ustvrditi da nacional-ni identitet u savremenom, globalizovanom svetu i dalje poje-


Države prijatelji Države pretnje

Rusija SAD

Gr ka Albanija

Kina Velika Britanija

Japan Turska

Druge zemlje EU Hrvatska

Rumunija Nema ka

dincu predstavlja veoma važan izvor identifikacije. Kada sugrađani EU u pitanju, vezanost za sopstvenu naciju ostaje ja-ča od vezanosti za Evropu, čak i u onim zemljama gde veći-nu stanovništva čine građani koji imaju dvojni identitet.Ipak, i osećanje evropskog identiteta u većini zemalja EU is-poljava značajan broj građana (oko 50 %). Ova dva identi-teta uglavnom egzistiraju nezavisno jedan od drugog, odno-sno jak intenzitet jednog ne implicira nizak intenzitet dru-gog. Takve nalaze potvrđuju kako istraživanja rađena u sta-rim i novim članicama EU, tako i ona rađena u državama na-šeg okruženja.

Takođe, glavni nalazi ukazuju na to da je nacionalni iden-titet uglavnom baziran na kulturnim elementima (najčešće supominjani jezik i kultura), dok je evropski uglavnom baziranna „instrumentalnim“ razmatranjima (zajednička valuta ipravo slobodnog kretanja i stanovanja nalaze se među petnajvažnijih stavki evropskog identiteta u svim zemljama).

Jedan od zanimljivijih zaključaka jeste i taj da ispitanicikoji nemaju razvijen nacionalni identitet teže razvijaju i ispo-ljavaju evropski identitet. Ovaj nalaz bi posebnu važnost mo-gao imati u Srbiji, gde se, po našem mišljenju, radi na uruša-vanju i smanjivanju važnosti nacionalnog identiteta kako bise on zamenio „ispravnim“, globalizovanim, za 21. vekspremnim nadnacionalnim, evropskim identitetom. Srbija se,kada je paralelno bitisanje evropskog i nacionalnog identite-ta u pitanju, barem do sada nije značajno razlikovala od dru-gih analiziranih zemalja. Ipak, kada su bili prinuđeni da bira-ju „ili KiM ili EU“, odnosno da značajno rekonstruišu svojnacionalni identitet, građani Srbije su u praksi davali odgovorna teorijska pitanja s početka ovog teksta o kompatibilnostiili nemogućnosti suživota nacionalnog i nadnacionalnogidentiteta.

Bilo kako bilo, mnoga veoma zanimljiva pitanja i daljeostaju otvorena. Pitanja odnosa nacionalnog i evropskogidentiteta, naročito u Srbiji, zahtevaju dodatna istraživanja ianalize. Neka od njih bi mogla da budu:

- Odnos i važnost kulturnih, instrumentalnih i društve-nih elemenata u izgradnji evropskog identiteta građanaSrbije

- Specifičnosti Srbije u odnosu na druge države regionai/ili EU


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

49


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

50

- Značaj KiM kako za nacionalni, tako i za evropskiidentitet građane Srbije

- Važnost i intenzitet evropskog identiteta kod nacional-nih manjina u Srbiji

- Važnost nacionalnog ponosa kako za nacionalni, tako iza evropski identitet građana Srbije.

Literatura:

1. CeSID. Istraživanje javnog mnjenja: „Identifikacijom problema do nji-hovog rešenja – jačanje kapaciteta javnih institucija za prevencijupotencijalnih sukoba.” Beograd, 2007.

2. CeSID. Istraživanje javnog mnjenja: „Vrednosti i identiteti građanaSrbije u kontekstu evropskih integracija.” Beograd, decembar 2009.

3. CeSID. Istraživanje javnog mnjenja: „Vrednosti i identiteti građanaSrbije u kontekstu evropskih integracija.” Beograd, februar 2010.

4. Carrey, Sean. „Undivided Loyalty: Is National Identity an Obstacle toEuropean Integration? ” European Union Politics 3, 4, 2002:387–413.

5. Höjelid, S. European Integration and the Idea of European Identity:Obstacles and Possibilities. ECPR Joint Sessions Grenoble 2001.Workshop 19: Identity Politics, 2001.

6. Marks, Gary and Liesbet Hooghe. „National Identity and Support forEuropean Integration.” Discussion Paper SP IV 2003–202, 2003.

7. Rot, N. Havelka, N. Nacionalna vezanost i vrednosti srednjoškolskeomladine. Beograd: Institut za psihologiju i Institut društvenih nauka,1973.

8. Ruiz Jimenez, Antonia M. „Cultural, Instrumental, Civic and Symbo-lic Components of National and European Identities in Old and NewEuropean Union Member States.” Jean Monnet/Robert SchumanPaper Series, Vol. 4, No. 9, October 2004.

9. Ruiz Jimenez, Antonia M. „National and European identities of Spa-nish Citizens”, A Quantitative Study of Survey Research, EURONATProject, 2003.

10. Sánchez-Cuenca, I. „The Political Basis of Support for European In-tegration.” European Union Politics 1(2), 2000: 147–171.

11. Smith, A. D. „National identity and the idea of European Unity.” Inter-national Affairs 68(1), 1992: 55–76.

12. Such, J. „Nacionalni identitet naspram europskog identiteta.” Politič-ka misao, Vol XXXVII, br. 4, 2000: 83–88.


13. Tajfel, H. i Turner, J. C. „The Social Identity Theory of IntergroupConflict.” The Social Psychology of Intergroup Relations. Monterey,CA: Brooks/Cole, 1986: 33–47.

14. Grupa autora. Kako građani vide tranziciju. Beograd, 2010.

15. Milošević-Đorđević, Jasna. „Jedan pokušaj klasifikacije teorijskih raz-matranja nacionalnog identiteta.” Psihologija, Vol.36 (2), 2003:125–140.

16. Milošević-Đorđević Jasna. Čovek o naciji. Shvatanje nacionalnogidentiteta u Srbiji. Beograd: Institut za političke studije, 2008.

17. Smit Antoni D. Nacionalni identitet. Beograd: Biblioteka XX vek,2010.

18. Čepo, Dario. Od nacionalnoga k supranacionalnom: Europski identi-tet i Europska Unija. U: Hrvatski nacionalni identitet u globaliziraju-ćem svetu, Centar za demokraciju i pravo, Zagreb, 2010.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

51


MARKO MILOŠEVIĆ • PREDRAG PETROVIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

1 [email protected] [email protected]

52

Šta gubitnici tranzicije misle o reformi sektora bezbednostiMarko Milošević1

Predrag Petrović2

Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku


Novembar 2011.

UDK: 303.4:351.862.4(497.11)

Sažetak

Cilj ovog rada je da utvrdi da li postoji veza između sociode-mografskih obeležja ispitanika i njihovih stavova o reformi sek-tora bezbednosti u Srbiji. Autori su pokušali da na temelju ovog,ali i drugih istraživanja operacionalizuju tzv. pojam „gubitnicitranzicije“ u Srbiji. Potom je analizirano na koji je to način i ukojoj meri gubitnički status u vezi sa stavovima ispitanika o ra-znovrsnim aspektima njihove bezbednosti. U analizi ovih tvrdnjiautori su koristili podatke dobijene javnomnjenskim istraživa-njem, podatke iz rada fokus grupa sa gubitnicima tranzicije, ali ipodatke objavljene iz drugih relevantnih istraživanja. Najposle,koristili su i podatke Zavoda za statistiku. U tekstu je dat i upit-nik za raspravu o tome koliki je potencijal za nasilje gubitnikatranzicije, te da li taj sloj predstavlja „kočničare“ reformskih za-hvata u sektoru bezbednosti.

Ključne reči: gubitnici tranzicije, sektor bezbednosti, voj-ska, policija, slojevi, integracije, razvoj

Uvod

Srbija je nakon jedanaest godina društveno-političkih iekonomskih reformi okončala „prvu“ i otpočela „drugutranziciju“. Tako se, prema mišljenju Giljerma Odonela, na-kon uspostavljanja demokratski izabrane vlasti otvara put ka„drugoj tranziciji“. Ona pretpostavlja da se demokratski iza-brana vlast institucionalizuje, što je preduslov za nastanak


konsolidovane demokratije. Međutim, konsolidacija je neret-ko dugotrajniji i složeniji proces od tranzicije društva iz auto-ritarizma u demokratiju (O’Donnell 1994: 56), te ništa ne ga-rantuje da će se druga tranzicija desiti ili da ona pak neće re-gresirati ka autoritarizmu. Negativne posledice puta koji vo-di iz autokratije u demokratiju, zajedno sa teškoćama preva-zilaženja nasleđa autoritarnog režima, idu na ruku prethodnorečenom.3 Tako različiti rascepi u društvu4 predstavljaju zna-čajan ograničavajući faktor konsolidacije demokratskih usta-nova. Jedan od najvažnijih među njima jeste ekonomski ras-cep među građanima i njihova polarizacija na gubitnike i do-bitnike tranzicije, jer „po definiciji, onaj veći broj koji gubi,pruža otpor reformama“ (Stojiljković 2007).

Da u Srbiji postoji veliki broj gubitnika tranzicije5, ukazu-ju neki od objektivnih pokazatelja društvenog razvoja, premakojima ima više nezaposlenih od zaposlenih, dok je stopa ne-zaposlenosti 22,2%6. Obrazovna struktura stanovništva veo-ma je nepovoljna7, a prosečna neto plata u Srbiji u maju2011. godine iznosila je 35.362 dinara8. Ova tri elementa –zanimanje, stepen školske spreme i visina prihoda – čineobjektive pokazatelje društvenog položaja koji ćemo u ovomtekstu analizirati, s obzirom na kontekstualni okvir gubitnikai dobitnika tranzicije. Na osnovu grubog pregleda ovih poka-zatelja (stepena školske spreme, zanimanja i nivoa primanja)moglo bi se zaključiti da značajan deo stanovnika Srbije pot-pada pod kategoriju gubitnika tranzicije (s obzirom na po-goršanje ukupnog društvenog položaja u odnosu na periodpre tranzicije). Nepovoljni globalni9 i domaći ekonomskitrendovi10 mogu samo doprineti daljem povećanju broja pri-padnika ove kategorije.

Uzimajući u obzir rečeno, kao i činjenicu da je reforma sek-tora bezbednosti (u daljem tekstu RSB) jedan od ključnih ele-menata sveukupne demokratizacije društva11, važno je analizi-rati stavove gubitnika tranzicije o ovom procesu. Ova analizaće nam omogućiti da odgovorimo na pitanje da li gubitnicitranzicije predstavljaju prepreku RSB, kao i to da li oni mogubiti nosioci nasilnog iskazivanja nezadovoljstva u Srbiji. Do-datna vrednost date analize jeste i u činjenici da su istraživanjao gubitnicima tranzicije malobrojna i da su uglavnom usmere-na ka ispitivanju odnosa pripadnika ove društvene grupacije i

ŠTA GUBITNICI TRANZICIJE MISLE O REFORMI SEKTORA BEZBEDNOSTI

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

3 Više o tome videti u: Orlović,S. Problemi demokratske kon-solidacije Srbije. U: Pavlović,Dušan & S. Antonić. (ur.). Kon-solidacija demokratskih usta-nova u Srbiji: godinu dana po-sle. Beograd: Sl. Glasnik,2008: 85.4 Više o različitim rascepima uSrbiji i kako se oni odražavajuna političke podele videti u:Spasojević, D. Odblokiranatranzicija – političke podele uSrbiji nakon 2000. godine. U:Vujačić, I. (ur.). Godišnjak2011. Beograd: FPN, 2011:119–139.5 Više o tome ko su gubitnicitranzicije biće rečeno u slede-ćem delu rada.6 Prema pokazateljima Repu-bličkog zavoda za statistiku, uSrbiji je 2.281.909 zaposlenihlica u odnosu na 3.368.907radno neaktivnih lica. Repu-blički zavod za statistiku. Sto-pe aktivnosti, zaposlenosti, ne-aktivnosti i nezaposlenosti,2011. <http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/ReportRe-sultView.aspx?rptKey=in-dId%3d240100IND01%2635%3d6%266%3d1%2c2%2c3%2c4%262%3d%23last%232% 2 6 4 0 % 3 d 1 5 % 2 c L 1 5 -64%26sAreaId%3d240100%26dType%3dName%26lType%3dSerbianCyrillic>7 Obrazovna struktura stanov-ništva, prema rezultatima po-pisa iz 2001. godine, pokazujeda u Srbiji ima 21,8% građanabez završene osnovne škole i23,9% građana sa završenomosnovnom školom. Srednjuškolu završilo je 41,1% sta-novnika, dok više (4,5%) i viso-ko obrazovanje (6,5%) ima11% stanovnika Srbije. Medić,S. I K. Popović, Mlanović, M.Nacionalni izveštaj o razvoju istanju obrazovanja i učenjaodraslih,. Beograd: Ministar-stvo prosvete Republike Srbi-je, 2008: 4, <http://www.mp.gov.rs/resursi/dokumen-ti/dok233-srp-Nacionalni_iz-vestaj_confintea.pdf> 8 Videti više na veb-prezentaci-ji Republičkog zavoda za stati-stiku <http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/Publication-View.aspx?pKey=41&pLe-vel=1&pubType=2&pub-Key=596>

53



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

9 Global business barometer,The Economist, 12 Novem-ber 2011.< http://www.econo-mist.com/node/21538185>13. 11. 2011.10 Od 2007.godine u Srbiji pri-metan je pad BDP-a (sa 6,9%u 2007. na 1,6% u 2010. godi-ni), kao i pad direktnih stranihinvesticija (sa 2.523 milionadolara u 2007.godini na 1.364miliona dolara u 2010.godini).Više o tome videti u IzveštajuEvropske banke za rekon-strukciju i razvoj EBRD(2010), Transition Report2010 Recovery and Reform,strana 140. <http://www.ebrd.com/downloads/rese-arch/transition/tr10.pdf>11 Više o tome videti u: Ed-munds, T. Security Sector Re-form: Concepts and Imple-mentation. In: Fluri, Philipp &Hadzic, M. (ur.). Sourcebookon SSR. Belgrade: DCAF/CCMR, 2004: 45–63.12 Istraživanja javnog mnjenjau Srbiji po pravilu obuhvatajusamo stavove građana o insti-tucijama sektora bezbednosti(vojska i policija) i njihovim na-redbodavcima (ministri odbra-ne i unutrašnjih poslova, pred-sednik i sl). Beogradski centarza bezbednosnu politiku jedi-na je organizacija koja je od2003. do 2005. godine, u se-dam krugova istraživanja, si-stematski ispitala šta građaniSrbije i Crne Gore misle o re-formi Vojske Jugoslavije, od-nosno Vojske SCG.13 Prema nalazima istraživa-nja javnog mnjenja iz 2010.godine koje su sproveli FridrihEbert, Centar za slobodne iz-bore i demokratiju i Centar zastudije socijalne demokratije,30% građana Srbije vidi sebekao gubitnike tranzicije. Mihaj-lović, S. Kako građani Srbijevide tranziciju, Beograd: FES,CESID, 2010: 154.

54

partijskih preferencija, dok istraživanja javnog mnjenja o tema-ma iz oblasti bezbednosti gotovo ne postoje.12

No, pre nego što pređemo na analizu stavova gubitnikatranzicije o RSB, predstavićemo nalaze nekih prethodnih so-cioloških i politikoloških istraživanja, pomoću kojih ćemoobjasniti i operacionalizovati pojmove gubitnici tranzicije ireforma sektora bezbednosti.

Ko su gubitnici tranzicije?

Za razumevanje kategorije gubitnici tranzicije važno jenajpre poći od nekih osnovnih nalaza do kojih su došla soci-ološka i politikološka istraživanja. Tako u ovom radu polazi-mo najpre od nalaza Anđelke Milić i Mladena Lazića, premakojima „položaj aktera u podsistemu ekonomske reprodukci-je društva (na tržištu rada) utiče na formiranje identiteta,vrednosti, stavova i interesa“ (Milić 2004; Lazić 1995; Lazić2010). Takođe, prema drugim istraživanjima (Komšić i sarad-nici 2003: 102) na stavove građana i na njihovu polarizacijuu društvu značajno utiču nivo obrazovanja i primanja, kao istarost. Shodno tome, manje obrazovani, sa niskim prihodi-ma i stariji češće će podržavati tradicionalne vrednosti iobratno. Što je viši nivo obrazovanja, nivo primanja, te što suispitanici mlađi, to su kod njih izraženije moderne vrednosti.Nasuprot baštinicima modernih vrednosti, tradicionalistiznatno teže prihvataju promene i reforme. Gubitnici tranzici-je su u najvećoj meri skloni podržavanju tradicionalnih vred-nosti, jer „ideološki i vrednosno prvi (gubitnici tranzicijeprim. aut.) jesu bliži sistemu iz kojeg izlazimo, a drugi (dobit-nici tranzicije prim. aut.) jesu bliži sistemu u koji ulazi-mo”(Mihajlović 2006: 51). Oslanjajući se na prethodna istra-živanja, Zoran Slavujević nudi složenije određenje kategorijegubitnika tranzicije. Tako, odrednice ovog položaja, po nje-govim nalazima, mogu biti objektivne i subjektivne (Slavuje-vić 2003: 13). Objektivno određenje gubitništva čini socio-ekonomski položaj pripadnika društvene grupe, definisan po-lom, mestom stanovanja, starošću, stepenom obrazovanja,zanimanja i prihoda po članu domaćinstva. Subjektivna od-rednica ističe iz samopercepcije sopstvenog položaja i položa-ja pripadajuće društvene grupe.13 Valja pak napomenuti da


ne postoje jasni kriterijumi i indikatori za definisanje ovogpoložaja, jer u istraživanjima ispitanici često svoj položaj oce-njuju lošije ili bolje od onoga na šta ukazuju objektivni poka-zatelji. O gubitnicima tranzicije govori i Petr Mateju (Mateju2003: 308). On je ustanovio da u tipične gubitnike tranzicijespadaju slojevi radništva i manje obrazovani građani.14 Ovenalaze u Srbiji potvrđuje i Lazić kada tvrdi da se u postsoci-jalističkoj tranziciji pogoršava položaj radništva, ali i da do-lazi do fragmentacije u okviru ove kategorije: položaj VKV iKV radnika relativno se popravlja, dok se položaj NKV rad-nika, nezaposlenih, kao i zaposlenih u neformalnoj ekonomi-ji drastično pogoršava (Lazić 2010: 231).

Oslanjajući se na pomenute nalaze istraživanja, u ovomradu smo kategoriju gubitnika tranzicije posmatrali premakategoriji zanimanja. Tako u sloj gubitnika tranzicije ulaze is-pitanici sledećih zanimanja: poljoprivrednik, domaćica, NK,PK, KV i VK radnici. Ovaj pristup smatramo opravdanim, jertip zanimanja pokazuje visok stepen povezanosti sa visinomprimanja, kao i sa nivoom školske spreme, na šta ćemo se utoku teksta vratiti. Ispitanici koji pripadaju datim kategorija-ma zanimanja (a koje svrstavamo među gubitnike tranzicije)istovremeno imaju u proseku niža primanja i niži stepenobrazovanja. Takođe, i u okviru istraživanja koje je CESIDsproveo za potrebe Ministarstva rada i socijalne politike umaju 2009. godine, a koje nosi naziv „Socijalna ekskluzija uSrbiji – intenzitet, uzroci i tipovi“, utvrđen je visok stepen ko-relacije između ovih kategorija.

No, pre nego što ukrstimo kategorije, valja napomenuti dau ovom istraživanju u okviru kategorija zanimanja nisu di-rektno obuhvaćeni „nezaposleni“, „penzioneri“ (kao tipičnigubitnici tranzicije), te „preduzetnici“, „direktori“ i „politi-čari“ (kao tipični dobitnici tranzicije), iako se neke od ovihkategorija pojavljuju pod drugim odrednicama (npr. domaći-ca, koja ima srednju školu može biti nezaposlena žena sred-njoškolske stručne spreme itd.).

Da bi u daljem tekstu lakše predočili stavove gubitnikatranzicije, kao glavni pokazatelj ovog položaja uzećemo vari-jablu zanimanje. Pri tom, dokazaćemo da su druge dve vari-jable društvenog položaja gubitnika – nivo primanja i školskasprema – u relativno čvrstoj vezi sa varijablom koja meri za-


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

14 Mateju, P. and Rehakova B., Si-monova N. „Transition to Universityunder Communism and after ItsDemise:The Role of Socio-econo-mic Background in the Transitionbetween Secondary and TertiaryEducation in the Czech Republic1948–1998.” Czech SociologicalReview, vol 39, No 3, 2003: 308.

55



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

15 U statističkoj bazi podataka ovaodrednica imenovana je kao plat-na kategorija.

56

nimanje. Koristeći statističke mere hi kvadrat test i koeficijentkontigencije, dokazaćemo postojanje zavisnosti među varija-blama i utvrdićemo jačinu veze ovih varijabli.

Tabela 1: Odnos zanimanja i nivoa prihoda

Hi kvadrat 188,242; p 0,000; koeficijent kontigencije (C) 0,406; p 0,000

Ukrštanjem zanimanja i nivoa primanja po članu doma-ćinstva15, upotrebom hi kvadrat testa odbacujemo hipotezu onezavisnosti vrednosti dva obeležja (kada je vrednost manjaod 0,05). Dakle, nivo primanja zavisi od zanimanja, a prime-nom statističke mere koeficijenta kontigencije (kojim se merijačina veze) utvrđena je relativno jaka povezanost ove dve va-rijable (C=0,406). Možemo s pravom reći da, kada posmatra-mo gubitnike tranzicije prateći varijablu njihovog zanimanja,postoji značajna verovatnoća da je reč o ispitanicima koji pri-padaju nižim prihodovnim kategorijama – ispod nivoa pro-sečnih primanja u Srbiji.

Ako pak ukrstimo zanimanje sa nivoom obrazovanja, do-bićemo slična poklapanja kao i u slučaju ukrštanja zanimanja


Zanimanje i platne kategorije Crosstabulation Platne kategorije

Do 10.000

dinara

10.000–20.000 dinara

20.000–40.000 dinara

Više od 40.000 dinara

Total

Broj ispitanika 49 19 3 1 72 Poljoprivrednik

Procenat ispitanika 68,1% 26,4% 4,2% 1,4% 100,0% Broj ispitanika 39 33 8 2 82

NK ili PK radnik Procenat ispitanika 47,6% 40,2% 9,8% 2,4% 100,0% Broj ispitanika 81 97 43 8 229 KV ili VK

radnik Procenat ispitanika 35,4% 42,4% 18,8% 3,5% 100,0% Broj ispitanika 42 52 47 8 149

Tehni ar Procenat ispitanika 28,2% 34,9% 31,5% 5,4% 100,0% Broj ispitanika 19 44 24 7 94

Službenik Procenat ispitanika 20,2% 46,8% 25,5% 7,4% 100,0% Broj ispitanika 16 42 60 26 144

Stru njak Procenat ispitanika 11,1% 29,2% 41,7% 18,1% 100,0% Broj ispitanika 71 39 9 5 124

Doma ica Procenat ispitanika 57,3% 31,5% 7,3% 4,0% 100,0% Broj ispitanika 19 25 11 4 59

Za

nim

an

je

U enik, student Procenat ispitanika 32,2% 42,4% 18,6% 6,8% 100,0% Broj ispitanika 336 351 205 61 953

Total Procenat ispitanika 35,3% 36,8% 21,5% 6,4% 100,0%

i nivoa prihoda. Da nivo školske spreme sam po sebi ne mo-že biti precizan pokazatelj podele na gubitnike i dobitnike, vi-di se i na ovom primeru. Gotovo trećina domaćica ima sred-nju školu – trogodišnju i četvorogodišnju. Činjenica da se oneizjašnjavaju kao domaćice govori donekle i o njihovom rad-nom statusu, odnosno o tome da su nezaposlene, jer bi se usuprotnom izjašnjavale kao „radnice“, „službenice“i slično.Takođe, u sloju radništva uočava se izvestan broj (skoro če-tvrtina NKV i više od polovine VKV radnika) ispitanika kojiimaju završenu četvorogodišnju srednju školu. Pretpostavkeo nižem obrazovanju gubitnika tranzicije ne mogu se uzimatizasebno, već moraju biti u vezi sa nekim drugim pokazatelji-ma, u ovom slučaju sa zanimanjem i visinom primanja. Takoje ovim ukrštanjem pokazana zavisnost kategorije zanimanjai kategorije završene škole (vrednost testa značajnosti, hi kva-drat testa, manja je od 0,05). Koeficijent kontigencije poka-zuje jaku vezu (0,8) između ove dve kategorije. To zapravoznači da je na osnovu zanimanja relativno lako utvrditi ste-pen obrazovanja ispitanika, ali ne i obratno: stepen stručnespreme često nije dovoljan pokazatelj ukupnog društvenogpoložaja. S obzirom na to, postaje jasno, na primer, da se naosnovu kategorije zanimanja NKV radnika može s velikomsigurnošću rekonstruisati stepen stručne spreme koji ispitanikima, a to je trogodišnji srednjoškolski nivo obrazovanja.

Imajući u vidu navedena ukrštanja, smatramo opravda-nim da u daljoj analizi gubitnike tranzicije posmatramo pr-venstveno oslanjajući se na varijablu zanimanja. Tako će sepod gubitnicima tranzicije u daljem tekstu podrazumevatiispitanici koji pripadaju kategorijama zanimanja poljopri-vrednik, domaćica, NKV, PKV, KV i VKV radnici. U okvi-ru uzorka koji je obuhvaćen ovim istraživanjem, oni čine50,82% ispitanika, odnosno izraženo u apsolutnim broje-vima – 588 od 1.157 ispitanika koji su se izjasnili o zani-manju i obrazovanju.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

57



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

58

Tabela 2: Odnos zanimanjai nivoa školske spreme

Hi kvadrat 2090, 504; p 0,000; koeficijent kontingencije (C) 0,802; p 0,000

Uz to, konsultujući ranija istraživanja CeSID-a (koji je zapotrebe ovog projekta obavio i anketno istraživanje fokusgrupe), uočeni su slični pokazatelji. Naime, u istraživanju ra-đenom za potrebe Ministarstva rada i socijalne politike u ma-ju 2009. godine („Socijalna ekskluzija u Srbiji – intenzitet,uzroci i tipovi“) uočene su podudarnosti u operacionalizacijiovih slojeva. Naime, sloj radništva, domaćica i poljoprivred-nika i u ovom istraživanju polarizovao se na jednom krajuskale socijalno isključenih. U ovom istraživanju je korišćenveći broj indikatora društvenog položaja: pored obrazovanja,zanimanja i visine prihoda, u obzir su uzete i dimenzije po-trošnje, ishrane, odevanja, dostupnosti javnih servisa itd. Upomenutom istraživanju utvrđeno je da svaki treći radno spo-sobni građanin nema posao (30%), a da na nezaposlenostznačajno utiče nivo školske spreme. Tako su ovim istraživa-njem kao najugroženije otkrivene grupa radništva i grupe


Zanimanje i završena škola Crosstabulation

Završena škola

Bez škole/osnov-

na škola

Škola za radni ka

zanimanja

Srednja škola

Viša škola ili fakultet

U enik/ Student

Total

Broj ispitanika 76 6 10 2 94 Poljoprivrednik

Procenat ispitanika 80,9% 6,4% 10,6% 2,1% 100,0% Broj ispitanika 62 10 24 1 97

NK ili PK radnik Procenat ispitanika 63,9% 10,3% 24,7% 1,0% 100,0% Broj ispitanika 23 77 161 16 277

KV ili VK radnik Procenat ispitanika 8,3% 27,8% 58,1% 5,8% 100,0% Broj ispitanika 1 5 155 9 170

Tehni ar Procenat ispitanika 0,6% 2,9% 91,2% 5,3% 100,0% Broj ispitanika 2 79 34 115

Službenik Procenat ispitanika 1,7% 68,7% 29,6% 100,0% Broj ispitanika 1 7 168 176

Stru njak Procenat ispitanika 0,6% 4,0% 95,5% 100,0% Broj ispitanika 86 15 38 3 142

Doma ica Procenat ispitanika 60,6% 10,6% 26,8% 2,1% 100,0% Broj ispitanika 23 9 54 86

Zan

iman

je

U enik, student Procenat ispitanika 26,7% 10,5% 62,8% 100,0% Broj ispitanika 251 113 497 242 54 1157

Total Procenat ispitanika 21,7% 9,8% 43,0% 20,9% 4,7% 100,0%

onih sa minimalnim kvalifikacijama (npr. poljoprivrednici).Na primer, među onima koji imaju završenu osnovnu školumanje od trećine ima stalno zaposlenje. Takođe, u ovoj grupije natprosečan broj onih koji su nezaposleni, a koji ne tražeposao. Može se reći da su ispitanici koji imaju završene ško-le za radnička zanimanja po obimu zaposlenja ispod prose-ka – broj stalno zaposlenih je 46%. U okviru ove kategori-je natprosečno je zastupljen i broj onih koji su nezaposleni,a traže posao. Na ovaj način, formirani sloj gubitnika tran-zicije potvrđuje se i podacima drugih istraživanja, prikuplje-nih istom metodologijom na reprezentativnom uzorku gra-đana Srbije.16

Konačno, u analizi stavova gubitnika tranzicije o RSB ko-ristili smo, pored podataka dobijenih anketnim istraživanjemna reprezentativnom uzorku stanovnika Srbije, i odgovoreučesnika fokus grupa (takođe organizovanih u sklopu ovogprojekta). Rukovodeći se zanimanjem, nivoom primanja iobrazovanja, te mestom stanovanja (gradovi u Srbiji, pred-građa Beograda), generisane su 4 grupe „gubitnika tranzici-je“. Peta grupa bila je kontrolna grupa iz Beograda, koju sučinili pripadnici srednjeg sloja, prosečih primanja i višeg ni-voa obrazovanja. Ona je konstruisana kao grupa „dobitnikatranzicije“.

Reforma sektora bezbednosti

Prema mišljenju Timoti Edmundsa reforma sektora bez-bednosti jeste „adaptacija aktera sektora bezbednosti na po-litičke i organizacione zahteve transformacije“ (Edmunds2007: 16), dok reformisan sektor bezbednosti predstavlja„pružanje bezbednosti unutar države na delotvoran i efikasannačin i u okviru demokratske civilne kontrole“ (Edmonds,2003: 37). Edmunds smatra da se posledice reforme sektorabezbednosti ogledaju u 5 dimenzija: dobar sistem vlasti, pri-vredni razvoj, profesionalizacija, sprečavanje sukoba i inte-gracija sa zapadnim institucijama (Edmonds 2003: 37). U da-ljoj analizi nastojaćemo da, shodno ovim dimenzijama, prika-žemo stepen (ne)slaganja grupe „gubitnika tranzicije“ sa re-formom sektora bezbednosti.

Na početku, treba napomenuti da je prilikom analize od-govora na pitanje o tome da li je vojska dovoljno reformisa-


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

16 Podaci dobijeni od CeSID-a: Iz-veštaj istraživanja javnog mnjenjaSocijalna isključenost, 14. 9. 2009.godine.

59



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

60

na utvrđena relativno jednaka distribucija odgovora premasvim ponuđenim stavkama. Tako je skoro trećina ispitanikasmatrala da je vojska dovoljno reformisana, trećina da nijedovoljno reformisana, dok trećina nije znala da odgovori naovo pitanje. Stoga, smatramo opravdanim to da fokus našegistraživanja usmerimo ka posledicama reforme i ka stepenuslaganja građana sa postavljenim tvrdnjama, koje su merileposledice reforme sektora bezbednosti u odnosu na pet pome-nutih dimenzija. S obzirom na to, biće moguće preciznijeutvrditi stepen podrške koju javnost daje vladajućoj eliti zakonkretne reformske poteze i rešenja.

Šta gubitnici tranzicije misle o RSB?

Dobar sistem vlasti

Dobar sistem vlasti je najsloženija dimenzija koju smo is-traživali. Stavove o ovoj dimenziji nastojali smo da utvrdimovećim brojem empirijskih iskaza. Tako smo, uz pomoć pita-nja koliko se građani osećaju bezbedno, ko je zaslužan za nji-hovo osećanje bezbednosti i nebezbednosti, kada su se oseća-li najbezbednije, nameravali da subjektivnu percepciju bez-bednosti i odgovornost koju ispitanici pripisuju institucijamapovežemo sa samoprocenjenim stepenom bezbednosti. Tako-đe, u obzir smo uzeli i pitanja o poverenju u institucije, kojeje korišćeno kao kontrolno pitanje o radu tih institucija.

Na pitanje o tome koliko se osećaju bezbedno u svom kra-ju, preko 70% ispitanika iz svih kategorija zanimanja odgo-vorilo je da se oseća bezbedno. S druge strane, kada su biliupitani za razloge zbog kojih se osećaju bezbedno, više od po-lovine svih ispitanika navodilo je razloge kao što su: „poštu-jem red i zakon“ i „sposoban sam sebe da zaštitim“. To namgovori da u shvatanju ispitanika državni organi, u najvećojmeri, ne doprinose tome da se oni osećaju bezbedno. U dogo-vorima koji se odnose na „dobar rad državnih organa“ kaogaranta bezbednosti, dolazi do blagog raskoraka između gu-bitnika i dobitnika tranzicije. Naime, gubitnici tranzicije su unešto višem procentu skloni tome da tvrde da državni organidobro rade svoj posao, dok je ovaj procenat nešto niži u ka-tegorijama dobitnika (stručnjaka, službenika i tehničara).


Tabela 3. Subjektivna procena ispitanikao osećanju bezbednosti

Kada su bili upitani o razlozima zbog kojih se osećaju nebez-bedno, odgovori ispitanika ove dve grupe opet su bili polarizo-vani, i to tako što su gubitnici tranzicije manje kritični prema ra-du državnih organa od pripadnika ostalih kategorija.

Tabela 4. Subjektivna procena razloga osećanja nebezbednosti


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

61


Ukoliko se ose ate bezbedno, šta je glavni razlog zbog koga se tako ose ate?

Ne

ose

a se

b

ezb

edn

o

Živ

im u

d

obro

m

okru

žen

ju

Drž

avn

i or

gan

i d

obro

rad

e sv

oj p

osao

Zat

o št

o sa

m

spos

oban

/na

da

seb

e za

štit

im

Zat

o št

o ži

vim

n

orm

aln

o i

poš

tuje

m

red

i z

akon

Tot

al

Poljoprivrednik 12,6% 22,1% 8,4% 12,6% 44,2% 100,0%

NK ili PK radnik 20,6% 24,7% 7,2% 11,3% 36,1% 100,0%

KV ili VK radnik 18,3% 21,9% 7,2% 10,4% 42,1% 100,0%

Tehni ar 16,0% 16,6% 4,1% 13,0% 50,3% 100,0%

Službenik 14,8% 22,6% 5,2% 7,0% 50,4% 100,0%

Stru njak 18,1% 15,8% 5,6% 7,3% 53,1% 100,0%

Doma ica 14,7% 28,7% 7,0% 3,5% 46,2% 100,0%

U enik, student 12,5% 20,5% 3,4% 9,1% 54,5% 100,0%

Total 16,4% 21,3% 6,1% 9,3% 46,9% 100,0%

Ukoliko se ose ate nebezbedno, šta je glavni razlog zbog koga se tako ose ate?

Ose

a se

b

ezb

edn

o

Por

ast

uli

nog

k

rim

inal

a i

nas

ilja

Pon

ašan

je

nav

ija

a i

dru

gih

ek

stre

mis

tik

ih

gru

pa

Loš

a ek

onom

ska

situ

acij

a i

siro

maš

tvo

Pro

ble

mi

sa

nar

kom

anij

om

Loš

rad

d

ržav

nih

or

gan

a

Tot

al

Poljoprivrednik 75,8% 8,4% 9,5% 6,3% 100,0%

NK ili PK radnik 55,7% 18,6% 2,1% 18,6% 3,1% 2,1% 100,0%

KV ili VK radnik 58,8% 15,4% 2,2% 16,5% 2,2% 5,0% 100,0%

Tehni ar 58,2% 14,1% 1,2% 14,7% 4,7% 7,1% 100,0%

Službenik 65,8% 13,2% ,9% 11,4% 2,6% 6,1% 100,0%

Stru njak 62,5% 9,7% 1,7% 13,1% 4,0% 9,1% 100,0%

Doma ica 59,9% 16,2% 0,7% 16,9% 2,1% 4,2% 100,0%

U enik, student 59,8% 16,1% 12,6% 8,0% 3,4% 100,0%

Total 61,3% 14,0% 1,3% 14,6% 3,2% 5,7% 100,0%


BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

62

Na pitanje koji državni organi najviše doprinose osećanjubezbednosti i nebezbednosti, blizu 60% gubitnika, odnosnoskoro 70% dobitnika tranzicije ne izdvaja nijedan državni or-gan. S druge strane, od onih koji državne organe navode kaogarante sopstvene bezbednosti, njih skoro 30% u kategorijigubitnika navodi policiju, dok svega 5% navodi vojsku. Tre-ba reći da su ovi procenti kod dobitnika tranzicije nešto niži(oko 25% za policiju i oko 2% za vojsku).

Tabela 5. Procena doprinosa državnih organaosećanju bezbednosti

Samo četvrtina gubitnika, upitana u koga bi se pouzdalada će zaštiti njihovu bezbednost i bezbednost njihove porodi-ce, imenuje državne aktere – vojsku i policiju. Najveći brojovih ispitanika oslanja se na sebe i na neformalne strukture –prijatelje i komšiluk.


Koji od državnih organa najviše doprinosi Vašem ose anju bezbednosti?

Nij

edan

Pol

icij

a

Voj

ska

Pra

vosu

dn

i or

gan

i (s

ud

ovi,

tuži

lašt

va...

)

Vla

da

Srb

ije

Sk

up

štin

a S

rbij

e

Pre

dse

dn

ik

Rep

ub

lik

e

Sav

et z

a n

acio

nal

nu

b

ezb

edn

ost

Ost

ali

drž

avn

i or

gan

i

Tot

al

Poljoprivrednik 61,7% 33,0% 4,3% 1,1% 100,0%

NK ili PK radnik 61,2% 28,6% 7,1% 2,0% 1,0% 100,0%

KV ili VK radnik 61,5% 30,9% 6,1% 1,1% 0,4% 100,0% Tehni ar 73,5% 24,1% 1,2% 0,6% 0,6% 100,0% Službenik 74,8% 20,0% 1,7% 0,9% 0,9% 1,7% 100,0% Stru njak 68,2% 27,8% 4,0% 100,0% Doma ica 60,8% 35,0% 2,8% 0,7% ,7% 100,0% U enik, student 63,2% 31,0% 3,4% 1,1% 1,1% 100,0% Total 65,6% 28,9% 4,0% 0,5% 0,1% 0,1% 0,3% 0,1% 0,5% 100,0%

Tabela 6: U koga se građani pouzdaju da će ih zaštititi

Za osećanje nebezbednosti gubitnici krive policiju neštomanje nego dobitnici, ali preovladava osećanje (preko 80%)da nijedan državni organ nije odgovoran za osećanje nebez-bednosti građana.

Tabela 7: Uticaj državnih organa na osećanje nebezbednosti


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

63


U koga se najviše pouzdate da e zaštiti Vašu bezbednost i bezbednost Vaše porodice?

U s

ebe

sam

e

U p

rija

telj

e

U k

om

šilu

k

U p

oli

ciju

U v

ojs

ku

U p

rivatn

o

obez

be

enje

Ne

ver

uje

m

nik

om

e

To

tal

Poljoprivrednik 50,0% 5,3% 10,6% 21,3% 5,3% 7,4% 100,0% NK ili PK radnik

45,4% 5,2% 8,2% 24,7% 9,3% 2,1% 5,2% 100,0%

KV ili VK radnik

50,7% 10,1% 6,9% 18,5% 7,2% 0,7% 5,8% 100,0%

Tehni ar 47,4% 5,3% 9,4% 19,3% 2,3% 16,4% 100,0% Službenik 50,0% 7,8% 1,7% 22,4% 2,6% 0,9% 14,7% 100,0% Stru njak 57,6% 6,2% 6,2% 17,5% 5,6% 6,8% 100,0% Doma ica 42,3% 12,0% 14,8% 23,2% 0,7% 7,0% 100,0% U enik, student 60,9% 16,1% 1,1% 12,6% 2,3% 6,9% 100,0% Total 50,4% 8,4% 7,6% 19,7% 4,4% 0,7% 8,7% 100,0%

Koji od državnih organa najviše uti e na Vaše ose anje nebezbednosti?

Nij

edan

Pol

icij

a

Voj

ska

Drž

avn

e sl

užb

e b

ezb

edn

osti

(B

IA,

vojn

e sl

užb

e,

„taj

ne

slu

žbe

Pra

vosu

dn

i or

gan

i (s

ud

ovi,

tu

žila

štva

...)

Vla

da

Srb

ije

Sk

up

štin

a S

rbij

e

Pre

dse

dn

ik

Rep

ub

lik

e

Sk

up

štin

ski

odb

or

za b

ezb

edn

ost

Sav

et z

a n

acio

nal

nu

b

ezb

edn

ost

Ost

ali

drž

avn

i or

gan

i

Tot

al

Poljoprivrednik 75,5% 12,8% 2,1% 3,2% 3,2% 1,1% 2,1% 100,0% NK ili PK radnik

73,7% 14,1% 2,0% 7,1% 1,0% 2,0% 100,0%

KV ili VK radnik

82,7% 6,5% 2,2% 5,8% 0,4% 0,4% 2,2% 100,0%

Tehni ar 74,0% 15,4% 5,9% 1,2% 0,6% 0,6% 2,4% 100,0% Službenik 82,5% 11,4% 0,9% 1,8% 2,6% ,9% 100,0% Stru njak 73,7% 10,9% 0,6% 0,6% 8,0% 3,4% ,6% 2,3% 100,0% Doma ica 83,2% 9,1% 3,5% 2,1% 0,7% 1,4% 100,0% U enik, student 87,4% 4,6% 1,1% 1,1% 3,4% 1,1% 1,1% 100,0% Total 79,1% 10,3% 1,1% ,2% 5,2% 1,6% 0,1% 0,3% 0,1% 0,1% 1,9% 100,0%


BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

64

Stepen poverenja koje građani imaju u institucije sektorabezbednosti varira. Naime, na pitanja o vojsci i policiji, gu-bitnici i dobitnici dali su nešto drugačije odgovore, dok su napitanja o Vladi, predsedniku i Skupštini dali vrlo slične odgo-vore. Iz ovoga se vidi da građani kao odgovorne za sopstve-nu (ne)bezbednost doživljavaju one državne organe sa kojimaimaju neposredan kontakt (policiju, vojsku i pravosuđe u ne-što manjem stepenu), dok organe izvršne i zakonodavne vla-sti gotovo uopšte ne povezuju sa sektorom bezbednosti.

Tabela 8: Ocena rada vojske i policije

Iako građani ne doživljavaju da je sektor bezbednosti odgo-voran za njihovo osećanje bezbednosti, neznatno je veće povere-nje gubitnika tranzicije u tradicionalne aktere sektora bezbedno-sti – vojsku i policiju. Manjak kritičnosti prema sektoru bezbed-nosti može govoriti u prilog mišljenju da reforme nisu najneop-hodnije, te da je sadašnje stanje zadovoljavajuće. S druge strane,činjenica da ispitanici doživljavaju da za osećanje svoje bezbed-


Vojska

Ne zna, odbija da se

izjasni Ocena 1 i 2 Ocena 3, 4 i 5

Poljoprivrednik 9,6 12,7 77,7 NK i PK radnik 9,3 8,3 82,4 KV i VK radnik 8,7 18 73,3

Doma ica 12,6 12,6 74,8 Tehni ar 15,3 15,3 69,4 Službenik 17,4 16,6 66 Stru njak 11,9 19,8 68,3

U enik/student 19,5 9,1 71,4

Policija

Ne zna, odbija da se

izjasni Ocena 1 i 2 Ocena 3, 4 i 5

Poljoprivrednik 9,5 22,1 68,4 NK i PK radnik 4,1 23,4 72,5 KV i VK radnik 5,8 22,3 71,9

Doma ica 7 19,7 73,3 Tehni ar 6,5 30,3 63,2 Službenik 6,1 28,7 65,2 Stru njak 2,8 22,2 75

U enik/student 4,6 27,5 67,9

nosti najviše duguju sebi, a ne institucijama, govori o lošoj vla-sti, koja nije u stanju da građanima pruži usluge na koje se oba-vezala, a među kojima je i bezbednost.

Privredni razvoj kao posledica reforme sektora bezbednosti

Tokom ispitivanja građani su mogli da iznesu mišljenje i o po-vezanosti reforme sektora bezbednosti i privrednog razvoja, i tomahom onda kada su odgovarali na ona pitanja koja se odnosena bezbednosne integracije u EU i NATO. Stiče se utisak da gra-đani ne uočavaju dovoljno jasno vezu između reforme sektorabezbednosti i privrednog razvoja, što se iščitava iz velikog brojapitanja na koja građani nisu znali odgovor ili su odbijali da se iz-jasne („ne zna/odbija da se izjasni“), što je katkad iznosilo i do40% odgovora na pitanja.

Na pitanje da li bi učlanjenje u EU dodatno osiromašilo Srbi-ju, oko 30% gubitnika tranzicije odgovorilo je potvrdno, ispod30% bilo uzdržano, dok je preko 40% odgovorio odrično. Sdruge strane, dobitnici su bili manje rezervisani, pa je oko 13%odbilo da se izjasni, a više od polovine smatra da učlanjenje u EUneće osiromašiti Srbiju. Takođe, iako 42% gubitnika smatra daće učlanjenje u EU doneti rast standarda građana Srbije, 30% is-pitanika bilo je uzdržano, a 28% se nije slagalo sa tom tvrdnjom.

Tabela 9: Stavovi građana o EU integraciji i osiromašenju


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

65


Ukoliko Srbija u e u EU, to e je dodatno osiromašiti

Uop

šte

se

ne s

laže

Ugl

avno

m

se n

e sl

aže

Ne

zna,

ne

ma

stav

Ugl

avno

m

se s

laže

Pot

puno

se

slaž

e

Tot

al


NK ili PK radnik 30,6% 11,2% 30,6% 14,3% 13,3% 100,0%

KV ili VK radnik 28,0% 14,7% 25,4% 11,5% 20,4% 100,0%

Tehni ar 30,2% 19,5% 16,6% 16,0% 17,8% 100,0%

Službenik 34,2% 26,3% 14,0% 11,4% 14,0% 100,0%

Stru njak 38,1% 25,0% 8,0% 21,0% 8,0% 100,0%

Doma ica 17,6% 23,9% 34,5% 7,7% 16,2% 100,0%

U enik, student 33,3% 27,6% 19,5% 8,0% 11,5% 100,0%

Total 29,4% 19,8% 21,6% 13,3% 15,9% 100,0%


BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

66

Stavovi građana o priključenju NATO savezu pokazuju dagrađani imaju slične argumente u vezi sa privrednim razvojem iučlanjenjem u ovaj savez. Naime, skoro polovina gubitnika tran-zicije smatra da učlanjenje u NATO može doprineti osiromaše-nju zemlje, dok se oko 20% ne slaže sa tom tvrdnjom. Takođe,skoro trećina ispitanika odbila je da se izjasni o ovom pitanju.Dvadesetak procenata gubitnika smatra da će ulazak u NATOdovesti do priliva stranih investicija, dok tu mogućnost odbacu-je preko 40% gubitnika. Nešto je veći procenat dobitnika kojismatraju da će doći do povećanja priliva stranih investicija – sko-ro trećina ovog sloja. Veliku uzdržanost (blizu 40%) pokazali sugubitnici odgovarajući na pitanje o tome da li će ulazak Srbije uNATO povećati obim posla i izvoza u vojnoj industriji. Skoro če-tvrtina ispitanika ovog sloja slagala se sa ovom tvrdnjom, doktrećina nije prihvatala ovaj stav. Kod dobitnika tranzicije distri-bucija je jednaka – trećina se slaže, trećina se ne slaže, a trećinaje uzdržana. Stoga, možemo reći da gubitnici tranzicije imaju iz-nijansiran stav o NATO.

Tabela 10: Stavovi građana o NATO integraciji i osiromašenju

Teoretski, privredni razvoj bi trebalo da bude posledica refor-me sektora bezbednosti. Iako gubitnici procenjuju da učlanjenjeu EU dovodi do rasta standarda građana i da ne očekuju dodat-no osiromašenje, ipak smatraju da bi učlanjenje u NATO dove-


Ukoliko Srbija u e u NATO, to e je dodatno osiromašiti

Uop

šte

se

ne s

laže

Ugl

avno

m

se n

e sl

aže

Ne

zna,

ne

ma

stav

Ugl

avno

m

se s

laže

Pot

puno

se

slaž

e

Tot

al


NK ili PK radnik 17,5% 9,3% 28,9% 17,5% 26,8% 100,0%

KV ili VK radnik 12,2% 9,7% 31,7% 12,6% 33,8% 100,0%

Tehni ar 20,6% 6,5% 25,3% 16,5% 31,2% 100,0%

Službenik 16,5% 13,9% 30,4% 14,8% 24,3% 100,0%

Stru njak 21,7% 8,6% 26,3% 19,4% 24,0% 100,0%

Doma ica 5,6% 5,6% 34,3% 20,3% 34,3% 100,0%

U enik, student 15,9% 8,0% 43,2% 17,0% 15,9% 100,0%

Total 15,2% 8,3% 30,8% 16,4% 29,3% 100,0%

lo do osiromašenja građana. O razvojnim mogućnostima vojneindustrije najveći broj građana nije se ni izjašnjavao.

Profesionalizacija

Stavove gubitnika tranzicije o profesionalizaciji merili smopostavljanjem dva međusobno kontrolna pitanja. Prvo pitanjeodnosilo se na ocenjivanje toga koliko će vraćanje opšte obave-ze doprineti očuvanju bezbednosti Srbije. Drugo pitanje bilo jepostavljeno sa suprotne pozicije, te se od građana očekivalo daodgovore na to kako uvođenje profesionalne vojske utiče na bez-bednost Srbije.

Tabela 11: Uticaj koji na bezbednost imaju vraćanje opšte vojne obaveze i uvođenje profesionalne vojske


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

67


Vra anje opšte vojne obaveze i uticaj na bezbednost Srbije

Odgovor Zanimanje

Ne uti e Ne zna/odbija da se izjasni

Uti e

Poljoprivrednik 29,7 22,3 47,8

NK i PK radnik 24,5 26,5 48,9

KV i VK radnik 40,3 21,9 37,7

Doma ica 26,8 35,9 37,3

Tehni ar 48,3 23,5 27,2

Službenik 45,6 29,8 26,5

Stru njak 56,2 13,6 30,2

U enik, student 39,5 24,4 36,1

Uticaj koji na bezbednost ima uvo enje profesionalne vojske Odgovor Zanimanje

Ne uti e Ne zna/odbija da se izjasni

Uti e

Poljoprivrednik 53,2 24,5 22,3

NK i PK radnik 38,1 29,9 32

KV i VK radnik 38,5 29,9 31,7

Doma ica 35 45,5 29,6

Tehni ar 33,2 24,9 42

Službenik 43,9 21,1 35,1

Stru njak 32,2 21,6 47,2

U enik, student 39,5 24,1 43,7


BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

68

Grafik 1: Uticaj koji na bezbednost ima vraćanje opšte vojne obaveze

Prvim pitanjem mereno je kako određeni slojevi procenju-ju to koliko će vraćanje opšte vojne obaveze uticati na pove-ćanje bezbednosti građana Srbije. Uočena je jasna polarizova-nost odgovora gubitnika i dobitnika tranzicije. Gubitnici suubeđenja da će vraćanje regrutnog sistema uticati na poveća-nje bezbednosti Srbije. Može se tumačiti da ovakav stav gu-bitnici tranzicije imaju i zato što su pod uticajem tradicional-nih vrednosti (M. Lazić i S. Cvejić 2004: 63). Odlazak u voj-sku, po tradicionalnim normama, predstavlja važan korak uživotu, koji omogućuje ostvarivanje ostalih društvenih veza(posao, brak), kao i dobijanje društvenog priznanja. S drugestrane, viši slojevi, odnosno dobitnici tranzicije ne dele ovouverenje, jer za njih odlazak u vojsku predstavlja narušavanjekarijere, bespotreban prekid radnog odnosa.

Građani su, potom, pitani i o posledicama uvođenja pro-fesionalne vojske. Raspodela odgovora slična je kao i u pret-hodnom pitanju, što dodatno potvrđuje nalaze da gubitnicitranzicije ne vide da profesionalizacija utiče na povećanjebezbednosti. Najizraženiji „otpor“ profesionalizaciji pružagrupa poljoprivrednika, gde se preko 50% pripadnika ovogsloja ne slaže sa profesionalizacijom. Takođe, uzdržana jeskoro polovina domaćica iako, od onih koje su se povodomovog pitanja izjasnile, dominiraju one koje se protive profesi-onalizaciji vojske.


Grafik 2: Uticaj koji uvođenje profesionalne vojske ima na bezbednost

Posredno smo nastojali da utvrdimo stavove građana odometima reforme vojske. Kako se manifestuju neke od po-sledica reformi i da li građani uočavaju da je reč o posledica-ma reforme? Indikativno je bilo to što su građani bili veomauzdržani, pa je u nekim slučajevima to prevazilazilo polovinuodgovora. Od onih koji su se izjašnjavali, veći broj gubitnikatranzicije smatrao je da je vojska pod uticajem političkih par-tija (oko trećine ispitanika), dok je skoro trećina smatrala daje vojska korumpirana. Više od polovine gubitnika tranzicijesmatra da je vojska nedovoljno opremljena, dok oko 40%smatra da vojska nije ni dovoljno brojna. S druge strane, gu-bitnici tranzicije smatraju da je vojska sposobna da odbraniSrbiju, kao i da je dovoljno obučena (više od polovine gubit-nika tranzicije deli ovo mišljenje). Dakle, ova grupacija sum-nja u materijalne resurse, a smatra da su ljudski resursi na za-dovoljavajućem nivou. Za materijalne resurse se može krivitidržava (korumpiranost), dok ljudski resursi oslikavaju pove-renje u instituciju vojske (u kojoj se na odsluženju mogu na-ći sin, suprug, rođak, komšija...). Što se korumpiranosti i po-litizovanosti tiče, preovladava stav da su ove pojave uzele ma-


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

69



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

70

ha u vojsci. Ovim se potvrđuju i raniji rezultati istraživanjaCeSID-a (od 2005. do 2010. godine), u kojima je inače visoknivo poverenja u vojsku razložen na dve komponente: veće jepoverenje u vojsku kao u instituciju u kojoj služe regruti, amnogo je manje poverenje u upravljačke organe vojske (na-čelnik Generalštaba, ministar, vojni vrh).

Iz navedenih odgovora može se izvući zaključak da za gu-bitnike tranzicije profesionalizacija vojske ne predstavlja že-ljeno rešenje. Ovaj sloj ne vidi povezanost između reforme –demokratske i civilne kontrole – i smanjenja uticaja političkihpartija i korupcije na vojsku.

Sprečavanje sukoba

Kada su upitani da li se osećaju bezbedno, gubitnici tran-zicije su mahom odgovarali da se osećaju bezbedno (oko60%). Na listi pretnji po ličnu bezbednost građana dominira-ju ekonomske pretnje. Najveći deo ovih ispitanika, da bi seosećalo bezbedno, oslanja se prvenstveno na „sopstvene sna-ge“ (oko 50% u odnosu na skoro 20% njih koji se oslanjajuna policiju), što ukazuje na mogućnost da će „uzeti zakon usvoje ruke“. Prethodna mogućnost testirana je u fokus grupa-ma, gde je istražena spremnost građana na nasilje. Ovakav re-zultat može se tumačiti njihovim položajem gubitinika tran-zicije i njihovim doživljajem dominantnih pretnji, tj. ekonom-skih pretnji: građani bi učestvovali u nasilnim socijalnim pro-testima i radničkim štrajkovima, ali ne bi (mada bi prećutnopodržali) učestvovali u nasilju nad manjinskim grupama. Ta-kođe, kao uzrok nebezbednosti ovi slojevi radništva i doma-ćica u znatno većem procentu od ostalih kategorija navodelošu ekonomsku situaciju i siromaštvo (tabela 4).

S druge strane, ekonomski faktori izazivaju strah i kodgrađana sa natprosečnim primanjima (preko 60.000 din), tese oni u većoj meri plaše socijalnih protesta, štrajkova i finan-sijske prezaduženosti Srbije od onih sa manjim primanjima.Osnovano je pretpostaviti da je ova grupa „prirodno osetlji-vija“ na ekonomske uzroke nebezbednosti, jer oni moguugroziti njihovu društveno-ekonomsku poziciju.

Polarizacija u društvu vidi se i u ovom slučaju: gubitnicitranzicije strahuju od loše ekonomske situacije i siromaštva,te su spremni da aktivno učestvuju u nasilnim socijalnim pro-


testima. Upravo ova vrsta protesta zabrinjava grupu dobitni-ka tranzicije.

Kada je u pitanju ostvarenje ciljeva nacionalne bezbedno-sti, građani prioritet daju mirnim sredstvima. Tako, oko če-tvrtine gubitnika smatra da nacija treba diplomatskim sred-stvima da se stara o sopstvenoj bezbednosti. Nasuprot tome,ovako se izjasnila trećina dobitnika tranzicije. Primat eko-nomskim sredstvima dalo je blizu četvrtine ispitanih gubitni-ka. Iako daju prvenstvo ekonomiji i diplomatskim sredstvi-ma, gubitnici tranzicije se drastično razlikuju u odgovorimana pitanje o upotrebi vojnih sredstava. Preko 10% (u prose-ku) gubitnika tranzicije smatra ova sredstva legitimnim, dokovu opciju bira oko 3% dobitnika tranzicije.

Tabela 12: Kojim sredstvima bi nacija trebalo da se stara o svojoj bezbednosti

Iz analize odgovora može se zapaziti da su građanispremniji da primene nasilje kada je u pitanju ostvarenjesocioekonomskih interesa, dok mirnim sredstvima dajuprednost onda kada je u pitanju ostvarenje ciljeva nacio-nalne bezbednosti.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

71


Kojim sredstvima bi nacija kojoj pripadate trebalo da se stara o svojoj bezbednosti?

Ne

zna

Dip

lom

atsk

im

sred

stvi

ma

Voj

nim

sr

edst

vim

a

Ula

njen

jem

u

me

unar

odne

or

gani

zaci

je

Eko

nom

skim

sr

edst

vim

a

Stro

žim

za

koni

ma

Ost

ajan

jem

po

stra

ni

Nek

im d

rugi

m

sred

stvi

ma

Poljoprivrednik 17,2 28,0 9,7 19,4 15,1 4,3 6,5

NK i PK radnik 21,4 21,4 13,3 2,0 22,4 11,2 4,1 4,1

KV i VK radnik 13,7 26,4 9,4 3,6 24,9 16,2 2,2 3,6

Doma ica 21,8 23,9 11,3 0,7 21,1 14,1 2,8 4,2

Tehni ar 11,8 34,7 1,2 2,9 22,4 17,1 3,5 6,5

Službenik 13,9 28,7 7,0 2,6 22,6 20,9 0,9 3,5

Stru njak 6,8 34,7 4,5 4,5 28,4 17,6 1,7 1,7 U enik, student 23,0 24,1 3,4 5,7 27,6 8,0 3,4 4,6


BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

72

Integracije u evroatlantske institucije

Poslednju dimenziju reforme sektora bezbednosti pokuša-li smo da interpretiramo uz pomoć stavova koje građani ima-ju o EU i NATO. Načelno rečeno, postoji nešto niži stepenprihvatanja i nešto viši stepen odbijanja integracija u zapad-ne institucije između gubitnika i dobitnika tranzicije. I gubit-nici i dobitnici tranzicije skloniji su integraciji u EU, dok jeuočen visok stepen neslaganja sa integracijom u NATO.

Tabela 13: Treba li Srbija da postane članica EU

Iako prvenstvo daju integraciji u EU, gubitnici u mnogomanjoj meri (skoro 20%) zagovaraju ovu vrstu integracija.Takođe, gubitnici su bili rezervisani (oko 10%) kada su od-govarali na ovo pitanje. Na pitanje da li bi učlanjenje u EUpovećalo bezbednost građana, oko 40% gubitnika bila je sa-glasna sa ovom tvrdnjom, dok je čak trećina odrično odgovo-rila na ovo pitanje.

Odgovori na pitanja o integraciji u NATO ravnomerno suraspoređeni. Obe grupacije su izričito protiv učlanjenja uNATO, što opravdano, možemo smatrati posledicom NATObombardovanja 1999. godine. Tako, 54% gubitnika i 58%dobitnika ne smatra da bi učlanjenjem u ovu organizaciju bi-la povećana bezbednost Srbije. Štaviše, kada su bili upitani dali bi jačanje savezništva sa Rusijom doprinelo povećanju bez-bednosti Srbije, gubitnici tranzicije su u 58% slučajeva podr-žali ovu tvrdnju, dok je svega 18% nije podržalo.


Da li Srbija treba da postane lanica EU? (u %)

Da Ne Ne zna Poljoprivrednik 38,9 34,7 26,3 NK i PK radnik 51,0 24,5 24,5 KV i VK radnik 57,9 26,3 15,8 Doma ica 45,8 28,2 26,1 Tehni ar 63,5 21,2 15,3 Službenik 66,1 21,7 12,2 Stru njak 77,8 15,9 6,3 U enik, student 66,7 20,7 12,6

Tabela 14: Treba li Srbija da postane članica NATO

Teško je utvrditi kolika je spremnost građana na integracije sazapadnim institucijama, jer obe grupacije odbijaju integraciju uNATO, dok su, iako su gubitnici rezervisaniji, saglasne sa inte-gracijom u EU. Opet, spremnost na savezništvo sa Rusijom nijeu skladu sa teorijom proklamovanim indikatorom spremnosti naintegracije u zapadne institucije, te je u ovom pogledu grupa gu-bitnika potencijalni kočničar reformi.

***

Posmatranjem pet dimenzija manifestacije reforme sektorabezbednosti vidi se, u manjoj ili većoj meri, polarizacija stavovagubitnika i dobitnika tranzicije. Gubitnici tranzicije imaju nega-tivne stavove kada je reč o integracijama i profesionalizaciji, tenemaju dovoljno poverenja u privredni razvoj koji bi bio posle-dica RSB. To nam ukazuje na činjenicu da oni mogu predstavlja-ti prepreku daljoj reformi sektora bezbednosti. Dodatno zabri-njava spremnost građana da koriste nasilje kako bi ostvarili svo-je socioekonomske interese. Iako u jednom broju slučajeva izme-rene vrednosti nisu ekstremne i tek ovlaš nadmašuju izmerenevrednosti dobitnika tranzicije, zabrinjavajuće je to što, premapokazateljima Zavoda za statistiku, ovom sloju pripada veći deostanovništva Srbije. Podsetimo i na to da tekući negativni svetskii domaći ekonomski trendovi mogu samo uvećati broj gubitnikatranzicije. Ovi pokazatelji govore i o delimičnoj uspešnosti pro-jekta postsocijalističke transformacije, kao i o nedovoljnom legi-timitetu vlasti. Stoga je osnovano zapitati se u kom smeru i ko-jim tempom će vlasti u Srbiji sprovoditi RSB. Da li će vlasti za-rad sticanja šire podrške glasača možda odložiti reforme ili će odnjih potpuno odustati?


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

73


Da li Srbija treba da postane lanica NATO? (u %)

Da Ne Ne zna Poljoprivrednik 12,8 72,3 14,9 NK i PK radnik 18,2 58,6 23,2 KV i VK radnik 16,5 69,4 14,0 Doma ica 8,5 64,1 27,5 Tehni ar 21,2 60,6 18,2 Službenik 9,6 70,2 20,2 Stru njak 21,0 65,3 13,6 U enik, student 12,5 67,0 20,5


BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

74

Literatura:

Edmonds, T. Reforma sektora bezbednosti: Koncepcija i realizacija. Voj-no delo, 2003: 55.

Edmunds, T. Security Sector Reform: Concepts and Implementation. In:Fluri, Philipp & M. Hadzic (eds.). Sourcebook on SSR. Belgrade:DCAF/CCMR, 2004.

Edmunds, T. Security Sector Reform in Transforming Societies: Croatia,Serbia and Montenegro. Manchester: Manchester University Press,2007.

Illner, M. „Post-Communist Transformation Revisited.” Czech Sociologi-cal Review IV, 1996: 157–169.

Komšić, Jovan i Zoran Slavujević i Pantić, D. Osnovne linije partijski po-dela i mogući pravci političkog pregrupisavanja u Srbiji. Beograd: Fri-edrich Ebert Stiftung, Institut Društvenih nauka, 2003.

Lazić, Mladen i Cvejić, S. Društvena osnova i sadašnji pokušaj moderni-zacije. U: Milić, A. (ur.). Društvena transformacija i strategije društve-nih grupa: svakodnevica Srbije na početku trećeg milenijuma. Beo-grad: Institut za sociološka istraživanja, Beograd, 2004.

Lazić, Mladen. Čekajući kapitalizam. Beograd: Službeni glasnik RS,2010.

Mateju, P. and Rehakova B., Simonova N. „Transition to University un-der Communism and after Its Demise: The Role of Socio-economicBackground in the Transition between Secondary and Tertiary Edu-cation in the Czech Republic 1948–1998.” Czech Sociological Revi-ew, vol. 39, No. 3, 2003.

O’Donnell, G. „Delegative Democracy.” Journal of Democracy 5, 1994:56.

Orazen, F. P. and Vodopivec, M. Winners and Losers in Transition. PolicyResearch Working Paper. The World Bank Policy Research Depart-ment, 1994.

Orlović, S. Problemi demokratske konsolidacije Srbije. U: Pavlović, Du-šan & S. Antonić (ur.). Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji:godinu dana posle. Beograd: Sl. Glasnik, 2008.

Spasojević, D. Odblokirana tranzicija – političke podele u Srbiji nakon2000. godine. U: Vujačić, I. (ed.). Godišnjak 2011. Beograd: FPN,2011: 119–139.

Wulf, H. Security sector reform in developing and transitional countries.Berghof Conflict Research, 2004.


Opreke između obećanogi postignutogMiroslav Hadžić1

Stručni rad

Januar 2012.

UDK: 351.862/.863(497.11) ; 364.2::316.37(497.11)

* * *

Već dugi niz godina građani Srbije zaokupljeni su brigama zasvoju bezbednost i za bezbednost svoje porodice. Tegobna imstvarnost svakodnevno uvećava i umnožava neizvesnosti oko li-čnog i porodičnog opstanka. Nepovratan gubitak bazične eko-nomske i socijalne sigurnosti začinjen je rastom pravne nesigur-nosti, te širenjem polja vladalačke samovolje i proizvoljnosti. Me-sni žitelji, da bude teže, ni deceniju nakon svrgavanja starog reži-ma ne znaju pouzdano kuda to Srbija ide, niti kako bi ona to tre-balo da bude uređena. Još manje znaju o tome ko sve to, gde, ka-ko i zašto donosi odluke koje su presudne ne samo za rodnu imdržavu i naciju, već i za njihov život.

Teskobe su ovdašnjih podanika uvećane trajnim brigama okoopstanka sopstvene nacije i države. Nosioci vlasti ih već godina-ma svakodnevno straše brojnim unutrašnjim izdajnicima i spo-ljašnjim neprijateljima, te bezgraničnim pretnjama po njihovu –pojedinačnu i kolektivnu – bezbednost. Pored toga, sve je manjeizgleda da će im uskoro pristići neki dobici i boljici. Čini se, štavi-še, da im se primiču nadolazeći i dodatni gubici. Oni, pri tom, vi-še ne mogu pouzdano da utvrde ni šta su sve to i zbog čega do sa-da izgubili, niti da izmere koliko ih sve to košta. Nastale štete ćeionako oni morati da plate nezavisno od svoje volje.

Ne čudi stoga da onda još uvek ne mogu da razreše dilemu, naprimer, oko toga da li su oni i Srbija na Kosovu izgubili – privre-meno ili nepovratno – samo teritoriju i deo stanovništva ili su tomprilikom lišeni korena i srži svog identiteta. Odatle još uvek neznaju ni to da li Srbija i oni mogu ikako više živeti bez Kosova.Pored toga, dojučerašnju, sanjanu i obećavanu, evropsku lukuspasa sada im ti isti političari ogađuju i udaljavaju, a da im ne nu-de drugo ili bolje rešenje. Povrh toga, vlast i njeni oponenti suzbunjivanje glasačkog puka svog oko odnosa Srbije prema

OPREKE IZMEĐU OBEĆANOG I POSTIGNUTOG

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

1 [email protected]

75


MIROSLAV HADŽIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

76

NATO doveli do vrhunca. Prvo je, iznenada i bez ikakve raspra-ve, sporedna rečenica o vojnoj neutralnosti – pristigla iz jedne odbezbrojnih deklaracija i rezolucija Narodne skupštine Srbije po-vodom Kosova – prerasla u strateško opredeljenje države. O to-me, međutim, nema ni reči u kasnije usvojenoj Strategiji nacional-ne bezbednosti, kojoj bi inače ova rečenica trebaloda bude temelj.Uz to, vlast ovdašnjim poreskim obveznicima, a pogotovo onimakoji porez stvarno i plaćaju, još uvek nije predočila troškove ta-kvog preduzeća niti im je predstavila bezbednosne prednosti, od-nosno manjkavosti svog nemuštog izbora.

U poslednji krug sluđivanja građani su uvedeni obnavljanjem,u radikalno izmenjenom kontekstu, politike strateškog savezniš-tva Srbije sa svim najmoćnijim zemljama sveta. Na stranu to štoSrbija zbog svoje veličine i snage (slabosti) nijednoj od njih ne mo-že da bude strateški saveznik ili partner. Nezavisno od toga, onasve i da to hoće ne može istovremeno da bude saveznik sa svakomod njih. To stoga što i one jedna drugu vide pre svega kao global-ne takmace, a potom i kao potencijalne protivnike (neprijatelje).Otvorenom utoliko ostaje i dilema oko toga da li Srbija može dapribavi ikakve vidljive i merljive koristi iz željenog savezništva sadržavama kao što su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Nemač-ka, Francuska itd. Pogotovo zato što većinu od njih ovdašnji vla-stodršci i njihovi konkurenti smatraju glavnim krivcima za nasta-nak nove države na Kosovu. To im, uostalom, služi i kao central-ni razlog za odbijanje, te izbegavanje svakog (javnog) razgovorao potencijalnom ulasku Srbije u NATO. I to uprkos njenoj posve-mašnoj, ekonomskoj i finansijskoj, te bezbednosnoj i vojnoj sa-radnji sa ključnim članicama tog saveza.

Ukoliko pak stvarnost u kojoj žive ne vide na prethodno opi-san način, građani ovdašnji imaju punu slobodu da (po)veruju usposobnost i volju čelnika svoje države da im (uskoro) osigurajumiran, bezbedan i prosperitetan život. U to ih, uostalom, svako-dnevno, pored ostalih, ubeđuju ministri u čijoj su nadležnosti dr-žavni aparati sile. Dabome, svako verovanje, pa i ovo, vernika,čak i sekularnog, oslobađa od obaveze da pita i da se pita.

Zamišljenom verniku, u tom slučaju, uverljivo može da delujetvrdnja vlastodržaca o tome da su, na primer, nasleđene i preime-novane službe bezbednosti valjano reformisane. Te da ih je bilomoguće korenito promeniti bez lustracije i otvaranja tajnih dosi-jea koje su one vodile, a možda još uvek vode, o građanima Srbi-je. Odnosno, bez sudskog i političkog sankcionisanja onih pri-padnika službi koji su odgovorni za brojna i krvava nepočinstva,


uključujući u to i ubistvo Zorana Đinđića. Ovom će se vernikuonda razumnim činiti i htenje službi da, uz podršku političkih na-logodavaca, uvećaju svoja ovlašćenja, te da građanima još više su-ze prostor zaštićene privatnosti i slobode. A sve to, dakako, u imepovećanja njihove bezbednosti. Nije stoga isključeno da će zakon-sko rešenje, po kome ove službe imaju pravo da bez naloga sudakontrolišu elektronski saobraćaj između građana, biti uskoro do-građeno i unapređeno. Moglo bi se, na primer, desiti i to da zako-nopisci uskoro službe imenuju za jedine internet provajdere u Sr-biji, a da građane obavežu da se međusobno dopisuju preko do-deljenog im agenta. Ovakvo bi rešenje donelo brojne koristi. Ti-me bi, pored ostalog, bili pribavljeni dodatni novci za rad službi,a one bi konačno ostvarile svoj san u kome su svi građani njiho-vi, makar i nevoljni, saradnici.

U ružičastoj slici normalnim onda deluje i to što se sadašnji mi-nistar odbrane više bavi trgovinom i izvozom oružja, koje su ina-če izvan njegove nadležnosti, nego reformom podređenog mini-starstva i vojske. Možda on to, u stvari, radi iz hobija i u slobod-no vreme, pošto tvrdi da ih je već uspešno reformisao. Ministar jenagli napredak, dakako, postigao nakon odstranjivanja remeti-lačkog Ponoš Zdravka. Tom su prilikom i sve zamerke ovog po-slednjeg nepovratno otišle u zaborav. Razumnim onda izgleda i tošto je on u sklopu primene NATO standarda uvezao i američkikoncept civilno-vojnih odnosa, koji je inače oblikovan za potrebeokupatorske vojske.

Može se, isto tako, činiti nespornim i to što je, tu skoro, usvo-jena strategija razvoja MUP’a i policije do 2014. godine, a daprethodno nije utvrđeno kakvo je sada stanje u njima, te da li onivaljano obavljaju svoj posao. Ganutljivom tada zvuči i jadikovkasadašnjeg ministra unutrašnjih dela zbog manjka policijaca na te-renu. I to uprkos činjenici da broj zaposlenih u MUP-u, inače ne-dostupan javnosti, stalno raste. Ako pak budu prihvaćeni zahtevida komunalna policija dobije dodatna ovlašćenja, o (ne)sigurno-sti građana će, a o njihovom trošku, dabome, brinuti dva, para-lelna i konkurentska, aparata prinude. Dok se to ne dogodi naraspolaganju im stoji armija privatnih pružalaca bezbednosnihusluga, inače zakonom neuređena i van ikakve kontrole.

Svemu prethodnom treba dodati i hvale vredan trud vlastodr-žaca da se građani liše svake brige oko toga kako državni čuvarinjihove sigurnosti i bezbednosti troše budžetom im date novce.Odatle Skupština i njeni odbori ne koriste svoja ovlašćenja zakontrolu i nadzor budžetskog poslovanja državnih posednika si-


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

77


MIROSLAV HADŽIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

78

le. Uz to, i Državni revizor nikako da se odluči da zaviri u kasuvojske, odnosno policije ili službi, ne bi li u ime građana saznaokako to oni gazduju njihovim novcem. Uzdržanost kontrolora se,istini za volju, može delimično objasniti i njihovim strahom od ne-poznatog. Jer, šta ako oni tamo, na primer, (opet) nađu još kojisatelit ili možda ratne rezerve pancirnih gaća, Zippo upaljača idroge.

Sasvim je moguće i to da bi u izvedbi veštijeg pisca ili boljegpoznavaoca ovdašnje stvarnosti prethodno naznačeni bezbedno-sni profil Srbije i lista briga (strahova) njenih građana izgledali sa-svim drugačije. Verovatno bi ovde ponuđenoj, ali i svakoj drugojslici, brojni građani isto tako po nešto oduzeli ili možda čak neš-to i dodali. Nema, takođe, sumnje u to da se sa ovde iscrtanomslikom, ma koliko obrisna ona bila, ne bi složili državni vrhovni-ci i njihovi savetnici, a pogotovo ne oni koji su zaduženi za njiho-vu svakodnevnu, medijsku i marketinšku, promidžbu.

Uprkos tome, opravdano je ponovo se upitati na osnovu čegato nadležni oblikuju, a potom i primenjuju, bezbednosnu politikuSrbije, kao i brojne prateće strategije. Odnosno, na osnovu čegaoni znaju koje bi to lične i nacionalne interese i vrednosti, te pokom redosledu i po kojoj ceni građani Srbije štitili. Isto tako, ka-ko to oni utvrđuju i proveravaju od čega i od koga se sve to, tekoliko se ovdašnji žitelji plaše. Ili, možda misle da je lista pretnjikoju su ugradili u Strategiju nacionalne bezbednosti, iako bezo-balna i nedovršiva, prava mera stvari. Nije isključeno da oni ra-čunaju na to da kod građana mogu ciljno izazvati strahove kadgod im to zatreba. Uz to ide i pitanje o tome na osnovu čega tooni utvrđuju kolika i kakva je to vojska, odnosno policija ili slu-žba potrebna Srbiji. Nema sumnje da nosioci političke vlasti bezveće greške znaju, ili su uvereni da znaju, kako da državne apara-te sile koriste za svoje vlastovoljne potrebe i želje. Za tu im svrhuna raspolaganju, pre svega, stoji fasadni politički sistem, čije sekonačne svrhe iscrpljuju u legitimizaciji i legalizaciji odluka done-tih po arkanskim vrletima i zabitima partiokratske države. Netreba sumnjati ni u to da vojne, policijske i tajnoslužbujuće eliteisto tako veoma dobro znaju kako da u svakom trenutku ozbiljei zaštite svoje – lične i korporativne – vrednosti i interese.

Iskustva, pa i ona Srbije, govore da bi u nedemokratskom po-retku sva prethodno poređana pitanja, kao i mnoga druga koja bitek trebalo postaviti, bila odbačena, a da bi oni koji postavljajupi-tanja izazvali pozornost nadležnih. To stoga, jer u njima bez-bednost spada u zonu tzv. visoke politike, pa je ona u isključivoj


nadležnosti države, njenih čelnika i bezbednosnih elita. Poštonemali broj ovdašnjih građana smatra da je Srbiji ipak potrebanzbiljski demokratski poredak, onda bi u njoj i bezbednost treba-lo što pre da dobije status javnog dobra. Za tu je svrhu neophod-no da građani, pored ostalog i pre svega, imaju garantovan i slo-bodan pristup svim podacima od javnog značaja za svoju bezbed-nost, kao i za bezbednost države kojoj pripadaju. To pak zahtevada bude ukinut monopol političko-bezednosnih elita u utvrđiva-nju bezbednosnih potreba građana i matične države. U sledećemkoraku to nalaže da zakonom bude otklonjena opasnost od togada ove elite proizvoljno i samovoljno (diskreciono) oblikuju i ko-riste državne aparate za nasilje. Ovaj će pak cilj biti nedostižan svedok u Srbiji ne stasaju odgovorne i opštem dobru posvećene po-litičke (i partijske) elite. Da bi one nastale, trebalo bi da Ustav izakoni, pored ostalog, sadrže postupke i sredstva kojima će se osi-gurati puna i delatna politička ali i sudska odgovornost vršilacavlasti i za svoje (ne)delovanje u polju bezbednosti.

Budući da odgovorne partije i političari nisu samonikle biljke,građani ih moraju i pre izbora saditi i zalivati, te po potrebi i pot-kresivati. Tom prilikom oni bi trebalo da opleve zajednički poli-tički vrt i iz njega iščupaju korov. Za to im je uz znanje potrebnoi da udruže svoje snage, jer oni jedino udruženim pritiskom mo-gu da od iskušenja i slasti vlasti spasu svoje izabranike.

Da bi se, jedinačni i/ili udruženi, građani Srbije delotvorno po-zabavili svojom bezbednošću, bilo bi dobro da, pored ostalog, sa-znaju šta o svemu tome misle i njihovi ostali sugrađani. Tom imprilikom od znatne koristi mogu biti rezultati različitih istraživa-nja javnog mnjenja, a nadasve onih koja posebno ispituju stavo-ve građana Srbije o bezbednosti. Na stranu to što bi i ovdašnji no-sioci vlasti svoje politike i strategije trebalo da zasnivaju, izmeđuostalog, i na rezultatima tih istraživanja, a ne da ih naručuju i ko-riste samo za to da bi saznali kakve su im šanse da što duže osta-nu na vlasti ili da se nje (konačno) dokopaju. Rečene, dakako, ni-ko ne može da spreči u tome da naručuju istraživanja na unapredzadate rezultate, koji će im svoju sliku u ogledalu učiniti državo-tvornom i još lepšom.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

79


UPUTSTVO AUTORIMABZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

80

Uputstvo autorima

Bezbednost Zapadnog Balkana je časopis Beogradskog centra zabezbednosnu politiku. Tekstovi koje objavljujemo u časopisu bavese regionalnim bezbednosnim temama, ali takođe obrađuju i pro-bleme nacionalne i globalne bezbednosti. Uredništvo posebno po-zdravlja tekstove koji problematizuju bezbednosne transformacijesa interdisciplinarnog stanovišta i koji ukrštaju različita teorijskapolazišta. Posebna rubrika posvećena je recenzijama najnovijih iz-vora iz oblasti bezbednosnih studija, političkih nauka, međuna-rodnih odnosa i ostalih srodnih naučnih disciplina. Časopis Bez-bednost Zapadnog Balkana je iniciran kao deo projekta Beograd-ske škole za studije bezbednosti u okviru Beogradskog centra zabezbednosnu politiku, koji je okončan 2009. godine.

Tekstovi koji autori predaju uredništvu treba da budu pripre-mljeni u skladu sa sledećim uputstvima:• Poželjna dužina tekstova: od 2.500 do 4.500 reči• Font: Times New Roman, prored: 1,5• Naslovna strana rada treba da sadrži naslov rada, ime(na)

autora i prezime(na) autora, naziv institucije(a) u kojoj ra-di(e), zvanje i e-mail adresu prvog potpisanog autora radieventualnog kontakta. Sažetak treba da sadrži 100 do 150 re-či i u njemu autor treba da ukaže na najbitnije hipoteze na ko-jima rad počiva. Neposredn ispod sažetka, autor navodi do10 ključnih reči.

• U fusnotama davati samo propratne komentare• Koristiti harvardski sistem navođenja literature po ugledu na

predlog Matice srpske za srpsku sttandardizaciju ovog siste-ma. U ovom broju časopisa objavljujemo detaljno uputstvoza navođenje literature.

• Ukoliko autor ima želju da ukaže čitaocima da pojedini po-gledi izneti u članku odražavaju njegov lični stav, a ne institu-cije u kojoj je zaposlen, neophodno je da na kraju naslovateksta stavi posebnu fusnotu sa simbolom* u kojoj će to po-sebno napomenuti.

• Latinske, starogrčke i druge neengleske reči i izrazi u tekstunavode se u italic (npr. status quo, a priori, de facto, acquiscommunautaire, itd.).

• Autori mogu radove slati na na: [email protected] sa na-znakom: Za WBSO. Svi radovi se recenziraju i nakon toga re-dakcija donosi odluku o štampanju.

UPUTSTVO AUTORIMA

Detaljno uputstvo za navođenje literature

Bibliografska parenteza

Bibliografska parenteza, kao umetnuta skraćenica u tekstukoja upućuje na potpuni bibliografski podatak o delu koje se ci-tira, naveden na kraju rada, sastoji se od otvorene zagrade, pre-zimena autora, godine objavljivanja rada koji se citira, te ozna-ke stranice sa koje je citat preuzet i zatvorene zagrade. Prezimeautora navodi se u izvornom obliku. Na primer:

(Ivić 1986: 128) za bibliografsku Ivić, Pavle. Srpski narod i njegovjedinicu: jezik. – 2. izd. Beograd:

Srpska književna zadruga, 1986.

Ako se citira više susednih stranica istog rada, daju se cifrekoje se odnose na prvu i poslednju stranicu koja se citira, a izme-đu njih stavlja se crta, na primer:

(Ivić 1986: 128–130) za bibliografsku Ivić, Pavle. Srpski narod i njegov jedinicu: jezik. – 2. izd. Beograd: Srpska

književna zadruga, 1986.

Ako se citira više nesusednih stranica istog rada, cifre koje seodnose na stranice u citiranom radu, odvajaju se zapetom, naprimer:

(Ivić 1986: 128, 130) za bibliografsku Ivić, Pavle. Srpski narod i njegovjedinicu: jezik. – 2. izd. Beograd: Srpska

književna zadruga, 1986.

Ukoliko je reč o stranom autoru, prezime je izvan parentezepoželjno transkribovati na jezik na kome je napisan osnovnitekst rada, na primer Dž. Marfi za James J. Murphy, ali u paren-tezi prezime treba davati prema izvornom obliku i pismu, npr.

(Murphy 1974: 95) za bibliografsku Murphy, James J. Rhetoric in the jedinicu: Middle Ages: A History

of Rhetorical Theory from Saint Augustine to the Renaissance.Berkeley: University of California Press, 1974.

Kada se u radu pominje više studija koje je jedan autor publi-kovao iste godine, u tekstualnoj bibliografskoj napomeni potreb-no je odgovarajućim azbučnim slovom precizirati o kojoj se bi-bliografskoj odrednici iz konačnog spiska literature radi.

UPUTSTVO AUTORIMA

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

81

UPUTSTVO AUTORIMA


BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

82

Na primer: (MURPHY 1974a: 12).Ukoliko bibliografski izvor ima više autora, u umetnutoj bi-

bliografskoj napomeni navode se prezimena prva dva autora,dok se prezimena ostalih autora zamenjuju skraćenicom: i dr.:

(Ivić, Klajn i dr. 2007) za bibliografsku Ivić, Pavle i Ivan Klajn,jedinicu: Mitar Pešikan, Branislav Brborić.

Srpski jezički priručnik. 4. izd. Beograd: Beogradska knjiga, 2007.

Ako je iz konteksta jasno koji je autor citiran ili parafraziran, utekstualnoj bibliografskoj napomeni nije potrebno navoditi prezi-me autora.Na primer: Prema Marfijevom istraživanju (1974: 207), prvi saču-vani traktat iz te oblasti sročio je benediktinac Alberik iz MonteKasina u drugoj polovini XI veka.

Ako se u parentezi upućuje na radove dvaju ili više autora, po-datke o svakom sledećem radu treba odvojiti tačkom i zapetom.Na primer: (Belić 1958; Stevanović 1968)

Ako je u tekstu, usled nemogućnosti da se koristi primarni iz-vor, preuzet navod iz sekundarnog izvora, u parentezi je neophod-no uz podatak o autoru sekundarnog izvora navesti i reč: prema).Na primer: „Usmenost“ i „narodnost“ bugarštica Nenad Ljubin-ković dovodi u vezu sa prilagođenošću sredini (prema Kilibarda1979: 7) ...

Citirana literatura

Citirana literatura daje se u zasebnom odeljku naslovljenomCitirana literatura. U tom odeljku razrešavaju se bibliografske pa-renteze skraćeno navedene u tekstu. Bibliografske jedinice (referen-ce) navode se po abecednom redu prezimena prvog ili jedinogautora kako je ono navedeno u parentezi u tekstu. Prezimana iimena svih autora, ili u izuzetnim slučajevima neki drugi elementreference koji se navode se masnim (boldovanim) slovima. U po-sebnom odeljku daju se novinski članci na koje se autor poziva utekstu.

Monografska publikacija:

Prezime, ime autora i ime i prezime drugog autora. Naslovknjige. Podatak o imenu prevodioca, priređivača, ili nekoj dru-goj vrsti autorstva. Podatak o izdanju ili broju tomova. Mesto iz-davanja: izdavač, godina izdavanja.

UPUTSTVO AUTORIMA

Primer:Belić, Aleksandar. O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku: lin-

gvistička ispitivanja. Knj. 1. – 2. izd. Beograd: Nolit, 1958.Miletić, Svetozar. O srpskom pitanju. Izbor i predgovor Če-

domir Popov. Novi Sad: Gradska biblioteka, 2001.

Monografska publikacija sa korporativnim autorom:

Komisija, asocijacija, organizacija, uz koju na naslovnoj stra-ni nije navedeno ime individualnog autora, preuzima ulogu kor-porativnog autora, npr.

Beogradska filharmonija. Sezona 2005–2006: Ciklus HansSvarovski. Beograd: Beogradska filharmonija, 2005.

Anonimna dela:

Dela za koja se ne može ustanoviti autor prepoznaju se posvome naslovu, npr

Bugarštice. Izbor i predgovor Novak Kilibarda. Beograd:Rad, 1979.

Zbornik radova sa konferencije:

Pantić, Miroslav (ur.). Resava (Gornja i Donja) u istoriji, na-uci, književnosti i umetnosti. Naučni skup, Despotovac, 20–21.avgust 2003. Despotovac: Narodna biblioteka «Resavska ško-la», 2004.

Monografske publikacije sa više izdavača:

Palibrk-Sukić, Nesiba. Ruske izbeglice u Pančevu,1919–1941. Predgovor Alekseja Arsenjeva. Pančevo: Gradskabiblioteka: Istorijski arhiv, 2005.

Đorđević, Ljubica. Bibliografija dela Desanke Maksimović,1920–1971. Beograd: Filološki fakultet: Narodna biblioteka Sr-bije: Zadužbina Desanke Maksimović, 2001.

Fototipsko izdanje:

Prezime, ime autora. Naslov knjige. Mesto prvog izdanja, go-dina prvog izdanja. Mesto ponovljenog, fototipskog izdanja: iz-davač, godina reprint izdanja.Primer:

Solarić, Pavle. Pominak knjižeski. Venecija, 1810. Inđija: Na-rodna biblioteka „Dr Đorđe Natošević“, 2003.

UPUTSTVO AUTORIMA

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

83

UPUTSTVO AUTORIMA


BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

84

Sekundarno autorstvo:

Zbornici naučnih radova opisuju se prema imenu urednikaili priređivača.

Prezime, ime urednika (ili priređivača). Naslov dela. Mesto iz-davanja: izdavač, godina izdavanja.

Primer:Radovanović, Milorad (ur.). Srpski jezik na kraju veka. Beo-

grad: Institut za srpski jezik SANU – Službeni glasnik, 1996.Jovanović, Slobodan (ur.). Narodna biblioteka Kruševac.

Kruševac: Narodna biblioteka Kruševac, 1977.

Rukopis

Prezime, ime. Naslov rukopisa (ako postoji ili ako je u naucidobio opšteprihvaćeno ime). Mesto nastanka: Institucija u kojojse nalazi, signatura, godina nastanka.Primer:

Nikolić, Jovan. Pesmarica. Temišvar: Arhiv SANU u Beogra-du, sign. 8552/264/5, 1780–1783.

Rukopisi citiraju prema folijaciji (npr. 2a–3b), a ne prema pa-ginaciji, izuzev u slučajevima kad je rukopis paginiran.

Prilog u serijskoj publikaciji:

Prilog u časopisu:

Prezime, ime autora. „Naslov teksta u publikaciji.“ Naslovčasopisa broj sveske ili toma (godina, ili potpun datum): stranena kojima se tekst nalazi.Primer:

Ribnikar, Jara. „Nova stara priča.“ Letopis Matice srpskeknj. 473, sv. 3 (mart 2004): str. 265–269.

Prilog u novinama:

Prezime, ime autora. „Naslov teksta.“ Naslov novina datum:broj strana.

Primer:Kljakić, Slobodan. „Čerčilov rat zvezda protiv Hitlera.“ Poli-

tika 21. 12. 2004: 5.

UPUTSTVO AUTORIMA

Monografska publikacija dostupna online:

Prezime, ime autora. Naslov knjige. <adresa sa Interneta>.Datum preuzimanja.Primer:

Veltman, Kevin H. Augmented Books, knowledge and culture. <http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d/6d.>02. 02. 2002.

Prilog u serijskoj publikaciji dostupan online:

Prezime, ime autora. „Naslov teksta.“ Naslov periodične pu-blikacije. Datum periodične publikacije. Ime baze podataka. Da-tum preuzimanja.Primer:

Toit, Albert. „Teaching Info-preneurship: students’ perspecti-ve.” ASLIB Proceedings February 2000. Proquest. 21. 02. 2000.

Prilog u enciklopediji dostupan online:

„Naziv odrednice.“ Naslov enciklopedije. <adresa sa Interne-ta>. Datum preuzimanja.Primer:

„Wilde, Oscar.” Encyclopedia Americana. < http://www.encyclopedia.com/doc/1G1-92614715.html > 15. 12. 2008.

UPUTSTVO AUTORIMA

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

85

UPUTSTVO AUTORIMA

Uređivački odbor:

Bari Rajan, predavač, Odeljenje za politiku i javnu administraciju, Univerzitet u Limeriku

Bogoljub Milosavljević, redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu

Dragan Simić, vanredni profesor, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Dušan Pavlović, docent, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Ivan Vejvoda, izvršni direktor, Balkanski fond za demokratiju

Kenet Morison, počasni naučni saradnik, Škola za slovenske i istočnoevropske studijeUniverzitetskog koledža u Londonu

Kornelius Frizendorf, istraživač na Ludvig-Maksimilijan univerzitetu u Minhenu i Ženevskom cen-tru za kontrolu oružanih snaga u Ženevi

Marjan Malešič, vanredni profesor, Fakultet društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani

Nadež Ragaru, predavač, Institut za političke studije u Parizu

Svetlana Đurđević-Lukić, istraživač saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Timoti Edmunds, viši predavač, Univerzitet u Bristolu

Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštampavati, bilo u celini, bilo u delovi-ma, bez izričite saglasnosti Uređivačkog odbora.

Ocene izrečene u člancima lični su stavovi njihovih autora i ne izražavaju nužno mišljenjeUređivačkog odbora ili Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Iako važeći pravopis srpskog jezika još uvek ne uvažava u potpunosti rodnu ravnopravnost ujeziku, u ovom časopisu urednici preuzimaju odgovornost za odstupanja od pravila u skladusa stavom autora tekstova.

BZB

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

327.56(497)

BEZBEDNOST Zapadnog Balkana : časopis Beogradskog centra za bezbednosnu politiku / glavni i odgovorni urednik Miroslav Hadžić. -2006, br. 1 (jul/avgust)- . - Beograd (Gundulićev venac 48) : Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2006- (Beograd : Goragraf). - 24 cm

Ima izdanje na drugom jeziku: Western BalkansSecurity Observer = ISSN 1452-6115ISSN 1452-6050 = Bezbednost Zapadnog BalkanaCOBISS.SR-ID 132452876Tromesečno. - Ima izdanje na drugom jeziku: Western Balkans Security Observer = ISSN

No 20

87

Rezolucije 1325 Saveta bezbednostiUjedinjenih nacija – Žene, mir i bez-bednost u Republici Srbiji(2010–2015). Službeni glasnik Repu-blike Srbije, broj 102/10, Beograd,2010.3 Radni tim MO u proširenom sastavu,pored 15 predstavnika organizacionihjedinica Ministarstva odbrane, činio je ipo jedan predstavnik Saveta za rodnuravnopravnost Vlade, Ministarstvaunutrašnjih poslova, Ministarstva fi-nansija – Uprava carina, Ministarstvapravde – Uprava za izvršenje krivičnihsankcija, Bezbednosno-informativneagencije, Ministarstva spoljnih poslo-va, Ministarstva rada i socijalne politi-ke, Ministarstva za dr?avnu upravu ilokalnu samoupravu, Ministarstva zaljudska i manjinska prava, Ministarstvaprosvete i Republičkog zavoda za sta-tistiku Srbije. Pored toga, ostvarena jeodlična saradnja i sa predstavnicimaostalih ministarstava, a posebno sapredstavnicima Ministarstva za Koso-vo i Metohiju, Ministarstva kulture, Re-publi-čkog sekretarijata za zakonodav-stvo, Odbora za ravnopravnost polovaNarodne skupštine Srbije, ali i sa inici-jatorima izrade NAP iz nevladinogsektora, pre svega sa Beogradskimfondom za politi-čku izuzetnost (BFPI)i sa Beogradskim centrom za bezbed-nosnu politiku (BCBP), kao i sa Misi-jom OEBS u Srbiji i UNIFEM.4 Uporedo sa procesom istraživanja iizrade NAP, pripadnici Radnog tima izUprave za strategijsko planiranje zapotrebe Radne grupe Vlade za izraduNAP, realizovali su u periodu od šestmeseci 320 aktivnosti, izradili i obradili178 akta koji se odnose na Rezoluciju1325 SB UN, sačinili 20 izveštaja raz-ličitog stepena opštosti, uspostavilimrežu od 124 lica koja su neposrednobila uključena u proces istraživanja, iz-rade, usaglašavanja, javne rasprave iusvajanja NAP.

Bezbednost Zapadnog Balkana je časopis Beogradskogcentra za bezbednosnu politiku. Tekstovi koje objavljuje-mo u časopisu bave se regionalnim bezbednosnim tema-ma, ali obrađuju i probleme nacionalne i globalne bezbed-nosti. Uredništvo posebno pozdravlja tekstove koji proble-matizuju bezbednosne transformacije sa interdisciplinarnogstanovišta i koji ukrštaju različita teorijska polazišta.

Posebna rubrika posvećena je recenzijama najnovijihizvora iz oblasti bezbednosnih studija, političkih nauka,međunarodnih odnosa i ostalih srodnih naučnih disci-plina. Časopis „Bezbednost Zapadnog Balkana“ je inici-ran kao deo projekta Beogradske škole za studije bezbed-nosti u okviru Beogradskog centra za bezbednosnu poli-tiku, koji je okončan 2009. godine.

Beogradski centar za bezbednosnu politikuGundulićev venac 4811000 Beogradtel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 [email protected]

Documents

TEMA BROJA: JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTIreforma.bezbednost.org/wp-content/uploads/downloads/2012/09/2011-09-01... · Dizajn: Saša Janjić Kompjuterska priprema: ... ovom tekstu pružamo