Beograd, 2021.

Sva autorska prava autora prezentacije i/ili video snimaka su zaštićena. Snimak ili prezentacija se mogu koristiti samo za nastavu na daljinu studentaGrađevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u školskoj 2020/2021 i ne mogu se koristiti za druge svrhe bez pismene saglasnosti autora materijala.

Univerzitet u Beogradu – Građevinski fakultet www.grf.bg.ac.rs

Studijski program:  OAS GRAĐEVINARSTVOModul: za Konstrukcije

za Menadžment, tehnologije i informatiku u građevinarstvuGodina/Semestar: IV godina / VIII semestar

Naziv predmeta (šifra): Tehnologija proizvodnje metalnih konstrukcija – B2K4TM, B2M4TM

Nastavnik: doc. dr Nenad Fric

Naslov predavanja: P7 – Tranport i montažaDatum : 12.5.2021.

Montaža čeličnih konstrukcija

1. Kontrola i prijem čelične konstrukcije u radionici. Transport (drumski, železnički, vodeni, vazdušni).

Priprema montaže.

►Pri izradi čelične konstrukcije u radionici obavlja se, u zavisnosti od njene vrste i značaja, stalna ili povremena kontrola.

►Kontrolu po pravilu obavljaju ovlašćeni predstavnici naručioca u prisustvu ovlašćenih predstavnika izvođača radova na izradi čelične konstrukcije.

►Prijem čelične konstrukcije se obavlja u radionici, po pravilu, pre nanošenja zaštite od korozije.

►Prijem konstrukcije u radionici obavljaju ovlašćeni predstavnici naručioca, izvođača radova na montaži i projektantske organizacije u prisustvu ovlašćenih predstavnika izvođača radova na izradi čelične konstrukcije.

Kontrola i prijem čelične konstrukcije u radionici

►Izvođač radova na izradi čelične konstrukcije dužan je da pri prijemu konstrukcije stavi na uvid potrebnu tehničku dokumentaciju:▪ projekt, ▪ ateste o osnovnom materijalu, spojnim sredstvima i drugim materijalima ugrađenim u konstrukciju, ▪ filmove i nalaze o prozračenim zavarenim šavovima,▪ ateste za zavarivače i ▪ uverenja o kvalifikacijama drugih stručnih lica angažovanih na izradi konstrukcije i dr.

►Delovi konstrukcije i spojevi koji se posle završenemontaže na gradilištu ne mogu kontrolisati moraju se tehnički primiti pre prijema konstrukcije na gradilištu.

Atest zavarivača Atest za aparat za zavarivanje

Atest za profile HEA 180 Atest za čelične limove

Atest za elektrode Atest za zavrtnjeve i podloške

Izveštaj o radiografskom ispitivanju sučeono zavarenih spojeva

Izveštaj o radiografskom ispitivanju sučeono zavarenih spojeva

►Probna montaža čelične konstrukcije ili pojedinih delova konstrukcije izvodi se u radionici samo ako je to predviđeno projektom ili ugovorom zaključnim između naručioca i izvođača radova na izradi čelične konstrukcije.

►Obično se predviđa samo za značajnije i komplikovanije objekte. Probna montaža u radionici predstavlja završnu fazu proizvodnje metalnih konstrukcija.

►Ona se obavlja na posebnim za tu svrhu određenim mestima u radionici (pokrivenim ili otvorenim). U bolje opremljenim radionicama kompletan prostor za probnu montažu je opremljen sistemom pomoćnih oslonaca, kao i sistemom različitih instalacija (elektro, gasne, itd.).

►Pri probnoj radioničkoj montaži kontrolišu se dimenzije i oblik nadvišenja i priprema montažnih spojeva čelične konstrukcije.

►Odstupanja mera i oblika čelične konstrukcije, predviđenih u projektu, ne smeju prelaziti dopuštene vrednosti iz odgovarajućih tehničkih propisa za toleranciju mera i oblika nosećih konstrukcija, odnosno vrednosti određene za pojedine vrste čeličnih konstrukcija.

►U okviru probne montaže vrši se obeležavanje elemenata čelične konstrukcije na mestu montažnih nastavka (obeležavaju se levi i desni montažni komad na mestu suželjavanja kao i podvezice). Takođe se vrši i razvrtanje (rajbovanje) rupa tj. bušenje rupa za vijke na definitivan prečnik.

►Posle izvršene kontrole konstrukcija se ponovo rastavlja na delove, takvih dimenzija, koji se mogu transportovati.

►Prednost ovog postupka je bitno skraćenje vremena montaže konstrukcije na gradilištu jer nije neophodno da se eventualne radioničke greške otklanjaju u gradilišnim uslovima.

►Nepovoljnost je produženje vremena za izradu konstrukcije u radionici, a takođe i vremensko zauzimanje skupih delova prostora u radionici.

►Posle probne montaže i prijema u radionici, čelična konstrukcija se, po pravilu, čisti i zaštićuje od korozije.

►Pre otpremanja na gradilište, elementi čelične konstrukcije se u radionci obeležavaju, a takođe se određuje i ukupna transportna težina i dimenzijesvakog montažnog komada.

►Delovi čelične konstrukcije pripremljene za otpremu iz radionice odlažu se na međuskladišta i odatle odvoze na gradilište.

►Takođe je moguće odmah po demontiranju probno montiranih delova konstrukcije direktno ih transportovati na gradilište.

► Čelične konstrukcije se, po pravilu, isporučuju zajedno sa spojnim elementima i sredstvima.

Transport čelične konstrukcije

►Pri transportovanju delova konstrukcije neophodno je da se ispoštuju sledeći opšti principi:

• Delove čelične konstrukcije treba postavljati na transportno sredstvo tako da ne dođe do njihovog oštećenja ili gubljenja (npr. rešetkaste vezače treba postavljati u vertikalni položaj, štapove rešetkastih konstrukcija u paletama, sitni spojni materijal u sanducima, itd.);

• Dimenzije montažnih komada zajedno sa transportnim sredstvom, ne smeju da prevazilaze slobodne saobraćajne profile u železničkom, drumskom i vodenom transportu;

• Elemente pri transportu treba obezbediti od krivljenja i udara (npr. pomeranja pri transportu železnicom) kao i od uticaja centrifugalnih sila;

• Položaj delova čelične konstrukcije pri transportu mora obezbeđivati sigurnost lica koja rade na transportu;

• Delovi čelične konstrukcije moraju se transportovati na način koji isključuje preopterećenje konstrukcije, kao i oštećenje nanetih sredstava antikorozione zaštite;

• Za transport, utovar i istovar motornim vozilima važe odredbe propisa o zaštiti na radu pri prevozu, utovaru i istovaru tereta motornim vozilima;

• Delovi čelične konstrukcije za sklapanje u predmontaži ili za montažu na objektu moraju se transportovati po redosledu koji odgovara toku izvođenja radova na montaži.

► Transportovanje elemenata čelične konstrukcije može se vršiti različitim transportnim sredstvima u zavisnosti od mesnih uslova:

▪ železnicom,

▪ kamionima,

▪ brodovima,

▪ helikopterima).

Železnički transport►Transport železnicom je najsigurniji i najekonomičniji

način transporta pri udaljenostima preko 50 km.

►Gabarit ili profil teretnih kola mora biti najmanje jednak, a u praksi je uvek manji od tovarnog profila i ima tačno određene dimenzije.

►Pošto se profili različitih železnica razlikuju međusobno u nekim pojedinostima to svaka železnica ima svoj propisani profil za teretna kola (vagone) koji saobraćaju njenim prugama.

►Da bi teretna kola mogla da saobraćaju prugama članica RIV-a izrađen je i propisan jedinstveni međunarodni tovarni profil (slika) koji je manji ili jednak tovarnom profilu bilo koje železnice članice RIV-a.

Međunarodni tovarni profil

►Kod dugačkih tereta mora se uzeti u obzir i uticaj krivina na trasi železničke pruge.

►Železnička teretna kola za transport čeličnih konstrukcijamogu biti:▪ otvorena bilo sa visokim ili niskim stranicama ili ▪ plato-kola nosivosti do 42 t.

►Takođe se mogu koristiti i specijalna teretna kola koritastog oblika nosivosti i do 240 t.

►Dugački delovi konstrukcije mogu da se oslanjaju i na više teretnih kola. Dozvoljene transportne dimenzije elemenata konstrukcije zavise od vrste teretnih kola i mogu se videti na slici.

Otvoreni vagon sa visokim stranicama

Plato kola

Plato kola

►Određivanje načina železničkog transporta (izbor kola i trase) mora se sprovesti u saradnji sa stručnjacima železnica još u fazi projektovanja noseće konstrukcije.

►Vangabaritni tereti (specijalni) mogu da se transportuju na specijalnim, za tu svrhu urađenim platformama. Izbor trase pruge u takvim slučajevima je veoma značajan, ne samo sa aspekta prolaznosti profila u krivinama i visine saobraćajnog profila na mestima tunela i nadvožnjaka već i sa aspekta nosivosti mostova na odabranoj trasi.

►Pri transportu železnicom veoma je važno i razgraničenje dužnosti i obaveza transportera prema železnici (npr. teretna kola se moraju istovariti za 24 časa).

►Ukoliko nije moguće ili nije pogodno da se čelična konstrukcija transportuje železnicom onda se koristi drumski transport.

►Elementi čelične konstrukcije postavljaju se direktno na:▪ tovarni sanduk ili platformu transportnih koamiona ili na ▪ teretne poluprikolice (trailers) ili prikolice (slika).

Drumski transport

Teret natovaren na platformu kamiona

Teret natovaren u tovarni sanduk kamiona

Teretne poluprikolice i teretne prikolice sa naznačenim gabaritima

►Ovakve specijalne teretne poluprikolice i prikolice imaju nisko položenu transportnu površinu i veliki broj točkova na više osovina da bi pritisak točkova na kolovoz bio što manji. Osovine točkova su međusobno povezane polugom za izjednačavanje opterešenja.

►Teretne poluprikolice sa ravnim transportnim platformama imaju nosivost 15 do 80 t.

Teretna poluprikolica

►Specijalne koritaste teretne prikolice imaju nosivost i do200 t (slika).

►Dugački elementi čelične konstrukcije mogu se transportovati i na specijalnim prikolicama sa punjenim gumama (slika). Kao tegljači se koriste specijalna jaka vozila.

Koritaste teretne prikolice

Specijalne prikolice sa punjenim gumama

Koritaste teretne prikolice

►Transport specijalnih vangabaritnih tereta zahteva:▪ prethodnu saglasnost saobraćajne milicije, ▪ specijalnu pratnju transportnog sredstva i ▪ ograničenje saobraćaja na komunikaciji koja je

predviđena za transport. Zbog ovoga, kada je god moguće specijalni transport treba izbegavati jer bitno povećava cenu namontirane konstrukcije. U takvim slučajevima neophodno je prethodno ispitivanje transportne trase sa aspekta nosivosti i opterećenosti mostova, visina ispod prolaza i električnih provodnika itd.

►Drumski saobraćaj je sa aspekta energetskih troškova približno pet puta skuplji od železničkog, ali za razliku od njega ne zahteva međuskladišta, fleksibilniji je i mnogo brži od transporta železnicom, pa se zato obično i koristi za udaljenosti do 200 km.

Specijalni transport sa vozilom u pratnji

Kolona vozila sa vangabaritnim transportom (vozila u pratnji su ispred i iza kolone)

Specijalna prikolica koju pokreću posebna vozila (tegljači)

Prolazak vangabaritnog transporta ispod mosta

Da bi se saobraćajnice u potpunosti koristile za vangabaritni transport (svim svojim prostorom) neophodna je pratnja službenih vozila

►Vodeni transport se koristi u slučajevima kada se fabrika za proizvodnju čeličnih konstrukcija nalazi u neposrednoj blizini pristaništa ili se može koristi u kombinaciji sa železničkim ili drumskim transportom.

►Transport brodovima je relativno jeftin, ne odlučuje težina tereta već iskorišćeni prostor, a nosivost broda je po pravilu znatna. Uz ovo postojeće dizalice u pristaništima su dovoljno efekasne za utovar i istovar.

►Pri prekomorskom transportu mora da se obrati posebna pažnja na povećanu opasnost od dejstva korozije, pa se čelična konstrukcija mora na odgovarajući način zaštititi (npr. toplo cinkovanje).

►Pri transportu čeličnih konstrukcija brodom mogu se koristiti i različite vrste kontejnera (zatvoreni i otvoreni). Najmanje unutrašnje mere standardnog kontejnera su širina 2330 mm, visina 2350 mm i dužina 11998mm.

Vodeni transport

Prekookeanski transport tereta lagerovanog u kontejnere

►Vazduhom se noseće čelične konstrukcije transportuju samo izuzetno, do nepristupačnih mesta do kojih je nemoguće izvršiti dostavu nekim drugim transportnim sredstvom. Obično se uz transport helikopterom vrši ujedno i direktna montaža iz vazduha.

Vazdušni transport

Transport i montaža stuba dalekovoda uz pomoć helikoptera

►Montaža čeličnih konstrukcija predstavlja samo jedan segment kompleksnog procesa izgradnje građevinskih objekata za šta mora biti urađen detaljni projekat organizacije građenja.

►Iz tog razloga projekat organizacije montaže mora biti u potpunoj saglasnosti sa generalnim projektom organizacije radova, pogotovu sa termin planom izvršenja radova, a takođe treba vodoto računa i o vremenu korišćenja privrednih objekata, razmeštaja skladišta, korišćenja razvoda električne energije, itd.

Priprema montaže

►Projekat organizacije montaže, odnosno tehnologije montaže predstavlja se u obliku opisa, skica, tabela, šema, dijagrama ili drugačije u kratkoj i preglednoj formi.

►Njegova primena sledi uvek zajedno sa projektnim podlogama, radioničkim crtežima i specifikacijskim listama.

►Pri izradi projekta tehnologije montaže za neki objekat, osim vrste konstrukcije mora se voditi računa i o konkretnim uslovima kao što su tehničko-tehnološka opremljenost izvođača montažerskih radova i položaj gradilišta.

►Projekat tehnologije montaže mora da sadrži:1.tehnički opis montaže i plan izvođenja radova na

montaži;2.vremenski plan izvođenja radova na montaži,

usaglašen sa planom izvođenja drugih radova na posmatranom objektu;

3.statički proračun čelične konstrukcije za vreme izvođenja radova na montaži;

4.projekat skele (statički proračun i crteži);5.plan organizacije gradilišta;6.spisak opreme za izvođenje radova na montaži sa

tehničko eksploatacionim karakteristikama te opreme;7.elaborat o zaštitnim merama prema propisima o zaštiti

na radu u građevinarstvu.

►Investiciona tehnička dokumentacija objekata sa manjim i tehnički jednostavnim čeličnim konstrukcijama, umesto projekta za montažu čeličnih konstrukcija, mora najmanje sadržati tehnički opis montaže čelične konstrukcije.

►Za izvođenje radova na montaži čeličnih konstrukcija investiciono-tehnička dokumentacija mora sadržati sve geodetske podatke koji određuju položaj objekta u prostoru (ose objekta ili pojedinih njegovih elemenata i stalne tačke za određivanje visinskog položaja konstrukcije).

►Plan organizacije gradilišta izrađuje se na osnovu situacije terena u neposrednoj blizini objekta, postojećih saobraćajnica i drugih javnih objekata i potreba u vezi sa radovima na montaži čeličnih konstrukcija.

►Ako objekat izvode više izvođača njihovi planovi organizacije gradilišta moraju biti sporazumno usaglašeni.

►Plan organizacije gradilišta mora da sadrži sledeće podatke o:1.vrsti, rasporedu i održavanju saobraćajnica za spoljni i

unutrašnji transport;2.vrsti i mestu izvora energije potrebne za izvođenje radova

na montaži ili mestu i načinu priključka na postojeće izvoreenergije;

3.načinu razvođenja i položaju razvoda električne energije zapogon mašina i osvetljenje, vazduha pod pritiskom, industrijske i pijaće vode i dr.;

4.rasporedu i veličini prostora za smeštaj elemenatakonstrukcije, opreme, alata i ostalog materijala;

5.načinu transporta, istovara, utovara i pretovara delovačelične konstrukcije, opreme i ostalog materijala;

6.vrsti i položaju dizalica i sredstava za transport, istovar,utovar i pretovar;

7.rasporedu i veličini zgrada ili baraka za poslovne prostorije izvođača i službe nadzora, za stanovanje i ishranu radnika, sanitarne objekte, priručne racionice i magacine, nadstrešnice i dr.;

8.merama i sredstvima protivpožarne zaštite na gradilištu idrugim merama zaštite lica na radu.

►Razmeštaj i veličina skladišta zavisi od konkretnih uslova gradilišta. Najpogodnije je kada se delovi čelične konstrukcije montiraju direktno sa transportnih sredstava, bez postojanja skladišta, što je veoma redak slučaj.

►U najvećem broju slučajeva mora se izgraditi skladište u kome mora biti privremeno uskladištena čelična konstrukcija dovezena iz radionice. Iz tog razloga mora da bude sačuvan kontinuitet isporuke da montaža ne bi bila zustavljana ili suprotno da skladište ne bude prepunjeno.

►Ovakva skladišta ne zahtevaju neku posebnu pripremu terena. Priprema terena za skladište uglavnom se svodi na rešavanje odvodnjavanja i izradu sloja od šljunka ili šljake. Potrebna površina skladišta računa se na osnovu težine uskladištene konstrukcije, a uslovljena je i vrstom konstrukcije.

►Skladište se postavlja tako da bude na dohvatu sredstava za montažu tj. da ukoliko je moguće otpadne unutar gradilišni transport. Pri tome se naravno podrazumeva da je transportna komunikacija dovedena do skladišta.

Čelična konstrukcija uskladištena na mestu montaže

►Delovi čelične konstrukcije istovaruju se iz transportnih sredstava dizalicama uz pomoć čeličnih užadi (sajli) koja moraju biti ispitana (atestirana) i označena prema nosivosti.

►Na mestima oštrog preloma čeličnih užadi podmeću se drveni podmetači da ne bi došlo do oštećenja užadi ili antikorozione zaštite.

►Izuzetno za vešanje tereta umesto čeličnih užadi mogu da se upotrebe i krute vešaljke od čeličnih ravnih traka sa okom. Za usmeravanje podignutih delova konstrukcije upotreblajvaju se užad od konpolje.

►Elementi čelične konstrukcije skladište se na podmetačima od drvenih gredica tako da delovi konstrukcije ne naležu na tlo. Pri tome moraju biti naslagani tako da oznake koje određuju njihov položaj u konstrukciji budu vidljive.

►Uskladišteni delovi konstrukcije moraju biti stabilni. Kod slaganja delova konstrukcije u više redova između njih se postavljaju umeci. Razmak između podmetača ili umetaka mora biti toliki da isključi pojavu trajnih deformacija čelične konstrukcije.

►Na uskladištenim delovima konstrukcije ne sme da se zadržava voda.

►Pri sortiranju delova konstrukcije treba ispoštovati takav sistem koji omogućava neprekidno uzimanje delova za montažu bez prepakivanja.

►Teži delovi konstrukcije postavljaju se bliže uz dizalicu, kako bi krak ruke dizalice bio što manji. Položaj elemenata treba da odgovara montažnom položaju, ako je moguće, da element ne mora pri montaži da se okreće.

►Projekat skele mora da obuhvati sve pomoćne konstrukcije kojima se obezbeđuje privremeno podupiranje delova čelične konstrukcije za vreme montaže, kao i prostor i radna mesta koji su potrebni za izvođenje radova na montaži.

► Pri izradi projekta skele moraju se uzeti u obzir sve mesne prilike koji utiču na ispravan izbor statičkog sistema skele i na položaj skele.

► Crteži skele moraju biti izrađeni u razmeri koja odgovara vrsti konstrukcije skele, sa jasnim prikazom svih delova bitnih za moć nošenja i stabilnost skele.

► U projektu skele mora biti jasno prikazan položaj skele u odnosu na različite saobraćajne veze. Na mestima na kojima se vrši saobraćaj, delovi skele moraju se obezbediti naročitim osiguranjem.

► Statički proračun skele mora biti izrađen u skladu sa tehničkim propisima i standardima koji važe za konstrukcije od materijala od kog se izvodi skela. Koeficijent sigurnosti skele na prevrtanje mora iznositi najmanje 1.5. Tehnički opis skele mora sadržati način montaže, upotrebe i uklanjanja skele.

►Sve prolaze i staze na skeli po kojima se kreću i na kojima radnici rade, izvođač mora obezbediti tako da radnicima ne preti nikakva opasnost od povreda pri radu ili od pada sa skele kao i od rada mašina i dizalica.

►Ako pri izovođenju montažnih radova postoji mogućnost pada radnika, primeniće se, pored drugih mera, po potrebi i vezivanje radnika zaštitnim opasačem i užetom.

►Radnici moraju biti zaštićeni i od štetnog dejstva isparavanja boja i gasova i od drugih štetnih uticaja, saglasno sa odredbama propisa o zaštiti na radu u građevinarstvu.

►Za upotrebu dizalica, mašina i uređaja pri izvođenju radova na montaži čeličnih konstrukcija, važe odredbe propisa o zaštiti na radu sa dizalicama i propisa o zaštiti na radu u građevinarstvu.

►Delovi čelične konstrukcije koji su neznatno oštećenimoraju se na pogodan način popraviti, a posle izvršene popravke mora ih pregledati odgovorno stručno lice naručioca odnosno izvođača radova.

►Posebna pažnja se mora obratiti kontroli i ispravljanju pritisnutih štapova rešetkastih konstrukcija.

►Ako su oštećenja delova čelične konstrukcije veća oštećeni delovi, uz saglasnost sa naručiocem, moraju se ojačati ili zameniti novim. O oštećenju i načinu saniranja čelične konstrukcije mora se sastaviti zapisnik.

►Pripremni radovi za montažu čelične konstrukcije završavaju se protokolarnim prijemom temelja od građevinske radne organizacije izvođača fundamenata.

►Prijem se vrši na osnovu geodetskog snimka položaja temelja u osnovi, kao i njihovog visinskog položaja.

►Takođe se kontroliše i preciznost položaja anker zavrtnejva ili anker kutija.

►Kontrolna geodetska merenja moraju obavljati za to stručna lica, i to pomoću odgovarajućih mernih instrumenata.

►Osim geodetskog premera neophodno je izvršiti i detaljan vizuelni pregled fundamenata.

Montaža čeličnih konstrukcija

2. Glavna sredstva za montažu (montažne igle, kranovi, auto-dizalice, helikopteri).

►Za vertikalnu dopremu delova čelične konstrukcije može se koristiti montažna igla (londena). Ona je zglobno oslonjena na temelj i pričvršćena čeličnim užadima (sajlama) sa uređajem za zatezanje na vrhu igle preko malo isturenih konzola.

►Montažne organizacije uglavnom raspolažu univerzalnim iglama koje se sastavljaju iz tipskih delova. Tako je moguće prema zahtevanoj visini i nosivosti igle formirati različite kombinacije poprečnih preseka (sl. IV-6 a).

►Velika mana montažnih igli je mali horizontalni zahvat. Ova mana, do izvesne mere, može da se otkloni dodavanjem ruke u obliku igle. Takva ruka nekada može i da se osloni na konstrukciju montiranog dela objekta (slika).

►Montažne igle se najčešće upotrebljavaju za podizanje prostornih krovnih konstrukcija kompletno montiranih na tlu.

Montažne igle

Montažne igle različitih poprečnih preseka

Montažna igli vezana za postojeći objekat

Montaža antenskog stuba na zgradi TPC Ušće.

► Konstrukcija antenskog stuba na zgradi TPC Ušće podignuta je na krov zgrade uz pomoć toranjskog krana koji je neposredno nakon toga demontiran.

► Najteži komad stuba (pojasni štap između dva montažna nastavka) težine oko 300kg, kao i svi ostali elementi montiranu su uz pomoć jedne igle i jednog vitla na električni pogon.

►Derik kranovi su veoma pogodni za montažu čeličnih konstrukcija. Po tipu dele se u dve grupe:

1. kada kran dohvata ceo objekat sa jednog mesta upotrebljavaju se fiksni (čvrsto ukotvljeni) derik kranovi,

2.ukoliko to nije slučaj upotrebljavaju se pokretni (mobilni) derik kranovi.

►Fiksni (ukotvljeni) derik kranovi mogu imati ruku koja je oslonjena u tački oslanjanja stuba derik krana, ili je oslonjena na stub na određenoj visini (slika).

►Loše strane primene fiksnih derik kranova je mala operativnost korišćenja (mora da se ukotvi u više smerova), ograničeno polje okretanja ruke, kao i potreba korišćenja auto-dizalica za njihovu montažu i demontažu.

Derik kranovi

Derik kran sa rukom oslonjenom na mestu oslanjanja stuba

Derik kran sa rukom oslonjenom na stub krana

►Pokretni derik kranovi kreću se po koloseku i mogu se okretati za 360°. Snabdeveni su protivtegom i kosim osloncima pa tako otpada potreba za ukotvljavanjem užadima. Na slici prikazan je jedan pokretni derik kran za montažu teških čeličnih konstrukcija.

Pokretni derik kran

Derik kran

Oslonac ruke i struba derik krana sa prikazanim balastom

Pokretni derik kran

Oslonac ruke i struba derik krana sa prikazanim balastom

►Toranjski kranovi se uglavnom upotrebljavaju za montažu visokih građevina (obično viših od 40.0 m). Kod ovakvih kranova stub derik krana zamenjen je tornjem na pokretnoj platformi koja se kreće po koloseku.

►Generalno postoje dve vrste toranjskih kranova: 1.sa pomerljivom i 2.sa nepomerljivom horizontalnom rukom.

►Kod prvog tipa toranjskih kranova ruka je zglobno oslonjena pri vrhu tornja sa mogućnošću menjanja ugla čime se obezbeđuje različiti dohvat kuke. Sa druge strane tornja postavljen je protivteg. Ovakvi toranjski kranovi proizvode se sa nosivostima od 7.5 do 75 t.

Toranjski kranovi

Toranjski kranovi sa pomerljivom horizontalnom rukom

►Drugi tip toranjskih kranova je sa nepomičnom horizontalnom rukom po kojoj se kreće mačka, a u produžetku sa druge strane tornja postavljen je protivteg. Ovakvi toranjski kranovi su uglavnom pokretni uzdužobjekta (kreću se po postavljenim šinama).

►Prema uslovima objekta ovakvi kranovi se mogu koristiti i unutar objekta (u liftovskom oknu) za zgrade visoke spratnosti, ili ukotvljeni uz zgradu.

►Kod pokretne varijante toranjskih kranova visina dizanjaje do približno 60.0 m, a kod kranova ukotvljenih uz zgradu do 100.0 m.

►Nosivost ovakvih kranova je maksimum 10 t pri dohvatu ruke od 16.0 m, a maksimalni dohvat ruke je do 50.0 m pri čemu je maksimalna nosivost 2.5 t.

Toranjski kranovi sa ne pomerljivom horizontalnom rukom

Toranjski kranovi ukotvljeni uz zgradu

►Efikasnost upotrebe toranjskih kranova je obezbedjena samo pri većoj težini noseće čelične konstrukcije koju treba montirati (više od 1000 t) i vreme korišćenja krana veće od 4 meseca. U protivnom njegova primena nije ekonomična jer ne postoji uravnoteženost između radova na montaži i demontaži krana sa prednostima njegovog korišćenja.

►Da bi se eliminisao problem montaže i demontaže toranjskih kranova razvijen je specijalan tip (samomontirajući kran) koji se potpuno automatizovano i programirano montira.

►Kran ima dva hidraulička cilindra da bi pokreti dizanja stuba i dizanja ruke bili nezavisni. Za montažu je potreban prostor od samo 13.4 m2 (dužina krana u fazi transporta), što je moguće u svih 360°. Otvaranje ruke počinje kada se stub izdigne na 8.0m. Vreme potrebno za montažu iznosi samo 11 minuta.

►Konstrukcija ruke i stuba izvedena je od čeličnih cevi, što omogućava transport krana u malom prostoru. Kran se transportuje kao potpuno sklopljen na podvozu sa pneumatskim točkovima ili na poluprikolici. Mana ovakvih kranova je relativno mala nosivost i dužina strele.

Samomontirajući toranjski kranovi

►Zbog svoje izuzetne pokretljivosti i tehničkih karakteristika auto-dizalice imaju najveću primenu pri montaži nosećih čeličnih konstrukcija.

►Auto-dizalice manje nosivosti i sa kraćom rukom pomeraju se po komunikaciji bez problema i mogu se koristiti za manje obime radova sa čestim premeštanjem.

►Dizalice veće nosivosti su veće težine i nije uvek pogodno često menjati njihov položaj, ukoliko treba efikasno da bude iskorišćena.

►Fiksiranje auto-dizalice postiže se hidraulički izbacivanjemoslonaca (stabilizatorima) koji obezbeđuju horizontalni položaj obrtne platforme. Za teške auto-dizalice radne površne moraju biti dobro nabijene. Izbacivanje teleskopske ruke je takođe hidraulički.

Autodizalice

Autodizalica i izvod iz kataloga

Autodizalica

Izvod iz kataloga (pored tačaka upisana je maksimalna dozvoljena težina tereta)

Autodizalice velike nosivosti (i do 1000t)

Autodizalica postavljena na stabilizatore

Montaža krova benzinske pumpe sa tri autodizalica (istovremeni rad sve tri dizalice na podizanju celog krova koji je predhodno ukrupnjen na tlu)

►Dizalice-guseničari predviđene su za gradilišta gde auto-dizalice ne mogu da funkcionišu iz razloga male nosivosti zemljišta. Njihov transport na gradilište vrši se pomoću tegljača i prikolica.

►Kao primer ovog tipa dizalica može se navesti dizalica Demag CC 1200 nosivosti 250 t pri dohvatu ruke od 6.0 m i visini dizanja 12.0 m.

►Pri maksimalnoj visini dizanja 78.0 m i maksimalnom dohvatu ruke od 70.0 m, još uvek podiže 5.2 t.

►Težina dizalice sa protivtegom iznosi 212 t.

Dizalice guseničari

Dizalica guseničar DEMAG CC1200

►Portalne dizalice se upotrebljavaju pre svega kao dizalice u skladištima. Kretanje se ostvaruje po šinama i mogu efikasno da opsluslužuju podužno razmeštena skladišta (slika).

►Njihova montaža i demontaža je veoma složena i da bi se ekonomično koristile neophodno je da težina premeštene i transportovane konstrukcije bude izuzetno velika.

Portalne dizalice

Portalna dizalica

►Postoje i portalne dizalice koje se same podižu nosivosti 5 do 50 t. Posebni tip portalnih dizalica je samopokretni PD 110 sa pneumatskim točkovima i nosivošću od 11 t.

Portalna dizalica sa pneumatskim točkovima

Portalna dizalica sa pneumatskim točkovima

Portalne dizalice

►Železničke dizalice za montaže u zgradarstvu ne dolaze u obzir. Izuzetno mogu da budu iskorišćene za utovar čelične konstrukcije pri železničkom transportu.

Železničke dizalice

Kabl kranovi

►Kabl kranovi se za montažu čeličnih konstrukcija u zgradarstvu koriste samo tada kada su već postavljeni i koriste se za druge namene. Tako npr. pri izgradnji brana mogu se upotrebiti i za montažu čelične konstrukciej mašinske zgrade.

Kabl kran

Kabl kranovi

►Transportovanje i montaža helikopterima koristi se izuzetno retko i to samo u nepristupačnim krajevima.

►Za pristajanje i za poletanje mora da se izgradi čvrsta površina.

►Dozvoljena uzletna težina koju helikopter može da podigne zavisi od:

1.konstruktivnih karakteristika izabranog tipa,2.od autmosferskog pritiska, 3.nadmorske visine odredišta, temperature i 4.vlažnosti vazduha.

Helikopteri

►Tehničke mogućnosti nekoliko transportnih helikoptera proizvedenih u SSSR-u prikazane su u Tabeli.

Tehničke karakteristike nekih tipova helikoptera

Mi 6 Mi 4 Mi 2

Transport i montaža konstrukcije uz pomoć helikoptera

Transport i montaža konstrukcije uz pomoć helikoptera