Tehnologija proizvodnje čeličnih konstrukcija 09

Montaa elinih konstrukcija

3. Pomona sredstva za montau. Proraun nosivosti elemenata u fazi montae

Uz razne vrste dizalica kao sredstava za podizanje tereta u procesu montae moraju se upotrebljavati i razliite vrste sitnih sredstava za montau tj. pomonih montanih sredstava.

Za dizanje tekih tereta na male visine i za precizno postavljanje konstrukcije na leita, ili oslonce mogu se upotrebljavati hidraulike dizalice.

Prema konstrukciji mogu biti:1. sa polugom (nosivosti 2.5 do 20 t), 2. sa navojem (do 25 t) ili 3. hidraulike (i preko 200 t).

Pomona sredstva za montau

Hidraulike dizalice razliite nosivosti

Hidraulika dizalica nosivosti 500 t Hidraulika dizalica nosivosti 300 t

Primena hidraulikih dizalica za montau mostova

Teleskopske hidraulike dizalice omoguavaju naizmeninim podpakivanjem spoljanjeg i unutranjeg dela da se dostigne neograniena visina dizanja (slika).

Hidraulike dizalice

Pri montai elinih konstrukcija upotrebljavaju se i razliite vrste lakih dizalica, obino na runi pogon. Jedna od takvih je TIRFOR (slika) koji moe imati nosivost od 800 do 5000 kg.

Tirfor nosivosti 1t Tirfor nosivosti 2t

Tirfor nosivosti 3t Mehanizam tirfora

Za vee terete upotrebljavaju se razne vrste lakih lananih dizalica (npr. BRAVO, TRALIFT itd.) nosivosti od 500 kg do 10000 kg (slika).

Lake lanane dizalice

Kao pomono sredstvo za dizanje tereta koriste se razne vrste uadi (slika). Ova sredstva su izraena od eline uadi nazivne vrstoe 1600 N/mm2.

Krajevi uadi su pomou aluminijumske aure presovani tako da ice nisu oteene nego su zalivene. Takvo presovanje onemoguava razvezivanje ome.

Priveznice mogu biti opremljene i sa dodatnom opremom kao to su kuke, obrui i prelazne karike.

elina uad sa razliitim zavretcima i aluminijumske

aure

elina uad

elino ue sa kukom

elina uad velikog prenika

Za precizno merenje sile u uetu ili tereta na kuki koriste se razne vrste dinamometara (slika).

Dinamometri za odreivanje sile u uetu ili tereta na kuki

elini lanci sa kukama

Osim uadi za podizanje tereta mogu se koristiti i elini lanci (slika).

Uz pomo uadi i lanaca mogu se koristiti razliiti sistemi za kaenje, odnosno za veanje delova ili segmenata eline konstrukcije.

Reenje prikazano na slici primenjuje se kod pojedinanih delova i vezaa u ravni (krut sistem).

Nain podizanja pojedinanih elemenata konstrukcije krutih u svojoj ravni

U reenju sa slike eliminie se opasnost od bonog izvijanja koja se javlja kod prethodne varijante jer se eliminie aksijalna sila pritiska N u elementu koji se die ubacivanjem krute traverze T.

Primena krute TRAVERZE pri podizanju elemenata konstrukcije

Primer primene traverze na montai sanduastog glavnog nosaa

Primeri razliitih traverzi

Kod krutih prostornih sistema reenju na slici c daje se prednost uz dva mogua naina kaenja. Umanjenje aksijalne sile pritiska u podunom pravcu postie se takoe krutom traverzom (slika d), a eliminisanje aksijalnih sila u oba pravca segmenta eline konstrukcije postie se korienjem krutog rotilja R (slika e).

Nain podizanja krutih prostornih sistema

Primena krutog rotilja

Mesta na kojima se privruju elina uad ili lanci za element eline konstrukcije koji se die obeleavaju se bojom, a po potrebi na njima se rade kuke ili rupe za veanje.

Na delovima sloenih i specifinih elinih konstrukcija mogu se navariti elementi odnosno izbuiti rupe za veanje ako je to planom izvoenja radova na montai predvieno ili ako je to obavio nadzorni organ naruioca odnosno odgovorno struno lice izvoaa.

Posle zavrene montae, takvi elementi se mogu odstraniti, odnosno rupe zatvoriti pri emu se ne sme otetiti elina konstrukcija.

Nekoliko primera za oblikovanje mesta za vezu uadi ili lanaca prikazano je na slici. Kod reenja na slici a mesto kaenja je integrisani deo elementa konstrukcije, a kod reenja na slici b dodat je pomoni deo konstrukcije. Reenja c) i d) prikazuju dodatni element koji se posle montae odseca ili demontira.

Primeri oblikovanja mesta za vezu uadi ili lanaca

Za pritezanje zavrtnjeva i ankera upotrebljavaju se impulsivni zatezai (pitolji) na elektrini ili pneumatski pogon.

Visokovredni zavrtnjevi se na propisanu silu prednaprezanja priteu momentnim kljuem sa indikatorom dostignutog momenta pritezanja.

Runi alat na elektrini pogon na montai sainjavaju jo i builice i brusilice.

Razliiti tipovi moment kljueva

Ako se rauna sa veim obimom zavarivakih radova na predmontai, na montanoj povrini je potrebno napraviti prirune atore. Ostala oprema radnog mesta zavarivaa, aparati za zavarivanje, pei za suenje elektroda su identini kao i u radionici.

Nadkrivanje radnog prostora

Meu pomona sredstva za montau spadaju i provizorne radne platforme za rad na visini, razne staze ili montane platforme koje se diu sa karoserije teretnog vozila (sa korpom).

Za kratkovremene radove bez platformi ili staza bezbednost montaera mora biti obezbeena zatitnom mreom.

Montane platforme koje se podiu sa karoserije vozila

Primena radnih platformi na montai eline konstrukcije

Za montane oslonce mogu se koristiti i razne vrste potpornih konstrukcija (tipskih skela), najee cevne.

Na slici je prikazana tipska pomona skela za montau sistema "PIMO". Sistem je formiran od elinih stubova razliite visine, sa reetkastim ukruenjima od cevi prenika 60 mm i sa nosaima u vidu rotilja koji se postavljaju u glavama i osloncima stubova. Oslanjanje stubova direktno na temelj omogueno je konstrukcijom noice.

Skela za montau tipa PIMO

Za lake radove na montai (ienje povrina, povrinska zatita, itd.) moe se koristiti i laka fasadna cevna skela, sa malom teinom i velikom brzinom montae.

Lake fasadne cevne skele

Primer radne (zatitne) platforme privrene za deo konstrukcije

Montaa elinih konstrukcija

4. Postupci montae. Prijem eline konstrukcije posle zavrene montae

Radovi na montai elinih konstrukcija zapoinju, po pravilu posle zavretka radova ispod "nulte linije", tj. posle zavretka temelja i ostalih oslonaca konstrukcije celog objekta, odnosno njegovog dela, saglasno projektu za montau eline konstrukcije.

Montaa i spajanje elemenata eline konstrukcije izvode se po redosledu i na nain koji su odreeni projektom za montau eline konstrukcije. elina konstrukcija mora biti montirana tako da po njenom kompletiranju ona dobije oblik i poloaj koji su predvieni projektom.

Pri montai elinih konstrukcija temperatura vazduha ne bi trebala da bude manja od 10C.

Postupci montae

Pre poetka montae vri se popravljanje delova koji su oteeni pri transportu, jae iskrivljeni elementi ispravljaju se zagrevanjem (u toplom stanju), a manje deformisani na hladno.

Takoe se pre podizanja i postavljanja u poloaj predvien projektom elementi eline konstrukcije moraju oistiti od blata i druge neistoe, a oteenja na osnovnom premazu treba popraviti.

Spojne (preklopne) povrine elemenata u montanim spojevima moraju se pre sklapanja zatititi od korozije. Ovo je izuzetno vano kod specijalne pripreme povrina eonih ploa.

Po mogustvu treba teiti da se povrina za predmontau postavi na dohvatu montane dizalice. Ako ovo nije mogue delovi eline konstrukcije ili montani sklopovi se dovoze kamionima ili eleznikim platformama.

Sa poveanjem nosivosti dizalice montani sklopovi se poveavaju, formiraju se celi blokovi konstrukcije (npr. dva krovna vezaa sa pripadajuim ronjaama i spregovima). Montaa u blokovima bitno skrauje ukupno vreme montae konstrukcije.

Primer montae u blokovima

Primer montae u blokovima montaa dela meuspratne konstrukcije

Pri dizanju tekih tereta moraju da se potuju svi zahtevi bezbednosti.

Elemente i sklopove eline konstrukcije mogu da vezuju za dizanje samo kvalifikovani radnici. Neophodno je poznavati teinu sklopa koji se podie i poloaj njegovog teita, pa prema tome odrediti adekvatni nain veanja.

Terete treba podizati samo vertikalno na gore. Eventualna horizontalna komponenta od uticaja tereta mogla bi da izazove havariju dizalice.

Okaeni element konstrukcije se pomou privezanih kanapa usmerava od strane montaera do konanog poloaja.

Usmeravanje montanog komada uz pomoc uzadi

U tom konanom poloaju obino se u prvoj fazi postave samo klinovi (dornovi) ili nekoliko zavrtnjeva da bi se mogli preneti uticaji od sopstvene teine montiranog komada.

Rupe u montanim nastavcima moraju se poklapati. Ako se rupe meusobno ne poklapaju, elementi eline konstrukcije se ne smeju nasilno navlaiti, nego rupama treba buenjem poveati prenik.

Montani nastavak sa fiksiranim podvezicama

Zavarivanje i konano pritezanje stalnih zavrtnjeva u montanim spojevima obavlja se tek posle kontrole pravilnosti poloaja eline konstrukcijeodgovarajueg dela objekta.

Za obezbeenje uslova precizne pozicije elemenata koji se sueono zavaruju, pri zavarivanju na montai koriste se montani ugaonici ili ploice koji se privremeno poveu zavtnjima, a posle izrade zavarenog spoja odsecaju se.

Pri oslanjanju eline konstrukcije na betonske temelje precizan visinski poloaj, kao i vertikalnost stuba fino se podeava ubacivanjem podmetaa (obino klinastih) ispod oslonake ploe stubova.

Istovremeno se i oslonaka ploa centrie po horizontali. Doterivanje eline konstrukcije u projektovani poloaj vri se permanentnom geodetskom kontrolom.

Ugraivanje cementnog maltera ispod stopa stuba i oko ankera moe se pristupiti tek poto se utvrdi i pismeno konstatuje da je doterivanje eline konstrukcije zavreno. Ispod oslonake ploe ugrauje se sloj cementnog maltera u razmeri 1:2 ili 1:1, ako projektom nije drugaije predvieno (npr. ekspandirajui malteri).

Oslonac glavnog krovnog vezaa koji se podlivava ekspandirajuim malterom

Osovinski i visinski poloaj montiranog dela eline konstrukcije mora se geodetski kontolisati odgovarjuim brojem merenja.

Potrebno nadvienje eline konstrukcije, koje je odreeno projektom za montau, mora se pri montai kontrolisati nivelanjem. Podaci o nivelanju unose se u graevinski dnevnik.

Pravilnost postavljene eline konstrukcije, kao i uvrenje konstrukcije, moraju se proveriti instrumentima i to odmah po zavretku montae svake prostorno krute sekcije objekta.

Kontrola kranske staze i staze za koje je potrebna posebna tanost, obavlja se posle kontrole i uvrivanja osnovnog skeleta konstrukcije.

Veliine doputenih odstupanja montiranih elinih konstrukcija u visokogradnji

U sluaju da elina konstrukcija nije izraena u granicama doputenih tolerancija neophodno je dopunskim popravkama (rezanje gorionikom, ravnanje, provrtanje rupa na vei prenik, itd.) obezbediti ispavnost geometrijskog oblika eline konstrukcije, ali tako da to ne remeti stabilnost i monoenja konstrukcije.

Veliine doputenih odstupanja montiranih elinih konstrukcija u visokogradnji prema Praivlniku o tehnikim merama i uslovima za montau elinih konstrukcija date su u tabeli.

eline konstrukcije moraju se montirati postupno, i to na nain kojim se obezbeduju:

1) stabilnost i nepromenljivost oblika montiranog delakonstrukcije u svim fazama montae;

2) stabilnost elemenata koji se montiraju i dovoljna mo noenja pri optereenju za vreme montae;

3) sigurnost objekta i radova, opreme i materijala kao i ljudi, pri istovremenom izvoenju graevinskih, montanih i drugih radova na objektu, a prema zajednikom operativnom planu.

Stabilnost eline konstrukcije od dejstva sopstvene teine, montanih optereenja i vetra mora se obezbediti pravilnim postupkom montae vertikalnih i horizontalnih elemenata konstrukcije i postavljanjem stalnih ili privremenih veza (na primer privremeni spregovi) ako su one predviene projektom izvoenja radova.

Izvoenje daljih radova na montiranoj konstrukciji dozvoljava se po zavretku radova na ukruivanju iste. Elementi elinih konstrukcija koji se montiraju, pre oslobaanja kuke dizalice za montau, moraju se sigurno privrstiti postavljanjem privremenih ili stalnih veza.

Delovi montiranih konstrukcija mogu se koristiti za privrivanje dizalica ili drugih sredstava za dizanje tereta, samo ako je to predvieno projektom.

Na montai se mora napredovati prema prostudiranom i overenom projektu montae i izbegavati neopravdana lokalna optereenja (gomilanje krovnih panela na nedovrenom krovu, skladitenje tehnoloke opreme na provizornim platformama, itd.). Ako se ovi principi ne bi potovali moglo bi doi do havarije u toku montae.

Naknadno buenje rupa i konano spajanje u montanim spojevima moe se, ako nisu predviene druge mere za postizanje predvienog oblika eline konstrukcije, izvriti tek posle ugraivanja spojnih (montanih) zavrtnjeva i epova i doterivanja konstrukcije u poloaj predvien projektom.

Broj spojnih zavrtnjeva i epova, iji prenik odgovara prenika rupe, odreuje se proraunom, s tim to ne moe biti manji od 40% od ukupnog broja rupa u montanom spoju.

Ako u montanom spoju postoji pet ili manje rupa, moraju se ispuniti najmanje dve rupe.

Broj epova mora iznositi najmanje 10% od ukupnog broja rupa u spoju.

Ako se pri montai eline konstrukcije predvia zavarivanje, rupe se bue na definitivan prenik tek posle zavrenog zavarivanja odgovarajuih montanih delova konstrukcije.

Pri izvoenju radova na zavarivanju montanih spojeva preduzimaju se, po potrebi odgovarajue mere zatite od atmosferskih uticaja.

Na temperaturi vazduha od -5C do 0C mora se predgrevati elini materijal odnosno moraju se preduzeti druge potrebne mere.

Na temperaturi vazduha ispod - 5C zavarivanje nije doputeno.

Montaa objekata velikih duina ili visina mora se izvoditi u kompletnim prostorno krutim sekcijama ili blokovima sa ugraivanjem svih elemenata konstrukcije koji na montiranoj sekciji ili bloku doputaju izvoenje daljih radova.

Veliine prostornih sekcija odreuju se projektom za montau eline konstrukcije.

Montau sekcije treba otpoeti od polja sa ukruenjima ili drugog dela konstrukcije koji je prostorno stabilan. Montaa stubova treba otpoeti od polja u kome se nalaze ukruenja (vertikalni spregovi).

Ako montaa otpoinje od polja u kome nema stalnih ukruenja, treba postaviti privremena ukruenja. Pri postavljanju stubova na temelje, pre oslobaanja od kuke dizalice, stubovi se moraju uvrstiti anker-zavrtnjevima.

Montaa eline konstrukcije krova valjaonice limova u gradu Viksa (Rusija),

poev od sprenog polja

Montaa konstrukcije svake gornje etae u visokogradnji moe se izvoditi samo posle sigurnog uvrenja elemenata donje etae stalnim ili privremenim vezama koje su predviene projektom montae eline konstrukcije.

Pri istovremenom izvoenju radova u vie etaa, izmeu etaa se moraju postaviti privremene zatitne oplate, mree ili drugi sigurnosni ureaji za zatitu radnika.

Montau krovne kosntrukcije treba otpoeti od polja sa spregovima (popreni krovni spregovi), postavljajui posle prvog para krovnih vezaa ronjae i sve spregove predviene projektom eline konstrukcije.

Savremeni postupak montae hala je segmentna montaagde se kao montani element koristi npr. segment krova, prethodno montiran na zemlji i potom kao montana celina dignuta uz pomo krana na ve namontirane stubove.

Segment krova ine dva krovna vezaa, ronjae, eventualno spregovi i krovni pokriva. Ovim postupkom je zapoet novi pravac u izgradnji hala koji je povezan sa skraenjem vremena izgradnje i poveanjem sigurnosti rada.

Ovaj postupak montae uobiajeno se sprovodi tako to se kao segmenti montiraju svako drugo polje, a meupolja se pojedinanom montaom ronjaa, eventualnih spregova i krovnog pokrivaa kompletno zatvaraju.

U okviru izrade projekta montae metodom segmenata moraju se odrediti tehniki potrebni parametri dizalice (visina dizanja, dohvat, nosivost).

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultetDiplomski rad - Projekat industrijske haleStudent - ukovi Ivan 248/00

Ostvarljivost tehniki potrebnih parametara dizalice moraju se paljivo proveriti.

ematski prikaz segmentne montae kao osnova za sraunavanje specijalnih parametara za montiranje pomou dizalica prikazan je na slici.

Elementi za sraunavanje specififnih parmetara za montau: K-parametar krana, B-geometrijski parametar konstrukcije, A-radno-tehniki parametar,

X-potrebna visina dizanja, I-potrebni dohvat, F-potrebna nosivost

Pri izradi projekta montae neophodno je da se dopusti izvesna varijabilnost procesa montae. To se moe postii pogodnim izborom statikog sistema i oblikovanjem detalja eline konstrukcije prilagoenim montai.

Odluujui detalji u jednoj elinoj konstrukciji koji utiu na proces montae su:

veze temelj-stub, stub-krovni veza, konstrukcija-opivka, konstrukcija-opivka-odvodnjavanje, oblikovanje montanih nastavaka, reenja vorova spregova, itd.

Takoe je bitan faktor od uticaja i nain formiranja montanog komada ili segmenta, kao i njegovo oslanjanje (slika), jer je to izuzetno vano za obezbeivanje stabilnosti tokom montae tj. eliminisanje dodatnih mera za obezbeenje montiranog komada od preturanja.

Nain oslanjanja montanog komada ili segmenta

Na izbor postupka montae bitno utie i tehniko-tehnoloka opremljenost izvoaa radova na montai, kao i lokalni uslovi gradilita.

Iz svih ovih uslova odreuje se tip montae: sa jednom ili vie dizalica, bez dizalica mehanikim ili hidraulikim

podizanjem, izdiuim platformama, pa ak i pomou helihoptera.

Pri izvoenju radova na montai eline konstrukcije, zavarivanju, ugraivanju visokovrednih prednapregnutih zavrtnjeva, kao i pri izvoenju radova na zatiti od korozije, moraju se svakodnevno unositi u graevinski dnevnik podaci o obimu izvedenih radova, o okolnostima pod kojima su radovi izvedeni, kao i o grupama radnika koje su izvodile pojedine radove.

Vrsta i sistem zatite od korozije eline konstrukcije i delova konstrukcije od elika odreuje se projektom eline konstrukcije odnosno ugovorom zakljuenim izmeu naruioca i izvoaa radova, a saglasno tehnikom propisu za zatitu elinih konstrukcija od korozije.

Tehniki pregled i eventualno ispitivanje eline konstrukcije obavljaju se posle zavrene montae, a pre poetka korienja konstrukcije, prema tehnikim propisima za pregled i ispitivanje noseih elinih konstrukcija. Prijem montirane eline konstrukcije obuhvata:

povremeni prijem nevidljivih radova I

konaan prijem montirane konstrukcije celog obejekta ili njegovog dela.

Prijem eline konstrukcije posle zavrene montae

U povremeni prijem nevidljivih radova spada: prijem temelja i drugih oslonaca eline konstrukcije, prijem raznih delova konstrukcije koji se oblau

betonom prijem ankera koji se ugrauju u beton. prijem eline konstrukcije koja se pokriva u toku

izvoenja navedenih radova. Pri povremenom prijemu radova sastavlja se zapisnik.Prijem temelja, oslonaca eline konstrukcije i ankera mora se

izvriti za pojedine sekcije objekta pre poetka montae konstrukcije, pri emu se sastavlja zapisnik o prijemu. Prilikom prijema moraju se proveriti tanost mera i poloaj oslonakih povrina, specijalnih oslonakih ureaja i anker zavrtnjeva prema merama i poloaju iz projekta.

Prijem montirane eline konstrukcije celog objekta ili pojedinih njegovih prostornih krutih sekcija obavlja se posle njene konane montae prema projektu, ali pre izvoenja zatite od korozije. O prijemu eline konstrukcije sastavlja se poseban zapisnik, kao i o prijemu zatite od korozije. Dokumentacija koja se prilae zapisniku o prijemu montirane konstrukcije po pravilu sadri:

1) Projekt za montau elinih konstrukcija;2) Radionike crtee eline konstrukcije sa svim

naknadnim izmenama i dopunama;3) Ateste i drugu dokumentaciju o isporuenoj elinoj

konstrukciji sa zapisnicima o kontroli i prijemu konstrukcije u radionici;

4) Dokumente o odstupanjima od projekta i njihovojusaglaenosti sa doputenim odstupanjima;

5) Zapisnike o prijemu nevidljivih radova;

6) Ateste o osnovnom i spojnom materijalu upotrebljenomza izradu i montau konstrukcije;

7) Ateste zavarivaa koji su vrili zavarivanje konstrukcije na montai, sa oznakom zavarivaa;

8) Dokumente o kontroli izvoenja montanih spojeva(izvetaje, filmove o prozraavanju avova i dr.);

9) Graevinski dnevnik;10) Podatke o geodetskim i drugim merenjima tokom

montae konstrukcije;11) Atest o eventualnom ispitivanju eline konstrukcije

posle zavrene montae.

Posle zavretka radova na montai konstrukcije, izvoaposlova ne sme pri raspremanju gradilita otetiti montiranu konstrukciju, kao ni druga postojea postrojenja i ureaje na gradilitima ili neposredno pored gradilita.

Po prijemu eline konstrukcije posle zavrene montae vri se obraunavanje radova utvrenih ugovorom zakljuenim izmeu naruioca i izvoaa radova.

Documents

Tehnologija proizvodnje čeličnih konstrukcija 09