Fakultet inenjerskih nauka KragujevacFAKULTET INENJERSKIH
NAUKAKRAGUJEVAC
IZVETAJ SA PRAKTINE NASTAVE- Tehnologija povrinske zatite delova
SO -
Studenti : Profesor:
Nemanja Aranelovi 526/2011 Dr Bogdan Nedi
Tucakovi Ognjen 511/2011
Popovi Nikola 534/2011Sadraj
1. Istorijat fabrike "Zastava oruje"32. Lovako - sportsko oruje
42.1. Lovaki karabin M70 Standard42.2. Malokalibarska puka - CZ99
Precision52.3. Poluautomatski karabin LKP M90 SA5 2.4. Pitolj -
CZ999 63. Proizvodnja i tehnologija povrinske zatite 7 3.1.
Galvanizacija
..............................................................................................................................7
3.2. Elektrohemijska zatita..9 3.3. Bruniranje...11 3.4.
Farbanje...134. Literatura..14
1. Istorijat fabrike "Zastava oruje"
Zastava oruje je kolevka srpske industrije. Davne 1851.godine
doneta je odluka da se Topolivnica iz Beograda preseli u
Kragujevac, a 1853. godine izlivene su prve topovske cevi, ime su
okonani napori Kneevine Srbije da obezbedi sopstvenu proizvodnju
oruja i opreme. Topolivnica u Kragujevcu, centru srpske drave, u
tadanjoj Kneevini Srbiji, ostvaruje brz razvoj u smislu
materijalnog i duhovnog stvaralatva. U Topolivnici nalaze primenu
prve parne maine, prvo elektrino osvetljenje, prva tehnika kola,
prvi sistem kvaliteta, a na Velikoj Svetskoj izlobi u Parizu, 1889.
godine, osvojeno je vie medalja. Pred Drugi svetski rat, fabrika je
predstavljala pravog industrijskog giganta , sa skoro dvanaest
hiljada zaposlenih i deset hiljada maina. U posleratnom periodu,
poelo se sa proizvodnjom puke "M48", a danas Zastava oruje
proizvodi savremeno streljako oruje. Artiljerijski program je
nastavljen proizvodnjom protiv-avionskih topova. Paralelno sa
vojnim, razvijan je program lovakog i sportskog oruja. Iskustva
sticana godinama u oblastima razvoja proizvoda, tehnologije i
kapaciteta stvorila su uslove za transfer tehnologije i u druge
zemlje.Zahvaljujui CATIA dizajniranju proizvoda, Zastava oruje moe
vrlo brzo da odgovori zahtevima trita. Strateko opredeljenje
Zastava oruja je dobra pozicioniranost proizvoda na ukupnom
svetskom tritu i saradnja sa svetskim oruarskim firmama.Danas,
Zastava oruje izvozi lovaki i sportski program u preko trideset
zemalja sveta. Primenom Sistema menadmenta kvalitetom (QMS) Zastava
oruje radi na stalnom poboljanju kvaliteta proizvoda i svih
procesa. Stalno investiranje u obrazovanje kadrova i nabavku
savremene kompjuterske opreme i tehnologije, rezultira plasiranjem
novih proizvoda, koji prate trendove na svetskom tritu.Zastava
oruje sistematinim, strunim i kreativnim radom, baziranom na
tradiciji dugoj 160 godina, tei da sauva poverenje korisnika
proizvoda i usluga.Zastava oruje AD razvila je irok asortiman
proizvoda, koji izvozi u preko etrdeset zemalja sveta.Autonomna je
u proizvodnji 95% (samo 5% su uvozni resursi).Zastava oruje
poseduje sertifikate SRPS ISO 9001:2008 i SNO 9000/05.Misija
kompanije je: zadrati lidersku poziciju u proizvodnji oruja i
negovanje tradicije, visoko profesionalan kadar, ije obrazovanje
Zastava oruje vidi kao ulaganje u budunost, kontinuiran rad na
podizanju dostignutog nivoa kvaliteta, implementiranje savremenih
naunih dostignua u tehnoloke procese koji ine poslovni sistem,
ouvanje i dalje jaanje poverenja kupaca i partnera, irenje
distributerske mree i mree ovlaenih servisa. [11]
2. Lovako - sportsko oruje
U ovom delu izvetaja predstaviemo vam proizvode fabrike "Zastava
oruje" sa posebnim akcentom na pitolj CZ-999 Scorpion.
PROIZVODI
Lovako-sportsko orujeNaoruanje i vojna oprema
2.1 Lovaki karabin M70 Standard
Slika 1 - Lovaki karabin M70
Lovaki karabin M70 Standard je konstruisan po principu dobro
poznatog Mauser sistema (rotaciono bravljenje zatvaraa u tri oslone
take). Izraen jeodvisokokvalitetnog legiranog elika a odlikuje ga
kvalitetna povrinska obrada i zatita metalnih i drvenih delova. Cev
karabina je izraena kovanjem od visoko kvalitetnog hrom vanadijum
elika. [12]
2. 2. Malokalibarska puka - CZ99 Precision
Slika 2 - Malokalibarska puka CZ99 Precision
Puka se sastoji od sledeih glavnih sklopova i delova (Sl.2):
Cevi sa nianima, mehanizma, zatvaraa, kundaka sa branikom i
magacina. Puka je konstruisana na bazi repetirnog sistema sa uzduno
kliznim zatvaraem i obrtnom ruicom. [13]
2. 3. Poluautomatski karabin LKP M90 SA
Slika 3 - Poluautomatski karabin
Kalanjikov sistemje princip funkcionisanja LKP M90SA koga
odlikuje efikasan i visoko pouzdan sistem bravljenja.LKP M90SA ima
pouzdan i bezbedan tip mehanizma za okidanje. [15]
2.4. Pitolj - CZ999 Scorpion
Slika 4 - Pitolj CZ999
Postoje tri tipa ovog pitolja: 1. CZ999 Scorpion (osovni model),
2. CZ Scorpion (model sa pikantnim nianom), 3. CZ 999 (model sa
indikatorom poslednja tri metka u magacinu i selektorom
pitoljski/revolveraki mod).
Tehnike karakteristike- Pitolj CZ je poluautomatsko oruje koje
funkcionie na principu kratkog trzaja cevi. Bravljenje se postie
vertikalnom oscilacijom cevi koja zalazi u otvor na navlaci.
Koriste se dvoredi okviri kapaciteta 10 ili 15 metaka. Upravljake
komande na pitolju su obostrane i njima se moe upravljati levom ili
desnom rukom. Konstrukciona reenja omoguavaju da iste upravljake
komande imaju vie funkcija. Niani su etvrtasti sa belim takama i
olakavaju nianjenje u uslovima slabe vidljivosti. [14]
3. Proizvodnja i tehnologija povrinske zatite
3.1 GalvanizacijaGalvanizacija je elektrohemijski proces zatite
metala putem elektrolize (oksidaciono/redukcioni proces koji se
deava na elektrodama pri prolazu elektrine struje kroz elektrolit)
. [1]Postoji vie prevlaka kao to su bakarisanje, mesingovanje,
niklovanje, crno niklovanje, hromiranje, pozlata, posrebrenje.
Galvanizacija metala se koristi za vie namena, a jedna od njih je
da bi se spreila korozija. Korozija je raspadanje materijala,
odnosno troenje metala pod odreenim uslovima i javlja se u formi
crvenkaste ili zelene re na bakru i njegovim legurama . Na povrini
metala dovode do naruavanja njegove strukture, pa se procesom
galvanizacije eliminie njegovo dalje nastajanje. Takoe se moe
javiti patiniranje odreenih plemenitih metala kao to su bakar,
srebro ili mesing koji vremenom patiniraju (tamne). Procesom
galvanizecije moe se vratiti prvobitna boja (sjaj), meutim, u
funkciji dekoracije metala esto se koristi patiniranje (senenje)
metalne galanterije, pa se tako moe dobiti mesing patina, bakar
patina, srebro patina, nikl patina. [2]Eventualne mehanike
ogrebotine na metalu se predhodno moraju ispolirati jer se samim
procesom galvanizacije one ne mogu u potpunosti
ukloniti.Galvanizacija metalne galanterije se najee koristiti u
dekorativne svrhe. Da bi se metal zatitio, provodna prevlaka mora
biti nanesena preko cele povrine metala putem hromiranja,
niklovanjem, pozlatom, posrebrenjem, mesingovanjem.Galvanizacija,
je proces nanoenja zatitnog sloja cinka na elik ili gvoe, da bi se
spreila ra.Najei metod je toplo cinkovanje, u kojoj su delovi
potopljene u kupku rastopljenog cinka. Cinkovanje titi na dva
naina:formira sloj nerajueg cinka koji spreava korozivne supstance
od prodiranja u vie delikatni deo metalacink slui kao anoda, tako
da ak i ako je obloga izgrebana, izloen elik e i dalje biti zatien
preostalim slojem cinka.Toplo cinkovanje daje gust robustan sloj
koji u nekim sluajevima moe biti preteran. Proces toplog cinkovanja
zaista generalno ne smanjuje snagu na, sa izuzetkom elika velike
jaine (> 1100 MPa) gde pojava krtosti usled vika vodonika moe
postati problem. Zatita koju prua toplo cinkovanje je nedovoljna za
proizvode koji e biti stalno izloeni korozivnim uticajima kao to je
slana voda. Za ove pojave, potrebno je koristiti nerajui elik se
poeljna. [3]
Cinkovanje termalnom difuzijom, obezbeuje difuzioni sloj cinka
na gvou ili materijalima na bazi bakra. Delovi koji se zatiuju i
cink u prahu se ubacuju u zatvoreni bubanj koji se rotira. Na oko
300 cink e ispariti i difuzno formirati leguru cinka. Priprema robe
se moe obaviti i samarenjem. Proces je takoe poznat kao suvo
cinkovanje, jer tenost nije ukljuena u proces, pa nee biti
opasnosti od pojave krtosti usled pojave vika vodonika.Ovakva
kristalna struktura cinkanog premaza ima dobro prijanjanje na lak,
prahove ili gumu. To je preferirani metod za oblaganje malih,
sloenih oblika metala.Toplo cinkovanje je oblik cinkovanja. To je
proces oblaganja gvoa, elika ili aluminijuma slojem cinka,
uranjanjem metala u kupku rastopljenog cinka na temperaturi od oko
860 F (460 S). Kada su izloeni atmosferi, ist cink (Zn) reaguje sa
kiseonikom (O2) i formiraju cink oksid (ZnO), koji dalje reaguje sa
ugljen dioksidom (CO2) pa formiraju cink karbonat (ZnCO3), prilino
jak materijal koji zaustavlja dalju koroziju u mnogim okolnostima,
titei elik od spoljneg uticaja. Pocinkovani elik se iroko koristi u
sluajevima gde se otpornost na koroziju trai bez trokova za
kupovinu nerajueg elika, a moe se prepoznati po ablonu
kristalizacije na povrini.Pocinkovani elik moe biti zavaren;
Meutim, mora se voditi rauna oko nastalih toksinih isparenja cinka.
Pocinkovani elik je pogodan za rad na visokim temperaturama do 392
F (200 S).Upotrebom pocinkovanog elika na temperaturama iznad ovih
doi e do ljutenja cinka na sloju izmeu metala.Kao i sve druge
sisteme za zatitu od korozije, cinkovanje titi elik delujui kao
barijera izmeu elika i atmosfere. Meutim cink je elektronegativan
metal u odnosu na elik, pa je ovo jedinstvena karakteristika za
cinkovanje to znai da kada je pocinkovani premaz oteen i elik je
izloen atmosferi, cink moe nastaviti da titi elika kroz
koroziju.Neke od prednosti galvanizacije su:1. Najnii poetni
trokovi.2. Manje potrebe odravanja / Najnia dugoroni trokovi.3. Dug
ivotni vek.4. Pouzdanost.5. Najtvri tip premaza.6. Automatska
zatita za oteena podruja.7. Potpuna zatita.8. Jednostavnost
inspekcije.9. Brzo vreme montae zatinog dela.10. Pun zatitni premaz
moe se naneti za nekoliko minuta; [4]
3.2. Elektrohemijska zatitaElektrohemijskim metodama zatite,
metal se elektrinom strujom odrava ili u pasivnom ili u imunom
stanju pri potencijalima niim od ravnotenih. Anodna polarizacija
ili kontakt s plemenitijim metalom moe osnovni metal prevesti u
pasivno stanje. Odravanjem pasivnog sloja osnovni je metal zatien
od daljeg razvoja procesa korozije. Ova metoda se vrlo esto koristi
za zatitu velikih metalnih konstrukcija, kao to su kopneni
cevovodi, naftovodi, naftne platforme i brodovi. Sutina dejstva
metode jeste da se u procesu korozije troi "rtvena" anoda, koja ima
vei afinitet prema koroziji od metala osnovne konstrukcije. Nakon
istroenja, rtvena anoda se menja, a osnovna konstrukcija je u
velikoj meri zatiena od korozije. Uslov za uspeh svih oblika
elektrohemijske, anodne i katodne zatite jeste odravanje dobrog
metalnog kontakta radi provoenja elektrinih struja izmeu osnovne
konstrukcije i anoda/katoda. [5]U prisustvu morske vode, obojeni
metali kao aluminijum i bakar, koji su inae relativno otporni na
koroziju zbog stvaranja povrinskog zatitnog sloja, korodiraju mnogo
bre nego kod primene na kopnu. Zbog toga pre ugradnje na brodove,
delovi od ovih metala prolaze kroz povrinski tretman tokom kojeg se
na zatitnom povrinskom sloju namerno otvaraju mikro pore, koje
omoguavaju stvaranje mnogo debljeg zatitnog sloja oksida, a na
kraju se i one zatvore. Tako je deo od aluminijuma pripremljen za
teke uslove eksploatacije na brodu.Kada se pri remontu utvrdi da
neka od cink-anoda nije radila (nije nimalo istroena), to nikako ne
znai da u njenoj okolini nije bilo korozije, ve da nije bilo
metalnog kontakta izmeu anode i drugog metala ili je anoda "previe
tvrda" - nije dobro izlivena, tako da cink nije mogao da odrauje
svoju zatitnu funkciju.Anodna zatita je metoda ili tehnika usvojena
da smanji koroziju povrine metala povezivanjem metala kao anode sa
inertnom katodom zbog elektrohemijske reakcije korozivne okoline, a
obezbeujui da elektroda zbog potencijala kontrolie i odri metal u
pasivnom stanju. [6]Za pojedine metale kao to su eline legure i
nerajui elik, anodna je bolja od katodne zatite. Ova tehnika je
efikasna samo dok se napajanje jednosmerne struje pomno prati.
Pasivni film formiran na metalnoj povrini, zbog anodne
polarizacije, je odgovoran za zatitu metala od oteenja
korozije.Anodno premaz je vrsta materijala za oblaganje koji
obezbeuje poveane debljine, boju i zatitu aluminijuma ili bilo koju
vrstu podloge. Ova zatita se sastoji od oksidnog filma koji se
stvara na metalu putem elektrolize, ponaajui se kao anoda.
[7]Prirodna premaz koji postoji u aluminijuma, moe biti vrlo tanak,
to ga ini lako otetivim. Tako, izrada anodnog premaza nudi veoma
korisna svojstva na povrini aluminijuma. Aluminijuma se potapa u
rastvoru vode ili kiselinski elektrolit. Konzistentnost premaza
zavisi od kontrolisane temperature.Na 20 S, premaz e biti jasan i
mek. Kada su izloeni do 50 S, krajnji rezultat e biti, siv i gust
premaz. Direktno, struja se onda nanosi izmeu katode i anode ili
aluminijuma. Jednom primenjeni, molekuli vode prisutne u rastvoru e
osloboditi kiseonik u anode. Kiseonik e potom doi u dodir sa
aluminijumom pa formirati oksid i stvoriti film oksida koji se moe
nai na povrini. Kiseline u elektrolitu pokuae da rastvore taj
oksid, i stvaraju propustljiv film oksida na vrhu aluminijuma.
Preporuena debljina anodnih premaza moe biti ak 25 mikrona, posebno
kada su namenjene za spoljanju upotrebu.Kada je postignuta
neophodna debljina anodnog filma, aluminijuma ili anoda se vadi iz
elektrolita i prolazi temeljito ispiranje da bi se odstranila
kiseline. U ovoj fazi, anodno premaz je pogodan za bojenje kada je
to potrebno.Anodni premaz moe biti veoma propustljiv i moe
prihvatiti skoro sve materijale koje prolaze kroz njegove pore. Ovo
moe biti prednost ili nepovoljost. Da bi se to spreilo (ako je
potrebno), premazi ili pore se zapeate putem hidrolize, ili
dodavanje vode u oksid. [8]
Slika 5 - Elektrohemijska zatita
Slika 6 - Elektrohemijska zatita
3.3. BruniranjeBruniranje je proces zavrne obrade elinih
predmeta kojim se dobija tanak zatitni sloj crne ili smee boje.
Koristi se preteno na oruju i alatima. Zatitna osobine ovog sloja
vrlo su male. Predmete se uranja u kisele ili alkalne rastope, te
ree u rastope soli. Mogua je i primena termike obrade. Nastali
oksidni sloj ini meavina FeO I Fe2O3. Kod termikih postupaka radi
se o sloju pougljenjenog ulja ili o tankom oksidnom sloju, zavisno
o postupku koji je primienjen. [9]Bruniranje je proces u kome se
elik delimino titi od re, a ime je dobio po plavo-crnom izgledu
dobijenom nakon zatitnog finia. Bruniranje predstavlja
elektrohemijski premaz nastao kao rezultat oksidujue hemijske
reakcije sa gvoem na povrini, koja selektivno formira magnetit
(Fe3O4), crni oksid gvoa. Crni oksid obezbeuje minimalnu zatitu od
korozije, osim ako je tretiran sa vodom, uljem ili galvanizacijom.
Razlika se moe napraviti izmeu tradicionalnog bruniranja i nekim
drugim vie modernim premazima crnog oksida, iako je bruniranje
podskup premaza crnih oksida. [10]U poreenju, ra, crveni oksid gvoa
(Fe2O3), prolazi kroz izuzetno veliki obim promena nakon
hidratacije; kao rezultat, oksid se lako skida, nakon ega se javlja
pojava tipine re.
Slika 7 - Kiselina koriena za postupak bruniranjaToplo
bruniranjeBruniranje se moe primeniti, na primer, uranjanjem elinih
delova u rastvoru kalijum nitrata, natrijum hidroksida, i vode
zagrevanjem do take kljuanja, 275 F do 310 F (135 S do 154 S) u
zavisnosti od naina. Slino tome, od nerajueg elika delovi se
uronjaju u meavini nitrata i hromati, i slino zagrevaju. Bilo koja
od ove dve metode se zove toplo bruniranje. Postoje mnoge druge
metode toplog bruniranja. Toplo bruniranje je trenutni standard u
bruniranju. [10]Korozivno bruniranjeOvo bruniranje je razvijeno
izmeu toplih i hladnih bruniranja. Proces se zasnivao na potapanju
delova u kiseli rastvor, i putanju da neki delovi raju ravnomerno,
a zatim potapanju delova u vrelu vodu da se stabilizuje proces
ranja, uklanjajui svu preostalu ostatke iz primenjene kiseline.
Tada se ra isti sa, koristei specijalnu etku ili toak. etka je iana
sa veoma mekim, tankim (obino oko .002 debljine) icama. Ovaj
postupak se ponavlja dok eljena dubina boje se ne postigne. Ovo je
jedan od razloga zato ovaj i dimno bruniranje imaju tendenciju da
budu otpornije od bilo koje druge metode. Delovi su zatim podmazana
i ostavljena da stoji preko noi. Ovaj proces ostavlja dubok plavo /
crnu boju nakon zavrne obrade. [10]Dimno bruniranjeDimno bruniranje
je jo jedan proces slian korozivnom bruniranju. Umesto primene
kiseline reenje je da se delovi su stavljeni u zapeaene ormare sa
izvorom vlage, kontejnere azotne kiseline i kontejnere
hlorovodonine kiseline. Prostor je tada zapeaen. Usled meovitih
isparenja kiselina, stvorie se jedinstvena korozija na povrini
delova (spolja i iznutra) u roku od 12 sati. Delovi se zatim kuvani
u destilovanoj vodi, i osueni, kao i kod korozivnog bruniranja. Ovi
procesi se danas ne koriste, pogotovo velikih proizvoaa oruja poto
je potrebno vie dana da se proces zavri, a i sam proces je pored
toga sloen. [10]Hladno bruniranjeTu je i metoda hladnog bruniranja,
koja ne zahteva zagrevanje kao reenje. Komercijalni proizvodi se
prodaju u malim boicama za hladno bruniranje vatrenog oruja, a ove
proizvode primarno koriste privatni vlasnici oruja za sprovoenje
male dorade da na oruju, da bi se spreilo da mala ogrebotina
postane glavni izvor re na njemu tokom vremena. Najee hladno
bruniranje se izvodi pomou rastvora koji sadri selen-dioksid.
Hladno bruniranje nije posebno otporano na habanje u futroli, niti
daje veliki stepen otpornosti od re. Ono, se meutim, esto koristi
kao adekvatna kozmetika dorada kao fini na oruju, pogotovu kada se
primenjuje redovno. [10]
3.4. FarbanjePored svih navedenih mera povrinske zatite,
poslednja je i farbanje koja pored osnovne svrhe zatite ima i
estetsku ulogu.
Slika 8 - Farbanje u specijalnoj komori
Slika 9 - Ofarbani delovi oruja
4. Literatura[1] http://galvanotehnik.rs/[2]
http://en.wikipedia.org/wiki/Galvanization[3]
http://en.wikipedia.org/wiki/Hot-dip_galvanization[4]
http://www.gaa.com.au/index.php?page=10-benefits-of-galvanizing[5]
http://www.nautickiforum.com/Forum/index.php?topic=248.0[6]
http://www.corrosionpedia.com/definition/94/anodic-coating[7]
http://www.corrosionpedia.com/definition/97/anodic-protection[8]
http://en.wikipedia.org/wiki/Anodic_protection[9]
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bruniranje[10]
http://en.wikipedia.org/wiki/Bluing_(steel)[11]
http://www.zastava-arms.rs/sr/imagetext/o-nama[12]
http://www.zastava-arms.rs/sr/civilianproduct/lova%C4%8Dki-karabin-m70-standard[13]
http://www.zastava-arms.rs/sr/civilianproduct/malokalibarska-pu%C5%A1ka-mp-precision[14]
http://www.zastava-arms.rs/sr/civilianproduct/pi%C5%A1tolj-cz999-scorpion[15]
http://www.zastava-arms.rs/sr/civilianproduct/poluautomatski-lova%C4%8Dki-karabin-m2010
13Izvetaj sa praktine nastave
