SVOJSTVA BOJA ZA PLOŠNI TISAK

Mekoća, mirnoća i ujednačenost tonova i mogućnost reprodukcije detalja i na hrapavim i jeftinim TP.

Sastav boja za plošni tisak ovisi o: 

1. O procesu sušenja koji može biti oksipolimerizacija, oksipolimerizacija i hlapljenje (kod brzosušećih offsetnih boja sušenje se ubrzava dodatkom smola otopljenih u lakohlapivom otapalu), isparavanje (kod heat‐set boja) ili penetracija u podlogu (kod web‐ofset boja) ipenetracija u podlogu (kod web ofset boja) i fotopolimerizacija (kod UV boja). 

2. O vrsti i svojstvima TP – indirektan tisak, boja se prenosi s elastične offsetne gume pa se kvalitetno može tiskati nas elastične offsetne gume pa se kvalitetno može tiskati na razmjerno hrapavim TP. 

Također na sastav boje utjecaja imaju upojnost podloge, otpornost prema čupanju, vlaga u  TP, pH površine TP. 

pH podloge utječe na boju na dva načina. 

Prilikom tiska  dolazi do promjene pH otopine za vlaženje (što dovodi do nepoželjnog toniranja), te neadekvatan pH (<7) ž d ti d š j b j ti k(<7) može dovesti do usporenog sušenja boje na otisku. 

3. O konstrukciji tiskarskog stroja i naročito o njegovoj brzini. Brzina tiska utječe na viskoznost, ljepljivost. Velike brzine postavljaju velike zahtjeve na brzinu sušenja koja mora bitipostavljaju velike zahtjeve na brzinu sušenja koja mora biti takva da ne dođe do oštećenja ili sljepljivanja filma boje prilikom izlaganja.

4. O otopini za vlaženje – TB u toku tiska dolazi u direktan dodir s OZV, pojedine komponente boje ne smiju biti topive u vodi i ne smiju kemijski reagirati s dodacima koji čineu vodi i ne smiju kemijski reagirati s dodacima koji čine pufer u otopini, vezivo boje može emulgirati određenu količinu vode (30‐35 %), ako emulgira prevelike količine d d bi ti k b j j ij š jvode dobivamo otisak bez sjaja, a vrijeme sušenja se 

produžuje.

5.  Na sastav boje u plošnom tisku utječe i izrazito tanak sloj boje na otisku (2 mikrometra). 

Da bi se postigla zadovoljavajuća gustoća obojenja potrebno je izraditi boje iz izdašnih pigmenatapotrebno je izraditi boje iz izdašnih pigmenata (velike tinktorijalne moći) i da su boje visokopigmentirane (preko 20 %).

Propusni tisak ili sitotisakPropusni tisak ili sitotisak

• Propusni tisak (sitotisak) je najsvestranija tiskarska tehnika, koja se uspješno koristi i u drugim industrijskim granamakoja se uspješno koristi i u drugim industrijskim granama(tekstilna industrija, elektronička ind., auto ind. itd.)

• Dobre osobine sitotiska odlikuju se u mogućnosti tiska narazličitim oblicima i vrstama tiskovih podloga (drvo, tekstil, staklo, keramika, guma, plastika, koža, juta, karton, papir).

• Kod propusnog tiska tiskovna forma je fina mrežica napetaKod propusnog tiska tiskovna forma je fina mrežica napetapreko drvenog ili metalnog okvira. Tiskovne elementepredstavljaju otvorene očice mrežice dok su slobodne

ši tpovršine zatvorene. 

• Boja se nanosi preko cijelog sita i gumenim rakelomprotiskuje kroz tiskovne površine.p j p

Shematski prikaz obojenja TF u sitotisku

• Kvaliteta tiska u sitotiska u usporedbi sa ostalimkonvecionalnim tehnikama nešto je slabija no ukonvecionalnim tehnikama nešto je slabija, no u potpunosti zadovoljava potrebe za koje se koristi.

• Reproducirane rasterske točkice nisu pravilnog oblika, što je rezultat nepravilne mrežaste strukture na mjestimapreplitanja mrežnih niti. 

• Sitotisak je jedina tiskarska tehnika koja nema određene• Sitotisak je jedina tiskarska tehnika koja nema određene formate tiska. Teoretski sitom se mogu otisnuti bilo kojiformati već prema potrebi koje zahtjeva grafički proizvod.

• Boje za sitotisak pripremaju se neposredno prije tiska. 

• Za tiskovne podloge koje posjeduju veću površinski moć• Za tiskovne podloge koje posjeduju veću površinski moćapsorbiranja, primjenjuju se jednokomponentnesitotiskarske boje. U takvu orginalnu gustu boju kao dodatak se dodaje razrijeđvač, koji ujedno i regulira viskoznost.

• Jednokomponentne boje se primjenjuju za tisak na upojnetiskarske podloge koje se suše penetracijom hlapljenjem itiskarske podloge koje se suše penetracijom, hlapljenjem ioksipolimerizacijom.

• Za tisak na neupojne tiskovne podloge koriste se specijalne d k b š ć b jdvokomponentne brzosušeće boje. 

• Takvim se bojama dodaje katalizator, kojim započinje proces sušenja. Hlapljenjem i isparavanjem površinskog sloja bojesušenja. Hlapljenjem i isparavanjem površinskog sloja boje na tiskovnoj podlozi rezultira osušenim otiskom. 

• Po strukturi različite tiskovne podloge zahtjevaju i različite b h b f lboje i one se prema tim zahtjevima posebno formuliraju.

• Kriteriji koje sitotiskarska boja mora zadovoljiti prvenstveno d d fi i i k i k ise odnose na definiranu viskoznost i pokritnost. 

• Viskoznost utječe na prolaz boje kroz tiskovne elemente na mrežici, što ujedno znači i na brzinu tiska, te na debljinumrežici, što ujedno znači i na brzinu tiska, te na debljinu nanosa na podlogu i oštrinu rubova. 

• Uz sitotiskarske boje često se koriste i lakovi koji zaštićujuk l dotisak ili mu daju sjaj.

• Od svih tehnika tiska sitotisak rabi najširu paletu boja, a izbor i priprema ovise o tiskovnoj podlozi i situ (tiskovnojizbor i priprema ovise o tiskovnoj podlozi i situ (tiskovnoj formi).

INK JET TISAK GLAVNE KARAKTERISTIKE• INK‐JET TISAK: GLAVNE KARAKTERISTIKE(predstavnik digitalnog tiska : Non Impact Printing (NIP) tehnologije)

• Ink jet je tiskarska tehnika kod koje se uređaj za otiskivanje ne nalazi u direktnom kontaktu s tiskovnom podlogom, što omogućuje otisak na neravnim površinama.omogućuje otisak na neravnim površinama. 

• Kao metoda kreiranja tiskane slike pojavio se pojam štrcanja kapljica boje prema tiskovnoj podlozi.

• Sam naziv dolazi od engleske riječi ink (boja/tinta) i jet(mlaznica).

• Ink‐jet tisak se dijeli na dvije glavne grupe:Ink jet tisak se dijeli na dvije glavne grupe: 

kontinuirani i 

tisak na zahtijev (engl. drop‐on‐demand ‐ DOD). 

• Kontinuirani ink‐jet tisak (najčešće se danas koristi kod industrijskog ink‐jet tiska) karakterizira neprestani izlaz kapljica iz spremnika a one kojekapljica iz spremnika, a one koje ne tvore otisak se nabijaju ili ne nabijaju (ovisno o podvrsti) i putem odvodnog kanala se vraćaju u sustav. se aćaju u susta

• Drop‐on‐demand ink‐jet tisak (kućni i uredski ink‐jet printeri) p j ( j p )karakterizira ispuštanje kapljice kroz sapnice (engl. nozzles, jets) ispisne glave (engl. printhead) samo na onim mjestima na kojim je potrebna da bi stvorila otisakna kojim je potrebna da bi stvorila otisak. 

• Drop‐on‐demand ink‐jet tisak se dijeli, ovisno o načinu stvaranja poremećaja koji stvara kapljice, na ‐ termalni (poznat kao i bubble‐jet, po tržišnom imenu tehnologije koju je uveo Canon) i ‐ piezoelektričnipiezoelektrični. 

• Termalni ink‐jet tisak (koriste ga proizvođači HP, Canon, Xerox, Lexmark) kapljicu stvara izuzetno brzim zagrijavanjem t l ij č ( t d i i t l i) či btermalnog grijača (otuda i naziv termalni) čime se, zbog oslobođene topline, stvara balončić u masi tekuće boje koji izaziva izlazak boje kroz sapnicu i stvaranje kapljice. 

• Piezoelektrični ink‐jet tisak (koriste ga proizvođači Epson, Xaar, Siemens, Spectra) kapljicu stvara dovođenjem malih l kt ičkih i l i l kt ič i k i t l k ji tielektroničkih impulsa na piezoelektrični kristal koji se zatim širi kroz ispisnu glavu, te na principu mehanike fluida, «gura» tekućinu prema sapnici i stvara na izlasku kapljicu.

Snimka još neformirane kapljice (mlaza) ink‐jet boje koji izlazi iz DOD sapnice. U prosjeku, boja putuje brzinom od 5 – 10 m/s (© IOP Publishing Ltd)

Snimka još neformirane kapljice ink‐jet boje koji izlazi iz DOD sapnice. Vidljivo je kako se na mjestu otkidanja kapljice iz mlaza stvaraju dodatne kapljice puno manjih dimenzija koje se manifestiraju kao sateliti oko osnovne kapljice na konačnom otisku  (© IOP Publishing Ltd)

BOJE ZA INK JET TISAK

• Jedan od najvažnijih faktora za dobar ink‐jet tisak je optimalna reologija tiskarske boje. 

• S obzirom da tiskarska boja dolazi do podloge prolaskom kroz sapnice važno je da su viskoznost i tečljivost te površinskasapnice važno je da su viskoznost i tečljivost, te površinska napetost boje takve da optimalno odgovaraju korištenoj ispisnoj glavi. Također je i važna kompatibilnost tiskovne podloge s bojom kojom se tiska. 

• Idealna tiskarska boja je ona koja je dovoljno tekuća da bez problema prođe kroz sapnice ispisne glave bez da ih začepi aproblema prođe kroz sapnice ispisne glave bez da ih začepi, a da se u isto vrijeme ne sasuši u njima.

• Boje u ink‐jet tisku mogu biti na bazi vode (engl. water‐based), otapala (engl. slovent‐based), ulja (engl. oilbased), UV boje (engl. UV‐curable).UV boje (engl. UV curable). 

• Boje na bazi vode koriste se većinom u kontinuiranom ink‐jet tisku kao i u većini kućnih i uredskih drop‐on demand ink‐jettisku, kao i u većini kućnih i uredskih drop on demand ink jet pisača.

• Boje na bazi otapala najčešće se koriste kod velikoformatnih• Boje na bazi otapala najčešće se koriste kod velikoformatnih ink‐jet pisača (popularno zvani solventni pisači) i kod onih namjena kada će se otisak koristiti izvan zatvorenog prostora, 

d j j f kih j ( d )pod utjecajem atmosferskih uvjeta (eng. outdoor). Ove boje brže suše nego one na bazi vode, ali tijekom sušenja ispuštaju toksične volatilne organske spojeve (VOC).

• Boje na bazi ulja koriste pigmente kao kolorante, te se zbog svojih karakteristika (nemaju hlapljivih spojeva kao boje na bazi otapala, brzo suše na poroznim podlogama) koriste za kodiranje i označavanje ambalaže i u velikoformatnim pisačima, kao i za vanjsku upotrebu.pisačima, kao i a vanjsku upotrebu.

• Boje koja suše UV zračenjem su na bazi akrilatnih veziva, koloranti su im pigmenti te se koriste pri tisku na neupojne ikoloranti su im pigmenti te se koriste pri tisku na neupojne i srednje upojne podloge, ne sadrže hlapljive spojeve, izuzetno brzo (trenutno) suše, imaju dobru adheziju i sjaj, te dobru otpornost na svjetlo i toplinuotpornost na svjetlo i toplinu.

TINTE ZA INK JET PISAČE

• Tinta kao i papir ima veliku ulogu u postizanju što k lit t ij i i i ti ti i č i k ij k

TINTE ZA INK JET PISAČE

kvalitetnijeg ispisa, a u ovisnosti o tipu pisača i kemijskom sastavu razlikujemo nekoliko osnovnih vrsta tinte. 

• Tinte za termičke pisače prvenstveno moraju biti p p jtermostabilne. Ne smiju brzo hlapiti jer je u procesu ispisivanja tinta podvrgnuta zagrijavanju, pa postoji mogućnost da se promjene njena svojstva podmogućnost da se promjene njena svojstva pod utjecajem topline. 

• Otisak se nakon izlaza iz pisača treba brzo osušiti, a suši se penetracijom i hlapljenjem.

• Korištenje manje kvalitetnih vrsta papira najčešće rezultira otiskom lošije kvalitete zbog toga jer tinta penetrira u papir što može dovesti do širenja kapljice (razlijevanje po rubovima)što može dovesti do širenja kapljice (razlijevanje po rubovima) što će nepovoljno utjecati na razlučivost otiska, a može dovesti i do većeg izobličenja otiska. 

• Kod pisača na bazi piezoelektrične tehnologije koriste se tinte s lakohlapljivim otapalom koje se suše hlapljenjem dok se vrlo malo suše penetracijom u papir. p j p pZbog toga je kod takvih pisača moguće koristiti papir lošije kvalitete, koji može imati porozniju strukturu i unatoč tome dati zadovoljavajuće rezultatedati zadovoljavajuće rezultate. 

• Ink jet pisači danas uglavnom koriste dvije vrste tinte• Ink jet pisači danas uglavnom koriste dvije vrste tinte –tinte s kolorantima na bazi bojila (engl. dye based inks) te pigmentirane tinte (koloranti na bazi pigmenata).

• Temeljna je razlika među njima u tome da su tinte na bazi bojila (dye tinte) topive u otapalu dok to nije slučaj kod pigmentiranih tintapigmentiranih tinta.

Koloranti u ink‐jet bojama (© Erik Svanholm)

• Tinte na bazi bojila (dye tinte) su najuobičajenije i gotovosvaki korisnik ink jet tehnologije susreo se s njima. 

• Načinjene su uglavnom od bojila deionizirane vode te• Načinjene su uglavnom od bojila , deionizirane vode tealkohola koji ubrzava sušenje tinte i dodataka (bojila se u potpunosti otapaju u otopini).

• Bojila omogućuju veći gamut (prostor boja) na otisku, ne stvaraju probleme sa začepljivanjem sapnica, u kombinaciji s vodom kao otapalom tvore gotovo pa idealno rješenje zas vodom kao otapalom tvore gotovo pa idealno rješenje za ink‐jet tisak, dobro su topiva. 

• Njihove negativne strane su lošija otpornost na svjetlo nego što je slučaj s pigmentima (prvenstveno zbog njihove veličine i kemijskog oblika), što je posebno primjetno kod magenta bojila, te problemi s otpornosti otiska na vodu.j , p p

• Pigmenti kao koloranti u ink‐jet bojama imaju puno boljeotpornosti prema svjetlu i plinovima nasuprot bojilima, tebolju pokritnost (eng. opacity). 

• Kao negativne karakteristike ističu se manji gamut, slab sjajti k ( d ll) i bl i č lji j iotiska (eng. dull) i problemi sa začepljivanjem sapnica. 

• Pigmenti koji se primjenjuju u ink‐jet tisku moraju imatipromjer čestica manji od 3 μm a najbolje bi bilo da supromjer čestica manji od 3 μm, a najbolje bi bilo da susubmikronskih veličina. Pigmenti se disperziraju u vezivimakoja sadrže smole, a one vežu pigment uz površinu podloge. 

• Pigmenti kao koloranti češće se koriste u piezoelektričnomdrop‐on‐demand ink‐jet tisku, kao i za namjene vanjskogizlaganja otisakaizlaganja otisaka.

• Zbog toga što se bojila sastoje od pojedinačnih molekula, sposobna su fokusirati svjetlo na način da jako dobrosposobna su fokusirati svjetlo na način da jako dobroreflektiraju boju. To rezultira življim bojama na otisku, ali u isto vrijeme upravo činjenica da se sastoje od pojedinačnihmolekula znači da ih je puno lakše uništiti djelovanjemsvjetla i plinova. 

• S druge strane pigmenti mogu imati i do 10 000 molekula• S druge strane, pigmenti mogu imati i do 10 000 molekulapo jednoj čestici, koje se nalaze koncentrirane u malimkristalima, što im omogućava manju izloženost svjetlu ipolutantnima iz plinova. Naravno, u isto vrijeme lošijefokusiraju svjetlo i reflektiraju boje.