Svet Ronjenja Jul_2010

8/10/2019 Svet Ronjenja Jul_2010

1/19

januar

-jun

2010.

Junkers JU88Junkers JU88Dvomotorac na dnu mora

KokotKokotRiba poletua

Mares IconMares Icon

Intervju ika Stojani


2/19

Impresum:Izdava: PRINT ART, PanevoGlavni odgovorni urednik:Janez KranjcZamenik glavnog urednika:Dragan GagiTehniko ureenje:Ivan BilikovLektor:Svetlana irkoviElektronsko izdanje:Dragan Luki DraganeLUmetniki savetnik:Nemanja SmiiklasFilmovanje:Error Design, Beogradtampa:PRINT ART, Panevo

Saradnici:Milorad ukni, Boana Ostoji, Vlatko Taleski, Alek-sandra Komarnicki iri , eljko Dragutinovi, MirkoBevenja, Marija Jevtovi, Mladen Zagaranin, DraganMilutinovi i Duan Varda.Kontakt:[email protected]+381 63 770 66 70Naslovna strana: Hobotnica u plavomfoto: Ivana Orlovi KranjcCIP - katalogizacija u publikaciji Narodna bibliotekaSrbije, BeogradRONILAKI SVETISSN 1452 - 1091COBISS.SR - ID 123507980

asopis Ronilaki Svet se delimino finansirasredstvima iz budeta Republike Srbije - Ministarstvoomladine i sporta

dontpanic

Na jezeru Ada Ciganlija e se 22.05.2010. godine odrati etapa takmienjapod nazivom International Underwater Photography Cup. Ovo takmienjepredstavlja zajedniki projekat zaljubljenika u podvodnu fotografiju izHrvatske, Italije, Slovenije i Srbije.

Naime, poetkom ove godine u Kraljevici kraj Rijeke je bio sastanakna kome su predstavnici ronilakih klubova Adria (Hrvatska), DRM Lju-bljana (Slovenija), Gihsleri (Italija) i S.D.T. Svet Ronjenja (Srbija) napravilinaelni dogovor o osnivanju takmienja. Desetak dana kasnije potpisan

je i zvanian osnivaki akt i za prvog predsednika kupa izabran je poznatihrvatski fotograf Marino Brzac.

U Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj bie odrano po dve etape kupa (prolenai jesenja), a u Srbiji zbog uslova ronjenja u jezeru samo prolena etapa. Fo-tografi e se takmiiti u dve klase: DSLR i kompaktni digitalni fotoaparati.

Na iriranje se predaju neobraivane fotografije u kategorijama: makro,riba i ambijent. Primenjivae se CMAS pravilnik za bodovanje. U irijutakmienja na Adi Ciganliji bie Tomislav Peternek, Predrag Vukovi iMilorad ukni.

Kalendar etapa IUPC 2010

08-09.05. DRM Fresh, Bled, Slovenia

22.05. IUPC Ada Ciganlija, Beograd, Srbija

29.05. IUPC Ghisleri, Trst, Italija

5.06. IUPC Rovinj, Hrvatska

25-26.09. IUPC Kornati, Hrvatska

02-03.10. IUPC Piran, Slovenija

16.10. IUPC Ghisleri, Trst, Italija

INTERNATIONAL UNDERWATER PHOTOGRAPHY CUP 2010
mailto:ronilackisvet%40yahoo.com?subject=casopismailto:ronilackisvet%40yahoo.com?subject=casopis


3/19

Ronilaki svetjanuar / jun 2010. januar / jun 2010. Ronilaki svet 5

13. FESTIVAL PODVODNOG FILMABEOGRADU

Poetak decembra meseca je vreme kada u Beograd slivaju radovi podvodnih film-

kih stvaraoca iz celog sveta. U vremenurize festival je svoje 13-to izdanje doekao uvorani Muzeja Jugoslovenske Kinoteke. I ove

odine projekcije su bile izuzetno poseene azlog za to su kvalitetna fi lmska ostvarenja.

Moto festivala je i dalje Neka vode buduvek iste i zbog razvijanja ekoloke svestimasovnosti SOPAS ve dugi niz godinaomae ovaj festival.

Za sledeu godinu oekujemo premeta-e festivala zajedno sa Muzejom Jugosloven-

ke kinoteke u malo glamurozniji i tehnikipremljeniji prostor, pa e filmske projekcijeti mnogo bolje. Ali o tom, kad za to doe

reme- kae Milorad ukni direktor Festi-ala podvodnog filma u Beogradu.

FESTIVAL PODVODNOG FILMA IOTOGRAFIJE U PANEVU

Mlai brat beogradskog festivala, Fe-ival podvodnog filma i fotografije se podmi put odrao u Panevu. Podeljen na

lm i fotografiju festival je potvrdio da or-anizatori iz KPA Panevo ulau veliki trudentuzijazam da bi ovakav dogaaj trajao.ovina je da je od ove godine fotografija imalakmiarski karakter. Pristigao je veliki brojdova i iri je odabrao trideset fotografija

oje su bile izloene u Savremenoj galerijientra za kulturu u Panevu. Nagraeni sundrea Tosi (Italija) u kaategoriji kompozicija,oran Rubinjoni (Srbija) u kategoriji makro i

Ivana Orlovi Kranjc (Srbija) u kategoriji riba.Filmske projekcije su trajale tri dana tokomkojih su se mogli videti zanimljiva ostvarenjanezavisne i visoke produkcije. Ovo je drugagodina da SOPAS podrava ovaj festival.

SAVETOVANJE RONILAKIHINSTRUKTORA

Poslednjeg dana trajanja festivala u Pan-evu u prostorijama Regionalne Privrednekomore u Panevu odrano je savetovanjeinstruktora lanova SOPAS-a. Odziv instruk-tora je bio prilino dobar i savetovanju je pri-sustvovalo tridesetak ronilakih instruktorarazliitih kategorija iz klubova sa teritorijeSrbije. Na savetovanju su govorili sledeironilaki instruktori: Valerije Ljubii (radnastavne komisije SOPAS), Neven Lukas(Apsorpcija Co2-razliiti tipovi apsorbensa,upotreba i iskustva s extendid air), ZoranRadoii (uvod u istoriju ribridera), GolubMari (kiseoniki ribrideri zatvorenog krugaARAK M-83), Jovan Petrovi (zakonskaregulativa - bezbednosni aspekt ronjenjau vanrednim situacijama), Slobodan Pani

(podvodna arheologija i tehnika podrkaronjenju), Voja Vukovi (jezero kao roni-laka sredina) i Janez Kranjc (takmienjeu podvodnoj fotografiji). Evidentno je dapostoji velika zainteresovanost za seminarimai savetovanjima pa je to sigurno jedna odaktivnosti koje e SOPAS pojaati.

IENJE ADE CIGANLIJE

Po trei put za SOPAS je u saradnji saOlimpijskim komitetom Srbije i JP Ada Ci-ganlija organizovao ienje jezera. Ovegodine u akciju se ukljuilo preko ezdesetronilaca iz raznih klubova sa teritorije celeSrbije. Ovo govori da su ronioci sve vie svesniouvanja prirodnih resursa i da na ovaj nainpokuavaju smanjiti tetu koju ljudi svojimponaanjem svakodnevno nanose prirodi kae Boana Ostoji, predsednica SOPAS-a

i jedan od p okretaa cele akcije. Dogaaj supodrali Vlade Divac (predsednik Olimpijskogkomiteta), Oliver Duli (ministar zatite ivot-ne sredine) i Goran Trivan (gradski sekretarza zatitu ivotne sredine).

www.sopas.rs

Redovna godinja SkuptinaU konferencijskoj sali sportskog centra Tamajdan odrana je 6.03.2010. godine redovna godinja skuptina

SOPAS-a. Na skuptini je prisutnim predstavnicima klubova, predsednik SOPAS-a Boana Ostoji predoilaizvetaj o radu i finansijski izvetaj za 2009. godinu, a takoe je najavila i plan aktivnosti u 2010. godini.

Protekla godina je bila veoma finansijski nepovoljna i savez je od dravnih institucija dobio manje sredstavanego u prethodnoj godini. Uprkos svim problemima savez je u okviru svojih mogunosti, uspeo da podri nekeronilake dogaaje koji u najveoj meri afirmiu ronjenje i sportski nain ivota.

DAN novostiZadovoljstvo mi je da vas obavestim da lanovi DANa sa ovih prostora rone

po raznim destinacijama u svetu i da tokom 2009. godine nije bilo povredakoje bi zahtevale tretman u rekompresionoj komori. Prema informacijama izMeljina, ni tamo niko od ronilaca nije tretiran.

Dobra vest je da se u Beogradu, u okviru Zavodu za Hiperbarinu medicinu,montira jo viemesnih hiperbarinih komora, od kojih su neke u Klinikomcentru Srbije. Takoe emo imati i alternativu za komore u Meljinama - CrnaGora, s obzirom da dr Marko Savovski postavlja 2 jednomesne komore, samaskama za kiseonik, u svom centru u Budvi, koje e moi da budu od koristi.

Takoe vas obavetavam da DAN Europe organizuje medicin-ski simpozijum, namenjen svim roniocima koji se trude da prate novi-ne i preporuke o bezbednosti u rekreativnom i tehnikom ronjenju.Takozvani International DAN Divers Day e se odrati u Nemakoj, u Dssel-dorf-u, 29 i 30. januara 2010. godine u Messe Dsseldorf, Congress Center

Sd, na istom mestu i u isto vreme kada se odrava jedan od najveih sajmovabrodova na svetu. Tako da e u isto vreme biti poneto za svakoga, odnosno iDive Show i Boat Show.

Nemaki i internacionalni eksperti za medicinu ronjenja e odrati nizprezentacija o medicini, bezbednosti i rezultatima novih istraivanja.

S obzirom da nam vie nije potrebna viza i ukoliko ste zainteresovani,pogledajte program na sajtu DAN Europe: www.daneurope.org , pod Events.Moi ete da me sretnete tamo, gde u se izmeu ostalog dogovarati da nekiod sledeih DAN Day simpozijuma, bude u Srbiji.

Ukoliko ste u mogunosti, savetujem vam da posetite i skup u Sloveniji,koji se odrava u Zreu 05. i 06. februara, u organizaciji instruktora BrankaRavnaka i svetskog eksperta iz DAN America, dr Petra Denobla. Bie zaistaizuzetno zanimljivih predavanja, a posebno istiem prisustvo dvojice vodeihstrunjaka iz oblasti medicine ronjenja, prof. Alf O Brubakk i Neil W Pollock,pa savetujem da budete tamo ili barem nabavite materijal sa simpozijuma.

http://www.iahd-adriatic.org/diving-ast .

Ronite bezbedno,

dr DraganaIvkovi

Regionalni direktor DAN Europe Balkans
http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.daneurope.org/http://www.iahd-adriatic.org/diving-asthttp://www.iahd-adriatic.org/diving-asthttp://www.daneurope.org/http://www.sopas.rs/


4/19

Ronilaki svetjanuar / jun 2010. januar / jun 2010. Ronilaki svet 7

Mares godinama radi na razvijanju ronilakih kom-

pjutera.Sa svakim novim modelom nainjen je korak na-pred kako po konstrukcijskim reenjima, tako i po moder-

nizaciji algoritama i mogunostima. Ali, uvek moe bolje. To bolje doloje u obliku ronilakog kompjutera ICON HD.

Ono to prvo zapazite kada pogledate ICON HD jeste veliina. Velikikontrolni dugmii i velik veoma pregledan LCD kolor displej dimenzija320 x 240 pixela. Oigledno je da je ideja konstruktora da ovaj instrumentbude personalni deo opreme. Tako, na primer, u raunar moete uneti imei prezime, telefon, telefon za sluaj incidenta, krvnu grupu i eventualnealergije. Ako je na prethodnim modelima Maresovih kompjutera kretanjekroz menije bilo na prvi pogled oteano (tvrdi dugmii, na primer), kodovog modela taj problem je reen sa etiri tastera pomou kojih se vrlo

jednostavno kree kroz modove i podmenije. Svaki od proizvedenih ICON-a ima svoj serijski broj i datum proizvodnje, to se softverski moe lako

videti. Ono to ga izdvaja od slinih modela i predstavlja veliku prednostjeste punjiva baterija koju moete dopuniti bilo gde!

to se tie ronilakih karakteristika poseduje sve to su imali njegoviprethodnici uz jednu novinu. Naime, tokom zarona mogue je koristititri razliite meavine nitroxa: bottom mix (21-50%), travel mix (21-99%)i deco mix (21-99%). Strogoa reima ronjenja se takoe moe podeavati,a u sluaju da elite da nekome pozajmite svoj raunar (a da taj neko nijeprethodno ronio) mogue je brisanje desaturacije.

Samo setovanje kompjutera podrazumeva opcije sa podeavanjemvremena, osvetljenja, kalibracije, jezika, mere i podeavanje LCD-a.

ICON HD ima ugraen digitalni kompas koji se po potrebi moeukljuiti na suvom i tokom ronjenja. Log book je kapaciteta 100 zarona iprofil ronjenja belei na svakih pet sekundi. Od standardnih opcija tu sui dive planer i simulator zarona. Interfejs za povezivanje sa PC ili laptopraunarom, kao i neophodan softver predstavlja standardan paket ovogproizvoda.

Jo jedna osobenost ICON HD ronilakog raunara je mogunostubacivanja digitalnih mapa podvodnih terena na kojima planirate ronjenje.Takoe je mogue u njega usnimiti i fotografije koje moete pregledati pod

vodom. Na kraju, po elji, raunar je mogue softverski zakljuati.Vie informacija o ovom fenomenalnom delu ronilake opreme moete

pogledati na adresi: http://icon-hd.mares.com/icon-simulator.html

M

Ronilaki kompjuterMARES ICON HD

o jednom je potvrena injenica da kad Maresov tim napravi novi proizvod, time konkurenciji zadaje domai zadatak. Sa

onilakim kompjuterom ICON HD napravljen je i skorak ispred vremena.

Korisna adresa:

Calypso Group

011 322 22 32

063 309 007

[email protected]
http://icon-hd.mares.com/icon-simulator.htmlmailto:calypso%40eunet.rs?subject=ronilacki%20svetmailto:calypso%40eunet.rs?subject=ronilacki%20svetmailto:calypso%40eunet.rs?subject=ronilacki%20svethttp://icon-hd.mares.com/icon-simulator.html


5/19

januar / jun 2010. Ronilaki svet 9 Ronilaki svetjanuar / jun 2010.

Kada je 31.08. 2008. godine gruparonilaca koju je organizovao eljkoDragutinovi dotakla dno na dubi-

od 54 metra ispred anja, ponovo je po-

reno da podmorje Crne Gore krije tajnekojima se gotovo nita ne zna. Ronioci su

mali za cilj da konano utvrde da li je malaepravilnost dna koja se oitavala na sona-u prirodni greben koji se podie iz mulja,

objekat koji je delo ljudskih ruku. Olupinaviona dvomotorca koju su pronali ne samoo je znaajno otkrie zbog toga to se do

tada o padu ove letelice nita nije znalo, ve izbog toga jer je do sada najbolje ouvani avi-on lociran u crnogorskom podmorju.

Na osnovu usmenih svedoenja, jedini

avion koji se u ovom akvatorijumu sruio umore krajem Drugog svetskog rata bio je avionitalijanskog tipa Savoja. Njemu su prilikomudara o vodu otpala krila, te se pretpostavlja daokamenjeno avionsko krilo, koje se nalazi nadnu, znatno plie i blie obali, pripada njemu.Kako pronaena olupina ima oba krila, odmah

je postalo jasno da s e radi o drugom avi onu,

odnosno o olupini za koju ne postoje nikakvipodaci, ni pisani ni usmeni, kako je ovde dos-pela na dno. Na osnovu prvih premeravanjai snimaka koje je ekipa eljka Dragutinovia

nainila, strunjaci Vazduhoplovnog muzejau Beogradu nedvosmisleno su utvrdili da je upitanju vrlo rasprostranjen avion nemakogproizvoaa JUNKERS iz serije 88.

Avion lei okrenut naopako, sa oba krilaiznad muljevitog dna. Celokupna olupina je u

jednom delu, sa izuzetkom repnog dela koji jezajedno sa stabilizatorima najverovatnije otpao

prilikom ateriranja letelice na vodu. Izvesnoje da s e i taj repni deo nalazi n egde u bl izinilokacije, verovatno blie mestu na kome jeostvaren prvi kontakt sa vodom. Kako je rasponkrila 20 metara, vrlo je mogue da je prilikompotonua trup aviona dosta jedrio kroz vodu,dok se konano nije spustio na morsko dno.Na centralnom delu svakog krila nalaze sedva velika motora, delimino utonula u mulj.Njihove elise su bile drvene, te nisu uspele daostanu na svojoj osovini, to posle udara u vodu,to posle est decenija provedenih na morskomdnu, gde su ih orale koe ribarskih brodova.

Nepunih godinu dana posle otkria aviona,ista ekipa koja je prva zaronila na dno uoila

je da je komplatan levi m otor iupan iz krilai okrenut pod uglom od 90 stepeni ka trupu.Zanimljivo u ovom sluaju je to to su koari,po objavljivanju otkria aviona, verovatno in-tenzivirali svoje akcije na ovoj lokaciji, te posle

vie od est decenija prvi put ozbiljnije naeli

avion jakim mreama. U trenutku tampanjaovog izdanja asopisa, jo uvek nisu poznatinikakvi detalji o istoriji letelice, njenoj posadii okolnostima pod kojima je dospela na dno.

Nos aviona najverovatnije je smrskan joprilikom udara u vodu, podnevi najveimdelom silinu udesa. Ovaj tip aviona imao jepored standadnog kokpita i staklenu kupoluna nosu, od koje nita nije ostalo. S obziromda je okrenut naopako, teko je utvrditi ukojoj meri je pilotska kabina ostala sauvana,kao i da li se u avionu nalaze posmrtni ostacinekoga od posade. Donji deo aviona, koji jeokrenut ka povrini, u velikoj meri je izbuenoiglednim delovanjem dinamita krivolovaca,o ijim aktivnostima svedoe brojni kosturi

velikih p agrova kr unaa koji se mogu nai uokolini olupine.

Za razliku od Spitfajera ispred HercegNovog, koji je svoje performanse dugovaoizuzetno laganoj konstrukciji i materijalima

entifikovana letelica ispred anja

Junkers 88na dnu mora

Presudni za identifikacijuraspon krila i nosa bombiNakon prvih ronjenja na novootkrivenoj olupini,koja su protekla u prilino euforinom raspoloenju,smatrali smo neophodnim istraivanje koje bibilo vano za identifikovanje letelice. Prvobitnasumnja da je u moru ispred anja re o britanskomBristol Beoufighter-u odbaena je kada su paljivopogledani snimci motora. Sa strunjacima izMuzeja avijacije u Beogradu, Aleksandrom Kolomi Draganom Muniabom, ustanovili smo da su ukadrovima redni, a ne zvezdasti motori, kako smou prvi mah pomislili. Po karakteristinim izduvimazakljuili smo da bi se moglo raditi o nemakim Jumomotorima. Potvrdu da se radi o letelici nekadanjemone Luftwafe dobili smo pronalaskom jednog

vrlo specifinog aerodinaminog dela, koji je tekmalo trao iz mulja ispod krila. Na njemu se jasno

videla re Fest, to na nemakom jeziku znaijako. Ponovo su strunjaci iz Muzeja avijacijepomogli, poslavi nam originalne fotografije nakojima se jasno vidi nosa bombi na Junkersu 88, koji

je u potpunosti odgovarao pronaenom predmetu.Konana potvrda je dobijena merenjem rasponakrila, koji je za svaki tip aviona karakteristian. Od

vrha do vrha krila bilo je tano 20,25 metara, to jeodgovaralo tehnikim karakteristikama Ju 88. Kadatome dodamo jo i uto ofarbane krajeve krila (to

je bilo obeleje nemakih letelica na balkanskomratitu), postajalo je sve sigurnije da je u pitanjunemaki avion.

Pie: Duan VardaJanez Kranjc


6/19


orienim za oplatu, ova letelica ima izuzetnovrst aluminijumski oklop, koji je do danasdoleo zubu vremena. To je verovatno i biozrok to je, za razliku od Spitfajera, koji seri padu raspao na gotovo neprepoznatljiveomade, Junkers 88 zadrao i danas svojurepoznatljivu formu, kao i zauujuu ou-anost pojedini h detalja letelice.

OCENA POGODNOSTI ZA

RONJENJE

Ovaj avion lei na dubini od 54 metra, topredstavlja dubinu bezbedno dostupnu jedinotehnikim roniocima. Standardni problemipoput lociranja nevelike olupine, njena uda-ljenost od obale, sidrenje na velikoj dubini umuljevitom dnu, kao i jake struje konstantnoprisutne na ovom mestu, ne idu u prilog ro-njenju na ovoj lokaciji. Meutim, jedinstveni

vizueln i i adren alinski doivljaj koji olupi nanemakog ratnog bombardera prua, zaronna ovom mestu ini nezaboravnim iskustvomza svakog ronioca. Uz preduslov dobre vid-ljivosti, tokom 10-15 minuta provedenih nadnu mogue je avion sagledati iz svih uglova,zagledati razne detalje i morske stanovnikepoput jastoga i krpina kojima olupina obi-luje. Nikako se ne preporuuje diranje bilo

kog dela letelice, poto jo nije utvreno dali se bombarder pre potonua oslobodio svogeksplozivnog tovara.

Podvodni svet je svakako manje buan od ovog naeg,

jer manje-vie svi ute i plivaju. Uzvienu plaviastu tiinukatkad poremeti neki oduevljeni gnjurac svojim zvucima (tzv.

monolog dubina), a ako je u grupi vie takvih brbljivih jedinki imamo itakozvani dijalog dubina. Nekim ljudima jednostavno teko pada da samoute i plivaju (recimo meni), iako to i nije previe cenjena osobina u gnju-rakom svetu. Ali da nisu samo ljudi brbljivi, govori nam upravo ova pria.Glavni junaci su brbljive ribe.

Ribe proizvode mnotvo zvukova koristei razliite mehanizme i izrazliitih razloga. Zvuk moe biti namerno proizveden sa namerom da sepredator ili konkurent upozori, moe sluiti za privlaenje partnera, a moenastati i kao odgovor na strah. Proces namernog proizvoenja zvuka nazivase vokalizacija i mnoge vrste riba na ovaj nain stvaraju zvuk. Zvuk se moeproizvoditi i nenamerno kao nuspojava hranjenja, kretanja i sl.

Jadransko more je dom nekih podvodnih pevaa, a najpoznatiji sukokoti. Da bi bolje razumeli itavu priu o stvaranju zvuka koji lii na peva-nje, brbljanje, mljackanje, kljockanje, kriputanje, hroptanje, jaukanje, bilobi dobro poeti od poetka. S obzirom na to da ostale ribe uglavnom ute,svi ovi zvukovi se mogu smatrati pesmom.

Zvuk prema definiciji predstavlja talasno kretanje energije kroz elasti-nu sredinu koje nastaje brzim oscilovanjem estica, odnosno mehanikim

vibracijama sredine kroz koju se zvuk iri (telo koje osciluje naizmeninosabija i razreuje vazduh oko sebe, stvarajui tako zvune talase).

Prilikom hranjenja, pogotovu tokom vakanja, nastaju zvukovi poputkljocanja i krgutanja. Proces vakanja je prilino buan, posebno kad seuzme u obzir da su u ishranu mnogih riba ukljueni i rakovi, oklopi koljki,kalcijum-karbonat korala i slino. ak i one ribe koje jedu biljke (herbivori),svojim mljackanjem remete tiinu podvodnog sveta. Zvuk proizveden na ovaj

S

KokotKOOPERNI PODVODNI BRBLJIVCI

Pie: AleksandraKomarnicki-irli

Foto: Janez Kranjc

U potrazi zaistorijskim podacima

Identifikacija aviona jeste sigurno veliki korak,ali sada je na redu potraga za serijskim brojevimaletelice i skupljanje informacija o njenoj sudbini.

Koja je bila misija, ko su bili lanovi posade, da li j eavion oboren ili je na more prinudno sleteo usledkvara, samo su neka od pitanja koja ekaju odgovore.Krajem januara 2010. godine nali smo se uKraljevici, kraj Rijeke, sa poznatim istraivaempodmorja i vrsnim poznavaocem svetske avijacijeDanijelom Frkom. U razmeni obilja informacijadoli smo do famoznog spiska izgubljenih aviona uDrugom svetskom ratu na prostorima nekadanjeJugoslavije. U okruenju Danijelove radne sobe predoima su mi promicali podaci koje su zaljubljeniciu istoriju avijacije godinama skupljali. Naravno,reenje nije moglo biti tako jednostavno. U periodu19411943. nijedan Junkers 88 nije pao u more duobale Crne Gore. Barem to nije nigde zabeleeno.

Bilo ih je puno unitenih na zemlji, oborenih, kojisu pali duboko u unutranjost kopna, ali nijedanpodatak nije govorio o avionu ispred anja. Nadu

je probudio podatak da se dva Junkersa 88 podoznakama P4BA (izgubljen 29. 06. 1941) i 4MEH(izgubljen 05. 07. 1941) vode kao nestali i osim togao njima nema drugih podataka.Dalje traganje za podacima koji bi bacili novusvetlost na avion kod anja bie usmereno katraenju repnog dela aviona, a potraga za nekimoznakama na samoj letelici e biti zadatak broj jedanu periodu ronjenja koji je pred nama.

Informacije za ronjenje na ovoj poziciji:

eljko Dragutinovi

www.divemontenegro.com

[email protected]

+382 69 495604
http://www.divemontenegro.com/mailto:info%40divemontenegro.com?subject=ronilacki%20svetmailto:info%40divemontenegro.com?subject=ronilacki%20svethttp://www.divemontenegro.com/


7/19

2 Ronilaki svetjanuar / jun 2010. januar / jun 2010. Ronilaki svet 13

ribljeg mehura su brojne, a osnovna je odravanje ravnotee. Postoje nekepretpostavke da kod pojedinih vrsta riblji mehur funkcionie kao rezonatori amplificira zvuk. Kod drugih vrsta (family Sciaenidae) postoje specijalnizvuni miii koji su zakaeni za riblji mehur ili su vrlo blizu njega. Ovimiii koji izazivaju brzo naizmenino irenje i skupljanje ribljeg mehurai na taj nain stvaraju zvuk slian udaranju u bubanj. Veinu ovih zvukovaini kratko pulsiranje sa osnovnom frekvencom u opsegu od 45-60 Hz pado 250-300 Hz. Zvuk koji podsea na bubnjanje mnogi opisuju i kao kuc-kanje, pulsiranje, i karakteristian je za odreenu vrstu riba, te moe sluitiu procesu identifikacije.

Hidrodinamika proizvodnja zvuka deava se kada riba brzo menja smeri/ili brzinu. Ovi zvuci su vrlo niske frekvence i neharmonski, nusproizvodplivanja i verovatno ne sadre informacije koje se koriste prilikom komuni-kacije. Meutim, mogue je da je ovakav zvuk vaan predatorima i da ima

vanu ulogu u interakciji izmeu grabljivica i plena.Hidrodinamiki zvuk takoe moe dati informacije o izvorima hrane.

Na primer, velika jata riba porodice Carangidaei Elopidaeizvode neku vrstualavog pomamnog hranjenja, ak se deava da napadaju jedni druge odsree kada lociraju izobilje hrane. Ovo ponaanje pra eno je brzom prome-nom smera plivanja, koje opet proizvodi zvuk niske frekvence, a koji moeprivui predatore ili konkurente. Riba moe proizvoditi isti zvuk i da zatitisebe i svoju hranu primeeno je i namerno proizvoenje zvuka tokom ovog

ponaanja prilikom hranjenja. Postoji i hipoteza da zvuk niske frekvence kojiodailje ranjena riba takoe moe privui predatore (npr. ajkule).

Da se vratimo na poetak i priu o jadranskim podvodnim pevaima.Naime, nekoliko vrsta iz porodica Triglidae , Dactilopteridaei Peristedidaeveba pevanje u Jadranskom moru. Sve ove vrste pripadaju redu Scorpa-eniformes . Na glavi i trupnom delu nalaze se mnogobrojne bodlje i kotaneploe (usled intenzivne osifikacije).

Pripadnici porodice Triglidae Morske lastavicesu bentosne gregarnemorske ribe, koje naseljavaju priobalje, ali i velike dubine i govorei uoptenonajee borave na dubinama od 20 do 200 metara. Morske lastavice imajuodvojena i veoma izduena dva ili tri zraka u grudnim perajima. Ona sunalik noicama i pomou njih ove ribe hodaju po dnu i otkrivaju plen.Grudna (pektoralna) peraja ovih riba su uveana i ivo obojena i estoigraju vanu ulogu u kompetitivnom ponaanju tokom isputanja zvuka.Kompetitivno (takmiarsko) ponaanje podrazumeva sve oblike aktivnog ipasivnog ponaanja u procesima zadovoljavanja osnovnih ivotnih potreba(hrana, prostor, uslovi razmnoavanja i sl.). Jedna od njihovih najupeatlji-

vijih osobina je svakako sposobnost proizvodnje zvuka, tj. pevanje, kojeribari dobro poznaju. Morske lastavice proizvode zvuk pomou zvunihmiia i zida ribljeg mehura (riblji mehur ispunjava skoro polovinu utrobnogprostora). Ove ribe akustiki su najaktivnije u sezoni parenja. Meutim,nama ljudima najjasniji su (i za sada najistraeniji) zvuci vezani za razneforme agresivnog ponaanja (branjenja teritorije, takmienje za hranu i sl.)

ili kada su u stresu. Broj razliitih zvukova koji emituju morske lastavicevarira. Dominantna frekvenca varira u zavisnosti od veliine ribe, ali i uzavisnosti od vrste (govorei uopteno to je opseg frekvenci od minimum40 Hz do maksimum 4 KHz). Primeeno je da ribe koje ive u japanskim iamerikim vodama pevaju u neto drugaijem (irem) opsegu frekven-ca u odnosu na evropske srodnike. Po nekima razlog za ovu drugaijupesmu treba traiti u asinhronim kontrakcijama zvunih miia kodamerikih vrsta. Iako zvukove koje proizvode morske lastavice moemosvrstati u tri kategorije kljockanje, hroptanje i jaukanje, postoji znaaj-na razlika u okviru vrsta u vremenu, broju i grupisanju pulseva koji namdalje omoguavaju specifinu determinaciju. Ne uzimajui u obzir razlikeu repertoaru pevanja, samo pevanje varira i u zavisnosti od nainana koji su pulsevi grupisani u okviru zvuka (Eutrigla gurnardus i Triglalucernajedan puls = jedan zvuk,Aspitrigla cuculus i Trigloporus lastovizadva do tri pulsa = jedan zvuk). Takoe, interesantno je da vrste Eutrigla

gurnardusiAspitrigla cuculus proizvode sva tri tipa zvuka (kljockanje,hroptanje, jaukanje), dok vrste Trigla lucernai Trigloporus lastovizasamohropu. Ponekad u zavisnosti od stepena agresije varira i tip zvuka. Kao iljudi i ribe drugaije zvue kada su ljute.

Budui da je ovo pria o ribama koje vole dubine, ovo pevanje moe bitii zgodan nain za komuniciranje i moe na neki nain promovisati pevaai njegove motive, pogotovo kada se uzme u obzir da ive na dubini od 100 i

vie metara, gde je vidljivost poprilino mala.Kod vrste Trigloporus lastoviza (kokot glava) ovo pevanje je najbolje

istraeno. Zvuk u nekim sluajevima moe nastati tokom nadmetanja okoresursa, pogotovo hrane. Naunici Amorim i Hawkins opisali zvuke kojeisputa Trigloporus lastoviza dok se nadmee za hranu. Agresivna jurnjavapraena tihim hroptanjem (poput tihe rike lavova) prati ovo nadmetanjeza hranu. Ovaj kokot voli dubine od 10 pa do 150 metara (najee 40 m),preferira malo tvre dno (ljuturasto peskovito). Kokot glava moe biti te-ak i 0.75 kg a dugaak 40 cm (najee 15 cm). Rasprostranjen je po celomJadranu. Boja trupa je smeecrvena sa tamnim pegama, dok je donja stranabeliasta. Prsna peraja su velika i tamna sa plavim pegama.

Trigla lucerna (balavac ili lastavica prasica) najvei je kokot u Jadran-skom moru, sa impozantnom teinom i do 6 kg, dok je dug oko 75 cm(prosena duina oko 30 cm). Ovaj ekstravagantni dasa, na telu posedujeitavu paletu boja i to na trupu sa gornje strane zelenu, rozikastocrven-kastu, narandastu i sivu dok su sa donje strane boje uglavnom mirnije ito crvenkasto-beliaste nijanse, izrazito uveana prsna peraja su zeleno-ljubiasta sa plavim rubom. ivi na dubinama od 20 do 318 metara, alinajee se sree na dubini od 20 do 100 m. Prija mu temperaturni opsegod 8 pa do 24 stepeni Celzijusa. Preferira peskovita i muljevito-peskovitastanita. Tri izdvojena zraka pektoralnih peraja imaju funkciju nogica ipomou njih riba pretrauje dno u potrazi za hranom (jede rakove, ribe imekuce) ali i odmara s vremena na vreme.

ain tokom jela mogu detektovati i druge ribe i to je signal da na mestukojeg dolazi zvuk ima hrane. Ronioci esto mogu uti ovu podvodnu buku.

Postoje tri glavna naina na koji ribe proizvode zvuk udaranjem ilianjem skeletnih komponenata (stridulacija), zatim koristei specijalneiie koji se nalaze na ribljem mehuru ili u blizini njega (udaranjem i

atezanjem) i menjanjem brzine ili smera kretanja u toku plivanja (hidro-namiki). Veina zvukova koje proizvode ribe su niske frekvence, obinoanje od 1.000 Hz.

Stridulatorni zvuci nastaju trenjem skeletnih elemenata, na slian nainvuk proizvode cvrci. Ribe mogu stvarati zvuke i namerno kao vid odbra-e kada su uznemirene ili kao vid upozorenja prilikom odbrane teritorije.

Stridulatorni zvuci mogu se podeliti na one koji su nezavisni od ribljegmehura (u pogledu stvaranja zvuka) i one u kojima riblji mehur igra zna-ajnu ulogu u odreivanju kvaliteta zvuka putem amplifikacije. Frekvenceprvog tipa stridulatornog zvuka idu od ispod 100 Hz pa do preko 8.000 Hz(dominantne frekvence su one izmeu 1.000 i 4.000 Hz), dok frekvencedrugog tipa (onog gde riblji mehur ima znaajnu ulogu) imaju uglavnomfrekvence ispod 1.000 Hz.

Zvuci koji dolaze od riba uglavnom nastaju radom posebnih, tvz. zvunih,miia, poput lupanja u riblji mehur. Riblji ili vazduni mehur je neparanorgan, koji ima veina ribai koji predstavljaevaginacijucreva ispunjenu

vazduhom. Kod kopnenih kimenjaka ovu funkciju vre plua. Funkcije
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D1%99%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B2%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B2%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D1%99%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B5


8/19


Eutrigla gurnardus(sivi kokot) moe se sresti na dubinama odpreko 10 metara, a ova riba zalazi i do 340 m (u Jonskom moru ide doovih dubina), najee se sree na dubinama od 10 do 150 m, a volimuljevito-peano i peano dno. Boja ove vrste je zelenkasto-siva, dok

je kod mlaih primeraka neto tamnije crvena i smea. Ova vrsta moenarasti do 60 cm (najee oko 30 cm) i do 3,5 kg. Hrani se uglavnomraiima i malim ribama. Na repertoaru ovog podvodnog pevaa jekljockanje, hroptanje i jaukanje.

Lepidotrigla cavillone (kokoti)naraste do 20 cm (najee oko 12cm), a tei i do 0,05 kg. Boja mu je prljavo crvenkasto-ukasta. Ovajmaleni kokot voli dubine preko 10 metara, pa sve do 190 m, najviega ima na dubinama od 50 do 140 m. Ovo je najbrojnija vrsta kokotau Jadranu, a ujedno je i najmanji. Voli muljevita i muljevito-peskovitastanita.

Trigla lyraje stanovnik neto dubljih voda, sve do 700 m, moe senai i u pliacima (10 m), ali najmilije su joj dubine od 80 pa i do 400 m(u Jadranu 150 metara). Voli ljuturasto-peskovita i peskovito-muljevitadna (deava se da zae i na tvra dna). Dugaka je oko 60 cm (najeeoko 30 cm), a moe biti teka i do 2,5 kg. Obojena je rumenim tonovima.

Aspitrigla cucu lus je malena vrsta kokota, voli dubine od 15 do 400m, a brojnija je na otvorenom moru. Najee je sreemo na dubinamaod 30 do 250 m. ivi na peskovito-muljevitom i muljevitom dnu. Ovaj

maleni bledorumeni lepotan naraste do 50 cm (ali su vrlo retki primercidui od 27 cm), a moe biti teak do 0,5 kg i rasprostranjen je po ce-lom Jadranu. Primeeno je da povremeno moe formirati jata. Hranise raiima, malim ribama i invertebratama. Proizvodi tri tipa zvuka.

Chelidonichthys obscurus

vrsta, koj a je rel ativno ret ka u Ja dranu,naseljava peskovita i peskovito-muljevita dna, a moe se nai i na ka-menitom dnu, od obale pa sve do 170 m. Glavna hrana su im maleniraii. Rumenkaste je boje, naraste do 37 cm i kao i svi njegovi roacipodmorski je peva. Pesma je kao i kod ostalih hroptanje.

Peristedion cataphractumpripada porodici Peristediidae. ivi na du-binama od 50 do 848 m (najee se sree na dubinama oko 150 m), kaoi njeni srodnici iz porodice Triglidaecunja po peskovitom,muljevitomi kamenitom dnu pomou dva modifikovana duga zraka g rudnih peraja.Dugaak je oko 40 cm (ali najee oko 18 cm). Ovu porodicu odlikuje

velika spljotena glava i telo potpuno oklopljeno koatim ploama. Ro-strum je proiren u dva iljata roga ispod kojih se nalaze mandibularni(donja vilica) brci. Rostrumom eprka po dnu u potrazi za hranom.Boja pripadnika ove porodice varira moe biti rumenih, ukastih,ali i plaviastih tonova. Mlai primerci ive u priobalnim vodama, dokstariji preferiraju dubine.

Dactylopterus volitans(kokot leta)pripada porodici Dactylopteridae.Ime ove porodice potie od grkog naziva daktylos = prst i pterygion =peraja.Maksimalna duina kokota letaa je 50 cm, a najea je 38 cm,teak je do 1,8 kg. Voli pliake, ali i dubine i sreemo ga na dubinamaod 1 m do 100 m. Ovo je riba velike glave, koja podsea na kacigu jer jeoklopljena sa svih strana i i zduena u bodlju. Telo mu je prekriveno otrimktenoidnim krljutima, a prsna peraja su impresivna jer su jako uveana.Ona se proteu do kraja tela, tako da kada se raire, lie na krila ili velikelepeze, a to ova riba obino radi da uplai i na taj nain zbuni predatora ilikonkurenciju. Boja ove prelepe ribe je oran-braon, esto sa arama poputmermera, svetlijim i plavim tufnama na leima, donja strana tela esto je i

rozikastih tonova, pektoralna peraja braonkasta sa koncentrinim linijamajarko plavih taaka koje su zaokruene tamnije plavim i crnim mrljama ililinijama. I ovaj kokot peva, tanije hrope, i kao i ostali njegovi srodnicirovari po morskom dnu u potrazi za hranom (raiima, mekucima imanjim ribama) pomou modifikovanih peraja.

Ove vrste na njihovu sreu i radost nisu komercijalno bitne (iako se smatrada im je meso ukusno). Ipak, ako vam se nekada ukrste putevi podmorskisa ovim ekstravagantnim ribama, ne lovite ih. Oslunite indigo dubine, jernalazite se u drutvu pravih morskih diva.


9/19


VoodooNajekskluzivniji od svih BARE kompenzatora plovnosti ima pomalo

egzotino ime:Voodoo. Meutim, osim zanimljivog imena ovaj model nudii neke naprednije mogunosti. Tokom zarona vazduh se nalazi u wing vreiiza lea ronioca obezbeujui siguran i efikasan poloaj tela u vodi. Napovrini pre ili posle ronjenja mogu se dopumpati bone vazdune elijekoje omoguavaju stabilno i udobno plutanje. Ovaj sistem proizvoanaziva Armchair Comfort.

Od materijala je ponovo korien materijal Cordura Denier 1000 sadodacima poliuretana. Uzgon winga je 22,7 kilograma, a bonih vadunihkomora 7,7 kilgrama. U integrisane depove za tegove staje po 6,8 kilogramaolova sa svake strane. Tu su i kvalitetni D-ringovi, zamenljiv kai i kopaza dranje boce, strapovi za noenje i protiv proklizavanja.

Zbog pomalo nespecifinog naina upotrebe i doziranja vazduha uwing i bone vazdune elije, ovaj komenzator plovnosti se ne preporuujepoetnicima, ve je prvenstveno namenjen iskusnijim roniocima koji imajuafinitete ka tehnikom ronjenju.

Blackjack

Blackjack je klasian, veo-ma lako podesiv rekreativni bcd.Vazdune komore u potpunosti

okruuju ronioca osiguravajuistabilnost i udobnost kako na po-

vrini, tako i pod vodom.Vazduna vrea je izraena od materijala Cordura Denier 1000 sa do-

acima poliuretana. Telo bcd-ja je takoe napravljeno od istog materijala,

otpornog na uticaj vode i sunca. Prema veliinama i plovnosti proizvodese modeli S 15,8 kg, M 17,2 kg, L 19,9 kg i XL 21,7 kg.

U integrisane depove sa prednje strane staje maksimalno dva putapo 6,8 kilograma olova. Depovi se stavljaju i skidaju vrlo lako i sigurnopomou T draa. Dodatni depovi sa zadnje strane mogu da ponesu po2,27 kilograma olova, to veoma rastereuje pojas sa tegovima. Sa gornjestrane bcd-ja nalazi se traka od mekog polimera koja spreava proklizavanje

u sluaju otkainjanja boce. Malo iznad nalazi se i ojaana traka za noenjei vaenje seta iz vode. Inflator je klasian, a moe se zameniti i pojaanimmodelom sa integrisanim alternativnim regulatorom. etiri elina D-ringaomoguavaju sigurno noenje dodatne opreme i pribora. Preporuuje seza rekreativno ronjenje.

Curve wing

Poznati model Blacwing se u varijanti za ene ronioce moe pronaiod imenom Curve. Radi se o klasinom wing konceptu kod koga seompletna vazduna vrea nalazi iza lea ronioca. Ovaj sistem obezbeujevreno stabilan vodoravan poloaj ronioca u dubini. Proizvodi se u dvezliite veliine vazdune vree, nosivosti 21,7 i 15,8 kilograma. Takoe i

epovi za tegove se prave u dve razliite veliine: 6,8 i 4,54 kilograma poepu. Kope i D-ringovi omoguavaju prilagoavanje ovog bcd-ja teludeji noenja dodatne opreme. Od specifinih dodataka izdvojili bismoosa noa na levoj strani i dra za reel sa desne strane. Curve je modelamenjen roniocima koji ele da se bave tehnikim ronjenjem.

BAREkompenzatori plovnosti

role godine kanadski proizvoa ronilake opreme BARE, do tada poznat po odlinim ronilakim odelima svih vrsta, odluio je da proirionudu proizvodnjom maski, peraja i kompenzatora plovnosti. U ovom broju predstavljamo tri modela bcd-ja: Blackjack, Curve i Vodoo.


10/19

Putovanje oko sveta me je ko-

nano dovelo do ove fenome-

nalne zemlje pune mogunosti

zazova. Posle dva meseca boravka u Au-raliji najzad sam iz Brisban-a krenula premaveru Queensland-a, ija je teritorija poznatija

ao Great Barrier Reef.Ovaj prirodni greben zauzima 345.000 kva-

ratnih kilometara, a prostire se priobalnomuinom od 2.300 kilometara. Sadri 2.900 rifovaoko 940 ostrva. Great Barrier Reef se moeohvaliti sa svojih neverovatnih 1.500 razliitihsta riba i 359 vrsta vrstih korala. Zanimljivo je

a na ovom podruju ivi 1/3 svetske populacijeekih korala, est od sedam svetskih ugroenihsta morskih k ornjaa i vi e od 30 razl iitihsara. Ovde takoe ivi oko 8.000 razliitih

koljki i hiljade razliitih sunera, crva i drugihekuaca. Great Barrier Reef je jedno od sedam

rirodnih svetskih uda, ovaj podvodni lavirintvas odueviti i predstaviti najbolje to ima u

mo jednom ronilakom danu. Greben je veiego Kineski zid i jedini je ivi organizam kojimoe videti iz svemira. Ovo mesto je prava oazahumback kitove, koji migriraju sa Antartika,

takoe je i stanite ugroene vrste prelepihugonga. Najpopularnija mesta koja poseujunioci su Cairns i Whitsundays, koja su centarrizma i koja pored ronjenja nude i mnotvo

rugih aktivnosti.Ja sam kao bazu za ronjenje izabrala Port

auglas, gradi koji se nalazi oko 70 km severnod Cairnsa, sa svega 3.000 stanovnika. U njemudi oko petnaestak ronilakih centara. Maleni irmantni grad koji oduevljava svojim bojamautentinim restoranima.

Ve u 8 sati smo poli iz hotela, a u p ola 9 jeSilverfast-a poeo ronilaki dan. Pod vodom

atromet boja. Boje i raznovrsnost podvodnogeta u nekoj meri se mogu porediti samo sa

nima u Crvenom moru. Spektar svih nijansigledala sam u samo jednom zaronu.

Dive master ijoj sam grupi bila dodeljenaove se Shino. Do prve p ozicije za ronjenje smo

vozili oko sat i po. Sendivi, keks, kafa i aj.hino, na voa ronjenja, obavio je brifing u tokuonje, da bismo u 10 sati krenuli na prvi zaron.a poetak imam samo tri rei: boje, svetlost idljivost. Fenomenalni uslovi za savreno ro-lako iskustvo, ali i za podvodnu fotografiju.a samom poetku zarona, na svega nekoliko

A G B R

ustralija zemlja sunca i okeana. Zemlja ronjenja i surfovanja, vodenih i vazdunih sportova.emlja ajkula i kitova. Aus tralija je i zemlja velikih koralnih grebena.

Great Barrier Reef

Pie: Marija Jevtovi - Maja

metara od sebe, videla sam reef ajkulu, koja jenezainteresovano prozujala pored. Zaron od 45minuta na maksimalnoj dubini od 19 metarazavrio se bre nego to bih volela. Kratka pauzaod 30 minuta do sledee lokacije uz aj, kafu igrickalice. Ve u 11:30 smo krenuli na sledeizaron. Drift dive. Ve sam sluala o drift dive odIvane O.K. na AOWD kursu pre nekoliko godina,pa sam se dobro seala obaveznih procedura.Potvrdilo se poznato pravilo: budi brz i spreman.

Poiskakali smo jedan za drugim i odmah smo senali pedesetak metara od broda. Zaronili smo inastavili da se divimo podvodnom svetu. Zaron

je ponovo tr ajao 45 mi nuta, na dubini od 16metara. Sledio je ruak i pauza od sat vremena.U 1:15 smo krenuli na trei zaron tog dana koji

je ostavio isti utisak kao i prethodna dva. Ovogaputa su na programu bile koralne stene i uzanikoralni hodnici. Bila sam poslednja u grupi,to ima dobrih strana, ali ona loa je drastino

smanjena vidljivost usled peska koji podiuronioci ispred. Tri maksimalna zarona za tajdan su prola, inspiriui me da na isti nainprovedem i sledei dan.

Na kraju ovakvog ronilakog dana, u 5 satiposlepodne bila sam spremna za spavanje.

Ovakvo zadovljstvo i dan koji e vam dugoostati u seanju moete sebi priutiti za 240 au-stralijskih dolara ukoliko ste sertifikovani ronilacbilo koje asocijacije.



11/19


I: S

Dvadeset godinaPADI instruktor

RS: Ove godine se navrava dvadesetgodina od kad ste postali PADI instruktor?

Iznenadila me je poiljka koju sam neoekiva-no primio pre mesec dana, u kojoj se PADI biranimreima zahvaljuje na istrajnosti i odanosti njihovojorganizaciji. Poslali su zahvalnicu, diplomu, pri-godnu statuetu i znaku povodom neprekidnogdvadesetogodinjeg lanstva u organizaciji.

RS: Kako je Vaa PADI pria poela?

Davne 1988. godine, dok su mnogi vai itaocijo bili deca, organizovan je kurs za PADI instruk-tora u Dubrovniku. Koliko me jo pamenje slui,kurs su pohaali sertifikovani instruktori drugihasocijacija (CMAS) iz Srbije, Hrvatske i Slovenije.Neka mi kolege oproste ako greim. Kurs je vodiokurs direktor, bivi pripadnik U.S. NAVY SEALS.Iznenadio sam se novom pristupu i filozofiji obukerekreativnih ronilaca i potpunog odsustva macho-military viemesenog pristupa obuci, koji je tadabio neprikosnoven na ovim prostorima, s obziromda je vojska pomagala rad klubova iz ijeg je lan-stva regrutovala obueno ljudstvo i pripremala gaza vojne ronioce. Da ne pominjem da je do tada

kod nas samo u literaturi i sporadino u praksi ucivilstvu bilo prisutno korienje BCD-ja i oktopusa,koji su standard u obuci rekreativaca.

RS: ta se posle dogaalo?

Kao instruktor sa dugogodinjim iskustvomu praksi prepoznao sam prednost novog nainaobuke i pokuao da ga primenim u radu kluba ijisam bio lan. Moda je to usud kod nas da se novinedoivljavaju kao jeres, pa je otpor i protivljenje novimtendencijama u obuci doveo do toga da uz podrkui razumevanje kolega koji su delili moje miljenjeosnujemo novi klub. Pravo iskustvo sam sticao uronilakim centrima, u kojima mora da se pokae

vrhunski profesionalizam bez obzira da li je klijent od7 ili 77 godina. Svakom se maksimalno mora posvetitipanja, jer je sigurnost ronjenja glavni uslov u poslu.

RS: ta sada radite?

Priznao sam sebi da kao pojedinac ne moguda postignem svoj maksimum. Sa ljudima sa ko-

jima delim isto miljenje i ljubav prema ronjenjuvodim RK Triton, u kome obuku izvodimo uz

potpuno pridravanje propisanih standarda.Moda e vam se ovo uiniti u najmanju rukuudno kada znate za sve p oduhvate RK Triton,ostvarene u poslednjih deset godina. Od prvihivih snimaka legendarne krstarice Zenta, sni-mljenih igrom sudbine 89 godina kasnije, tanona dan njenog potapanja, pa preko bogate inagraivane filmske produkcije, pionirskog,avangardnog na ovim prostorima, korienjagasnih meavina, do ekstremno zahtevnih usvakom pogledu speleo ronjenja. Samo, ne za-boravite da sve ipak poinje sa OWD-om. Akouspete da polaznika zainteresujete za ronjenje,

vi ste uspeno ispunili svoju obrazovnu, vaspitnui socijalnu ulogu. Ako me pitate ta me ovolikodugo dri u poslu, odgovoriu da je to davanje.Prvo davanje sebe, svoje ljubavi prema prirodi ielementu koji se zove voda more jezero reka.Dajui, ja neizmerno mnogo dobijam.

RS: ta poruujete novim roniocima?

Ne elim da zvui prepotentno, ali dobro jeda u ivotu koriste ono ime ih ronjenje ui, ato je da dobar plan minimalizuje improvizaciju.


12/19


Maljevik izmeumita i velike

arheoloke senzacijeP

oslednjih godina na crnogorskom dijelu Jadrana, do-

godila su se neka od znaajnijih arheolokih otrkia u

regionu.Neka od njih, kao otkopavanje velike rimske vile u Pe-ovcu i ranohrianske crkve na Velikom Pijesku, istraena su sistematskiplanski, dok su druga, kao tragovi neolitskog, gvozdenodopskog naseljanalazi slojeva grke civilizacije 43. vijeka prje Hrista blizu barske luke,

ronaena sasvim sluajno.U grupu ovih, sluajnih otkria, ubraja se i jedan izuzetan podvodnoarheoloki

kalitet, koji je od prole godine postao, po nekim arheolozima koji se baveodmorjem, jedan od 10 najinteresantijih nalazita na Jadranu. To je Maljevik,vala pored Sutomora u ijem su pliaku pronaeni ostaci antikog hrama.

Naime, sve se dogodilo sasvim sluajno kada je etvorolana porodicangleskog arheologa Charles-a Lequesn-a provodila jedan sasvim obianan na ovoj plai. Petnastogodinji Charles-ov sin Majkl, koji je ronio sava eura vrijednom maskom kupljenom na obinom tandu, primjetio jeekakve udne kamene oblike koji su mu se uinili interesantnim. Ubrzopozvao svoga oca i kazao mu da se neto nalazi pod vodom, neto to jenogo puta vidio po knjigama koje svakodnevno lee na oevom radnomolu u Engelskoj. Kada se Charles primakako, primjetio je pr vo enormno

elike komade stubova nekog hrama, prenika oko 90-ak cm. Stubovi suali zajedno sa drugim arhitektonskim elementima, tekim i po nekolikona, a sve na dubini od jedva dva metra, vidljivi i sa povrine mora, kadabistro i bez talasa.

To je senzacionalno otkrie ne samo samo zbog sadraja (stubovi,grede, baze) ve prije svega to se nalazi na maloj dubini i to je tolikogodina ostalo potpuno neopaeno od strane naune i druge javnosti.Ljeti svakoga dana ovdje roni na stotine sportskih ribolovaca i drugihljubitelja ne ba ekstremnog ronjenja, koji su prolazili pored velikognalazita, a samo je jedan p etnaestogodinji djeak primjetio da se ovdje

neto udno pomalja. Igra sudbine, genetska predodreenost, obinasluajnost? Ko e ga znati?

ta je u stvari to to se veoma jasno vidi na pedesetak metara odobale? Da li je u pitanju transport polufabrikata iz Egipta, Sirije, Grke,ili je ovo lokalni kamen koji se isto tako izvozio prema velikim centrima?Da li je potopljeni antiki hram (odnosno grad koji tradicija na ovommjestu pamti vjekovima) ili samo tovar nekog broda koji je prije kranjedestinacije imao zlehudu sudbinu? Teorija ima nekoliko, ali pr vo treba dase urade sve analize, pa da se izae sa zvaninim stavom. Ostau rezervisanu konanom zakljuku, ali u pokuati iznjeti nekoliko pretpostavki.

Gomile arhitektonskih elemenata, starih mnogo vjekova, lee nadubini od 23 metra, koncentrisane veoma blizu obale, pa bi se moglopretpostaviti da je izmjerena pedoloka depresija od antike do danas oko20 metara (to znai da je kopno potonulo isto kao i u Risnu i na mnogimmjestima du crnogorske obale). Sjetimo se samo zemljotresa 1979. godine,i onih nevjerovatnih klizita. Ovdje su tektonski poremeaji veoma udnii neravnomjerni, pa nije sluajno to se ovakve stvari nalaze u pliaku.

Rozikasti kamen od kog su klesani ovi elementi postoji u okruenju. Akodokaemo da je kamen vaen u blizini, onda se svakako mora pretpostavitipostojanje manjeg emporiona koji je vremenom p otonuo, odnosei za sobomtajnu staru vie vjekova.

Tipino za antiku, ali i za srednjovjekovni period, kamen se naruivao odstrane graditelja, koji je odreenom bojom i vrstom htio da ukrasi velelepnehramove ili crkve. Ako se uzme u obzir veliina gromada koje su teke i ponekoliko tona, onda se mora pretpostaviti izvanredna organizacija ljudi kojisu izvravali ovakve poslove. Modernim rjenikom gradjevinska firma koja

je vadila kamen, transportovala ga do odreenog mjesta, a zatim klesala kaopolufabrikat. Takav proizvod je tek na licu mjesta dobijao svoj konaan obliki ukrase. To je zahtjevalo veliki broj zaposlenih i robova, koji su gurali kamendo morske obale a onda preko vrstih molova ubacivali ove elemente, u za tospecijalna polovila, ne dubokog gaza, ve plieg i ireg kako bi se teke stijenemogle pravlilno rasporediti, odnosno kako bi se napravio idealan balast. Takvibrodovi su bili veoma nestabilni, i sa njima je bilo teko upravljati. Dovoljno jezamisliti neko vee nevrijeme koje je naglo pogodilo uvalu, pa da se pretpostavina koji nain je sve dospjelo na dno mora.

Zato je to toliko bitno za arheologiju, ipak su to prilino amorfne mase kojese tek prepoznaju, a do finalnog izgleda ima mnogo? Prvo, iz prostog razlogato, ako se dokae da je odavde odvoen kamen, onda se mora konstatovati

postojanje naselja (rekognosciranjem okolnog terena pronaen je veliki brojkomada amfora 34. vijeka). Radnici su morali negdje da borave, vjerovatno isa svojim porodicama, a organizatori posla, poluplemstvo, trgovci ili esnafskaudruenja, su imali svoje kue a moda ak i velika imanja sa rustinim vilama.Takvih je, na primjer, puno na naoj obali, a osim hedonistikog ivota bavilisu se ekonomijom, preteno proizvodnjom vina i ulja, to je opet zahtjevaloodreenu organizaciju. Znai i do stotinak radnika, plus porodice, marva

koja je morala imati svoje tale, pijau vodu i sl. Ljudi su negdje provodilislobodno vrijeme (kog je, istina, bilo veoma malo jer, ako se radi o antici, pai srednjem vijeku, onda je rije o robovima i siromanim nadniarima), pa bise na nekom mjestu u zaleu uvale moralo oekivati postojanje arhitekture,tj. tragova organizovanog ivota.

Prema Charles-ovom kazivanju jedan hram u Leptis Magni (120 km odTripolija u Libiji) napravljen je od sline vrste kamena. To je i sam uvidioposjetom ovom velelepnom rimskom gradu, dok e konane analize uraditiUniverzitet u Sautemton-u, sa kojim se razrauje plan detaljnog istraivanjabarskog akvatorija. Mineroloko-petrogafske analize pokazae da li je izprovincije Prevalis odvoen kamen do velikih rimskih centara. Ako je tako,onda otvaramo novo poglavlje u arheologiji Crne Gore, ne toliko stereotipno iinertno jer se na polju podvodne arheologije nije radilo gotovo nita sistematski.

Dvije teorije o velikom potonulom hramu i o potopljenom brodu koji seuputio prema nekoj dalekoj destinaciji mogue su, ali prema sadanjem uvidumnogo manje vjerovatne nego prethodno iznesena pretpostavka o emporionusa koga su odvoeni poluklesani elementi. Iako postoji jako ukorjenjena tradicijao potonulom gradu, o zidovima koji se vide na pojedinim mjestima u uvali,ipak bi do konanog zakljuka trebalo saekati istraivanja. Meutim, ono to

je u cijeoj prii interesantno jeste da svaka opcija jo uvjek stoji, to potpirujematu i onu uvenu arheoloku glad za nepoznatim i neistraenim.

Pie: Mladen Zagaranin, arheolog Maljevik

Centar za Podvodnu arheologiju Univerziteta u Sauthemton-ujedan je od najznaajnijih centara ovakve vrste u svijetu.Njihovi trenutni projekti koji se odvijaju u Indiji, Skandinaviji,Bemudskim ostrvima i ukljuuju najmodernije tehnikeistraivanja u podvodnoj arheologiji (podvodne sonare,podvodna zvona, brodove sa vrhunskom opremom). Topokazuju izvanredni rezultati, kao i veliki broj zvaninihpriznanja iz oblasti nauke. Za poetak projekta Maljevikpomo je pruila Britanska ambasada, to je najavio dr arlsLekvesn (Charles Lequesne), koji sa direktoricom centra drLusi Blu (Lucie Bleu) i dr Dejvidom Pikokom (David Peackok)

razrauje projekat. Do sada je sakupio prilino velika sredstvai od drugih fondacija, a sljedee godine bi trebalo da ponuprvi radovi na projektu koji e ukljuiti i nae arheologe.Projekat e jednim dijelom finansirati i Optina Bar.


13/19


Roen sam u Zajearu 1978.gde sam i iveo do krajasrednje kole. Podvodni svet me je fascinirao jo od malihnogu. Odrastao sam kao i veina iz moje generacije na emi-

jama tada prikazivanim u kolskom programu kao to su Opsta-ak i Kustoovi dokumentarni filmovi o svetu ispod povrine mora.o je verovatno i presudilo u kasnijem periodu, kada sam poeo

rofesionalno da se bavim ronjenjem, da se opredelim ba za p ozivodvodnog snimatelja.

Ronio sam jo kao dete, tanije ronio na dah i lovio ribu pod vo-om, dok sam leta provodio na crnogorskom primorju u porodinojkendici. Poto je primeto moju strast prema ovom sportu, kao poklon

a 16. roendan, otac me prijavio na poetni ronilaki kurs. Poto uaoj sredini nije bilo ronilakih klubova, kurs sam mogao jedno daavrim u jednom od beogradskih klubova. Igrom sluaja to je bioPA Beograd, gde sam upoznao svog prvog instruktora Miloradauknia, koji je velikim delom zasluan za ovo ime se danas bavim.

Iako su me svi odgovarali od ideje da se ronjenju posvetim profe-onalno (ukljuujui i instruktore koji su me obuavali), budui da sedi o prilino nestalnom poslu (tanije ronjenje skoro da se nije ni

matralo profesijom kod nas tada, sem u vojne svrhe ili povremenihodvodnih radova), odluio sam da napravim svoju verziju ronilakearijere sa namerom da ako od toga ne budem mogao ovde da ivim,dem tamo gde je to mogue. Ono to nikako nisam eleo jeste da uvotu moram da radim neto to ne volim i to bi mi jedino obezbe-valo egzistenciju, a da upravo iz tih razloga, ronim samo kada za todva naem v remena i para, to bi se svelo najv erovatnije na neki hesetak dana godinje.

Tako sam se ve prilikom izbora fa kulteta odluio za Fakultet fi-ke kulture, jer je to ujedno i jedina institucija te vrste kod nas koja

ma bar neke veze sa ronjenjem, makar kao sportom. U isto vremem reio da se oprobam u jo jednoj od ronilakih disciplina i poeo

a treniram i plivanje perajima. Imao sam solidne rezultate, mada tonije predstavljalo neki poseban uspeh u to vreme u naoj zemlji, sbzirom da se tim sportom bavila samo aica ljudi.

Istovremeno, preko leta i dalje sam se bavio podvodnim ribolovom,ulov prodavao lokalnim restoranima kako bih mogao da sebi platimarone i ronilake kurseve. Moda zvui i malo previe patetino, ali je bilo vreme devedesetih, kada se nije imalo para ni za osnovne

otrebe, tako da je bavljenje jednim od najskupljih sportova predstav-alo ist luksuz, i teko je bilo opravdati to samo nagovetajem da e sve to jednog dana verovatno isplatiti.

Odlazak u Egipat velika prekretnica

To je trajalo negde sve do 2002, kada sam po zavretku osnovnihudija zahvaljujui preporukama svog instruktora, napokon otiaoa Krit, i na svoj prvi ronilaki posao. Tu sam ostao oko est meseci,dei kao dive guide. Zatim su stvari poele lanano da se odvijaju.datle sam otiao u Egipat (Hurgada) na istu vrstu posla, pa zatim uabu na granici sa Izraelom, gde sam takoe proveo oko pola godine,

a nakon toga, harm El eik. U poetku sam i dalje radio kao diveguide, a onda poeo i kao podvodni snimatelj na nagovor moje budueefice, kasnije i partnera u firmi, Debore Metkalf (Deborah Metcalfe).Sa firmom Blue Eye FX Productions sam ostao sledeih pet godina,i u tom periodu vremenom postao i suvlasnik. Radili smo uglavnomkomercijalne, promotivne filmove i dokumentarce od kojih su neki i

veestruk o nagra ivani n a festiva lima i rom Evrope.Zavoleo sam kameru i svet f ilma, pa sam kasnije svoje delatnosti

proirio i na snimanje na kopnu i postprodukciju. Izmeu ostalog,jedan od gl avnih r azloga je to to nije ba la ko bilo biti sv aki d an uvodi pa je rad u studiju i li makar za kamerom na suvom dobro dola ziokao predah.

Iz Egipta sam se vratio u Srbiju pre otprilike tri godine i od tadaivim u Novom Sadu i radim na RTV Vojvodine kao montaer. Takoe,reio sam da ovaj period u kom imam stalnu adresu boravka iskoristimza neto to sam jo ranije eleo, ali to zbog stalnih putovanja nijebilo izvodljivo. Nastavio sam kolovanje, s tom razlikom to je ovogputa u pitanju film, tako sam ubrzo po dolasku nazad upisao kameruna Akademiji umetnosti.

Saradnju sa Blue Eye FX-om nisam prekinuo ni danas. Debi i jasmo od samog poetka imali neku vrstu zdravog rivaliteta, koji je ikasnije bio prisutan skoro sve vreme. Stalno smo se trud ili da nad-maimo jedno drugo u poslu i postavimo nove standarde. Uglavnom

je to koristil lo i meni i njoj da napreduj emo, ali naravno, nekada jedolazilo i do konflikta. Ipak, jo od samog poetka smo delili iste

kreativne ideje i viziju kojim bi putem cela produkcija trebalo da serazivija, tako i danas, iako ne ivim vie u Egiptu, to nas ne spreavada radimo zajedno na novim projektima.

Aspiring Depths

Jedan od poslednjih filmova je dokumentarni film AspiringDepths, na kom smo zajedno potpisani kao reditelji, i koji je u sep-tembru mesecu 2009. izaao iz postprodukcije. Film je o roniocimana dah. Naa publika je imala prilike da ga vidi na nedavno odranomfestivalu podvodnog filma u Beogradu, gde je i osvojio drugo mesto ukategoriji nezavisnih produkcija. Film je snimljen skoro u celosti naBahamskim ostrvima, sem nekih uvodnih kadrova koji su snimani uVelikoj Britaniji i Crvenom moru, a postprodukcija raena u Egiptu.Govori o nekim od najeminentnijih ronilaca na dah dananjice, kaoto su Vilijam Trubrid (Willam Turbridge), Herbert Ni (HerbertNitch) i Sara Kembel (Sarah Campbel). Sniman je za vreme prven-stva koje organizuje sam Vilijam Turbrid, i predstavlja osvrt na sveono sa im se ovi sportisti suoavaju kako bi dosegli dubine koje segranie sa fikcijom.

Oni koji nisu poseno upueni, kada se spomene ronjenje na dah,najee se sete f ilma Luka Besona Veliko plavetnilo, u kom se uzpomo sled-a zaranjalo do stotinak metara ispod povrine. Veina isada misli da je to bila ista iluzija i da ljudsko telo ni u kom sluajune moe podneti pritisak od 10 ili 11 atmosfera. Danas se roni i preko120 metara samo uz pomo peraja i pitanje je dana kada e se ronitii na dubine vee od 100 metara bez peraja (aktuelni svetski rekord

: D M

Sa kamerompo svetskim morima

ragana Milutinovia smo sreli u Beogradu na Festivalu podvodnog filma, kada se u Muzeju Kinoteke odravalo vee apnee. Prilikumo iskoristili i dogovorili se da naprav imo retrospektivu njegove karijere podvodnog snimatelja.

Pripremio: Janez Kranjc

Fotografije: Arhiva Dragana Milutinovia


14/19


ostignut nedavno takoe na Bahamima je 90 metara i pripada Vi-amu Turbridu).

Ono to smo izmeu ostalog eleli da postignemo ovim filmomda iroj publ ici pri bliimo ronjenje na dah, da ih bolje upoznamoovim sportom, koji na alost nije dovoljno zastupljen u medijima i

kom se generalno vrlo malo zna. Takoe, jo jedan od ciljeva je bioa sportisti koji se ve bave freediving-om moda nau inspiraciju iotivaciju u ovom filmu za postizanje novih rezultata, odnosno da vide

a sve to to rade ne prolazi neopaeno i da e zahvaljujui ovakvimmovima, a moda u budunosti i direktnim TV prenosima, njihova

ostignua imati odjek i priznanja, kakva im definitivno pripadaju, navetskoj sportskoj sceni.

Naravno, snimiti samo jedan dokumentarni film na ovu temu i po-slati ga na nekoliko festivala nije dovoljno da se medijski ovakav sportpopularizuje. Angaovanje Blue Eye FX tima u svetu freediving-a nijeprestala po zavretku dokumentarca Aspiring Depths. Nedavno smo

jo jednom pratili ove neverovatne sportiste u njihovim poduhvatima.Iovog puta je to bilo u Blue Hole-u, na Bahamima, s tom razlikom to jesada u pitanju bilo zvanino svetsko prvenstvo u organizaciji AIDA-e.Svi koji neto znae u ovom sportu su bili prisutni. Meni je, lino, sve

ve bi lo veoma dobro po znato, s obzrom d a sam za vre me monta eAspiring Depths-a bezbroj puta pregledao tonu materjala snimljenogna istim lokacijama. Meutim, videti to mesto uivo je neto potpunodrugaije. Ostrva su prelepa i izgledaju jo bolje nego na slikama, a

pogled na Blue Hole pod vodom mislim da bi i one najiskusnije roniocekoji tvrde da su videli sve ostavio bez teksta.

Smeteni smo bili u simpatinoj vili sa privatnom plaom i ni tragabilo kakvoj civilizaciji kilometrima unaokolo. Reklo bi se da smo dobilinajbolje od Bahama. Meutim, sve to je palo u drugi plan kada je krenuloprvenstvo i kada su stvari poele da se zakuvavaju.

Ekipa Blue Eye FX-a je i ovog puta, kao i na mnogim drugim pro-jektima, bila inte rnacionalna . Dejvid Baton (Davi d Button) spiker i zAustralije, ii eraldin (Gege Geraldine) podvodni snimatelj iz Belgije,Pol Velets (Paul Wallets) takoe podvodni snimatelj sa Novog Zelanda,Debi i ja. Izmedju ostalog smo bili angaovani od strane UnderwaterChanel-a kao reportana ekipa na licu mesta. To je znailo da na krajusvakog takmiarskog dana sumiramo deavanja i rezultate, selektujemosnimke, i u formi grubo izmontiranih vesti aljemo ftp-om u cenralu. Dasmo sve to radili na nekom drugom mestu, recimo u Nassau, glavnomgradu Bahama, ne bi bilo problema. Brzih poti i interneta ima svuda,meutim na Long Island-u, jedi no mesto gde je bilo interneta je restorannekih 15 kilometara udaljenog od mesta gde smo bili smeteni, sa neba sjajnim protokom. Ideja sa ftp-om je otpala. Druga opcija je biloslanje fedex-om. Ali ni to nije bilo najsjajnije reenje, s obzirom da jeavion sa Long Island-a iao samo dva puta nedeljno, pa su ekskluziv-nost i pravovremenost slanja informacija bile dovedene u pitanje. Ipak

morali smo da se prilagodimo uslovima u kojima se nalazimo, to suljudi iz Under Water Chanel-a, s obzirom da znaju kakvi problemi svepostoje u organizaciji jednog ovakvog dogaaja, razumeli u potpunosti.

Ono o emu se mora voditi rauna u tako malim timovima na terenujeste da uvek postoji rezervni plan i da vie ljudi zna da radi isti posao, usluaju da iz nekog razloga mora da d oe do izmena u podeli poslova.U naem sluaju prvobitno su devojke bile zaduene za snimanje pod

vodom, Pol za snimanje na platformi (official top cam era) i za postav-ljajne kamere na samu plou na kraju ueta niz koje ronioci zaranjaju(bottom plate camera), dok sam ja bio zaduen za snimanje na kopnu,uzimanje intervjua od sportista i postprodukciju. Meutim, kada je svepoelo i kada smo shvatili koliko posla imamo u postprodukciji zbogogromne koliine snimljenog materjala, dolo je do blagih izmena. Jasam nekoliko dana, ak i noi, morao da ostanem samo u postpro-dukciji, dok je Pol morao da se prihvati i snimanja intervjua na plai.S obzirom da je bio zaduen za official top kameru, nije mogao ni naminut da napusti platformu za vreme takmienja i jedino je mogao dauzme intervjue u pauzi ili posle zavretka takmienja. Tanije, officialtop kamera je deo standardnog sudijskog protokola, jer ona belei svakizaron u kontinuitetu, i to predstavlja jedini dokaz da li je zaron bioispravan ili ne u sluaju ulaganja albi. Tako smo na kraju morali ak iDejvidu da odrimo kratak kurs kamere kako bi sam snimio nekolikointervjua sa roniocima odmah po zavretku njihovih zarona.

Snimanje jednog ovakvog dogaaja je veoma sloen proces. ak i onikoji se samo rekreativno bave ronjenjem, znaju koliko je ono zahtevno

i o emu sve treba voditi rauna kad ste pod vodom. Kada je u pitanjusnimanje, stvari se viestruko uslonjavaju. Pored stalnog gledanja ukompijuter i proveravanja dubine, profila ronjenja, i koliine vazduha,morate voditi rauna i o estetici i kompoziiji kadra, koliko vam je trakeostalo, pokreti kamere moraju biti usklaeni sa disanjem, ne sme bitimehura na objektivu, itd. Sve je drugaije. U sluaju snimanja dogaajakao to je svetsko prvenstvo, ne sme biti greaka. Ni u kom sluaju sene sme ugroziti lina bezbednost, ni bezbednost takmiara, niti svojimprisustvom smete ometati ronioce dok izvode zaron, ni sudije na po-

vrini svoj im mehuri ima. Sve bi trebalo da fun kcionie ka o da ni stetu, a uz sve to treba odabrati najbolji ugao kamere, ne ometati drugogsnimatelja, a ako bilo ta od toga propustite, nema drugog pokuaja.Jednom izveden zaron, ili ak postignuti svetski rekord, nema reprizu.

Dok sam radio na prvom filmu o ronjenju na dah, kroz snimljenimaterijal i sugestiju lanova ekipe koja je bila na samom takmienju,imao sam prilino dobar uvid u to kakvi su takmiari u ovom sportuna terenu, kako se ponaaju i koncentriu pred sam zaron. Ali, nedo-stajalo mi je da sve to lino doivim. Iako na osnovu onog to vam vet


15/19


okumentaristiki snimatelj prikae, moete sklopiti priblino realnudonekle objektivnu sliku ta se deavalo u datom trenutku ispred ka-ere, ono to mi je posebno nedostajalo i ono to na alost retko koja

amera moe da uhvati (sem recimo skrivene), jeste kakvi su zaista urirodi ljudi koji su snimani. Svako se drugaije ponaa kad se kamerekljue. Iz tih razloga smo ovaj put, da bi to realnije prikazali emocijekmiara, probali da intervjue uzmemo odmah nakon zarona, na samojatformi, odmah posle surface protocol-a (period koji je potreban da

roe posle zarona bez black out-a ili sambe koja ne traje vie od 12kundi). Rezultat je bio odlian, sve je delovalo mnogo prirodnije.

ano se moglo videti koliko oni sebe guraju do krajnjih granica da biostigli ovakve rezultate.

ice u lice sa najboljima

Generalni utisak koji sam stekao o ovim sportistima, sada poslenog kontakta sa njima, jeste da su vrlo pristupani i uglavnom nisuadmeni i egocentrini kako to moda izgleda na pr vi pogled na samomkmienju. Naravno, ima izuzetaka, ali uglavnom taj prvi utisak kojivaraju mislim da proizilazi iz toga to su vrlo koncentrisani na to tode i celokupna dnevna rutina je ak podreena nekada samo jednomronu. Tako da, recimo, ako se obratite nekom od njih u trenutku kada

di svoje vebe disanja, ili se samo mentalno priprema za zaron, toprincipu i ne moete da primetite jer se sve odvija samo u njihovojavi, mogu delovati prilino odbojno. Ali sve je mnogo drugaije poslevrenog takmiarskog dana, u oputenom neformalnom druenju.

Od svih najbolje sam upoznao Saru Kembel. Znamo se jo sa filmaAsprirng Depths, gde je ona davala neke strune sugestije prilikomsanja scenarija, a imao sam prilike da tog leta radim sa njom naenoj tehnici sa mono perajima. Zajedno sa Sarinim trenerom Donts-om (John Pits) iz Engleske proveli smo nekoliko dana u njenoj

ui u Dahabu. Don je radio sa njom na optoj kondiciji i ishrani,ok sam ja specifinim vebama istezanja i vebama za plivanje monoerajima, koje sam razraivao i osmiljavao jo u vreme kada sam sekmiio u plivanju perajima, pokuao d a poboljam njenu tehniku. Iako

mo naporno radili, sve je bilo u oputenoj atmosferi i vie je liilo naruenje nego na pravi rad. Mislim da to u manjoj ili veoj meri vai zae freediver-e i da tome najvie doprinosi njihova smirenost i balans

oji su im neophodni da bi mogli da izvedu ovako zahtevne zarone.

ogled unapred

to se tie buduih projekata, za sada se jo nita konkretno ne zna.li to uglavnom tako i biva u ovom poslu, i posebno kada je u pitanjuompanija Blue Eye FX. Tamo se stvari deavaju, i planovi menjaju,a dnevnom nivou. Verujem da ovo nije poslednji projekat sa ovommatikom. Govorilo se o direktnim TV prenosima sa veih AIDA-inih

kmienja, ali da bi se to realizovalo, potrebna je mnogo vea i kompli-ovanija logistika i, naravno, budet.

Posebno danas kada ekstremni sportovi doivljavaju pravu ekspanziju,islim da bi definitivno bilo interesantno videti direktan prenos sa vie

amera u lancu, i pod vodom i na kopnu, sa velikim ekranom na samomkmienju, gde e publika moi da prati svaki segment takmiarevog

oravka pod vodom, a ne samo poetak zarona i izron.U meuvremenu, pored svakodnevnog posla i kada su projekti ve-

ni za vodu u pitanju, u Novom Sadu saraujem sa Zavodom za zatiturirode na dokumentnom filmu o Dunavu, iji je radni naziv Dunavreka ivota, autora Olivera Fojkara. U pitanju je dugometrani doku-entarni film, takve forme u kojoj nee biti previe naracije. Trebaloda predstavlja audio vizuelni doivljaj, u kom e biti obraeno vie

ma, i koji e slikom i muzikom predstaviti deo Dunava koji protie krozau zemlju i njegov znaaj sa vie aspekata (etnolokog, prirodnjakoggzistencijalnog, itd.). Izmedju ostalog, bie i podvodnih snimaka ivogeta. Dugoronije, nastojimo da sastavimo tim koji e poev od ovogma pokrenuti frekventniju produkciju filmova o prirodi kod nas.


16/19


ronjenje kreu se od 4.500 do 6.500 eura zaklonove i do 8.000 eura za originalni RB80.

Dolazimo do porodice CCR. Njih moemopodeliti na mehanike mCCR i elektronskeeCCR. Predstavnici mCCR su KISS, Megalo-don sa COPIS glavom rEVO i dr. Moram danapomenem da se i svaki eCCR moe koristitii kao mehaniki. Ribrideri mCCR u setu imajudve boce (najee po 2 ili 3 litra). U jednoj boci

je O2, a u drugoj tzv. diluent (vazduh, trimix iliheliox), tj. gas za razreivanje. Ovi aparati opre-mljeni su kiseonikim sondama (najmanje tri) i

displejima koji prikazuju analizu O2 u meaviniza svaku sondu posebno. Ovi sistemi su uvek,radi sigurnosti, duplirani. Napajaju se strujomiz baterija i permanentno analiziraju gas. Prizaronu ronilac preko mehanikog ventila dodajediluent (ppO2 raste sa dubinom). Na dubinise runo dodaje potroeni O2 preko ventila zadoziranje i odrava eljeni ppO2. Kod ovog tipaRB ronilac sam tokom ronjenja mea gasove zadisanje. Postoji veliki broj dubinskih ronilacakoji ne veruju elektronici i za ekstremne zaroneopredeljuju se za ovakav tip RB. Sa ovim tipom

RB uraen je veliki broj dubokih i istraivakihzarona (dubina vea od 120 metara). Cena ovih

jedinica kree se od oko 4.500 do 8.000 eura.Ribrideri tipa eCCR su najkompleksniji od svih

RB. Predstavnici su Inspiration, Sentinel, Megalo-don, Cis Lunar, Prism Topaz, Bio Marine Mk15 i dr.Sline su konstrukcije kao mCCR, samo to meanjegasa preuzima kompjuter, doziranjem kiseonika pre-ko elektromagnetnog ventila. Ronilac ima zadatakda setuje odgovarajui ppO2 na kompjuteru i pratizadati pritisak preko displeja (uglavnom dva). Saovim aparatima takoe su izvedeni duboki zaroni,na dubini veoj od 150 metara. Cene se kreu odoko 5.000 EUR do preko 15.000 eura.

Sa stanovita dekompresije moemo rei daje efikasnost mCCR i eCCR u rangu OC ili akbolja (ukoliko se koriste odgovarajui gasovi uOC) i neto efikasniji od pSCR.

Za sve ove RB je zajedniko da imaju kon-tra-plua, tj. vreu iz koje se udie i u koju seizdie. Razlikuju se po poloaju ove vree koja

velikim delom definie komfor disanja. General-no se smatra da su najkonformnija plua kojase nalaze preko ramena tj. ispred naih plua.Mnogi aparati imaju plua na leima (RB80,rEVO, Azimuth) i kod ovih konstrukcija se moeoekivati aktivnije disanje koje umnogome zavisiod poloaja ronioca u vodi. Kod ovih RB pluasu bolje zatiena, to daje dodatnu sigurnost.

Svaki tip RB ima i posudu sa absorbentom,koja moe biti aksialne i radijalne konstrukcije.Kapacitet kanistera, u zavisnosti od modela, iznosiod dva do pet kilograma, to daje autonomiju oddva sata do osam sati. Vano je napomenuti daautonomija absorbenta zavisi od uslova eksploata-

Uprolim brojevima opisali smo

sve osnovne delove opreme

tehnikih (DIR) ronilaca. Zatvori-temu a ne spomenuti ribridere ne bi bilo u

kladu sa optim trendovima.Ribrideri su u upotrebi ve dugi niz godina,

ako u vojnom, komercijalnom i istraivakom,ko i u sportskom ronjenju. Moemo slobodno

i da upotreba ribridera pripada tehnikomnjenju jer trai iscrpnu i specifinu obuku, kojadijametralno razlikuje od obuke za otvoreni

krug (OC). Veina ribridera se ne moe ni kupitiukoliko se prethodno ne zavri obuka za njih.Iako e neki smatrati da to nije u redu, uzimajuiu obzir specifinost ovih naprava, samostalnaobuka lako moe dovesti do tekih posledica.

ta su, u stvari, ribrideri (RB)? Kod OC teloiz jednog udaha upotrebi svega oko 4% kiseonika,sav ostali gas se izbaci u okolinu. Jako neeko-

nomino i neefikasno. RB u principu izdahnutigas skupi, provue kroz absorbent (scrubber),koji vezuje CO2, i vrati preien gas roniocu.

Potroeni O2 se na razliite naine nadoknauje iu tome je osnovna razlika u v rstama RB. Moemorazlikovati aparate poluzatvorenog kruga (SCR)i aparate zatvorenog tipa (CCR).

SCR moemo podeliti na aktivne i pasivne. Uaktivne SCR spadaju Draeger-ovi modeli Atlantis,Dolphyn, Ray, OMG-ov Azimuth i drugi. Oviaparati imaju konstantan dovod sveeg gasa. Tu

se uglavnom radi o predefinisanoj nitrox meavini(samo retki modeli imaju mogunost korienjatrimixa). Dotok se tako podeava da je dovoljanroniocu pri napornom radu. To znai da priumerenom radu ili mirovanju dolazi do predozi-ranja, tako da se viak gasa preko ventila isputau okolinu. Ovo ih ini relativno neefikasnim uodnosu na druge RB i predvienim za ronjenje namanjim dubinama, u zavisnosti od upotrebljenenitrox meavine i podeenosti aparata. Koriste seuglavnom za ronjenje sa ivim svetom, a omiljenisu kod fotografa. Cene ovih jedinica kreu se od2.500 eura u zavisnosti od opreme i opcija.

Pasivni pSCR aparati doziraju na zahtev,slino OC, i time dostiu znatno bolji stepeniskorienja. Teorijski odnos isputenog gasaovih pSCR iznosi oko10:1, to znai da se auto-nomija u odnosu na otvoreni krug poveava 10puta. Ilustracije radi, ukoliko nosite jednu bocuod 10 litara, ona dobija virtuelnu zapreminukao da imate bocu od 100 litara. Princip radaovih ribridera potie od francuskog vojnogaparata DC55. Usavrio ga je za Halcyon, Rain-hard Buchaly po ijim je inicijalima dobio nazivRB80. Za ove RB moemo rei da su klasinigas-extenderi. U RB-u se reciklira gas koji jena njega prikljuen, to omoguuje menjanjemeavina u zavisnosti od dubine. Razvijeni suprvenstveno za ronjenje u peinama i ronjenje na

velikim dubinama sa dugom ekspozicijom. Radise o isto mehanikom sklopu bez elektronike,napravljenom krajnje robusno i jednostavno,predvienim da obezabedi maksimalnu sigurnostu radu. Sa RB80 postavljeni su mnogi rekordi uronjenju u peinama (6 sati na 6090 metara) iu vetim rukama pokazali su se kao ultimativnialat za ovakva istraivanja. U meuvremenu, natritu se pojavljuje vei broj klonova (AH1,Habanero, Satori, RON, EDO4 i dr.), koji se potehnikim karakteristikama vrlo malo razlikujuod originala (svaki proizvoa tvrdi da je njegovaparat poboljan), ali su mnogo povoljniji. Cenaovih jedinica kompletno opremljenih za trimix

To Breatheor to Rebreathe


17/19


e tj. temperature vode, rada i samim tim emisijeO2 kao i dubine. lanovi EKPP tima su iz RB80zvlaili i do 12 sati u vodi od 12 stepeni Celzijusa.

Meutim, ovi zaroni izvedeni su sa skuterima gdenilac ima izuzetno nisku minutnu potronju, amim tim i malu emisiju CO2.

Dolazimo do opteg pitanja koje su predno-i, a koji nedostaci RB. Prednostima se smatrajuala potronja gasa, topao gas koji se udie,

eumnost, odsustvo mehuria. Nedostaci su:soka inicijalna cena, skupa eksploatacija i odr-vanje, dodatni trening i obuka, kompleksnost,

ekompatibilnost sa OC (sem pSCR) i generalnonogo vei rizik pri ronjenju.

Posle svega ovoga postavlja se, naravno,tanje kome su potrebni ovakvi aparati (u

sportskom ronjenju). Ako izuzmemo one kojivole maine radi maina, postoji relativno malibroj ronilaca koji ima potrbu za RB. Moje linomiljenje je da o njima treba razmiljati tek kadase doe do granice otvorenog kruga. A koje suto granice? OC dve boce od 12 litara i jedna ilidve deko-boce bie vam dovoljne do 60 metaradubine, dve boce od 15 ili 18 litara sa dve do trideko-boce do nekih 80 metara dubine, i, najzad,dve boce do 15 ili vie litara, dve ili tri stage-bocesa dubinskim miksom (isti kao u dvobocniku)i najmanje tri deko-boce do dubine od oko 120metara. Naravno, podrazumeva se da govorimoo trimix roniocu. Moje miljenje (oprobano upraksi) je da preko ove dubine na OC moe da sezaroni iskljuivo kratko (u emu ne vidim smisao)

i uz ogroman rizik. Ko sad misli da e sa RB zaovakve zarone upotrebiti mnogo manje opreme,

vara se. Takozvani bail out gas na OC potrebanje i za RB. Za dubinska ronjenja (koji su jedinoobjektivno opravdanje za RB) opet je potrebnosa sobom nositi dve ili vie deko-boca. Pojedinironioci na eCCR se sa ovim ne slau, ali ostajeinjenica da jedini nain izlaza u sluaju potpu-nog otkaza RB (to je mogue) jeste da postojidovoljno odgovarajueg OC gasa. Ono to namostaje je prednost da pri ronjenju vie ne moramoda urimo. Desetak minuta manje-vie na dnunee mnogo ugroziti nau sigurnost. U praksi,trimix ronioci sa RB rade mnogo due zarone odOC kolega. Proseni zaroni traju najmanje dvasata. Zamislite etrdesetominutno razgledanjeolupine na dubini od 80 do 85 metara?

Sve gore navedeno dovodi nas do zakljukada je put do RB dug i zahtevan. Trai velikafinansijska ulaganja u opremu, obuku i krajnjudisciplinu u eksploataciji. Rizici nastupanja hi-poksije, hiperoksije i hiperkapnije su kao lupomuveani u odnosu na OC i trae stalnu pozornostronioca. Ostaje meutim i saznanje da ovi aparatiu rukama majstora daju nesluene mogunosti.

Mirko Bevenja

AST Triton

064 641 77 16

www.triton-ast.rs

Ovu brodsku olupinu decenijama su ronioci zvali par-

njaa, jer je ime ovoga broda, potonulog za vreme

Prvog svetskog rata, verovatno brzo nestalo iz se-

anja lokalnog stanovnitva.Uzrok viedecenijskog zaborava ime-na ovog broda predstavlja i injenica da je ovo jedan od retkih brodo-

va koji je dospeo na dno iskljuivo ljudskom grekom, a da pritom nije

ugrozio nijedan ivot ili drugo plovilo. Svoje ime Tihonji, brod je dobiopo istorijski znaajnom gradiu tadanje Austrougarske na severnoj obali

jezera Balaton, danas poznatoj turistikoj destinaciji.O identifikovanju broda ,,Tihonji (Tihany) postojala je jedna nesva-

kidanja dilema. Naime, hrvatska ronilaka literatura pominje parobrod,,Tihany kao olupinu koja se nalazi u okolini ostrva Unije, zajedno saslikama i detaljnim opisima broda. Dragan Gaevi, jedan od najiskusnijihcrnogorskih ronilaca, sa olupine broda kod Mamule izvadio je zvono sanatpisom ,,Tihany i godinom 1908. ugraviranom ispod toga, to nedvosmi-sleno svedoi o tome da je parnjaa na ulazu u Hercegnovski zaliv svakako

olupina istoimenog broda. Posle svih naknadnih premera, uporeivanjai izgleda broda, iz Hrvatske je stiglo priznanje da je bila njihova greka uidentifikaciji i lociranju ove olupine u hrvatskom podmorju.

Brod je plovio ka ulazu u Boku, i zbog loe navigacije nasukao se, pojednim izvorima, na Arzu, po drugim, na ostrvo Mamula. Ekipa koja jeodsukavala brod loe je procenila oteenja na brodskom trupu, pa kada

su ga uzeli u tegalj, odmah se napunio vodom. Samo par stotina metaraod Mamule potonuo je 12. februara 1917. godine.

U sluajevima dobre vidljivosti, ova olupina predstavlja jednu od najatrak-tivnijih lokacija za ronjenje na brodskim olupinama koje crnogorsko primorjemoe ponuditi. ,,Tihonji lei pravilno, nasela na morsko dno, orijentisanakako se kretala nedaleko od ostrva Mamule u pravcu Herceg Novog, dokojega nikad nije stigla. Potonula je na mestu gde je morsko dno duboko40 metara, ali nadgrae olupine koja viri iz mulja dostie na komandnommostu i preko 4 metra, to ronjenje pozicionira na ivicu bezbednog ronjenjau krivulji sigurnosti. Ovaj parobrod je dugaak 45 metara, i kao veina bro-

O C

ZABORAVLJENAPARNJAA

TIHONJI
http://www.triton-ast.rs/http://www.triton-ast.rs/


18/19


ova iz tog doba ima za dananje pojmove izrazito usko korito, irine jedvaeto preko 5 metara. Obrasla debelim slojem kalcifikata i morskih sunera,upina obiluje najrazliitijim oblicima morske flore i faune.

Dva jarbola koja su sluila kao dizalice i dimnjak lee polomljeni su prekoodske olupine. Na centralnom delu gvozdenog broda nalazila se nekada mala

omandna kabina, koja je najverovatnije bila od drveta i do danas je istrulila.

u cele olupine prepoznatljiva su tri nivoa broda: paluba sa nadgradnjom iomandnim mostom, potpalubne prostorije i mainski prostor. Na pramcuoda, na svom mestu stoji sidro koje decenijama nije dotaklo dno. Sa jo uvek

okretnom ruicom, telegraf pored kormilarskog mehanizma predstavljaavnu atrakciju jednog od retkih nedevastiranih objekata na morskom dnu.

Poput veine drugih potopljenih objekata, i ovaj brod predstavlja speci-ni vetaki greben, pogodan kao ivotni prostor morskim stanovnicima.reko devet decenija na morskom dnu, nedaleko od Mamule, na poloviniuta izmeu Lutice i Prevlake, ova velika olupina slui i kao idealno po-cionirana usputna stanica kako za ribu od dna, tako i za jata pelaginebe, koja se iznad nje okupljaju u godinjim ciklusima.

OCENA POGODNOSTI ZA RONJENJE

,,Tihonji se nalazi na graninoj dubini preporuenog ronjenja za sportskenioce, to znai da je roniocima sa komprimovanim vazduhom potrebnoega par minuta da uu u reim dekompresije. Stoga, jedno ronjenje na

voj olupini svakako nije dovoljno da bi se ona sag ledala iz svih uglova.anjim amcima moe predstavljati problem i sid renje na ovoj dubini,

ao i esta pojava da sputeno sidro bude zaglavljeno u olupini broda.eutim, ukoliko imate sreu da se poklope svi preduslovi za dobar zaron,njenje na ovoj olupini je jedna od stvari koju ete svakako dugo pamtiti.


19/19

Documents

Svet Ronjenja Jul_2010