Svet Ronjenja Jul_2009

8/10/2019 Svet Ronjenja Jul_2009

1/19


2/19


3/19


4/19

Ronilaki svet januar / jun 2009. januar / jun 2009. Ronilaki svet 7

Novi Mares heroj Carbon 42

Jo jednom je potvrena injenica da Mares uvek ide ispred konkurencije.Na-ime, regulator Carbon 42 je namenjen najzahtevnijim korisnicima i upotrebi unajteim uslovima. Kompletan drugi stepen regulatora je napravljen od karbona.Rezultat ovakve konstrukcije je izuzetno mala teina, vrsta konstrukcija i odlinarazmena toplote to omoguava bezbedno ronjenje u izuzetno hladnoj vodi. Spe-cifino je i crevo srednjeg pritiska napravljeno po superflex konceptu, to se upotpunosti uklapa u filozofiju upotrebe u ekstremnim uslovima ronjenja. Za sledeibroj najavljujemo detaljan pregled ovog regulatora.

restige MRS PLUS

Veoma lepo dizajniran klasian BCD sa integrisanim tegovima. Najvea inovacija kod ovogodela je da je kompletna vazduna vrea napravljena od kordure. Kapacitet lifta je veoma so-dnih 20.5kg. Tegovi su integrisani ve dobro poznatim Mares MRS patentom. Da su konstruk-ri vodili rauna o udobnosti govori mekani okovratnik, koji e roniocu omoguiti maksimalnu

dobnost tokom ronjenja. Za kaenje dodatne opreme namenjena su etiri elina D-ringa.

Essense Liquidskin

Liquidskin tehnologija nastavlja svoju primenu kod novih modela maski. NovaEssense maska predstavlja spoj napredne tehnologije i modernog dizajna. Veliko vidno polje, mala zapremina i savrena finalna i zrada su rei koje najbolje opisujuovaj model. Jo jednom su dizajneri Mares-a potvrdili da im nema ravnih kada suronilake maske u pitanju.

orce BAT titanium

Ronilaki no koji je napravljen od ultra tvrdog titaniuma. Otvara seko i brzo, ak i jednom rukom. Titanium obezbeuje otpornost na ko-

oziju i agresivan uticaj vode, malu teinu i izuzetnu otrinu. Isporuujee zajedno sa karabinerom to osigurava sigurno noenje tokom zarona.

Uvek korak dalje!

CALYPSO GROUP

Bazen Tamajdan,Beograd

011 32 22 32 ,063 309 007

[email protected]


5/19

Ronilaki svet januar / jun 2009. januar / jun 2009. Ronilaki svet 9

U prolim brojevima govorilismo o opremi za teniko ro-njenje i obuci koja se spro-odi u RK Triton. Sve to smo naveli jako bli sko p raksi i kao takvo se koristi, kako

od standardnih tehnikih zarona tako i natraivakim zaronima u koje je uplaten ceom. Odlian primer je zaron sproveden 24.aja 2009. u kome je tim RK Tritona posta-io novi sp eleo-ronilaki rekord Sr bije pro-uivi arijadninu nit u krupajskom vrelu do23m dubine.

Ovoj ekspediciji predhodio je niz zaro-a u vrelo na kojima je konopac vodjicaogresivno produivan. Godinama je naj-

ublja postignuta dubina u vrelu iznosilako 70m. Mirko Bevenja i Vladimir Taleski

sa roniocima podrke su posle godinu danaintenzivog istraivanja 22.07.2006. uspe-li da prodru do dubine od 103m. Zaron jetrajao 130 min. pri emu su koriene 4 ra-zliite gasne meavine. Ceo poduhvat pra-en je budnim okom kamere i kao rezultaturadjen je film Krupajsko Vrelo koji je nameunarodnom festivalu podvodnog filmau Beogradu dobio prvu nagradu. Posle togausledio je niz zarona u cilju kartografisanjapodvodnog dela peine.

10.10.2007. Mirko Bevenja produio jeistraeni deo peine i zaustavio se na dubi-ni od 112m. Ovaj zaron obavljen je solo itrajao je 120 min.

U 2008. godini Triton je izveo niz ek-spedicija na kojima su uzeti uzorci vode sa

dubine kao i uzorci flore i faune. Obeleenisu dodatni kanali, a delom je ispitan i suvo-zemni deo peine posle sifona. Tim se pri-premao i uvebavao za dalje poduhvate, aujedno je i peina pripremana i opremana zadublju penetraciju. Niz zarona u decembru2008. i januaru 2009. trebao je predhoditi da-ljem istraivanju u dubinu. Na alost, usled vremenskih nepogoda ovaj zaron je izve dentek 24.maja.

22. maja tim Tritona u sastavu: MirkoBevenja vodja tima i dubinski ronilac, Bra-nislav Pavlovi dubinski ronilac, VladimirTaleski povrinski koordinator i kamermani ronioci podrke Aleksandar Trkulja, DaneDepeski i Stefan Aimovi poeli su sapripremama za zaron. Izvueni su pokidani

konopci iz vrela i postavljena su vezita zaboce sa dekompresionim gasovima na 21, 36i 60m. Na 10 metara dubine u vrelo postav-ljeno je ronilako zvono u kome e se obavitifinalna dekompresija sa istim kiseonikom.

24. maja u 7.45h Mirko Bevenja i Brani-slav Pavlovi zaronili su u tamu vrela. Oko10.15h ronioci su bili nazad i bezbedno sme-teni u ronilako zvono na 10m dubine. Ovdesu im doturani topli napici i hrana. U 11.35posle 3h50min. pod vodom istraivai suponovo ugledali svetlost dana. Ovim je po-pravljen stari rekord u ispitivanju podvodnihpeina u Srbiji. Tritonci su sopstveni rekordsa 112 pomerili na 123m. Na ovom zaronukorieno je 5 razliitih gasnih meavina.Ukupno, za dva ronioca u vodi je bila 21ronilaka boca. Kako bi im se drugovi ivi izdravi vratili, tim za podrku koordiniran sapovrine bio je napregnut do krajnjih grani-ca. Temperatura vode za vreme zarona izno-sila je standardnih 10 C. Vrelo je slabo radi-lo, a vidljivost je bila neobino loa i iznosila je od 3 do 5m. Kako je iz ug la aktera izgleda oovaj zaron pria Branislav Palovi:

...urio sam sa opremanjem. Mirko je ve spreman ekao u vodi. Dodao m i je ve-liku argonsku bocu, izvrio sam ispiranjeodela i zaron je mogao da pone. Saekalismo Miku i Vlatka koji su pre nas zaronili da

provere deko boce i krenuli. Vidljivost je bilarelativno loa. Snop Mirkove lampe je mir-no prelazio preko dobro poznatih tunela. Izmoje perspektive imao sam dobar pregled si-tuacije. Prolazimo pored zvona koje naziva-mo Hotel Triton i ve se unapred radujemto emo bar plitki deo dekompresije obavitiu toplom. Ronimo iz sobe u sobu i poinje-mo sputanje glavnim tunelom. Prolazimorestrikciju i vidim kako se Mirko na as zau-stavlja kod deko depoa na 21m. Depo je punboca i torbica sa napicima i hranom. Pratimoliniju koja u ovom delu peine pada dostastrmo. Dolazimo do depo na 36m i na 45mdubine prelazimo preko platoa i provlaimose kroz sledeu restrikciju. Proveravam vre-me, sve ide po planu. Stiemo do vertikalnelitice na kojoj smo na 60m napravili vezite.Gledam Mirka kako savreno lebdi u tami imirnim ali brzim pokretima skida stage bocui kai je za vezite. Kratak OK lampom i kre-emo dalje. Stiemo na plato koji je Mirko saVlatkom i Ivanom na prethodnim zaronimatemeljno ispitao. Dubinomer mi kae 90m.Proveravam manometar na svom dvobocni-ku petnaestica. Sve tee po planu. Na 103mdok mu ja osvetljujem Mirko skida velikumotalicu sa 250m konopca i vezuje je zakraj postojee linije. Dublje od ovoga je biosamo jo ovek koji mirno pliva ispred mene.

Nisam mogao da se ne divim njegovoj hlad-nokrvnosti. Sve je izgledalo kao na plitkomtrenanom zaronu. Iako me je 70% Helijumau meavini oslobodilo najveeg dela narkoze,ogroman psiholoki pritisak je bio prisutan.Ovo mi je najdublji zaron. Nalazim se u nei-straenoj peini skoro pola kilometra u utro-bi planine. Peina u ovom delu jako blagopada u dubinu, kao da se polako izravnjava.Na 115m stiemo do loma. Gledamo prekoivice dno ispod nas se ne vidi. Ispred nas seispreio zid. Vidim da Mirko kratko zastaje.Dogovaramo se kuda dalje. Desno izgleda danema kud. Otvoren je put nalevo i u dubinu.Posle par znakova odluujemo da krenemu udubinu. Znam da smo se logistiki spremi-li za max. dubinu od 140m. Ipak se nadamda e peina negde poravnati kako bi moglidue ostati na dubini. Na 120m pojavljujese prvi problem. Moj Aladin Tec 2G, iakou TIMER modu ostaje zaglavljen na 120m.ujem Mirka kako se smeje i pokazuje kakonjegov primitivni Bottom timer i dalje radi.Sreom dolazimo do mesta koje po svemusudei predstavlja dno. 123m dubine. Mirkopravi vezite i trai dalji put. Posle dodat-nih 5 min. shvatamo da smo prekoraili svamogua vremena. Mirko pravi finalni vor,odseca arijadnu i dodaje mi motalicu sa sad ve znatno smanjenom koliinom konopca

TRITONNA DNU

KRUPAJSKOG VRELA


6/19

0 Ronilaki svet januar / jun 2009. januar / jun 2009. Ronilaki svet 11

a njoj. Iz depa vadim ploicu sa imenomuba, kaim je za kraj konopca i uurbano

reemo nazad. Pokuavam da dopumpamdelo ali shvatam da mi argonska boca navoj dubini ne daje vie gasa. Vidim da Mir-o neobino brzo pliva nazad. Proveravamanometar i shvatam i zato. Pokuavam da

d uzbudjenja ne ubrzam disanje. Posle inii se 10 min plivanja imam oseaj da smo

e izvukli. Pogled na dubinomer koji opetradi mi kae da sam na 90m. Prepoznajemato i shvatam da kazaljka manometra na

voj dubini i dalje rapidno pada. Na ovoj du-ni su predvidjeni prvi deep stopovi i poe-k dekompresije. Shvatam da sa gasom nee-o dobaciti i kreemo dalje. Interesantno

ako smirujui efekat ima sredina koju po-najete. U ovom delu peine sam bio ve vieuta. Setio sam se trimix kursa kada sam savanom na ovoj dubini bio prisiljen da se za-stavim. Mirko nam je tada postavio limit od0m, da smo tada produili dalje sertifikatee bi dobili. Na 60m nas ekaju nae lepeelike i skoro pun e deko boce. Sa da poinjuve dui i dui zastanci. Menjamo po nekoli-o deko boca sa razliitim meavinama. Na

21m lampe su nam na izdisaju. Gasimo ih iprelazimo na backup lampe. Lebdimo u ki-ljavoj svetlosti i izmedju udaha trimixa 50/15uzimamo po koji gutljaj vode. Isputam wingi napumpavam odelo argonom. Odozgo nasodjednom poput sunca obasjava svetlost. Sti-e Mika. Mirko mu dodaje svoj ispisani wet-notes. Mika ga uznemireno gleda, neto mupie i uurbano odlazi. Znam ta je proitaoispod habitata potrebna 2 dvobocnika sa ga-som sa to manjim % kiseonika za break.Znam da e sad na povrini zavladati pani-ka. Support tim ima oko 50 min. da zameagasove i smesti ih pod Hotel Triton. Hipo-termija se pojaave i hvataju me prvi grevi.Ve smo 150 min u vodi. Najzad nastavlja-mo dalje ka habitatu. Support ronioci nasekaju. Mika pomae Mirku da se oslobodidvobocnika i smeta ga u zvono. Nestrpljivoekam svoj red. Stavljam pojas sa 16kg tego- va sk idam dvobocnik i Mi ka me sprovodi uHotel. Doekuje me Mirko sa osmehom oduva do uva. Na 10m dubine diemo ist kise-onik, pijemo topao aj i uzbudjeni priamo oproteklim dogadjajima. Ubrzo zaboravljamosve patnje i pravimo planove za dalja istra-

ivanja. Potrebno nam je jo kompetentnihronilaca za podrku i jo boca. Ronioci po-drke nas obilaze na 15min, bez njih bi biliizgubljeni. Znamo da Vlatko sa povrinedobro koordinira akciju i da svi u timu do-bro obavljaju svoj deo posla. Kompjuter mise zaglavljuje na 199min. Sad definitivnoznam da ovo nije instrument za mene, na-sledie ga Marija. Posle 60 min u udobnomi toplom zvonu moramo opet u vodu. Mirkouzima jednu deko bocu, kai je za pojas i saMikom nestaje ispod habitata. Vreme je da i ja k renem. Opet poinje da me hvata hipo-termija. eka me dvadesetak minuta izronasa 10m...

I pored toga to su posle obilnih padavi-na uslovi bili izuzetno teki i to su svi la-novi tima bili napregnuti do krajnjih granica,ekspedicja je zavrena apsolutnim uspehom.Kako je poreklo vode u krupajskom vrelumisterija, podaci sa ovog zarona e doprinetiboljem upoznavanju podzemnog sliva ovogdela Srbije.

Vie o ovoj ekspediciji moete proitatina www.triton-ast.rs

Mirko Bevenja

Unadi da e ova pria smanjiti broj ubistava jeeva iz za-baveda ponemoPhilum Echinodermata (u koji spadaju i nai junaci) obu-hvata oko 6 000 ivih vrsta kao i oko 20 000 vrsta poznatih na osnovu fosila.Ovo je veoma stara grupa organizama koja je bila brojna jo u Kambrijumu(to znai pre oko 500 miliona godina). Ovo su ivotinje koje ive iskljuivou morskoj vodi, na dnu i uglavnom su slabo pokretne, a neki ak i sesilne.

Ime Echinodermata u prevodu znai BODLJOKOCI, a vezano je zakarakteristiku ovih morskih bia da poseduju krenjake ploe i bodljekoje od njih polaze, a koje su inae smetene ispod koe tj. epitela. Kadaih pogledamo pomislimo da je njihov skelet/oklop spoljanji, meutim to je greka, prvi pogled ponekad vara, nekad je neophodno imati dodatneinformacije. Skeletni elementi kod Bodljokoaca su mezodermalnog pore-kla tj. razvijaju se u podkonom vezivnom sloju, ne u koi. Znai skelet jemezodermalnog porekla, dok je kod ostalih beskimenjaka ektodermalnogporekla. Ovi morski stanovnici imaju jo jednu karakteristiku a to je radi- jalna simetrija (zrana simetrija) tela, i to obino petozrana. Tanije, to su jedine ivotinje sa celomom koje su radijalno simetrine na odraslom stup-nju. Larva bodljokoaca (kod onih koji imaju larvalni stadijum) je, meu-tim, bilateralno simetrina. Nerazvijen glaveni region je jo jedna znaajnaodlika bodljokoaca. Ako ste tokom nekog ronjenja obratili panju na mor-sku zvezdu, jea ili krastavca (oni spadaju u Bodljokoce), ova njihova oso-bina vam je jasna. Oblik i veliina tela kod Bodljokoaca variraju. Na teluovih morskih stanovnika razlikujemo oralnu-usnu stranu, u ijem centru jeusni otvor, i aboralnu analnu stranu, na kojoj je analni otvor. Na povrinitela je jednoslojni epitel, a ispod njega je tkivo mezodermalnog porekla ukome se razvijaju skeletni elementi. Ovi elementi su po hemijskom sastavuod kalcijum-karbonata (CaCO3), a ine ih ploice sa kojih polaze izrataji u vidu bodlji, kvrica ili debelih trnova. Ove ploe mogu biti sitne i razbaca-ne u vezivnom tkivu i povezane miiima, ili kao kod morskog jea vrslosrasle u celinu obrazujui tako posebnu vrstu telesnog oklopa.

Celom je kod odraslih bodljokoaca diferenciran u nekoliko odvojenihdelova, od kojih je jedan karakteristian samo za bodljokoce i naziva seambulakralni sistem . To je vodeno vaskularni sistem, odnosno sistemkanala, cevica i mekova koji su ispunjeni tenou. Ta tenost je pod pri-tiskom i kada pritisak opadne, morska voda ulazi u ambulakralni sistem.Od kanala ovog sistema, kroz naroite pore na povrini tela izlaze cevastiizrataji ili ambulakralne noice, pomou kojih se bodljokoci kreu. Krvnilakunarni sistem se sastoji od sistema prstena i kanala. Krvna tenost imafunkciju transporta hranljivih materija, ali ne i kiseonika kao to je to kod veine ostalih ivotinja. Bodljokoci vre respiraciju tj. diu: konim kr-gama, preko cele povrine tela ili vodeni m pluima - izrataji na zadnjemcrevu koji se pune i prazne vodom. Ekskrecija se obavlja celom povrinomtela, a naroito preko zidova krga i creva, jer ova grupa morski h stanovni-ka nema posebne ekskretorne organe. Crevni sistem se veoma razlikuje kodpojedinih grupa bodljokoaca. Crevo moe biti: kesasto, izuvij ano, kod ne-kih bodljokoaca nema zadnjeg creva i analnog otvora.

Nervni sistem je difuzno-vrpast. Sastoji se od tri nervna prstena sakojih polaze nervne vrpce i nervnih elija koje su razbacane ispod epider-misa. ula su slabo razvijena. Meutim, po nekim novijim otkriima (Gary

S

PAZIJE!Ove morske bodljikave stanovnike kupai ali i ronioci najee zaobilaze. Dodue ronioci im se ponekad ipriblie, ali ne da ih pomaze (to i nije ba nemogue, al retko ko od nas je ba mazio jea) ili pogledaju, neronioci obino za tu priliku ponesu kameninu odgovrajueg gabarita i ubiju, tanije razbiju jea a onda svojimmanje iskusnim drugarima oduevljeno pokazuju gomilu ribica koje rukaju jea. Tako brutalna smrt jea posta -

je manje bitnabitne su ribice pa da, ko da te iste ribice ne ive i ne dele more sa jeevima, neke ak i bezpomoi ronioca same rukaju jea, ali je pobogu bode - sram ga bilo, a ribice su lepe ...

Pie: Aleksandra KomarnickiFoto: Janez Kranjc


7/19


Narodni naziv muki je naravno nema veze sa polom ovog jea, ve sa kva-litetom ikre, koja se smatra loijom od ikre enskog jea.Hrani se algama, anije redak sluaj da hranei se fotofilnim algama (vrste rodaCystoseira i sl.)on i pretera tj. obrsti i potpuno uniti - pojede alge (naravno nije deurnikrviac samo vrsta Arbacia lixula,rade to i Paracentrotus lividus, kao iSp-haerechinus granularis). To unitavanje algi naziva se degradacija stanita, jer je ova zajednica algi stanite brojnih morskih bia koja tu nalaze hranu,smetaj (tu ive) i utoite. Kad zajednica algi nestane nestaju i njeni itelji. Ovaj morski bodljikavko podnosi izloenost suncu (za razliku od svojihsrodnika koji su uglavnom fotofobini tj. none ptice), meutim to to pod-nosi svetlost ne znai da je voli, pa tako i ovaj morski je, ako moe da bira,pre bi izabrao smucanje po mraku ... ipak je on muki je. Arbacia lixula serazmnoava tokom cele godine, mada mu za ovu aktivnost najvie prijajutopliji meseci. Osim ljudi, neprijatelji ovog jea su ribe, morske zvezde ineki morski puevi.

Paracentrotus lividus (enski je), ivi na celom Mediteranu kao i duevropskih obala severnog Atlantika. ivi na dva tipa stanita na kamenitomdnu ali voli i livade morskih cvetnica. Na kamenitoj podlozi ovi morskilepotani bue rupe koje im slue kao zatita od predatora ali i od morskihstruja. U Jadranu ovaj je est je stanovnik livada morskih cvetnica (Posido-nia oceanica). Hrani se algama, i to nou, jer veinu dana provodi skriven- svetlost mu ba ne prija. esto se upravo zbog toga i ukraava raznimljuturama, delovima algi i svim na ta naleti.

Kad zagusti moe da prezalogaji i neku strvinu, pa ak i nekog sitnogbeskimenjaka. Kao i ostali morski jeevi ima gonade i razmnoava se spo-ljanjiom oplodnjom.

Echinocardium cordatum -srcoliki je ivi zakopan u pesku (i do 20cm), posebno voli skroz ist pesak i dubinu od oko 10-15m. Oklop srcoli-kog jea prekriven je mekanim bodljama.Poziciju ovog morskog lepotanaobino otkriva kupasto udubljenje/ulegnue u pesku. Neke vrste morskih jeeva su komercijalno znaajnije pa se uzgajaju (Paracentrotus lividus... ). Najvei uvoznici su Japanci ali su oni u isto vreme i najzahtevniji u

pogledu kvaliteta jeeva. Poznat je sluaj amerike drave Mejn koja jekrenula da izvozi morske jeeve u Japan. U poetku jeevi su bili dobrogkvaliteta, ali kasnije proizvodnja je postala masovna a kvalitet je opao.Probirljivi i strogi Japanci okarakterisali su ove jeeve kao niskokvalitetne, pa se sada, kad je kvalitet ponovo poboljan, oni prodaju po znatnoniim cenama zbog loe reputacije.

Na svu sreu morski jeii kod nas i dalje ne moraju da brinu jer sla-dokusci sa naeg podneblja i dalje vie potuju pivo od vina, puter odmaslinovog ulja i naravno ruak je nezamisliv bez mesa - pravog mesa- crvenog mesa.

Jeevi definitivno nisu ciljna grupa naih sladokusaca, ali su svakakoomiljen mamac za privlaenje ribica. Ronioci sledei put kad budete htelida impresionirate neiskusnije drugare smislite neto kreativnije od razbija-nja jea kamenom. Ubiti morsko bie da bi na tren impresionirali nekog unajmanju ruku je tuno i pogreno.

Wessel sa Univerziteta Brown sa Rhode Islanda, koristio je morske jeeveao model u genetikim istraivanjima za prouavanje ljudskih procesaplodnje i razvia embriona i otkrio da mi sa ovim morskim stanovnikomelimo ak 7000 gena, to znai da su nam ovi morski bodljokoci srodnijiego recimo, muva) jeev gen za vid doveden je u vezu sa noicama.

Bodljokoci su odvojenih polova, a polni dimorfizam nije izraen. Koddinki oba pola polni sistem se sastoji od pet polnih lezda gonada i pet

dvodnih kanala. Oploenje je spoljanje. Najvanije klase u tipu bodljoko-aca su: morske zvezde ( Asteroidea), morski krinovi (Crinoidea ), morskievi (Echinoidea), morski krastavci (Holothuroidea ) i morske zmijuljice

Ophiuroidea ).Junak ove prie je morski je tj. klasaEchinoidea . Na svetu postoji pre-

o 700 vrsta morskih jeeva. Sreemo ih u morima i okeanima od Polovaa Tropa, od zone plime i oseke pa sve dublje i dublje. Meutim, vano jenati da jeii (Paracentrotus lividus i Arbacia lixula) koji ive u zoni plimeoseke (koja je vrlo ekstremna za ivot jer as ima as nema vode) ne volea budu na suvom, pa kad se voda povue povuku se i oni tj. gledaju daudu u vodi.

Ime ovog bodljikavog morskog stanovnika pominjali su jo stari Grci,aalost najee u kontekstu gastronomije i recepata (kako jesti morskoga presnog sa limunom, kuvanog u kombinaciji sa drugim morskim sta-

ovnicima tj. plodovima mora hm...zgodan izbor rei koji ini da se svakoorsko bie posmatra vie kao ploda manje kao ivo, a delimino i oprav-

ava konzumaciju istih bia, jer plodovi su tu da se uberu i pojedu). Toastronomsko zanimanje za ova bodljikava bia (ali oigledno nedovoljno

bodljikava da bi ih ljudi izbegavali) dovelo je do prvog detaljnog naunogopisa koji je dao Aristotel. Ovaj njegov opis sadrao je osnove anatomije,razmnoavanja kao i karakteristike stanita i naravno neizbene recepte zapripremanje ove morske poslastice.

U kuama, preciznije u kuhinjama uvenog rimskog grada Pompeje,koji je uniten tj. okamenjen u erupciji Vezuva 79. godine, pronaeni su ta-koe okamenjeni ostaci oklopa morskog jea. Oni svedoe da je ovaj mor-ski stanovnik i ovde bio rado vien na trpezi. Danas morski jeevi predstav-ljaju poslasticu za Italijane, Francuze, Amerikance, Japance...

Odlika morskih jeeva je skeletna kapsula loptastog ili jajolikog oblika.Ta jeeva kuica graena je od nizova ploica koje se pruaju od oralne kaaboralnoj strani. Ovi morski stanovnici ive na dnu, ili su zariveni u podlo-gu a ima i sesilnih. Usni otvor im je okrenut ka dnu a celo telo zatieno odpredatora otrim skeletnim bodljama. Na skeletnoj kapsuli ovih morskihbodjikavih lepotana nalazi se jedan otvor na oralnoj stani, jedan na aboral-noj strani, kao i veliki broj otvora na skeletnim ploicama. Kroz ove silneotvore prolaze kanali ambulakralnog sistema, koji su u vezi sa ambulakral-nim noicama koje se nalaze izvan kapsule. Ovi morski stanovnici odlikujuse posebnim aparatom za sitnjenje i vakanje hrane, ta njihova maina zavakanje graena je od 25 skeletnih delova od kojih 5 ine krupni trouglastizubi. Ovaj aparat naziva seAristotelova lampa .

Morski jeevi nisu neka probirljiva bia u pogledu ishrane, tj. hrane segotovo svim oblicima organskih materija koji ih okruuju. Najvie vole da jedu alge, njih prosto brste tj. struu ih sa onih pet iljatih zubia sa stenai predmeta na kojima ive. Morski jeii kreu se pomou ambulakralnihnoica ili pomou bodlji koje su preko zgloba privrene za skeletnu kap-sulu. Oploenje morskih jeeva je spoljanje i izgleda otprilike ovako. Prvomujak u morsku vodu ispali mlaz sperme, zatim enka to isto uradi sa jajima. Ako se sperma i jaje spoje dolazi do oplodnje. Jedan mujak jeakoji je izbacio spermu pokree i ostale mujake i enke i oni ine isto pa suanse za oplodnju ovako poveane.

Nekoliko vrsta ovih bodljikavih lepotana najee viamo u Jadranu, tosu : Arbacia lixula (ovog bodljkavka zovi i muki je),Paracentrotus lividus (enski je),Echinocardium cordatum (srcoliki je),Sphaerechinus granula-ris (beli je),Stylocidaris affinis (debelobodlji je),Centrostephanus longispi-nus (dugobodlji-krunasti je),Schizaster canaliferis, Spatangus purpureus...

Muki i enski je

Muki je- Arbacia lixula est je stanovnik podmorja Boke Kotorske,posebno kamenitih podloga (manje voli ljunkovito dno). Ima ga i u du-bljim vodama (oko 40-ak metara), ali znatno vie mu prijaju pliaci do 8m.


8/19


Vozei auto putem Beograd Zagreb, do Selca, malog mestau blizini Crikvenice stie se zamalo jae od pet sati vonje. Nekada na-peti prelazak kroz Gorski Kotar se izgradnjommoderne saobraajnice pretvorio u oputenouivanje u planinskom, umovitom pejzau.

Taman kada preete najvie prevoje, pred vamapuca pogled na more sa najveim jadranskimostrvom Krkom.

S.D.T. Svet Ronjenja ve godinama saraujesa ronilakim centrom Mihuri (PADI 5 StarsResort) koji ima koncesiju nad Peltastisom, koji je meu roniocima poznatiji kao Grk. Petnae-stak metara dugaak drveni brod Panitula e vas za otprilike 30-tak minuta (zavisi od mora)odvesti na eljenu lokaciju, koja se nalazi nasvega pedeset metara od prvih hridi ponte ilo.Na nekadanju dramu koja se tu odigrala krajem ezdesetih godina prolog veka, podseasamo bova koja dri muring.

Evo kako je tadanja tampa opisala poto-nue Peltastisa: U noi izmeu 7. i 8. januara1968. godine bilo je uasno nevreme. Grki te-retni brod PELTASTIS od oko 1500 BRT, tova-rio je u luci Jurjevo kod Senja drvenu grau.Zbog najavljenog nevremena i bure koja natom podruju moe dostii brzinu i preko 150km/h, napustio je u popodnevnim satima 7. januara luku Jurjevo i krenuo prema Rijeci upotrazi za sigurnijim sidritem. Ve je poeo dapada mrak, a poela je i snena vejavica, kadase brod s dva sidra usidrio na sidritu Pazdu-hovo, oko 200 do 300 metara ispred Dramlja.Vetar se pojaao, sidra su zaorala...Ni punasnaga monih maina nije se mogla suprotsta- viti stihiji vetra i talasa. PELTASTIS se krmompribliavao hridinastoj obali izmeu Krka iuvale Soline. Da li je koban bio ve prvi udarackrmom u hridi i prodor mora u strojarnicu, iliprodor mora u utrobu broda kroz grotla kojima je, ini se, vetar razneo pokrove, vie nije va-no... Brodski sat stao je na 3 sata i 50 minuta.PELTASTIS je leao na dnu, na dubini 20 do33 metra. Jarbol broda se nalazi na dubini odsamo 10 metara i pri dobrim uslovima vidljiv je i s povrine. Pramana sidra sasvim su blizuobale prema kojoj je okrenut pramac, a jednood njih je izvaeno i nalazi se u samom mestuilo. Brod pravilno lei na peanom dnu koje

H P

Grkkod ostrva Krk

rki teretni brod je potonuo jedne olujne noi, odnosei na dno i svog kapetana.

se lagano sputa prema suprotnoj, Crikvenikojobali. Od 12 lanova posade spasila su se e-tvorica, dok su sledeih dana pronaena tjelasedmorice mornara. Poslednji lan posade, ka-petan Teodoros Beleisis proglaen je nestalim.Ronioci koji su u to vrijeme ronili na olupinitvrde da su videli oveka kako je nagnut uznavigacioni sto u uspravnom poloaju. Iako upoetku, niko nije verovao u te prie, to je p od- vodnim snimkom napravljenim u maju mese-cu, potvrdio austrijski turista Franz Mitznneg.Potvreno je da je taj ovek kapetan TeodorosBeleisis. Pretpostavlja se da je, ne elei da na-pusti tonui brod, naredio posadi da ga vee zakomandni most.

Zaranjajui niz muring stie se pravo nakrov komandnog mosta. Tu je veliki dimnjakali i spomen ploa jednog maarskog ronio-ca koji je nealost nastradao ronei na ovombrodu. Kroz komandni most se moe slobod-no provlaiti i obilaziti ga sa svih strana. Nepreporuuje se silazak u mainski prostor jer

se u njemu veoma lako moe izgubiti, a poto je Peltastis u komadu, tamo gde uete tamomorate i da izaete. Bez bojazni se moe proikroz teretni prostor, celom njegovom dui-nom. Zanimljive su ventilacione peurke kojese nalaze na samom pramcu i pruaju sjajnemogunosti za fotografisanje. Ukoliko silazitedo propelera koji je napola zaronjen u mulj,budite paljivi prilikom kretanja da ne bistezamutili vodu.

Prilikom izrona dovoljno je pratiti glavni jarbol koji e vas dovesti do muringa i povrine.

U svakom sluaju Peltastis je jedna odnajintrigantnijih olupina hrvatskog pod-morja za koju definitivno nije dovoljan samo jedan zaron. Ukoliko elite da pogledate jofotografija posetite: www.svetronjenja-sdt.rs/3-10 ili nam se pridruite na vikend ronje-nju koje e biti u oktobru 2009. godine orga-nizovano na ovoj lokaciji.

Kontakt:[email protected]

+381 63 84 85 985

Informacije o brodu :

Vrsta broda: Motorni brod1.600 BRT.

Ime broda: Peltastis(ex- Alsterpark)

Pripadnost: Grka

Izgraen: 1952.g. u brodo-gradilitu W.Kremerund Sohn, Am-shorn, Nemaka

Brodovlasnik: Weidtmann &Ballin, Hamburg.Od 1968.g. C.M.Sarlis. Pireaus,Grka

Dimenzije broda: Duina= 60m,irina= 9,30m,

visina= 4,20m

Potonuo je: 8. januara 1968.g.

Uzrok potonua: Nevreme

Mesto: Oko 1,5 nm NWod Klimna 50m odobale

Najvea dubina: 33 m

Najmanja dubina: 15 m

Vidljivost: Uglavnom oko 15m


9/19


- A C .

Sve vie

ljubiteljapodvodnefotografije

etvrti po redu foto lov koji ve, tradicionalno orga-nizuje Asocijacija Ronilakih Instruktora Srbije (ARI)na elu sa Aleksandrom Karjukom, ove godine jeokupio dvadesetak podvodnih fotografa iz cele Srbije. Meunjima su se nali pasionirani snimatelji iz ronilakih klubova DanubiusSpasilac, DPA Sombor, KPA Bela Crkva, RK andarmerija, Alfa Team,KPA Spartak i S.D.T. Svet Ronjenja.

Tano u 9.00 prvi takmiari su ispred ka-fia Red Shoes uli u vodu. Takmiilo se u dvekategorije - kolor i crno belo. Nakon i steka stopedesetog minuta, fotografije su odnete naizradu, pa na iriranje. iri su inili VladanMilisavljevi, Boban Baranjin, Predrag Vu-

kovi i Miodrag Laki. U kategoriji crno belihfotografija prvo mesto je osvojio AleksandarMilovanovi sa veoma interesantnom foto-grafijom ribice u flai, drugo Ivana OrloviKranjc a tree Zorica Kerkez, svi iz S.D.T. SvetRonjenja. Kod kolora prvoplasirana je bila

Ivana Orlovi Kranjc sa uvek interesantnimtravnatim motivom, drugi je bio TomislavVukievi (RK andarmerija) a tree mesto je pripalo Predragu Rudnjaninu (RK andar-merija). Ukus irija i publike se igrom sluajapoklopio i za najbolju fotografiju po izboru

publike proglaen je rad Ivane Orlovi Kranjc,koja ve vie godina za redom dobija visokeocene i publike i strunog irija.

Kao i prethodnih godina i ovaj put je ta-kmienje obeleilo dobro druenje i pozitivnaatmosfera takmiara i organizatora.


10/19

:

Letnji centar JAZ Iovoga leta S.D.T. Svet Ronjenja u saradnji sa RK Hobotnica Bar, na plai Jaz u neposrednoj blizini Budve organizujeletnj rinilaki centar. Dobro poznavanje akvatorija od ostrva Sveti Nikola pa sve do uvale Nerin garantuje dobre zarone napreko dvadeset atraktivnih lokacija. Centar raspolae sa trideset i pet kompleta ronilake opreme, tri gumena amca kojeokreu motori od 25ks, dva kompresora marke Bauer K-14, kao i mogunost Nitrox ronjenja. Za dobro raspoloenje i sigurnoonjenje zadueni su PADI i CMAS instruktori i divemasteri. U redovima koji slede opisano je nekoliko atraktivnih lokacija.

Rt MogrenJedan od lepih terena u ovom delu primorja. Nalazi se u blizini poznate plae Mogren, u maloj uvali okruenoj visokim liticima, koje su atraktivne i a

U samoj uvali voda je azurno plave boje i zaron poinje sa dubine od svega 4 metra. Roni se ka otvorenom moru kroz teren koji je prebogat prosecima, zaza provlaenje. Jastozi i palasture kao i hobotnice esti su stanovnici ovog terena. Teren se sputa do 25 metara do samog peanog dna. Najzanimljiviji jePrethodno uzet kurs vraa nas sa druge strane litica rta Mogren, kroz podvodni tunel dugaak preko 20m. Na kraju tunela dolazimo do usidrenih amaca.

Saletova peina

Iako je nazivamo peinom, Saletova peina je potkapina, jer se iz njene unutranjosti moe videti predivan izlaz. To je najvea potkapinadelu Jadrana ulaz se nalazi na 14 metara, a tavanica se die i preko 10 metara iznad povrine mora. Veliki kameni blokovi koji se od pealagano podiu do samog vrha potkapine omoguavaju da ronioci izau iz vode i proetaju po unutranjosti. Na povrini se smenjuju slatka i slanto ukazuje postojanje izvora slatke vode. Na dnu se meu samim stenama kriju jata kozica i rakova poznatijih pod imenom Babe. Pod vobezbedno moe ui i u levi i u desni krak peine, jer je sama dvorana velika koliko i prosena bioskopska sala i u nju u jednom trenutku moeod pedesetak ronilaca. Zaista impozantna peina, koju obavezno treba posetiti po dolasku na ronjenje u Crnu Goru.

Hrid Sveti Nikola Lokacija u blizini sela Krimovice. Mala uvala koju ova hrid ini dovoljno je velika za sidrenje tri

amca. Hrid povezana sa kopnom ini malo poluostrvo, na ijem se vrhu nalazi crkvica Svetog Nikole.Nju je po predanju izgradio Grk pomorac na litici visokoj 20 metara poto se spasio nepogode. CrkvicaSvetog Nikole poruena je u zemljotresu 1979. godine, a 2003. je ponovo obnovljena na kopnu i pomou vojne plovee dizalice postavljena na hrid.

Sam zaron zapoinje iz uvale, ije se dno nalazi na 11 metara, obilazi se hrid i silaze se do dubine od33 metra, a stene se spajaju sa peskom. Ovo je teren na kome moete sresti jastoge, dinovske zvezde alii bavae pod imenomTonna Galea. Po zavretku obilaenja hridi nailazimo na zid obrastao morskimalgama bordo crvene boje. Na jednom skrivenom mestu, treba se popeti uz taj pliani zid i nailazi sena dva malena vazduna depa u koji jedva da mogu da stanu dva ronioca u isto vreme. Voda je predsamom povrinom boata. U levom depu po izronu vredi upaliti lampe, jer iznenauje peinski nakitkoji se retko moe videti. U ovom delu zarona roniocima ostaje 100 bara vazduha, pa se okreemo nazad,ali ovoga puta prelazimo preko podvodnog mostia koji spaja samu hrid sa kopnom. U prvih nekolikometara, nailazimo na uzani procep, prepun ljutura koljaka. Nastavljajui dalje, prolazimo pored sidara naih amaca i nastavljamo do procepa u brduse ronioci u jednom trenutku nau u mrklom mraku, ali ve iza krivine eka nas veliko plavetnilo u svojoj lepoti.

Koralni grebenU samoj uvali Jaz na 25 metara dubine nalazi se beli koralni greben po-

vrine dvadesetak kvadratnih metara. Zahvaljujui peanom dnu i dubinina kojoj se nalazi, uspevao je desetinama godina da opstane i u prilino jeouvanom stanju. Redovan stanovnik je murina koju ve godinama prati-mo kako raste. Ostaci nekoliko starih ribarskih mrea svedoe da se na tomkoralnom grebenu tokom godine krije dosta ribe. Nije tajna da su koralnigrebeni prilino retki na ovim dubinama u junom Jadranu, ali njihovo po-stojanje govori da se radi o podruju sa izuzetno istom morskom vodom.

I :Ivana O.K.+381 63 84 85 985+382 67 381 [email protected]

Oreste

Italijanski parobrod Oreste lei na morskom dnu na dubini od 33 metra ispred rta Jaz. Oreste je napravljen u Engleskoj 1896. godine. Prve tri decenije plovio pod imenom Moorby, ali su ga posle Englezi prodali Italijanima, koji su mu dali novo ime Oreste, po antikom heroju (Orest). Plovei za potrebe italijanskeojske tokom Drugog svetskog rata, svoju plovidbu je zavrio 27. marta 1942. godine. Postoje dve verzije potapanja Orestea. Istorijski izvori tvrde da je naiaoa podvodnu minu koja ga je raznela, a prema predanju iz okoline Budve engleski avioni tipa Mosquitos su ga potopili. Veliina i izgled ostataka ovog brodaredstavljaju vetaki greben. Ugori, hlapovi i murine su zauvek na njemu pronali svoj dom.

Hrid GaliolaNalazi se u blizini ostrva Sveti Nikola, ispred same Budve. To je jedan od terena, izuzetno bogat flo-

om i faunom. Hrid se uzdie do jednog metra ispod povrine vode, a sputa se do dubine od 25 metara.a samoj hridi, osim bogatog morskog sveta, zanimljiva su i dva vertikalna prolaza, koje ronioci nazivaju

dimnjacima, Prava je uivancija provlaiti se kroz dimnjake, jer su obrasli sunerima i algama, raznihoja.

PotkapljePotkapina dovoljno velika da u njoj moete da usidrite amac. Njen zid se sputa na 31 metar,

riinjavajui roniocima velianstven prizor velikog plavetnila sa jatima riba. Polako ulazei u brdo,ren vas vodi do male potkapine sa vazdunim depom u koji pet ronilaca moe da izroni u istoreme. Zaron se zavrava prolaskom kroz prozor koji se nalazi na visini od dva metra, a irinedan metar. Prozor se nalazi na samo 4 metra dubine, pruajui fotografima izuzetnu priliku za

obru podvodnu fotorafiju.

Pie: Ivana Orlovi KranjcFoto: Janez Kranjc,

Ivana Orlovi Kranjc


11/19


I

Vetakigrebeni

One mans trash is another mans treasure. Engleska izre-ka: to je smee za jednog oveka, za drugog je blago.udno je to to sam ovu frazu naao navedenu u oficielnombuletinu amerike Agencije za Zatitu ivotne Sredine (EPE), pod na-slovom: Vetraki grebeni rastu u amerikim jezerima i okeanima

Ronjenje na olupinama me je uvek najvie privlailo. Ceo doivljajdopunjuje poznavanje istorije olupine. Svetski ratovi i pomorski sukobi suostavili za sobom brojne olupine koje nas danas privlae odjecima istorije.Roniti na ostacima broda potonulug u pomorskoj bitki, uti bat korakamornara po palubi, odjeke eksplozija, krike, videti oteenja od torpeda ipodvodnih mina, istraiti prostore gde su iveli, nadali se, ginuli ...

U skorije vreme sam imao priliku da ronim u a kvatoriju Floride, naolupinama dva broda Amerike Ratne Mornarice Spiegel Grove i Du-ane koji su namerno potopljeni. Na ovaj nain su stvoreni svojevrsni ve-taki grebeni. Iako je moda nedostajao dah istorije kao lag na torti,ronjenja su bila zanimljiva i uzbudljiva. Ove impozantne olupine privlaeobilje morske faune i prave su poslastice za ronioca i podvodnog foto-grafa.

Ameriki pomorski biolozi i ekonomisti se ve decenijama bave stu-dijama ekolokog i ekonomskog uticaja implemetacije vetakih grebena.

Danas, samo u akvatoriju Floride, postoji 2,300 vetakih grebena. Nekise stvaraju potapanjem isluenih brodova, a neki nasipanjem razliitihgraevinskih materijala. Materijal se uglavnom dobija donacijama raznih vladinih i nevladinih organizacija kao i privatnih korporacija. Na primer,1996. godine materijal sruenog starog fudbalskog stadiona u Klivlendu je upotrebljen za izgradnju vetakog grebena u jezeru Erie.

Iste godine je elktrodistribucija Floride otpoela program odlaganjastarih betonskih bandera na lokacijama ugroenih koralnih grebena.Ovim se nije samo omoguilo reinforsiranje grebena ve je izbegnut ve-liki troak odlaganja otpada. 2006. je potopljen nosa aviona Oriscany uPensakoli, Florida.

U Kaliforniji se planira potapanje starih vojnih brodova pod geslom20 brodova za 20 godina pod inicijativom lokalnih ronilaca; 2003. poto-pljena je fregata HMS Scylla u Whitsand Bay u Engleskoj; 2002. teretbrod Dania je potopljen u priobalju Kenije...

Ideja vetakih grebena je proirena u svetu. Engleska, Japan, Irska,Novi Zeland, Izrael, Hong Kong itd., imaju sopstvene programe izgradnje vetakih grebena.

Stvaranje vetakog grebena omoguava obnavljanje podvodnog i- vota akvatorija poevi od mikro-biolokog nivoa pa do bezkimenjaka

Pie: eljko DragutinoviPADI OWSIDownunder Resources Ltd. &Hobotnica Dive Center, Bar, [email protected]


12/19


E

Nevidljiva podvodna opasnostMikro alge icijanobakterije

N a ronilakom kursu sigurno su vas upoznali sa mno-gim potencijanim opasnostima koje ronilac morauzeti u obzir prilikom zarona kako bi bezbedno reali-zovao planirano ronjenje. Pored fiziolokih ogranienja i rizika kojise tiu gasova i fizikih zakona od uticaja na opremu i telo ronioca, tu jei potencijalno opasna flora i fauna, kao i faktor zagaenja nastalog antro-pogenim delovanjem.

Meutim, retko ko e vam rei da postoje iskonski organizmi koji su,i pored toga to su za golo oko nevidljivi, jako opasni po zdravlje i ivotronilaca, pa i lica koja se bave drugim aktivnostima u blizini vode.

Plankton, slatkovodni i morski, sainjavaju raznosvrsni mi kroskop-ski organizmi (ponekad i virusi) koji slobodno lebde u vodenom pro-stranstvu. Mogu biti: ivotinjski organizmi zooplankton, biljni orga-nizmi fitoplankton, gljivice, bakterije (bakterioplankton) i organizmina granici ivog i neivog virusi. I mada je generalno vrlo koristan zarazvoj ivota na Zemlji; sigurno znate da oko 70% atmosferskog kiseo-nika proizvodi upravo plankton; upravo u sastavu fitoplanktona i bakte-rioplanktona nalaze se odreene vrste algi i cijanobakterija (modrozele-ne alge) koje svojim toksinim dejstvom posredno ili neposredno moguugroziti zdravlje oveka.

menjaka kojima je potrebno mesto za odlaganje larvi kao i sklonite odrabljivaca. Dolazi do lanane reakcije kojom se uveava ukupna biolokaasa akvatorija.

Ekonomski efekti su takoe veoma bitni. Grebeni privlae profesio-alne ribare i sportske ribolovce, koji su bitan element turistike ponude.

Razvijajua ronilaka industrija je veoma zainteresovana za razvija-e vestakih grebena, naroito potapanjem isluenih brodova i aviona.vim se poveava ronilaka ponuda koja postaje sve bitnija za turistikirjentisane zemlje kao to su u naem okruenju Crna Gora i Hrvatska.

Ronei poslednjih 30 godina u akvatoriju Crne Gore bio sam svedokostepene degradacije podvodnog ivota. Ovo su posledice dugogodi-eg prekomernog izlovljavanja, koarenja, krivolova i zagaivanja. Kri-olov dinamitom koji ima p ogubne posledice po podvodni eko sistem,ko u opadanju, i dalje je veoma prisutan.

Inplementiranje ideje kreiranja vetakog grebena bilo bi prekootrebna injekcija za eko-sitem akvatorija Crne Gore kao i za ronila-u turistiku industriju koja je jo uvek u povoju u odnosu na zemlje u

okruenju, ali koja ima velike potencijale. Kao vlasnik ronilakog centrau Baru, naravno da sam veoma zainteresovan za mogunost kreiranjanovih atraktivnih ronilakih pozicija. Ovo se moe omoguiti donaci- jom isluenih vojnih i civilnih brodova. Trokovi rezanja starih brodovapremauju vrednost sirovina koje se ovim dobijaju. Potapanjem istih naodreenim lokacijama i pod kontrolisanim uslovima imalo bi iskljuivopozitivne efekte za sve ukljuene stranke, a posebno za obnavljanje bio-lokog potencijala akvatorija.

Downunder Resources Ltd. u saradnji sa ekolokim nevladinim orga-nizacijama, trenutno radi na pravljenju studije o mogunostima stvaranja vetakih grebena u priobalju Crne Gore koja e se predlozima dostavitiMinistarstvu Turizma Crne Gore, Ronilakom savezu Crne Gore kao iostalim turistikim i ronilakim organizacijama sa nadom da e izazvatiinteresovanje organizacija i individualaca koji se slau sa mojim milje-njem da ubiranje plodova mora nije pravo ve privilegija. Privilegija kojaima cenu, a cena je panja, potovanje i domainski odnos prema onometo nam je povereno na staranje.

Pie: Dejan Nedeljkovi


13/19


Poznato je tetno dejstvo vi-usa, bakterija i gljiva. to se tieikroorganizama (mikroalgi ijanobakterija), oni se uglavnom

avode kao primarni producentirganskih materija u vodama, anjihovom moguem toksinomelovanju kod nas se zna relativ-o malo. Ovim organizmima seajee truju ivotinje, ali sveestalije i ovek, u direktnomontaktu sa toksinim mikroal-ama i cijanobakterijama (unoe-em u organizam ili kupanjem)i ako kao hranu koristi zatrova-e ribe i mekuce.

Meu cijanobakterijama na-zimo prave trovaice (Micro-

ystis aeruginosa, Anabaena flos aquae, Aphanisomenon flos aquae,ostoc.. itd.) koje za vlastitu odbranu proizvode i izluuju toksineepatotoksine i neurotoksine (alkaloidi saksitoksin, anatoksin, mi-rocistin... su snani nervnoparalitiki otrovi). U sluaju masovnogzmnoavanja (vodeni cvet), uzrokuju trovanje riba, a toksine suza ljude (alergija, dermatitis, dijareja, grevi miia). Neke od tro-aica izaziv aju kod riba steri litet, smanjenje imuniteta ili oteenjanutranjih organa (npr. Mycrocystis aeruginosa uzrokuje hemoragijunekrozu jetre) (www.akvarij.net/index).

Interesantno je da pojedine vrste imaju sposobnost prelaska naekundarni metabolizam. ta to znai? U istonom delu obale SADgistrovana je jedna vrsta dinofalgelata (Pfiesteria piscicida ) kojanormalnim uslovima nije toksina niti produkuje toksine. Meu-

m u uslovima poveanja brojnosti populacije haringi, koja se hranivom vrstom fitoplanktona i poveanjem koncentracije materija kojeu produkti metabolizma ovih riba (pretpostavlja se da su to aminoseline), dolazi do neverovatnog prelaska algi iz netoksine forme ugmentisani ameboidni oblik sa biem i to ovoga puta u toksinoj

ormi. Toksini sekundarnog metabolizma ovih algi u masovnoj poja-i mogu usmrtiti preko milion jedinki riba. U s tvari, nakon nekolikoasova, alga se ponovo vraa na primarni metabolizam, tj. u ivotnuzu kada je mikroalga netoksina. Utvreno je da su toksini ove di-

oflagelate opasni i za ljude.Cijanobakterije su vrlo sitne i raznolikog oblika. Moemo ih videti

amo ispod mikroskopa (izuzetak je jedna vrsta Nostoka koja moevoju koloniju proiriti do veliine lenika).

Prema izvetaju iz 1998. godine utvreno je46 vrsta cijanobakte-ja koje su uzrok intoksikacije kimenjaka.

TOKSINE MIKROALGEI CIJANOBAKTERIJE UVODI

Mikroalge su veoma raznovrsnagrupa fotoautotrofnih organizamaije je osnovno svojstvo prisustvohlo-rofila a. Predstavnici mikroalgi mogubiti jednoelijski, kolonijalni i konastimikroskopski sitni oblici, nepokretniili pokretni. Prema nekim autorimabroj mikroalgalnih vrsta na Zemlji sekree od 30.000 do 50.000. Komple-tan slatkovodni i morski fitoplanktonse sastoji iskljuivo od mikroalgi, aone su takoe iroko rasprostranjenena skoro svim kopnenim povrinama,ukljuujui i ekstremne oblasti vrelihpustinja i hladnih polova.

Mikroalge pripadaju iskljuivo biljnom carstvu, osim cijanobakte-rija (modrozelene alge), koje po organizaciji jedarnog materijala i graielijskog zida imaju svojstva gram negativnih bakterija zbog ega susvrstane i u bakterije. Prema Berejevom kljuu ubrajaju ih u XI bakterij-sku grupu, nazvanu oksigene fototrofne bakterije. U nekim literaturnimizvorima uz tradicionalno zadrane modrozelene alge (Cyanophyta), mi-kroalge se nalaze u osam od deset poznatih algalnih razdela (tabela 1).

Tabela 1 : Razdeli algi sa predstavnicima mikroalgi(Blaeni, 1988, iz Dalmacija i Ivanev-Tumbas, 2001)

R AZ DE O P RE DS TAV NI CI

Cyanobacteria modrozelene mikroalge (cijanobakterije)

Chlorophyta zelene mikroalge i makroalge

Euglenophyta euglene i euglenoidne mikroalge

Chrysophyta zlatno-zelene mikroalge

Xanthophyta ute mikroalge

Bacillariophyta silikatne mikroalge

Pyrrhophyta vatrene mikroalge

Rhodophyta crvene mikroalge i makroalge

Phaeophyta mrke makroalge, nema mikroalgi

Charophyta hare, nema mikroalgi

Pored gore navedenih postoje i mnoge druge rizine vrste koje direktno iindirektno utiu na intoksikaciju vodenih i priobalnih podruja.

Ronioci esto sakupljaju stvari sa dna za jelo, bilo podvodnim ribolo- vom (najee ronjenjem na dah), sakupljanjem koljkaa ili rakova (za ta supotrebne posebne dozvole). Paralitiko trovanje koljkaima uzrokovano jehemijskim agensima poznatim kaosaxitoxin ineosaxitoxin . Te agense sinte-tizuju mikroskopske vatrene alge (Pyrrophyta ), odnosno vrstedinoflagelata ;Gonyaulax tamarensis ili Gymnodium breve , koji su uobiajene u morskomplanktonu. Ti toksini dinoflagelati povremeno drastino poveaju svoj brojuzrokujui pojavucrvene plime . koljkai kao to su kamenice (ostrige), da-gnje i sl., koje se hrane filtriranjem vode, probavljaju velike koliine dino-flagelata, i njihove otrove deponuju u tkivima. Ako pojedete takvu koljkumoete se otrovati. Taj toksin je sezonski, pa se pojavljuje samo kada postojicvetanje dinoflagelata, obino u periodu izmeu juna i avgusta. Paralitikiotrovi koljkaa (saxitoxini) su nervni otrovi, to znai da mogu prouzrokovati prestanak disanja (tj. respiratorni zastoj). Bitno je unesreenog to predopremiti do bolnice (Svirev, 2001; Gajin, 2001).

Kada govorimo o trovanjima nastalim kao posledica konzumiranja za-trovane ribe, verovatno najee trovanje jeciguaterom . To je bolest sa neu-rolokim i gastrointestinalnim simptomima. Razne vrste tropskih riba mogupreneti taj otrov ili grupu toksina, poznate kaociguatoxin. Ponovo jedandinoflagelat , Gambierdiscus toxicus, generira toksin, a sastavni je deo u pre-hrambenom lancu mnogih riba koralnog grebena. ini se da otrov ne utiena ribu koja ga pojede, ve da ga koncentruje u tkivima, pa kada ovek poje-de takvu ribu, on se otruje. Uopte, to je riba vea, moe biti vie toksina.Simptomi se obino razvijaju u periodu od 6 do 12 sati nakon konzumacijeribe, ali u nekim sluajevima, mogu se javiti i nakon sat vremena. Prvi znaktrovanja je obinogastrointestinalne prirode kao sto su oseaj munine, povraanje, grevi i dijareja. Brzo sledeneuroloki simptomi, kao to su umor,svrabe, bol ili slabost u nogama, bol u zglobovima, oseaj vruine ili hladno-e, glavobolja, bol u miiima, hladnoa, vrtoglavica, tremor, znojenje, crveniosip. Kliniki znaci variraju od manjih tegoba do kome i smrti. Sa pravilnomi brzom diagnozom pacijent se moe efikasno tretirati odreenim lekovima.

Drugi ihtyosarkotoksinizam je trovanjeskombroidima , tj. ribom kojuHavajci nazivajumahi mahi (dolphinfish). Skombrotoksino trovanje nasta- je kao posledica konzumiranja ribe kao to su tuna, skua, pa i plava riba.Do trovanja dolazi kada se pojede riba koja se delimino poela raspadati pasadri visoke koncentracije histamina. Na temperaturama preko 37 stepeniCelzijusa bakterije uzrokuju raspadanjehistidina iz tkiva uhistamin i saurin.Pokvarena riba esto ima papreni ili otar ukus. Znaci i simptomi skomb-roidnog trovanja se obino javljaju unutar sat vremena. Simptomi ukljuujudijareju, vruu kou, osip po licu i telu, znojenje, muninu, povraanje, gla- vobolju, bol u elucu, osjeaj gorenja u ustima i grlu, groznicu, vrtoglavicu,pritisak u prsima, nateeno lice, probleme sa disanjem.Kuvanjem se otrovne razgrauje . Uvek jedite sveu ribu, koja je bila u friideru. Ako ulovitesveu ribu, stavite je u friider do trenutka pripreme ili zamrzavanja.

Najopasnije od svih trovanja hranom je ono uzrokovanotetrodoksinom ,kojeg nalazimo u tkivima ribe kugle, ribe fugu i slinih riba. Konzumiranjete ribe esto stvara udan oseaj topline ili treperenja celog tela. U visokim

koncentracijama,tetrodotoksin moe prouzrokovati smrt za nekoliko minu-ta. Simptomi fugu ili trovanjatetrodoksinom ukljuuju: slabost, vrtoglavicu,osjeaj peckanja oko usta, grla, jezika, pojaana salivacija, nizak krvni pritisa(hypotensija), povraanje (esto i ozbiljno), cijanozu, usporeni srani ritam(bradikardija), oteano disanje (dispnea). Simptomi nastupaju od 5 do 45 mi-nuta nakon konzumacije, a smrt moe nastupiti iznenada bez upozorenja.Tretman ukljuuje oivljavanje, davanje kiseonika, intravenoznu hidrataciju,ispiranje eluca, davanje atropina.

Takoe bitan podatak koji e nam naslutiti vanost poznavanja cijano-bakterija i njihovog razvoja je i sama injenica da spadaju meu najstarijeako nisu i najstariji organizmi na Zemlji. Nastale su pre oko tri milijardegodina. Dakle, ako razvoj ivota na Zemlji predstavljamo kao jedan dan,tada emo nastanak cijanobakterija zabeleiti u prvoj, a nastanak oveka uposlednjoj sekundi.

Moemo da zakljuimo sledee: ukoliko ne shvatimo da samo ovu Ze-mlju imamo, i da dr ugu neemo dobiti, i ne promenimo svoje navike u odno-su prema prirodi i svom okruenju u pozitivnom smeru, predstoji nam onoto je zapisano u Starom zavetu o apokaliptinom kraju sveta. Ovaj slabanapel u korist odranja prirode i buenja usnule ekoloke svesti oveka verovatno nee imati odjek, ali jedno je sigurno:

Onako kako su cijanobakterije bile svedok pojave oveka na Zemlji,sasvim je sigurno da mogu biti jedne od retkih bia koje e ga ispratitiu istoriju. Samo to e, za razliku od postanka, ovek za svoj odlazak bitisam kriv .

Kako to rade u zemljama gde je visoko razvijena ekoloka svest slikovito opisuje sledei primer:

U Beu je izgraen kompleks za preiavanje voda koje se isputaju uDunav na oko 3000m2. Sistem sa nekoliko stotina kilometara cevi, nekolikodesetina hiljada kilometara elektrinog kabla, sa preko 30 miliona uloeniheura kapitala slui za preiavanje svih oblika otpadnih voda i svoenje na Iklasu koja se isputa u Dunav. Dodatna zarada ostvaruje se izdavanjem kom-pleksa za snimanje akcionih filmova. Magistar Uli Sama, lan gradskog veBea, u intervjuu za jednu stranu televiziju u emisiji o ekologiji kae:

Svaki euro uloen u preiavanje voda koje se isputaju u Dunav, igasova koji se isputaju u atmosferu, utedi 5 eura koji se ulau u zdrav-stvenu zatitu stanovnika .


14/19


- P C G

Goricija(Goritia)

AJVEA BRODSKA OLUPINA U CRNOGORSKOM DELU JADRANA)

Transki parobrod ,,Goricija predstavlja najveu olu-pinu koja lei u crnogorskom priobalju. Bio je dugaak 104 metra, irok 14 metara, i sa nadgradnjomisokom 7 metara mogao je postii brzinu od 12,5 vorova. Imao je ogro-nu nosivost od ak 3104 bruto registarskih tona. Ovaj parobrod, u vla-

nitvu austrougarskog Lojda, proizveden je 1903. godine. Prvobitno imeu je poetkom Prvog svetskog rata, 20. avgusta 1914. godine, promenje-

o u ,,Dampfer III (Trei Parobrod), a od 16. marta 1916. godine sluio za vojne potrebe skladitenja municije na potezu du albanske obale.ratei pomorski konvoj u povratku iz Draa, u noi 19. avgusta 1918.odine naleteo je na minu i, posle strahovite eksplozije koja je otkinularamac broda zapalio se, a potom i potonuo. Torpedni brodovi iz pratnjeb 82F, a posebno posada Tb 90F, uspeli su brzom akcijom da spasu sto

est lanova posade, ali se kao ljudski gubici potapanja ipak navode triosobe, to na ,,Goriciji, to na Tb 90.

Vie puta ova olupina je pogreno imenovana od strane ronilaca.lanovi Udruenja za zatitu i istraivanje Jadrana osamdesetih godinaprolog veka su napisali izvetaj u kome navode da su otkainjui ribarskumreu pronali ogromnu olupinu metalnog broda u blizini Ade Bojane kojise najverovatnije zvao Forverc. Grupa crnogorskih ronilaca 1993. godi-ne objavila je vest o senzacionalnom otkriu nepoznatog broda, praveiistovremeno i TV emisiju u kojoj su takoe izveli pogrean zakljuak da sebrod zove ,,Forverc. Objanjenje je jednostavno : u pripremama i tokomPrvog sv. rata, jedan deo putnikih i trgovakih brodova iz austrougarskeplovidbe preao je iz civilnog u vojni sektor, radi potreba transporta mate-rijala i ljudstva austrougarske vojske. Na brodovima te flote bio je serijski

proizveden itav niz brodske opreme sa ugraviranim grbom austrougar-skog ,,Lojda, u okviru koga se nalazi i natpis ,,Vorwaerts (Napred). Nekiod takvih pronaenih predmeta verovatno su naveli ronioce da pomisle da je re o unikatnoj brodskoj opremi broda pod imenom ,,Forverc.

Brod lei na dubini od svega 12,5 metara, oko 1,5 km istono od hri-di eran, orijentisan u smeru zapad-istok. Veoma slaba providnost vode,ne vea od 3 metra, esto je ovde uslovljena pre svega muljevito-peanimdnom Velike ulcinjske plae i blizinom ua reke Bojane. Brod je naseo umulj do vodene linije, ali su podvodne struje i rad talasa peskom i muljemnapunili mainski deo i najnie prostore potpalublja, tako da je u nie delo- ve broda, kako trenutno stoje stvari, nemogue prodreti. Konstrukcija tru-pa broda ukazuje na njegovu izuzetnu irinu, kao i na neobian celokupniizgled broda. U praenju linije brodskog trupa postoji jedan veliki prekid,koji potie od izuzetno jake eksplozije koja je brod potopila, pa se pramacnalazi pedesetak metara odvojen od ostatka trupa broda (brod je praktinoprepolovljen). Moglo bi se zakljuiti da se najaa eksplozija desila u delu

prednjeg jarbola (dizalice), gde je svakako bio i magacinski prostor muni-cije. Ipak, ostaci municije koja je bila na ovom brodu, po sadanjim sazna-njima, nikada nije pronaena. Kompletna drvena nadgradnja broda kao icela paluba razneseni su radom mora i poarom na brodu koji je prethodiopotapanju. Dokazi za poar na brodu oigledni su na raznim delovima pre-ostale opreme na kojoj se vidi da je dugo bila izloena vatri.

Na krmenom delu su interesantni sauvani delovi luksuznih toaleta ikupatila sa izuzetno lepim keramikim ploicama. Od sredine prve dece-nije dvadesetog veka, ni slavina vie nema. Samo su dve kade u potpunosti ouvane, i do danas stoje na svojim mestima.

Poslednjih godina ronioci odneli su apsolutno sve to se moglo odnetisa ,,Goricije. ak su i brojni masivni brodski prozori poskidani sa svojihmesta do poslednjeg. Meu sitnim predmetima koji su uoeni 1993-94. go-dine dominirali su tanjiri i razno drugo posue, escajg i brodski prozori,kao i delovi napravljeni od porcelana, stakla, mesinga i slinih materijalakoji su odoleli vatri (razne zidne lampe, metalno posue, rukohvati, ivilu-


15/19


Cenjeni ronioci!

Drago nam je da Vas moemo obavestiti da je iz tampe iza-la knjiga koju ste oduvek eleli da nabavite:Vodi za ronjenje-PODVODNI SVET CRNE GORE autoraDuana Varde .

Knjiga detaljno obrauje preko50 lokacija za ronjenje uCrnoj Gori , obuhvatajui podatke o vie od 20 potopljeniholupina, podvodnih peina i najatraktivnijih lokacija zaronjenje u crnogorskom primorju, sa uputstvima i preporu-kama roniocima, ukljuujui i zakonsku regulativu vezanuza podvodne aktivnosti. Vodi predstavlja po prvi put obje-dinjene sve poznate podatke o ronilakim destinacijama uCrnoj Gori, ukljuujui i druge podatke vezane za istoriju,kulturu, sport i razne servisne informacije svih primorskihoptina. Knjiga je bogato ilustrovana crno-belim i kolor fo-tografijama, obima 200 strana, u plastificiranom povezu.

Ogranien tira PRVOG IZDANJA knjige moeteporuiti kod autora Duana Varde po ceni 1999 din + ptttrokovi.

Telefon +381 63 87 66 408.Rok isporuke je 30 dana.

, brave i sl.). Svi su se predmeti odlikovali visokostilskom izradom, tako da generalni utisak bio da je brodska oprema bila vrlo luksuzno dizajnirana.

Prilikom Ekspedicije za istraivanje podvodnog svete Crne Gore 1994.odine, na povrinu su izneta tri tanjira, jedan posluavnik i jedna nedefinisa-a masa za koju se ispostavilo da predstavlja vatrom stopljenu bravu drvenihrata sa jednom viljukom. Svi su imali ugraviran pomenuti grb austrijskog

Lojda sa natpisom ,,Voarwerts, i predati su Pomorskom muzeju u Kotoru.Ogromni pramac koji lei odvojen od ostatka broda ponajvie govori o

lini eksplozije koja je raznela brod. U potpalubnim delovima trupa nalaze

e pomenute sanitarije i to je ujedno najzanimljiviji nivo broda. Krmeni deo posebno interesantan sa kormilom i svojim prozorima postavljenim okolo

ele krme. Ceo ovaj potpalubni nivo je u veem delu prohodan i dovoljnorostran da se i vea grupa ronilaca istovremeno kree kroz njega. Ostacimnjaka stvaraju pravu predstavu o nekadanjoj visini nadgraa. Najnii

eo broda, ispod potpalublja, u kome je bio smeten glavni mainski deo, uelikoj meri je pun mulja, ali i nesvakidanje velikih primeraka riba koje na

ovde pronalaze idealni zaklon. Neuobiajeno je velika i koncentracija koljki voloka, za koje izgleda da kada jednom uu u olupinu, zauvek ostanu u njoj.

OCENA POGODNOSTI ZA RONJENJE,,Goricija predstavlja vrlo zahvalan objekat za turistiko ronjenje,

pogotovo u uslovima bolje sree sa prozirnou vode. U sluajevima sla-

bije vidljivosti, ronilac se lako moe nai dezorijentisan veliinom broda,posebno na sredinjem delu gde je irina broda nesvakidanje velika 14metara. Zbog male dubine, olupina je izuzetno bezbedna za ronjenje, na

pristupanoj je dubini i praktino najblia lokacija za ronjenje u okoliniAde Bojane. Ogromna olupina Goricije predstavlja i izuzetan podvodni vetaki greben na kome je izdvojena koncentracija riba daleko vea negokilometrima u okolini, ukljuujui i oblinju hrid eran.

Pie Duan Varda (odlomci iz knjige Podvodni svet Crne Gore)Foto: Janez Kranjc


16/19


R onilaki brend BARE koji do skoro bio poznat po pro-izvodnji odlinih ronilakih odela svih vrsta, nedav-no je proirio asortiman svojih proizvoda tako da susada u ponudi i ronilake maske, disalice, peraja i kompen-zatori plovnosti.

MaskePria poinje sa modelom

Frameless ije ime govori dase radi o masci izuzetno malezapremine. Proizvodi se samou verziji sa crnom silikonskomobrazinom. Ugraena je revu-lucionarna push-button kopakoja omoguava brzo i lako po-deavanje strep trake. Staklo je veoma kvalitetno i naravno, termiki obr-eno. Zanimljivo je da maska veoma dobro apsorbuje pokrete miia licabez prodora vode. Za to je zasluna dupla ivica obrazine koja omoguujeidealno prijanjanje maske uz lice.

MedeliDuo C i Duo B se u principu razlikuju po boji silikona.Oznaka C govori da je u pitanju providni silikon (clear) a B da se radio masci sa crnom obrazinom (black). Ovi modeli imaju dva stakla i takoemalu zapreminu i veliko vidno polje. Takoe je ugraena push-buttonkopa, ali glavna odlika ovih modela je njihova teina. Veoma su lagani.

Trio C je sledei model koga karakteriu tri stakla i proireno vidnopolje. Konekcija sa potiljanim kaiem je ostvarena pomou originalne sa- vijajue kope, zahvaljujui kojoj je podeavanje brzo i lako. Proizvodi seu verziji sa providnim silikonom i ramovima u utoj, plavoj i crvenoj boji.

Quad C je originalno dizajnirana maska za one ronioce koji elepanoramski pogled. Sa dva bona stakla omoguen je neometan pogledi sa obe strane. Strep se lako i sigurno podeava pomou push-buttonkope. Providna obrazina je izvedena sa duplom ivicom. Zapremina ma-ske je veoma mala.

Kompenzatori plovnostiZa ovu sezonu BARE je pripremio etiri modela kompenzatora plov-

nosti. Ovom prilikom emo se pozabaviti sa dva modela:Black Jack iBlack Wing .

Black Jack je mo-del koji je zasnovan natradicionalnom rekre-ativnom dizajnu, toznai da se vrea sa vaz-duhom nalazi sa strane.Odmah je uoljivo da je napravljen od veo-ma kvalitetnih materijala koji e zadovoljitisve kategorije ronilaca.Proizvodi se u etiriosnovne verzije kapa-citeta plovnosti: 15.8kg,17.2kg, 19.9kg i 21.7kg.Tegovi su integrisani.

Black Wing je naprednodizajniran model gde se kom-pletna vazduna vrea nalazipozadi pravei dobro poznatuwing konstrukciju. Ovaj mo-del je vie namenjen thnikimroniocima, ali i onima koji senalaze negde izmeu tehnikogi rekreativnog ronjenja. U sva-kom sluaju upotrbljeni su naj-kvalitetniji materijali koji omo-guavaju dugotrajnu i sigurnuupotrebu. Pravi se u enskoj imukoj verziji.

Vie o svakom modelu BARE kompenzatora plovnosti e biti rei unekom od narednih brojeva, kada emo raditi i detaljno testiranje.

POWER SUBSteve Todorovia 32, Beograd

Telefoni: 063 374 204 , 011 35 411 35

N

BAREproirio ponudu!


17/19


Cela pria je poela pre dve godine kadamo nakon usputnog raftinga na Tari, sedelikampu Montings i razgovarali sa Savom,

lasnikom ovog rafting centra, o lepotamarine, Zelengore i okolnih planina. Nekako

e tada na stolu pojavila stara, izguvana bro-ura sa koje nas je posmatralo neverovatnoavo-zeleno jezero. Odmah smo poeli da

e raspitujemo kako je mogue stii do njega,i prve informacije su bile prilino obeshra-rujue. Do jezera se stie teko prohodnomaninskom stazom, koja krivuda izmeu li-ca, umskih predela i dolina. Naa ronilaka

oprema je predstavljala veliki problem, kojibi se moda mogao reiti uz pomo konja.Uhvatili smo se za to moda i nastavili damatamo o ovom poduhvatu.

Kockice su se sloile tano dve godinekasnije i ekipa koju su inili Ivana Orlovi-Kranjc, Slavica Turk, Svetlana irkovi, De- jan Matijaevi, Dragan Luki, Dejan Vasi,Jovan Petrovi i Janez Kranjc nala se na kraju puta kojim idu automobili u Naci onalnomparku Sutjeska, sa rancima na leima, nato- varenim konji ma i spremnou za polazak u veliku avanturu .

Od slika na monitoru do ivihpredela

Okupljanje ekipe spremne za pohod naTrnovako jezero poelo je u etvrtak 18. 06.2009. godine u rafting kampu Montings, koji je predstavljao bazu i z koje smo planirali dakrenemo. Sedei uz vatru razraivali smo de-talje, sa nestrpljenjem oekujui naredno jutro.Svi smo se pribojavali vremenske prognoze,koja nije obeavala nita dobro. Najavljivana jekia i hladno vreme preko celog vikenda. Jutro je osvanulo sa niskim oblacima i obilnom ro-som. Nakon nekog vremena sunce se ipak pro-

bilo i dan se pretvorio u pravi letnji. Presloena je ronilaka i kamperska oprema, uz dodatneredukcije. Utovarili smo sve u kombije i kre-nuli ka Tjentitu. Nakon vonje od dvadesetakminuta skrenuli smo na dosta oteen put koji je vodio sve dublje u umu. Nakon rampe naulazu u Nacionalni park Sutjeska shvatili smoda ulazimo u sve veu divljinu. Asfalt je ubrzonestao, a na njegovom mestu se pojavio tvrdonabijeni tucanik. Posle petnaestak kilometa-ra vonje obodom Peruice, jedine praume uEvropi, stigli smo na raskrsnicu gde smo napra-

vili malu pauzu. Naime, izali smo iz vozila iuputili se putiem kroz praumu da bi videli le-gendarni Skakavac, osamdesetmetarski vodo-pad koji dominira ovim krajem. Nakon kraegfoto sena, nastavljamo dalje ka mestu Prijevor.uma se sve vie nadvija nad putem zaklanjaju-i vidik. Posle dvanaestak kilometara, iza jednekrivine pred oima nam se otvorila iroka viso-ravan. Ovo je bila krajnja taka do koje se mo-glo etvorotokaima. Na tom mestu ekao nas je na vodi Sreko sa svoja dva konja Bugaromi Bebanom. Dogovor je bio da konji ponesu

ronilaku i snimateljsku opremu dok emomi poneti ostalo. Izraunali smo da je teret pokonju iznosio oko 120 kilograma, dok smo mina leima imali izmeu 20 i 30 kilograma. Uzdogovor kada da dou po nas, automobili suse vratili a mi krenuli planinskim putiem kanaem konanom cilju Trnovakom jezeru.

Opasni sipar i korita planinskihpotoka

Zanimljivo je kako se ljudsko telo ponaapod teretom. alili smo se da nam je potrebno

da dostignemo radnu temperaturu, ali ekspe-dicija je polako, ali sigurno poela da savlaujedeonicu po deonicu. Odmah na poetku, javilasu se prva iskuenja. Naime, pre par godina lavina je zatrpala i onako uzan puti, pa je staza vodila relativno utabanim siparom, ali uz samuivicu ambisa. Mlai konj, Beban je u jednomtrenutku proklizao pravei odron. Zadnje nogesu mu ve krenule ka provaliji, ali je Sreko uposlednjem trenutku uspeo da ga zadri i vratina stazu. Nakon dve opasne take, put je postaooputeniji i iri. Uskoro smo ispod nas ugledali

katune sa pastirima i stadima ovaca. Krivuda- jui kroz borove pred nama se otvorio pogledna dolinu koja se zove Suva jezerina. Karakte-ristini naziv dolazi od podatka da je tu nekadazaista bilo jezero koje je usled delovanja karstanestalo. I tu vidimo uticaj lavina po oborenomdrveu i ceo prizor je pomalo sablasan. Ovajdeo puta je bio lagan jer smo se kretali po rav-nom travnatom terenu. Stigavi u podnojeumovitog brda shvatili smo da e poslednjadeonica biti izuzetno naporna. Uspon je bioprilino velik, a dobar deo puta je bio krozkamenito korito presahlog planinskog potoka.Nakon kraeg odmora i podeavanja opremekrenuli smo uzbrdo. ulo se samo glasno di-sanje lanova ekspedicije i zvuk kopita po ka-menju. U jednom trenutku Beban se okliznuoi klecnuo. Morali smo da ga rasteretimo da biustao. Ubrzo smo nastavili dalje. Sa olakanjemsmo primetili da teren postaje ravniji a umarea. Konano smo izmeu drvea poeli danaziremo jezero. Slike koje smo do tada gledali

na internetu oivele su pred naim oima.Nakon kraeg odmora, jedan deo ekipe je

poeo sa podizanjem kampa, a drugi je kre-nuo u potragu za izvorom pitke vode. Sedei u veernjim asovima uz vatru, na 1.517 metaranadmorske visine, pravili smo planove za su-tranja ronjenja.

Zaron u netaknuto jezeroZbog strogo ograniene mogunosti za

noenje, opremu smo sveli na minimum neop-hodnog. Nau priu su u par navrata prekinuliudaljeni pucnji, kojima su pastiri u katunimana Trnovakom Durmitoru plaili vukove iostale umske zveri. Ovo je jo uvek netaknu-ta divljina. Ronjenja su planirana u parovima,od kojih je svaki par imao cilj da preroni dru-gu oblast jezera, ija je duina 825, a irina 715metara. Voeni podacima jednog od najveihsrpskih geografa Jovana Cvijia, oekivali smohladnu vodu. Prema istraivanjima s poetka

Trnovako jezero

kriveno meu vrhovima planina Volujak, Trnovaki Durmitor i Magli nalazi se moda najlepe ledniko jezero u ovom delu sveta.smoro ronilaca iz kluba S.D.T. Svet Ronjenja odvano se uhvatilo u kotac sa planinama u nameri da prvi zavire ispod povrinevog planinskog dragulja.

Pie: Janez KranjcFoto: Ivana Orlovi-Kranjc,

Dragan Luki iDejan Vasi


18/19


edamdesetih godina prolog veka izmerena jemperatura od 12 stepeni na povrini i svega

etiri stepena Celzijusa na dnu. Zato smo pone-suva odela i Apeks regulatore, kojima funkci-

nisanje u ovakvim uslovima ne bi trebalo daredstavlja problem. Prilino smo se obradova-kada smo shvatili da je temperatura vode ueuvremenu porasla na ugodnih 17 stepeni!

Maksimalna dubina koju smo pronali bila jeevet metara, to se poklopilo sa podacima sta-h geografa.

Prvi par smo bili Dejan Matijaevi i ja, za-m su ili Dejan Vasi i Svetlana irkovi, palavica Turk i Jovan Petrovi i na kraju Ivanarlovi-Kranjc i Dragan Luki. Takoe, Dejana smo planirali da napravimo i noni zaron.

Ubrzano smo krenuli sa opremanjem, jer elja da zavirimo ispod povrine smragdno

elenog jezera bila neizdriva.Kada sam spustio glavu ispod vode, shvatio

am da je vredela svaka kap prolivenog znoja,

svaki bolni mii i sve opasne situacije koje smoimali da bismo stigli do cilja. Pred oima su mise otvorile podvodne livade i vodeno prostran-svo kroz koje smo imali ast da prvi preronimo.Zaista, vidljivost je bila preko deset metara, kaoda gledate kroz vazduh. Sretali smo sitne ribice,pueve, razliite vrste trave ... Dno je muljevi-to, ali prekriveno travnatim tepihom, koji akoprotresete, isputa mehurie vazduha. Takoe,esta su oborena debla i stene, od kojih nekekao hridi izlaze sve do povrine.

U nekoliko navrata smo uspeli da vidimo isolidne primerke pastrmki, koje su se opreznodrale na veem rastojanju tako da nismo mo-gli da ih snimimo. Parovi su se smenjivali do-nosei nove informacije i zapaanja. Skoro svisu uspevali da vide pastrmke, ali ih niko nijesnimio. Ivana je ak uspela da vidi i fotografiedadevnjake, pijavice i koloniju punoglavaca.Niko nije mogao da sakrije osmeh nakon ronje-nja u Trnovakom jezeru. Ovo je zaista najbo-

lje od svih jezera u kojima smo do sada ronili.Dok su se grupe smenjivale, slobodno vremesmo iskoristili da napravimo to vie snimaka jezera i okoline.

Slavica i Dejan, na elu sa iskusnim pla-ninarom Jovanom Petroviem, krenuli su putMaglia i uspeli da stignu do prvih snegova,odakle su napravili snimke jezera. Dejan Ma-tijaevi i ja smo krenuli na drugu stranu, kaTrnovakom Durmitoru, odakle smo napravi-

li panoramske fotografije Trnovakog jezera.Dragan i Ivana su ponovo fotografisali dadev-njake ... I tako sve do mraka kada smo ponovouli u vodu u potrazi za opreznim i plaljivimpastrmkama. Ovaj put smo imali vie sreeuspevi da im priemo blizu i napravimo lepesnimke. Po izronu primetili smo nemo sevanjemunja iznad svih vrhova planina koje su nas

okruivale. Shvatili smo da nas je priroda dostamazila i da je odluila da nam pokae i svojudivlju stranu.

Pripremili smo kamp za nevreme koje sepribliavalo i uz vatru prepriavali doivljaje sazarona. U daljini su se ponovo uli pucnji kojima su pastiri branili stada, a uma oko nas jepoela da isputa pomalo uznemirujue zvuke.Kia je poela posle ponoi, ali smo imali sreeda nas je oluja ipak zaobila. Osvanulo je kino

jutro, a mi smo shvatili da e takav biti i ceo dantokom kojeg smo planirali povratak.

Dramatian silazakVeoma brzo smo bili mokri, ali kamp je spa-

kovan, konji natovareni i mi spremni za polazak.Fotografisali smo se za uspomenu i u koloni kre-nuli kroz umu. Staza je bila dobro natopljena i

blatnjava, to nam je oteavalo kretanje. Meu-tim, pravo iskuenje je bilo tek pred nama. Ka-meno korito nekadanjeg planinskog potoka jesada bilo izuzetno klizavo. Ovo je bio ekstremnoopasan deo za konje. Da je to ba tako, dobilismo veoma brzu potvrdu. Beban se u jednomtrenutku okliznuo i nezgodno pao izmeu ste-nja. Brzo smo ga rasteretili i sa strepnjom pregle-dali zadnje noge, koje je prilikom pada udario.Na sreu, sve je bilo u redu, ali smo odluili da

ga maksimalno rasteretimo i da do podnoja ikraja kamenog terena opremu sami spustimo.Svima nam je laknulo kada je ova opasna deoni-ca sa uspehom savladana. Ostatak puta protekao je bez veih problema. Nakon dva sata i petnaestminuta kroz maglu smo ugledali klupski kombii Land Rover rafting centra kako nas ekaju nadogovorenom mestu.

Za pamenjeUmorni, pokisli, pomalo smrznuti ali za-

dovoljni vozili smo se kroz kini dan ka ba-znom kampu na obali Drine. amor prie jezamenilo utanje, u kojem su lanovi ekspe-dicije sreivali utiske o doivljenoj avanturi.Svi su se sloili da je vredelo, makar samo napar dana, iskoiti iz ivotne svakodnevnice idotai netaknutu prirodu i iveti u skladu i ra-zumevanju sa njom. Ovo je bio doivljaj koji

se godinama prepriava roniocima, deci, unu-cima ... Bio sam ubeen kada sam zamicao uumu, ostavljajui Trnovako jezero za sobomda je to na prvi i poslednji susret. Jer, ovo jeput koji je sa nae, ronilake, strane prepuniskuenja. Kada sam pitao lanove ekipe da libi ponovili, dobio sam jednoglasan odgovor sledei vikend!


19/19

Documents

Svet Ronjenja Jul_2009