Click here to load reader

Svako može biti srećan - Razvoj karijere

  • View
    3

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Svako može biti srećan - Razvoj karijere

sezona odmor a Svako moe biti srean
KonKurS za Studije u inostranstvu
Poslodavac meseca Delhaize Srbija
Izdava Business Press d.o.o. Kralja Vladimira 51/2 11010 Beograd Srbija
Tel/Fax: +381 398 7871 Email: [email protected] URL: www.poslovi.rs/karijera
Glavni urednik Jelena Gaji
Foto Fotolia.com
ISSN: 2217-4486 (online) Registarski broj: 60498 Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije
Magazin Karijera je besplatan i moe se slobodno preuzimati u PDF formatu. Magazin Karijera se moe štampati i koristiti u obrazovne svrhe. Komercijalna upotreba bilo kog dela magazina Karijera nije dozvoljena.
ImPRESSUm
6 TemA bRoJA U susret godišnjim odmorima - Finiširaj
snano........................................6 Kada su zaposleni najzadovoljniji pos-
14 moTivAciJA Svako moe biti srean................14
17 poSloDAvAc meSecA Delhaize Srbija............................18
20 poSloDAvci Godišnji odmori zaposlenih - Dobar
plan odmora................................20
letovanje......................................21
studenata....................................24
28 zAnimlJivoSTi Odmor-kad hoete i koliko elite. 28 Posao iz snova-Sunanje u parku za
2000 evra....................................29 Zanimljivo letovanje - Planinski
biciklizam....................................30
TEma BROja
finiširaj snano redina je godine i prilika da se završavaju poslovi, kako bi se na odmor otišlo rastereeno. Neki to ipak vide kao priliku da nedovršene poslove odloe za septembar ili prvi slobodan trenutak na jesen. Uuuups! Da li je ovo zaista nain kako treba da radite?
S U susret godišnjim odmorima
7Leto 2012.
Kulturološko naslee koje nosimo u Srbiji kae vano je uestvovati, tanije vano je zapoeti posao. Meutim, biznis, zapoeti projekat, do pola oišena kancelarija ne poznaju samo poetak, ve je potrebno stvari dovesti do kra- ja. Tanije, koliko je vano da nešto zaponete, još je vanije da završite zapoeto.
Najjednostavniji primer je fakultet, koji godišnje upiše hiljade studenata, od kojih jedva par stotina uspešno završi studije. To su uspešni. Dajte sebi priliku da budete uspešni u poslu.
još desetak dana je do kraja juna i pred vama je prilika da pokaete i sebi i drugima kako na “terenu” izgleda samodisciplina i profesiona- lizam.
Prepoznajte sve dobro što ste dobro uradili do sada i zarad svih manjih i veih uspeha done- site odluku da sada, na kraju juna, stavite taku na “i”.
Motivišite sebe tako što ete kreirati nagradu za kompletiran posao i za završetak projekata koje ete uraditi do kraja meseca.
Ukoliko ste poslodavac, odnosno menader, uradite isto i za tim. Prepoznajte najbolje. Na- gradite one koji su spremni da idu korak više i da primerom pokau kako se gradi karijera i poštuje povereni posao.
Na taj nain ete, ne samo pomoi zaposle- nima i sebi da izgradite i uvrstite samopouz- danje pred poetak jesenje sezone, ve i da kreirate platformu i standard koji e biti osnova za naredni period. Ne zaboravite da se stan- dard pomera naviše samo novim standardom.
Zašto je znaajno dovesti stvari do kraja:
- Lepše se oseate - Izgraujete samopouzdanje - Kreirate pobedniki mentalitet - Izbegavate odlaganje - Postajete uzor - Testirate i gradite samodisciplinu - Pokazujete profesionalizam na delu - Postavljate nove standard - Pokazujete sigurnost da drugi mogu da raunaju na vas
Zbog toga kreirajte mentalitet pobednika, odnosno budite oni koji dovode stvari do kraja. Samo oni koji gube - odustaju. Pobednik ni- kada ne odustaje, kao što gubitnik nikada ne pobeuje.
Pomozite sebi da u jesenju sezonu uete nasmejani i bez tereta neuraenog posla iz prethodnog perioda. Odlaganje za jesen os- tavite drugima, isplanirajte prolazak kroz cilj i zakoraite smelo i odvano u septembar.
Tekst iz asopisa „Poslovna ena“
8 Leto 2012.
Pogledajte kada ste bili zadovoljni na kraju dana.
To nije bilo onda kada niste imali ništa da radite, ve onda
kada ste imali puno posla i kada ste sve završili.
- Lord Action
9Leto 2012.
Kada su zaposleni najzadovoljniji poslom?
Zdravo radno okruenje Prema mnogim anketama ovo je jedan od glavnih uslova. Ovakav stav je razum- ljiv, pošto je posao veoma bitan segment u ivotu svakog pojedinca. Niko ne eli da znaajan deo svog vremena pro- vodi u sredini u kojoj ne postoje zdravi meuljudski odnosi.
Mogunost za razvoj Ovaj uslov je neophodan da bi se odrala konkurentnost na trištu rada. Raz- voj tehnologije unosi promene u gotovo sve profesije, tako da, ak i oni ljudi koji nemaju ambicije za napretkom, moraju neprestano da se usavršavaju kako bi opstali u svojoj profesiji.
Ne postoji jedan faktor koji presudno utie na zadovoljst- vo poslom. Iako ljudi mogu imati prioritete meu njima, svaki od njih moe biti jeziak na vagi i uticati negativno na krajnji bilans, nezavisno od toga što su svi ostali us- lovi ispunjeni. Koji su to faktori?
Dobra plata Da bi se odrala motivisanost zaposlenih mora se izgraditi ispravan sistem vrednosti u kojem je svako nagraen prema kvalitetu svog rada. Ukoliko nadreeni nisu u stanju da prepoznaju i nagrade re- zultate koje pojedinci postiu, zaposleni nee imati motiva da prue svoj maksimum.
Mogunost za napredovanje
Najbolji strunjaci ug- lavnom nisu skloni ru- tinskom radu. Za mnoge od njih izazov koji posao nudi vaniji je od iznos plate. Zato mnogi ljudi mogunost za napredak i stalni izazov svrstavaju u sam vrh liste svojih priori- teta na radnom mestu.
Slobodno vreme Treba nai balans izmeu posla i slobodnog vremena. Kada posao utie negativno na privatni ivot pojedinca moe se oekivati i reakcija u suprotnom smeru, odnosno, da nastali problemi u privatnom ivotu takoe negativno utiu na radnu sposobnost i efikasnost osobe o kojoj je re.
10 Leto 2012.
TEma BROja
Umor je prvenstveno posledica stresa, a ne fizikog zamora. Ustanovljeno je da su naješi uzroci hroninog umora psihike prirode - na primer strah
od gubitka posla, veliki pritisak i loši meuljudski odnosi u radnom okruenju, gubitak motivacije, i slino. Dakle, nije u pitanju koliina rada ve sposobnost da se izborite sa stresom koji stvara posao.
To moete postii jedino ako shvatite uzroke koji dovode do takvog stanja. Strahovi kojima je danas izloen go- tovo svaki zaposleni oduzimaju mnogo više energije od samog rada. Ljudi se više umaraju od neizvesnosti kojoj su izloeni nego od obaveza u toku radnog dana, tako da su pritisak i optereenje poslom prisutni i u trenucima od- mora. Umesto da se fokusira na rad i završi svakodnevne poslove, veina zaposlenih vreme provodi bavei se sopstvenim strahovima. Na taj nain se odlau obaveze i omoguava stvarenje scenarija kojeg se najviše pri- bojava. Da bi slobodno vreme mogli da iskoristite za kvalitetan odmor, jer je to jedini nain da se pobedi umor, poslovne obaveze nikada ne treba da odlaete.
Takoe je bitno i da prepoznate svoje granice. U periodi- ma intenzivnog i celodnevnog rada ovek se neminovno umara. Umor uzrokuje nepanju, a nepanja je glavni uz- rok grešaka i loših odluka. U takvim trenucima najbolje je napraviti predah razmišljajui o stvarima koje nisu ve- zane za sam posao. mnogi uspešni ljudi, prema njihovom sopstvenom priznanju, nikada nisu donosili vane odluke u toku samog procesa rada, ve uvek nakon izvesne pauze. Na taj nain smanjuje se mogunost greške, koja bi bila posledica umora ili iscrpljenosti.
Posao je sam po sebi stresna aktivnost. Naroito danas kada se okolnosti poslovanja menjaju bre nego ikada do sada. Ono što je sigurno jeste da e posao još dugo biti glavni izvor stresa svakog zaposlenog oveka. Šta god mislili o tome, to je injenica sa kojom treba nauiti iveti.
umor oteava rad
11Leto 2012.
Nemogue je uivati u odmoru ako se prethodno dobro ne umorite.
- Jerome K. Jerome
12 Leto 2012.
Odlazak na godišnji odmor
ako je godišnji odmor zakon- sko pravo koje pripada sva- kom zaposlenom, istraivanje portala Poslovi.rs pokazuje da mnogi nee ove godine koris- titi svoj odmor. Razlozi su bro- jni, ali tri naješa su: previše posla, strah od otkaza i loša organizacija vremena.
strah od otkaza Prema anketi sprovednoj na portalu Poslovi.rs, zaposleni najviše strahuju da bi nakon korišenja odmora mogli da ostanu bez posla. Strah od otkaza ima ak 42,5% ispi- tanika.
previše posla Sa druge strane, previše posla je razlog nekorišenja godišnjeg odmora koji navodi 36,7% zaposlenih. Ovakva situacija je uobiajena danas u velikom broju firmi, koje su usled ekonomske krize znaajno smanjile broj rad- nika, pa oni koji su uspeli da zadre svoje radne pozicije, dobili su još dosta drugih za- dataka da rade. U takvoj pre- raspodeli posla, mnogi su se našli u situaciji da su zatrpani poslom i da pored elje da odreeni broj dana odstust- vuju, to sebi ak ne mogu da
da ili ne?
previše posla
Istraivanje: Poslovi.rs
priušte ni kada su bolesni, a naroito kada treba da koriste slobodne dane za odmor.
loša organizacija vremena Trei razlog koji zaposleni navode da ih spreava da koriste godišnji odmor je loša organizacija vremena. Oko 20 odsto ispitanika je istaklo da u firmi u kojoj rade nisu uspeli da se organizuju i lepo rasporede korišenje odmora. Ovo je razlog koji moe biti uzrokovan i neefikasnošlu samog zaposlenog, ali isto tako i lošom organizacijom po- sla samog poslodavca. Da li je ovo samo dobar izgovor poslo- davaca da svoje zaposlene ne pošalje na zaslueni odmor ili je zaista krivica samog zapo- slenog... Prosudite sami.
13Leto 2012. www.prakse.rs
14 Leto 2012.
15Leto 2012.
tanje sree! To je sigurno krajnji cilj i elja svih nas. Zapravo, nešto emu stremimo i teimo, ali naalost manji deo nas to i ost- vari. U stvari, da je li vei deo nas osuen na nesreu? Da li je srea samo privilegija manjine, ili zapravo svako od nas moe biti srean? Odgovor na ovo pitanje lei u samoj definiciji pojma sree, a nju moemo defini- sati kao stanje svesti a ne sklop odreenih okolnosti.
Lino smatram da smo svi mi zapravo roeni sreni, i to samom injenicom da smo roeni, da smo dobili bitku za ivot, da smo u „igri“. Naše prirodno stanje svesti jeste, da oseamo sreu. Nevolja nastaje onda kada vremenom dozvolimo odreenim okolnos- tima, da zamute našu svest i dopustimo negativnim mislima da zapodenu naš um. Srea je i tada tu, samo je ne vidimo, jer je prikrivena negativnim mislima.
Naša greška, zapravo, lei u injenici da kreemo od predpostavke, da se moraju is- puniti preduslovi, pa tek onda da mi budemo sreni. I na taj nain mi u stvari propuštamo priliku. a srea je samo ovde i sada, baš u ovom trenutku, dok ovo itate. Zamislite samo, koliko se toga lepog u ovom momentu dešava, i koliko je aroban ovaj svet. Pa zar nije srea, i to velika, biti u mogunosti da to vidite, osetite, doivite.
Svako od nas uvek moe nai gomilu ra- zloga, zašto treba da osea zadovoljstvo i sreu, ali isto tako ako stvari posmatramo iz ugla negativne osobe, uvek e biti dovoljno razloga da sebe saaljevamo i da oseamo nesreu.
Iz precepcije jedne srene osobe, univerzal- na formula za sreu je krajnje jednostavna.
S Uprkos injenici na to što vam se desilo jue, prošlog meseca ili godine, ili tako nešto oekujete da e se desiti u bliskoj budunosti – srea je ovde i sada, u sadašnjem vre- menu!
Mnogi ljudi potroše veliku koliinu energije i vremena trudei se da pronau zadovoljstvo i sreu u svetu izvan njih samih. Na sreu neki posle dueg vremena spoznaju istinu i shvate da je istinska srea u stvari u njima, ali nevolja je u tome što vei deo njih prove- de ivot u nezadovoljstvu i odsustvu sree, u išekivanju da je ona tamo negde daleko i da je treba pronai. U stvari, oni ivot uglavnom provode obuzeti brigama, u nadi da e jed- nog dana dostii svoju sreu. Na taj nain odlau mogunost trenutnog zadovoljstva a ivot polako prolazi. Šila Kristal je jednom prilikom izjavila sledeu injenicu: „Od zadovoljstva nas deli samo jedna misao“. Zapravo, mi sami sebi svojim izborom, misli inimo negativnim. Meutim, im primetimo neka loša oseanja koja su produkt naših loših misli, i vreme je da ta naša oseanja prihvatimo na primer poput barometra, koji predstavlja pravi indi- kator naših unutrašnjih „vremenskih prilika“. Odnosno, moemo slobodno rei da za naše mentalno zdravlje, oseanja predstavljaju isto što i instrument tabla za automobil. Ona imaju zadatak da nas informišu, u kakvom je stanju naše mentalno zdravlje i da li se pali lampica upozorenja. Moemo zakljuiti da je naš odnos prema sopstvenim mislima najodgovorniji za naše mentalno zdravlje i sreu.
Srea se zapravo nalazi u nama samima.
16 Leto 2012.
poslodavaca Tekst je prireen po knjizi „Dobijaju svi oni koji igraju“ D.R.Gilberta (Dragiše Ristovskog), direktora i osnivaa D.R.Gilbert Centar Groupa www.drgilbert-centar.com
PrePOruka
Upoznao sam mnoge ljude koji prave kardinalnu grešku, tako što u potrazi za sreom, osvru se iza sebe i pokušavaju da se sete nekih prošlih dogaaja. Da se razumemo! Naša prošlost je nekada bila stvarna, ali sada to više nije. Sigurno da moemo puno nauiti iz svoje prošlosti, ali pravimo veliku grešku ako se kon- stanto vraamo na nju i proivljavamo ve davno prošle dogaaje u potrazi za sreom. kao što ve rekoh, srea je ovde i sada, i ona predstavlja samo oseanje, a ne ishod nekog dogaaja.
Ispunite sebi svaki dan prijatnim oseajem. Nemojte da brinete zbog injenice da niste savršeni, jer niko to nije! Takva vrsta brige sputava naš raz- voj i napredak, i udaljava nas od oseaja sree. Neka vas ne ljuti sve ono što ne- mate, ve neka vas pokree radost zbog svega onog što imate, što vam je ve na raspolaganju. Svaki ovek je neponov- ljivo udo prirode. Na neki nain svi smo mi posebni igrai. uivajte u današnjem danu kao da je poseban, jer kao takav se on zaista ne moe vratiti i ponoviti. Ima jedna izreka koja kae da je ivot sada, a da sutra stoji samo u kalendaru bu- dala. Za osobe koje konstantno oseaju depresiju, dobra je vest da se lekovima uspešno lee simptomi depresije, ali loša da nam lekovi nee doneti sreu. Srea nije samo neutralizacija oaja, ve opšte
„Svako je srean tano onoliko koliko je je rešio da to bude“!
- Abraham Linkoln
pozitivno stanje koje nastaje onda kada je naš ivot ispunjen zadovoljstvom i svrhom. Postoje tri elementa koji pred- stavljaju sastavni deo oseaja sree:
1. mogunost da nešto radimo; 2. odreena osoba koju volimo; 3. stvari kojima se radujemo.
Zauzmite opušten i udoban stav. Zat- vorite oi! Zamislite da se nalazite na fenomenalnoj pešanoj plai na nekom rajskom ostrvu. Jutarnje sunce prekriva vaše osveeno lice. Vaša ula su tako aktivirana da moete uti u daljini glas galebova. Miris morske vode se meša sa mirisom vaše voljene osobe koja u udob- noj lealjci lei kraj vas. Sada zamislite ovu sliku još jae, aktivirajte sva ula i zadrite je u svom seanju. Pa hajde sada pokušajte da oseate nesreu i loše raspoloenje! Sloiete se da je to iz ove perspektive nemogue. Ovu mentalnu vebu moe primeniti svako od nas, i to vrlo esto – zapravo, svi mi moemo biti sreni, jer srea je zaista u nama!
Neki ljudi smatraju da za mnoge stvari pa i za sreu, da treba otkriti tajnu. ako uopšte moemo rei da tajna sree pos- toji, onda moemo slobodno konstatovati da je ona krajnje jednostavna i glasi: pronaite nešto što zaista volite i u emu uivate dok radite, a onda se fokusirajte na to.
17Leto 2012.
RUBRIKa
delhaize serbia je kompanija koja se bavi malo- prodajom, kroz poznate formate: Maxi supermar- keti, Mini Maxi, Tempo Centri i Tempo Express i deo je meunarodnog maloprodajnog lanca delhaize Group iz Belgije.
delhaize Group je internacionalna kompanija koja je prisutna u jedanaest zemalja na tri kontinenta. na kraju prvog kvartala 2012. godine, prodajna mrea delhaize Group brojala je 3.309 prodavnica.
delhaize Serbia, voena svojom vizijom, potroša- ima obezbeuje hranjive, zdrave, sigurne i pristu- pane proizvode i usluuje ih na odriv nain. zajedno, mi isporuujemo najbolje od delhaize-a za ivot!
u delhaize-u znaajno mesto imaju kompanijske vrednosti, koje svakodnevno ive zaposleni na svim trištima na kojima delhaize posluje. naše zaposlene karakteriše odlunost, integritet, hrabrost, odme- renost i humor.
Odlunost - Posveeno idemo ka cilju, ak i kada naiemo na prepreke. dajemo rezultate. znamo da moemo da se oslonimo jedni na druge i postigne- mo ono što elimo.
Integritet - Mi smo autentini. iskreni smo prema sebi i prema drugima. S kolegama imamo fer i principijelan odnos, kao i sa dobavljaima, kupcima i zajednicama u kojima poslujemo. Brinemo o našoj planeti. drimo se date rei. nemamo šta da krijemo. odluke donosimo na osnovu injenica. radimo zajedno, na otvoren i transparentan nain.
Hrabrost - Putem kojim se ree ide, ne kree se bez hrabrosti. Hrabri prevazilaze teška vremena i privremene zastoje. Hrabrost je vrlina kojom se odli- kujemo od najranijih poetaka. ona nam je u srcima i daje nam snagu da prihvatimo izazove, istrajemo i
pobedimo.
Odmerenost - Kad poznajemo sebe i svoje sposob- nosti, lako nam je da podelimo iskustva sa drugima i prihvatimo pomo kada nam je potrebna. odmeren ovek je spreman da podui, ali i da naui od drugih i uvek trai nain da bude koristan.
Humor nam pomae da bolje sagledamo stvari i ostanemo na zemlji kako u neuspesima, tako i u uspesima. zahvaljujui humoru, i sebe ne sh- vatamo suviše ozbiljno. uz humor lepše radimo i oslobaamo kreativnost i inovativnost.
zaPoSleni
delhaize Srbija je jako posveena razvoju svojih zaposlenih. jedna od strateških inicijativa u narednom periodu je jaanje strukture liderstva u našoj kompaniji u kojoj bi glavnu ulogu trebalo da imaju naši zaposleni. razvoj zaposlenih u delhaize Srbija ukljuuje praenje rada i razvoja zaposlenih u direkciji i u maloprodajnim objektima.
delhaize grupa veliku panju posveuje osnaivanju zaposlenih u maloprodajnoj mrei, koja predstavlja srce našeg biznisa. u okviru maloprodajnih objekata delhaize Grupe, postoji razvijen sistem napredo- vanja i detaljno razraen sistem edukacije.
Mogunostinapredovanja podrazumevaju:
napredovanje iz maloprodajnih formata u direkciju
Mogunost odlaska u zemlje u regionu, u kojima delhaize Grupa posluje
delhaize group Poslodavac meseca
19Leto 2012.
Program naPred zaposleni u maloprodajnim objektima kompanije delhaize Srbija deo su aktuelnog edukativnog programa „napred“, koji se odvija na ekonomskom fakultetu u Beogradu. Profesori ovog fakulteta pri- premili su predavanja i radionice za rukovodioce u objektima lanaca Maxi, Mini Maxi i tempo, sa ciljem da im omogue sticanje dodatnog strunog znanja, kompetencija, veština i alata kojima mogu da una- prede uinak i poslovanje maloprodajnog objekta.
u delhaize Srbija akcenat se stavlja na iskustveno uenje, interaktivan rad, primere iz prakse, teori- jske savete ali i podršku svakom zaposlenom koja se nastavlja nakon edukacije. Sve to rezultira pre- poznatljivim ljubaznim odnosom prema našim potrošaima, dobrom atmosferom u objektima i konkurentnošu u usluzi.
iako je ovo prva saradnja ove vrste u Srbiji, kom- panija delhaize Srbija ve godinama sarauje sa ekonomskim fakultetom i to na realizaciji prakse za studente ovog fakulteta, koji dobijaju priliku da svo- je znanje primene u radu u Maxi i tempo objektima. tokom prethodnih godina, veliki broj studenata se upoznao sa radom kompanije delhaize, a desetine njih su sada stalni lanovi delhaize tima.
retail management training program delhaize-ov „program za obuku menadera u maloprodajnom objektu“ osmišljen je sa ciljem da prui mogunost mladim, obrazovanim ljudima da steknu praktino znanje i bogato iskustvo u oblasti trgovine, a da ujedno svojim konstantnim zalaganjem, entuzijazmom i inovativnošu podre dugoronu strategiju delhaize Group-e. ovaj pro-
gram deo je dugogodišnje prakse delhaize Group, a ove godine se po prvi put odrava u Srbiji. Proces selekcije kandidata završava se polovinom jula, a ubrzo nakon toga najbolji e potpisati ugovore sa delhaize Srbija i zapoeti njihov razvoj u kompaniji.
Program traje dve godine, i stavlja akcenat na razvi- janje liderskih i menadment kompetencija koje su potrebne za rukovoenje operacijama u malopro- dajnom objektu: rukovoenje ljudskim resursima, organizaciju prijema robe i trebovanja, sprovoenje marketinških kampanja unutar objekta, redovnu komunikaciju sa kupcima, dobavljaima i direkcijom, analitian pristup rešavanju problema, izraenu orjentisanost na prodaju, itd.
u delhaize-u elimo da naši zaposleni oseaju da pripadaju našoj kompaniji, da se oseaju ponosnima što su njen deo i da svojim ponašanjem i aktivnos- tima daju dodatni doprinos rezultatima i saradnji sa našim potrošaima. trudimo se na više razliitih naina da razvijemo taj oseaj kod zaposlenih - ot- vorenom i dvosmernom komunikacijom, razvojem pojedinanih karijera, unapreenjem imida i repu-…