O postu

Post je mnogoceni dar Boji. Ustanova prastara, koja se ouvala kao otako naslee i stigla do naih dana.Primite post sa radou. Primite siromani svoga drugara. Primite sluge va odmor. Primite bogati njega koji vas spasava od opasnosti prejedanja i koji ini ukusnim ono to od stalne upotrebe postaje bezukusno.Bolesnici primite majku zdravlja. Zdravi - osiguranje vaeg zdravlja. Upitajte lekare, i rei e vam kako nita nije toliko sumnjivo i nesigurno kao zdravlje. Zbog toga savesni pomou posta nastoje da sauvaju svoje zdravlje i da se izbave od razruavajue teine ugojenosti tela.Ne tvrdi kako ne moe da posti, navodei kao izgovor bolest ili telesnu nemo, poto, s druge strane, celog ivota svoga mui telo svoje sa prodrljivou. Znam vrlo dobro kako lekari mnogo ee nalau bolesnicima oskudnu dijetu i post nego raznovrsnost i obilnost hrane.Uostalom, ta je lake za telo, da provede no sa jednom lakom veerom ili da legne u krevet optereeno mnogojedenjem? Moe li tako da se odmori ili e se svu no okretati pretovareno i namueno? Kojim brodom jedan kapetan moe lake da upravlja i da ga spasi u morskoj buri, onim koji je pretovaren ili onim koji nosi normalan teret? Onaj pretovareni nee li potopiti i sasvim mala bura? Tako i tela, kada se mue od mnogo hrane, lako podleu bolestima. Dok kada se hrane lako, odravaju svoje dobro zdravlje.Pogledajmo istorijsko pitanje posta, da vidimo kako je potovan od strane Svetitelja i kolika je dobra doneo.Bogovidac Mojsije posle posta od etrdeset dana usudio se da se popenje na vrh gore Sinaja i da primi od Boga ploe sa deset zapovesti. Ne bi imao tu smelost da se priblii vrhu, koji se dimio od boanskog prisustva, da se nije bio naoruao postom. Postio je, i tako je mogao da razgovara sa Bogom.Prorok Samuilo bio je plod posta. Njegova majka Ana, poto je postila, pomolila se Bogu: "Gospode sila, pomiluj me i podari mi dete, pa u ga posvetiti Tebi".Kod velikog junaka Sampsona, ta je bilo ono to ga je inilo nepobedivim? Post! Preko posta je zaet u utrobi matere svoje. Post ga je rodio. Post ga je odojio. Post ga je odhranio. Onaj post kojeg je odredio aneo: "Dete koje e roditi, ne treba da okusi nita od plodova vinograda. Nee piti vina niti bilo koje drugo opojno pie". Dok je Sampson iveo sa postom, pobeivao je na hiljade Filistejaca, ruio vrata utvrenih gradova, zadavio rukama lava. Meutim kada je napustio post i Dalilda ga navela na pijanstvo i u blud, bio je zarobljen, oslepljen i ismejan od svojih neprijatelja.Post raa Proroke. Ojaava mone. Umudruje zakonodavce. Naoruava junake. Veba borce. Odbija iskuenja. Stanuje zajedno sa trezvenou i istotom. U ratovima ini podvige a u vreme mira ui tihovanju. Osveuje posveene i usavrava svetenike. Niko ne moe da se priblii rtveniku i da zavri boansku Liturgiju, a da prethodno nije postio.Posle posta od etrdeset dana udostojio se prorok Ilija da se sretne sa Gospodom licem u lice. Posle posta vaskrsao je umrlo dete i pokazao se jaim od smrti. Posle posta zatvorio je nebo da ne pada kia za tri i po godine. To je uinio da bi omekao tvrdokornost srca Izrailjaca koji su se bili predali razvratu i bezakonju. Tako je izazvao prinudni post u celom narodu, dok se ne pokaju i isprave svoje grehe, koji su proistekli od udobnog i razneenog ivota.Prorok Danilo, koji za dvadeset dana nije okusio hleba niti pio vode, pouio je ak i lavove da poste. Gladni lavovi nisu ga rastrgli, kao da je imao telo od kamena ili bakra ili nekog drugog tvrdog materijala. Post je ojaao telo Proroka i uinio ga nepovredivim za zube zveri, kao to boja ini gvoe nepovredivim za ru.Post pojaava molitvu. Postaje krilo njeno na putu ka nebu. Post je majka zdravlja, vaspita omladine, ukras staraca, On je saputnik putnika i sigurnost onih koji ive zajedno.Mu nimalo ne sumnja u supruansku vernost svoje ene, kad je vidi da druguje sa postom. ena ne kopni od ljubomore, kada vidi svoga mua da posti.Ko je ikada pretrpeo tetu od posta? Proraunaj ekonomski stanje kue svoje za jedan dan posta. A izraunaj i za jedan obian dan. Tako e se lako uveriti, koliko veliku dobit ima od posta.Pomisli da i poreznici ostave poreske obveznike da malo vremena ive mirno i ne ometani. Neka dozvoli dakle i telo jedan mali predah ustima. Neka uini jedno malo primirje ono, koje kada se najede, mudruje neto oko uzdranja, a kad gladuje, zaboravlja ono to je ranije primilo.Onaj koji posti nema potrebe za pozajmicom. Niti je prinuen da plaa kamatu. Post postaje razlog da se ovek veseli. Jer kao to e ini slatkim pie i glad prijatnom trpezu, tako i post ini jela ukusnim.Ako hoe, dakle, da ti trpeza bude prijatna, prihvati promenu koju donosi post. Ako si, pak, uvek okruen bogatim jelima, ini nepravdu sebi, jer unitava prijatnost neumerenim uivanjem.Nita nema, to ne dosadi stalnom upotrebom. Dok, nasuprot, esto elimo ona jela, koja retko okuamo. Stoga nam je i Tvorac na izmislio raznovrsnost u naem ivotu, tako da bi smo osetili prijatnost od svih blaga Njegovih. Pogledaj ta se dogaa u prirodi: Sunce zar nije svetlije posle noi? San zar nije slai posle bdenja? Zdravlje zar nije vie poeljno posle stradanja od bolesti? Tako i trpeza biva prijatnija posle posta. Ovo dabome vai za sve. I za bogate, koji imaju obilje jela. I za siromahe, koji raspolau oskudnijom hranom.Da se sea i da se boji primera onog bogataa iz jevanelske prie. Stalna uivanja odvela su ga u veni oganj. Ovaj bogata nije bio osuen za bilo kakvu nepravdu. Meutim zbog komfora i razneenosti koju je uivao, kao i zbog njegove indiferentnosti za siromatvo Lazara, kanjen je tako teko. Nasuprot tome, post i trpljenje u stradanju zar nisu bili, ono to je darovalo pokoj Lazaru? Pria ne govori za njega (neke) druge vrline, do samo za ove navedene. One (post i trpljenje) uzdigle su ga i uspokojile u naruju Avraama.Pazi, dakle, i ti, moda, dok sada pije razliita pia i odvraa se od vode, kasnije e zaeleti jednu kap njenu, kao onaj bogata. Nikome nita nije bilo to je pio vodu. Niko se nije opio. Niko nije osetio glavobolju i vrtoglavicu. Dok, nasuprot, loe varenje, koje nuno prati neumerene i luksuzne veere, stvara strane boletine.ivot asnog Pretee bio je jedan neprekidni post. Nije imao ni kreveta, ni trpeze, ni imanja, ni stoke, ni magacine hrane, niti bilo ta drugo od onoga to se smatra neophodno za ivot. No upravo zbog toga Gospod je posvedoio da je on "najvei od roenih od ene".Post je podigao do treeg neba i apostola Pavla. Njega ak ubraja u nevolje i stradanja koja je podneo u svome misionarskom radu za slavu Boiju i spasenje ljudi.Meutim, za sve vrline, za vrhunski primer i obrazac imamo samoga Gospoda. Gospod Isus Hristos, dakle, posle etrdesetodnevnog posta poeo je svoje delo na zemlji. Prvo je utvrdio i naoruao telo, koje je primio nas radi, postom, a zatim dopustio kuanja od strane avola. Slino i mi, postom da se pripremimo i uvebamo u naoj borbi protiv duhovnih neprijatelja.U jednom sumnjivom ratnikom sukobu, prisustvo nekog saveznika uz stranu jednoga, dovodi do poraza drugoga. Dakle, duh i telo nalaze se u stanju (stalnog) sukoba. Kome e biti saveznik? Ako si saveznik telu, oslabie duh. Dok, ako si saveznik duhu, podinie telo. Ukoliko eli da ojaa svoj duh, kroti telo postom. Apostol Pavle pie: "Ukoliko se na spoljanji ovek (dakle telo) raspada, toliko se unutranji (dakle duh) obnavlja".Mojsije da bi po drugi put primio tablice zakona, morao je ponovo da posti.Ninevljani, da nisu postili i oni sami i njihova stoka, ne bi izbegli katastrofu.Ali i Isav, ta je bilo ono to ga je unizilo i uinilo slugom brata njegova? Nije li to bilo jedno jelo? Eto, za njega je i prodao svoje prvenatvo.Koji su, opet, ostavili svoje leeve po pustinji? Nisu li ih ostavili oni koji su traili meso da jedu i udobni ivot Egipta? Dok su dakle Izrailjci bili zadovoljni samo sa manom, pobeivali su svoje neprijatelje i niko se od njih nije razboleo. Meutim, kada su se setili lonaca sa mesom i poeleli ponovo ropstvo egipatsko, kanjeni su. Pomrli su u pustinji i nisu se udostojili da vide zemlju obeanu.Zar se ne boji i ti toga primera? Zar ne misli da e moda zbog mnogojedenja ostati ispred zakljuanih vrata nebeske zemlje obeane?Prorok Danilo ne bi video boanska vienja, da nije oistio duu svoju postom. Uivanje obilne i mrsne hrane stvara u dui isparenja, koja, kao neki gusti oblak dima, smetaju umu da vidi sijanje Presvetoga Duha.Post je mono oruje protiv demona. "Ovaj rod (demonski) ne izgoni se niim drugim, do samo molitvom i postom", rekao je Gospod povodom avoimanog mladia.Nasladom, pijanstvom i raznim spremanjima zapaljuje se i svaka vrsta raskalanosti. Trka za uivanjima pretvara ljude u "pastuve". Pijanstvo izaziva i strane izopaenosti, postaje uzrokom da razvratinici trae enu kod mukarca i mukarca kod ene (tj. da padaju u muelotvo i lezbejstvo).Post regulie i brani ivot. Spreava raspustnost i namee usaglaeno uzdranje, da bi se suprunici posvetili molitvi.Ne ograniavaj, meutim vrlinu posta samo na ishranu. Istinski post nije samo odricanje od razliite hrane, nego odricanje od strasti i grehova: Da nikome ne uini nepravdu. Da oprosti blinjemu svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo to ti je uinio, za dug to ti je duan. Inae, ne jede meso, ali jede samoga brata svoga. Ne pije pie, ali uniava drugoga oveka.Sveto Pismo navodi: "Teko onima koji se opijaju bez vina". Takvo pijanstvo je, primera radi, gnjev, koji navodi duu da prezire. I strah takoe, koji paralie razum. Uopte, svaka strast koja pomrauje um, jeste pijanstvo. Gnevljiv ovek se opija svojom strau. Ne misli koga ima ispred sebe. Kao da se bori u noi, grabi ta stigne, spotie se o svakoga. Ne zna ta govori, psuje, udara, preti, proklinje, vie...Ako, dakle, hoe da stvarno posti, treba da izbegava svaku strast.Pazi i jo neto: Da sutranji post ne bude povod za banenje danas. Ne unitavaj dananjom raspustnou sutranje uzdranje. Niko, kada eli da se oeni zakonitom i ednom enom, ne prima najpre u svoju kuu lica sumnjive moralnosti. Jer edna i potena ena ne pristaje da stanuje zajedno sa osobama izopaenim i nemoralnim.Tako dakle i ti. Sa oekivanjem posta, ne primaj razvratno pijanstvo, koje je majka bestidnosti, prijateljica sramotnih ala, spremno na svaku nemoralnost. Post i molitva nee hteti da stanuju u dui koja je uprljana banenjem. Gospod prima u boanske obitelji onoga koji posti. A gnua se pijanca kao bogohulnog i grenog. Ako, dakle, sutra doe ovde i zaudara na vino, kako da smatram za post tvoje banenje? Gde da te postavim? Meu pijance ili meu uzdrljivce? Banenje koje je prethodilo, pokazuje te kao pijanicu, dok uzdranje koje si poeo, kao postnika. Sa ostacima pijanstva, od tvog posta nema koristi.Post ne vri uticaj samo na pojedince. Utie i na celu zajednicu. Usaglaava i umiruje brzo sve ljude. Namee tiinu neartikulisanim glasovima i vici, izgoni svae i prepirke, udaljuje (od ljudi) osuivanje i ogovaranje.Prisustvo kojeg uitelja zaustavlja tako brzo nered i viku dece? im se pojavi post, svaki nemir u gradu automatski prestaje.Ko moe da nastavi lumperaj i zabavu u vreme posta? Ko moe da spoji post i razvratne igre? Nedolian smeh, razbludne pesme i neuraunljive igre, udaljuju se od grada, im stigne post kao neki strogi sudija.Kada bi svi posluali savete posta, vladao bi savreni mir u itavom oveanstvu. Ne bi ustajala jedna drava protiv druge. Ne bismo imali ratne sukobe niti proizvoae oruja. Ne bi postojali sudovi niti zatvori. Pusta mesta ne bi drala zloince, niti gradovi klevetnike, niti mora gusare.Kada bi vladao post, na ivot ne bi bio prepun uzdaha. Jer on bi nauio sve ne samo ogranienju rasipnikog ivota, nego uklanjanju i od mnogih drugih zala. Nauio bi ih potpunom izbegavanju i uklanjanju od srebroljublja i gramzivosti, slavoljublja i slastoljublja. Ako se oslobodimo svega ovoga, iveemo u miru i svetinji.Ako nam, dakle, takva dobra daruje ova carica vrlina, primimo je bez ikakve namrtenosti, bez ikakvog gunanja. Svi vatreno ispotujmo duhovnu trpezu koju nam postavlja post, istei nas i pripremajui nas za venu boansku radost u raju. Amin.