114
TUMA^I I TUMA^EWA KWI@EVNOSTI ZA DECU POGLED NA SAVREMENU KRITIKU SRPSKE KWI@EVNOSTI ZA DECU (2) UDC 821.163.41–93–14.09 Milari} V. 821.163.4–95 Vasilije RADIKI] VLADIMIR MILARI] KAO TUMA^ KWI@EVNOSTI ZA DECU SA@ETAK: U tekstu se razmatra kwi`evnokriti~ka aktivnost V. Milari}a; ukazuje se na zna~aj wegovog rada tokom druge polovine 20. veka u razvoju srpske kwi`ev- nosti za decu. Posebna pa`wa je posve}ena kriti~kom me- todu koji je ovaj autor primewivao u tuma~ewu kwi`evno- sti za decu, kao i specifi~nim odlikama wegovog kriti~- kog stila i vokabulara. KQU^NE RE^I: Milari}, kwi`evnost za decu, kri- ti~ar, autonomija, sloboda, diskurs, poetika, nadreali- zam, {kolsko Kwi`evnokriti~ka aktivnost Vladimira Mila- ri}a u srpskoj kwi`evnosti za decu zapo~iwe sre- dinom {ezdesetih godina 20. veka; 1967. godine ob- javi}e i prvu kwigu kriti~kih tekstova Vreme kao igra~ka (Matica srpska, Novi Sad, 1967), {tampa- nu na malom formatu u 300 numerisanih primera- ka. Osobenom energijom i nesputanim nastupom ko- ji je uneo u ovu oblast kwi`evnog stvarawa, on od tuma~ewa kwi`evnosti za najmla|e stvara svojevr- sno poslawe. Jedan je od prvih autora koji se u pot- punosti posvetio i{~itavawu i tuma~ewu savreme- ne kwi`evnosti za decu, pri ~emu se wegova stvara- la~ka interesovawa ne ograni~avaju samo na kriti- ~ko promi{qawe savremenog stvarawa za decu, ve} 3

Vasilije RADIKI]

  • Upload
    others

  • View
    12

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Vasilije RADIKI]

TUMA^I I TUMA^EWAKWI@EVNOSTI ZA DECU

POGLED NA SAVREMENUKRITIKU SRPSKE

KWI@EVNOSTI ZA DECU(2)

UDC 821.163.41–93–14.09 Milari} V.821.163.4–95

� Vasilije RADIKI]

VLADIMIR MILARI]KAO TUMA^KWI@EVNOSTIZA DECU

SA@ETAK: U tekstu se razmatra kwi`evnokriti~kaaktivnost V. Milari}a; ukazuje se na zna~aj wegovog radatokom druge polovine 20. veka u razvoju srpske kwi`ev-nosti za decu. Posebna pa`wa je posve}ena kriti~kom me-todu koji je ovaj autor primewivao u tuma~ewu kwi`evno-sti za decu, kao i specifi~nim odlikama wegovog kriti~-kog stila i vokabulara.

KQU^NE RE^I: Milari}, kwi`evnost za decu, kri-ti~ar, autonomija, sloboda, diskurs, poetika, nadreali-zam, {kolsko

Kwi`evnokriti~ka aktivnost Vladimira Mila-ri}a u srpskoj kwi`evnosti za decu zapo~iwe sre-dinom {ezdesetih godina 20. veka; 1967. godine ob-javi}e i prvu kwigu kriti~kih tekstova Vreme kaoigra~ka (Matica srpska, Novi Sad, 1967), {tampa-nu na malom formatu u 300 numerisanih primera-ka. Osobenom energijom i nesputanim nastupom ko-ji je uneo u ovu oblast kwi`evnog stvarawa, on odtuma~ewa kwi`evnosti za najmla|e stvara svojevr-sno poslawe. Jedan je od prvih autora koji se u pot-punosti posvetio i{~itavawu i tuma~ewu savreme-ne kwi`evnosti za decu, pri ~emu se wegova stvara-la~ka interesovawa ne ograni~avaju samo na kriti-~ko promi{qawe savremenog stvarawa za decu, ve}

3

Page 2: Vasilije RADIKI]

se iskazuje i kao teoreti~ar, antologi~ar, kwi`ev-ni pedagog i metodi~ar.

Simboli~no je da se kwiga Vreme kao igra~kaotvara istoimenim tekstom u kome se Milari} ba-vi pesni~kim pismom Du{ana Radovi}a. Treba re}ida je u to vreme Du{an Radovi} jo{ bio „nepro~i-tan pesnik“; wegovo apartno poetsko pismo u kwi-`evnosti za decu predstavqalo je hermeneuti~kuzagonetku, a refleks te zagonetnosti se ogleda i uMilari}evom poku{aju da Radovi}ev poetski arte-fakt razlo`i na proste ~inioce i do kraja rastu-ma~i. Napor koji kriti~ar ula`e u izvr{ewe svognauma boqe nego i{ta drugo pokazuje koliko je utom trenutku radovi}evsko pismo bilo druga~ije izahtevnije od svega {to je u na{oj dotada{woj kwi-`evnosti napisano za decu; istovremeno se otkri-va i koliko su postoje}i kwi`evnokriti~ki in-strumenti i celokupna teorijska i analiti~ka apa-ratura bili nepodesni za svestrano kriti~ko „ske-nirawe“ Radovi}evog poetskog rukopisa. O tomesvedo~i i sasvim originalna, ponekad gotovo ne-prozirna Milari}eva terminologija, kojom poku-{ava da analiti~ki promisli Radovi}evo pesni-{tvo. Pomenimo da }e se istinski moderno kriti-~ko ~itawe Radovi}evog stvarawa za decu pojavititek sa studijom Slavice Jovanovi} Poetika Du{a-na Radovi}a (2001).

Pre ~etiri decenije, li{en adekvatne teorij-sko-kriti~ke potpore, Milari} poku{ava da Rado-vi}ev poetski svet promisli jednom vrstom „kan-tovskog umovawa“, analiti~kim refleksijama i fi-lozofemama tipa:

„Du{an Radovi} je pesnik koji iskqu~ivo mi-sli“1;

„Wegova misao sadr`i de~je ‘za{to’ u svoj bi-strini naivne znati`eqe, a istovremeno pokazujesuperiornu jednostavnost u odgovorima koje ve{ti-

nom ~arobwaka mami iz zastra{uju}e paradoksalnesituacije obi~nih doga|ajnosti“2;

„Duh je, a ne emocija snaga wihove poezije“3;„Kako se Du{an Radovi} divno slo`io sa vreme-

nom“4;„Kao {to de~ji mentalitet nema za osnovni ko-

rektiv mi{qewa smrt, nema je ni Radovi}. On oslo-ba|a svet mi{qewa koje stvara strah od smrti (...)i na taj na~in poku{ava da stvori jedan novi si-stem vrednosti, sadr`an u de~jem mentalitetu...“5

i sl.Kriti~areva opsesivna te`wa je da poeziju za

decu defini{e u ontolo{koj ravni i otuda tolikoinsistira na autonomiji ovog poetskog stvarawa uodnosu na „poeziju za odrasle“, identifikuju}i we-gove osnovne konstitucione elemente kao {to suizvornost, odsustvo iskustva i refleksije, sponta-nost, neutralizacija didakti~kog i specifi~na in-fantilna logika koja svojom nepredvidivom puta-wom vodi do sasvim neo~ekivanih uvida.

Savremeni ~italac Milari}evog kriti~kog opu-sa, koji u receptivni okvir ne bi uneo koordinatevremena i dijahronijsku perspektivu, mogao bi ovuvrstu diskursa do`iveti kao jednu od varijanataimpresionisti~ke kritike, zasnovane na nadreali-sti~kim uzorima. S druge strane, o~ito je da wego-vo ~itawe Du{ka Radovi}a i moderne poezije za de-cu, svojom ukupnom intencijom i prejakim insisti-rawem na wenom osloba|aju}em duhu kao bitnomobele`ju, sasvim korespondira sa uzdizawem slo-bode kao vrhovnog na~ela, koje je, u izvesnoj meri,upodobqeno sa vladaju}im ideolo{kim diskursomi preslikano na kulturolo{ku ravan.

U Milari}evoj kritici se prepoznaju i elemen-ti egzistencijalisti~ke filozofije i legitimno-

4

1 Vladimir Milari}, Vreme kao igra~ka, Novi Sad, 1967, str.10.

2 Isto.3 Isto, str. 11.4 Isto.5 Isto.

Page 3: Vasilije RADIKI]

sti otpora i pobune kada govori o „univerzalnomdetiwstvu“ koje „ima takve {titove“ da nesmetano„prolazi me|u umornim, istro{enim i u egzisten-cijsku tvr|avu zabarikadiranim qudima, koji, kakose zna, ~ine ve}insku normu sveta i koji pri svakomre{avawu o onome {to se ima dogoditi u gradu kozna kom, ne dopu{taju da se, po dobrim starim obi-~ajima, u projekt me{a buntovna pesni~ka misao.“6

Milari} se u velikoj meri poziva na psiholo-giju stvarawa i psiholo{ki kôd uop{te, pa u kri-ti~ki diskurs {iroko unosi tipi~ne psiholo{kei psihoanaliti~ke opaske – na primer, da „Radovi-}ev non sens nije refleks ̂ oveka koji se brani odgodina. To nije ni fabrikat dobrodu{ne pedago-{ke vere u dete. ̂ ovek koji se brani od godina po-mo}u re~i stvara afektivne barijere. U takvimslu~ajevima re~i su osu|ene na ste~eno iskustvo.“7

Ili: „Du{an Radovi} upravqa letom non sensa kaopilot i usmeruje wegovo detiwstvo u stvarnost.“8

U gra|ewu takvih polazi{ta, reklo bi se dakriti~ar u izvesnom smislu napu{ta sam predmetsvoje analize – pesmu za decu i po~iwe da se bavinekim univerzalnim pitawima ̀ ivota, sveta i ko-smosa, pri ~emu Radovi}eva pesma postaje samo po-vod ili jedna vrsta predlo{ka za refleksije uni-verzalnog tipa. Nekada su to potpuno irelevantnistavovi, neka vrsta naivnih aksioma koji ne pro{i-ruju ni na{e uvide o samom predmetu analize, ni ouniverzalijama kojima autor {tedro naseqava kri-ti~ki diskurs. Pri tome, wihova dokazivost u svo-joj apsolutizaciji gotovo je neostvariva: „Du{anRadovi} u svojoj poeziji postoji zajedno sa vreme-nom, nikad bli`i, nikad daqi od wega.“9 ^ini seda ta te`wa ka apodikti~nosti izra`ava autorskuzate~enost pred ne~im {to je kristalno jednostav-

no u svojoj elementarnosti – kao {to su Radovi}evipesni~ki iskazi za decu. Re~ u Radovi}evoj pesmi,nagla{ava kriti~ar, „tako prosta, skinuta do go-la, po~iwe da se raduje (naviknuta da se brani!) ida svojim ~udom ostvaruje mogu}nost da potpunije`ivi, a i konzument koji prime}uje, jer mora daprimeti igru Aske, ne mo`e da ostane zatvoren me-|u linijama umornih konvencija, bar na trenu-tak.“10

Iza ovih i sli~nih razbokorenih filozofemanaziremo kriti~arevo odu{evqewe Radovi}evimpostupkom poigravawa re~ima i zna~ewima, wiho-vim „oplo|ewem” novim smislovima, koji se ra|aju,u su{tini, iz osobene, alogi~ne kontekstualizaci-je. Re~i iz svakodnevice uba~ene u kontekst jednogposebnog, naivno viziranog teksta, izop{tene izsvog standardnog okru`ewa dobijaju novu auru: pritome je uobi~ajen postupak da se sadr`aji iz domi-nantno ozbiqno osen~enog konteksta svakodnevicetransponuju u oneozbiqeni kontekst de~je igre.

U nastojawu da teorijski imenuje osnovne struk-ture radovi}evskog iskaza, kriti~ar uvodi origi-nalne pojmove kao {to su „logi~ki groteskne iimaginativno visoko ponesene igre“11, ~iji su sviu~esnici „op~iweni“ re~ima. On zapa`a da se u Ra-dovi}evom rukopisu „pomo}u re~i ne prave auten-ti~ni doga|aji“, ve} da je re~ sama, „samo weno me-sto u dru{tvu drugih re~i – doga|aj“.12 Kao da na-slu}uje novi kulturolo{ki kôd – Milari} je op-sednut re~ima, wihovim korenom, biografijom, zna-~ewima, semanti~kim orbitama i aurama, i tako,reklo bi se, sti`e u budu}nost do jedne vrste deri-dijanskog diskursa primewenog na Radovi}ev jezi-~ki artefakat.

Za Radovi}evu poetsku re~ Milari} nalazi sa-svim osobene, nove, potpuno li~ne kvalifikative

5

6 Isto, str. 12.7 Isto, str. 13.8 Isto, str. 12.9 Isto.

10 Isto.11 Isto.12 Isto.

Page 4: Vasilije RADIKI]

– one su „doga|aj“, „`ar-ptice“, „vode (...) oslobo-dila~ku bitku za svoja ̀ ivotna prava“, „u raspeva-nim gusarskim ~etama (...) izgovaraju“ svoj „skrive-ni smisao“, svoj „dobri duh (...) koji su konvenci-je proterale“; wegova re~ je „otvoreno bezazlena“,„{vejkovski humorna“, „samosvesna“, „sva od bit-nog jednostavnog zna~ewa“, nadmo}na „prema meta-fizi~kom vremenu“, „sa velikim naponom ~uda iprividno alogi~nog“, „u svojoj jednostavnoj bitno-sti Radovi}eva poezija se oslawa na samu re~, nanajautenti~niji trag iskustva...“13

U kritiku kwi`evnosti za decu Milari} unosipoetizovanu re~enicu, sa nagla{enim stilskim od-likama u svim wenim strukturnim segmentima, po-~ev{i od ritma, koji je sasvim udaqen od anemi~-nog toka ustaqene fraze kwi`evnokriti~kog dis-kursa, do ostalih stilskih obele`ja – nabrajawa,ponavqawa, inverzija, neobi~nih leksi~kih spoje-va, kovanica, metafora, nesvakida{wih pore|ewai zakqu~aka, a sve te stilske mikrostrukture kaoda vaspostavqaju sam duh vremena kada su nastajale:ilustrativna je, na primer, poenta kojom se zavr-{ava tekst o Radovi}evom stvarawu za decu („Du-{an Radovi} toliko li~i na pesnika za decu, koli-ko se strasni qubiteq boksa razlikuje od skupqa~avo{tanog cve}a“14) ~ime se, u su{tini, kriti~ki go-vor u velikoj meri izme{ta iz konvencija `anra.

Zavr{avaju}i analizu Radovi}evog stvarawa,Milari}, prete`no u implicitnoj formi, izra`a-va stanovi{te da ono suvereno nadilazi uobi~ajenupredstavu pesni{tva za decu – koje obele`ava na-ivnost i bezazlenost u projekciji sveta. On isti~eda je Radovi}eva poezija – za koju treba imati pose-ban sluh i razvijeno kriti~ko ~ulo – ozbiqno pe-sni{tvo u najdubqem, najsu{tastvenijem zna~ewu;naivno i de~je je samo privid, maska iza koje sekriju bitni uvidi o `ivotu i svetu; otuda i ne-

doumica da li wegovo stvarawe uop{te treba zvatipoezijom za decu („Da li se ovde poeti~no iskustvotako de~ji bezazleno, a sablasno zapravo, smeje lo-gi~kom iskustvu na{eg sveta?“15).

U tekstu o Luki}evoj poeziji za decu Milari}polazi od prejakih i, ponekad, rigidnih stavova, dabi u nastavku krajwe uravnote`eno i sa ukazivawemna najboqe odlike Luki}evog poetskog pisma daojezgrovitu i odmerenu kriti~ku valorizaciju we-govog pesni{tva za najmla|e:

„Nestrpqiva `eqa za stvarawem pesme tolikoputa je prevarila pesnika, ali je u nekoliko sret-nih trenutaka vratila sve.

Iz velikog izbora pesama Dragana Luki}a lakoje birati. Nekoliko ~istih trenutaka i nekolikonadahnutih pesama.

Ima nekog zlog udesa u tome {to se bavio peda-gogijom.“16

„Wegov kratki dah i priroda veseqaka...“17 –ovaj kriti~ki stav ukazuje na eminentno biograf-ski pristup i istovremeno nas vra}a „mladom dobu“i „ranim radovima“ srpske kritike kwi`evnostiza decu, kada je distanca izme|u pesnika i kriti-~ara bila gotovo ukinuta – kao da su na zajedni~-kom zadatku. Prisnost ponekad postaje nesputana,kad prerasta u neku vrstu potpune bliskosti, nalik}askawu. U tome ima ne~eg od starinskog pisma 19-vekovne kritike sa velikim uplivom privatnosti.(„Dragan Luki} se, ponekad, pona{a samoubila~ki.Tako je, na primer, svoju mogu}no najlep{u pesmuTra`im pesmu za ̀ irafu u drugom delu uni{tioosve{}avawem nesputane ma{te.“18)

Su{tinski, Milari}ev kriti~ki govor je u zna-ku paradoksa i protivure~nosti: u svakom slu~aju,poku{ava da krajwe iskreno, bez „`murewa na je-

6

13 Isto, str. 15.14 Isto.

15 Isto, str. 14.16 Isto, str. 17.17 Isto, str. 18.18 Isto.

Page 5: Vasilije RADIKI]

dno oko“, zasnuje svoj kriti~ki sud. Kriti~arskusamosvojnost izgra|uje na neo~ekivanim mestima –na primer, kritikuju}i ono {to je, po gotovo op-{teprihva}enom sudu, paradigmati~na vrednost Lu-ki}evog stvarawa. Tako, direktno isti~e da pohva-le urbanim motivima u Luki}evoj poeziji za decu„nisu izre~ene s puno razloga“.19 „U wegovim ‘beo-gradskim pesmama’ ima vi{e gradskih rekvizita,nego duha grada. Wegov do`ivqaj grada karakteri-{e ~as pastoralna zaqubqenost, ~as posmatra~kaveselost zbog obiqa, a nije retko da zaluta u vode‘de~je politike’. (...) U wima mi odvi{e smetajuantropomorfizacije i odvi{e poeti~no pona{aweo`ivqenih stvari.“20

Bave}i se iscrpno Luki}evim voluminoznimopusom, Milari}, sa izra`enim ose}ajem za vred-nosti de~je pesme, nepogre{ivo „tipuje“ na bitnasvojstva pesnikovog poetskog pisma; nagla{avaju}ikako Luki} ume „biti pastelni liri~ar, prefiwe-ni majstor za skicu atmosfere“21 (Najti{a pesma),on odmah aktualizuje pesnikov drugi lik: „~itana~-kog reportera koji formalnim poetskim rekvizi-tima ‘ilustruje’ {kolske teme“22 (Sedmica), ilise preobra}a u „politi~ara, deputata sveta dece23

(I smeha deci), ali }e ~itaoca „iz povr{ne i lakepoetske naracije na brzu ruku“ odvesti „u najfi-niju, divno jednostavnu, izvornu de~ju poeziju oslo-bo|ene ma{te“24 (Tri lule). U zakqu~ku autor vi-spreno zapa`a da „deklarativnost i spontanost“ uLuki}evoj poeziji vode stalnu bitku i da je pesnikveliki deo svoga stvarala{tva „posvetio pomirewu{kolskog i pesni~kog koncepta pesme ali od te na-mere nije mogao napraviti ~isti posao.“25

Milari} }e u jednom od svojih najboqih kriti~-kih tekstova (o Draganu Luki}u – ̂ ari trenutka26)me|u prvima ukazati na opasnosti deklarativnostiu pesni{tvu za decu imenuju}i tu vrstu stvarawakao {kolsku poeziju. Da bi {to plasti~nije ozna-~io tu liniju u pesni{tvu za najmla|e, Milari} ukriti~ki diskurs uvodi poeti~ku opoziciju u kojojjedan pol ~ine pesme koje decu podsti~u na spon-tani smeh, a drugi pesme „o tome da se treba smeja-ti“.27 Ovom drugom polu Luki}evog pevawa, po kri-ti~arevom mi{qewu, pripadaju i pesme u kojima sejavqa forma „govorewa o odraslima u pozi advoka-ta dece“.28 Pri tome apostrofira jednu od najpo-znatijih Luki}evih pesama [ta je otac, defini-{u}i je kao „pesni~ku politiku sveta dece“, kojase „veoma {iri me|u de~jim pesnicima iako se nebi moglo re}i da u woj ima ne{to vi{e od diplo-matske varke.“29

Osnovno obele`je Milari}evog kriti~kog po-stupka prepoznaje se u te`wi ka uspostavqawu {toneposrednijeg dijaloga sa pesmom, tako da kriti~kidiskurs povremeno poprima forme pesni~kog govo-ra: „Miroslav Anti} zna da se uzdr`i koliko tre-ba da ne pre|e ivicu provalije. Jo{ jedan korak ipao bi u vremepad.“30 Nagla{avaju}i u nastavkuteksta da u Anti}evoj poeziji za decu nema enigmeoko identifikacije govornog lica jer pesnik „ne-skriveno pokazuje svoje prvo lice“31, Milari} dokraja razigrava metafori~ki iskaz kako bi {to mar-kantnije obele`io to potpuno saglasje pesni~kogsubjekta sa iskazom u Anti}evom poetskom svetu.

U pojedinim kriti~kim tekstovima, kada ga pe-sni~ki tekst „ponese“ – kao u susretu sa poezijomMiroslava Anti}a – wegov govor se sasvim osloba-

7

19 Isto.20 Isto.21 Isto, str. 19.22 Isto.23 Isto.24 Isto.25 Isto, str. 20.

26 Isto, str. 16.27 Isto, str. 20.28 Isto.29 Isto.30 Isto, str. 23.31 Isto, str. 25.

Page 6: Vasilije RADIKI]

|a ograni~ewa kriti~kog diskursa i pribli`avaritmu lirske proze: u Milari}evim kritikama kaoda je ukinuta bilo kakva distanca izme|u pesni~kogiskaza i recepcijskog do`ivqaja – on je do krajaspontan. „Ovaj pesnik zadr`anog detiwstva odli-~no zna moduse me|uqudskog op{tewa, poznaje apa-rate za izazivawe {okova, kratki jaki udar drama-tizacije, psihologiju postavqawa ciqa, zna prove-rene poeti~ne rekvizite opisnolirskog {timunga,zna za domi{qatost hiperbole i presiju sentimen-ta, mnogo toga zna da bi mogao govoriti kako ho}eda govori. I tako smo dobili kola` od plakata ivelikih de~jih srca.“32

Iako izricani sa emocionalnom povi{eno{}u,~esto sasvim spontano i uzneto, pretvaraju}i se po-vremeno u pateti~ni odziv, wegovi kriti~ki iskazipra}eni su poeti~kim reperima koji ~itaocu i tu-ma~u omogu}uju da se sna|u u slapovima spontanihemocija i tuma~ewa. Tako o Anti}evom lirskomobra}awu detetu vispreno zapa`a da sadr`i „~ud-nu me{avinu govornog i govorni~kog“ i „namernenezgrapnosti“, naslu}uju}i sa dosta osnova da je utome wegov {arm33; u tom „kroki-stilu“, u razigra-ni dijalog sa pesmom i pesnikom unosi i opaske ofunkciji uli~nog i de~jeg `argona u pesni~komstvarawu, ili pak, vispreno zapa`awe o neprimet-nom treperewu „jesewinske atmosfere“34 u anti-}evskim lirskim pejza`ima.

O~ita te`wa ka svojevrsnom „uozbiqewu“ i „uz-dizawu“ pesni{tva za decu i prenagla{eno insi-stirawe na analiti~nosti u~inili su da Milari-}eva kriti~ka „elaboracija“ ponekad prevazilazisam predmet i zavr{ava u neproduktivnom teore-tisawu i psihoanalizirawu bez pokri}a. U wegovojkriti~koj aktivnosti vidno je i nastojawe – ~estona rudimentarnom nivou i zasnovano na sopstvenom

promi{qawu vi{e nego na relevantnoj teorijskojliteraturi – da se u kriti~ko ~itawe savremenihsrpskih pesnika za decu uvede jedan slo`eniji, teo-rijsko-analiti~ki diskurs – pa u jednoj op{toj po-eti~koj ravni govor u prvom licu obja{wava kao„duboku potrebu pesni~ke individualnosti za saop-{tavawem koje li~i na poveravawe“, te da „nije na-mewen javnosti“, jer se odvija „vi{e u ~etiri oka“,a zatim univerzalizuje svoje polazi{te tvrdwom:„Priroda poezije za decu nije takva. Ona podrazu-meva mali spektakl i {iroku javnost de~jeg ~u|e-wa“35 – i otuda izvla~i krajwe problemati~an za-kqu~ak da taj vid pesni~kog govora nije „prime-ren“ pesnicima za decu kakvi su S. Rai~kovi}, D.Luki}, B. Crn~evi}, M. Stefanovi} i Q. R{umo-vi}. Istovremeno, pokazuje se da kod Milovana Da-nojli}a (u ciklusu pesama o Krstu Pepi i u Pro-glasu de~je republike) „ima toliko topline i bli-zine, toliko prvog lica unesenog u objekte prika-zivawa, da wegov pesni~ki govor zra~i najtoplijomneposredno{}u.“36

U svim ovim promi{qawima postoji, o~ito, je-dan suvi{ak teorijsko-kriti~ke elaboracije, kojije, su{tinski, neproduktivan, ali, gledano iz da-na{we perspektive, ba{ taj „suvi{ak” najslikovi-tije izra`ava svojevrsnu dramu kriti~kog subjek-ta, koji u jednom nedovoqno istra`enom prostorunastoji da postavi relevantne teorijske i metodo-lo{ke repere. Otuda toliko, reklo bi se, gotovoopsesivnog bavqewa pozicijom pesni~kog subjekta,sa mno{tvom izraza kao {to su „doga|ajnost“, ili„wegovo govorno lice deluje zaista kao lice od po-verewa“ (M. Anti})37; pesnik se dramati~no alisre}no zaustavio nad provalijom: „Jo{ jedan koraki do{lo bi u pitawe wegovo pesni~ko postojawe –postao bi reproduktivac poezije ̀ ivota koja je ve}

8

32 Isto, str. 22.33 Isto, str. 26.34 Isto, str. 27.

35 Isto, str. 33.36 Isto, str. 35.37 Isto.

Page 7: Vasilije RADIKI]

u detetu“. Jednostavne ili prozirne stvari podi-gnute su u kriti~arevom vokabularu do dramati~nezamr{enosti. U senci Danojli}evog postulata da je„pesma za decu ona pesma koja se nije vinula u visi-ne“, Milari} zakqu~uje da pesma za decu ima viso-ke komunikativne mo}i, ali je u praksi ograni~enade~jim „mogu}nostima komunikacije“, odnosno limi-tira je „psihi~ka granica koja stoji pred detetom“.38

U osvrtu na Anti}evo stvarala{tvo zakqu~uje da jeupravo taj pesnik svojim delom re{io ovu napetostjer: „pesma za decu je ro|ena da bi bila de~ja, a go-dinama se upiwala da bi postala napokon pesmom“.39

Pored kriti~kih tekstova o kwi`evnosti za de-cu, Milari} je u ovoj oblasti kwi`evnog stvarawaostavio zna~ajan trag i kao urednik i prire|iva~kwiga za najmla|e, a zatim i kao metodi~ar i teo-reti~ar. Wegova kwiga De~je jezi~ko stvarala{-tvo (Kulturni centar, Novi Sad, 1969) posve}enainfantilnom literarnom stvarawu jedan je od pr-vih ogleda na temu de~je literarne kreativnosti.Autor je u sredi{te svoje analize postavio „de~jisastav“ kao svojevrsni ̀ anr: recipiraju}i spontanode~je stvarawe kao antipod „normiranom pismenomsastavu“ iz {kolskog programa, on u analiti~kom~itawu ukazuje na op{ti horizont prou~avawa „na-ivne kwi`evnosti“ ili „paraliterature“. Mila-ri} pritom posebno podvla~i da svojim „pomere-nim gledi{tem“ i „naivnim vi|ewem sveta“ ovo je-zi~ko stvarala{tvo privla~i psihologe i psihija-tre, a sam se zala`e za wegovo stvarala~ko ~itawe.Istovremeno, u skladu sa modernim poetikama, uka-zuje na bliskost de~jeg jezi~kog stvarala{tva sa vi-talnim tokovima savremene kwi`evnosti: „Auto-matsko pisawe, projekcije gledawa na `ivot poprauzorima, ~ista ekspresija, te fundamentalne od-like nekih modernih kwi`evnih pravaca, nepresta-no se u de~jem stvarala{tvu ponavqaju u ~istim i

nepatvorenim, sublimno jednostavnim, a opet poe-ti~no razgranatim oblicima, tako da inspiri{ustvaraoce, posebno stvaraoce za decu.“40 Zala`u}ise za uspostavqawe umetni~kog digniteta u sferide~jeg jezi~kog stvarala{tva izvan utilitarnih ci-qeva {kolske prakse, Milari} – gotovo „bogohul-no“ za to vreme, suprotstavqaju}i se zvani~nom pe-dago{kom kanonu – podvla~i da podsticawe ovogstvarala{tva u {koli ne sme biti dominantno ufunkciji „negovawa pismene kulture u~enika“.41

Povezuju}i svoje postavke sa savremenim kwi`ev-nim stvarawem, Milari} uzima lirsku prozu i poe-ziju Dragana Luki}a i pri~e i pesme Mirjane Ste-fanovi} (Vlatko Pixula) kao primere kwi`evnog{tiva u kome su autori dosegli „autenti~an govordece“, a u {irem smislu, sasvim ispravno, zakqu-~uje da se i poetika Du{ana Radovi}a naslawa namedijum de~jeg govora.42

De~je jezi~ko stvarala{tvo predstavqa meto-di~ki veoma ambiciozno i studiozno postavqenogradivo sa ciqem da se de~je stvarala~ko pismoizdigne iznad nivoa podra`avawa uzora iz {kolskelektire, kako bi mu se obezbedio legitimitet au-tenti~ne kreacije. Pristupaju}i ovoj temi sa oso-benom stra{}u i pozivaju}i se na relevantna sta-novi{ta de~je psihologije, Milari} se zala`e zaizvornost de~jeg jezi~kog stvarala{tva koje {kol-ski kalupi i modeli ~ine la`nim i neoriginal-nim. Kwiga De~je jezi~ko stvarala{tvo mo`e sedanas do`iveti kao svojevrsni kulturni i eduka-tivni projekat u ~ijoj je osnovi iskreno zalagaweza {kolu u kojoj }e se razvijati poseban sluh za de-~ju imaginaciju. De~je jezi~ko stvarala{tvo Mila-ri} vidi kao istinsku de~ju poeziju koja po spon-tanosti i jezi~koj imaginaciji dose`e a ~esto inadma{uje zvani~nu literaturu za decu.

9

38 Isto, str. 36.39 Isto.

40 De~je jezi~ko stvarala{tvo, str. 9.41 Isto, str. 16.42 Isto, str. 10.

Page 8: Vasilije RADIKI]

Ovom korpusu Milari}evog delovawa u kwi`ev-nosti za decu pripadaju i wegovi tekstovi izrazi-to metodi~ke namene u kojima nastoji da inovira iuzdigne na vi{i nivo {kolsku praksu u nastavisrpskog jezika i kwi`evnosti. Re~ je o priru~nikuInterpretacija de~je pesme (Svjetlost, Sarajevo,1975) u kome se prihvatio nezahvalnog zadatka da{kolskim poslenicima ponudi modele analiti~kogpristupa de~joj pesmi i pri~i u nastavnom radu. Tuprosvetarsku i, u {irem smislu, edukativnu namenuima i wegova kwiga Signali sunca (Srpska ~itao-nica i kwi`nica Irig, Novi Sad, 1977) u kojoj po-ku{ava da razlo`i pesmu za decu na wene osnovneelemente. U toj kwizi ima i kriti~kih tekstova oteku}oj kwi`evnoj produkciji za decu, pri ~emu jeuvek prisutan jedan op{ti jezi~ko-zna~ewski hori-zont, prema kome se postavqaju nova ostvarewa. Je-dan od najkompleksnijih tekstova, po kome je celakwiga naslovqena, posve}en je dominantno Danojli-}evom i Crn~evi}evom pesni~kom stvarawu za de-cu, a zatim i stvarawu Mirjane Stefanovi} i Qu-bivoja R{umovi}a. Ova kwiga predstavqa stvara-la~ki vrhunac Milari}evog ~itawa savremene srp-ske kwi`evnosti za decu na primerima autora ko-ji u tom trenutku nisu bili do kraja kwi`evno eta-blirani. U ovoj kwizi javqaju se i razu|enije kri-ti~ko-esejisti~ke forme, koje inkliniraju ka zao-kru`enijim vi|ewima, osobenim mikro-studijama,na {ta upu}uju i izdvojeni rezimei na kraju, u ko-jima se „taksativno“, u sa`etim konstatacijama,rekapituliraju glavna kriti~ka zapa`awa i stano-vi{ta.

Istinski posve}en stvarala~kom pra}ewu i pro-mi{qawu aktuelne kwi`evnosti za decu, VladimirMilari} se iskazao i kao antologi~ar. Rezultat tekwi`evne aktivnosti je i kwiga Zeleni bregovi de-tiwstva (Antologija nove srpske de~je poezije,Zmajeve de~je igre, Kulturni centar, Novi Sad,1970), u kojoj je „uhva}en“ jedan od stvarala~ki naj-

produktivnijih perioda u na{oj savremenoj poezi-ji za decu. U predgovoru antologi~ar zakqu~uje daje srpska poezija za decu „kao pokret” nastalaupravo {ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka.Pritom }e poeziju A. Vu~a ozna~iti „prethodni-com“ novog talasa, Desanku i ]opi}a „sudeonici-ma koji spajaju tradiciju sa moderno{}u“ 43, a svizajedno „vra}aju de~ju pesmu iz izgnanstva (podv. V.R.) didaktizma“.44 Jaka metafora – kakve je, ina~e,ovaj kriti~ar voleo i negovao u svom kriti~kom iesejisti~kom vokabularu – proizvod je, svakako, isamog trenutka, kada je povi{enom retorikom tre-balo otvoriti prolaze za novi stvarala~ki talasu na{em pesni{tvu za decu. Promatra li se sa da-na{we vremenske udaqenosti nazna~ena kwi`evnaepoha, o~ito je da je re~ „izgnanstvo“ prejaka zane{to {to predstavqa normalnu i neizbe`nu sme-nu jedne kwi`evne paradigme drugom; u su{tini,radilo se o uspostavqawu kontinuiteta u ovom vidupesni~kog stvarawa. Milari} sa empatijom i po-ne{to izra`enijom egzaltacijom pi{e o novom„poetskom govoru“, magi~nim predelima „autenti-~ne de~je imaginacije“, o nastupu „vladala~ke ma-{te“, „neodoqivih humornih slika“, u ~ijoj je „`i-`i“, kako ka`e, „razigranost svih strukturalnihelemenata pesme” i „mudrosti detiwstva“.45

U nevelikom, ali pregnantno, povi{enim tonompisanom predgovoru, Milari}, zapravo, daje svojevi|ewe savremene poezije za decu, defini{u}i jena tragu nadrealisti~ke poetike, kao „jednu pri-rodniju i ~ove~niju viziju budu}eg“ i, prema Du{a-nu Mati}u, kao „ve~nu sve`inu sveta“.46 U antolo-giju je uvrstio poeziju 25 autora – od A. Vu~a, D.Maksimovi} i B. ]opi}a, preko D. Radovi}a, D.Luki}a i M. Anti}a do M. Stefanovi}, Q. R{u-

10

43 Zeleni bregovi detiwstva, str. 5.44 Isto.45 Isto.46 Isto.

Page 9: Vasilije RADIKI]

movi}a i M. Vitezovi}a, ~ijom pesmom se i zatvaraova osmi{qena i pomno koncipirana antologija,koja izborom pesnika i pesama predstavqa, u veli-koj meri, osnovu i potowih antologijskih izborade~jeg pesni{tva, pa i onih {tampanih u dana{wemvremenu.

Milari}evu kriti~ku delatnost upotpuwuje,svakako, i zbornik kritika iz oblasti kwi`evno-sti za decu (Kritika kwi`evnosti za decu, Zma-jeve de~je igre i RU „Radivoj ]ipranov“, Novi Sad,1972). Amplituda kriti~kih stavova u tom trenu-tku kre}e se u dijapazonu od izdvajawa kwi`evno-sti za decu iz celine kwi`evnosti u poseban vid,koje se eufemisti~ki mo`e nasloviti i kao auto-nomija ovog poqa kwi`evnog stvarawa, ili se te`ika wenom ukqu~ivawu u „ozbiqnu literaturu“. Iu ovoj panorami kwi`evne kritike za decu, koja jeobjedinila ve}u grupu autora sa tada{weg jedin-stvenog jugoslovenskog tr`i{ta ideja, jedno od os-novnih pitawa – na kome i Milari} sna`no insi-stira u svom celokupnom anga`manu – jeste samo-svojnost, odnosno sam identitet kwi`evnosti za de-cu i, shodno tome, identitet kritike tog vida kwi-`evnog stvarawa.

Mnogi od upita koji su tada postavqeni aktuel-ni su i danas; pokazuje se da kwi`evno stvarawe zadecu nastaje uglavnom nezavisno od kriti~kih {ko-la i polazi{ta. Naravno, metakriti~ka pitawa suneophodna i neizbe`na, ali postoje neka koja se nemogu nikada do kraja re{iti – a takvo pitawe jeodnos kwi`evnosti za odrasle i kwi`evnosti zadecu, koje je za Milari}a, o~ito, bilo jedno od naj-zna~ajnijih i otuda mu je posvetio izuzetnu pa`wui energiju. Su~eliv{i se na teorijskom nivou sapodeqenim stanovi{tima i pristupima, on je tapitawa poku{ao da re{i iznutra vlastitom kri-ti~kom praksom. Jedino tako mo`emo razumeti onu„povi{enost temperature“ koja se javqa u wegovomkriti~kom diskursu kad razmatra kwi`evno stvara-

we za decu, ~esto ga optere}uju}i fenomenolo{kimpristupom koji se u konkretnom razmatrawu u veli-koj meri pokazivao nedovoqno produktivnim.

* * *

Kriti~ki vokabular Vladimira Milari}a za-htevao bi posebnu studiju. Re~ je o terminologijikoja je sasvim udaqena od dana{weg kwi`evnokri-ti~kog i teorijskog vokabulara. Wegov kriti~kire~nik je autenti~no svedo~anstvo o ra|awu i sta-savawu na{e kritike kwi`evnosti za decu u ~asukada je tra`ila svoj re~nik i ton. Zaslu`uje da sepobli`e prou~i izvori{te tog kriti~kog izri~aja,koji u tuma~ewe stvarala{tva za decu unosi bogat,raznorodan i originalan teorijski vokabular, „gar-niran“ obiqem filozofskih i sociolo{kih ter-mina, koji se presecaju sa ideolo{ko-politi~komretorikom toga vremena.

Osnovu tog jezika ~ini „mikstura“ raznovrsnihdiskursa – od kwi`evnokriti~kog do filozofskog– i specifi~na, „uzneta“ intonacija. Rodno tloMilari}evog kriti~kog govora ponajpre bi moglabiti nadrealisti~ka i, uop{te, avangardna retori-ka, koja je, u svom opozicijskom stavu prema posto-je}em i mogu}em, insistirala na dolaze}em i nemo-gu}em, a, mo`da, i nadmogu}em. Pogledaju li se kri-ti~ki tekstovi objavqeni upravo u zborniku kri-ti~kih tekstova za decu Kritika kwi`evnosti zadecu, koji je sam Milari} uredio, odmah pada u o~ikoliko je, kao svojevrsni eho, nare~eni diskursovde prisutan (posebno, na primer, u kriti~kimtekstovima Huseina Tahmi{~i}a i dr.). Taj stil nesamo da korespondira, nego, u izvesnom smislu, iopona{a jezik predmeta kojim se bavi. Pojedine odtih kritika, kao i Milari}evi kriti~ki tekstovi,tra`e jedan poseban hermeneuti~ki napor od ~itao-ca – mnoge kriti~ke sintagme svojom aleatornomsemantikom omogu}uju da ih razumemo razli~ito od

11

Page 10: Vasilije RADIKI]

pi{~eve izvorne intencije. Ta bliskost kriti~kogdiskursa sa diskursom predmeta o kome govori, kaosvojevrsni recidiv praktikovala se decenijama una{oj kwi`evnokriti~koj praksi, a naro~ito ukritici kwi`evnosti za decu. Vladimir Milari},u izvesnom smislu, ostaje u ovom kwi`evnokriti~-kom `anru kao jedan od wegovih pionira, koji jepojmio da se mora izdi}i iznad pukog opisivawa iprepri~avawa, i sav wegov napor je bio usmeren kadosezawu relevantnog kriti~kog jezika. Pa iako usvojevrsnom prometejskom htewu nije oteo vatru odbogova, on je u kriti~arski iskaz uneo dovoqnu me-ru stvarala~kog ̀ ara, varni~avu misao, nepredvidi-vu, cik-cak linijom ispisanu re~enicu, implicitnupolemi~nost, plamenost – da se poslu`imo kova-nicom po jezi~kom modelu kojim se i sam slu`io –a sve to povodom jednog tako bezazlenog i krhkogpredmeta kao {to je pesma za decu.

Vasilije Radiki}

VLADIMIR MILARI] AS AN INTERPRETEROF LITERATURE FOR CHILDREN

Summary

The work discusses the literary-critical activity of Vladi-mir Milari} and points out the significance of his work dur-ing the second half of the 20th century in the developmentof Serbian literature for children. The special attention hasbeen paid to a critical method which this author has appliedin interpretation of literature for children, as well as to thespecific characteristics of his critical style and vocabulary.

Key words: Vladimir Milari}, literature for children, cri-tic, autonomy, freedom, discourse, poetics, surrealism, school

UDC 821.163.41–93–95.09 Pra`i} M.821.163.41–95

� Valentina HAMOVI]

MESTOMILANA PRA@I]AU ZASNIVAWUMODERNE KRITIKEKWI@EVNOSTIZA DECU

SA@ETAK: U radu nastojimo da poka`emo prirodukritike Milana Pra`i}a u prelomnom momentu razvojakwi`evnosti za decu. Wegova te`wa ka imanentnoj kwi-`evnoj kritici potisnula je prete`no impresionisti~kukriti~ku misao toga vremena i pomerila tuma~ewe ka unu-tra{wim svojstvima kwi`evnog dela. Zato se dosledno in-teresovawe za tematsko-motivske, semanti~ke, emotivne slo-jeve i estetske vrednosti kwi`evnih dela za decu do`iv-qava kao velika i zna~ajna novina. Novina se sastoji i utome {to se de~ja kwi`evnost tuma~i u kontekstu kwi`ev-nosti za odrasle i {to se argumenti tra`e u adekvatnojkwi`evnoteorijskoj literaturi. Zahvaquju}i tome, porednekolicine svojih savremenika, Pra`i} postaje pokreta~kiimpuls na{e moderne svesti o kwi`evnosti za decu.

KQU^NE RE^I: detiwstvo kao ontolo{ka kategori-ja, igra, humor, do`ivqaj, imanentna kritika

S po~etka sedamdesetih godina pro{log vekaMilan Pra`i} je kao jedan od inicijatora nau~netribine, a potom i kao ~lan ure|iva~kog odborazbornika proiza{log iz te diskusije, pokazao da

12

Page 11: Vasilije RADIKI]

pripada onim tuma~ima koji su okupirani nekoli-kim va`nim problemima u de~joj kwi`evnosti: ka-kav je polo`aj kwi`evnosti za decu u odnosu naglobalnu kwi`evnost, kakva je wena priroda, odno-sno {ta bi bila wena differentia specifica, kakve seveze ostvaruju u trijadi pisac-delo-~italac ako seima na umu dvostruka recepcija ove specifi~neumetni~ke tvorevine. Ta pitawa pokre}u i ona dru-ga: u ~emu je razlika, i ima li je, izme|u kwi`evnekritike i kritike kwi`evnosti za decu; {ta je os-novno merilo u kritici kwi`evnosti za decu; imali razlike u merilima dveju kritika itd. Odgovorena wih, svako na svoj na~in, dali su tada{wi u~e-snici nau~nog skupa: neki precizno, sa argumenti-ma i zna~ajnim nau~no podlo`enim prodorom u de-finisawu ovih slo`enih veza, drugi mawe ubedqi-vo, polaze}i od op{tih mesta1.

Milan Pra`i} nije u~estovao u raspravi, aliwegova kwi`evna tuma~ewa sama sobom pokazuju ukojoj meri su sve pomenute dileme u~estvovale uformirawu wegovog kriti~arskog metoda. Ukolikopoku{amo da ga, shodno {kolskim klasifikacija-ma, defini{emo, shvati}emo da se metod Pra`i}evekwi`evne kritike za decu otima jednostavnom svo-|ewu na primenu jednog jedinstvenog pristupa, istoonoliko koliko se i samo definisawe prirodekwi`evnosti za decu odupire svo|ewu na jednu di-menziju. Tako, uo~avamo da kwi`evnoistorijskipristup uzima prevagu kada treba odrediti kon-tekst moderne kwi`evnosti za decu, isto koliko iimpresija dominira u momentima kada u kriti~aruprevagne do`ivqaj. Zapravo, u Pra`i}evom kwi-`evnokriti~arskom pregala{tvu uo~avamo naporda se {to bli`e osvetli svet de~je kwi`evnosti,kako joj se prilazi sa svih strana, a za merila ~e-sto uzimaju i kwi`evni i vankwi`evni kontekst.

^ini se, zapravo, da je wegova kriti~ka misao sta-savala i razvijala se obele`ena te`wom da se naj-pre pokrene jedan novi, moderni ~itala~ki senzi-bilitet, ne samo moderne kwi`evnosti za decu,ve} i one koja pripada tradiciji. Shva}ena kao au-tonomno kwi`evno/umetni~ko bi}e, koje organskiizrasta iz mnogih kulturnih, civilizacijskih, mo-`emo re}i i antropolo{kih faktora, kwi`evnostza decu Milana Pra`i}a privla~i i okupira, presvega kao svojevrsni fenomen koga treba opisati.Iz takvog shvatawa proizlazi kriti~arski metodpoduprt ne pripadawem jednoj {koli ili pravcu,ve} {irokim i raznolikim znawima iz onih segme-nata koji }e najbli`e pri}i razumevawu sveta delanamewenog deci, {to doprinosi prevrednovawunekih stereotipnih predstava o tome {ta je de~jakwi`evnost i kakva treba da bude.

* * *

Pojava kwige Igra kao sloboda (1971), sa~iweneprete`no od zapisa objavqivanih u novinama i ~a-sopisima koji su izlazili u periodu od 1966. do1971. godine, svojim podnaslovom sumirala je osnov-ne smernice Pra`i}evog kriti~arskog rada: zapisio detiwstvu i umetnosti2. Tuma~e}i, naime, delanajzna~ajnijih stvaralaca za decu u tom trenutku(Du{an Radovi}, Desanka Maksimovi}, MiroslavAnti}, Dobrica Eri}, Mirjana Stefanovi} itd.),Pra`i} dolazi do nu`nog saznawa da se ne mo`episati o kwigama za decu, o wihovoj strukturi, unu-tra{wim svojstvima, a da se ne progovori o poseb-noj psihologiji de~jeg sveta. Uvi|aju}i da je modelimanentne kritike samo uslovno prihvatqiv, te danema „~istog niti integralnog kqu~a koji bi biosvere{iv pred jednim umetni~kim delom“,3 on u

13

1 Vidi: Kritika kwi`evnosti za decu, Zmajeve de~je igre,Radni~ki univerzitet „Radivoj ]irpanov“, Centar za dijafilmi izdava~ku delatnost Novi Sad, Novi Sad, 1972.

2 Milan Pra`i}, Igra kao sloboda, Zmajeve de~je igre, Kul-turni centar Novi Sad, Novi Sad, 1971.

3 Ovu ideju Pra`i} izri~e u kontekstu tuma~ewa poezije Va-ska Pope od strane Damwana Antonijevi}a. Vidi u: Milan Pra-

Page 12: Vasilije RADIKI]

svojim ogledima koristi rezultate mnogih nekwi-`evnih disciplina. Zato su zapisi o de~joj kwi-`evnoj umetnosti neminovno i zapisi o detiwstvu,te se u wegovom kriti~kom vidokrugu neprestanokre}u teme koje su na svoj na~in okupirale poku{ajda se bavi detiwstvom kao ontolo{kom katego-rijom.

U skladu sa svojim dubokim uverewem da je de-tiwstvo samo jedan vid qudskog bitisawa (on }ere}i: „Detiwstvo je ~ovekovo de~je postojawe“4),te da kwi`evno delo nameweno tom primarnom do-bu ~ovekove egzistencije poseduje vrlo specifi~nasvojstva, Pra`i} tematizuje nekoliko elementarnihta~aka tog autonomnog sveta, trude}i se da (de)ko-dira wegovu logiku i vrednosni sistem. Zato se saposebnom pa`wom bavi fenomenima igre, do`iv-qaja, humora, posmatraju}i ih kao wegove najbitnekonstitutivne elemente.

Igra je bila posebno inspirativna za wegovateorijska utemeqewa i on je sagledava kroz neko-liko ravni. Najpre, polaze}i od samih „u~esnika“igre, Pra`i} samerava odnos de~jeg sveta i svetaodraslih vide}i ih kao potpune suprotnosti: „Igraje negacija sveta saznatog na jedan na~in (na~in od-raslih) i afirmacija sveta saznatog na drugi (de-~ji) na~in.“5 Iz takvog pogleda proisti~e misaoda su ̀ ivot na na~in dece i ̀ ivot na na~in odra-slih dva na~ina qudskog postojawa, koji nose svojvlastiti teret u promenqivom i slo`enom proce-su razvoja qudskog duha. To su, dakle, dva pogledana svet jednog te istog bi}a, koji nose kvalitativnorazli~ito ose}awe `ivota: prvo je sa metafizi~-kom aurom i pod kreativnim zamahom po~etnog de-finisawa stvari, pojava, prostora i vremena, a

drugo je obremeweno saznawem tih istih stvari utrenutku kada sazreva misao da vreme ve} uvelikoponestaje. Zato se de~joj igri pridaje impuls ̀ ivo-ta koji ima smisao, i kao deo fenomena detiw-stva ona poseduje dimenziju ve~itog vremena.6

Posmatraju}i, zatim, igru dece kao kreativnostumetni~ke prirode sui generis, Pra`i} u woj vidi„embrionalnu sintezu svih umetnosti odraslih“7.Ta teza nije sasvim nova, ona ima svoje utemeqeweu poznatim teorijama igre8, me|utim on je, za ra-zliku od svojih znamenitih prethodnika, posmatrau kontekstu kwi`evnosti za decu. U tom smislu,me|u prvim tuma~ima sugeri{e da je moderna de~japoezija otkrila „supstancijalno zna~ewe igre“.(Ne slu~ajno, mnogi }e wegovi ogledi u svom naslo-vu imati zajedni~ki imeniteq: Igra detiwstva senastavqa (o poeziji Grigora Viteza), Igra kao po-ezija (zapis o pesmi Ma~ka i mi{ Du{ana Rado-vi}a), Igra kao stvarala~ka delatnost, Igra kaoqubav (o modernoj de~joj pesmi), itd.) De~ja igrase, dakle, u Pra`i}evom kriti~kom vidokrugu po-smatra, ne samo kao „egzistencijalna kategorija de-tiwstva“, ve} i kao pitawe stvarala~kog odnosaprema svetu: i sa ta~ke gledi{ta same dece i sastanovi{ta stvarala{tva za decu. Time nas uvodiu razumevawe poetike moderne de~je kwi`evnostikoja igru ugra|uje u sam pesni~ki postupak.

Pesni~ki postupak zasnovan na elementimaigrivosti, smatra zatim Pra`i}, aktivira ono {toje mladim ~itaocima imanentno, a {to su odrasliu me|uvremenu izgubili, a to je do`ivqaj. Ako inije u potpunosti izgubqen, smatra, on je o{te}en,zamewen iskustvom koje sobom nosi gr~eviti na-por „velikih“ da razumeju smisao ina~e besmisle-

14

`i}, Kwiga o poeziji slo`ene jednostavnosti, Otkri}e ismisao, KOV, Vr{ac, 2001, str. 58.

4 M. Pra`i}, Dete i kultura, Re~i i vreme, BibliotekaMatice srpske, Novi Sad, 2001, str. 25.

5 M. Pra`i}, Igra kao stvarala~ka delatnost, Igra kaosloboda, str. 9.

6 ,,Poeziju za decu ne mu~e te{ki problemi vremena i pro-stora, jer ona ra~una sa apsolutnim vremenom i sa univerzal-nim prostorom detiwstva“, M. Pra`i}, Ve~ito vreme detiw-stva, isto, str. 66.

7 Isto, str. 13.8 V. Ro`e Kajoa, Igre i qudi; Johan Hojzinga, Homo ludens.

Page 13: Vasilije RADIKI]

nih stvari („De~ji do`ivqaj sveta i na{ do`ivqajsveta razilaze se do nerazumevawa“9, kategori~anje). De~jom igrom i (pesni~kim) igrawem sa decomi odraslima dolazi se do do`ivqaja kao „najpuni-jeg ose}awa vlastitosti“10, zato se on name}e kaojedan od presudnih momenata u recepciji de~je kwi-`evnosti.

Potreba za igrom, daqe, vodi ka humoru koji jeu samom bi}u kwi`evnosti za mlade. U Pra`i}e-vom vrednosnom sistemu, me|utim, on dobija noveobrise u odnosu na tradicionalno shvatawe humo-ra, jer se sada skre}e pa`wa na wegovu dvostrukuprirodu. Moderna poezija ra~una na onu vrstu hu-mora koji sinteti{e i tragi~no i vedro ose}awesveta.11 Od takve svesti i po~iwe postzmajevska po-ezija za decu, {to Pra`i} ubedqivo dokazuje u svo-jim ogledima o poemama Aleksandra Vu~a. Nesum-wivo pod uticajem poetike nadrealizma, i on hu-mor tuma~i kao sredstvo kojim se nagla{ava nepo-mirqivost sveta detiwstva i sveta odraslih, pro-dubquju}i tako svoju misao o ,,tragi~nom nerazume-vawu“ koje stoji izme|u wih. Zahvaquju}i takvomdo`ivqaju humora, Pra`i} prevazilazi recepcij-ske navike ~italaca vide}i u pesmi/paraboli Ma-~ka i mi{ Du{ana Radovi}a modernu ,,egzistenci-jalisti~ku i egzistencijalnu dramu o dilemama sa-vremenog sveta“ prividno oblikovanu kao ,,bezazle-nu i atraktivnu igru ~ija je svrha da {armira i za-bavi“12. Ovakav pogled na pesmu, koju tuma~ vi{edo`ivqava kao tragikomi~nu farsu, svakako unosinovu dimenziju u kriti~ku misao o kwi`evnosti zadecu.

* * *

Ove naizgled periferne pojave de~je kwi`evno-sti13, koje Pra`i} s velikom pa`wom i uverewemtuma~i, nisu ostavile u senci i onaj drugi deo wego-vog rada – zapise o umetnosti. Pored pomenutih vre-dnosnih ocena koje je dao u vezi sa delima pomenu-tih pesnika za decu, ne treba izgubiti iz vida we-gove opse`ne i inventivne oglede kao {to su anali-za dela Milovana Danojli}a, Miroslava Anti}a i,posebno, Aleksandra Vu~a. U wima se dosledno spro-vode kwi`evnoteorijski utemeqene metode. U tuma-~ewu Vu~ovih poema (naro~ito Podvizi dru`ine ,,Petpetli}a“) Pra`i} prevazilazi dotada{wu prete`noimpresionisti~ku kritiku de~je kwi`evnosti, na tajna~in {to prati tematsko-si`ejne linije poeme,analiti~ki sagledava karakterizaciju junaka, ta~nouo~ava stilske postupke od parodirawa i persifla-`e do realisti~ki uobli~enih situacija. Sa poseb-nom pa`wom tuma~i Vu~ovo stvarala{tvo u kontek-stu nadrealizma i bavi se recepcijom wegovog de-la14. O poeziji Miroslava Anti}a on ispisuje vrlonadahnute kriti~arske ocene, odrediv{i wegovu po-javu kao vrlo zna~ajnu, jer se u malom krugu odabra-nih pesnika izdvaja po zaqubqenosti u detiwstvokao jedinom ishodi{tu i uto~i{tu smisla qudskogpostojawa. Poezija Milovana Danojli}a poslu`ilaje Pra`i}u da odmakne kritiku de~je kwi`evnostiod gole konstatacije o zna~aju ne~ije poezije, odno-sno da ra{~isti sa okolnostima ,,u na{oj kwi`evnojistoriji, teoriji i kriti~koj praksi“15. Naime, upra-

15

9 M. Pra`i}, Do`ivqaj kao detiwstvo, Re~i i vreme, str.33.

10 Isto, str. 33.11 V. M. Pra`i}, O humoru i stvarala{tvu za decu, isto,

str. 46.12 M. Pra`i}, Igra kao poezija, Igra kao sloboda, str. 43.

13 Pra`i} progovara i o drugim, {irim temama kao {to sudete i kultura, pojam patriotizma u de~joj kwi`evnosti, poeti-ka stripa. U dnevnim novinama pokre}e pitawa bolesti savre-menog dru{tva, otu|ewa, ~itala~ke (ne)kulture, reforme {kol-stva, kriti~kog rasu|ivawa itd.

14 Pra`i}eve analize Vu~ovih poema i definisawe wegovepozicije u kontekstu razvoja srpske poezije za decu objavqenesu u ~asopisu Kwi`evna istorija 1969. godine

15 M. Pra`i}, Ve~ito vreme detiwstva, Poezija kao slo-boda, str. 65.

Page 14: Vasilije RADIKI]

vo u ovom ogledu Pra`i} iznosi svoja shvatawa oaktuelnoj kwi`evnoj kritici: ,,U na{im kwi`ev-nim prostorima i delatnostima kwi`evna kritikade~je poezije nema prave tradicije, dakle nije isto-rijski utemeqena, jo{ mawe ima kontinuiteta, anajmawe se mo`e osloniti na teoriju de~jeg pesni-{tva budu}i da ta teorija nikad, ni u poku{aju, ni-je postojala.“16

U takvom kwi`evnokriti~kom okru`ewu ispi-suje svoje stavove Milan Pra`i}. Zato se wegovodosledno interesovawe za tematsko-motivske, se-manti~ke, emotivne slojeve i estetske vrednostikwi`evnih dela za decu do`ivqavaju kao velika izna~ajna novina. Novina se sastoji i u tome {to sede~ja kwi`evnost tuma~i u kontekstu kwi`evnostiza odrasle i {to se argumenti tra`e u adekvatnojkwi`evnoteorijskoj literaturi (poziva se na Berg-sona kada govori o humoru u de~joj poeziji, na Hoj-zingu kada govori o detetu kao homo ludensu, na ma-nifest nadrealizma kada pronalazi wegove elemen-te, na ocene Bogdana Popovi}a, Jovana Skerli}aitd.). Zato wegovo, obimom neveliko delo17 svedo-~i o konstituisawu novog horizonta kwi`evne kri-tike toga doba. Zahvaquju}i tome, pored nekolici-ne svojih savremenika, postao je pokreta~ki impulsna{e moderne svesti o kwi`evnosti za decu.

LITERATURA

Milan Pra`i}, Igra kao sloboda, Zmajeve de~je igre,Kulturni centar Novi Sad, Novi Sad, 1971.

Milan Pra`i}, Re~i i vreme, Biblioteka Maticesrpske, Novi Sad, 2001.

Milan Pra`i}, Otkri}e i smisao, KOV, Vr{ac,2001.

Milan Pra`i}, Plavi zec, Zmajeve de~je igre; Ra-dni~ki univerzitet ,,Radivoj ]irpanov“, NoviSad, 1972.

Kritika kwi`evnosti za decu, Zmajeve de~je igre,Radni~ki univerzitet „Radivoj ]irpanov“, Cen-tar za dijafilm i izdava~ku delatnost Novi Sad,Novi Sad, 1972.

Valentina Hamovi}

THE PLACE OF MILAN PRA@I]IN FOUNDING MODERN CRITICISMOF LITERATURE FOR CHILDREN

Summary

The author of this paper attempts to present the natureof Milan Pra`i}’s criticism in a crucial moment in develop-ment of literature for children. His inclination to the imma-nent literary criticism has pushed aside the impressionisticcriticism, which was predominant in critical thought of thattime, and has moved interpretation towards the internaltraits of literary works. Therefrom the consistent interest forthematic-motive, semantic, emotional layers and estheticvalues of literary works for children has been looked uponas a great and significant novelty. Another novelty consistsin the fact that literature for children has been interpretedin the context of literature for adults and that the argumentshave been found in the corresponding literary-critical litera-ture. For all these reasons, Milan Pra`i}, among several con-temporaries, has become the moving impulse of our modernthought of literature for children.

Key words: childhood as an ontological category, play,humour, experience, immanent criticism

16

16 Isto, str. 64.17 Osim sto`erne kwige Igra kao sloboda, vaqa izdvojiti

i izbor Pra`i}evih tekstova u izdawu Matice srpske (Re~i ivreme), kwigu ogleda o savremenoj srpskoj poeziji i prozi (Ot-kri}e i smisao), kao {to ne treba zaboraviti ni wegov an-tologi~arski poduhvat (Plavi zec).

Page 15: Vasilije RADIKI]

UDC 821.163.41–93–14.09 ]osi} B.

� Milica SEQA^KI

REFLEKSIAVANGARDNEPOETIKE UPREDGOVORUANTOLOGIJISRPSKEPOEZIJE ZA DECUBORE ]OSI]A

SA@ETAK: U radu se ]osi}ev predgovor sopstvenomantologijskom izboru iz srpskog pesni{tva za decu posma-tra kao svojevrstan manifest moderne de~je poezije, kojipromene nastale u kwi`evnosti za najmla|e sagledava izugla avangardne poetike. Uo~eni su glavni elementi pre-vrata u odnosu na tradicionalnu de~ju poeziju na formal-no-metri~kom, stilsko-izra`ajnom, tematsko-idejnom i naplanu odnosa prema publici, te ukazano na odnos prematzv. „ozbiqnoj” poeziji, poetici avangardnog perioda i naizmeweno mesto moderne poezije za decu u nacionalnojkwi`evnosti u dijahronijskoj perspektivi, kao i na zna~aj]osi}evog predgovora u tom kontekstu.

KQU^NE RE^I: de~ja poezija, Bora ]osi}, avangard-na poetika

De~ja poezija srpska naslov je antologije u iz-boru i redakciji Bore ]osi}a, koju su u ediciji„Srpska kwi`evnost u sto kwiga” objavile Matica

srpska i Srpska kwi`evna zadruga 1965. godine.*Koncepciju zbirke i principe na osnovu kojih jesa~inio izbor poezije za decu iz nasle|a i stvara-la{tva svoga doba ]osi} je obrazlo`io u predgo-voru De~ja poezija danas, svojevrsnom manifestumodernog de~jeg pesni{tva. Ve} naslovom se defi-ni{u neki od problema u vezi s tim specifi~nimvidom kwi`evnog stvarala{tva, a ]osi}eva pola-zi{ta za wihovo razmatrawe nagla{eno su bliskaavangardnim poeti~kim na~elima.

Jedno od kqu~nih pitawa o kojima ]osi} ra-spravqa u svom predgovoru jeste korenito izmewe-na priroda de~jeg pesni{tva u tom periodu u odno-su na tradiciju poezije za decu kod nas. Zaokret da-na{we de~je poezije u odnosu na ju~era{wu, pre-ma ]osi}evim re~ima, ima „neprocewive vredno-sti” i zna~aj „revolucije”. I zaista, ne samo da seprevratni~ke intencije ose}aju na globalnom pla-nu, u su{tinskoj promeni stava kako prema priro-di i misiji de~jeg pesni{tva tako i prema samojpublici, ve} se i promene na pojedinim nivoimapoezije za decu mogu po {irini zamaha i doseguu~inka porediti s revolucionarnim prevratom ko-ji su izvr{ili pesnici avangarde. S izvesnim zaka-{wewem u odnosu na talas modernisti~ke pobune,{to se mo`e objasniti marginalizovanom pozici-jom de~je poezije u odnosu na glavne literarne to-kove, i u de~je pesni{tvo prodire slobodni stih,sve`a leksika i sintaksa `ivoga govornog jezika,kombinuju se razli~ite `anrovske paradigme, pe-snici se okre}u temama koje prate savremenu real-nost, odslikavaju svet novih nara{taja, ru{e}i sta-ra na~ela i preispituju}i vrednosti tradicije, kaoi sopstveni odnos prema nasle|u. Formalno-metri-~ka struktura pesama nasle|ena iz prethodnih ra-

17

* Svi navodi u tekstu preuzeti su iz tog predgovora (De~japoezija danas, u: De~ja poezija srpska. Izbor, redakcija i pred-govor Bora ]osi}, Matica srpska – Srpska kwi`evna zadruga,Novi Sad – Beograd, 1965, str. 7–[30]), te nisu posebno nagla-{avani brojevi stranica s kojih poti~u citati ]osi}evih re~i.

Page 16: Vasilije RADIKI]

zdobqa, koja je vremenom oko{tala i izgubila gip-kost i korak s igrivo{}u de~je ma{te, ukalupqe-na u stalne oblike stihova i strofa, napukla je odprenategnutosti izlizanih ritmova i rima. Moder-no pesni{tvo za decu raskida s „uspavquju}om {la-gerskom” melodiozno{}u i starim bubwawem jedna-kih stopa i okre}e se „rapavijem, govornijem i ~e-sto potpuno iznena|uju}em ritmu” ̀ ivog de~jeg ̀ a-mora. S tim u vezi je i napu{tawe starih kanoni-zovanih ̀ anrovskih i jezi~kih obrazaca, ustaqenihleksi~kih re{ewa, prepoznatqivih, naslutqivih io~ekivanih. Takva rigidnost su{tinski potire ino-vativnost, nu`nu i neizbe`nu u tekstovima name-wenim deci, koji ne pristaju na rutinu i banalne~etverokute, ve} u svemu tra`e igru i smelost zaistupawe s utvr|enog koloseka, za kr{ewe krutiha jalovih pravila. Namerno kvare}i ~istote i nor-me kwi`evnog jezika, de~ja poezija nadma{tava {tu-ri leksi~ki arsenal nestvarala~kog reda i krozdadaisti~ke „izmislice”, mete`, humorne sprege ikreativni haos izra`ava bogatstvo detiwe fanta-zije. Korenite izmene neminovno su zahvatile imotivsko-sadr`inski nivo poezije za decu, te seumesto uquqkivawa u idealizovane idili~ne i ser-virane modele pona{awa i projekcije de~jeg svetau poeziju uvode iznena|uju}i impulsi opipqivestvarnosti i alogi~ni uplivi fantastike i ma{te.Najbitnija je, svakako, promena op{teg stava o pri-rodi, funkciji i zna~aju de~je kwi`evnosti, kojavi{e nije iskqu~ivo, ~ak ni prete`no, didakti~nou~ilo i bezazlena deklamatorska zabava, budu}i dastihovani pou~ni saveti, naivno rodoqubqe i pate-ti~ne pastorale u izmewenom, rascepqenom svetudobijaju podsme{qivi humorno-ironijski prizvuk.Nezlobivo se poigravaju}i, savremena de~ja poezi-ja demitologizuje stare svetiwe i relativizuje mo-ralne principe, uspostavqaju}i sopstvenu logikui{~a{ene realnosti i ma{tovitih vizija. U izve-snom smislu radikalan je i zaokret u odnosu pre-

ma publici, ciqnoj grupi kojoj je ta poezija name-wena, jer se savremeni pesnici vi{e ne obra}ajudeci kao gotovo beslovesnim bi}ima, gradivu kojetreba oblikovati oprobanim metodama i sabiti udru{tvene i eti~ke kalupe wihovih roditeqa. Osimtoga, pesni{tvo za decu nema vi{e karakter „lite-rarne uzgredice, me|uposla i ni`erazredne disci-pline, privla~no simpati~ne ali nedovoqno zna-~ajne i zato prokazane”, ve} postaje ozbiqno shva-}ena kwi`evna delatnost i postepeno sti~e po{to-vawe i status koji zaslu`uje.

Navedeni problemi su i glavna ~vori{ta u ma-nifestima i kriti~ko-poeti~kim tekstovima avan-gardnih pesnika, najva`nija popri{ta borbe za sa-vremeni poetski izraz. ]osi}ev predgovor je u do-sluhu s osnovnim na~elima modernisti~kog prevra-ta: bez zazora uspostavqa novi odnos prema dotada-{wim autoritetima i poetskim obrascima, destru-ira nasle|ene ritmi~ko-metri~ke obrasce, podri-va jezi~ke i stilske norme i, ostaju}i na tragu oda-branih vrednosti tradicije, bogati motivski opsegde~je poezije modernim senzibilitetom i fantasti-kom. Na istom tragu je i pomerawe granica de~jekwi`evnosti, kako u smislu osvajawa novih temat-skih krugova uslovqenih pro{irivawem savreme-nog sveta i svesti deteta tako i u shvatawu publi-ke kao integralne intelektualno-duhovne skupine,koju ne ~ine samo deca, i nikako deca vi|ena o~imapre|a{wih vremena. Dete postaje ravnopravni „ak-tivni u~esnik i inspirator pesnika (…) zaintere-sovanog i radoznalog za wegov glas, mudrost, re~e-nicu”.

Ne korespondiraju samo poeti~ka na~ela ]osi-}eva o de~joj kwi`evnosti s avangardnim stanovi-{tima, ve} se satrepet ose}a i na planu implicit-ne poetike, u samim tekstovima. Neka ostvarewaavangardne poezije veoma su bliska de~jem pesni-{tvu, {to je posledica op{te promene u pravcu in-fantilnosti, luda{tva, ~uda{tva razlomqenog du-

18

Page 17: Vasilije RADIKI]

ha i karnevalizovanog sveta, gde se ru{e sve bari-jere, {to dopu{ta i izvesna prelivawa poetskihtokova preko fluidne granice me|u dvama vidovi-ma kwi`evnog stvarawa. Me|usobni uplivi su obo-strani, a efekti tog preplitawa razli~ito se tu-ma~e. Konzervativna kritika je ponekad, u pogrd-nom smislu, avangardne tekstove smatrala detiwa-stom, neozbiqnom igrarijom, dok su, s druge strane,pesnici svesnim i namernim napu{tawem strogihkonvencija takozvane „ozbiqne” poezije i iskli-znu}ima u infantilno, naivno, ̀ ovijalno nastoja-li da oplemene svoja dela impulsima sve`ine, ̀ i-votnosti i ma{te. ]osi}evo odre|ewe moderne de-~je poezije moglo bi se ~itati i kao katalog bit-nih karakteristika literarnih strujawa avangarde:„~uda~ki (…) spreg muzike, finog besmisla, bli-stave kombinatorike, praskave i stalno odr`avanehumorne temperature, destruktivna, zbuwuju}a, ne-uobi~ajena, svim svojim pravim dometima stalno iduboko iracionalna, na sredokra}i izme|u jave inejave, sna i nesna, umqa i bezumqa (…), sjajno po-zori{te koje stvarnosti oduzima glupave pozlatei pateti~na zna~ewa dodaju}i joj zauzvrat ~i~ak,sme{noslovqe i grohot jedne artificijelne, izma-{tane ni~ije zemqe (…)”.

Plodno podru~je me{awa de~je poezije i avan-garde jeste humor, smehovnost koja je obi~no pripi-sivana de~jem svetu, s tim {to su moderni pesni-ci, imaju}i u vidu razvijenost duha savremenog de-teta, bezazlenoj komici pridru`ili ironiju i gro-tesku, ina~e dominantne vidove modernisti~kog za-jedqivog i gorkog smeha. Crni humor postaje oba-zriv na~in osve{}ivawa i upu}ivawa deteta u su-rove probleme realnog sveta. Parodija, kao ima-nentna kritika i vid obra~una s poeti~kim supar-nicima u prelomnim razdobqima, koja jedan od svo-jih vrhunaca u na{oj kwi`evnosti dose`e upravo uavangardi s Vinaverom, zapravo je, prema ]osi}e-vim re~ima, „uporno podetiwavawe odvi{e pateti-

~ne i za na{e pojmove sve vi{e sme{ne tradicio-nalne literature”, ozbiqne, visoke kwi`evnosti~ije su vrednosti umnogome devalvirane u savreme-nom svetu bez mere i ravnote`e. Avangarda i de~jakwi`evnost dele savremeni ose}aj komi~nog, pra-skavi humor, razigranost i lepr{avost slobode je-zi~kog eksperimenta, te radoznalost u otkrivawui stvarawu novih dimenzija nadrealnosti i ma{te.

Neophodno je, dakle, bilo poku{ati bar pribli-`no odrediti neuhvatqive granice de~je poezije ikriterijume za izbor tekstova za antologiju i ]o-si} se, neminovno, suo~io s pote{ko}ama, nedoumi-cama i dilemama. Rukovode}i se kao osnovnim na~e-lom, pre svega, inovativno{}u na svim planovimapesni~ke tvorevine za decu, {to podrazumeva zna-tan udeo ma{te i fantastike u oblikovawu poet-skih slika i sveta pesme, te jezi~ke poduhvate, du-hovitost i pronalaza~ku slobodu u izrazu, kao imoralno-psiholo{ku smelost pesme da se obratiotvorenoj svesti savremenog deteta, ]osi} je sa~i-nio subjektivan izbor de~je poezije, „svesno j e -d n o s t r an , namerno sveden, smi{qeno ’neprave-dan’ na jednoj, a istovremeno ’popustqiv’ na dru-goj strani”. Nemilosrdan prema jalovom stihotvor-stvu o trivijalnim temama i suvoparnom pou~itel-nom popovawu, ]osi} obilato „filuje” svoj cvet-nik neobi~nostima, za~udnostima, ma{tarijama iiskri~avim jezi~kim „izgredima”, razbaru{enimkalamburima i ̀ argonskim izrazima izaziva ured-no o~e{qanu i u{togqenu frazu nema{tovitihepigona i raspri~anih didakti~ara. Otuda i kon-cepcija same antologije nije zasnovana na hronolo-{kom redosledu pesnika ili pesama, ve} su kaoprincip grupisawa tekstova poslu`ili kriteriju-mi jezi~ke i tematske inovativnosti, ma{ta i fan-tazija. Sli~no avangardnim pesnicima, ]osi} na-pu{ta „zlatna pravila” stare kritike, na~elo „ce-le lepe pesme”, i uop{te na~elo celovitosti, oda-biraju}i ~esto i fragmente tekstova za svoju kwi-

19

Page 18: Vasilije RADIKI]

gu, a oglu{io se i o ̀ anrovsku ~istotu, te u anto-logiju de~je poezije ulaze razli~iti rodovi ioblici tekstova i wihove kombinacije, od stiha ipoetske proze do ~isto proznih segmenata i dijalo-{kih formi. Na~elna poeti~ka razmatrawa pot-krepqena primerima i izneta u dinami~nom, duho-vitom i strasnom (ne i ostra{}enom) tonu, uneko-liko karakteristi~nom za modernisti~ke manife-ste, ]osi} je dopunio krokijima pesnika ~ije jetekstove uvrstio u svoju antologiju, ve{to marki-raju}i u svega nekoliko poteza najbitnije odlikewihovog stvarala{tva za decu i wihovog zna~aja imesta u duhovnoj i pesni~koj avanturi pisawa za naj-mla|e, uz nagove{taje daqeg razvoja de~je poezije.

Sa~iniv{i dragocen i reprezentativan izborde~je poezije, korpus tekstova koji je u trenutkunastanka predstavqao `ivo tkivo tog vida na{ekwi`evnosti, a i danas je jednako vitalan i sve`,Bora ]osi} je na sebe preuzeo smelu i odgovornuulogu pisca manifesta, eksplicitnog poeti~kogprograma modernog pesni{tva za decu. Prema svomli~nom senzibilitetu i kriti~kim na~elima, svo-joj poeti~koj svesti i savesti, u~inio je to u duhuavangardne prevratni~ke akcije, smatraju}i da suupravo te te`we i u de~joj poeziji iznedrile vrhun-ske vrednosti i dela koja su, govore}i u eliotov-skim kategorijama, obogatila tradiciju i udahnulaistinsku novinu me|u relevantna ostvarewa de~jekwi`evnosti. ]osi}evo vi|ewe srpske de~je poezi-je nedvosmisleno jeste {amar onome {to se do ta-da smatralo oficijelnim dobrim ukusom kada jere~ o na{em pesni{tvu za decu, i nema sumwe da jewegov u~inak na tom planu podjednako bitan kao iodjek avangardnog delovawa u srpskom pesni{tvuuop{te, a wegova antologija je, u izvesnom smislu,manifest-kwiga de~je poezije. Stoga i ]osi}evpredgovor ima prevratni~ki zna~aj u dijahronijskojperspektivi razvoja kriti~ke misli o de~joj poezi-ji i tuma~ewu wene prirode.

Milica Selja~ki

REFLECTIONS OF THE AVANT-GARDE POETICSIN BORA ]OSI]’S FOREWORD FOR HIS

ANTOLOGY OF SERBIAN POETRY FOR CHILDREN

Summary

]osi}’s foreword for his anthology of Serbian poetry forchildren was considered in this paper as a specific manifestof modern children’s literature based on the avant-garde po-etics. The most important changes of form, metrics, style,genres, topics, motives and ideas in modern poetry for chil-dren, as well as the change of poets’ attitude towards thetradition and their young readers were pointed. The relationbetween poetry for children and so-called serious poetry wasexamined in context of avant-garde poetics, but also the im-portance of ]osi}’s anthology and his theoretical determi-nations and a new place of children’s literature in the courseof history of Serbian literature were underlined.

Key words: poetry of children, Bora ]osi}, avant-gardepoetics.

20

Page 19: Vasilije RADIKI]

UDC 821.163.41.09 Pra`i} M.

� Nata{a KQAJI]

MILAN PRA@I] OFENOMENU IGRE

SA@ETAK: Jedna od glavnih tema kwige Igra kaosloboda Milana Pra`i}a je fenomen igre koja se smatraosnovom de~je umetnosti i kreativnosti. Pra`i} treti-ra igru kao specifi~an vid de~jeg postojawa i kao afir-maciju de~jeg pogleda na svet. Igra mora po Pra`i}u bitioslobo|ena formi i ograni~ewa, kao i dogmati~nih ipragmati~nih pritisaka.

KQU^NE RE^I: Milan Pra`i}, igra, sloboda,fenomen, detiwstvo

Autor koji svojoj kwizi o zapisima o umetnostii kwi`evnosti za decu daje naziv Igra kao slobo-da i koji se pri tom unapred ogra|uje od dometavlastitog teksta (~ak i pre nego {to smo u wega„u{li”) na prvi pogled ostavqa dojam suptilnogestete i bri`nog samokriti~ara-perfekcioniste.Kada prona|emo zapis na unutra{woj strani kori-ca pomenute Pra`i}eve kwige, ~eka nas taksativnipopis nedovoqnosti ili ~ak – potpunog odsustvastudija o relevantnim pesnicima i temama:

U woj nema, na primer, tekstova o poeziji Dragana Lu-

ki}a, ni Branislava Crn~evi}a, niti o poeziji Qubivoja

R{umovi}a. Bez tih pesnika se ne mo`e zamisliti na{a

najnovija poezija za decu.

U kwizi nema ni zapisa o divnoj poeziji detiwstva ko-

ju je ispisao Branko ]opi}. Autor nije uspeo da dovr{i

svoj obiman rukopis o ovom velikom ma{taru.

(...) Zapis o Du{anu Radovi}u, pesniku koji je Zmaj na{eg

vremena, jedva da dodiruje fenomen wegove ~udesne poezije.

Ovaj autoironijski spisak, poigravawe sa samimsobom, Pra`i} „pravda” neestetskim, `ivotnimfaktorima koji su finalnu verziju ideje sveli ufragmente i okon~ava koliko iznena|uju}om toli-ko i ~arobnom gnomom:

Kwige su, me|utim kao i qubav: vidovite i slepe u

isti mah. One su, ~esto, nemo}ne prema onima koje najvi{e

vole.1

Nesavr{eni autor, prefiwen u svojoj formula-ciji, najavquje elegantan (i povremeno o{tar) ese-jisti~ki izraz i uvodi u `anrovski raznolike„fragmente” (esteti~ke studije, studije iz domenakwi`evnosti za decu, stripa i filma, zapise, po-lemike, prikaze).

Fenomen igre nije ni nova niti literaturom ne-pokrivena tema. Nadovezuju}i se prvenstveno na ra-zmi{qawa Ro`ea Kajoa, \er|a Luka~a, Kloda Av-lina i Abdulaha [ar~evi}a, Pra`i} igru treti-ra kao specifi~an vid egzistencije deteta, kao ne-gaciju sveta saznatog na na~in odraslih i afirma-ciju sveta saznatog na drugi (de~ji) na~in: „Kad de-te ka`e: Hajde da se igramo, to zna~i: hajde da ̀ i-vimo na svoj, de~ji na~in”2.

Ako u detiwstvu igru postavqamo kao smisaopostojawa, u takozvanoj zrelosti je potcewujemokao nedovoqnost qudskog postojawa. Pitawe qud-ske nedovoqnosti ~esto se vezuje za koren umetno-sti i tu se Pra`i} poziva na [ilera koji ovoj da-je punu meru: „ Jednom i zauvek i kona~no ~ovek seigra samo tamo gde je ~ovek u punom smislu, pot-pun je ~ovek samo tamo gde se igra”3. Ni igra niumetnost nisu kopija ̀ ivota, odlikuju se autonom-no{}u, odbijawem da postanu pravilo i obaveza,prakticizam i definicija; ova teza se name}e kao

21

1 Milan Pra`i}: Igra kao sloboda, Zmajeve de~je igre i Kul-turni centar, Novi Sad, 1971, unutra{wa strana korica.

2 Isto, str. 9.3 Isto, str. 11.

Page 20: Vasilije RADIKI]

specifi~an lajtmotiv pomenute kwige. Igra, to jepo Pra`i}u umetnost dece, po Dostojevskom – ume-tnost u za~etku. No, Pra`i} isti~e kqu~nu razli-ku izme|u igre i umetnosti – umetnost se „materi-jalizuje” u umetni~ko delo, a produkt igre ipakostaje lelujav, imaterijalan, neuhvatqiv.

Igra, to je komunikacija, a ukoliko ne umete dakomunicirate igrom, de~ji kolektiv vas izop{ta-va. Komunikacija sama po sebi nije dovoqna, onamora biti stvarala~ka, pa je neinventivnost u igrivrednovana na isti na~in kao i neinventivnost uumetnosti – diskvalifikacijom: „Dete sa igra~koma bez ma{te u vlasti je deteta koje nema igra~ku ,ali ima ma{te”.4

Kritika igre time postaje za~etak de~jeg vred-nosnog suda i tu Pra`i} polako zalazi u terenkreirawa estetskog zadovoqstva u procesu ~itawa.Ako sistemski obrazovan ~ita~ zahteva poeti~kiokvir pisca pri ulasku u kwi`evni tekst, dete-~i-ta~, saznajnim procesima premlado za takve okvire,ne tra`i „pi{~evo stanovi{te”, ne vezuje se nu-`no za wegovu zamisao, tekst uzima kao podsticaji kre}e se kroz wega logikom svoje ma{te.

Pra`i} svoj inicijalni esej Igra kao stvara-la~ka delatnost okon~ava tezom da savremenapoezija fenomen igre, „najzna~ajniji i svakako sve-vremenski konstituent fenomena detiwstva”5, tre-tira sa po{tovawem, da u wemu vidi svoju dubokustvarala~ku {ansu, svoj spiritus movens. U daqemtoku kwige Igra kao sloboda Pra`i} konstatujeelemente igre u konkretnim kwi`evnim delima,dodiruju}i i poqa komplementarnih umetnosti,stripa i filma. Ovom prilikom bazira}emo se naonim segmentima ove Pra`i}eve kwige koji pri ra-zmatrawu stvarala{tva za decu poku{avaju da raz-re{e su{tinu pojma igre, odnosno na nizu teksto-va o (u to vreme savremenim) pesnicima za decu,

objediwenih podnaslovom U tragawu za imenomtajne.

Pi{u}i o posthumnoj zbirci poezije GrigoraViteza Igra se nastavqa, Pra`i} polazi od temeratom i nasiqem prekinute igre („Tu`no detiw-stvo je falsifikovana i la`na dragocenost ~ove-kovog postojawa”6), ali posebnu pa`wu posve}uje(a)logi~kim igrama i poigravawima koji de~ju per-spektivu odequju od racionalne, jasne i broj~anosamerqive perspektive odraslih:

U znamenitoj pesmi Sto vukova najvidnije je prisutna

grigorovska vizija posebnosti istine detiwstva. Ako u

svetu dece i prirode nema hijerarhije vrednosti (jer je

iskqu~ewem zla sve ostalo u tom svetu podjednako vre-

dno), onda nema razloga ni za matemati~ki ta~nim poima-

wem toga sveta po{to brojke nisu u stawu da izraze wego-

vu su{tinu. Da li je u pesmi bilo sto, ili {ezdeset, ili

dvadeset vukova, ili pak samo mi{? Odrasli su dosledni

da otkriju objektivno stawe stvari, ali je i dete dosle-

dno u naporima da beziznimno veruje u stvarnost svog de-

tiwstva. (...) To je qudska istina, jedina apsolutna isti-

na sveta, darovana detiwstvu u ve}oj meri nego skepti~nim

iskustvom izrelativiziranoj filozofiji odraslih.7

Ru{ewe barijere logi~kog igri kao nali~ju hu-mora daje humanisti~ku i ve} pomenutu stvarala~kuvrednost. Samim tim igra pru`a otpor stati~no-sti, pasivnosti i nepokretnosti. Igru detiwstvaPra`i} vrednuje kao ve~iti pokret pravog ̀ ivota,wena humanost po~iva u pomirewu svih protivure~-nosti i ukidawu ̀ ivotne zao{trenosti „kao zakonkoji u poeziji, posebno za decu nema va`nosti”8.

U tekstu Igra kao poezija, posve}enom parabo-li Ma~ka i mi{ Du{ka Radovi}a, Pra`i} akcen-tuje fiktivnost tradicionalnog sukoba, sa ma~komkao progoniteqem i mi{em kao progowenim, zasno-

22

4 Isto, str. 17.5 Isto, str. 20.

6 Isto, str. 32.7 Isto, str. 35.8 Isto, str. 37.

Page 21: Vasilije RADIKI]

vanog na ube|ewu i dogmi; nekada slabiji postajeja~i i drsko, bez zazora, „{amara” istinom biv{eggoni~a koji svoju nemo} pravda lo{im odgojem pro-tivnika. Smrt je pobe|ena, `rtva oslobo|ena, igrase izborila za slobodu, i egzistencijalnu i verbal-nu. Pra`i} Radovi}evu igru ne vidi kao bezazlenui jednostranu, u wu su ugra|ene izvesne komplika-cije `ivota („jeste, svet je igra, i vasiona je igra,poru~uje ova poezija, ali nije svaka igra vesela, imatakvih koje su mra~ne i tu`ne”)9, ali upravo u tomosen~avawu i davawu u nali~ju, u suo~avawu sa `i-votnim problemima, on joj dodaje vrednosni kvalitet.

Poeziju Du{ka Radovi}a Milan Pra`i} slavikao „slavqewe panteisti~ke diktature igre”10 ukojoj se kao prestup mo`e do`iveti samo ono {tosputava igru, {to je zaustavqa. Radovi}eva igra jezahtevna i mora se igrati do kraja, beskompromi-sno, ona je univerzalna i neizbe`na:

I tako se kod wega svi igraju: Brana sa (nacrtanim

ili pravim, svejedno) lavom, novembar sa vrapcima i ma-

~kama, mi{ sa sirom i sir sa mi{om, mrak sa „predsedni-

kom” prekida~em, teg sa kesom Desom, kapetan Xon Pipl-

foks sa celim svetom i istorijom klasnog dru{tva, A}im

sa Mi}om. U stvari, postoji samo igra (Igra), a li~nosti

i stvari su samo dve strane igre, weno lice i nali~je, kao

{to je A}im zapravo Mi}a i obratno. Igra se podelila

na stvari i li~nosti jer sama za sebe ne mo`e da posto-

ji, nema na~ina da se iska`e. Razdeliv{i se tako na bez-

broj (~udnih i obi~nih) stvari i (~udnih i obi~nih) qu-

di, Igra je oformila svoje carstvo, naselila ga svojim po-

danicima, a sebe je proglasila monarhom, apsolutnim vla-

darom koji ne misli da se ikada povu~e sa prestola.11

^itaju}i [est stotina slova Jovanke Jorga-~evi}, Pra`i} u prividno bezazlenim pri~ama oMarsovcima uo~ava re~enice i pasuse koji jedno-stavnost ~itawa zatamwuju filozofskim senkama.

^ini se da je autorka polarizovala svet na igru imisao, igru kao princip bezazlenosti i misao kaoprincip tragi~nosti sveta. Oksimoronski spoj ovadva pola mora da se dogodi; igri se ne spori bitanudeo u stvarala{tvu, ali ona sama po sebi nije do-voqna. Kada joj pridodamo misao (tako|e neautono-mnu), igra sti~e pun i kvalitetan izraz.

U poeziji za decu Mirjane Stefanovi}, za ra-zliku od Radovi}eve koja jasno potcrtava granicuizme|u „krhkih de~jih snova i jave”, Pra`i} nai-lazi na kontinuitet detiwstva, od po~etka do kra-ja ̀ ivota, („I kad ~ovek postane ~ovek, to je ‘~o-vek ~ovence’, i kad se ostari, deda mo`e biti, i je-ste u su{tini, ‘biv{e dete-detence’.”12) @iveti udivnoj iluziji da je svet na{ tek onda kad „pode-tiwimo” pesmom i igrom, to je neophodna te`wabez koje bismo se odavno izgubili i obesmislili.

Igra kao poezija i poezija kao igra – to je do-minanta Pra`i}evog ~itawa kwi`evnosti za decu.Sve {to ne ulazi u ovu relaciju, sve {to je dogma-ti~no, didakti~no i sputavaju}e, ne mo`e biti nikategorisano pojmom poezija za decu niti vrednova-no kao reprezent koji se deci nudi, jer se iz takvihokvira igra ne pokre}e. Pri kraju kwige Igra kaosloboda Milan Pra`i} u polemikama Sholasti-~ka panorama kwi`evnosti za decu i @ivo vre-me i mrtav ~asopis ru{i konzervativne katedar-ske parametre Milana Crnkovi}a u uxbeniku Dje-~ja kwi`evnost i kruti konzervativizam de~jegkwi`evnog ~asopisa Zmaj, koji je svega desetak go-dina od osnivawa (1954) izneverio svoje estetskeprogramske principe i od {tiva koje je bilo al-ternativa socrealisti~kim politi~ko-socijalnimglasilima potonuo u poprili~no bezli~an, sadr-`inski i vizuelno nedopadqiv produkt na tragutih istih „pionirskih ~asopisa”13. Pra`i} je opo-

23

9 Isto, str. 41.10 Isto.11 Isto.

12 Isto, str. 89.13 ^itaju}i ovaj Pra`i}ev esej iz 1971. godine, moram kon-

statovati da Zmaj, koga pamtim kao obavezno i neretko na-

Page 22: Vasilije RADIKI]

nent vrednosnom sistemu detiwstva koji ide ka ar-haizaciji, sistemu koji je gluv i slep za ono {todetiwstvo jeste u datom momentu. Pra`i} kroz ovukwigu provla~i misao da je „mali svet izvojevaoslobodu za egzistenciju svoje kompletnosti i puno-}e” i tu poziciju mora da ispo{tuje sve ono {tose u kwi`evnom smislu bavi detetom, od beletri-stike preko publicistike do esejistike.

Nata{a Kljaji}

MILAN PRA@I] ON THE PHENOMENON OF PLAY

Summary:

One of the main topics in Milan Pra`i}’s book Play as

a freedom is a phenomenon of play which is considered tobe an essence of childhood art and creativity. Pra`i} con-siders a play as a specific way of childhood existence andas an affirmation of child’s point ow view. It must not haveshapes and borders, it must not be under pressure of dog-matic and pragmatic forces.

Key words: Milan Pra`i}, play, freedom, phenomenon,childhood

UDC 821.163.41–93–32.09 Pijanovi} P.

� Nadija REBROWA

PREGLED AUTORSKEPROZE ZA DECUU „NAIVNOJ PRI^I“PETRA PIJANOVI]A

SA@ETAK: Rad govori o kwizi Naivna pri~a savre-menog srpskog kriti~ara Petra Pijanovi}a, koja poku{avada defini{e ̀ anrove i modele savremene autorske prozeza decu.

KQU^NE RE^I: naivno, proza za decu, jednostavnioblici, savremeni srpski autori za decu

Kwiga Naivna pri~a Petra Pijanovi}a, ili, ka-ko je autor kroz podnaslov boqe obja{wava, ,,srp-ska autorska proza za male qude i veliku decu”,prva je op{irno i temeqito teorijski govorila osrpskoj prozi za decu, defini{u}i pri tom wene`anrove i modele. U kwizi Naivna pesma Milo-van Danojli} poku{ava da defini{e pesmu za de-cu, govore}i: ,,De~ija pesma, zajedno sa de~ijim ro-manom i pri~om /.../ predstavqa zaokru`enu estet-sku tvorevinu.”1 Postavilo bi se pitawe kako u tojzaokru`enoj celini postaviti srpsku prozu za de-cu u odnosu na srpsku poeziju za decu, o kojoj je do-sta pisano i koja je, izme|u ostalog, i zato mnogopristupa~nija razli~itim generacijama ~italacanego proza. Pijanovi} u Naivnoj pri~i prilaziprozi za decu kao zasebnoj i veoma zna~ajnoj celi-

24

metnuto {kolsko {tivo s kraja 80-ih i po~etka 90-ih ni tadasu{tinski nije bio bitno druga~iji.

1 Milovan Danojli}, Naivna pesma, Zavod za uxbenike inastavna sredstva, Beograd, 2004, 39.

Page 23: Vasilije RADIKI]

ni srpske kwi`evnosti za decu, ukazuju}i na wenukompleksnost, sadr`insku raznovrsnost i ̀ anrov-sko bogatstvo.

Danojli} u Naivnoj pesmi ka`e: ,,De~ija pesmaje pesma koja je re{ila da ne poraste.”2 Da li bionda i pri~a za decu bila pri~a koja je re{ila dane poraste? Pijanovi} ka`e da „kroz pri~u, po-mo}u istoga kwi`evnog dela, ’mali ~ovek’ i odra-stao ~ovek stupaju u blisku vezu.”3 Pijanovi} daqenaivnu pri~u zasniva na odrednicama naivne svestii naivne (pripoveda~ke) uobraziqe, i ka`e da upra-vo oni ~ine kvalitet u prozi za decu i mlade.4

Pijanovi}, kako sam ka`e, u kwizi Naivna pri-~a poku{ava da ome|i prozne `anrove, tj. da na|ekriterijume koji }e pomo}i da se podela izvr{i.5

Pri tom kre}e od dva kriterijuma, prvi zasnovanna obimu, odnosno na strukturi pri~e, a drugi navrsti motivacije „ostvarene u konkretnom tekstui od tipa slike sveta na toj motivaciji zasnova-nog”6. I sam Pijanovi} zakqu~uje da „to ome|avawepo oba osnova nije ni lako ni jednostavno. Stogaono izvr{enu podelu na oba osnova mo`e ponekadu~initi upitnom 7.”

Tipologiju naivne pri~e Pijanovi} dovodi uvezu sa Jolesovom teorijom o jednostavnim oblici-ma, pozivaju}i se na Solarovo tuma~ewe da je Jo-lesov zna~aj „u tome {to je ukazao na ’razliku iz-me|u slo`enih oblika umjetni~kog pripovijedawa,oblika koji su rezultat razvijene artisti~ke svije-sti, i jednostavnih oblika kojima pripada logi~koi historijsko prvenstvo, jer predstavqaju izvornojednostavnu djelatnost samoga jezika’8.” Joles svo-

jim tuma~ewem o jednostavnim formama, umetni~-kim oblicima daje arhetipski zna~aj. Na me|una-rodnom kongresu posve}enom jednostavnim oblici-ma Ranke je jednostavne forme nazvao „ontolo{kimrodovskim arhetipovima, osnovnim elementima du-hovnoga i du{evnoga ~ovjekova `ivota. ^ovjek uwima zadovoqava svoj prirodni poriv za jezi~nimoblikovawem, a wegovo mu duhovno ustrojstvo dopu-{ta da u wima dade ekvivalentan izraz svojim pre-doxbama. Tako u jednostavne forme vaqa gledatikao u prafenomene psihi~ke i duhovne i pojavnenu`nosti.”9

Pijanovi} naivno vezuje za jednostavne oblikei obja{wava: „Po{to su nastali u osvit istorije,jednostavni su oblici izraz mitotvorne naivnostimi{qewa, odnosno znak mitskog iskustva koje pret-hodi racionalizaciji pojava u prirodi. Oni su na-ivna, pojavno-pojmovna i poetska nauka kojom drev-ni ~ovek razumeva i tuma~i svet. Wihovo je obe-le`je mythos, kao {to je logos obele`je ~oveka ko-ji racionalizuje pojave iz svog okru`ewa, kao i sam`ivot.”10

„U kakvoj su vezi jednostavni oblici i naivnapri~a”, pita se Petar Pijanovi} i zakqu~uje da su„jednostavni oblici nastajali u osvit civilizaci-je kojoj je tek predstojalo zrewe”11, dok je analogi-ja sa naivnom pesmom ili pri~om o~ita, jer je de-tiwstvo zora ~ovekovog ̀ ivota.12 U Pijanovi}evomobja{wewu i pojam naivnog dobija posve arhetip-ski zna~aj. Arhetipsko je i pri~awe, pripovedawe,jer je ono najosnovnija te`wa qudska da se sve onoiskonsko, ogoqeno, jednostavno, naivno iska`e.Spajaju}i i obja{wavaju}i tako dva arhetipska poj-ma, naivnost i pri~awe, Pijanovi} poku{ava da

25

9 Jednostavne forme, u: Re~nik kwi`evnih termina, Nolit,Beograd, 1985, 299.

10 Petar Pijanovi}, Naivna pri~a, 20.11 Isto.12 Isto, 22.

2 Isto, 55.3 Petar Pijanovi}, Naivna pri~a, Srpska kwi`evna zadruga,

Beograd, 2005, 14.4 Isto, 15.5 Isto, 291.6 Isto.7 Isto.8 Isto, 19.

Page 24: Vasilije RADIKI]

objasni sr` proze za decu, a i kwi`evnosti za de-cu uop{te. Pri~awe je sredstvo da se „naivno” ma-terijalizuje, a ta dva pojma kao da jedan bez drugogne mogu. Tako postavqeni, ovi arhetipski pojmovise jezi~kim zgu{wavawem ostvaruju kroz proznitekst, a, kako Joles isti~e, „tamo gdje jezik zgu-{wava ka`emo da nastaje kwi`evnost”13. Pijano-vi} kwi`evnost za decu, ta~nije prozu za decu ilinaivno pri~awe, sme{ta u onaj deo kwi`evnog stva-rala{tva koji zadire u najiskonskije u kwi`evno-sti. Zatim, koriste}i to iskonsko kao kqu~, poku-{ava da razre{i i razotkrije srpsku prozu za decu.

Kako zakqu~uje Sne`ana [aran~i}-^utura, „ti-pologija kwi`evnosti za decu, pa i pri~e, ovde je-ste zasnovana na tipologiji Nova Vukovi}a, a ko-ja se temeqi na na~inu prikazivawa stvarnosti, pase razlikuju realisti~ne, fantasti~ne i grani~nevrste, ali i na du`ini tekstova koju, kao tipolo-{ko na~elo, zagovara Boris Toma{evski. Otuda seproza za decu u studiji Petra Pijanovi}a deli nakratke oblike (novela ili pri~a), sredwe (pripo-vetka) i oblike velikog obima (roman). Premdatvrdi da Vukovi}eva podela ne zadovoqava i wego-vo mi{qewe, autor, ipak, ~ini odr`ivom upravotakvu kategorizaciju kada ka`e da se ceo korpusnaivne pri~e mo`e podeliti na fikcionalni i ne-fikcionalni `anr.”14

Zanimqivo bi bilo na nekoliko primera poka-zati kako Pijanovi} ilustruje svoju tipologijuproze za decu, tj. kako kwiga Naivna pri~a komu-nicira sa primerima iz srpske autorske proze zadecu, te na koji na~in Pijanovi}eva tipologija ovajdeo srpske kwi`evnosti razre{ava i razotkriva.Tako|e, s obzirom da se kwiga Naivna pri~a kori-sti kao jedan od najva`nijih uxbenika u nastavi izpredmeta Kwi`evnost za decu i omladinu na fa-

kultetima i vi{im {kolama, zanimqivo je isku-stvo koje pokazuje koliko slikovito primeri kojePijanovi} navodi, ukoliko se koriste u nastavi,jasno ilustruju studentima tipologiju proze za ko-ju se on zala`e.

Obja{wewe naivne fikcionalne pri~e, koju de-fini{e kao prozni tekst koji se zasniva na imagi-narnim, izmi{qenim sadr`ajima, Pijanovi} za-po~iwe zapa`awem da je „naivna pri~a, po svojojprirodi, pre svega okrenuta imaginaciji, odnosnoizmi{qawu”, i da „de~iji aspekt poma`e, to jestobavezuje pisca da prikazane sadr`aje i radwu te-matizuje na na~in koji je primeren mladom ~itaocu.Takav na~in tretirawa teme daje maha imaginaciji,daje krila ma{ti koja mo`e da stvori ~udne i neo-bi~ne svetove gra|ene po meri deteta.”15 Tipolo-giju naivne fikcionalne pri~e Pijanovi} pravi naosnovu tipova motivacije, te daqe govori o reali-sti~koj pri~i, pri~i udvojene motivacije, ~udesnojpri~i, fantasti~noj pri~i i nau~nofantasti~nojpri~i.

Realisti~ku pri~u Pijanovi} obja{wava na osno-vu veza me|u motivima, koje, ako se zasnivaju „naodnosu uzroka i posledice koji je odre|en logikompojava na prirodan ili realisti~ki na~in”16 pred-stavqaju realisti~ku ili psiholo{ku motivaciju.„Stoga je i sama pri~a sa tom motivacijom reali-sti~ka.”17 Ilustraciju svog obja{wewa Pijanovi}zapo~iwe primerima koje bira me|u kratkim Zmaje-vim pri~ama, koje su, kako sam ka`e „sasvim kratkei ogoqene smislom i gdekad svedene na duhovitu do-setku.” Pijanovi} spomiwe Zmajeve pri~e Prema ve-li~ini, koja je upravo duhovita dosetka, kao {toka`e, i Krivac kifla, u kojoj se pisac poigravasa de~ijom dovitqivo{}u, govore}i o optu`bi daje kifla kriva {to je pojedena. Ovi primeri po-

26

15 Petar Pijanovi}, Naivna pri~a, 43.16 Isto, 44.17 Isto.

13 Andre Jolles, Jednostavni oblici, Zagreb, 1978, 19.14 Sne`ana [aran~i}-^utura, O poimawu i ~itawu naivne

pri~e, Detiwstvo, god. XXXII, br. 2, 2006.

Page 25: Vasilije RADIKI]

kazuju posve ogoqene realisti~ke motive, najpodob-nije za po~etak obja{wavawa Pijanovi}eve tipolo-gije. Tako|e, ako se paralelno sa teorijskim obja-{wewem u nastavi kwi`evnosti za decu obrade oviprimeri koje Pijanovi} navodi, studenti lako shva-taju realisti~ku motivaciju i kasnije je dobro pre-poznaju i u obimnijim primerima koje Pijanovi}navodi, recimo u realisti~kim opisima prirode upri~i Drago div Branka ]opi}a ili u ranim jadi-ma koje donosi odrastawe u Velikom dvori{tuStevana Rai~kovi}a. Zna~aj navo|ewa ovih primerai ovakvog wihovog svrstavawa u tipove naivne pri-~e je i u tome, kako Pijanovi} i sam navodi, {toskre}e pa`wu i na Zmajevo prozno stvarala{tvo, okome se uglavnom {krto govorilo. Iako i sam na-vodi da je verovatno „{krta i krajwe uzdr`ana /.../ocena Zmajeve naivne pri~e /.../uglavnom odmerenai razlo`na”18, zbog fabulativnog minimalizmaZmajevog pripovednog iskaza Zmajeva proza ipaknije nebitna, zbog pedago{ke idejnosti, pripovedneelementarnosti i realisti~ke doslovnosti u obli-kovawu slika naivnog de~ijeg sveta.19

Govore}i o ~udesnoj pri~i, koju defini{e (poSolaru) kao pri~u o ~udesnom koje se prima kaoobi~no i svakodnevno20, Petar Pijanovi} bira naj-tipi~nije primere ove vrste motivacije u srpskojautorskoj prozi za decu. Nalazi ih, na primer, uBajci o labudu Desanke Maksimovi} i Bajci o be-lom kowu Stevana Rai~kovi}a, i to u ~udesnompreobra`avawu bi}a kroz boju. Pijanovi}ev ciqnije samo da ove pri~e razvrsta u tipove, on prepo-znaje i wihovu vezu sa srpskom mitologijom, a isti-~e i wihovu lirsku osobenost.

Primere za pri~e udvojene motivacije Pijano-vi} nalazi me|u pri~ama u kojima (po Solaru)„pri~a o nekom doga|aju iz svakida{weg ̀ ivota go-

tovo neprimjetno skrene u ~udesno.”21 U kwiziNaivna pri~a kao pri~a udvojene motivacije navo-di se, na primer, pri~a Mlin poto~ar Branka ]o-pi}a. Ovo je po Pijanovi}u najpodobniji primer zaobja{wavawe udvojene motivacije, jer je mlin upra-vo, kako ka`e Brana Cvetkovi}, „mesto u kom sesusre}u java i san, stvarnost i ma{ta, dnevni i no-}ni `ivot, ovozemaqska svakodnevnica i izma-{tani svet pri~a.”22 Vrlo retka pripovetka Bra-ne Cvetkovi}a, koju Pijanovi} tako|e izdvaja kaotipi~an primer za pri~u udvojene motivacije, upra-vo govori o obi~nom zimskom danu koji lako skli-zne u ~udesno, o me{awu prividnog i stvarnog.

Obja{wavaju}i fantasti~nu pri~u Pijanovi}ka`e da je fantasti~no „neodlu~nost da se ~udnapojava objasni tipovima prirodnih i tipovima ne-prirodnih pojava”23 i poziva se na Cvetana Todo-rova koji je fantasti~no razumeo kao „neodlu~nost{to ose}a bi}e koje zna samo za zakone prirode ka-da se na|e pred na izgled neprirodnim doga|a-jem.”24 U srpskoj prozi za decu Pijanovi} izdvajakao primer pri~u Bitka sa \avolom Branka ]o-pi}a, u kojoj ~udna pojava te`i da se racionalizu-je, ili pri~i [ta je u~iteqica sawala D. Rado-vi}a u kojoj irealno prodire u realno kroz san.

Me|u nau~nofantasti~nim pri~ama u srpskojprozi za decu Petar Pijanovi} kao „po inspiracijii kwi`evnom postupku /.../ u pravom smislu nau~-nofantasti~ne”25 izdvaja pri~e Du{ice Luki} izkwige Zemqa u kvaru i kao nau~nofantasti~ne mo-tive izdvaja radwu sme{tenu u kosmi~ki brod, nei-dentifikovane lete}e objekte.

Pijanovi} u nastavku svoje kwige obja{wava inaivne nefikcionalne pri~e, defini{u}i ih kaoprozne tekstove koji „svoju literarnost zasnivaju

27

21 Isto, 84.22 Isto, 87.23 Isto, 151.24 Isto.25 Isto, 161.

18 Isto, 46.19 Isto, 47.20 Isto, 121–122.

Page 26: Vasilije RADIKI]

na nefikcionalnom, dakle iskustvenom ili isti-nitom predlo{ku. U tako gra|enoj slici sveta pre-ovladava ̀ ivotna, empirijska ili istorijska stvar-nost.”26 Tu Pijanovi} ubraja nau~nopopularnu pri-~u i autobiografsku pri~u. U srpskoj prozi za de-cu Pijanovi} nalazi primere za nau~nopopularnupri~u u pri~i Put u Carigrad Milutina Milan-kovi}a, ~iji zna~aj je u tome {to wen autor nau~nopotkrepqenom tekstu uspeva da podari umetni~kulepotu. U Milankovi}evoj kwizi Pijanovi} nalaziprimere i za autobiografsku pri~u.

Na osnovu osobenosti tematike i obima pripo-vednog materijala, Pijanovi} vr{i podelu prozena roman, pripovetku i novelu (pri~u). U raspravio naivnoj pripoveci Pijanovi} isti~e Andri}evuprozu u kojoj su dete i detiwstvo ~esto bili tema.Pijanovi} skre}e pa`wu na Andri}evu tematiku,ali ipak isti~e da su retki Andri}evi prozni tek-stovi koji su sasvim primereni tematici naivnepri~e. Kwiga Naivna pri~a poseban osvrt daje naAndri}evu pri~u Aska i vuk, jer ona otkriva, kakoautor isti~e, realno-naivni svet vi|en iz per-spektive odraslog ~oveka.

Pijanovi} na kraju kwige daje osvrt na roman zadecu u srpskoj kwi`evnosti, kao fikcionalni`anr velikog obima, i na kwi`evnonau~ne vrstevelikog obima koje ~ine nefikcionalni ̀ anr. Au-tor komentari{e, pre svega, roman Hajduci Bra-nislava Nu{i}a, koji karakteri{e kao tradicio-nalni realisti~ki roman. Zna~ajan primer za ne-fikcionalni ̀ anr Pijanovi} nalazi u Nu{i}evojAutobiografiji. Na~in na koji kwiga Naivnapri~a govori o romanu Hajduci jo{ jedan je zanim-qiv primer kako ova tipologija komunicira sakonkretnim primerima iz autorske proze. Pijano-vi} vrlo op{irno razla`e ovaj primer, obja{wava-ju}i wegove karakteristike i ukazuju}i na wegovzna~aj u kontekstu srpske autorske proze za decu.

Isti~e najpre sve aspekte naivnog, pa ka`e da jesvest junaka o hajdu~iji i hajdukovawu naivna, uka-zuje na to da je pripoveda~ se}awem urowen u dobade~a{tva, te da tek prividno govori iz detiwstva.Kroz primer daqe ukazuje na nominalnu karakteri-zaciju junaka u romanu i na upotrebu tog postupkada se izgradi ironijska i karikaturalna slika sve-ta, zatim ukazuje na ostale aspekte humorno-iro-nijskog, kao {to je sama ideja o hajdukovawu, kon-strukcija Aramba{inog lika, wegovo tuma~ewe isamohvalisawe, razla`e i humorne elemente u za-kletvi na staroslovenskom jeziku koju na grobu Ma-kse @abe izgovara Aramba{a. Kroz ovaj primer da-qe se obja{wava i upotreba gradacijskog postupkai nekih stihova epske pesme o starom Vujadinu idvojici wegovih sinova, slede}i epsku formulu imalo je deformi{u}i u svrhu parodijskog efekta.

Sve ovo ukazuje da Pijanovi} ne pravi samo ti-pologiju, nego direktnim primerima srpsku prozuza decu razre{ava. Komunikacija sa primerima bise mogla izdvojiti kao jedna od bitnijih osobinaove kwige koja je ~ini korisnom i u nastavi na fa-kultetima. Iako Pijanovi} isti~e da je ome|avawenaivne pri~e jako kompleksno, te da ovakva wenapodela mo`e biti upitna, ~ini se da ova kwiga ma-lim qudima i velikoj deci daje primerenu slikusveta i da poma`e naivnoj pri~i iz srpske kwi`ev-nosti da na|e pravog ~itaoca, {to Petar Pijano-vi} isti~e kao wen ciq.

Nadija Rebronja

REVIEV OF AUTHORIAL PROSE IN“THE NAIVE STORY” BY PETAR PIJANOVI]

Summary

The book The Naive Story by Petar Pijanovic is the firstdetailed research on the children’s prose models. It com-

28

26 Isto, 165.

Page 27: Vasilije RADIKI]

municates with a lot of examples from Serbian children’sprose, and this very feature may be emphasized as thebook’s most important quality.

Key words: naive, children’s prose, simple forms, con-temporary Serbian writers for children

UDC 821.163.41–93–14.09 Jovanovi}–Zmaj J.

� Tamara GRUJI]

REFLEKSINARODNOGPESNI[TVAU POEZIJI ZA DECUJOVANAJOVANOVI]A ZMAJAKriti~ko ~itaweVasilija Radiki}a

SA@ETAK: U ovom tekstu istra`ena su kriti~ka ianaliti~ka na~ela Vasilija Radiki}a u studiji Zmajevopesni{tvo za decu, sa posebnim osvrtom na Radiki}evovi|ewe kako se i koliko se narodna poezija reflektovalau pesmama za decu velikog srpskog romanti~ara i tvorcasrpske poezije za decu. Radiki}ev uvid u celokupno Zma-jevo pesni{tvo za decu otkrio je, uz ostalo, zna~ajan uti-caj srpske tradicije i folklora na Zmajevo stvarala{tvoza decu, odnosno prisutnost tema, motiva, ̀ anrova, postu-paka i metri~kih obrazaca srpske narodne kwi`evnostiu ovoj poeziji. Predo~eno je kako je Zmaj koristio postoje-}e narodne oblike, kako ih je transformisao/modernizo-vao i prilagodio mladom ~itaocu.

KQU^NE RE^I: Jovan Jovanovi} Zmaj, Vasilije Ra-diki}, pesni{tvo za decu, narodna poezija, transforma-cija, pouka, zabava

29

Page 28: Vasilije RADIKI]

Kwiga Vasilija Radiki}a Zmajevo pesni{tvoza decu posve}ena je detaqnom i preciznom opisi-vawu stvarala{tva za decu jednog od najzna~ajnijihpesnika srpskog romantizma, Jovana Jovanovi}a Zma-ja. U naslovu studije autor jasno defini{e poqesvog istra`ivawa i svoj ciq, usmeravaju}i ga naZmajevu poeziju za decu i wene strukturalne obli-ke. Radiki} je rezimirao dosada{wa istra`ivawao Zmajevoj poeziji za decu i problemski ih siste-matizovao. Svaku tematsku celinu Radiki} detaqnorazra|uje u okviru podtematskih jedinica, fokusi-raju}i svoje istra`ivawe na niz pojedina~nih kwi-`evnih pitawa vezanih za Zmajevo stvarala{tvo zadecu.

Na veoma pregledan i sistemati~an na~in Radi-ki} je izlo`io za{to je „prividna jednostavnost igotovo prozirna znakovitost”1 Zmajevih pesamaprivla~na i obi~nom ~itaocu, ali i zahtevnom kri-ti~aru. Po{ao je od tekstova tradicionalnih kri-ti~ara – Bogdana Popovi}a, Milana Bogdanovi}a,pesnika Laze Kosti}a, pa sve do tekstova savreme-nih srpskih pesnika – Miodraga Pavlovi}a, Qubo-mira Simovi}a i Milovana Danojli}a, osvr}u}i sekriti~ki na zakqu~ke koje su pojedini kriti~ariostavili o Zmaju i uo~avaju}i mogu}nosti druga~i-jeg ~itawa Zmajevog sveukupnog stvarala{tva. Za-kqu~ke do kojih su do{li wegovi prethodnici Ra-diki} ve{to komponuje i ugra|uje u svoje delo, takoda ono predstavqa jezgrovitu sintezu dosada{wegizu~avawa Zmajevog pesni{tva za decu, sa op{te-prihva}enim na~elima, pri ~emu se jasno uo~avajui autorova stanovi{ta. Pokazuje se da u na{oj kwi-`evnosti gotovo da nema kwi`evnog kriti~ara ko-ji se nije bavio Zmajevim stvarala{tvom, te Radi-ki}eva studija predstavqa plodan nastavak ranijihizu~avawa ove velike teme u srpskoj kwi`evnosti.I pored toga, Zmajev pesni~ki opus je i daqe pri-

vla~an i otvara nove probleme i mogu}nosti druga-~ijeg tuma~ewa.

Vasilije Radiki} je svojim kriti~kim pristu-pom Zmajevom stvarala{tvu za decu pokazao da sedelo ovog velikog romanti~ara mo`e prou~avati isa aspekta narodne kwi`evnosti. Epoha romanti-zma, kao i mnoge druge epohe, ponikle su na narod-noj kwi`evnosti i folkloru, „kaleidoskopsko pri-sustvo usmene kwi`evnosti na nekim od vrhunacasrpskog kwi`evnog izraza ukazuje da je bogata na-rodna tradicija bila i ostala ’vje~na zubqa vje~nepomr~ine’ i u srpskoj, kao i u tolikim drugim kul-turama”.2 Radiki} je u segmentima pokazao kolikoje Zmaj bio vezan za narodnu tradiciju, na koji na-~in je posezao za narodnim pesni{tvom i tra`ioinspiraciju u ovom nepresu{nom vrelu.

Zmajevo pesni{tvo za decu Radiki} deli na dvaperioda – period od 1858. godine, kada je Zmaj obja-vio prvu pesmu za decu – Ga{a, u [kolskom listu,pa do osnivawa Nevena (1880), i na period od osni-vawa Nevena, pa do smrti (1904), u kojem se Zmajpotpuno posve}uje deci. Razmatra i uticaj autobio-grafskih elemenata u procesu Zmajevog stvarawaza decu, ali i istorijski i politi~ki kontekst ukojem ta poezija nastaje. Tako|e navodi razlogeZmajevog interesovawa za narodno pesni{tvo, kojese javilo jo{ u detiwstvu posredstvom tetka-Mikeiz Sentoma{a koja mu je pri~ala bajke o vilama,zmajevima, sun~evoj majci, zmiji mlado`ewi.3 Radiboqeg uvida u Zmajevu poetiku autor pose`e i zaepistolarnom gra|om, ne bi li verno do~arao vre-me u kojem pesnik stvara, wegova razmi{qawa istavove. Ovaj segment u istra`ivawu je od velike

30

2 Svetozar Koqevi}, Vje~na zubqa, Odjeci usmene u pisanojkwi`evnosti, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd,2005, str. 11.

3 O ovome pi{e Vladan Nedi}: Zmajeve „Snohvatice”, JovanJovanovi} Zmaj, Snohvatice – Devesiqe, Odabrana dela u re-dakciji Mledena Leskovca, kwiga II, priredio Vladan Nedi},Matica srpska, Novi Sad, 1969, str. 7–19.

1 Vasilije Radiki}, Zmajevo pesni{tvo za decu, Zmajeve de-~je igre, Novi Sad, 2003, str. 8.

Page 29: Vasilije RADIKI]

va`nosti, jer se u pesni~kim iskazima oslikavajui biografski detaqi.

Vasilije Radiki} svoj kriti~ki pristup zapo~i-we razmatrawem Zmajeve eksplicitne i implicitnepoetike, sa akcentom na pedago{kom i moralnomdiskursu. Istovremeno, ovakav pristup predstavqai odbranu Zmajeve poetike i precizno odre|ewewegovog pesni~kog puta koji je autor prikazao krozreprezentativne – programske pesme – Pesma o pe-smi i Svetli grobovi. Radiki} u trijadi vila,gusle i cvet/pesma4 prepoznaje kqu~nu simboli~kufiguru Zmajevog poeti~kog sistema. Na simbolimanarodne poezije on zasniva na~elo sveukupnog Zma-jevog pesni{tva.

Nakon detaqne analize Zmajeve poetike kwi-`evnosti za decu u Radiki}evoj studiji pru`a sekompleksan uvid u osnovna na~ela pesnikovog stva-rawa za decu. Radiki} uo~ava Zmajevo utilitarnopoimawe kwi`evnog stvarawa za decu, i to kroz`anrove narodne kwi`evnosti – bajku i basnu5, ali

nagla{ava da je Zmaj bio oprezan kada je bajka upitawu, i to iz pedago{kih razloga, jer je smatraoda bajka svojim sadr`ajem mo`e i negativno da uti-~e na dete, te je bio sklon wenom modifikovawu(Stra{na pri~a, Dve pri~e). Analiziraju}i Zma-jeve postupke u stvarala{tvu za decu Radiki} iz-dvaja fantasti~ne i bajkovite elemente koje Zmajkoristi kao okvir u komponovawu pesme, udaqava-ju}i se, ipak, uno{ewem realija, od tradicional-nih oblika (Nesre}nik, Pesma o Maksimu, Car Av-dese).

Nakon pregleda i rezimirawa postoje}ih klasi-fikacija Zmajeve poezije za decu i razli~itih kri-terijuma i ukazivawa na wihove nedostatke, Radi-ki} se opredequje za klasifikaciju prema kom-pleksu pou~no–zabavno, pomiriv{i tom klasifika-cijom ̀ anrovski, tematsko-motivski i recepcijskikriterijum. On se jasno i precizno kre}e kroz ̀ an-rove, ukazuju}i na op{te karakteristike svakog`anra i promene koje su se desile u odnosu na tra-dicionalne oblike, ali ukazuje i na jasno reflek-tovawe u Zmajevim pesmama. Analizu zapo~iwe lu-disti~kim ̀ anrovima, ukazuju}i na one koji su na-stali u narodnoj kwi`evnosti: zagonetke, da{tawa,pitalice, brzalice, uspavanke i ta{unaqke. Radi-ki} navodi da je Zmajeva zagonetka namewena decimla|eg uzrasta, modernizovana i prilago|ena de~i-joj recepciji, s ciqem da „neobi~nim jezi~kim ana-logijama iskaz zagonetke u~ini i poetski zanimqi-vim”6, s akcentom na zabavnoj funkciji.

Analiziraju}i postupke u Zmajevom zagoneta~-kom opusu, Radiki} izdvaja klasi~nu formu usmenezagonetke, a u pitalicama isti~e ilustraciju, ko-ju Zmaj kombinuje sa tekstom, te pesma postaje za-nimqivija jer je prisutna i vizuelna dimenzija. Br-

31

bajke do izreke, Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbi-je, Beograd, 2000; Sne`ana Samarxija, Poetika usmenih pro-znih oblika, Narodna kwiga – Alfa, Beograd, 1997.

6 Vasilije Radiki}, navedeno delo, str. 57.

4 Jovan Jovanovi} Zmaj, Srpske narodne pesme, Proza, Oda-brana dela, u redakciji Mladena Leskovca, kwiga VIII, prire-dio Bo`idar Kova~ek, Matica srpska, Novi Sad, 1969, str.405–411.

U Zmajevoj besedi u Pe{ti, odr`anoj 14. novembra 1864. go-dine Zmaj veli~a Vuka i srpske narodne pesme: „A vila Ravi-jojla izabrala nekolicinu mu~enika, nekolicinu apostola, je-dnom rukom zaklopi im o~i, da ne vide sveta na kom dobra ne-ma, a drugom rukom otvori im lep{i svet, svet nade`de i pouz-dawa, zapali im jarko sunce nekada{we slave na{e, da se slepacna wemu ogrije, i dade mu gusle u ruke, iz wih da lije melem uklonula srca srpska.” (str. 406) „Srpske su narodne pesme ogle-dalo srpskog ̀ ivota. Ne treba stranac Srbina da poznaje, samonek mu pesme pro~ita, tu }e na}i `ivu sliku sviju elemenataiz kojih je bog Srbina stvorio.” (str. 410)

Jovan Jovanovi} Zmaj, Vukova ~etvrta kwiga narodnih pe-sama, navedeno delo, str. 401:

„Prigrlimo drago kamewe na{e narodne poezije. Nek ga imau svakoj kolebi i ku}i, nek ima prilike svako ~itati – nekpre|e u krv i du{u opet {to je iz krvi i zdravog duha i pleme-nitog srpskog ose}awa izavrelo. Ni{ta vrednije i vaqanije odtoga nemamo.”

5 O ̀ anrovima pi{u: Vido Latkovi}, Narodna kwi`evnostI, Nau~na kwiga, Beograd, 1982; Nada Milo{evi}-\or|evi}, Od

Page 30: Vasilije RADIKI]

zalice se odlikuju zvu~nom komponentom, i Radi-ki} ih kod Zmaja ne pronalazi samostalno, ve} kaorefrene u pesmama. Uspavanke i ta{unaqke su naj-bli`e tradicionalnim oblicima. Zmaj je wima ver-no do~arao i ritmi~ku i zvukovnu stranu narodnih`anrova, ali i tematsku, jer „ta{unaqka kao iuspavanka u su{tini ~uva u sebi i elemente arha-i~nog ̀ anra bajalice”7, pa ovi oblici nisu pretr-peli velike promene. Najuspelije uspavanke po mi-{qewu Vasilija Radiki}a su Kako sestrica pevakad malog bracu quqa i Evo ti, a ta{unaqka Ta-{i, ta{i.

U pou~ne `anrove Radiki} ubraja prigodnicekoje obuhvataju razli~itu tematiku: novoletnice –pesme povodom Nove godine i Bo`i}a – autor jo{naziva „kalendarskim”8 {to jo{ bli`e upu}uje nanarodnu obrednu poeziju (Pri stupawu u novu go-dinu); zdravice – „nazdravi~arski iskaz u pesni-{tvu za decu posve}en vodi”9 – tako|e se po temat-skom okviru i sadr`aju pribli`avaju narodnojzdravici (Nazdravqa~, ̂ estitka materi).

Motive u Zmajevoj rodoqubivoj poeziji: gusle,juna~ku pesmu i dedovski amanet Radiki} kvalifi-kuje kao „simboli~ki rekvizitarij rodoqubivog pe-vawa”10, a izme|u Srbina i junaka stavqa znak je-dnakosti (Ded i unuk, Stra{qivac). A najvi{idomet Zmajevog patriotizma i „lirskog nadahnu}a”vidi u pesmi Tri hajduka, u kojoj je zastupqen je-dan od motiva hajdu~kog ciklusa – motiv tamnovawai otkupnine.

Kao poseban `anr Radiki} izdvaja pesme sa re-ligioznim temama, posve}ene Bo`i}u i Uskrsu, ukoje Zmaj unosi srpske obi~aje vezane za ove pra-znike, kao i folklorne elemente. Naro~ito isti~e

wihov prigodni karakter jer su objavqivane u pra-zni~nim brojevima Nevena, i u wima su deca nosi-oci hri{}anske simbolike (Maloj deci na Bo`i},Bo`i}, Bo`i} bata, Hristos se rodi, Hristosi deca).

U Zmajevim du`im narativnim pesmama Radiki}prepoznaje postupke i obrasce usmenog pesni{tva:ustaqene po~etke, stilska sredstva, stih. Ovakavpostupak naziva „aktuelizacija usmene formule” idetaqno ga obja{wava u pesmama Pakosnik, O~evaptica, Jojina nagla radost. Jasno je uo~qiv ovajpostupak i u pesmama koje govore o `ivotiwskimsvadbama: @enidba vrapca podunavca, Ze~eva ̀ e-nidba, Ma~ak ide mi{u u svatove, a koje su na-stale postupkom infantilizacije motiva narodnepesme i u kojima je naro~ito prisutan postupakparodije.

Radiki} uo~ava da je motiv vode u Zmajevim pe-smama za decu veoma rasprostrawen, te smatra dase u wemu pored osnovnog, pou~nog zna~ewa, krijei dubqi semanti~ki sloj koji on povezuje sa mit-skom predstavom.11 „Sve to pokazuje da se Zmajevopesni{tvo za decu u svom najdubqem sloju vezuje zaarhetipsku matricu rituala plodnosti, obnavqawa,ra|awa i rasta.”12 Sa simboli~nog aspekta tuma~ii naslov de~ijeg lista Neven, ali i pesme \a~e po-letar~e, Janko prvi put u {koli, Jawina naglaradost, Zeka, zeka iz jendeka.

U Radiki}evoj analizi jasno se vidi kakva jeuloga motiva iz narodne kwi`evnosti i kako seoni transformi{u i prilago|avaju de~ijem svetu.Kao primer za „depatetizaciju epske pesme” Radi-ki} navodi pesmu Mali boj na Kosovu, koja se za-vr{ava slogom i saradwom me|u u~esnicima de~ijeg„kosovskog boja”. On ne opravdava ovakav postupak,

32

11 Radiki} misli na ideju kr{tewa, inicijacije i na „`ivo-todarno zna~ewe vode u mitskoj svesti”, vidi: Petar Bulat,Veselin ̂ ajkanovi}, Mitolo{ki re~nik, (kr{tewe), Srpskakwi`evna zadruga, Beograd, 2007.

12 Vasilije Radiki}, navedeno delo, str. 318.

7 Isto, str. 63.8 O lirskim narodnim pesmama, o podeli i odlikama pi{e

Vido Latkovi}, Narodna kwi`evnost I, Nau~na kwiga, Beo-grad, 1982.

9 Vasilije Radiki}, navedeno delo, str. 67.10 Isto, str. 68.

Page 31: Vasilije RADIKI]

jer smatra da je takva pesma bli`a odraslom ~itao-cu nego detetu. Ova pesma na narodnu epsku pesmupodse}a ne samo temom ve} i stihom, jer je ispe-vana u epskom desetercu.

Posebnu tematsku celinu predstavqa tipologi-ja Zmajevih likova. Likovi su obra|eni po temat-skom kriterijumu, a centar pesnikovog interesova-wa jeste dete, sa svim vrlinama i manama. Radiki}pronalazi vezu izme|u junaka iz epske tradicije iZmajevih junaka. Zmaj de~aku u pesmi To vam je tajdaje ime Milo{ i pripisuje mu sve osobine kojeposeduje i epski junak Milo{ Obili}.

Radiki} razmatra Zmajevo mesto u razvoju srpskeversifikacije i u wemu vidi nastavak pesni{tvazapo~etog srpskom narodnom kwi`evno{}u. U tomkontekstu on prou~ava i Zmajevu versifikaciju, zakoju tvrdi da je ponikla na usmenom pesni{tvu,gra|anskoj lirici i Brankovom stihu. Zmaj je pre-poznao trajne vrednosti, te je na dobroj osnovi iz-gradio i svoje pesni{tvo, pi{u}i u tradicional-nim formama srpskog stiha, a to su po Radiki}ukra}i stihovi, {esterac, osmerac i nesimetri~nideseterac. On tako|e smatra da je Zmaj uspe{no na-dogradio „usmenu metri~ku matricu na{eg stiha”13

i da je upravo zbog toga postao najuspe{niji ver-sifikator u srpskoj poeziji XIX veka.

Zmaj je bio sklon usvajawu, ali i mewawu tradi-cionalnih obrazaca. To se najboqe uo~ava na planuversifikacije. Detaqnom analizom stiha Radiki}je utvrdio da je podjednak broj pesama napisan uizometri~kom i polimetri~kom stihu, ~ime je po-tvrdio tezu Svetozara Petrovi}a.14 Trohejski ri-

tam je najvi{e zastupqen u Zmajevoj pesmi za decu,a u epskom desetercu je ispevao pesme za decu saizrazitom fabulom, i to u rimovanoj formi, za-kqu~uje Radiki}. On uo~ava i pesme ispevane ulirskom desetercu, u kojima je stih pretrpeo odre-|ene modifikacije. Zmaj se u ovom postupku poveoza uticajima nema~ke kwi`evnosti, uvode}i rimui strofi~nu kompoziciju.

Koliko je Zmaj kreativan u stvarawu za decu, je-dno je od pitawa koje Radiki} postavqa u svojojstudiji. Analiziraju}i „funkciju kreativnog pred-lo{ka”, pored stranih uticaja Radiki} izdvaja ipredlo`ak iz usmenog pesni{tva: epske narodne pe-sme sa razli~itim tematskim okvirom, poslovi~keiskaze, bajke, basne, bajalice, „jednostavne `an-rove” – ludisti~ke ̀ anrove. Nakon prikaza i ana-lize, autor zakqu~uje da elementi iz narodnogstvarala{tva nisu lako uo~qivi, jer ih je Zmaj de-taqno preoblikovao i time dao svoj li~ni pe~at,stvaraju}i originalna dela.

Vasilije Radiki} se izuzetno pronicqivo kwi-`evnokriti~ki kre}e kroz Zmajevo pesni{tvo zadecu, ukazuju}i na wegovu povezanost sa narodnimstvarala{tvom. Iz kriti~kog postupka vidi se ukojoj meri je narodno stvarala{tvo zastupqeno uZmajevoj poeziji za decu, ali se ne uo~ava autoroveksplicitni vrednosni stav o ovoj problematici.On navodi mi{qewe Miodraga Pavlovi}a da je po-nekad ovaj postupak dao neo~ekivane rezultate, ada je drugi put ostao samo kao povr{an dodir.

Radiki} je svojim istra`ivawem objedinio dosa-da{wa tuma~ewa vezana za Zmaja i za wegovo celo-kupno stvarala{tvo za decu i pri tom ukazao nakqu~ni zna~aj ovog pesnika za razvoj poezije za de-cu. Celovitosti i iscrpnosti Radiki}evog i{~ita-vawa narodnog stvarala{tva u poeziji za decu Jo-vana Jovanovi}a Zmaja doprineo je obimni pregled

33

ma stranama, istovremeno najsmjeliji novator i najqu}i kon-zervativac stiha.” (str. 186)

13 Isto, str. 187.14 Svetozar Petrovi}, Stilistika versifikacionih po-

stupaka Zmajevih, u: Zmajev stih, radovi sa stru~nog radnogsastanka odr`anog u Novom Sadu 5. i 6. decembra 1983. godine,uredio Svetozar Petrovi}, Vojvo|anska akademija nauka i umet-nosti, Novi Sad, 1985.

„Zmaj je i umjetni~kim svojim temperamentom, i op}im svo-jim odnosom prema poeziji i svijetu, i prirodom pjesni{tva ko-je je stvarao, bio gotovo predodre|en da bude radikalan na obje-

Page 32: Vasilije RADIKI]

pesama koje je autor analizirao. Nova nau~na sazna-wa i nove metode u izu~avawu kwi`evnog dela do-vele su do potrebe da se ranija saznawa dopune,objasne, pa i isprave. Dana{wa, a i budu}a istra-`ivawa ne mogu se zamisliti bez mi{qewa veli-kih imena srpske kwi`evnosti, jer se samo takomo`e pratiti kontinuitet kriti~ke misli u pesni-{tvu za decu.

Analiti~ki i istra`iva~ki pristup VasilijaRadiki}a ovoj problematici vredan je doprinossvestranijem kriti~kom sagledavawu i vrednovawuZmajevog pesni{tva za decu i otvara mogu}nosti zavi{estruko prou~avawe narodne kwi`evnosti kaoizvora i trajne, slo`ene inspiracije u kwi`evno-sti za decu i srpskoj pisanoj kwi`evnosti uop{te.

Literatura

1. Milivoje Kne`evi}, Antologija narodnih umo-tvorina, Matica srpska, Novi Sad, 1957.

2. Vladan Nedi}, Zmajeve „Snohvatice”, Jovan Jo-vanovi} Zmaj, Snohvatice – Devesiqe, Oda-brana dela, u redakciji Mledena Leskovca, kwi-ga II, priredio Vladan Nedi}, Matica srpska,Novi Sad, 1969, str. 7–19.

3. Jovan Jovanovi} Zmaj, Vukova ~etvrta kwiganarodnih pesama, Srpske narodne pesme, Proza,Odabrana dela, u redakciji Mladena Leskovca,kwiga VIII, priredio Bo`idar Kova~ek, Maticasrpska, Novi Sad, 1969, str. 401; 405–411.

4. Vido Latkovi}, Narodna kwi`evnost I, Nau~-na kwiga, Beograd, 1982.

5. Svetozar Petrovi}, Stilistika versifikacio-nih postupaka Zmajevih, u: Zmajev stih, rado-vi sa stru~nog radnog sastanka odr`anog uNovom Sadu 5. i 6. decembra 1983. godine, ure-dio Svetozar Petrovi}, Vojvo|anska akademijanauka i umetnosti, Novi Sad, 1985.

6. Radmila Pe{i}, Nada Milo{evi}-\or|evi},Narodna kwi`evnost, (drugo izdawe), Trebnik,Beograd, 1997.

7. Sne`ana Samarxija, Poetika usmenih proznihoblika, Narodna kwiga – Alfa, Beograd, 1997.

8. Nada Milo{evi}-\or|evi}, Od bajke do izreke,Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije,Beograd, 2000.

9. Vasilije Radiki}, Zmajevo pesni{tvo za decu,Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2003.

10.Svetozar Koqevi}, Vje~na zubqa. Odjeci usme-ne u pisanoj kwi`evnosti, Zavod za uxbenikei nastavna sredstva, Beograd, 2005.

11.Petar Bulat, Veselin ̂ ajkanovi}, Mitolo{kire~nik, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd, 2007.

Tamara Gruji}

REFLEXIONS ABOUT FOLK POETRY IN CHIL-DREN’S POETRY BY JOVAN JOVANOVI] ZMAJ

(Critical Revue of Vasilije Radiki})

Summary

In this text Vasilije Radiki}’s critical and analytic prin-ciples are studied in the essay Zmaj’s Poetry for Children

and this paper is especially dealing with Radiki}’s opinionabout how and how much folk poetry influenced children’spoems of this great Serbian romanticist and the founder ofSerbian poetry for children. Radiki}’s insight into entireZmaj’s poetry has revealed, in addition to everything else,an important influence of Serbian tradition and folklore up-on Zmaj’s poetry for children and the presence of themes,motives, genres, acts and rhythms of Serbian folk literaturein this poetry. It was pointed out that Zmaj had used the ex-isting folk forms and that he had transformed, modernizedand adapted them to young readers.

Key words: Jovan Jovanovi} Zmaj, Vasilije Radiki}, po-etry for children, folk poetry, transformation, moral, enter-tainment

34

Page 33: Vasilije RADIKI]

UDC 821.163.41–93.09 „19”

� Du{ica POTI]

KAKO PROU^AVATIKWI@EVNOSTZA DECU – JEDANISTRA@IVA^KIMODEL

SA@ETAK: Rad posmatra sa stanovi{ta nekih aspeka-ta moderne kwi`evnosti i moderne nauke o kwi`evnostistudiju Novi ̀ ivot stare pri~e Sne`ane [aran~i}-^u-tura. Autorka prou~ava reflekse usmene tradicije na srp-sku prozu za decu s kraja 20. veka s ciqem da uo~i nepo-sredne odjeke i me|usobne odnose, te da uspostavi tipolo-{ke obrasce u ~ijim se okvirima taj uticaj mo`e prati-ti. Weno istra`ivawe precizno detektuje veze reprezen-tativnih kwi`evnih dela iz oblasti kwi`evnosti za de-cu s narodnim stvarala{tvom na ravni tema i motiva, kaoi wihovim simboli~kim zna~ewima, te elemente kompozi-cije proznog tekesta i usmenog dela. Sne`ana [aran~i}--^utura sakupqa na jednom mestu veliku gra|u iz usmenetradicije i razli~itih izvora, te posti`e rezultate bezkojih prou~avawe kwi`evnosti za decu, pa i kwi`evnostiuop{te, vi{e ne}e mo}i.

KQU^NE RE^I: kwi`evnost za decu, nauka o kwi-`evnosti za decu, usmena kwi`evnost, refleksi usmenetradicije u srpskoj prozi za decu s kraja 20. veka; Sne`ana[aran~i}-^utura, Novi ̀ ivot stare pri~e

Da bi se odgovorilo na pitawe kako prou~avatikwi`evnost za decu, treba svakako najpre defini-sati sam predmet discipline – nauku o kwi`evno-

sti za decu. Problem koji se prilikom odre|ewapredmeta naj~e{}e postavqao jeste da li kwi`ev-nost za decu prikqu~iti op{toj kwi`evnosti, ilije vaqa posmatrati kao izdvojen i izolovan korpus,drugim re~ima, kako tretirati wene poeti~ke spe-cifi~nosti. Ako su se povodom we ranije ~ula pro-tivre~na mi{qewa, koja su se kretala i ka radi-kalnom stavu, poricawu, stawe u nauci danas je ne-dvosmisleno. Stav savremenih istra`iva~a mogaobi se sa`eti tvrdwom da je kwi`evnost za decu in-tegralni deo op{te kwi`evnosti.1 Odgovor na po-~etno pitawe u tom bi smislu bio sasvim jednosta-van – treba je prou~avati sa stanovi{ta nauke okwi`evnosti i vrednovati esteti~kim merilima.

Onoliko koliko pretenduje na ozbiqnost, me|u-tim, svaka definicija ovog predmeta mora uva`itii ~iwenicu da je posredi vid pisma s izra`enimpoeti~kim specifi~nostima, a one su, svakako,uslovqene wegovom namenom.2 Pro{irena defini-cija, tako, mogla bi da glasi: kwi`evnost za decupredstavqa korpus kwi`evnih dela namewenih de-ci. Ona jeste integralni deo op{te kwi`evnostikoji, kao i svaki wen sastavni fenomen, ima i svo-je posebnosti. Wu treba prou~avati sa stanovi{tanauke o kwi`evnosti i vrednovati esteti~kim me-rilima, ali tako da primena teorijskih dostignu}anauke o kwi`evnosti ne prenebregne wene osobe-nosti.

Posle utvr|ivawa neosporne osobenosti, odgo-vor na naslovno pitawe vi{e nije tako jednosta-van. Razlika ovog vida pisawa u odnosu na op{tu

35

1 Dovoqno je pogledati tek nekoliko osnovnih priru~nika:Novo Vukovi}, Uvod u kwi`evnost za decu i omladinu, Nik-{i}, 1989; Dragoqub Jekni}, Srpska kwi`evnost za decu,Istorijski pregled, I, MAK, Beograd, 1998; Tihomir Petrovi},Istorija srpske kwi`evnosti za decu, U~iteqski fakultet,Vrawe, 2001.

2 Posebnostima kwi`evnosti za decu posve}ena je ni u je-dnom referentnom sistemu utemeqena kwiga Momira ̂ aleni}aKwi`evnost za decu, Interpres, Beograd, 1975.

Page 34: Vasilije RADIKI]

kwi`evnost, kako ka`e Slobodan @. Markovi}3,uslovqena je recepijentom, a on je, u mnogo ve}ojmeri nego u sferi pisawa za odrasle, heterogen.Namena pisma za dete treba da zadovoqi de~ja inte-resovawa i potrebe – pre svega intelektualne, mo-ra dakle, u pogledu forme, tematike i semantike,biti prilago|ena sposobnostima mali{ana razli-~itog uzrasta. Na{ je stav da taj aspekt kwi`ev-nosti za decu izlazi izvan domena nauke o kwi`ev-nosti. Wime se mogu baviti metodi~ari, psiholozi,pedagozi itd., dok izu~avawe umetnosti re~i, ne za-nemaruju}i ni mogu}nosti interdisciplinarnihpristupa, vaqa da se usmeri na poeti~ke probleme.

U okviru problematike koju pokre}e neizbe`-nost namene ovog vida pisma mo`emo se osvrnutina specifi~nosti aktuelnih poetika, koje kwi`ev-nom delu pori~u uslovqenost i upu}enost na stvar-nost izvan wega samog. Namena je anahronizam mo-dernizma i postmodernizma u umetnosti, koja svrhutra`i u sebi samoj, pa je stoga bitan poeti~ki mo-menat kwi`evnosti za decu u koliziji s aktuelnimesteti~kim teorijskim postavkama. Taj se raskorakponajvi{e izrazio kao spor oko didakti~kog as-pekta kwi`evnih tekstova pisanih za najmla|e,{to u razmatrawe, dakako, uvodi i polemike na li-niji tradicionalnost–modernost.

Dok je preovla|uju}i stav starijih, pa i ne takodavnih epoha, ~vrsto zagovarao mawe ili vi{e ek-splicitnu pou~nost, noviji istra`iva~i, vo|eni,uostalom, dostignu}ima u oblasti pedagogije i de~je

psihologije, ubla`avaju wegovu neporecivost, a ne-ki idu ~ak i do poricawa4. Sredi{we re{ewe, onokoje pouku prihvata, ali kao imanentnu, kao aspektkwi`evnog dela, ~ini se, neophodno je ista}i. Ko-rozivni momenat namene u esteti~kom kontekstukoji se utilitarnosti odri~e u savremenoj kwi`ev-nosti i nauci o kwi`evnosti ima dve podjednakolo{e posledice. Opreka krute didaktike u domenustvarala{tva kretala se u drugom ekstremu, ka deluispra`wenom od smisla, ka tekstu kao pukoj igri.Da bez semanti~ke ravni nema ni umetnosti suvi-{no je i govoriti, premda nije na odmet opomenu-ti se jer je tu opasnu granicu u zvu~noj, lakorekoji leporekoj kwi`evnosti za decu veoma lako pre}i.

U istra`iva~kom je domenu poricawe „starin-skih” stavova izraz na{lo u negativnoj oceni pi-saca koji su stvarali u tradicionalnom duhu i svo-jim pismom promovisali neki vid didaktike5. Ta-kav je potez, reklo bi se, „bukvalizacija”, vulgari-zacija ~estog polazi{ta moderne nauke o kwi`ev-nosti, koja poput estetike recepcije, na primer, za-govara tezu da dela kwi`evne pro{losti treba po-smatrati sa stanovi{ta aktuelnih poetika.6 Na me-ti su se, tako, poput Zmaja, na{li mnogi prvaci na-{e kwi`evnosti za decu. Negativno su ocewivani,zatim, i pisci koji nisu negovali preovla|uju}usavremenu igrivo-nonsensnu poetiku ili pak mo-derni intelektualno-ironijski duh. Miqenik jetih napada, na primer, Desanka Maksimovi} – zbog

36

4 Takva je, primera radi, ina~e po mnogo ~emu inspirativ-na kwiga Poetika de~je kwi`evnosti Radeta Prelevi}a(Prva kwi`evna komuna, Mostar, 1978), iz koje je u potpuno-sti izostao stvarnosni aspekt kwi`evnosti za decu, pa i upu-}enost deteta na realnost sveta u kome `ivi.

5 Nagla{eni animozitet prema tradicionalnosti i izosta-nak objektivnog suda prema mnogim starijim piscima za decukarakteristika je Milana Crnkovi}a (Dje~ja kwi`evnost,[kolska kwiga, Zagreb, 1984).

6 Hans Robert Jaus, Estetika recepcije, Nolit, Beograd,1978, prevela Drinka Gojkovi}; Teorija recepcije u nauci o kwi-`enosti, Nolit, Beograd, 1978, priredila Du{anka Maricki.

3 Slobodan @. Markovi}, Pojam i ime kwi`evnosti za de-cu, Zapisi o kwi`evnosti za decu, Nau~na kwiga, Beograd, 1991,str. 5. Sne`ana [aran~i}-^utura navodi tvrdwu o zna~aju este-ti~kog hedonizma u kwi`evnosti za decu pozivaju}i se na Ti-homira Petrovi}a, Kwi`evnost za decu. Teorija, Kw. 2, U~i-teqski fakulutet, Sombor, 2005, str. 91. Tu je tezu u na{u na-uku o kwi`evnosti za decu uveo upravo Slobodan @. Markovi},i to tako da joj se nije imalo {ta dodati pa su je prihvatili ipreuzeli drugi istra`iva~i, ali autorka se ne poziva na wenogrodona~elnika: Sne`ana [aran~i}-^utura, Novi ̀ ivot starepri~e, Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2006, str. 12–13.

Page 35: Vasilije RADIKI]

wenog prevazi|enog (da li?) lirizma i panteisti~-kog do`ivqaja sveta.

Niko, me|utim, nikada nije tvrdio da dela kwi-`evne pro{losti treba opovrgavati zato {to sunapisana u skladu s poetikama svog, a ne na{eg vre-mena, da ih treba odbacivati zato {to su druga~ijaod savremenih ostvarewa i modernih shvatawaumetni~kog stvarala{tva. Mnogi su, me|u wima iTomas Sterns Eliot, pak, isticali da u delimakwi`evne pro{losti vaqa tragati za onim {to je`ivo u sada{wosti.7 Na{ bi zadatak, prema tome,bio da u tradiciji nalazimo idejne ili poeti~kemomente korespondentne drugoj epohi, a ne da posvaku cenu tra`imo ono ~ega u wima nema te datako negiramo razliku.

Sli~an stav ponavqa i Miodrag Pavlovi}, ko-ji je svojim esejima dao i uzoran obrazac vredno-vawa ba{tiwenih kwi`evnika. Upravo povodomZmaja on i postavqa pitawe: „[ta, po na{im sa-vremenim merilima, treba da bude veliki pesnik una{oj literaturi, ili da pitawe postavimo jo{u`e: {ta bi morao ispuwavati na{ veliki pesnikdevetnaestog veka?”8 Obrazac koji uspostavqa we-gov interpretativni metod mogao bi da se obrazlo-`i na slede}i na~in: veliki pesnik srpske kwi-`evne pro{losti jeste onaj pesnik koji je sebeugradio u temeqe na{e kulture i na{e nacionalnei kulturne samosvesti. Zato se usagla{enost umet-nosti i didaktike mora nagla{avati, kao {to semora ponavqati da pouka u kwi`evnosti za decu,ako je imanentna, ako je logi~na posledica temat-

sko-motivskog/fabulativnog sklopa, nije nepo`eq-na. Ako dete za „poukom” traga aktiviraju}i svojeintelektualne i imaginativne potencijale, ona ni-je ni{ta drugo do zna~ewski aspekt teksta, onajsmisao bez koga, uostalom, nema ni umetnosti.

Bez posredovawa izme|u dela i publike, bez tuma-~ewa zna~ewskih aspekata – bar po nama – nema ninauke o kwi`evnosti. Naj~e{}i hijati~ki momenatmoderne kritike ogleda se u wenom nastojawu da delupristupi kao potvrdi stavova neke teorijske ili kri-ti~ke {kole pa bira one tekstove ili one wihoveaspekte koji joj idu u prilog. Na{e je stanovi{te sa-svim suprotno. Ono zagovara tzv. imanentnu kritiku,koja polazi od samog teksta. Na{ pristup traga zamomentima koji su u delu specifi~ni. Srpska je kwi-`evna kritika u dobroj meri izbegla zamku modernih„spoqa{wih” pristupa.9 Ako kao paradigme postavi-mo ideologizovanog Jovana Skerli}a i estetizovanogBogdana Popovi}a10, nije te{ko uvideti na kojoj jestrani savremena srpska kritika dala najve}e rezul-tate. Popovi}ev zahtev za esteti~kim merilima ianalizi „red po red” tra`i upravo ono {to je posebno.Wegov je pristup, drugim re~ima, „budan za pojedina-~nu obradu umetni~kog dela u pojedinostima.”11

37

9 Ona, me|utim, nije izbegla zamke ideolo{kog ~itawa. Takoje i u sferi kwi`evnosti za decu, pri ~emu treba imati u viduda su joj u takvom interpretativno-ideolo{kom stavu umnogomepomagali i sami pisci za decu, koji su, s obzirom na o~ekivanididakti~ki u~inak, mo`da i vi{e nego u sferi kwi`evnostiza odrasle sprovodili imperative estetike socijalisti~kog re-alizma. Ovom se prilikom, me|utim, misli na nasilna u~ita-vawa ideolo{kog sadr`aja u tekst koji nastaje na sasvim druga-~ijim poeti~kim postulatima. Tako, na primer, Dragutin Ogwa-novi} pesmu Lim i Drim Desanke Maksimovi}, nastalu naobrascu usmenog nonsensa, sasvim ozibiqno tuma~i kao tekst~ija je osnovna zna~ewska linija vi|ena kao jedna od omiqenihfloskula na{e poratne politike, kao miroqubiva koegzisten-cija me|u narodima: Sun~ano podani{tvo Desanke Maksimovi},Stvaraoci i dela, Nova kwiga, Beograd, 1978, str. 245.

10 Sada ne mislimo na wihov udeo u razvoju srpske kwi`ev-nosti za decu i nauke o kwi`evnosti za decu.

11 Bogdan Popovi}, Predgovor, Antologija novije srpske liri-ke, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 12.

7 Tomas Sterns Eliot, Tradicija i individualni talenat,Izabrani tekstovi, Prosveta, Beograd, 1963, prevela MilicaMihajlovi}, str. 33–43.

Protiv kritike koja u delu tra`i ono ~ega nema bunili suse i sami kwi`evnici. Videti, npr., Stevan Rai~kovi}, Por-treti pesnika, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva – BIGZ– SKZ, Beograd, 1998; Vistan Hju Odn, Izabrani eseji, BIGZ,Beograd, 2000, prevela Du{ica Le{i}-To{evski.

8 Miodrag Pavlovi}, Poezija Jovana Jovanovi}a Zmaja, Ese-ji o srpskim pesnicima, SKZ, Beograd, 1992, str. 138.

Page 36: Vasilije RADIKI]

Na{ stari kriti~ar, uostalom, za svoje je vremebio sasvim aktuelan, a wegova „red po red” kriti-ka ima svoj pandan u pristupu koji nam je poznatkao close reading, pa`qivo, usredsre|eno ~itawe.Wega je promovisala ameri~ka {kola nove kritike,a woj pripadaju i stavovi o kritici kao posredo-vawu, te pristupu koji polazi od onoga {to je u deluposebno.12 Ona je u savremenoj srpskoj kwi`evno-sti imala presudan uticaj na svest o kwi`evnosti,i to ne iskqu~ivo na kriti~ku ve} i na stvara-la~ku praksu. Mi ba{tinimo pristup ameri~ke no-ve kritike nagla{avaju}i dva momenta. Prvi jeeklekti~ki pristup koji konkretan kriti~ki metodprilago|ava posebnosti izabranog dela. Drugi jeistra`iva~ka usmerenost na model sveta dela. Istra-`ivawe, drugim re~ima, ima smisla jedino ako, pro-u~avaju}i konkretni aspekt dela koji smatra pose-bnim, ishodi{te na|e u tuma~ewu smisla.

Prou~avawe poetike kwi`evnosti za decu, spe-cifi~nosti wenog izraza, bilo formalnih i stil-skih aspekata dela, bilo novijih interesovawa uvidu intertekstualnih odnosa, okon~ano u tuma~e-wu zna~ewskih slojeva, modela sveta, najzad, mo`ese usmeriti na posebnost, na tzv. sliku detiwstva– na~in na koji je pisac svojim delom oblikovaodete i detiwstvo. Ono se mo`e usmeriti i na daqezna~ewske ravni, one koje su posredovane upravoslikom detiwstva, ili nekim drugim aspektom tek-sta, budu}i da ~est stav kritike isti~e tzv. naiv-nost kwi`evnosti za decu, dakle wenu semanti~kuslojevitost i recepcijsku otvorenost za {iri (iheterogeniji) krug ~italaca.13

Promoter teze o naivnoj kwi`evnosti u na{ojsavremenoj nauci, naravno Milovan Danojli}, nijebez razloga isticao mogu}u kompatibilnost ovogvida pisma senzibilitetu odrasle publike. Kwi-`evnost za decu oblikuje model sveta primeren in-telektualnim sposobnostima i estetskim potreba-ma mali{ana, ali ona mo`e i da na mawe ili vi{eprikriven na~in transponuje slo`enije zna~ewskeslojeve, {to je tako|e legitimna istra`iva~ka te-ma. Uobi~ajeni postupci prikrivawa zna~ewa uumetnosti, poput alegorije, ironije, simbolike,upotpuweni su postmodernisti~kim nagla{avawemintertekstualnih veza budu}i da uticaj, parafraza,citirawe ili parodija nekog kwi`evnog dela, ̀ an-rovskog obrasca, postupka oblikovawa, pa i stil-

38

oblasti kriti~kog delovawa tako da tipolo{ki jasno razliku-je tri kategorije: kwi`evnu kritiku za decu, tzv. teku}u kri-tiku i akademsku kritiku. Na taj se na~in uspostavqa i nu`nademarkaciona linija kriti~kih ̀ anrova, budu}i da na{a savre-mena nauka o kwi`evnosti za decu ~esto ostaje negde „na me|i”,ne ogra|uju}i jasno sferu svog istra`ivawa i metodolo{kipristup akademske kritike teksta od kwi`evnog dela, kojeuistinu jeste nameweno deci. Kritika za decu, onda, mo`e se-bi da dozvoli pojednostavqen iskaz i smisao, emocionalni ilihumorni ton, ostavqaju}i svu ozbiqnost intelektualnog tona istrogosti nau~nog pristupa teku}oj i akademskoj kritici. Natom bi se tragu mogao napipati i najve}i nedostatak savremenesrpske nauke o kwi`evnosti za decu. Istra`ivawe ovog vidapisma nije dovoqno utemeqeno u kwi`evnoj teoriji, {to se unauci o kwi`evnosti za decu odrazilo na dva na~ina. Izostanakteorijskog osnova, s jedne strane, vidan je ve} na prvi pogledi mi smo ukazali na neke: na kriti~ke `anrove „na me|i”, natuma~ewe koje se ne doti~e, ili nije kadro da se doti~e, nter-pretacije smisla, ili pak na vulgarizaciju teorijskih stavovakoji se zala`u za posmatrawe umetnosti pro{losti sa stanovi-{ta sada{wosti. Srpska kwi`evnost za decu, s druge strane,~eka istra`iva~a koji }e izvesti weno teorijsko utemeqewe.Retke su kwige tog tipa. Od novijih se mo`e pomenuti Naivnapri~a Petra Pijanovi}a (SKZ – U~iteqski fakultet, Beograd,2005), studija koja tipologizuje prozne ̀ anrove, ali vi{e negokwi`evnost za decu ispituje tzv. naivnu kwi`evnost, onako ka-ko je taj fenomen koncipirao Milovan Danojli}, tako da u bitizadire vi{e u kwi`evnost za odrasle. Na{a savremena nauka okwi`evnosti, me|utim, ima i vanredne rezultate, a povrh sve-ga sve vi{e zaokre}e u teorijskom pravcu.

Videti i: Sabrana dela, Zavod za uxbenike i nastavna sred-stva, Beograd, 2001.

12 Nova kritika, Prosveta, Beograd, 1973, izbor, predgo-vor i bele{ke Jovan Hristi}.

13 S tog stanovi{ta polazi Milovan Danojli} formuli{u}itezu o naivnoj pesmi (Naivna pesma, Beograd, Zavod za uxbe-nike i nastavna sredstva, Beograd, 2004). Pragmati~no posma-trano, nauka o kwi`evnosti za decu morala bi da razgrani~i

Page 37: Vasilije RADIKI]

ske formacije, otvaraju i mogu}nost refleksa nazna~ewske slojeve teksta.14

Ni kwi`evnost za decu nije ostala imuna naizazove i preimu}stva intertekstualnosti, {to jei osnovna tema studije Novi ̀ ivot stare pri~eSne`ane [aran~i}-^ututra.15 Posredi je i istra-`iva~ki model koji smo izabrali da ovom prili-kom predstavimo. Autorka se bavi srpskom prozomza decu posledwe decenije 20. veka ispituju}i uti-caj narodnog stvarala{tva na taj segment wenog ra-zvoja. Ovaj korpus ona deli na dve tematski razli-~ite skupine – dela koja se usmeravaju na teme iznacionalne pro{losti i ona s temom iz savremenog`ivota. U prvu grupu u{le su kwige: Dolina jorgo-vana i Gospodar sedam bregova Tiodora Rosi}a,Ma~ kneza Stefana i Vitez Viline gore DraganaLaki}evi}a, te Kwiga za Marka Svetlane Velmar--Jankovi}. Drugi tematski krug predstavqaju kwige:Karta za letewe i Zvezda rugalica Vesne Alek-si}, Filipinina fioka Radmile Tomi}, Vilin-dvor – bo`i}na bajka Zorice Kuburovi} i Pusto-lovi sa Gardo{a Milenka Matickog.

Tragawe za refleksima usmene kwi`evnosti ukwi`evnosti za decu zahteva dobrog znalca oba vi-da pisma, a autorka je taj po~etni preduslov, bezkoga nema jedne ovakve studije, svakako ispunila.Komparativna analiza zahtevala je definiciju idrugog fenomena, unutar koga se nau~nica sve vre-me paralelno kre}e. Ona tako najpre defini{etradiciju, kao skup ba{tiwenih znawa, ali i kaomodernisti~ku poeti~ku tezu po kojoj pro{lost ak-tivno u~estvuje u savremenoj stvarala~koj samosve-sti i praksi podjednako16. Odre|uje, zatim, i usme-

nu kwi`evnu tradiciju kao „usmeno poetsko i je-zi~ko stvarala{tvo koje se prenosilo usmenim pu-tem, a danas se koristi u pisanom obliku, kao kwi-`evni tekst koji i daqe ~uva vezu sa usmenom osno-vom.”17

Ciq koji je ona sebi postavila jeste da ispitazastupqenost, zna~ewa i funkcije usmene kwi`ev-nosti: „Refleksi usmene kwi`evnosti (pripovetke,bajke, legendarne pri~e, predawa, epske i lirskepesme, verovawa i obi~aji) razmatraju se na nivoutematike, fabule, oblikovawa likova, vreme-pro-stora, kompozicije. Pri tom se nastoji ukazati natipologiju funkcija i na planu datog dela, ali ina planu komunikacije usmene i pisane kwi`evno-sti, te kwi`evnosti za decu uop{te.”18 To }e re}ida se pod pojmom usmene kwi`evne tradicije ne po-drazumevaju samo kwi`evna dela usmene umetnostire~i, ve} da se on posmatra {ire pa obuhvata i na-rodno starala{tvo u celini. Ukqu~uju}i u taj po-jam obi~aje i verovawa, autorka, za potrebe ovestudije spaja folk literature i folklore, posmatra, da-kle, folklor uop{te.

Osim refleksa usmene kwi`evnosti, kako ih jeSne`ana [aran~i}-^utura obrazlo`ila, studijaNovi `ivot stare pri~e ima jo{ jedan zadatak– da istra`i me|usobne `anrovske odnose.19 Zatobitan aspekt wenog rada zahteva i definisawe pro-znih `anrova, kako onih koji pripadaju usmenomstvarala{tvu, tako i onih iz sfere pisane kwi-`evnosti. Taj bitan deo wenog uvodnog programanu`an je jer isti~e neophodna razgrani~ewa obli-ka i uspostavqa teorijsko-`anrovske koordinateunutar kojih se kre}e komparativna analiza, takoda daqe mawkavosti i nejasno}e vi{e nisu mogu-}i.20 Pouzdanost, preciznost, kao i skrupulozan

39

17 Isto, str. 8.18 Isto, str. 619 Isto, str. 8.20 Nikola Vuj~i}, na primer, Vilinu goru – sa sve ~u|ewem

i strahom glavnog junaka pred pojavom natprirodnog, postavqa

14 Videti: Dubravka Orai}-Toli}, Teorija citatnosti,Grafi~ki zavod Hrvatske, Zagreb, 1999. Uticajima se posebnobavio Harold Blum: Antiteti~ka kritika, Slovo qubve,Beograd, 1980, prevela Maja Herman-Sekuli}.

15 Sne`ana [aran~i}-^utura, Novi `ivot stare pri~e,Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2006.

16 Isto, str. 6–8

Page 38: Vasilije RADIKI]

odnos prema uporednoj faktografiji odlika suovog nau~nog rada. Terminolo{ka preciznost kojauspostavqa pojmovnu mre`u jednog osobenog istra-`iva~kog modela, pored toga, jo{ jedna je wegovapozitivna osobina.

Pristup koji je odabrala upravo je eklekti~an,prilago|ava se specifi~nostima odabranih kwiga,pa je i tematska podela korpusa sasvim logi~na,budu}i da su odjeci folklora u navedenim delimaumnogome odre|eni pi{~evim izborom teme, a za-ista se u tim skupovima i razlikuju. Dela iz prvogkruga, kako je studija i pokazala, neposrednije sevezuju za narodno stvarala{tvo, dok je wegov uti-caj na ona druga daleko mawi i posredniji. Ta sekonstatacija ne odnosi samo na tematski aspekt na-vedenih proznih tekstova, ve} i na wihove kompo-zicione osobenosti. Kwige s temom iz nacionalnepro{losti mnogo se vi{e i u pogledu sklopa tek-sta, a ne samo u pogledu tema, motiva i simbolike,pozivaju na narodnu kwi`evnost, prihvataju}i nekewene formalne osobenosti i re{ewa, ili ih pakmewaju}i i prilago|avaju}i novom poeti~kom kon-tekstu.

Bogdan Popovi} nije pomenut bez razloga. Ekle-kti~ki pristup i prilago|avawe metoda specifi~-nosti konkretnog dela autorka temeqi upravo naPopovi}evoj analizi red po red, ili onom novo-kriti~kom close reading. Odabrani analiti~ki me-tod neuporedivo je ~e{}i u prou~avawu poezije ne-go proze, {to je i svojevrsni pomak koji odlikujerad Sne`ane [aran~i}-^utura. Takav je metod au-torki omogu}io da konkretno delo sagleda u celi-ni, {to je i uvid koji ona sebi postavqa u zada-tak.21 On je, pored toga, omogu}io i drugi zadatak– pa`qivo i precizno detektovawe refleksa usme-ne kwi`evnosti. Drugi zadatak autorka je u potpu-

nosti i ispunila. Mora se, me|utim, re}i da onajprvi nije re{ila s istim uspehom. Iscrpquju}i seu skrupuloznosti tragawa za odjecima, ona nije po-smatrala celinu, ve} upravo pojedina~ne segmente,i to tako da ih pre svega postavi u vezu s preuze-tim motivom ili postupkom, ali ~esto ne i takoda sagleda funkciju predlo{ka u novom kontekstu,bilo na formalnom, bilo na zna~ewskom planu tek-sta, a jo{ mawe da interpretira wegov novi smisao,ili pak smisao celine dela u kome je folklorostavio traga.

Na toj bi se liniji – preciznosti detekcije iizostanka interpretativnog uvida – mogli sagle-dati i prednosti i nedostaci kwige Novi ̀ ivotstare pri~e. Studija svoje neosporno velike dome-te ima u tragawu za paralelama, za predlo{cima imogu}im izvorima. Autorka navodi tematsko-mo-tivske i kompozicione veze u izabranim delimakwi`evnosti za decu, kako one neposredne, tako ione koje se mogu shvatiti kao (daleki) odjek folk-lora. Najzna~ajniji momenat wenog rada jeste isti-cawe tematsko-motivskih dodira i simboli~kogzna~ewa predlo{ka. U tom je smislu ona ukazalana niz verovawa i obi~aja, a posebno predawa na-{eg naroda isti~u}i wihov ritualni i magijskismisao. Kako je on danas u dobroj meri zaboravqen,poznat poglavito etnolozima, istra`iva~ima na-rodne kwi`evnosti i qubiteqima narodnog `ivo-ta, znalcima-amaterima, Sne`ana [aran~i}-^utu-ra na jednom mestu okupqa etnolo{ku gra|u iz ra-zli~itih izvora. Wena je studija pre svega zna~ajanetnolo{ko-simboli~ki katalog, bez koga ubudu}ene}e mo}i ni nauka o kwi`evnosti za decu, ali nineke druge discipline nauke o kwi`evnosti.

Smisao koji predlo`ak dobija u novom kontek-stu, me|utim, kao i pomerawe zna~ewa ili seman-ti~ke nijanse celine na prikrivenijoj, simboli~kojravni konkretnog analiziranog dela, ostao je uglav-nom izvan istra`iva~kog interesovawa. Ono se za-

40

me|u bajke, u ina~e `anrovski nejasnoj raspodeli tekstova uhrestomatiji: Srpska narodna kwi`evnost za decu, Zavod zauxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006, str. 282–283.

21 Sne`ana [aran~i}-^utura, navedeno delo, str. 6.

Page 39: Vasilije RADIKI]

ustavilo, pre svega, na pozitivnoj detekciji, {tonije uvek i mana ovog preciznog i skrupuloznog ra-da. Neke se paralele, neosporno, mogu i moraju po-vu}i. Da je Dragan Laki}evi} imao na umu predawe„Vilina gora” pokazuje ve} i naslovna paralela,ali i gotovo istovetno oblikovawe hronotopa, {toje studija i dokazala.22

Pitawe je, me|utim, da li je oblikuju}i lik Mar-ka Kraqevi}a Svetlana Velmar-Jankovi} imala naumu ba{ „pri~awe iz Svrqiga”, koje Sne`ana[aran~i}-^utura navodi prema Tihomiru \or|e-vi}u.23 Postavqa se, drugim re~ima, pitawe nu-`nosti navo|ewa svih sli~nosti, svih prepoznatihpotencijalnih izvora i predlo`aka, pogotovo akoje malo verovatno da se na wih, poput pomenutogsvrqi{kog primera, poziva i sam pisac. Sli~na seprimedba mo`e postaviti i povodom nekih drugihparalela, poput simbolike sokola u kulturi sta-rih Inka i sli~nog lika patuqka kod Ahmeta Hro-maxi}a.24 Takvi detaqi pokazuju erudiciju autorke,ali za sam wen istra`iva~ki zadatak nisu previ{eva`ni – niti se ti~u izabranog pristupa i wego-vih zadataka, niti je analizirana wihova funkci-ja na bilo kom aspektu analiziranih proznih tek-stova.

Pitawe smisla predlo{ka u novom kontekstu ipomerawa zna~ewa ili zna~ewske nijanse celine usvetlu uporednih veza mo`e se posmatrati i sa sta-novi{ta autorske poetike. Ono se mo`e formuli-sati i kao preispitivawe pi{~eve namere povodompreuzimawa nekog motiva ili postupka iz narodnekwi`evnosti, {to svakakao saznajemo posmatrawemwegove funkcije u kontekstu celine konkretnog de-la. Problem je utoliko slo`eniji ukoliko anali-ziramo kwi`evnost za decu, ~ija je specifi~nostnu`no svo|ewe mogu}ih zna~ewskih slojeva teksta

na meru primerenu intelektualnim sposobnostimarecipijenta. Utisak koji se sti~e vi{e nas navodina pomisao kako su odabrani kwi`evnici za pre-dlo{kom posezali radi oblikovawa „realnosti”(da tako ka`em) `eqenog modela sveta, a mawe dabi uspostavili ravan (zaboravqenih) magijsko-ri-tualnih zna~ewa, wihovih potencijalnih ambiva-lencija, resemantizovawa ba{tiwene simbolikeili pak poigravawa wome, a jo{ mawe s ciqem dasvom malom ~itaocu ponude izazov tuma~ewa.

Pitawe smisla jednog ovakvog istra`ivawa, sveozbiqnosti pristupa, pa i onog izostalog ~itawanovog smisla predlo{ka, mo`e podsetiti na TomaSojera koji se, isprepadan velikim nevremenom,nije dosetio da zapita za{to bi se tako veli~an-stvena municija rasipala na jednog bednog crva ka-kav je on.25 Ono se, me|utim, ne sme postavqati jerje upravo jedan od ciqeva prou~avawa kwi`evnostida uka`e na potencijalna posredovana i skrivenazna~ewa dela (u ovom slu~aju na wegovu osnovu), dawegov smisao otvori u vi{e pravaca, bez obzira napo~etnu nameru pisca ili interpretativne uvidemogu}eg ~itaoca, pa i na ciqanog recipijenta ka-kav je dete. U tom je smislu rad Sne`ane [aran-~i}-^utura dragocen i nezamewiv vodi~ kroz slo-`enu mre`u na{e folklorne simbolike, zbog kojese kwi`evno delo, pa i ono nameweno deci, mo`erazumevati i na drugim referentnim i simboli~-kim ravnima.

Na sli~an se na~in mo`e sagledati i analizadrugih kompozicionih segmenata teksta. Istra`i-

41

25 „Kad bi se i{lo na to da se kakva mala bubica premlatitopovskom paqbom iz ~itavih baterija – to bi Tomu svakakodo{lo kao rasipawe uludo i veli~anstvenih poteza i same mu-nicije... ali mu nije izlazilo ni najmawe neprikladno da buderazjarena takva jedna skupocena grmqavina i nepogoda samo dabi se izbrisao sa lica zemqe takav jedan crvi} zemaqski kao{to je on.”, Mark Tven, Tom Sojer, Nolit – Prosveta – Zavodza uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1980, preveo Stani-slav Vinaver, str. 193.

22 Isto, str. 114–115.23 Isto, str. 99.24 Isto, str. 156: motiv patuqka, str. 158.

Page 40: Vasilije RADIKI]

va~ki napor ukazuje na sli~nosti i razlike pred-lo{ka i novog dela. Bliskosti se, ponajpre, o~itu-ju kao prisustvo nekih ba{tiwenih postupaka, dokje otklon od wih uslov bez koga nema stvarala{tva,pogotovo onog koje poznajemo kao moderno, {to au-torka i prihvata pozivaju}i se na onaj drugi na~inshvatawa pojma tradicija. Sne`ana [aran~i}-^u-tura posvetila je du`nu pa`wu vezama na ravnihronotopa, koji umnogome i oblikuje „realnost”izabranog modela sveta, i na tom planu dala jezna~ajan doprinos. Ona ne samo {to je uputila nakonkretne uzore kojima su se pomenuti pisci vra-}ali (ili su se mogli vra}ati), ve} je i detektova-la veliku folklornu gra|u, sugeri{u}i sve razme-re zna~aja kakav ovaj prozni segment ima u kwi`ev-nosti za decu.

Uvodne i zavr{ne formule bajke, zatim, momen-ti su na koji se komparativna analiza usmerila iuo~ila odstupawa. Uvodne formule u bajkama Tio-dora Rosi}a, primera radi, izmi~u svedenosti na-rodne bajke. Dok one, isti~u}i glavnog junaka,usmeravaju delo neposredno na razvoj radwe i wenudinami~nost, Rosi} ih pro{iruje. Nasuprot tome,u zavr{nim formulama pomenuti kwi`evnik vi{ese priklawa nasle|enim obrascima.26 Po{tovawei preina~ewe ovog tradicionalnog kompozicionogelementa u autorskoj bajci mo`e imati razli~itefunkcije i omogu}ava, u zavisnosti od konkretnogdela, i druga~ija formalna re{ewa, {to je moglabiti i inspirativna istra`iva~ka tema sa sasvimizglednim zanimqivim rezultatima.

U tom se smislu mo`e pratiti i delokrug liko-va u narodnoj i autorskoj bajci. Studija skre}e pa-`wu na ~iwenicu da Tiodor Rosi}, na primer, po-

{tuje funkcije likova u narodnoj bajci, kako ih jeobrazlo`io Vladimir Prop.27 Ruski nau~nik, me-|utim, ne govori samo o uslovqenosti radwe ifunkcije likova, niti samo o jasnom razgrani~ewuwihovih delokruga, ve} insistira i na redosledukoji oni imaju u razvoju fabule narodne bajke. Kaoi kada je re~ o uvodnim i zavr{nim formulama, up-ravo se i na likovima, wihovoj funkciji, delokru-zima te redosledu narodna bajka gradi kao {emati-zovani strukturni sklop, odnosno na odstupawu odtakve nepomerivosti autorska bajka i grabi svojustvarala~ku {ansu, otvaraju}i se za postupke i zna-~ewa koji uspostavqaju i otklon od tradicije.

Ravan oblikovawa likova u odabranim delima zadecu, tako|e, ima pandan u usmenoj tradiciji, kakokwi`evnoj, tako i onoj folklornoj u {irem smi-slu, {to do posebnog izra`aja dolazi svakako uKwizi za Marka Svetlane Velmar-Jankovi}, ~ijesu pri~e utemeqene i u istorijskim ~iwenicama,koliko i na odstupawu od wih. Junaci, me|utim, nemoraju nositi imena velikana na{e pro{losti dabi imali svoje referentno poqe u nasle|u. Takvi sulikovi hajduka u Laki}evi}evom romanu Ma~ knezaStefana, izrasli ne samo na pi{~evoj imaginaci-ji ve} i na narodnim pesamama, legendama i verova-wima.28

Zanimqivijim se s ovog aspekta, me|utim, ~inelikovi de~aka, oblikovani tako da se u na~inu nakoji ih je Laki}evi} gradio mo`e pratiti epsko-legendarna biografija junaka iz na{e usmene tra-dicije. Za razliku od ]opi}evog Baje,29 iskazi Mi-o{e i Dobrije ne prisvajaju retoriku na{e usmenepoezije, tako da se direktna veza, koja tra`i nepo-sredne paralele u tekstu, ne mo`e uspostaviti.

42

27 Vladimir Prop, Morfologija bajke, Prosveta, Beograd,1982, preveli Petar Vuji~i}, Radovan Matija{evi} i Mira Vu-kovi}.

28 Sne`ana [aran~i}-^utura, navedeno delo, str. 71–85.29 „Nemam o {ta givikt krvaviti”, Branko ]opi}, Magare}e

godine, „Veselin Masle{a”, Sarajevo, 1967, str. 20.

26 Sne`ana [aran~i}-^utura, navedeno delo, Tiodor Rosi},Dolina jorgovana, str. 19–53; Tiodor Rosi}, Gospodar sedambregova, 54–70.

O uvodnim i zavr{nim formulama bajke pisala je Sne`anaSamarxija, Poetika usmenih proznih oblika, Narodna kwiga,Beograd, 1997, str.13–61.

Page 41: Vasilije RADIKI]

Iako wihovi monolozi i dijalozi nisu u epskom de-setercu, oni ipak imaju niz svojstava junaka epsketradicije, i to ne samo na{e. Ovaj aspekt romana~ini se posebno zna~ajnim jer je upravo na wemukwi`evnik utemeqio i zna~ewsku i ideolo{ku ra-van dela – ne samo na de~jim podvizima, ve} i naideji kontinuiteta oli~enoj u smeni generacija.

Reklo bi se, stoga, da se problematika reflek-sa narodne kwi`evnosti mogla postaviti i na as-pektu tipolo{kih veza i odnosa. Usmerewe na ̀ an-rovske obrasce i wihov model sveta, na na~in pre-uzimawa – prihvatawa ili preina~avawa – skrenu-lo bi pa`wu i ka onom ciqanom odnosu me|u ̀ an-rovima, ali i na model sveta i wegove zna~ewskenijanse odabranih dela za decu. Misteriozni dvo-liki junak romana Ma~ kneza Stefana, na primer,kao i likovi dece, nastao je mawe na neposrednimvezama, a mnogo vi{e na odlikama modela sveta ina~ina oblikovawa likova epske pesme, legende ipredawa. Ako de~aci simboli~ki oblikuju Laki}e-vi}evu viziju i nose wen ideolo{ki sloj, pomenutidvoliki junak simboli~ka je esencija ovog romana.U wemu je, kao u ̀ i`i, prelomqeno sve {to bi mo-glo nositi atribut nacionalanog duha i nacional-nog bi}a – i prkos i hrabrost (epika), i domi{qa-tost i mudrost ({aqiva pri~a, novela), i misteri-oznost i „neobja{wiva” vekovitost (legenda, pre-dawe).

Sa stanovi{ta tipolo{kih obrazaca, a ne samoneposrednih odjeka, tako, pa`wa se mogla obrati-ti i na neke druge `anrove, kao {to su {aqivapri~a i novela, a ve}i je prostor mogla dobiti ibalada.30 [aqiva pri~a najmawe je zanimqiv pred-

lo`ak dela koji je autorka analizirala. Mo`e se,ipak, ukazati na jedan momenat – na~in na koji li-kovi srpske nacionalnosti u romanu Ma~ knezaStefana podvaquju Turcima razapiwu}i crvenuvunicu. Taj je detaq istakla i autorka, obrazla`u-}i verovawa koja se u na{em narodu za vezuju za cr-venu boju i vunu.31 Navedena epizoda, me|utim, po-~iva i na odlikama {aqive pri~e, jer i na luka-vosti i prkosu porobqenih domi{qana iz ba{ti-wenog oblika Dragan Laki}evi} gradi svoju vizijunacionalne istorije.

Novela je, me|utim, za istra`ivawe kwi`evno-sti za decu, pa i reflekse usmene tradicije u woj,mnogo zna~ajnija. Uobi~ajenu odliku usmene bajke– da su junaci apstraktne simboli~ke qu{ture ko-je potvr|uju unapred zadati model sveta – autorskabajka mo`da i najvi{e preina~ava. Izostanak unu-tra{we dinamike likova narodne bajke, koji su odpo~etka do kraja isti bez obzira na pro`ivqenoiskustvo,32 nosi i veliku razliku u odnosu na au-torsku bajku. Potowa, posebno s obzirom na didak-ti~ki aspekt kwi`evnosti za decu, vi{e insisti-ra na svojstvima likova narodne novele, {to je od-jeka na{lo i u nekim analiziranim prozama. Au-torska bajka je, tako, u biti ̀ anr „na me|i”, auten-ti~an (i za autenti~nost stvarala~kih poetikaotvoren) oblik, koji upravo na kompilaciji dvaobrasca temeqi i svoj kreativni otklon i svojnu`no inovativni model sveta.

Zato }emo se zadr`ati jo{ i na baladi, ~ijiodjek nalazimo u liku devoj~ice Merime iz romanaMa~ kneza Stefana Dragana Laki}evi}a. Na mo-gu}e baladi~no poreklo ove junakiwe ukazuje ve} i

43

prodor u pisanu kwi`evnost, a sa wim i inovativni potenci-jal potowe u odnosu na predlo`ak.

O parodiji u usmenoj kwi`evnosti videti vi{e u navedenojstudiji Sne`ane Samarxije.

31 Sne`ana [aran~i}-^utura, navedeno delo, str. 75.32 Videti: Maks Liti, Evropska narodna bajka, Orbis, Beo-

grad, 1994, prevela Du{ica Milojkovi}.

30 O navedenim `anrovima videti: Radmila Pe{i}, NadaMilo{evi}-\or|evi}, Narodna kwi`evnost, Trebnik, Beo-grad, 1996.

Studiji Sne`ane [aran~i}-^utura izmi~e i parodija, kojaje jo{ i u sferi usmene kwi`evnosti veoma produktivan ̀ anr,pa i oblik koji je upravo omogu}io ne samo raznolikost obraza-ca “na me|i” ve} i otvorenost ovog vida kwi`evnog izraza za

Page 42: Vasilije RADIKI]

weno ime, koje naravno, sre}emo ve} u ~uvenoj na-rodnoj pesmi Smrt Omera i Merime. Ona je, me-|utim, i nosilac motiva susreta izgubqenih ro|a-ka. Za tim motivom ne moramo tragati daqe odtako|e ~uvene narodne pesme Predrag i Nenad, ave} ona pokazuje razliku u na~inu na koji narodnabalada i Dragan Laki}evi} oblikuju model sveta.Usmeni peva~ polazi od internacionalnog motivabratoubistva, pa nepoznate ro|ake dovodi u sukobs kobnim raspletom, dok Laki}evi}eva devoj~icauspeva da dosegne do svojih korena. Nagon porekla,zov krvi, motivacija je koja na nesvesnom nivou mo-`e da objasni Meriminu izdaju, pa iako bi se ona,po svim eti~kim principima, morala negativnooceniti, ~itala~ke simpatije sasvim su druga~ije.Naklonost publike upu}uje i na skrivenu namerupesnika da upravo i u tom nesvesnom ose}awu de-voj~ice utemeqi didakti~ki momenat vezan za na-cionalni identitet, za wegov nepokoreni duh, pa iza ponos pripadawa.

Balada se usmerava na li~nu tragediju. Laki}e-vi}, u skladu s osnovnim intencijama kwi`evnostiza decu, baladi~ni motiv ne postavqa u tragi~kikontekst, {to }e re}i da ovaj vid pisawa mo`e bi-rati i te{ke sadr`aje, mo`e temu, pa i celo delooblikovati na fonu onostranog ili poetizovanogtragi~nog ose}awa, ali u wemu ono ne}e biti i sre-di{we ose}awe ̀ ivota teksta namewenog mali{a-nima. Retki izuzeci od optimisti~kih nastojawaprilikom oblikovawa modela sveta u kwi`evnostiza decu samo potvr|uju pravilo. Primeri poput Be-le Grive Renea Gijoa ne mogu se, ipak, uzeti kaotipi~ni. Svedenost zna~ewa odlika je kwi`evno-sti za decu, {to delom opravdava autorkin metodkoji se ponaj~e{}e zaustavqa na detektovawu pred-lo{ka, re|e i na tuma~ewu smisla, ali i, s obziromna intelektualni razvoj ciqanog recipijenta, po-kre}e i pitawe kritike kwi`evnosti za decu kaoposrednika izme|u dela i publike.

Svedenost zna~ewa, tako, ukazuje na intenciju,pa i tendenciju pisaca za decu, koji pose`u}i zaba{tinom prilago|avaju wen sadr`aj nameni svogpisma. Zato Laki}evi} mo`e preuzeti elementebalade, ali tragi~ne aspekte ove nasle|ene formepisac za decu ~e{}e preina~ava nego {to ih do-slovno prihvata. Na takvim odstupawima od fol-klorne ba{tine, pomacima koje Blum naj~e{}eodre|uje kao tesera – dopuna i antiteza,33 kwi`ev-nost za decu i stvara svoju izabranu tradiciju. Nawima, na wihovom stvarala~kom otklonu, te krea-tivnom i semanti~kom potencijalu koji sa sobomnosi, ogleda se i zna~aj `ivog prisustva tradici-je u delima moderne kwi`evnosti, pa i jedna od we-nih fundamentalnih poeti~kih teza. Sli~ni uvidiizmi~u analizi Sne`ane [aran~i}-^utura. Nazna-ke ispitivawa `anrovskih odnosa i zavr{no po-glavqe „Tipologija reflektovawa usmene kwi`ev-nosti u srpskoj prozi za decu posledwe decenijeXX veka”, zato, deluju mawe utemeqeno u analizikonkretnog teksta, koliko na woj skrupulozni kom-parativni pristup ove studije, tra`e}i, red po red,neposrednije reflekse, insistira. Sne`ana [aran-~i}-^utura najve}i istra`iva~ki domet postiglaje prepoznavawem usmene gra|e i ukazivawem na we-nu simboliku, {to ~ini i neospornu referentnostwene studije Novi ̀ ivot stare pri~e.

Veza usmene kwi`evnosti i kwi`evnosti za de-cu bitan je poeti~ki momenat mnogih dela namewe-nih najmla|ima. Jednostavnost oblika i izraza na-rodnog stvarala{tva primerena je de~jim intelek-tualnim sposobnostima, a wegova svedena lepotamo`e lako da dopre do mali{ana. Vaspitni zna~ajnegovawa nacionalne tradicije nije nebitan aspektpoezije i proze za decu, kao {to je i univerzalnostarhetipske simbolike prijem~iva u svim razvojnim

44

33 Harold Blum, Antiteti~ka kritika, Slovo qubve,Beograd, 1980, prevela Maja Herman-Sekuli}.

Page 43: Vasilije RADIKI]

fazama deteta.34 Ova veza, me|utim, otvara i za nassredi{wu poeti~ku osobenost kwi`evnosti za de-cu. Sva kqu~na dela ovog vida pisma, sva dela ko-ja su postigla vrhunske umetni~ke domete, u bitipo~ivaju na kwi`evnim kli{eima – na usvajawu,prihvatawu i preoblikovawu nasle|enih, ponajvi-{e usmenih obrazaca. Posredi je i tema koja jo{uvek ~eka svog teoreti~ara. Verujemo da zbog te-meqnosti, preciznosti i skrupuloznosti, kao izbog pokazane erudicije, Sne`ana [aran~i}-^utu-ra mo`e biti jedan od wih.

Du{ica Poti}

HOW TO STUDY LITERATURE FOR CHILDREN– A RESEARCH MODEL

Summary

The paper considers the literary study New Life of an

Old Story by Sne`ana [aran~i}-^utura from the standpointof some new aspects of a modern teory of literature. Theauthor studies the reflections of an oral tradition on Serbianfiction for children from the end of the XX century in or-der to discover direct reflections and mutual relations andto establish typological patterns for monitoring these influ-ences. Her research precisely detects the relations betweenthe representative literary works for children and folkloreon the level of thematics and motives, as well as their sym-bolic meanings, and the elements of composition of fictionaltexts and works of oral literature. Sne`ana [aran~i}-^uturagathered the vast material from the oral tradition and fromdifferent sources, achieving the results which have becomeinevitable in studying both literature for children and lite-rature in general.

Key words: literature for children, teory of literature forchildren, oral literature, reflections of oral tradition onSerbian fiction for children from the end of the XX centu-ry, Sne`ana [aran~i}-^utura, New Life of an Old Story

45

34 Na otvorenost arhetipske simbolike bajke za najmla|euzraste, ali i na veliki zna~aj koji ona ima za razvoj deteta,ukazao je Bruno Betelhajm, Zna~ewe bajki, Jugoslavija, Beograd,1979, preveo Branko Vu~i}evi}.

Page 44: Vasilije RADIKI]

UDC 792–053.5792.97.09

821.163.41–95.09 Mladenovi} R.821.163.41–95

� Ivana IGWATOV-POPOVI]

KRITI^ARSKIOSVRT RANKAMLADENOVI]ANA PROBLEM„DE^JEGPOZORI[TA“

SA@ETAK: Prvenstvena uloga pozori{ne predstaveza decu jeste razvijawe de~je ma{te i kreativnosti. Me-|utim, u periodu izme|u dva svetska rata, u Jugoslaviji,na pitawe de~jeg pozori{ta nije se mnogo mislilo. Pred-stave za decu bile su prerade predstava za odrasle. Ne-uspeh takvih predstava za decu Ranko Mladenovi} obra-zla`e u svom tekstu Pitawe de~jeg pozori{ta (1933),~iwenicom da su deca sposobna da prepoznaju {ablonizo-vanu upotrebu gestova i mimike koji, uz preteran kostim,predstavqaju samo jeftin efekat. Struktura pozori{nogdela za decu trebalo bi, prema Mladenovi}evom vi|ewu,da bude sinteza muzike, pantomime, re~i i slike, i da ta-ko, kao organska celina, deluje na decu, bude}i u wima po-trebu za ma{tom i kreativno{}u. Najva`nija od svega je-ste potreba da takva predstava u detetu budi jak optimi-sti~ki, `ivotni ose}aj. Uloga pozori{ta jeste da krozizazvane impresije zabavi, pou~i i oplemeni.

KQU^NE RE^I: De~je pozori{te, predstava za decu,intuitivna re`ija, ma{ta, kreativnost

Deca su po svojoj prirodi sposobna za ma{tovi-to delovawe i do`ivqavawe, spremna da se estet-ski usmeravaju – {to potvr|uje ~iwenica da svetoko sebe sagledavaju i do`ivqavaju kroz igru. Mo-`emo slobodno re}i da deca svet umetnosti prihva-taju kao svet sazdan stvarala~kom ma{tom. Od svihoblika umetnosti, ~ini se da je deci najbli`a dram-ska umetnost, jer se ̀ ivot oko nas odvija u oblikunizawa raznovrsnih „dramskih” situacija.

Pozori{na umetnost ima pozitivan vaspitniuticaj na dete, po{to se kroz gledawe dramskogostvarewa (ili u~estvovawe u wemu) dete osposob-qava da razvija „ukus i kriti~ko su|ewe, istra`i-va~ki instinkt i apstraktno mi{qewe ... da poste-peno uo~ava {ta je bitno, a {ta sporedno, {ta jenu`no, a {ta slu~ajno ... da zapa`a odnose izme|uuzroka i posledica”1. Mo`e se re}i da se de~ja ma-{ta (nizawe slika u mislima) podudara sa scen-skim zbivawem (promene slika), pri ~emu dolazido sna`nog emocionalnog do`ivqavawa od stranedeteta, koje tako usvaja pojmove stvari koje ga okru-`uju i koje su mu predstavqene.

Danas je, mo`da, najbitnije to {to pozori{napredstava ima za ciq razvijawe de~je ma{te (a dali u tome uspeva, to je drugo pitawe), {to vodi ra-zvijawu de~je kreativnosti i, u izvesnom smislu,postepenom osposobqavawu za daqi `ivot.

O po~ecima pozori{ne aktivnosti namewene de-ci u Srbiji malo se zna. Postoji podatak da je Na-rodno pozori{te u Beogradu 1879. godine, dok je uwemu dramaturg bio Jovan Jovanovi} Zmaj, u svojrepertoar uvrstilo i neke predstave prilago|enedeci. Uglavnom su to, tokom narednih deset godi-na, bile svetosavske predstave za osnovce, i to onekoje su prilago|ene deci, ali u osnovi nisu pisaneza wih. Te predstave su bile alegori~ne, pune hva-le o na{oj nacionalnoj istoriji i junacima, s izra-

46

1 Milenko Misailovi}: Dete i pozori{na umetnost, Za-vod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1991, 23.

Page 45: Vasilije RADIKI]

zitom vaspitnom tendencijom. Pored ovoga postojii podatak da je 1881. godine izvedena i „{ala za de-cu u jednom ~inu” Stara i nova{kola (autori su bi-li Milovan Gli{i} i Milorad Popovi} [ap~anin),„verovatno, prvi originalni i premijerno izvedenidramski tekst za decu na daskama Narodnog pozo-ri{ta”2. Kako je navedeno u istom izvoru, tekstnije sa~uvan, ali je prepri~an u Srpskim novinama(1885), gde se vidi da se poredi „stara i nova {ko-la” kroz dijalog izme|u starog junaka i dece.

Osim svetosavskog programa, u Narodnom pozo-ri{tu u Beogradu, 26. avgusta 1882. godine, igranaje dnevna predstava „poglavito za decu” komadaPut oko sveta za osamdeset dana Adolfa d’Ene-rija i @ila Verna.3

U jesen 1905. godine Branislav Nu{i} je s Mi-hajlom Sretenovi}em osnovao „Malo pozori{te”.Ono je bilo pozori{te za decu, gde su izvo|a~i bi-li „deca iz ni`ih razreda gimnazije, ponekad i izosnovne {kole”4, repertoar su ispuwavala Nu{i-}eva i Sretenovi}eva dela, a zavesu je specijalnoza „Malo pozori{te” oslikao5 Brana Cvetkovi},glumac koji je radio i dekoracije. Pozori{te jetrajalo do 1907. godine. Tokom dve godine rada uwemu je negovan repertoar prilago|en deci, u kompatriotske i istorijske drame nisu bile jedini,mada su ~inile preovla|uju}i deo.

Tradicija oskudnih izve{taja o predstavama zadecu nastavila se i u godinama pred Prvi svetskirat. Me|utim, kakva je bila situacija s predstava-ma za decu u periodu izme|u dva svetska rata mo`danajboqe govori Ranko Mladenovi}6 u svom tekstuPitawe de~jeg pozori{ta, objavqenom u listuVreme 1933. godine, u kom se kriti~ki odnosi pre-ma stavu tada{wih prvih qudi pozori{ta u Jugo-slaviji (na prvom mestu u Beogradu), koji su pitawede~jeg pozori{ta samo teorijski postavqali.

Ipak, svoj kriti~ki stav koji se odnosi na prob-lem predstavqawa i prijema pozori{nih predsta-va uop{e, Mladenovi} je izneo ~itavu deceniju presvog teksta o problemu de~jeg pozori{ta. Udubqu-ju}i se, prvenstveno, u problematiku predstavqawapozori{ne predstave Mladenovi} je pisao o dve vr-ste re`ije – diskurzivnoj:

koja je uspela da periku i {minku estetski stilizuje,

da masku i glumca dovede u jednu nerazdvojnu asocijaciju

koju tra`i uloga. Ona je ~ak istorijskom kostimu na po-

zornici stvorila i arheolo{ku vrednost, koja baca u zase-

nak dinamiku du{e, liriku momenta i dramsku psihu. Za

wu je analiza spoqne discipline jednog bi}a ja~a od ana-

lize unutra{we discipline7,

47

6 Ranko Mladenovi} (1892–1943) jedan je od najobrazovani-jih srpskih pisaca izme|u dva svetska rata. Po zavr{etku gi-mnazije u Beogradu studira na Filozofskom fakultetu u Ciri-hu i @enevi, a u Bernu je doktorirao. Neko vreme je bio profe-sor, ali mu se radno iskustvo najvi{e vezuje za rad u pozori-{tima – u nekoliko navrata u Narodnom pozori{tu u Beogradu(generalni sekretar od 1925. do 1929. godine, od 1937. do 1939.godine direktor Drame), a upravnik HNK u Osijeku bio je od1935. do 1937. godine. U Nirnbergu, u nema~kom zarobqeni{tvu,bio je jedan od osniva~a i prvi upravnik (1941–1942) „Logor-skog narodnog pozori{ta”. Urednik ~asopisa Misao bio je od1921. do 1923. godine, a ~asopisa XX vek 1937. godine. Poredovoga mo`e se slobodno re}i da je bio darovit dramski pisac,esejista, kriti~ar i teoreti~ar, pesnik.

7 Ranko Mladenovi}: Intuitivna re`ija, Misao, kw. X,sv. 1, Beograd 1. septembar 1922, 1233–1237.

2 Jovan Qu{tanovi}: Prve predstave za decu u Narodnompozori{tu, u: 125 godina Narodnog pozori{ta u Beogradu:zbornik radova s nau~nog skupa odr`anog 16–19. novembra 1994.godine, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1997, 161.

3 Isto, 163.4 Borivoje S. Stojkovi}: Istorija srpskog pozori{ta od

sredweg veka do modernog doba (drama i opera), Teatron,~asopis za pozori{nu istoriju i teatrologiju, br. 15/16,septembar 1978, 509.

5 Isto, 509: „Na zavesi je bila alegorijska slika – gradsko|a~e s kwigom u jednoj ruci pokazuje drugom na nebo ozareno rume-nilom. Iza borova, jela i hrastova ra|a se sunce kao simbol na-cionalnog duhovnog oslobo|ewa. Vi{e zavese, u ovalu, bila je sli-ka Svetog Save, sa strane grbovi Bosne i Hercegovine, Srema,Crne Gore i Makedonije i drugih jugoslovenskih zemaqa.”

Page 46: Vasilije RADIKI]

i intuitivnoj, za koju se zalagao. Intuitivna re-`ija je ta koja unutra{we konflikte ~oveka pre-tvara u iluziju, u simbol, tako da se na pozorniciprikazuje dinamika du{e i „magijska atmosfera ko-ja kao oreol lebdi svuda oko nas, oko publike i okoglumca na pozornici”8. Iznad teksta se nalaze psi-hologija zlo~ina, ekstaza radosti, muzika, svetlo,pokret. U intuitivnoj re`iji sve je emocija, a ciqjoj je da na pozornici izrazi neku „apstraktnu du-{evnu avanturu”.

Me|utim, Ranko Mladenovi} je bio svestan daza „apstraktnu du{evnu avanturu” nisu bili spre-mni ni glumci ni pozori{na publika toga vreme-na (re~ je o periodu oko 1922. godine). Primetioje da razvijawe ukusa kod publike ima dvojaku evo-luciju, jer:

Kolektivnost ideja postoji samo u primarnom razvija-

wu ukusa kod pozori{ne publike. Subjektivnost ideja ja-

vqa se tek u sekundarnom stepenu kulture. Otuda, centri-

petalno (od periferije ka centru) razvijawe ukusa zna~i

razvijawe sebe u sebi. A centrifugalno (od centra ka pe-

riferiji) razvijawe ukusa zna~i mo} razvijawa sebe u dru-

gome. Tek to doba pru`a teren za intuitivnu re`iju. Kod

nas je ona prakti~no jo{ nemogu}a. Ona je dinamika du{e,

a na{i su glumci primitivni za wenu primenu. Jer ona

nije samo elasti~na ekstaza. Ona zadire u onaj zagonetni

problem: u problem individualne usamqenosti u umetno-

sti.”9

Vratimo se problemu predstava za decu. U Evro-pi je de~je pozori{te bilo u centru pa`we, a de~jadu{a, u mnogim zemqama, bila je inspiracija mo-derne pozori{ne umetnosti. Va`e}i stav je bio daje stvarawe pozori{ta za mlade` osnova za umetni-~ko obrazovawe budu}ih zrelih bi}a, ali i va`anpreduslov za wihovu socijalnu orijentaciju u `i-votu.

Situacija u na{oj zemqi, kako navodi Mladeno-vi}, bila je druga~ija, jer se „na umetnost za decuu stvari i ne misli ... nema se ni plana, ni siste-ma; ~ak nema ni inicijative, sem delimi~no priva-tne”10. Mladenovi} se nije slagao ni s praksom dade~je predstave izvode glumci koji su se dokazalipri izvo|ewu ozbiqnih dela, ma kako dobri bili.Podvla~e}i razliku izme|u „de~jeg pozori{ta” i„pozori{ta za odrasle”, on isti~e da, ~esto, prvo-klasni glumci gube svu svoju op{tepriznatu mo}interpretacije kada igraju iskqu~ivo za decu. Ta-kvi glumci su, obi~no, neprijem~ivi za de~ju psi-hu i ma{tu, jer im nedostaje onaj neposredni efe-kat, koji uti~e na de~ji du{evni `ivot. Mladeno-vi} u tome nalazi razlog {to „proma{uju najvi{etakozvane nedeqne predstave za decu u pozori{ti-ma za odrasle ... Treba po svaku cenu izbegavati er-zac-predstave11 za decu ... Ono {to uvire, izvire iponire u de~ju du{u, nikako ne zahvata jedna tak-va predstava. ... ona ih psiholo{ki poreme}uje, jerih u ve}ini slu~ajeva zastra{uje. Umesto da probu-di u wima smisao za neposredno esteti~ko u`ivawe,takva jedna predstava, tu|a de~jem duhu, iziskuje zashvatawe jedne – wihovoj du{i – daleke stvari”.

Tvrdwu Ranko Mladenovi} tuma~i ~iwenicom daje bilo kakav napor pri primawu umetnosti stra-{an (izraz R. M.), a da je pravo umetni~ko poimaweuslovqeno najmawim naporom primawa estetskihutisaka. U tome on vidi razliku izme|u „de~jeg po-zori{ta” i tobo`weg „pozori{ta za decu”. O{trose suprotstavqaju}i postoje}im de~jim predstava-ma on navodi da „prividno pozori{te za decu, sasvojim uobi~ajenim repertoarom, s raznim Sne`a-nama, pakosnim patuqcima, iske`enim xinovima,kosmatim ~arobwacima i drvenim kne`evima sa

48

10 Ranko Mladenovi}: Pitawe de~jeg pozori{ta, Vreme,Beograd, god. XIII – 4080 broj, utorak 16. maj 1933. god.

11 Prera|ene predstave za odrasle, „spu{tene” na de~ji ni-vo. Kolokvijalno zna~ewe – la`no, falsifikat (komentar I.I. P.).

8 Isto.9 Isto, 1237.

Page 47: Vasilije RADIKI]

zlatom izvezenim cipelama, samo uni{tavaju de~juma{tu, koja o~ekuje ne{to sasvim drugo, daleko odsvakog zastra{ivawa i pesimizma”. Odrasli imajuobi~aj da previde de~ju mo} zapa`awa, za koju Mla-denovi} smatra da ide toliko daleko da deca moguprepoznati {ablonizovanu upotrebu gestova i mi-mike, koji su u su{tini samo jeftin efekat, jeftintrik.

Ono {to Mladenovi} propoveda jeste da bi tre-balo spasavati dete u detetu, a ne u wemu tra`itiinstinkte odraslog ~oveka. Zato bi sadr`ina po-zori{nih predstava za decu trebalo da bude sasvimposebna i jedinstvena – {to je ve} bila praksa utada{woj Evropi, dok je kod nas jo{ uvek bilolutawa pri tra`ewu pravog sadr`aja za de~ju pred-stavu. Mi dela za decu u tom periodu nismo niimali, i zato je de~ji repertoar bio najmawe de~ji.Struktura jednog pozori{nog dela za decu trebalobi, prema Mladenovi}evom vi|ewu, da bude sintezamuzike, pantomime, re~i i slike, i da tako, kao or-ganska celina, deluje na decu.

Govore}i o potencijalnom „savremenom” de~jempozori{tu, Mladenovi} navodi i tri vrste teatrakoje bi trebalo da budu potencirane: „muzikalno-koreografsko inscenirawe, inscenirawe veselih baj-ki i inscenirawe u ciqu (podsticawa) kolektivnogose}awa”. Za sve tri vrste trebalo bi ponuditi di-nami~an tempo i glumu koja odgovara ose}ajima dece.Ono na ~emu obavezno treba insistirati jeste opti-mizam, jer on je pokreta~ka snaga ̀ ivotne aktivno-sti. Ako optimizma i nema u pozori{tu za odrasle,mora ga biti u „de~jem pozori{tu”.

„Jak optimisti~ki `ivotni ose}aj, i wegovopsiholo{ko opravdawe na pozornici, preobra`ava-ju mlade` jo{ u po~etku. ... Zato je neophodno dase i kod nas najzad povede ozbiqno ra~una o osniva-wu de~jih pozori{ta, i ujedno da se zna na kojoj sebazi to ~ini.”12

Kritika Ranka Mladenovi}a verovatno nije bi-la usamqena u pozori{nom svetu. Ideja o stvarawude~jeg pozori{ta svakako je postojala, a do punogostvarewa je do{la osnivawem Povla{}enog pozo-ri{ta za decu i omladinu „Roda”, osnovanog u Beo-gradu, oktobra 1937. godine, koje je trajalo sve doaprila 1941. godine, da bi posle Drugog svetskograta po~elo da radi krajem 1944. godine pod nazi-vom „Pionirsko pozori{te”, ali je raspu{teno1945. godine. Osniva~i pozori{ta bili su: GitaPredi}-Nu{i} (}erka Branislava Nu{i}a), Sofi-ja Vukadinovi}, Milivoj Predi} (publicista idramski pisac) i @ivojin Vukadinovi} (pisac,prevodilac, novinar i urednik Politike izme|udva svetska rata).

„Rodino pozori{te se razlikovalo od ranijih, ai kasnijih de~jih pozori{ta, po tome {to su decaigrala ulogu dece, a uloge odraslih bile su povereneprofesionalnim glumcima.”13 Ideja za osnivawe Ro-dinog pozori{ta potekla je od Branislava Nu{i}a,pa je on donekle i osmislio kako bi repertoar tre-balo da izgleda, ali posle wegove smrti, u januaru1938. godine, brigu o repertoaru su preuzeli @ivo-jin Vukadinovi} i Milivoj Predi} „koji su tra`ilidela pogodna za prikazivawe u de~jem teatru, a kaoznalci stranih jezika, prevodili su i komade ino-zemnih pisaca i prilago|avali ih za izvo|ewe u Rodiimaju}i na umu mogu}nosti malih glumaca.”14

Moglo bi se ista}i, i s tim zavr{iti iskorakod osnovne teme ovog rada, da je prvenstveni zna~ajRodinog pozori{ta u ~iwenici da „Roda jeste i po-zori{te za decu, ali i vi{e od toga Roda je de~jepozori{te”15. Na tradiciju Rodinog pozori{ta, azatim i Pionirskog pozori{ta nastavqa se pozo-

49

13 Zora Vukadinovi}: Rodino pozori{te, Muzej pozori{neumetnosti Srbije, Beograd 1996, 7.

14 Isto, 22.15 Dimitrije \urkovi}: Kolektivne senke pozori{nog ple-

mena Roda, u kwizi Zore Vukadinovi}: Rodino pozori{te, 183.12 Ranko Mladenovi}: Pitawe de~jeg pozori{ta.

Page 48: Vasilije RADIKI]

ri{te „Bo{ko Buha”, koje su osnovale Gita Pre-di}-Nu{i} i \ur|inka Markovi} 1950. godine16.

Fenomenu pozori{ta za decu Ranko Mladenovi}prilazi kao pozori{ni profesionalac, onaj kojiuvek ra~una na reakciju publike i interakciju swom. Shodno svojim stavovima, kada je u pitawu po-zori{te za odrasle, Mladenovi} se zalagao i zarazvoj intuitivnog pozori{ta za decu – onog koje}e uticati na ma{tu i duhovni razvoj deteta. ̂ iwe-nica da je pro{la ~itava decenija od objavqivawawegovog teksta Intuitivna re`ija i da se u po-zori{noj re`iji ni{ta nije promenilo opravdavao{tar ton koji se ose}a u wegovoj kritici tipizi-ranih izvo|ewa bajki, gde su maska i dekor, uz uvekistu gestikulaciju i mimiku, smawivali prostor,ili ga potpuno ukidali, za de~je doma{tavawe de-la. Ne bi se moglo re}i da se Mladenovi} zalagaoiskqu~ivo za to da u de~jim predstavama glume sa-mo deca, wegov stav je bio okrenut ka izboru tek-stova koji }e pru`iti mogu}nost jednoj slobodni-joj re`iji, koja }e na simboli~an na~in prikaziva-ti ono {to se mo`e „~itati izme|u redova”, ali}e i ostaviti dovoqno prostora za individualnotuma~ewe vi|enog. Uloga pozori{ta i jeste u tomeda kroz izazvane impresije zabavi, pou~i i ople-meni.

Ivana Ignjatov-Popovi}

RANKO MLADENOVI]’S CRITICAL OPINION OFTHE ISSUE OF „CHILDREN’S THEATRE”

Summary

First of all, role of the theatre play for children is to de-velop children’s imagination and creativity. But, in the pe-riod between two world wars, in Yugoslavia, the children’stheatre was not developed at all. Plays for the children were,in fact, adaptations of plays for adults. In his text The Issueof Children’s Theatre (1933), Ranko Mladenovi} explainedthe failure of that kind of plays for children by the fact thatchildren were able to recognize stereotypical use of gestsand mimicks which, with an overemphasized costume, pre-sented just a cheap effect. The structure of a theatre playfor children has to be, as Mladenovi} says, a synthesis ofmusic, pantomime, word and scene, so that together theymake the organic totality which wakes up children’s imagi-nation and creativity. But, the most imoportant thing is thatthe play like this has to wake up in a child a strong feelingof optimism and life. The role of theatre is to entertain,teach and dignify through provoked impressions.

Key words: children’s theatre, play for children, intu-itive direction, imagination, creativity

50

16 Pozori{te „Bo{ko Buha” bilo je prvo profesionalno po-zori{te za decu, a geslo pod kojim je po~elo da radi je „umetni-ci za decu”. Osnovni ciq pozori{ta je bio, ali je i ostao, {ko-lovawe ukusa mladih nara{taja, razvijawe ma{te i postepenopribli`avawe repertoaru velikih „obi~nih” pozori{ta. Me|u-tim, Dimitrije \urkovi} pravi razliku izme|u dana{weg kon-cepta pozori{ta „Bo{ko Buha” i nekada{we Rode, i obja{wa-va da je pozori{te „Bo{ko Buha” pozori{te za decu, jer sveuloge igraju odrasli glumci, dok su u Rodi i na pozornici i ugledali{tu bila deca, pa zbog toga on to pozori{te nazivade~jim pozori{tem.

Page 49: Vasilije RADIKI]

UDC 821.163.41–93.09 Markovi} S.

� Milena NEDEQKOVI]

SLOBODAN @.MARKOVI] IWEGOVKRITI^ARSKI SVETU KWI@EVNOSTIZA DECU

SA@ETAK: Kriti~ko-istorijska misao o kwi`evnos-ti za decu sve vi{e sazreva i postaje pouzdanija u tuma-~ewima pojava i dela. Pove}ava se i broj pratilaca i izu-~avalaca kwi`evnosti za decu koji te`e wenom sagleda-vawu po horizontali ili vertikali. Me|u wima izu-zetno mesto pripada Slobodanu @. Markovi}u, koji jeu~inio napor da ovaj vid kwi`evnosti interpretira oz-biqno, uva`avaju}i wene specifi~nosti. Studiozno se ba-ve}i teorijskom re~ju, Markovi} je ukazao na su{tinu de-~je umetnosti i na neke nedovoqno rasvetqene osobeno-sti. U ovom radu dat je kratak pregled nekih od pristupakwi`evnosti za decu Slobodana @. Markovi}a, kao i we-govog kriti~arskog sveta u kwi`evnosti za decu.

KQU^NE RE^I: srpska kwi`evnost za decu, kriti-ka, kriti~ar, kriti~ko vrednovawe, prou~avawe, antolo-gija

Srpska kwi`evnost za decu ima svoje utemeqeweu narodnoj kwi`evnosti (pesme, pri~e, bajke, aneg-dote, uspavanke, zagonetke...), a zna~ajnije pra}ewe,prou~avawe i kriti~ko vrednovawe po~iwe tek po-javom Dositeja Obradovi}a, koji se i smatra prvim

pravim srpskim kwi`evnikom. Od tog vremena pasve do pedesetih godina XX veka srpska kwi`ev-nost za decu je u stalnom usponu. Racionalizam, ro-mantizam i realizam ostavili su duboke tragove iu srpskoj kwi`evnosti za decu, a za wenu punuafirmaciju je najzaslu`niji Jovan Jovanovi} Zmaj,ali ne samo poezijom koju je pisao ve} i pokreta-wem kwi`evnih ~asopisa za decu. Me|utim, praviprocvat srpske kwi`evnosti za decu, weno teorij-sko osmi{qavawe i stalno kriti~ko prosu|ivawepada u drugu polovinu XX veka. Istorija srpske kwi-`evnosti za decu, teorijsko uobli~avawe (poetika),studijsko prou~avawe i pra}ewe na univerzitet-skom nivou, kao i uticaj kritike na kwi`evne pro-mene vezuju se za period druge polovine XX veka.

Osobena kritika kwi`evnosti za decu, isti~u}ina~elo da kwi`evnost za decu pripada velikoj po-rodici kwi`evnosti uop{te, usvojila je op{takriti~ka merila i time se po vrednosti izjedna-~ila sa kwi`evno{}u za odrasle, ali i uspela dateorijski defini{e wenu autonomnost: humanizami didakti~nost, na~in oblikovawa de~jeg sveta i`ivota, wegovo poimawe i do`ivqavawe (recepci-ja), zna~aj igre i smeha, a naro~ito de~ju spon-tanost i sklonost da se na ma{tovit na~in taj svetulep{ava i oplemewuje. Uticaj kwi`evne kritikena kwi`evno stvarawe za decu, naravno, kvantite-tom i kvalitetom nije ustrojen i srazmeran je ̀ an-rovskoj raznovrsnosti:

– novinska kritika– studije i monografije– ogled– polemika– studijski ~lanak– prigodna kritika i kriti~ari antologi~ari.

Kriti~ko-istorijska misao o kwi`evnosti zadecu sve vi{e sazreva i postaje pouzdanija u tuma-

51

Page 50: Vasilije RADIKI]

~ewu pojava i dela. Nadilazi se tradicionalnipristup, pristrasnost, povr{nost i prigodnoparafrazirawe.1 Isti~u}i ove momente, nijednogtrenutka ne zaboravqamo ~iwenicu da je jo{ uvekmalo dela koja su teorijski i analiti~ki dobroutemeqena. Vidne su promene u sastavqawu antolo-gija i obrazlagawu kriterijuma prema kojima su sa-~iwene. Pove}ava se i broj pratilaca kwi`evno-sti za decu koji te`e wenom sagledavawu po hori-zontali ili vertikali. Me|u wima izuzetno me-sto pripada Slobodanu @. Markovi}u, koji je u~i-nio napor da ovaj vid kwi`evnosti interpretiraozbiqno, uva`avaju}i wene specifi~nosti.

Kwi`evnost za decu nije osnovni predmet wego-vog kriti~kog anga`ovawa i interesovawa. Osnov-ni wegov interes predstavqaju izazovi avangarde,{to potvr|uju i wegove kwige Zapisi o kwi`ev-nosti za decu 1, 2, 3, 4, (2007).

Novinska kritika, naj~e{}e u formi prikazaili recenzije, objavquje se u novinama, ~asopisi-ma i kwigama i presudno uti~e na tokove razvitkana{e kwi`evnosti za decu. Obave{tewima o novimkwigama za decu, propagirawem novih esteti~kihna~ela, posreduju}i izme|u pisca i ~itaoca svojimukusom i znawem – kreativna novinska kritika, ane ona povr{inska, najvi{e je uticala na formi-rawe javnog mwewa, na stvarawe za decu prihvata-wem nove poetike. Iako ograni~ena prostorno ivremenski, nesistematska, kao rezultat trenutnognadahnu}a, novinska kritika, ~esto sudbonosna zapisca, jeste svojevrsna selekcija zasnovana na isku-stvu, znawu i ukusu. Novinska kritika je najvi{ezastupqena, redovno se objavquje u kulturnim ru-brikama listova, ali i u stru~nim i nau~nim ~aso-pisima, pa, iako i sama podle`e korekciji, upravozbog velike medijske mo}i uva`avana je od istori-~ara kwi`evnosti za decu.

Autori novinske kritike su brojni: Voja Marja-novi}, Slobodan @. Markovi}, Dragutin Ogwano-vi}, Radomir @ivoti}, Dragoqub Jekni}, TihomirPetrovi}, Du{an Radovi}, Grozdana Oluji}, NovoVukovi}, Vuk Milatovi}... Ovom spisku treba do-dati jo{ du`i spisak pisaca za decu koji novinskukritiku (preporuke, predgovore, pogovore...) pi{ujedni o drugima. Ta kritika je uglavnom pohvalnai kada to dela objektivno ne zaslu`uju. Ponekakritika sadr`i i utiske, obrazlo`ene konstataci-je, ali retko koja nosi i elemente interpretacije,dubqe analize, obrazlo`enu ocenu o umetni~kojvrednosti. Kada je re~ o osobenostima kritikekwi`evnosti za decu, treba uneti nu`nu korekci-ju. Povode}i se za ~lankom Slobodana @. Markovi-}a2 koji tvrdi da kritika kwi`evnosti za decunije neposredni posrednik izme|u pisca i ~itao-ca, kao {to je to slu~aj, na primer, u kwi`evno-sti za odrasle, jer je retko ~itaju deca, a vi{eroditeqi, u~iteqi, vaspita~i, bibliotekari,pedagozi uop{te, neki dobri poznavaoci ove kri-tike odre|uju je prete`no po svojoj osobenosti.3

Kwi`evna kritika de~je kwi`evnosti nije na-mewena mladom ~itaocu. Intelektualno i emocio-nalno nezreo, on nije dorastao do ozbiqnog kriti-~arskog teksta. Ciq kritike je da odraslog ~itao-ca obavesti kako bi on mogao svom vaspitaniku daobjasni smisao kwi`evnog dela: wegovu sadr`inu,formu i poruku.

Kriti~arski stav Slobodana @. Markovi}a, ipak,nudi neke odgovore. Pokretawe rasprave o mestu,ulozi i zna~aju kwi`evne kritike podrazumeva spe-cifi~nost ili posebnost kritike kwi`evnosti zadecu. Markovi} dobro upozorava, iz kwiga lektiretreba iskqu~iti predgovore ili pogovore, koji ni-su ni po vrsti ni po nameni kwi`evnokriti~ki.

52

2 O kritici kwi`evnosti za decu, Kritika kwi`evnostiza decu, Tribina Zmajevih de~jih igara, Novi Sad, 1970.

3 Voja Marjanovi}, Kritika kwi`evnosti za decu i mla-de, Beograd, 2000.

1 @ivan @ivkovi}, Sa stranica „Detiwstva”, Zmajevede~je igre, Novi Sad, 1998.

Page 51: Vasilije RADIKI]

U svojim Zapisima o kwi`evnosti za decu(1–4) on daje primer za to. Nema predgovora i pogo-vora, ve} na kraju ~itamo napomenu (zapa`awa,kriti~ki stav). Ovim kwigama se upotpuwuju rezul-tati wegovog pedesetogodi{weg pra}ewa i prou~a-vawa ovoga vida kwi`evnog stvarala{tva. Unapisima o pojavama, piscima i delima, o kojima jere~ u ~etvrtoj kwizi Zapisa, unekoliko se obo-ga}uje predstava o jedinstvenosti razvoja ovog lite-rarnog kruga i wegovo pro`imawe sa drugim vido-vima i `anrovima kwi`evnog stvarala{tva.

U prvoj kwizi Zapisa, koja je objavqena pre 35godina, ~itamo kwi`evnoistorijski pregled stva-rala{tva za decu. Druga kwiga Zapisa donosi sagle-davawe pojava i dela u kwi`evnosti za decu 70-ihi 80-ih godina pro{loga veka. [to se ti~e karak-tera, osobina, pojava i recepcije u kwi`evnosti zadecu, o ovim pitawima literarnog stvarala{tva zamlade ~itamo u tre}oj kwizi Zapisa.

U ~etvrtoj kwizi Zapisa o kwi`evnosti zadecu nalaze se radovi o piscima i delima novijegvremena, druge polovine XX veka. Slobodan @.Markovi} upoznao je i pratio wihovo stvarala-{tvo u vreme nastanka, ali se u tuma~ewu osvrtaona pojavu pojedinih ostvarewa. Veliki broj ovihzapisa saop{tavan je na skupovima, tribinama ilisimpozijumima, ~esto u prisustvu autora. Znatandeo je objavqen u listovima, ~asopisima i zborni-cima. Predmet pa`we su bile odlike dela, karak-teristi~ne crte opisivawa kod pisaca, wegov stva-rala~ki postupak i naro~ita interpretacija kwi-`evnog dela, odnos prema pojavama u ostvarewimaza decu jedne kwi`evne epohe.

Napisi o P. P. Wego{u, o Bra}i Grim, D. Ma-ksimovi}, G. Vitezu, M. Danojli}u, Q. R{umovi}uosvetqavaju doprinos kwi`evnosti za decu, daju svojdoprinos kwi`evnim tragawima za novim putevi-ma i stvaraju jednu bogatu poetsku predstavu za de-cu i odrasle.

Me|u zastupqenim tekstovima izdvaja se Srb-ski bukvar P. P. Wego{a, koji, kako ka`e Slobo-dan @. Markovi}, „po svojoj koncepciji, izuzev or-tografije, umnogome nadrasta prethodnike.” Me|uostalim tekstovima va`no mesto pripada bajkamaBra}e Grim, pisanim na srpskom jeziku. Autor na-vodi da su Bajke Bra}e Grim izvr{ile uticaj nashvatawe kwi`evnosti u doba romantizma, a poseb-no na stvarawe kwi`evnosti za decu, jer su ove baj-ke bile primerene uzrastu deteta. Slobodan @.Markovi} u zapisima o Zmaju ka`e: „Najve}i dometjednoga pesnika, wegova trajnost i `ivotnost naj-potpunije se prelama i iskazuje u recepciji wego-vog dela, u ~itala~kom prihvatawu wegovih vizija.Pesni~ko ostvarewe zra~i, deluje i traje u dodirusa ~itaocem. A kada se pesnikov zov, metafora isimbol ugrade u ~ovekovo bi}e, u qudsku i narod-nu svest, onda je wegov literarni ~in srastao s hu-manisti~kom, eti~kom i mitskom stranom `ivqe-wa. Pesni~ki zov Ta{i, ta{i, tanana!, i simboliMali kowanik, ̂ vorak, Materina maza, Lewi Ga{ai drugi traju i ̀ ive kao poetski likovi nezavisnood mati~nog poetskog teksta, osamostaqeni i slo-bodni od stihova J. J. Zmaja i od Zmajevog imena.”

Zna~ajno mesto pripada tekstovima Darovi de-ci D. Maksimovi} i Tradicionalno i novo u poe-ziji za decu Q. R{umovi}a.

Malo je specijalizovanih ~asopisa koji ustupa-ju prostor kritici kwi`evnosti za decu, ostali to~ine nerado ili uop{te ne ~ine. Kriti~ke tek-stove ~esto pi{u nekompetentna lica, ~ije tek-stove determini{e kwi`evnost o kwi`evnosti.Zatim, mnogi napisi o kwigama za decu vi{e suskup informacija o delima. Zato mnogi smatraju datreba izvr{iti odre|ene korekcije.

Smisao korekcije je u ~iwenici da ovu kritiku~itaju i odraslija deca, te zato Slobodan @. Mar-kovi} ta~no ka`e da retko ~itaju, a jo{ zna~aj-nija dopuna je da ovu kritiku obavezno ~itaju auto-

53

Page 52: Vasilije RADIKI]

ri kwi`evnog dela za decu na koje se kritika od-nosi, bez obzira {to to mo`e biti preterana hvalaili neobrazlo`ena pokuda. Tako se gubi smisaokritike.

Studijska kritika o kwi`evnim delima za decunau~nom metodom presudno deluje trajnim vredno-snim sudovima na promene, a vezuje se za drugu po-lovinu 20. veka. Tu spadaju magistarski radovi, do-ktorske disertacije, monografije, zbirke studija iogleda, tj. ono {to se zna~ajnim delom mo`e na-zvati nau~na ili univerzitetska kritika. Ova kri-tika mo`e biti op{teg teorijskog karaktera4 ilise mo`e vezivati za jednog pisca i wegovo delo ucelini, ili samo za deo pi{~evog stvarala{tva.

Te`wa gotovo svakog pisca je da u|e u antologi-ju jer se time sti~e trajno mesto u istoriji srpskekwi`evnosti za decu, ali ta ~ast obi~no pripadaodabranim piscima i wihovim istinskim umetni~-kim delima. Antologi~ari-kriti~ari zaista vr{eveliki uticaj na promene u srpskoj kwi`evnosti.

Antologi~ar-kriti~ar je uslovni naziv za svesastavqa~e antologija koji su, u predgovorima ilipogovorima, izlo`ili kriterije i eti~ka i este-ti~ka shvatawa na osnovu kojih su izvr{ili izborpesama, pri~a, pisaca... Antologija podrazumeva au-toritativnost, ali malo je antologija bez zamerki.Najve}i broj antologija ocenili su Voja Marjano-vi} i Dragutin Ogwanovi}. ̂ iwenica je, me|utim,da su najve}i uticaj na promene u kwi`evnosti zadecu izvr{ile antologije Du{ana Radovi}a (An-tologija srpske poezije za decu) i Slobodana @.Markovi}a (Antologija srpske pri~e za decu).

Osobene su umetni~ka komunikacija, poruka ifunkcija kritike kwi`evnosti za decu. Pisac zadecu jo{ dok stvara ra~una na komunikaciju s de-com konkretnog uzrasta (pred{kolski, {kolskiuzrast, mladi) tj. ve} tada stvara iluziju svog delo-

vawa na wihovo svesno i emocionalno bi}e, naesteti~ki sloj ~itao~eve ma{te. Komunikacijase ostvaruje pomo}u umetni~ke poruke koja je di-rektnija u poeziji, a u prozi se uglavnom ostvaru-je pomo}u likova, wihovih shvatawa i postupaka.Kada je poruka poznata, umetni~ka komunikacija jeravna nuli. Deca-recipijenti spretno se brane odtakvih pisaca i izve{ta~enih kriti~ara. Nije do-bro ni kad je umetni~ka poruka zamr{ena, te{koodgonetqiva. I tada deca ~itaoci stvaraju otpor.Samo kad je umetni~ko delo primereno detetu i kadprava kritika padne na pravo delo koristi imaju~itaoci i kriti~ari ~ije }e sudove uva`iti kwi-`evni istori~ari. S tim u vezi kriti~ar kwi`ev-nosti za decu je u vi{estrukoj ulozi: on je pravedansudija u odnosu na pisca, posrednik izme|u pisca i~itaoca, jer svojim znawem i iskustvom ~ini ko-munikaciju primerenijom senzibilitetu ~itaoca,ali je i sam, ostvaruju}i umetni~ku interpretaci-ju dela, svojevrsni umetnik. Time {to kao kriti~arSlobodan @. Markovi} nastoji da ~itaocu omogu}ilak{u recepciju dela, {to sugeri{e izvesna zna-~ewa, on ne uskra}uje ~itaocu slobodu samostalnogi originalnog do`ivqaja, jer i ~italac ne mora dase saglasi s ukusom i iskustvom kriti~ara. Marko-vi} samo poma`e u pronala`ewu prave poruke ~ijegzna~ewa ne mora da bude svestan ni sam stvaralacza decu. Dakle, kritika kwi`evnosti za decuiza{la iz pera Slobodana @. Markovi}a ima broj-ne funkcije:

– da uti~e na kwi`evne promene– da sudi o konkretnim piscima i wihovim delima– da posreduje izme|u pisaca i ~italaca– da tuma~i umetni~ko delo i wegova zna~ewa.

Kritika kwi`evnosti za decu treba da bude do-bronamerna i iskrena prema piscu i ~itaocu i dabude motivisana plemenitim pobudama.

54

4 Dete i kwi`evnost; T. Petrovi} (1991); dela Slobodana@. Markovi}a, Nova Vukovi}a.

Page 53: Vasilije RADIKI]

Za ilustraciju posledwe dimenzije koje antolo-gije pokrivaju @ivan @ivkovi} je uzeo Antolo-giju srpske pri~e za decu (1984) Slobodana @.Markovi}a, za koju ka`e da „nije samo jedan od pio-nirskih projekata kad je re~ o proznom stvarala-{tvu nego i projekat u kojem se nastojalo da se ar-tikuli{u i ̀ anrovi koji u ovom stvarala{tvu eg-zistiraju.” Ovaj autor je u pogovoru dao i genezusrpske proze za decu i ulo`io napor da se pojasnipojam proze; definisao je i aksiolo{ki odrediopozicije dominantnih `anrova srpske pripovedneproze za decu.

I u prikazima Markovi} ispoqava dobru upu}e-nost i te`i da unese odre|enu problemsku te`inu.Po wemu, ovo pitawe ima kwi`evnoistorijski smi-sao i kwi`evnoistorijsko opravdawe za savremeneprou~avaoce ove literarne oblasti.

I ostali prikazi u kwizi ukazuju na pro{iri-vawe interesovawa ovog autora na razli~ite piscei pojave u srpskoj kwi`evnosti za decu, kao i nato da se o teku}oj kwi`evnoj produkciji mora pi-sati ozbiqno i shodno savremenim kriterijumimatuma~ewa i vrednovawa.

Doprinos kritike Slobodana @. Markovi}a srp-skoj kwi`evnosti za decu ogleda se u kontinuira-nom delovawu i afirmaciji pravih umetni~kih vre-dnosti, kao {to su: uva`avawe tradicionalnog, ne-govawe modernog izraza, propagirawe igre, ma{tei smeha, zalagawe za slobodno detiwstvo, ukazivawena humanizam, na dobrotu i optimizam, nove odnosedece prema roditeqima, {koli... Sve ovo je od ve-like va`nosti ne samo za razvitak kwi`evnosti zadecu nego i za razvitak srpske kulture uop{te.

Milena Nedeljkovi}

SLOBODAN @. MARKOVI] AND HIS CRITICALWORLD IN CHILDREN’S LITERATURE

Summary

Critically-historical thought on children’s literature isbecoming increasingly mature and reliable source of inter-pretation of phenomena and literary works. There is also anever-growing number of disciples and investigators of chil-dren’s literature who tend to analyse it either horizontaly orvertically. The most meritorious among them is Slobodan@. Markovi}, who endeavoured to interpret this form of lit-erature in serious manner, taking into consideration all itscharacteristics. Having been a scholarly literary theoretician,Markovi} highlighted the very nature of children’s litera-ture and its aspects. This work aims to provide a review ofsome children’s literature approaches by Slobodan @.Markovi}, as well as his critical world in children’s litera-ture.

Key words: Serbian children’s literature, critique, critic,critical evaluation, interpretation, antology

55

Page 54: Vasilije RADIKI]

UDC 82–93.09

� Mirjana ̂ UTOVI]

SAVREMENITUMA^IKWI@EVNOSTIZA DECU

SA@ETAK: U radu se govori o savremenim tuma~imakwi`evnosti za decu koji svojim kwi`evnokriti~kimradovima znatno uti~u na razvojne tokove kwi`evnokri-ti~ke i teorijske misli u srpskoj kwi`evnosti za decu.

KQU^NE RE^I: savremeni tuma~i, de~ja kwi`evnost,kwi`evna kritika, umetni~ka vrednost dela

Pojam kwi`evnosti za decu formirao se u XIXveku i ozna~ava literarna dela koja su svojim sa-dr`ajem i izrazom pristupa~na deci. Kwi`evnostza decu je poseban vid literature koji se po~iwestvarati u XVII i XVIII veku, a naro~ito u dobaprosvetiteqstva. Sna`an razvoj {kolstva, kulturei kwi`evnosti doprineli su ve}oj brizi o kwiziza decu. Kwi`evnost za decu ima svoj estetski, te-matski i stilski identitet i osoben pogled na ̀ i-vot. Raznorodna je po temama i `anrovima, ali jeintegralni deo op{te kwi`evnosti od koje se ipakrazlikuje u na~inu umetni~kog oblikovawa. Boga-tog je poetskog izraza i po umetni~koj vrednostine zaostaje za ostalim literarnim oblicima.

Kwi`evnost za decu odavno traje u razli~itimformama op{te kwi`evnosti, u kojoj se, naro~itou usmenim modelima, jo{ od prvih za~etaka umetno-sti, oslikavaju i prepoznaju otisci ~ovekovog ̀ i-

vota. Weni koreni nastali su u usmenoj kwi`evno-sti, u kojoj se prepoznaju i naziru obrisi prvobit-ne kulture i qudskog ̀ ivota. Me|utim, umetni~kadela namewena najmla|im ~itaocima nemaju takodaleku pro{lost.

Kontinuitet srpske kwi`evnosti za decu mogaobi se sagledati kroz ~etiri evolutivne faze: pe-riod do Zmaja, zmajjovinski period koji obuhvataceo XIX vek, period izme|u dva svetska rata i pe-riod savremene kwi`evnosti. Srpska kwi`evnostza decu zapo~ela je svoj `ivot poezijom uz koju }ese javiti i kra}e epske forme, a kasnije i romani.Razvoj proznih vrsta zapo~eo je naro~ito posleDrugog svetskog rata. Posledwu deceniju XX veka,kao i prvu deceniju XXI veka, karakteri{e ̀ anrov-sko bogatstvo poezije i proze, {to predstavqa pou-zdan znak da je kwi`evnost za decu kona~no dobi-la svoj identitet i da se u savremenoj kwi`evnojba{tini kwi`evnost za decu vi{e ne nalazi u pri-senku kwi`evnog zanatstva.

U odnosu na kwi`evnost za decu, kao granu kwi-`evnosti i uop{te umetnosti, kritika se uvek po-javquje kao wen sekundarni pratilac. Umetnost jeuslov i uzrok postojawa kritike. Ovo jednostavnotvr|ewe u svojoj op{tosti izra`ava ~itavo bogat-stvo odnosa. Ono pre svega ~vrsto vezuje kritikuza umetnost, ~ini je jednom vrstom naro~itog umet-ni~kog posla, ali takvog posla koji samo jednomsvojom stranom zadire u umetni~ko. Ta se wena stra-na mo`e nazvati stvarala~kom i ona ozna~ava spo-sobnost kritike da, u dodiru sa esteti~kim kvali-tetima umetni~kog dela, slobodno kreira i obliku-je svoje sudove i analize. Razvoj kwi`evnokriti~ke iteorijske misli o kwi`evnosti za decu mogao bi setako|e sagledati u hronolo{koj retrospektivi, krozve} ranije pomenute ~etiri evolutivne faze.

Srpskom kwi`evnom kritikom bavili su se mno-gi kwi`evni teoreti~ari, esejisti, profesori ikriti~ari. Dovoqno je da pomenemo imena kao {to

56

Page 55: Vasilije RADIKI]

su: Marko Risti}, Sima Cuci}, Bogdan Popovi},Jovan Skerli}, Qubomir Nedi}, Milan [evi}, Hu-sein Tahmi{~i}, Milan Pra`i}, Milovan Danoj-li} i drugi.

Me|u ̀ ivim kriti~arima kwi`evnosti za decuSlobodan @. Markovi} i Voja Marjanovi} su sva-kako doajeni u svom poslu; me|utim, mi }emo govo-riti o dana{wim tuma~ima kwi`evnosti za decukoji svojim kwi`evnokriti~kim radovima znatnouti~u na razvojne tokove kwi`evnokriti~ke i teo-rijske misli u srpskoj kwi`evnosti za decu.

Danas se kriti~ko-esejisti~kom re~ju i metodo-lo{ko-kwi`evno-istorijskim disciplinama, nagla-{ava Voja Marjanovi}, bave uglavnom profesorikoji predaju de~ju kwi`evnost u vi{im {kolama zavaspita~e ili na u~iteqskim fakultetima. Takvihtuma~a ima veoma malo, a me|u wima se posebnoisti~u Cvijetin Ristanovi}, Tihomir Petrovi},Miomir Milinkovi}, Jovan Qu{tanovi} i StanaSmiqkovi}.

Ovaj rad se svodi na ispitivawe glavnih toko-va misli i rada pomenutih tuma~a kwi`evnosti zadecu. Oni su vrednom spoznajom i plodnim raz-mi{qawima kroz kriti~arsku analizu dela iz de~jekwi`evnosti koja su zadu`ila na{u literaturuobogatili savremena saznawa iz ove oblasti.

Kwi`evna kritika ocewuje umetni~ku vrednostkwi`evnog dela i poma`e da boqe shvatimo pi{-~eve re~i i ose}awa. Dobra kritika uti~e na daqirazvoj kwi`evnosti za decu i usavr{ava smisao zalepo u umetnosti.

Cvijetin Ristanovi}

Cvijetin Ristanovi} ro|en je 1937. godine u Mo-dranu, op{tina Bijeqina. Postdiplomske studije –smer za nauku o kwi`evnosti – zavr{io je na Filo-lo{kom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao.

Bavi se kwi`evnom kritikom i istorijom kwi-`evnosti. Do sada je objavio vi{e kwiga, eseja istudija iz ove oblasti.

Redovni je profesor na Pedago{kom fakultetuu Bijeqini.

^lan je Udru`ewa kwi`evnika Republike Srp-ske.

Wegova kwiga Prostori djetiwstva rezultatje vi{egodi{wih pi{~evih studija o kwi`evnostiza decu i mlade, ali i wegovog bogatog nastavnogiskustva.

Kwiga poput ove dragocen je kompas u tom bez-mernom moru, prepunom bogatih i plodnih ostrva-ca. Naravno, nemogu}e je sva ta ostrvca obi}i iprou~iti. Za to nam upravo slu`e ovakvi autori,koji nam poput zemqopisnih karata ukazuju naprave puteve.

U svojoj kwizi Ristanovi} odli~nim poznavawemove oblasti literature i svim relevantnim metod-skim postupcima svestrano i razlo`no osvetqavakwi`evno delo {esnaest odabranih pisaca kojipripadaju razli~itim pravcima i {kolama od me-|uratne kwi`evnosti, pa sve do savremenih lite-rarnih kretawa.

Kao kwi`evni istori~ar on daje presek kwi-`evnih stilova koji su se, u vremenskom periodudu`em od pet decenija, iskristalisali u dinamicisavremenih kwi`evnih stremqewa. Izborom kwi-`evne gra|e osvetlio je sve kulturnoistorijskeprilike tokom minulih epoha, a nije izostala nire~ o modernim stvaraocima.

Ristanovi} u svojoj kwizi prati geneti~ki hodstvarala{tva za decu i analiti~ki razla`e i vred-nuje dela Branislava Nu{i}a, ~iji je roman Hajdu-ci utemeqio po~etke jednog veoma popularnog ̀ an-ra; Desanke Maksimovi} i wenog interesovawa zafenomen detiwstva u kome je pesnikiwa uvek uspe-vala da uo~ava lirsku ~isto}u i lako}u sporazume-vawa; Aleksandra Vu~a, koji je predstavqen kao

57

Page 56: Vasilije RADIKI]

pesnik koji pravi radikalan zaokret u kwi`evno-sti za mlade; Branka ]opi}a, po vokaciji humori-ste koji se sa velikim uspehom ogledao i u poezi-ji i u razli~itim proznim vrstama; Du{ana Rado-vi}a, tvorca novih vidika moderne kwi`evnosti zadecu; Aleksandra Popovi}a, ~ije je mesto u srpskojdramskoj umetnosti odmah iza Sterije i Nu{i}a;Grozdane Oluji}, koja svojim bajkama potvr|uje davreme bajki jo{ nije pro{lo; Ranka Risojevi}a idrugih pisaca, koji su u hronolo{kom luku od stogodina ozna~ili puteve i pravce razvojnih tokovakwi`evne umetnosti za decu i mlade. Autor u znat-noj meri osvetqava istorijska polazi{ta, evolu-tivne tokove, shvatawe `ivota u kome su pojedinistvaraoci `iveli i pisali.

„Kwiga monografskih tekstova,” navodi Tiho-mir Petrovi} u svojoj recenziji ove kwige, „pisanaje pregledno, informativno i komunikativnim sti-lom, od koristi je za studente u~iteqskih fakulte-ta, vi{ih {kola za vaspita~e i studente kwi`ev-nosti uop{te. Podesna za one koji izu~avaju kwi-`evnost za decu kao akademsku disciplinu, ona semo`e s pohvalom i odobravawem preporu~iti i{irem ~itala~kom krugu.”

Stana Smiqkovi}

Stana Smiqkovi} ro|ena je 1948. godine u Vra-wu. Filolo{ki fakultet i magistarske studije za-vr{ila je u Skopqu. Doktorirala je 1997. godinena Univerzitetu u Beogradu pod mentorstvom prof.dr Slobodana @. Markovi}a, radom Srpska autor-ska bajka u odnosu na evropsku i wena recepcija u{koli.

Redovni je profesor na U~iteqskom fakultetuu Vrawu za predmete Kwi`evnost za decu i Meto-dika nastave srpskog jezika i kwi`evnosti. Svojdoprinos izu~avawu de~je kwi`evnosti daje u~e{-

}em na nau~nim i stru~nim skupovima posve}enimovom vidu umetnosti.

Pi{e kritiku i prati teku}u produkciju u de~-joj literaturi. Kao izu~avalac de~je kwi`evnostinajpotpunije se istakla delom Autorska bajka, ukojem je monografski predstavila najpoznatije pis-ce autorske bajke u svetskoj i srpskoj kwi`evno-sti. Osim toga, u svojoj kwizi se bavi kwi`evnote-orijskim i estetskim vrednostima autorske bajke,od [arla Peroa, bra}e Grim, Andersena pa do sa-vremenih evropskih i srpskih pisaca ovog `anra.Posebno poglavqe ove kwige posve}eno je recepci-ji autorske bajke u nauci i nastavi, ~ime je dalazna~ajan doprinos razvoju kwi`evnokriti~ke mi-sli u izu~avawu kwi`evnosti za decu kod nas.

Miomir Milinkovi}

Miomir Milinkovi} ro|en je 1948. godine u Bu-koviku kod Priboja. Zvawe magistra i doktorakwi`evnih nauka stekao je na Filolo{kom fakul-tetu u Beogradu. Redovni je profesor na U~iteq-skom fakultetu u U`icu. Bavi se kwi`evnim i na-u~nim radom. ^lan je Udru`ewa kwi`evnika Sr-bije i urednik kwi`evnog ~asopisa Me|aj. Objavioje vi{e od sto kwi`evnokriti~kih i nau~nih rado-va, a pi{e i beletristiku.

Najpoznatija wegova esejisti~ko-kriti~arskadela iz oblasti de~je literature su Horizontidetiwstva (1999) i Strani pisci za decu imlade (2006). U wima je iskazano veliko profesi-onalno znawe, te predstavqaju dragoceni kamen na-{eg vremena ugra|en u tu nerazorivu gra|evinu sa-zdanu od re~i.

U Horizontima detiwstva Milinkovi} jeposvetio posebnu pa`wu svim zna~ajnim de~jim au-torima. Savr{ene kompozicije i preglednog sadr-`aja, kwiga nije samo ~itqiva i jasna nego i veo-

58

Page 57: Vasilije RADIKI]

ma zanimqivo napisana. Navedeni odlomci iz delakwi`evnosti za decu odabrani su s pouzdanim kwi-`evnim ukusom i upotrebqeni kao ilustracijeteorijskih stavova.

Milinkovi} nam se predstavqa kao izuzetanprivr`enik de~joj literaturi i vrstan autor kwi-`evnoistorijskih studija u srpskoj kwi`evnosti zamlade. Na edukativan i funkcionalan na~in oboga-tio nam je znawa iz ove oblasti kwi`evnosti.

Autor po~etak srpske kwi`evnosti za mladevezuje za delo Dositeja Obradovi}a, koji je, kakoka`e, „jedan od nekoliko temeqnih stubova celo-kupne srpske kulture”. Bave}i se prosvetiteqskimi kwi`evnim delom Dositej je bio prethodnica li-terature za mlade, koja }e dinami~nije po~eti dase razvija sa pojavom Jovana Jovanovi}a Zmaja.

Zmaj je pesnik koji po{tuje i sledi korake de-tiwstva; kao vrstan poznavalac de~jih stremqewai de~jih snova znao je pribli`iti deci stvarnosti objasniti im je na suptilan na~in. AktuelnostZmajeve poezije danas najboqe je merilo vrednostiwenih `ivotnih i estetskih sadr`aja.

Za Desanku Maksimovi} Milinkovi} ka`e da jejedna od najzna~ajnijih srpskih spisateqica, koja jesvoj bogati opus stvarala skoro ~itav vek. Svojupripadnost svetu detiwstva pesnikiwa je dokazalanesvakida{wim posedovawem bogate ma{te, sve`efantazije i prebogatim jezikom.

Slede Gvido Tartaqa, Branko ]opi}, Du{an Ra-dovi}, Dragan Luki}, Grozdana Oluji}, QubivojeR{umovi} i drugi, koji predstavqaju glavninu kwi-`evnosti za decu i mlade.

Slobodan @. Markovi} isti~e da je autor u Ho-rizontima detiwstva svojim analizama, informa-cijama i ocenama kwi`evnih pojava i dela znatnoobogatio saznawa i poglede na srpsku kwi`evnost zadecu i mlade. Pisana sa savr{enom ozbiqno{}u, ovakwiga ~ini dobru osnovu trajne vrednosti za daqeprou~avawe i tuma~ewe kwi`evnosti za mlade.

„Kwigom Strani pisci za decu i mlade, pr-vom celovitom studijom te vrste na srpskom jezikupopuwena je praznina,” navodi Cvijetin Ristano-vi}, „koja odavno postoji u stru~noj literaturi nana{em jeziku kada je re~ o stranim stvaraocima zadecu.” Na jednom mestu na{li su se strani autorikoji su svoja dela namenili deci i omladini sasvim bitnim odlikama wihovog opusa koje je Mio-mir Milinkovi} pomno analizirao i o kojima jeodgovorno pisao.

Stana Smiqkovi} navodi da „ova kwiga pred-stavqa doprinos prou~avawu i upoznavawu zna~ajastrane literature za decu koja budi radoznalostprou~avalaca i istra`iva~a jer se u woj nalaze po-daci skoncentrisani na jednom mestu kao i stavoviautora o estetici i poetici kwi`evnog dela za de-cu”.

Autor je u Predgovoru hronolo{ki prezento-vao istoriografsku gra|u o razvoju kwi`evnostiza decu i mlade, odnosno razvoju wenih najva`ni-jih vrsta (basne, bajke, pri~e i romana). Kako sâmnavodi, za predmet izu~avawa uzeo je pisce i delakoji su po wegovom mi{qewu deo op{te, evropskei svetske kulturne ba{tine. Sla`emo se sa auto-rom u potpunosti, jer prosto je nemogu}e danas, bi-lo kom pojedincu, da i{~ita nepregledne tomovekwiga iz davno pro{lih vremena i iz wih izvu~e~esto zaboravqena saznawa. U nizu najzna~ajnijihkwi`evnika koji su se u svojim kwi`evnim epohamanaro~ito isticali na{li su se slavni basnopisci(Ezop, Fedar, @an Lafonten...), poznati autoribajki ([arl Pero, bra}a Grim, Aleksandar Serge-jevi~ Pu{kin, Hans Kristijan Andersen), pisciproznih dela (Anton Pavlovi~ ̂ ehov, Johana [pi-ri, Danijel Defo, Luis Kerol, Oskar Vajld, @ilVern, Xek London, Mark Tven, Astrid Lindgren,Antoan de Sent-Egziperi, Rene Gijo, Vilijam Sa-rojan, \ani Rodari i drugi). U delima pomenutihkwi`evnika autor se vratio idejama koje su nekad

59

Page 58: Vasilije RADIKI]

nosile sva obele`ja velikih otkri}a i koje su na-stale u davnim trenucima promi{qawa i nadahnu}a.

Zbog toga je bitno tragati za tim idejama, kojesu svojom veli~inom obele`avale ~itave kwi`evneepohe, a koje je mogu}e ponekad prona}i i u mar-ginalnim delima koja su ostala zapam}ena do na{ihdana. Kao {to re~e Apoliner: „Kad vam ne{to {to~itate uzdi`e duh, kada vam uliva plemenite i sme-le ose}aje, ne morate tra`iti drugo merilo za sudo tom delu: ono je dobro i napisano majstorskomrukom.”

„Nema sumwe”, zakqu~uje Tihomir Petrovi}, „Mi-linkovi}evo delo Strani pisci za decu i mlade,prvo ovakve vrste na srpskom jeziku, od nesumwivogje zna~aja za srpsku kwi`evnost i svekoliku srp-sku kulturu.”

Tihomir Petrovi}

Tihomir Petrovi} ro|en je 1949. godine u mestuBo{wace kod Leskovca. Diplomirao je na Filolo{-kom fakultetu u Beogradu 1976, gde je i magistrirao1984. temom Pogledi Velibora Gligori}a na kwi-`evnost realisti~ke orijentacije. Doktorsku te-zu pod nazivom Kwi`evna kritika o srpskoj kwi-`evnosti za decu odbranio je na istom fakultetu1990. Redovni je profesor za predmete Kwi`evnosti Kwi`evnost za decu na U~iteqskom fakultetu uSomboru. Bio je ~lan redakcija nekoliko kwi`ev-nih ~asopisa i listova. Dobitnik je Nagrade Zma-jevih de~jih igara za izuzetan doprinos popularisa-wu kwi`evnosti za decu. ^lan je Udru`ewa kwi-`evnika Srbije. Najzna~ajnija dela: Istorija srp-ske kwi`evnosti za decu (2001) i Kwi`evnostza decu – teorija (2005). O brojnim pitawima izove oblasti raspravqa i u drugim kwigama.

Delom Istorija srpske kwi`evnosti za de-cu Petrovi} je osvetlio dva veka razvoja kwi`ev-

nosti za decu. Pokazao je, nagla{ava Cvijetin Ri-stanovi}, da izvrsno poznaje i kompetentno tuma~irazvojni put kwi`evnosti za decu, tako da ova kwi-ga predstavqa najcelovitije sagledavawe onoga {todetermini{e prirodu kwi`evnog stvarala{tva zamlade. Tako|e, Ristanovi} navodi da je Istorijasrpske kwi`evnosti za decu pisana na osoben na-~in – akribijom strpqivog nau~nika koji je sabrao,analizirao i ve{to prezentovao na hiqade poda-taka, ali i zanosom umetnika odanog kwi`evnoj re-~i koji i o delima koje je odavno prekrio prah za-borava govori sa toplinom i pijetetom prema wi-hovim trudoqubivim stvaraocima.

U sveobuhvatnom popisu pisaca i wihovih delaPetrovi} u svom istra`ivawu, konstatuje MiomirMilinkovi}, nastoji da sinteti~no i razlo`no sa-gleda razvojne faze kwi`evne umetnosti, uslove ukojima je ona nastajala i razvijala se, od usmenetradicije, prosvetiteqstva i prvih spisateqa zamlade`, pa sve do na{eg vremena i pojave modernihkwi`evnih tokova.

Ovo delo sa~iwavaju ~etiri krupne tematske ce-line. Prvu tematsku celinu ~ini usmena kwi`ev-nost kojoj ovaj autor s razlogom pridaje posebanzna~aj. De~ja kwi`evnost zapo~iwe svoj `ivot sapojavom prvih usmenih formi, u kojima se oslika-vaju obrasci prvobitne kulture i primitivnog ̀ i-vota. Petrovi} analizira kako se poetske i prozneusmene vrste (uspavanke, razbrajalice, lazaqke, cu-paqke, ta{unaqke, bajke, basne, anegdote, izreke,pitalice, zagonetke i dr.) reflektuju u du{i de-teta, kako ih dete do`ivqava i kako se odnosi pre-ma onome {to mu nudi usmena narodna kwi`evnost.

Doba prosve}enosti je druga celina i veomazna~ajno poglavqe, jer se u wemu govori o za~eci-ma kwi`evnosti za decu, naro~ito protkane idejomracionalizma i prosvetiteqstva. Petrovi} pokazu-je na koji na~in se formirala de~ja literatura kodSrba, kakav i koliki zna~aj su imali prevodi i

60

Page 59: Vasilije RADIKI]

prerade poznatih dela iz evropske kwi`evnosti,kao {to su Defoov Robinson Kruso i sl. Posebnoje istaknut zna~aj prvih srpskih pisaca koji su, iz-me|u ostalog, stvarali i za decu: Zaharije Orfe-lina, Jovana Raji}a i Jovana Mu{katirovi}a. Po-sebno mesto pripalo je Dositeju Obradovi}u, kaonajzna~ajnijem srpskom prosvetitequ, utemeqiva~unove srpske kwi`evnosti i prethodniku de~je lite-rature, kao i wegovom uticaju na celokupni du-hovni `ivot srpskog naroda po~etkom 19. veka

Poglavqe o Jovanu Jovanovi}u Zmaju svrstavaPetrovi}a, dodaje Ristanovi}, u vrsne poznavaocedela ovog pisca koji je postavio temeqe srpskojkwi`evnosti za decu i za koga se jednostavno mo`ere}i da je de~ji pesnik „svevremenske prisutno-sti”.

Period izme|u dva svetska rata ozna~en je kaoposebna etapa u razvoju kwi`evnosti za decu. To jevreme burnih kwi`evnih promena koje su se zbiva-le u do tada nevi|enoj ekspanziji kwi`evnih {ko-la i programa. Gvido Tartaqa, Aleksandar Vu~o,Branislav Nu{i} i Desanka Maksimovi} samo suneki od kwi`evnika toga doba kojima je Petrovi}posvetio pa`wu.

Drugu polovinu 20. veka karakteri{e `anrov-ska raznovrsnost i bogatstvo tema i motiva. Zna-~ajniji stvaraoci bili su: Branko ]opi}, ArsenDikli}, Branko V. Radi~evi}, Aleksandar Popo-vi}, Grozdana Oluji}, Du{ko Radovi}, MiroslavAnti}, Dragan Luki}, Milovan Danojli}, QubivojeR{umovi}... Registar kwi`evnika koje Petrovi}pomiwe kao predstavnike modernih kwi`evnih to-kova je obiman, {to govori da se kontinuitet kwi-`evnosti za decu i daqe nastavqa i da je sve vi{eonih koji pi{u za decu i mlade.

„Ovo delo”, prema Ristanovi}u, „pored nau~ne,ima i veliku upotrebnu vrednost. Ono je nezaobi-lazna literatura ne samo nau~nih radnika kojiizu~avaju stvarala{tvo za decu i mlade nego i svih

onih koje bude interesovala oblast ~iji je predmetdete i detiwstvo.”

Jovan Qu{tanovi}

Jovan Qu{tanovi} ro|en je 1954. godine u Pri-jepoqu. Grupu za jugoslovenske i op{tu kwi`evnostzavr{io je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu,na kome je i magistrirao radom Tipovi pripove-dawa i humor u delima za decu Branislava Nu-{i}a.

Esejista je koji pi{e kwi`evnu kritiku, a bavise i ure|ivawem.

^lan je ure|iva~kog odbora edicije „Zmaj” i gla-vni i odgovorni urednik ~asopisa o kwi`evnostiza decu Detiwstvo, koji izdaju Zmajeve de~je igre.

Qu{tanovi} je, nagla{ava Voja Marjanovi}, usvojoj studiji o Nu{i}evom humoru i wegovim deli-ma posve}enim mladim ~itaocima postigao najve}iuspeh, ostavqaju}i iza sebe mnoge koji su poku{a-vali da studioznije pi{u o Nu{i}evom kwi`evnomopusu, tj. o delima za mlade kao {to su Hajduci iAutobiografija. Sam naslov studije govori o po-dru~ju autorovog istra`ivawa, ta~nije o smehu kaonajva`nijoj komponenti Nu{i}evog stvarala{tva.

Ovo wegovo delo istaknuto je nesumwivo dobrompisanom re~ju i autoritetom vrsnog poznavaocaNu{i}evog kwi`evnog dela.

Ovom studijom Qu{tanovi} je pokazao, zakqu-~uje Ristanovi}, da je „imao dovoqno sluha i darada celovito i umno valorizuje deo Nu{i}evog stva-rala{tva koje govori o detiwstvu i detetu”.

Zakqu~ak

Svako novo doba sazdano je na mudrosti prethod-nih vremena i poruke koje nam od wih sti`u, makar

61

Page 60: Vasilije RADIKI]

mi toga ne bili svesni, one su koje bitno odre|ujui na{e dana{we postojawe.

Sve {to je dobro i umno sro~eno pripada svima;ali da bismo bili dostojni ba{tinici pro{lostineophodno je da je {to boqe upoznamo i, {to je naj-va`nije, da je koristimo na daqu svoju dobrobit.

Zavr{imo re~ima poznatog kriti~ara BogdanaPopovi}a:

„Kwi`evnost je velika Biblija ~ove~anstva.Voleti kwi`evnost zna~i voleti ~ove~anstvo, aprou~avati wena dela je najboqe {to ~ovek mo`eda u~ini na svom vaspitawu i oplemewivawu; nikoboqe od literature ne uti~e na profiwavawe oset-qivosti ~ovekove.”

Literatura

1. Gavrilovi}, Zoran: Kritika i kriti~ari, kwi-ga prva, Izdava~ko preduze}e „Rad”, Beograd, 1957.

2. Qu{tanovi}, Jovan: Crvenkapa gricka vukastudije i eseji o kwi`evnosti za decu, DOO„Dnevnik – Novine i ~asopisi”, Zmajeve de~jeigre, Novi Sad, 2004.

3. Marjanovi}, Voja: Novi ogledi i kritike, Beo-grad – Kraqevo, 2007.

4. Milinkovi}, Miomir: Horizonti detiwstva,ogledi i studije iz kwi`evnosti za decu, U~i-teqski fakultet, U`ice, 1999.

5. Milinkovi}, Miomir: Strani pisci za decu imlade, Legenda, ^a~ak 2006.

6. Milinkovi}, Miomir: Stvarala{tvo u svetlukwi`evne istorije, Detiwstvo, br.1–2, NoviSad, 2001, str.75 – 78.

7. Milinkovi}, Miomir: Prostori djetiwstvaCvijetina Ristanovi}a, Detiwstvo, br.1–2, Novi Sad, 2003, str. 81–83.

8. Pedago{ka enciklopedija, Zavod za uxbenikei nastavna sredstva, Beograd, 1989.

9. Petrovi}, Tihomir: Istorija srpske kwi`evno-sti za decu, U~iteqski fakultet, Vrawe, 2001.

10. Petrovi}, Tihomir: Strana kwi`evnost zadecu, Lu~a, br. 4, Subotica 2007, str. 30–39.

11. Ristanovi}, Cvijetin: Prostori djetiwstva,ogledi o srpskim piscima za djecu, Zavod zauxbenike i nastavna sredstva Republike Srpske,Srpsko Sarajevo, 2002.

12. Ristanovi}, Cvijetin: Interpretacija Nu-{i}evog humora za decu, Me|aj, br. 59, U`ice2006, str.59–63.

13. Ristanovi}, Cvijetin: Cjelovita studija o ra-zvojnom putu srpske kwi`evnosti za decu,Detiwstvo, br.1–2, Novi Sad, 2001, str.71–75.

14. Ristanovi}, Cvijetin: Ogledi o stranim pisci-ma za djecu i mlade, Detiwstvo, br. 2, NoviSad, 2006, str. 104–107.

15. Smiqkovi}, Stana: Autorska bajka, U~iteqskifakultet, Vrawe, 1999.

16. Smiqkovi}, Stana: Doprinos izu~avawu stra-ne kwi`evnosti za decu, Detiwstvo, br. 2,Novi Sad, 2006, str. 107–108.

Mirjana ^utovi}

CONTEMPORARY INTERPRETERSOF CHILDREN’S LITERATURE

Summary

This work leads down to the examining of the main trainof thought and literary-critical work of the contemporary in-terpreters of children’s literature. There are very few ofthose interpreters, and among them Cvijetin Ristanovi},Stana Smiljkovi}, Miomir Milinkovi}, Tihomir Petrovi} andJovan Lju{tanovi} stand out.

Literary criticism evaluates the artistic value of the lit-erary work and it helps us comprehend the writer’s wordsand feelings better. Good criticism has an influence on fur-

62

Page 61: Vasilije RADIKI]

ther development of children’s literature and it improves thesense of beauty in art.

Key words: contemporary interpreters, children’s litera-ture, literary criticism, artistic value of the literary work

� Olivera [IJA^KI

IGRA BEZ GRANICA

U savremenom svetu u kome ̀ ivimo sve ima svo-je specifi~ne promene, pa tako i kwi`evnost zadecu poprima nove motive onoga {to mladi do`iv-qavaju iz dana u dan. Wihova ose}awa su specifi-~na i uklapaju se i u igru, i u ̀ ivot, kao i u inte-res onoga {to im u tom trenutku ~ini deo ̀ ivota.Danas deca imaju druk~ije `ivotne interese i za-to se i teme wihovog interesovawa mewaju. U stva-ri, du`nost pisca je da {to vi{e prodre u taj ̀ i-vot i da {to vi{e otkriva `ivotnost toga sveta.

Deca svoju energiju najvi{e tro{e u igri, {kol-skim obavezama i ~itawu. Ali okolnosti koje susada nastale, dru{tvo s kojim se dru`e i odnosonih koji su sa wima, po~ev od roditeqa, u~iteqa,kompjutera, televizije, biblioteke i sli~no uti~una slabije interesovawe ili ja~awe wihove qubaviprema kwizi. Dodu{e, radio i televizija bi moglida uti~u na de~je interesovawe za kwigu zanimqi-vim i korisnim predstavqawem pisaca i wihovihdela namewenih deci. Onaj ko se obra}a deci morabiti nenametqiv, zanimqiv i duhovit. Detetu ni-je te{ko da oseti sli~nost izme|u onoga {to sezbiva u tekstu i onoga {to se de{ava wemu ilinekom drugom. Mnogo je kwi`evnih tekstova kojidecu upu}uju na razmi{qawe o prepoznavawu svo-jih i tu|ih vrlina i mana. Moramo da vodimo ra-~una o izboru kwiga s kojima dete ̀ eli da se dru-`i. Osim toga, ne sme se zaboraviti da iz dana udan tehni~ke mogu}nosti zauzimaju sve vi{e inte-resovawe u svakodnevnom `ivotu dece, pa su takokwiga i ~itawe pomalo zapostavqeni. Kritikovawetakvog stawa je nedovoqno, a navala {unda i ki~asve je ve}a. Kompjuteri zauzimaju sve vi{e prosto-

63

Page 62: Vasilije RADIKI]

ra u de~jem vaspitavawu i emocijama i ne trebazaboraviti na taj hipnoti~ki uticaj. Na`alost,vreme }e sve vi{e uticati na taj odnos ako kriti-ka ne zauzme pravo mesto. Kada dete pro~ita kwiguima}e jedno vi|ewe, zahvaquju}i svojoj ma{ti, a ka-da to isto vidi na kompjuteru bi}e to druga~ijido`ivqaj.

Ipak, u tome nema dovoqno usmeravawa i kri-ti~kih posmatrawa niti sugestije, jer se tehnikatoliko pro{irila i okupirala nas da na nas delu-ju prete`no propagandni elementi. I tako je kwigaizgubila svoj pravi uticaj, koji je imala vekovima,ali nadamo se da }e i daqe biti wenih poklonika.Kompjuterom i wegovim dejstvom ve{to se kanali-{e de~ja ma{ta, a ako insistirate na ~itawu kwigedete }e spontano izjaviti: Pa to je dosadno, nikadda stigne{ do kraja kwige!

Mnogi napisi o kwigama za decu obi~no nisukriti~ki, nego su skup informacija o novom delu,intoniran afirmativno i pisan bez ose}awa odgo-vornosti za sve ono {to se u tekstu saop{tava. Na-{a kwi`evnost za decu kao da je prepu{tena samasebi, nedostaje selektivnosti, kwige objavquju svikoji mogu da ih dotiraju, a prikaze pi{u svi. Svevi{e je komercijalnih izdawa, a izdava~ke ku}e bitrebalo da imaju kriterijum koji }e obezbeditikvalitet kwige. Nije nam svejedno kakve kwige de-ca ~itaju, zato bi doprinos na{oj kritici kwi`ev-nosti za decu bio od velikog zna~aja u afirmaci-ji pravih i originalnih vrednosti. U stvari, tre-ba pratiti de~je afinitete, propagirawe igre, ma-{te, smeha, uskla|ivawe korisnog i prijatnog, op-timizma. Sve su to prave vrednosti koje su veomava`ne u odrastawu dece.

U stvari, na{a kwi`evnost za decu prepu{tenaje sama sebi. Ali antologije i daqe privla~e svo-jim izborom poezije i proze i pristupom onome{to je kod nas najkvalitetnije. I razume se, od svihkwiga antologije ipak mogu ostati najprivla~nije

svojim izborom i za odrasle i za mlade ~itaoce.Odrasli bi se tako prise}ali pesama koje su znalinapamet u detiwstvu, a mladi bi uo~avali ono {toje i wihov interes. Oduvek su me privla~ile anto-logije poezije, pa sam primetila zanimqivu anto-logiju poezije za decu Hajde svete budi dete izaista u antologiji postoji sve {to po`eli qubi-teq prave poezije da pro~ita. Mo`da }e u budu}-nosti imati svoje centralno mesto za poeziju kojanas uvek interesuje.

I na kraju – ne smemo zaboraviti da dete ose}asve kao igru i zato tra`i svoje varijante ~ak i ka-da ~ita poeziju. Svuda ima povod za igru, pa mu za-to u igri i treba pomo}i.

64

Page 63: Vasilije RADIKI]

POLA VEKA KWI@EVNOGSTVARALA[TVA

QUBIVOJA R[UMOVI]A

� Milivoj NENIN

PRVA NAGRADA„DU[KO RADOVI]”DODEQENAQUBIVOJUR[UMOVI]U(slovo o nagradi)

Ne znam da li se nekad desilo da prvo bude dode-qena kwi`evna nagrada, a da tek potom, ili goto-vo u isto vreme, ta nagrada dobije ime. Danas seupravo to dogodilo.

Nagrada za najboqu kwigu za decu u 2007. godi-ni pripala je Qubivoju R{umovi}u, klasiku srpskekwi`evnosti za decu, a sama nagrada je dobila ime– Du{ko Radovi}. (Kao da smo i samu nagradu na-gradili.)

Sada, kada je sve pro{lo, kada je rad @irijaokon~an1, vidimo da ni{ta nije prirodnije nego daje nagradom sa imenom Du{ka Radovi}a oven~anupravo Qubivoje R{umovi}. Da bismo objasnili ko-liko je to prirodno, vrati}emo se na prvu kwi`ev-nu nagradu koju je Qubivoje R{umovi} dobio. Nai-me, kao dete napisao je distih „Zlatibore, ti sizlato / Ja te volim zato”. (Ono {to prethodi tomdistihu, neka dobitnik ne brine, zaobi}i }emo uvelikom luku.) Naravno, kako je u pitawu bilo nat-pevavawe, to je na{ pesnik bio primoran da dopi-{e jo{ stihova. Te stihove ovde ne}emo citirati,

65

1 @iri su sa~iwavali, uz Milivoja Nenina i AleksandarJovanovi} i Jovan Qu{tanovi}

Page 64: Vasilije RADIKI]

samo }emo re}i da je taj distih, danas, QubivojeR{umovi} preto~io u prozu i razlio u jednu topluautobiografiju pod naslovom Tri ~vora na trepa-vici. Eto, da otkrijemo i naslov nagra|ene kwige.U~iteqica Milica – uzgred, nekad su u~iteqiceimale mawe od 20 godina – {aqe tu pesmicu u Pio-nirske novine. Po~etni~ka pesma, prirodno, nijeobjavqena, ali je R{umovi} dobio nagradu za neo-bjavqeni kwi`evni rad. (Jo{ onda se videlo da jero|en pod sre}nom kwi`evnom zvezdom.)

A dobio je, kao nagradu, ono {to niko na Zla-tiboru nije imao! Dobio je olovku s gumicom! Zna-mo kako je olovku koristio, a ova kwiga, u kojoj se,zakqu~ane u anegdote, ~uvaju uspomene, pokazuje namda R{umovi} zna da koristi i gumicu. Pred namasu zaokru`ene pri~e – svaka mo`e da „opstane” sa-ma, ali se i „raduje” {to je u dru{tvu!

^emu ~itava ova pri~a? Pa, ono {to je tu po-sebno zanimqivo, jeste ko je Qubivoju R{umovi}uposlao tu nagradu za, ponavqamo, neobjavqeni kwi-`evni rad.

Jedan od najve}ih srpskih pisaca HH veka, a si-gurno najve}i srpski pisac za decu otkako se pi{ena srpskom jeziku (mora biti malo patetike kad senagrade dodequju), radio je tada u Pionirskim no-vinama, i izborio se kod direktora da svakog u~e-nika koji po{aqe rad nagrade nekom sitnicom... Danije bilo te sitnice, koja je na putu do Zlatiborapostala krupnica, ko zna da li bi se mi ovde oku-pili u ovom sastavu.

Kwigu Tri ~vora na trepavici pisac je posve-tio Nikoli Tesli, ne bi li se tako odu`io za me-taforu koju je od Tesle pozajmio za naslov. Naime,ube|en da je sve talente nasledio od majke, Teslaje zabele`io kako su joj, i u {ezdesetoj godini, pr-sti bili toliko elasti~ni da je „mogla da ve`e tri~vora na trepavici”... Ali, preciznije nam opisu-je ovu kwigu podnaslov „se}awe na krilato detiw-stvo”. Jer, ovo jeste kwiga o krilatom detiwstvu...

To krilato detiwstvo ovde se prati od pravqewakolevke, preko ro|ewa, odre|ivawa imena, opisarodne ku}e, prvog umirawa pa sve do ozbiqnih ra-zgovora „Postoji li Obren”... Svet koji je u nesta-jawu ovde je zaustavqen, uveli~an, sa~uvan... Ovaautobiografija o detiwstvu, da je tako nazovemo,ide u red onih kwiga koje se pi{u samo jednom u`ivotu...

Ova kwiga }e i}i daqe u svet – bi}e prevedena.Ne zavidimo prevodiocu, jer i nama je za pojedinere~i neophodan re~nik... Ali, ne}emo ̀ aliti pre-vodioca. Dok smo mi u~ili wihove te{ke re~i –na primer, da {teta mo`e biti i kolateralna –oni }e re{avati sla|e probleme. Na primer, da lije mu{tuluk mu` od mu{tikle...

@iri je svoj posao zavr{io. Ostaje nam da ovojkwizi na novom putu po`elimo mnogo sre}e, a omu{tuluku, neka, pored prevodioca, razmi{qa inagra|eni pisac.

66

Page 65: Vasilije RADIKI]

� Radomir MI]UNOVI]

Razgovor ugodnisa QubivojemR{umovi}em R[UMOVI]IPOZNATIPO R[UMU!

Qubivoje R{umovi} jedan je od vode}ih srpskihpesnika i prozaista za decu. Ro|en je u Qubi{u, naZlatiboru, 3. jula 1939. godine. Diplomirao je1965. na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, nagrupi za jugoslovenske i svetsku kwi`evnost. Prvepesme objavio je kao gimnazijalac, 1957. godine,najpre u u`i~kim Vestima, a zatim u Kwi`evnimnovinama.

Rodona~elnik na{e moderne kwi`evnosti zamlade, Du{an Radovi}, u Antologiji srpske poezi-je za decu (SKZ, 1984) zapisao je: „Jedan ciklus po-ezije za decu zavr{en je, i to slavno. Od Zmaja doR{umovi}a. Novi ciklus po~e}e od R{umovi}a izavr{i}e se sa pesnicima koji jo{ nisu ro|eni.“

Milovan Danojli} je nesebi~no i autoritativnorekao: „Takvu popularnost nije do`iveo nijedanposleratni de~ji pesnik. R{umovi} je pohvatao ne-ke re~i, neke parove re~i, skladove, rime i verbal-ne varnice, koji su svima poznati, koji se poodavnovrzmaju oko nas, u vazduhu, a niko se nije usudio daim kao pesnik pri|e.“

Razumqivo je, onda, {to je R{umovi}u krajem2007. dodeqena Poveqa za ̀ ivotno delo. Prethod-

no su mu dodeqene bezmalo sve najva`nije nagrade:Neven, Mlado pokolewe, Nagrada Zmajevih de~jihigara, Brankova nagrada, Oktobarska nagrada gra-da Beograda, Goranova plaketa, Vukova nagrada,Zlatan prsten festivala pesnika za decu u Crven-ki, Nagrada Porodice bistrih potoka UKS, Nagra-da Festivala pozori{ta za decu u Kotoru, za dram-ski tekst U cara Trojana kozje u{i, nagrada Maliprinc u Subotici...

Dobio je i dve zna~ajne me|unarodne nagrade:„Me|unarodnu nagradu Puqa“ u Bariju za celokup-no stvarala{tvo za decu i Nagradu UNESCO zaBukvar de~jih prava, na svetskom konkursu zakwigu koja propagira mir i toleranciju.

Za pola veka kwi`evnog rada R{umovi} je obja-vio sedamdesetak kwiga u ukupnom tira`u od blizu1.350.000 primeraka! Wegova kwiga pesama Jo{ namsamo ale fale na Sajmu u Lajpcigu 1973. godineprogla{ena je najlep{om kwigom za decu na svetu.Iste godine osvojila je nagradu na sajmu kwiga u Mo-skvi. Sna`an utisak na kriti~are i ~itaoce osta-vile su i kwige: Ma {ta mi re~e, Pri~anka, Pe-vanka, Vesti iz nesvesti, Nevidqiva ptica, Do-movina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Ro{avian|eo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uli-~arke, Severozapadni krokodil, Po{to proda{to {to misli{, Opasan svedok, Ne vucite me zajezik, Gujina stena, Tri ~vora na trepavici...

U pozori{tima su izvo|ena wegova dela: [umakoja hoda, Nevidqiva ptica, Baba Roga, Rokenrolza decu, Uspavana lepotica, Au, {to je {kola zgo-dna, U cara Trojana kozje u{i, Sne`ana i sedampatuqaka...

Dela su mu prevedena na vi{e jezika.Rade}i u redakciji Programa za decu Televizije

Beograd napisao je, re`irao i snimio preko {eststotina emisija. Jedna od najpopularnijih serija zadecu, Fazoni i fore, imala je dosad preko stoepizoda, i jo{ se snima i emituje.

67

Page 66: Vasilije RADIKI]

Autor je tri uxbenika za osnovne {kole: Decasu narod poseban (za drugi razred), za izbornipredmet Gra|ansko vaspitawe, i Azbukvar i Pi-smenar za prvi razred.

Nekome }e se u~initi da se o R{umovi}u, iz mas--medija i {tampe, te javnih nastupa, gotovo sve zna,ali ovaj razgovor pokaza}e da uvek ima neka skri-vena ili tajna veza, koja osvetqavaju qudsku i stva-rala~ku prirodu umetnikovu.

Evo pitawa i odgovora kojima se to potvr|uje.

Radomir Mi}unovi}: Detiwstvo kao nepresu{-no vrelo inspiracije za umetnika, posebno za kwi-`evnika koji delo posve}uje mladim i najmla|im?

Qubivoje R{umovi}: Detiwstvo je otac ~ove-kove li~nosti, u~i nas Frojd. Dakle, ko se bavi de-tiwstvom, bavi se qudima u naj{irem smislu te re-~i. A umetnici, pisci pogotovo, moraju u tom poslubiti u prvim redovima!

\a~ka qubav preto~ena u pesme i pri~e, stvar-na i zami{qena, vlastita i tu|a? Ve} svima do-bro poznati slu~aj zaqubqivawa u svoju u~ite-qicu?

Ne}u re}i ni{ta originalno ako ka`em da su|a~ke qubavi nezaboravne. Mo`da ba{ zato {to sunevine i neostvarive, bez obzira na zakletve u ve~-nost i druge drangulije. A zaqubqenost u u~iteqaili u~iteqicu gotovo da je neminovnost. Moja qu-bav prema u~iteqici Milici, u mojoj jedanaestoj iwenoj devetnaestoj godini, bila je prava, i ko znakako bi se zavr{ila, mo`da i tragi~no, da ona ni-je imala de~ka, i da nije brzo oti{la iz Qubi{a.

Zavi~ajni ambijent i porodi~na klima presli-kani u slova?

Ja zaista verujem da su Zlatibor i Qubi{ zavi-~aj svega {to sam napisao i uradio. A zavi~aj je

nezamisliv bez oca i majke, bez na{e ku}e, bez ko-wa Cvetka i Cure, bez ma~ka [ervuda, bez ro|akaJani}ija, bez {kolskih drugara Sava i Velizara...

Uloga humora u obra}awu publici.

Humor je neka vrsta lepog kqu~a, kojim se ot-kqu~avaju du{e publike.

Poma`e li, i koliko, podatak da si zavr{iosvetsku kwi`evnost i smatra{ li da je {kolo-vani pisac u prednosti nad onima koji nemaju tajuslov?

[kolovawe nije presudno, kad je pisawe posre-di. Dobrica Eri} ima samo zavr{enu gimnaziju,kao i Du{ko Radovi}, uostalom. A vrhunski su pe-snici, najve}i.

Uticaj lektire na tvoj po~etak, razvoj idomet...

Ja sam imao sre}u da rano nau~im da ~itam. Ocaje to odu{evilo, i on mi je po~eo kupovati kwige.To je jedan od presudnih uzroka mojoj fascinacijiliteraturom i pisawem.

[tampa i elektronski mediji kao pomo}stvarala{tvu?

Voleo sam da ~itam stripove, pa sam kupovaoPolitikin zabavnik. Kasnije, novine su me samozbuwivale, danas me zbuwuje televizija... Kompjutermi poma`e, pa ne}u da ga grdim.

Nagrade, priznawa, antologije, popularnost...

Kad mi neko pomene nagrade, ja se setim jednesvoje davne pri~e. U toj pri~i jednoj p~eli dode-quju nagradu za uspe{an rad i doprinos u proizvod-wi meda. Primaju}i nagradu p~ela ka`e da je nagra-da obavezuje da jo{ vi{e radi, da se od nagrade ne-

68

Page 67: Vasilije RADIKI]

}e rastajati. A kad joj oka~e zlatnu medaqu oko vra-ta, ona padne u travu i medaqa je prigwe~i. Takone{to i danas mislim o nagradama i priznawima.

Kog doma}eg i svetskog pisca, za decu i odra-sle, smatra{ najvrednijim i najuticajnijim?

Od doma}ih pisaca svakako bih izdvojio srpskinarod i wegove umotvorine, naro~ito juna~ke pe-sme, zatim Du{ka Radovi}a, Mi}u Danojli}a, StevuRai~kovi}a... Od stranih, a savremenih, pomenu}uAleksandera Alena Milna i Tona Telehena.

Du{ko Radovi} je, svakako, poglavqe za sebe, pai za tebe. Zavr{io je antologiju srpskog pesni-{tva za decu tvojim imenom i stihovima, ali tije bio, zna se, vi{e od starijeg kolege.

Du{ko Radovi} je petnaestak godina bio mojurednik, strogi i dobronamerni urednik, i ne sti-dim se da ka`em da ja i danas, sve {to napi{em,prvo dam Du{ku da pro~ita.

Koliko je izvodqivo i delotvorno da se pi{e,naporedo, poezija i proza, odnosno ima li graniceizme|u pisawa za odrasle i za klince?

Ima velike razlike izme|u pisawa za decu i zaodrasle. Mnogo je te`e ispo{tovati sve zakonito-sti i imperative koje pisawe za decu tra`i: duho-vitost, razma{tanost, ali bez proizvoqnosti, sve`i precizan, a opet zanimqiv i atraktivan jezik,pri~u u pesmi i poeziju u pri~i, ali bez patetike,pedago{ki pristup, ali bez povla|ivawa deci...Svemu tome nas je u~io upravo Du{ko.

U prebogatom opusu, me|u tolikim kwigama saukupnim milionskim tira`om, postoji li pesmaili zbirka koja ti zna~i vi{e od ostalih ilitakvog podvajawa nema? Mo`da nekoliko numera!

Mislim da je moja najboqa kwiga za decu Ma{ta mi re~e, a za odrasle Sjaj na pragu. Od poje-dina~nih pesama izdvojio bih Bele pakete i Zdra-vicu narodu srpskom.

Neke su ti pesme postale bezmalo himne, mnogese izvode i pevaju. Dok ih prati{ okom, duhom isluhom, kakva te ose}awa i kakve misli preplav-quju?

Te moje pesme su imale sre}u da se odmah u{uwa-ju u sluh dece i u~iteqa, vaspita~a i roditeqa, pasu onda, s kolena na koleno, preno{ene daqe. Ra-duje me, naravno, kad ja zapo~nem neku pesmu preddecom, a deca je prihvate i zavr{e bez mene!

Bio si na odgovornim mestima, upravnik de~jegpozori{ta „Bo{ko Buha”, prvi ~ovek kulturno--prosvetnih ustanova, sva|aju li se u tebi umet-nik i odgovorni faktor?

Ko je izu~io {kolu kod Du{ka Radovi}a mo`ebiti na bilo kom mestu uspe{an, i kao direktor,i kao predsednik, i kao savetnik, i kao gangster,verovatno, mada to jo{ nisam probao.

Tribine, gostovawa, nastupi, sajmovi...

Zovu me qudi, pa gostujem svuda gde se srpskimglagoqa. To me raduje, uzbu|uje i puni mi bateri-je, kako se to danas kolokvijalno ka`e.

Bukvarom si, reko{e, zagarantovao de~ja prava!

Bukvar de~jih prava je prvi i jedini te vrste usvetu. To mi je potvrdila gospo|a Suzan Mubarak,The first lady of Egypt. Bila je predsednica ̀ irijakoji mi je dodelio za tu kwigu nagradu UNESCO-a.

Nisu li, na po~etku tre}eg milenijuma, u ne-kim sredinama i situacijama, roditeqi mal~ice

69

Page 68: Vasilije RADIKI]

obespravqeni i treba li za wih neki uxbenikpripremiti i {tampati?

Naravno da bi najpre trebalo obu~iti rodite-qe i u~iteqe {ta su de~ja prava, pa tek onda i de-cu. Moj Bukvar upravo to i ~ini.

Brkovi kao detaq, tvoj i drugih poznatihfaca, za{to i dokle?

Brkovi su moja zna~ka. Ranko Guzina me crta uvekkao mor`a, a Du{ko Radovi} me zvao „brkaxija”!

Odstupio si od stereotipa i uveo stra{nelikove, ~ime si pridobio decu umesto da ihprepadne{.

Ne, moje ale i a`daje su pitome i dobre. Decasu puna sa`aqewa prema wima, a meni je to i biociq. Bile su sasvim napu{tene, niko ih se vi{enije pla{io, niko ih vi{e nije pomiwao, pa sam jadao sebi pravo da ih afirmi{em ponovo.

Pamti se, kao obrazac vrhunske saradwe, tvojortakluk sa Du{kom Petri~i}em. Da li slikar-sko i muzi~ko ruho doprinose prodornosti lite-rarnih so~inenija?

Svojevremeno je Ivan Cekovi} izjavio u nekimnovinama da je lako Qubi R{umu da bude dobar ipoznat pesnik kad wegove pesme ilustruje Du{koPetri~i}! Kao da je Du{ko meni dodeqen nekimdekretom, da me proslavi! Naravno da je dobra kom-pozicija i dobra ilustracija, rame uz rame sa sti-hovima, ubojitija i prihvatqivija!

Preporuka najmla|ima, mladima i starijima?

Dobrote treba. Dobri da smo, ovoga trena jo{ni{ta nije kasno!

Koliko je va`no smisliti dobar naslov? Stva-ra{ li brzo i lako ili sporo i te{ko? Ta~nije,ima{ li recept za te stvari?

Pi{em i lako i te{ko, zavisi koja mi je me~kasela u glavu! Nema recepta, to se radi po intim-nim potrebama i imperativima.

Ostala zanimawa, sport, hobi, {ah i sli~no.

Bavio sam se karateom petnaest godina, bavimse fotografijom, pripadam pravcu dokumentarnepoetike, igram pomalo {ah i volim da obra|ujemdrvo, taj najplemenitiji materijal.

@ivot je zagonetka, ~ovek isto tako, {tamisli{ o enigmatici? Znam da ti se brat ba-vi tom ~arolijom, a i sam si tome sklon.

Enigmatika je zamamna fiskultura duha i moz-ga, mudrosti i dobrog raspolo`ewa. Volim sve ob-like enigmatike.

Nekoliko re~i o ̀ ivopisnim toponimima –Zlatibor, Qubi{, i tako to. Odnosno rusti-kalni i urbani motivi, koje ti ravnopravnotretira{.

Rekao sam da sve {to sam napisao i uradio, vo-di poreklo iz Qubi{a i sa Zlatibora. ̂ ak i ondakad sam pisao o urbanim ili globalnim, univerzal-nim temama – gledao sam ih i do`ivqavao iz Qu-bi{a i Zlatibora!

Vi{e o R{umovi}ima, otkud i otkad u tomkraju, kako su i za{to do{li, postoji li otome neko predawe?

R{umovi}i su nastali od Okiqevi}a iz Gacka,a Okiqevi}i od Dapkovi}a iz Grbqa, a Dapkovi}iod praoca Dabka, koji je do{ao iz severne Alba-nije. Okiqevi}i se ne{to pokvockali sa Turcima,

70

Page 69: Vasilije RADIKI]

do{lo do krvi, napravili r{um, pobegli na Zla-tibor. Da zametnu trag, sakrili i pravo prezime,da ih Turci ne bi na{li, promenili slavu, pa serazmno`ili, te nas sre}om ima sad na sve strane.

Roditeqi i druga bliska bi}a?

Otac Mihailo, zemqoradnik. Ostao siro~e.Majka mu umrla na poro|aju, a otac posle tri dana,kako seqaci u Qubi{u pri~aju „od tuge”! MajkaMilesa, od Simovi}a iz Gostiqa, bila je otresitai „napredna”, jer je wena majka, moja baba Jovankaiz Tucovi}a, Dimitrijeva rodica. Otac je premabratu i meni bio fantasti~an, kao da je zavr{iopedago{ke nauke kod Makarenka. Nije mnogo pso-vao, ali kad bi se re{io na to, psovao je Svesem-boga! Ja sam zami{qao da je taj Svesem, bog iz o~e-ve psovke, jedan dobri ~i~ica, koji sedi gore na ne-bu na nekoj rasko{noj foteqi, i boguje. Bio jestrog, ali pravedan. Sve {to sam ga zamolio da miuradi - uradio je! Majka je bila stro`a prema na-ma, ali je volela da poma`e qudima. Oti{la je naradnu akciju, kada se gradio Poqoprivredni kom-binat Beograd u Jabu~kom ritu, i otud donela seme{argarepe. U Qubi{u do tada nije bilo {argarepeuop{te. Sve u svemu, oni su prvi junaci mog detiw-stva. I dan-danas, ~esto, od wih zatra`im i dobi-jem savet, mada su se poodavno preselili na onajsvet.

Jesu li pisci mali bogovi ako mogu da pro-gla{avaju novim svecima uzre~ice svog oca ilinekog drugog, sebi posebno va`nog. Naime, koli-ko bi Tvorac mogao da se quti na nas, tvorce?

Jezik je ~udotvorac, a ne mi, siroti tvorci. Mismo samo mawe ili vi{e ve{ti da otkrijemo ~udau jeziku i da ih odenemo u prikladne re~i i po-{aqemo u `ivot.

Sinovi i wihove interesne sfere?

Najstariji sin Branko je ma{inac, ali bavi senekom trgovinom. Sredwi, Mihailo, je dizajner islikar, a bavi se kompjuterskom animacijom. Naj-mla|i, Vuk, je dramaturg, pi{e scenarija, jedini jesvom snagom u svom zanatu, koji je zavr{io na fa-kultetu.

TV serija „Fore i fazoni” je etalonska, po-magali su ti i naslednici, kako se taj genera-cijski jaz premo{}uje?

Da, Vuk je u~estvovao u Fazonima i forama,kao koscenarista i „faca”. Ostala je wegova ~uve-na re~enica, koja se i danas ponavqa: „Ja sam Vuk,i morate mi verovati na re~!”

Verovatno si, zbog ercovske bistrine, u srod-stvu sa porodicom bistrih potoka...

^lan sam Porodice bistrih potoka, ne zbogercovske bistrine, nego je to pravi obrazac gete-ovskog izbora po srodnosti!

Od 1957. i u`i~kih Vesti do danas proteklo jemnogo vode ]ehotinom, Moravom, Savom i Duna-vom, bio si debitant a sada doajen, {ta bi pre-poru~io novim autorima, na osnovu iskustva ispoznaje?

Svaka moja preporuka bi mogla nekoga da one-mogu}i, ili zavede na pogre{an put. Najboqe je dasvako slu{a svoj instinkt, da TRAGA sam za pute-vima kojima }e i}i. U tragawu je i dra` bavqewaliteraturom, a naravno i radost kada tragawe do-vede do rezultata.

Sada{wi trenutak?

@ivim i radim na Slobodnoj teritoriji, u Ba}ev-cu. Nisam vi{e ~lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije.

71

Page 70: Vasilije RADIKI]

STUDIJE I ^LANCI

UDC 821.111-93-14.09821.111(73)-93-14.09

821.163.41-95

� Danijela PRO[I]-SANTOVAC

RAZLI^ITIPRISTUPIANGLO-AMERI^KIMDE^IJIM PESMAMAIZ KORPUSA„MAJKA GUSKA”

SA@ETAK: Ovaj rad bavi se kwi`evnom kritikom pe-sama za decu iz korpusa „Majka Guska.” U radu je predstav-qeno osam kwiga i deset ~lanaka napisanih o raznim as-pektima ovih pesama. Tako|e, pomenute su i dve kwige natemu prakti~ne primene pesama Majke Guske u nastavi, ka-ko jezika tako i drugih predmeta, kao i deset ~lanaka natu temu. Nagla{ena je va`nost poznavawa kritike ovihpesama od strane nastavnika koji ih upotrebqavaju kakobi postali svesni i wihovih dobrih strana, ali i wihovihnedostataka, te u skladu sa tim organizovali nastavu naefikasniji i boqi na~in.

KQU^NE RE^I: pesme za decu, Majka Guska, kwi`ev-na kritika, prakti~na primena

Kao {to se kod nas pri pomenu pesama za decuprvo pomisli na pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja, ta-ko se u engleskom govornom podru~ju odmah javiasocijacija na pesme Dr. Susa, od modernijih autor-skih dela, dok su jo{ dubqe ukorewene u anglo-ame-ri~ku kulturu pesme za decu iz usmene tradicije,

72

Page 71: Vasilije RADIKI]

pod zajedni~kim nazivom „Majka Guska”. Opus ovihtradicionalnih pesama za decu je {arolik. Wega~ine uspavanke, brojalice, razbrajalice, zagonetke,ta{unaqke, brzalice, slovarice, besmislene pesme,poslovice i sl. Uglavnom su delo nepoznatog auto-ra, sa retkim izuzecima, i u pro{losti su se pre-nosile s kolena na koleno, dok se od 18. veka panadaqe uglavnom mogu na}i i u pisanom obliku, za-bele`ene i sakupqene iz raznih izvora. Mo`emoih na}i u velikim zbirkama, ali mnogo ~e{}e ukwigama maweg obima, koje su umnogome i dopri-nele wihovom o~uvawu.

Sam naziv pesama, Majka Guska, predmet je mno-gih rasprava i naga|awa. Jedna od pretpostavki jeda poti~e iz Francuske, jer se u {tampi nije poja-vio sve do 1697. godine, kada je objavqena kwiga[arla Peroa, Pri~e Majke Guske, gde naziv, me-|utim, nije bio vezan za de~ije pesmice, nego zapri~e. Pretpostavqa se, tako|e, da se naziv odnosina neku od dve kraqice Francuske po imenu Berta,ili `enu Roberta Drugog, ili majku Karla Veli-kog. Engleski nau~nici tvrde da se identitet Maj-ke Guske krije u dadiqi koja je `ivela u Saseksuna po~etku 18. veka, Marti Gu~, dok ameri~ki na-u~nici smatraju da se odnosi na Elizabet FosterGuz iz Bostona, ~iji je zet Tomas Flit 1719. godinenavodno objavio pesme koje je ona pevala unucimau sada izgubqenoj zbirci pod nazivom De~ije pesme,ili melodije Majke Guske. Me|utim, nijedna odovih tvrdwi ne mo`e biti dokazana sa sigurno{}u.

Kwige i ~lanci napisani na temu pesama MajkeGuske relativno su malobrojni, ako se uzme u obzirwihova starost. Xon Belenden Ker je bio jedan odprvih nau~nika koji je 1837. godine skrenuo aka-demsku pa`wu na pesme za decu svojom kwigom Esejo arheologiji na{ih popularnih fraza i de~i-jih pesama. Me|utim, wegov pristup izu~avawuovih pesama istovremeno je i najvi{e kritikovan,zbog tvrdwi da one poti~u od originalnih teksto-

va na ranoholandskom jeziku, koji je, prema re~imanekih nau~nika, sam izmislio. Tako|e, vi{estrukoje osporavana i wegova tvrdwa da se tematika ve-}ine pesama odnosi na svet sve{tenstva i uglavnomse pomiwe u negativnom kontekstu.

Wegovi naslednici su pristupili temi na malouravnote`eniji na~in, objektivniji i iz razli~i-tih uglova. Xejms Or~ard Halivel-Filips, jednakohvaqen koliko i kritikovan, u svojoj kwizi De~ijepesme Engleske, objavqenoj 1842. godine, daje ko-mentare za neke, ali ne za sve pesme, uglavnom raz-matraju}i wihovo poreklo i razli~ite verzije iizvore iz kojih ih je prikupio. Godine 1849. obja-vio je nastavak, pod nazivom Popularne de~ije pe-sme i pri~e: nastavak De~ijih pesama Engleske,u kojem poku{ava da u detaqnijoj diskusiji doka`estarost nekih pesama, kao i da otkrije wihovo po-reklo u toku istorije. Tako|e, on je sproveo i kom-parativnu studiju de~ijih pesama na engleskomjeziku i pesama na drugim jezicima, koja, dodu{e,nije velikog obima. Autorka koja se tako|e bavi-la pore|ewem pesama na engleskom i drugim jezici-ma je Lina Ekenstajn, koja citira Halivela u veli-koj meri u svojoj kwizi Komparativno prou~ava-we de~ijih pesama. Ona svoje izvore citira do-sledno, kroz celu kwigu, za razliku od Ketrin ElvsTomas, koja nije toliko dosledna u navo|ewu izvo-ra informacija u svojoj kwizi Istorijske li~no-sti u pesmama Majke Guske, objavqenoj 1930. go-dine, koja predstavqa delimi~no uspe{an poku{ajda se ustanovi ta~no poreklo likova iz pesama zadecu, u smislu pronala`ewa stvarnih istorijskihli~nosti i doga|aja na koje bi se pesme mogle odno-siti. Me|utim, preteran trud da se pesme po svakucenu uklope u istorijske okvire umnogome umawu-je vrednost wenog dela, usled ponekad neosnovanogu~itavawa odre|enih zna~ewa u sadr`aj pesama.

Ne{to novijeg datuma je kwiga Vilijama i SilBaring-Gold, Majka Guska sa obja{wewima: stare

73

Page 72: Vasilije RADIKI]

i nove de~ije pesme, objavqena 1962. godine. Osim{to predstavqa obimnu kolekciju pesama za decu,ona je istovremeno i vredan izvor napomena i ko-mentara o wima. U woj autori obra|uju razne teme,od porekla i razli~itih verzija tekstova, do igarai pokreta koji mogu biti propratni delovi pesama.Glorija T. Delamar, u svojoj kwizi iz 1987. godine,Majka Guska: od jaslica do kwi`evnosti, bavise, osim ve} pomenutim temama, i pore|ewem pesa-ma Majke Guske sa pesmama {kotskog pesnika Ro-berta Bernsa (1759–1796), {to predstavqa origi-nalni doprinos izu~avawu ovih pesama za decu.Najcewenija i najvi{e citirana kwiga o de~ijimpesmama engleskog govornog podru~ja u modernomakademskom svetu de~ije kwi`evnosti je delo Ionei Pitera Opija, Oksfordski re~nik de~ijih pe-sama, prvi put objavqen 1951. godine, nakon ~egaje usledilo i nekoliko novih izdawa. Dragocen do-prinos Opijevih boqem razumevawu de~ije kwi`ev-nosti detaqnije je obra|en u ~lanku Barbare Me-kini, pod naslovom Doprinos Ione i Pitera Opi-ja de~ijoj kwi`evnosti, predstavqenom na godi-{woj konferenciji Me|unarodnog udru`ewa {kol-skog bibliotekarstva u Vusteru, u Engleskoj, 1995.godine.

Od ~lanaka koji se bave de~ijim pesmama mo`ese izdvojiti istoimeni ~lanak Pitera Hanta iz2007. godine, koji predstavqa op{ti prikaz tradi-cionalnih pesama za decu engleskog govornog po-dru~ja. Sajed Mohamed [ahed je suzio temu u svom~lanku Uobi~ajena nomenklatura tradicional-nih pesama iz 1995. godine, raspravqaju}i o nazivu„Majka Guska”, {to je istovremeno i tema ~lankaAlis Bental Stalcman, Genealogija Majke Guskeiz 2002. godine, koji se bavi razli~itim mogu}no-stima u pogledu porekla tog naziva, kako po pitawusamog imena, tako i raznih `ena koje su je moglepredstavqati. ̂ lanak Vilijama Bejkera, Istorij-sko zna~ewe u pesmama Majke Guske koje prika-

zuju englesko dru{tvo pre industrijske revo-lucije iz 1975. godine, okre}e se razmatrawu mo-gu}nosti pronala`ewa istorijskih informacija upesmama, kao i temi negativnih poruka koje se moguna}i u wima. Ova posledwa tema je posebno izdvo-jena u ~lanku Ardel Nadesan, Polne predrasude upesmama Majke Guske iz 1974. godine. Iste godine,objavqen je i ~lanak Meri Palmer Mekdonald sli-~ne tematike, Rima ili razum? Mikroskopski po-gled na de~ije pesme, u kojem je pa`wa usmerena narasnu diskriminaciju prema afroameri~koj deci,kao i negativnim efektima koje de~ije pesme sa ta-kvim sadr`ajem mogu imati na wih. Dejvid Barnetotvara novu temu u svom ~lanku Harmonija rit-ma i Majka Guska iz 1959. godine, u kojem on raz-matra melodije koje prate pesme Majke Guske, kaoi poreklo refrena sa besmislenim sadr`ajem uokviru pesama. O opadawu popularnosti pesamaMajke Guske pi{e Lenor Sandel u svom ~lanku iz1987. godine, Majka Guska: ne{to {to se podra-zumeva ili ugro`ena vrsta, kao i Xoan Nurs, u~lanku pod naslovom [ta se dogodilo sa MajkomGuskom? iz iste godine, dok Li En Tegan razmatrastrategije o~uvawa u ~lanku iz 1998. godine,Setite se svoje Majke... Guske.

U novije vreme, tema koja sve ~e{}e zaokupqapa`wu u vezi sa ovim pesmama je wihova prakti~naprimena u nastavi. Wome se bave Ilejn Komins ukwizi Pouke Majke Guske, objavqenoj 1988. godinei Xil Noris u kwizi U~ewe uz pesme za decu, ob-javqenoj 1998. godine. One uglavnom daju direktnauputstva za nastavnike, samo se ovla{ doti~u}iteme starosti i porekla. Upotreba de~ijih pesamakao oblik pomo}i na samom po~etku razvoja govo-ra tema je kako ~lanka Kolin Moriset i Patri{eLajns, Kako da pomognete svojoj bebi da nau~i dagovori iz 1996. godine, tako i ~lanka Tima Vajn-Xonsa, Kako staviti re~i u de~ija usta iz 2006.godine. Veza pesama Majke Guske i razvoja pisme-

74

Page 73: Vasilije RADIKI]

nosti obra|ena je u ~lanku Ilejn Danijelson, Zna-~aj de~ijih pesama iz 2000. godine. Razvojem pi-smenosti se tako|e bave i Nensi Roxers u ~lankuRitam i rima u unapre|ewu pismenosti iz 2003.godine i Devon Hamner u ~lanku Majka Guska po-ma`e pri ~itawu i pisawu iz iste godine, dokse upotrebom pesama u u~ewu ~itawa posebno baviSuzan Partrix, u ~lanku De~ije pesme: put do ~i-tawa? iz 1992. godine. Primena pesama u {koli,ali u okviru razli~itih predmeta, npr. umetnosti,drame, jezika, matematike, dru{tvenih nauka i sl.,tema je ~lanka Fransis Smardo Daud iz 1991. go-dine, Majka Guska ide u {kolu, dok se KerolinAngus i En Bel bave vezom pesmica i nauke u ~lan-ku Nauka uz Majku Gusku: Aktivnosti posmatra-wa sa Malim piletom iz 1996. godine. Mogu}nostuvo|ewa dramskih aktivnosti putem de~ijih pesamaobra|ena je u okviru ~lanka Glasete Hanigan, Istra-`ivawe drame kroz pesme Majke Guske iz 2000. go-dine. Kona~no, jedna od tema u ~lanku SilvijeArdel, Nemojte prestati posle Majke Guske iz2006. godine jeste va`nost razvijawa qubavi pre-ma poeziji kroz primenu de~ijih pesama na {toranijem uzrastu.

S obzirom na ~iwenicu da se u na{oj zemqi ovepesme ~esto koriste u u~ewu engleskog jezika, po-sebno na pred{kolskom i ranom {kolskom uzrastu,va`no je da nastavnici koji ih upotrebqavaju budu{to boqe upoznati sa wihovim razli~itim aspek-tima, kao i mogu}nostima za rad koje te pesme nude.Va`no je da budu svesni i pozitivnih i negativnihporuka i pouka koje se mogu na}i u wima, pa je zbogtoga poznavawe kritike, ali i kriti~ki pristupovim pesmama od velike va`nosti, zbog dalekose`-nih posledica koje jednom usvojeno znawe i stavovimogu imati na `ivot deteta.

LITERATURA

Angus, Carolyn and Ann Bell, „Sciencing withMother Goose: Observation Activities with Chic-ken Little,” CSTA Journal, 1996. http://eric.ed.gov(2. maj 2008.)

Baker, William J., „Historical Meaning in MotherGoose: Nursery Rhymes Illustrative of EnglishSociety before the Industrial Revolution,” TheJournal of Popular Culture, 9/3, 1975., 645–652.http://www.blackwell-synergy.com/doi/abs/10.1111/j.0022-3840.1975.0903_645.x (6. januar 2007.)

Baring-Gould, William. S. and Ceil Baring-Gould,The Annotated Mother Goose: Nursery Rhymes

Old and New, New York: Bramhall House, 1962.Barnett, David, “Harmonic Rhythm and Mother

Goose,” Music Educators Journal, 45/6, MENC:The National Association for Music Education,1959., 20-22. http://www.jstor.org (3. mart 2008.)

Commins, Elaine, Lessons from Mother Goose, USA:Humanics Publishing Group, 1988. http://books.google.com (6. maj 2008.)

Danielson, Elaine, „The Importance of Nursery Rhy-mes,” 2000. http://eric.ed.gov (3. maj 2008.)

Delamar, Gloria T., Mother Goose: From Nursery to

Literature, USA: Authors Guild Backinprint.comEditions, 2001.

Dowd, Frances Smardo, „Mother Goose Goes to School,”Childhood Education, 67/4, Olney, 1991., 218-23.http://proquest.umi.com (3. april 2008)

Eckenstein, Lina, Comparative Studies in Nursery

Rhymes, London: Duckworth & Co., 1906. http://ia351419.us.archive.org/3/items/comparativestu-di00eckerich/comparativestudi00eckerich.pdf (3.maj 2008.)

Halliwell-Phillipps, James Orchard, Popular rhymes

and nursery tales: A Sequel to the Nursery Rhy-

mes of England, London: John Russell Smith,1849. http://books.google.com (29. februar 2008.)

75

Page 74: Vasilije RADIKI]

Halliwell-Phillipps, James Orchard, The Nursery

Rhymes of England, 2nd ed., London: John Rus-sell Smith, 1844. http://books.google.com (13.mart 2008.)

Hamner, Devon, „Growing Readers and Writers withHelp from Mother Goose,” International ReadingAssociation, Newark, DE, 2003. http://eric.ed.gov(6. maj 2008.)

Honeyghan, Glasceta, „PoetryRama: Exploring Dra-ma through Mother Goose Nursery Rhymes,”Florida Reading Quarterly, 2000. http://eric.ed.gov(2. maj 2008.)

Hunt, Peter, „Nursery Rhymes,” Microsoft Encarta®Online Encyclopedia, 2007. http://uk.encarta.msn.com (2. maj 2008.)

Kerr, John Bellenden, An Essay on the Archaeology

of our Popular Phrases, and Nursery Rhymes,Vol. I, London: Longman, Southampton: Rees,Orme, Brown, Green and Coupland, 1837. http://www.openlibrary.org/details/essayonarchaeo-lo00kerjuoft (5. februar 2008.)

McDonald, Mary Palmer, „Rhyme or Reason? A Mi-croscopic View of Nursery Rhymes,” The Journalof Negro Education, 43/3, Black English and BlackHistory-Continuing Themes, 1974., 275-283. http://www.jstor.org/pss/2966519 (3. mart 2008)

McKinney, Barbara J., „The Contribution of Ionaand Peter Opie to Children’s Literature,” in Su-staining the Vision: Selected Papers from the An-

nual Conference of the International Association

of School Librarianship, Worcester, England,1995. http://eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2/content_storage_01/0000000b/80/23/2f/ba.pdf(23. januar 2007.)

Nadesan, Ardell, „Mother Goose: Sexist?” Elementary

English, 1974. www.eric.ed.gov (2. mart 2007.)Norris, Jill, Learning with Nursery Rhymes, USA:

Moor Educational Publishers, 1998. http://books.google.com (2. mart 2007.)

Nurss, Joanne R., „Hey diddle diddle, the cat and thefiddle: What ever happened to Mother Goose?”Early Childhood Education Journal, 1987. www.springerlink.com (3. maj 2008.)

Opie, Iona and Peter Opie, The Oxford Dictionary

of Nursery Rhymes, New York: Oxford Univer-sity Press, 1997.

Partridge, Susan, „Nursery Rhymes: a Pathway toReading?” 1992. http://eric.ed.gov (2. maj 2008.)

Pro{i}-Santovac, Danijela, „Negative PedagogicalMessages in Mother Goose Nursery Rhymes,”Vesna Lopi~i} i dr., (ur.), Jezik, kwi`evnost i poli-

tika, Ni{: Filozofski fakultet, 2007, 425-38.Sandel, Lenore, „Another Look at Mother Goose:

Prior Knowledge or Endangered Species,” 1987.http://eric.ed.gov (3. maj 2008.)

Shahed, Syed Mohammad, ‘A Common Nomencla-ture for Traditional Rhymes,” Asian Folklore Stu-

dies, 54, 1995. http://www.questia.com (2. maj2008.)

Staltzman, Alice Benthall, „A Mother Goose genea-logy,” Bookbird, 40/2, Basel, 2002, 4-7. http://proquest.umi.com (6. maj 2008.)

Teagan, Lee Ann, „Remember Your Mother… Go-ose,” Crombez, Mary Margaret and Lisa Mangi-gian (eds), Offspring, 40/1-2, 1998. http://eric.ed.gov (3. maj 2008.)

Thomas, Katherine Elwes, The Real Personages of

Mother Goose, USA: Lothrop, Lee & Shepard,1930.

Vardell, Sylvia M., „Don’t Stop with Mother Goose,”School Library Journal, 52/4, New York, 2006.,40-3. http://proquest.umi.com (2. januar 2008.)

Wynne-Jones, Tim, „How to Put Words into a Child’sMouth,” The Horn Book Magazine, 82/3, 2006,257- 62. http://proquest.umi.com (3. maj 2008.)

76

Page 75: Vasilije RADIKI]

Danijela PRO[I]-SANTOVAC

VARIOUS APPROACHES TO “MOTHER GOOSE“NURSERY RHYMES

Summary

This paper deals with the literary criticism of “MotherGoose“ nursery rhymes. Eight books and ten articles, writ-ten about different aspects of the rhymes, have been pre-sented. In addition, two books and ten articles have beenmentioned, which were written on the subject of practicalapplication of “Mother Goose“ nursery rhymes in teachinglanguages, as well as other school subjects. The importanceof being familiar with the literary criticism of these rhymeshas been emphasized, especially on the part of the teacherswho use them, in order for them to become aware both oftheir good characteristics and their flaws and use this know-ledge in organizing their teaching to the benefit of their pu-pils.

Key words: nursery rhymes, Mother Goose, literary criti-cism, practical application

UDC 087.5:004.738.5

� Dimitar BE^EV

^ITAWE UDIGITALNOJ EPOHI- JEDNA (NE)MOGU]AAPOKALIPSA

SA@ETAK: Rad se bavi protivre~nim polo`ajem kwi-ge i sudbinom ~itawa u digitalnoj epohi. ^itawe kwigabiva potisnuto ekranskim ~itawem, ta~nije surfovawemInternetom – rowewem u haoti~no strukturiranom okeanuinformacija. Rad s odre|enom strepwom promi{qa posle-dice ove promene po kulturu.

KQU^NE RE^I: kwiga, ~itawe, Internet, digitalnaepoha, apokalipti~ni kraj ~itaoca

Veliki {aqivxija i ~uveni veseqak Oskar Vajld,autor nezaboravnog paradoksa „@ena je sfinga bezzagonetke“, razbacuju}i u kwi`evnom zanosu svemo-gu}e emfati~ne fraze, izri~e i slede}u: „Apsurdnoje da postoje gvozdena pravila o tome {ta ~ovek tre-ba, a {ta ne treba da ~ita. Vi{e od polovinesavremene kulture zavisi od onoga {ta ~ovek ne bitrebalo da ~ita.“

U istom duhu Vajldovu tvrwu dopuwuje ameri~kipedagog Vilijam Felps: „Ja delim ~itaoce na dvekategorije: one koji ~itaju da bi zapamtili, i onekoji ~itaju da bi zaboravili.“

Bele{ka: Ne znam da li je u pravu Bernard [okada tvrdi slede}e: „Put ka neznawu je poplo~andobrim izdawima.“ I dobra i lo{a izdawa prate~oveka od Gutembergove ere do ere Bila Gejtsa. ̂ o-

77

Page 76: Vasilije RADIKI]

vek kao samoprepoznatqiva kulturna individua iz„predmodernih“ vremena, posebno stvarala~ki ak-tivna li~nost, be`i od kanona anonimne srame`-qivosti i ograni~enosti, s ciqem da sebe drskoistakne. U postmodernim vremenima isti stvara-lac ve} be`i od sila koje uni{tavaju li~ne crte ikvalitete potro{a~ke fabri~ke manufakture,ukqu~uju}i i sile u oblasti kulture. Svaka novastvarala~ka generacija ulazi u neizbe`an konflikts klasi~nom „bu|i“ prethodnika, ne spremaju}i,kao staromodni vitezovi, oru`je za dvoboj. Sve torade s ciqem da bi se na{li u zamci dobro zabo-ravqenog starog, u kome je izgubqen pravi smisaotog pojma.

Svako bi mogao da usklikne – ne mogu da ~itamnesavremene, nego samo dana{we pesnike. Koliko}e biti u pravu, to je posebno pitawe. Koji kul-turni autoritet modernoga doba bi mogao da ka`e(ko li bi ga i razumeo) da li poezija danas trebada bude melanholi~an intelektualni jecaj jedne ne-dovoqno shva}ene, ose}ajne, ne`ne du{e, ili obr-nuto – da li treba da bude tuma~ surove estetikeelementarnog, zakqu~no sa wenim klozetskim vari-jantama? Dana{wa poezija kao da govori – ubijtepro{lost, umesto da je svakodnevno do`ivqavatekao ko{mar... Masovna kultura ponovo nam pred-la`e primitivno, do`ivqaj stvarnosti u ekstazinalik na {ou, napisan od strane netalentovanogscenariste, u kojem odjednom izgaraju niske strastibugarskog naroda.

Da li }e neko danas uop{te da razume klovnov-sko pona{awe, odelo, poeziju, pri~e futuriste Fi-lipa Tomaza Marinetija, nazvanog ocem futurizma,koji je i{ao ulicama razli~ito ofarbanih obraza,u sakou sa{ivenom od dva raznobojna dela i u crve-nim pantalonama. Izme|u ostalog, bugarski kultu-rolog Kiril Krstev, koji je u mladosti, od 1921.do1922. godine, izdavao prvi futuristi~ki ~asopisna Balkanu Kre{endo, je i autor-mistifkator je-

dnog istaknutog Manifesta Udru`ewa za borbuprotiv pesnika koji datira jo{ iz 1926. godine.Ta~nije re~eno, problem ve{ta~ke, staniolske este-tike i wene naporne bitke sa svakodnevicom nijeproblem samo dana{weg vremena. „Umetnost je tu-ga za jednom senkom“, pevali su idoli pro{log ve-ka, Bitlsi, ali to je samo jo{ jedan u nizu o~ajni-~kih poku{aja konzumatora, ~ija je du{a izgubilaveru, da se otrgne iz okova neizbe`ne, ve~ne i ne-pobedive proze...

Danas novu medijsku stvarnost mnogi zovu „vir-tuelnom“, mehani~ki prebacuju}i tehni~ke mogu}-nosti na Internet-kulturu u odnosu na sam mehani-zam stvarawa, prijema i rasprostirawa kulturnihi intelektualnih vrednosti. Ve} je suvi{no dapri~amo o staromodnom, klasi~nom ~itaocu, kojipreferira kwige u kwi{koj varijanti, ili o we-govom modernom ekvivalentu, koji besciqno plovineograni~enim „poqima jagoda“ informati~ke re-alnosti. Koliko god da u`asavaju}e zvu~i ekransko~itawe, ono je ve} ozbiqan protivnik klasi~nom~itawu. Savremeni na~in ̀ ivqewa ve} ga istisku-je kao nezaobilazan kulturni medijator i niko nemo`e sebi da dozvoli da se ne prilago|ava ovoj~iwenici. Dana{wi ekranski korisnik ne ~ita, onsurfuje i roni haoti~no strukturiranim okeanominformacija, verovatno ne shvataju}i da je proce-nat nau~no potpune, podrobne i ta~ne informaci-je u svetskoj pau~ini neprocewivo mali. Na Inter-netu se nalazi sve i ni{ta, ta~nije sve ono {to unekom trenutku ne tra`i{. Vredna informacija uprincipu je pla}ena.

Kwi`evni tekstovi, koji tragaju za novim ̀ ivo-tom u virtuelnom prostranstvu, ranijih godina subili prava egzotika. Multimedijalna varijanta imdaje novi smisao, ali stvara i nove probleme. GrejsMatalijas, ameri~ka autorka bestselera, tvrdi, kao,u {ali: „Ja sam u`asno slab pisac, ali stra{nomnogo qudi ima lo{ ukus.“ Edvard Forster podu-

78

Page 77: Vasilije RADIKI]

~ava, pak, nevinog ~itaoca: „Pogre{no je mislitida su se kwige pojavile da bi sa nama ostale zauvek.^ove~anstvo je hiqadama godina `ivelo bez kwigai mo`e da odlu~i da ̀ ivi opet bez wih.“ Engleskidr`avnik i pisac Benxamin Dizraeli stavqa poklo-pac na sve ove apokalipti~ne tvrdwe: „Kwige su po-gubne: one su prokletstvo qudskog roda. Devet dese-tina od postoje}ih kwiga su totalna glupost, a pa-metne kwige opovrgavaju ove gluposti. Najve}a ne-sre}a koja je zadesila ~oveka je izum {tampe.“

Ali ako su nekada{wi dugi nizovi bibliote~-kih polica pla{ili svojom linearnom i vremen-skom beskona~no{}u, ograni~ene vremenskim re-sursom qudskog ̀ ivota, {ta bi trebalo da ka`emokada je re~ o apokalipti~nom obimu informacija,razbacanih kao gomile slame u virtuelnom pro-stranstvu? U stvari, upravo to bezna|e u kojemume{ da prozre{ informaciju verovatno i pora|akompenzacioni mehanizam povr{inskog „bro|ewa“i ose}aja za poraz klasi~ne koncepcije ~itawa.

U pravu su neki istra`iva~i, kada tvrde da In-ternet literatura „stimuli{e kratke forme, ko-la`ne strukture, reske preskoke kroz hipertekst,`anrovske bahanalije, autorsku neutvr|enost, glu-ma~ko-scensku simulaciju...“ Ali ako je Rolan Bartjo{ pre pola veka prorekao simboli~ku smrt au-tora, da li mi danas imamo razloga, makar i kaojedan vid kwi`evne igre, da proreknemo apokalip-ti~ni kraj ~itaoca? U stvari, klasi~ni mumifi-cirani, standardni tip ~itaoca pro{lih vremenaodavno je mrtav. Za wega kwiga odavno nije feti{,obrazac za moralno pona{awe, niti povod za estet-sku igru. Ona je deo neproduktivnog, linearno ra-sprostrawenog znawa, za koje on nema fizi~ko vre-me, nema ~ak ni strpqewa, nema one emocionalnetreptaje. Autoritet pisanog znawa je odba~en. Nawegovo mesto dolazi strukturirani haos Mre`e.^ak i ugledne konferencije kod nas izra`avajuube|enost qudi od slova da Internet kultura „be-

le`i siguran kraj totalitarnih dru{tava i nacio-nalne dr`ave.“

Za{to dana{we mlado pokolewe toliko upornone `eli da ~ita, fiksirano jedino uz ekrane svo-jih mobilnih telefona i kompjutera? Ovde ̀ elimda citiram interesantne izvode Marije Lipiskoveiz ~lanka Karte pogre{nog ~itawa:

„Od primaoca teksta u~enik postaje primalacznawa o tekstu.“

Evo osnovnih negativnih posledica:Prvo, u~enik se li{ava onog do`ivqaja koji se

ra|a tokom samotnog akta ~itawa, koji S. Fi{ na-ziva neopisivim, a N. Fraj – nemim i koje se kr-wi jo{ u po~etnom trenutku wegove verbalizacije.

Drugo, nemogu} postaje efekat zadovoqavawa od~itawa – na ra~un kako duhovnog `ivota u~enika,tako i punovrednog kwi`evnog obrazovawa.

Tre}e, medijatorsko me{awe u~iteqa nepovrat-no povre|uje emocionalno-estetsku unikatnost icelovitost „datog“ dela. Nastavnik se naj~e{}e, neba{ voqno, zaustavqa na „povr{inskoj strukturi“teksta, na onom eksplicitno prisutnom, pre svegau sadr`aju ili likovima. Koliko god „istinito“da su opisani, oni ve} pripadaju drugom poretku:izvr{en je prevod slikovitog jezika na nau~no-in-formacioni, promeweni su diskursi; optere}eni sutuma~ewem, izgra|enim na osnovu jednog obrazovnogili kriti~kog pogleda. I najsavesniji poku{aj dase stvori takvo literarno delo koje bi nadomesti-lo neubedqivo ~itawe osu|en je na propast.

Umesto zakqu~ka: ^ove~anstvo o~ekuje da 21.vek bude vek duhovnosti, vek svetske informacioneintegracije slobodnih, nezavisnih qudi. Ali, danije to jo{ jedan u nizu voluntaristi~kih pozivai slepo o~ekivawe? Ipak, pro{lost je nepopravqi-va, a neki bi rekli i nazaboravna. Svi mi bole}ivoose}amo nesavr{enosti na{e kompjuterske civili-zacije. Iako ~ak i u kre{tavo proklamovanim kom-pjuterskim vremenima jezik ostaje „dom na{eg bi-

79

Page 78: Vasilije RADIKI]

}a“, kako ga je nazvao jedan veliki nema~ki filo-zof, upravo ̀ ivi qudski jezik mo`e da uzdigne je-dan san do zvezda, ali mo`e i da je zatrpa u pepelu.Jo{ Aristotel je predvideo, da onaj ko se kre}e na-pred u znawu, a zaostaje u moralu, u stvari se kre}enazad, a ne napred. Neko bi upitao: koji je dana{wipozitivni ideal, ideal koji odu{evqava bugarskodru{tvo, koji }e isterati dana{wu decu iz besmi-slenih, povr{nih folkoteka i naterati ih da sipa-ju kur{ume za slobodu, kao u Vazovo vreme. Ose}amva{ podsmeh, ali to nije melodramati~an i staro-modan poziv za povratak u stati~nu bezli~nost pa-trijarhalno-konzervativnih dru{tava, a ta~nije vir-tuelan poku{aj preosmi{qavawa estetskih stremqe-wa modernog individualiste, zato {to je paradoksal-no da izgubqene iluzije u umetnosti nose ve}i potresi du{evni pogrom qudi, za razliku od pada dolaraili virtuelnog autoriteta nekog doma}eg politi~a-ra. Za proteklih nekoliko hiqada godina ovaj ~ovekse drznuo da promeni materijalni svet oko sebe doneprepoznatqivosti. Ali u principu, danas, ~ak i uinformati~koj epohi, ~ovek, na`alost, ostaje savr-{eni i ̀ estoki egoista, jedna plemenita „politi~ka`ivotiwa“, koja s mukom zadr`ava svoje instinkte istrasti. Cinizam konzumatora je zamenio nade inte-lektualca, qubav je prognana zbog straha i otu|eno-sti. Zato je i paradoksalno {to svoje nade za boqimvremenima vezujemo za ma{ine, za tehni~ki progres,za nove komunikacijske mogu}nosti informati~kogveka, a ne za qude kao wihove stvarne nosioce. Ide-ali umiru posledwi, mewaju se samo lideri.

Ne znam koliko je osnovana tvrwa da besmrtnipisac umire u delima svojih epigona, ali sam po-jam kwi`evnosti neminovno }e umirati malo-po-malo, iz dana u dan. Ne samo zbog toga {to se nala-zim u Slivenu1, dozvoli}u sebi da zavr{im ovo

svoje haoti~no pisanije mi{qu poznatog slivenskogpesnika i dr`avnika, koju je izrekao upravo za nas,skepti~ne Bugare:

„Nacionalna karakteristika nije u pesnicama imirisu belog luka, nego je to sposobnost da na bu-garskom vidimo, razumemo, da procenimo, da se bo-rimo i stvaramo, na bugarskom da mislimo i delu-jemo u savremenom kontradiktornom svetu.“

Da li }e, pak, na{a deca da nastave da se ponosetime {to su Bugari posebno je pitawe, koje skoroda uop{te ne interesuje informati~ko dru{tvo.

Prevela sa bugarskog Elizabeta Georgijeva

Dimitar BE^EV

READING IN A DIGITAL EPOCH –AN (IM)POSSIBLE APOCALYPSE

Summary

The paper deals with a contradictory status of a bookand a destiny of reading in a digital epoch. Reading ofbooks has been pushed aside by reading of screens, moreprecisely by surfing on the Internet - namely by diving in-to chaotically structured ocean of information. The paperdiscusses, with certain worry, the consequences of thischange in culture.

Key words: book, reading, Internet, digital epoch, apoca-lyptic end of a reader

80

1 Izlagawe s okruglog stola, na temu De~ja kwiga u XXI ve-ku i weni ~itaoci, odr`nog 7. maja 2008. godine, tokom tra-jawa 10. Nacionalnog festivala de~je kwige u Slivenu.

Page 79: Vasilije RADIKI]

UDC 821.163.41-93-14.09 \urovi} @.821.163.41-95

� Voja MARJANOVI]

VE^NI IZAZOVPESME

SA@ETAK: Poezija @arka \urovi}a namewena decii mladima vid je intimne potrebe pesnika i pripoveda~a,zanetog svetom detiwstva kao oazom lepote ali i setnihemocija. [to se ti~e gra|e sveta ove lirike, ona je ra-znovrsna. [irok je dijapazon tema i motiva: wega ne inte-resuje samo poezija zavi~ajnih prostora ve} i lirika urba-nih tema, de~jeg intimnog ̀ ivota, sadr`aji vezani za {ko-lu i ku}u – kao i prostori rodoqubivih emocija za~iwe-nih socijalnim nanosima.

Neguju}i lirski odnos prema de~jem svetu i `ivotu,\urovi} je u svojoj lirici pro{irivao interesovawe zateme i motive koji prevazilaze svakodnevna zbivawa sve-ta materijalnosti. Pevao je punim zanosom i u sadr`aji-ma koji mogu zainteresovati i odrasle qude, vra}ao ih nastaze minulog ̀ ivota, rasplamsavao im qubav prema zavi-~ajnim uspomenama, letu prole}nih ptica, zvonu crkvenogzvona, {apatu jeseweg vetra.

KQU^NE RE^I: pesma, dete, svet detiwstva, zane-tost, emocija

Za mene je detiwstvo ve~ni izazov poezije... Uwemu nalazim povode da pi{em i za mlade kao {tose obra}am i odraslim ~itaocima...

@arko \urovi}

O poeziji za decu @arka \urovi}a nije mnogopisano. Kritika je vi{e pa`we posve}ivala wego-voj, takozvanoj, ozbiqnoj pesmi. Pa ipak, ovaj po-datak ne mo`e govoriti o \urovi}u kao neuspelom

pesniku detiwstva. Poput mnogih pisaca, a naro-~ito pesnika, i \urovi} je u obra}awu mladima ose-}ao svoj vlastiti, intimni izazov: obra}awe perio-du ̀ ivota koji je minuo u poeziji od koje po~iwe va-skoliko lirsko interesovawe za vrednosti `ivotai na{ih spontanih ose}awa. Zato se i wegovo bav-qewe ovom vrstom lirike, pored ̀ urnalistike, pri-poveda~ke proze i poezije za odrasle, mo`e tuma~i-ti vi{estruko: kao nasu{na i unutra{wa potrebaza o`ivqavawem uspomena na zavi~ajno detiwstvo,kao potreba da se i u modelu pesme za decu ispoqistvarala~ki identitet – a, posebno, jedan posve ak-tuelan pristup vrsti lirike za koju interesovawepokazuju gotovo svi stvaraoci misli i re~i.

@arko \urovi} je po~eo da pi{e i objavquje pe-sme za decu jo{ pre tri decenije. Najpre saradniku nekolikim ~asopisima za mlade (Titov pionir,Politika, Zmaj, Tik–tak), on je objavio i trizbirke poezije: Dje~ak i mjese~eve ruke (1970), Igradana i lasta (1972) i Orkestar ptica (1987). Gle-dano hronolo{ki, pomenute kwige predstavqaju ne-ku vrstu hronolo{kog razvoja pesnikove okrenuto-sti ovoj vrsti lirike, mada je tre}a zbirka (Orke-star ptica) neka vrsta retrospektive, dakle sin-teza najvrednijih pesni~kih ostvarewa. U odnosu naprvu zbirku, i ovu, (zbirku-rezime), jasno se mo`euo~iti uspon i linija kretawa \urovi}eve pesni-~ke poetike. Iako se ona ~esto remeti, vidqivo jepesnikovo kretawe unapred, u prostore nepoznatei neistra`ene pesme za decu.

U odnosu na pesmu detiwstva ili liriku za de-cu kao fenomen, @arko \urovi} se postavqa kaove}ina pisaca na{eg vremena. On je pobornik li-rike koja u`iva ravnopravni ugled kao poezija uop-{te, i u tom smislu on pesmu za decu i mlade pi{esa punim zanosom emocija i pravim poverewem. Bezobzira na dozu didaktizma i nezavisno od namen-skog elementa, svojstvenog lirici ove vrste, \uro-vi} u pesmi za mlade vidi povod za dru`ewe sa

81

Page 80: Vasilije RADIKI]

umetni~kim do`ivqajem sveta, za akumulacijom us-pomene iz pro{losti i stalno prisutne pustolo-vine detiwstva. Pesma za decu, pa samim tim i we-na poetika, shva}ene su kao ozbiqni deo svarawa.U wemu nema povr{ne non{alantnosti niti lako-rekog plesa re~i. Pesnik ozbiqne lirske re~i1,\urovi} se za pesmu za decu vezuje istinskim emo-cionalnim nabojem, a wegova pesma bez obzirabliska pred{kolskom ili {kolskom ~itaocu –izraz je serioznog glasa iz `ivota profiliranogodmerenim lirskim senzibilitetom.

1. Svet pesme

@arko \urovi} ne pripada specijalizovanomtipu takozvanog de~jeg pesnika. On se ne povinu-je nekim ortodoksnim konvencijama lirike naivnogtipa pa je i wegova pesma za mlade pesma bez diri-govane sadr`ine i forme. Ovo odre|ivawe pesnikanedvosmisleno govori o \urovi}evom nepodvajawulirike na de~ju i nede~ju, a to daqe kazuje da je we-gova pesma izraz poetske slobode i liberalnosti.

Pristup bi}u \urovi}eve pesme namewene de-~jem ~itaocu, pored ove odrednice, legitimi{e sei nepristrasnim svetom koji ona sadr`i. ̂ ovek sasela, ro|en u prirodi i na domaku wenih rustikal-nih plandi{ta, \urovi} nam motivsko-tematskimprostorima stihova nudi rasko{ni miqe gra|e po-kupqene na selu, kraj reke, me|u seqanima, u {umi,u do`ivqaju godi{wih doba, u susretima sa qudi-ma, uvek pored {irokog i ogromnog neba kome sekraj ne vidi.

U pore|ewu sa nekolikim crnogorskim pesnici-ma poezije za decu i mlade (D. \uri{i}, I. Cekovi},D. Radulovi} i dr.) i \urovi} je opsednut prirodomi wenim fenomenima. Taj fanati~ni glas majke pri-rode i svega {to se u woj de{ava izraz je iskonskevezanosti ~oveka za koren sveta. Zima i leto, seloi oblaci, jesen i vetar, sneg i ki{a, sunce i mese-~ina – to su atributi svekolikog lirskog zanosamnogih pesnika, a kod \urovi}a oni se javqaju kaointima pejza`a zavi~ajne slike. U Pesmi o suncu pe-snik je zanet sjajem `ivota koji kao veliko okogleda sa neba i dodiruje qude toplom qubavqu:

Sunce je jedno veliko oko,koje se popelo u nebo, visoko.Otud nas pogledom miluje,svojim rukama na{e ruke dodiruje...

A u antologijskim stihovima iz pesme Oblacimetaforom i personifikacijom slika oblak pod-se}a na razne stvari i pojave, a ipak je ~udo ne-vi|eno, jer niko ne zna odakle je do{ao i kudase seli. Samo se pesnikovom re~ju utemequje u za-nos i u lirsko divqewe:

Oblaci su kape neba,kape bele.Ko zna odakle su do{lii kud se sele?

I stoje u nebu kape bele,kape od bar{una.Mo`da su od lakog cica,a mo`da su predena vuna.

Nekad podse}aju na kowanike,nekad su perjasti ̀ dralovi.Plove nebom ko plavi ~unovi,koje teraju valovi...

Slike prirodnih lepota i rasko{i u kojima seodslikava podnebqe Mediterana ili srbijanskog

82

1 \urovi} je pored ve}eg broja pripovedaka objavio i neko-liko kwiga za odrasle: Predeo bez ruba, Nas pet, Gora od mra-mora, Prolegomena za no}, Ponor i zvono, i Leto i dim. Udnevnoj periodici \urovi} se javqa kao kwi`evni kriti~ar iesejista. Ina~e, za poeziju i publicisti~ki rad dobio je neko-liko puta priznawa i nagrade, a jedan deo wegovih stihova pre-veden je na vi{e slovenskih i evropskih jezika.

Page 81: Vasilije RADIKI]

ambijenta u \urovi}evoj poeziji imaju dra` upe-~atqivosti. One su kao kola`i i akvareli ali ikao masna, uqana platna, koja bez re~i, samo laten-tnim senkama, napomiwu lepotu nedore~enog. Pri-roda je u pesmi iskonska i gruba, sna`na i pro-le}na; ona je vu~ja i lastavi~ja; ume da oplemeni iotopli du{u ali i zapla{i, smrzne, da unese strahu vene. U pesmama Januar, Pesma o mese~ini, Ra-dna kwi`ica zime – ili Kad se mjesec zaputi udaqine, prisutna je sna`na nota rustikalnog i za-vi~ajnog do`ivqaja prirode. Iako ne uvek majstorda autenti~no naslika zimu – zime ili jesen – jese-ni, \urovi} ih nagla{ava re~ju koja sakriva u se-bi maglu detaqa. Takve re~i su dovoqno jake da po-kre}u emociju ~itaoca. U wima se ona ose}a kao sa-u~esnik svega lepog i ru`nog o ~emu pesnik peva.

Ne samo pesnik prirodnih drama i wenih magij-skih de{avawa, @arko \urovi} u ve}ini deskrip-tivnih stihova o`ivqava faunu i floru na{egpodnebqa. U tom smislu, zanimqive su wegovepesme Jasika, Vrba, Pe~urka ili pesme o doma}imi {umskim `ivotiwama, kao {to su Skakavac,Roda, P~ela, Komarac ili Leptir. U ovojposledwoj opisan je najne`niji insekt, leptir, sim-boli~no ̀ ivo bi}e koje prema pesnikovim re~ima`ivot provodi i u letu ali i na cvetu. A kakavje wegov `ivotni nauk i {ta sve u~i, evo po~ujmoiz stihova:

Ka`u da i leptir raspored ~asova ima.Prvi ~as provodi u letu,ostale – na cvetu.

[ta u~i u letu?[ta u~i na cvetu?

U~i mnogo toga:

Koliko zapreminu ima rame gloga,kakva su obzorju i ruke i ~ula?

Leptir zna da ispita i du{u zumbula.Leptir ne ume da broji ni do broja devet,al zato zna da legneu meki, u cvetni krevet.

U odnosu na svet prorode i wenu prisutnost usvesti ~italaca, \urovi} se lako okre}e drugim idruga~ijim temama svoga pesni{tva. Nije mogu}emimo ovakve tematike u wegovoj poeziji na}i broj-ne teme o predmetima i pojavama u ̀ ivotu, o decii detiwstvu a zatim sadr`aje {kolskih atmosfera,|a~kih dana – ili velegradsku atmosferu, biloulice, Beograda, telefona i tramvaja.

U pesmama o deci i detiwstvu razvejana je pri~ao vremenu ̀ ivota u kome je sve lepr{av san, a igra~ini stub te lepr{avosti. Deca su, kako bi rekaopesnik, najve}i sawari i misti~ari, i to je, rek-li bismo, geslo pojedinih \urovi}evih pesama ukojima se doziva de~iji smeh i vedrina ali i {ko-la i wena atmosfera. Biti dete i voleti ptice icve}e i radovati se {kolskim danima kada se uwima de{avaju ~uda od zabave i drugarstva – to jene{to {to je za~iweno lepotom ̀ ivqewa i prija-teqevawa. A kada u svemu tome u~estvuju i odraslikoji ne remete de~ji svet, to je onda praznik iza pesnika i za wegovog sagovornika. U nizu pesamao deci i prirodi, deci i {koli, deci i ̀ ivotiwa-ma (De~ak i dan u poqu, Pismeni zadatak o mo-ru, Veliko {kolsko zvono, Guma, Olovka i dr.),ispoqava se sajediwenost dece i odraslih ali i ~i-tavog sveta u kome oni nalaze podr{ku za mali ine uvek bezbri`ni ̀ ivot. Pesni~kim valerima \u-rovi} boji atmosfere detiwstva pa nam one delujukao lepo obojena platna ispod kojih se naj~e{}enalazi dobra podloga istinske zbiqe.

83

Page 82: Vasilije RADIKI]

2. Predmeti i predeli velegrada

Ma koliko da se poezija za decu @arka \urovi-}a odlikuje goblenom tema lirsko-idili~ne priro-de, ona nije li{ena ni motiva savremene poezije.To nam kazuju stihovi o predmetima i stvarima, za-tim o ambijentu velegrada i urbanim sadr`ajima.\urovi} je ravnopravno pesnik sela i prirode kaoi pesnik gradskih ulica i de{avawa na wima. U pe-smama o stvarima i predmetima koji imaju personi-fikovano zna~ewe utkana je plodna ma{ta pesni-kove invencije. Ona deluje smireno, mada i rasplam-sano. \urovi}eve asocijacije na harmoniku kojazvucima budi usnulu decu ili trotinet u ~ijim to-~kovima peva de~je srce, pune su lirskih nanosa, noi savremene fantazije. Neke od takvih pesama nagi-wu po svemu modernoj pesmi fantazma i igre pasu bliske lirici nekih pesnika, klasika na{e sa-vremenosti.2 U wima je i tema i forma nalik nasavremeni pesni~ki zvuk u kome se de{avaju finepri~e o ne`ivotnom {to prelazi u ̀ ivotno: u ta-kvim lirskim kombinacijama \urovi} je blizak sa-vremenoj pesmi za decu i time se wegova lirika jed-nim delom primi~e poeziji na{e ovovremenosti.Primera za ovakva tvr|ewa ima vi{e (Ki{obran,Telefon, Dugme, Mrak) a me|u wima je i pesma^etke, napisana u dijalogu i pri~i koja ima hu-morno zna~ewe:

Dve ~upave stare ~etkeprave jedna drugoj spletke.

Ogovaraju se i mrzedve ~etke iz sela Zrze.

Ne znam za{to se sva|aju i kiwete dve ~upave bliznakiwe.

Pa one svoju ~upavu kosu~e{qaju, eto, na istom poslu.

O, da l }e dve ~etke iz sela Zrzeprestati ve} jednom da se mrze?

Po svom poetskom senzibilitetu \urovi} se nekloni ni motiva koji duboko se`u u ambijent vele-grada. Poznati su wegovi stihovi o gradskim uli-cama i tramvajima, o no}nim svetiqkama i tele-fonima, o parkovima pokraj gradskih crkvi i – vi-qu{kama, no`evima i nesta{nim de~jim loptama.Svim tim temama pesnik je blizak kao posmatra~i u~esnik. U wih je uneo razmi{qawe urbanog ~o-veka i deteta. Takve pesme nisu nategnuti plesre~i ve} potreba da se u pesmi progovori jezikomdana{wice za dete na{ih dana. Funkcija ovakvihpesama sadr`ana je u snazi ma{te i oplemewenostipojave, predmeta ili doga|aja o kojima se govori.Svedo~i o tome pesme Vaga, a uz wu se nalaze i sti-hovi iz pesme Most, koji o`ivotvoruju pri~u omostu kao ~oveku dugih nogu koje se nalaze na re~-nom dnu.

@ive}i vi{e godina u prestonici, van zavi~ajneCrne Gore, @arko \urovi} se inspirisao i temamaBeograda i wegove atmosfere. U pesmamaPenzionisani kapetan s Dunava, Kalemegdan, Tele-fonski razgovor sa svemirom i Sajamski igrograd– ̀ ivi duh i dah podnebqa u kome se pesnik nasta-nio pre tri decenije. Prisutne su slike, doga|aji,susreti, senke i nadahnu}a koji boje prostor ̀ ivo-ta gde se ̀ ivi i radi. U pesmi Kalemegdan, po to-nu deskriptivnoj ali i prigodnoj, sve je u zanosulepote polo`aja najlep{eg parka voqenog grada,a u pesmi Sajamski igrograd do~arana je atmosfe-ra beogradskog sajma, na kome se vrte{ke okre}u au wima de~ja razdraganost do`ivqava snagu ̀ ivot-nih radosti. I u pesmama Telefonski razgovor sasvemirom i Penzionisani kapetan sa Dunava\urovi} je spontan i lirski raspevan. Snaga nepa-

84

2 \urovi} ima pesama u kojima se ose}a uticaj poezije D. Ra-dovi}a, D. Luki}a, Q. R{umovi}a i ostalih pesnika modernepoezije.

Page 83: Vasilije RADIKI]

tvorene zaqubqenosti pored zavi~ajne snage me{ase sa spontanim divqewem svelepote koju mu pru-`a grad i mesto odakle se mo`e poleteti ~ak iu svemir. Uz pesme o gradu u kome danas `ivi nebismo smeli zaobi}i i neke, ne uvek uspele \uro-vi}eve pesme posve}ene zavi~ajnoj Crnoj Gori. Uzbirci Igra dana i lasta postoji ~itav ciklustakvih pesama. On je naslovqen imenom Ogrliceneba. Wihov osnovni ton je lirsko-patriotskalamentacija nad uspomenama ponetim iz zavi~ajnihprostora iz vremena rata. Sna`na ̀ eqa da se u pe-smu utemeqi vreme i ~ovek neprijatnih dana di-ma i pu{ke ovde je u prvom planu. \urovi} ne pi-{e ove stihove bogatom invencijom. Rekli bismo,~ak, da su pesme Moj deda ratnik, Na trgu SaveKova~evi}a i Cipele – pirati – li{ene inspi-rativne snage koju zapa`amo u nekim drugim pesma-ma. Pesnik je o{tricu talenta otupqivao u `eqida ispri~a faktografsku pri~u. Wegove teme zavi-~aja pokazale su se kao sirova gra|a od koje se ni-je mogla na~initi dobra pesni~ka celina.3

3. Pesma i wen oblik

Iako poeziju @arka \urovi}a svrstavamo u li-riku tradicionalnog karaktera, ne mo`e se re}ida su pojedini wegovi stihovi daleko od pesme na-{e dana{wice. Ovde dolazi i pitawe versifikaci-ono-stilske i jezi~ke strukture \urovi}evog pe-sni{tva.

U stvari, \urovi} je ve}inu svojih pesama name-wenih deci i mladima `eleo da napi{e u formikojom se pi{e poezija ovakvog tipa. Me|utim, ma-da dobro upu}en u osnovna pravila versifikacije,

stila i tehni~kog jezika, nije se uvek dobro sna-lazio. Pra}ewem hronolo{kog razvoja de~je pesmeovog pesnika mogu}e je uo~iti da se on nije pri-dr`avao neke samosvojne niti ve} ustaqene shemepesme, stiha, pa ni kompozicije. Pu{tao je da sesadr`aj pesme izliva bez kontrole forme. Otudase u versifikacionom i stilskom pogledu \urovi-}eva poezija razliva u {arenilo versa, rime i rit-ma. Neke od wegovih pesama su sasvim staromodne,neke moderne, u nekima je po{tovan zakon mu{ke i`enske rime a u nekima sloboda kompozicije i ver-sifikacione sheme prelazi u slobodu bez granica.

Za ovakve slobode pesnik svakako da ima nekoopravdawe. Ali, po{tuju}i odre|eni sistem naiv-ne pesme, ako je tako uslovno nazovemo, potrebnoje da uva`imo i odre|ena pravila wene strukture,zatim kompoziciju i melodioznost kao esteti~kutvorevinu.

\urovi} se nije ~esto dr`ao takvih pravila pase me|u wegovim zbirkama nalaze pesme najrazli-~itije pesni~ke forme. U wima su ili pravilnikatreni i distisi, ili slobodne kompozicije sa me-{ovitim kombinacijama stila i rime. Saobraznopesni~koj inspiraciji formirala se i pesma. Awen oblik bivao je, stoga, ~as prilago|en a ~as ne-primeren osnovnom zvuku sadr`aja i, dakako, wenogimanentnog glasa. Stoga su i pesni~ke forme \u-rovi}eve pesme za decu dosta heterogene, {to govo-ri o neodre|enosti wegovog talenta u ovoj vrstilirike, u koju je u{ao s puno entuzijazma i qubavi.

4. Sumarij

Poezija @arka \urovi}a namewena deci i mla-dima vid je intimne potrebe pesnika i pripoveda-~a, zanetog svetom detiwstva kao oazom lepote alii setnih emocija. \urovi} nije tipi~ni pesnik pe-sme za decu i wegova lirika ne tendira autonom-

85

3 Ova pojava nije retka u stvarala{tvu pojedinih pisaca.Ona se mo`e objasniti pomawkawem duha invencije u trenutkukada se bliski doga|aj unosi u umetni~ku tvorevinu kojom domi-nira faktografija.

Page 84: Vasilije RADIKI]

noj poetici prave i nasu{ne pesme za mlade. Vi{eiz pozicije takozvane ozbiqne lirike pisao je ipoeziju ove vrste, pa su wegovi stihovi prevazila-`ewe namenske lirike za mlade. [to se ti~e gra|esveta ove lirike, ona je raznovrsna pa mo`emo re-}i da je \urovi} pesnik {irokog dijapazona temai motiva: wega ne interesuje samo poezija zavi~aj-nih prostora ve} i lirika urbanih tema, de~jeg in-timnog `ivota, sadr`aji vezani za {kolu i ku}u,kao i prostori rodoqubivih emocija za~iwenih so-cijalnim nanosima. U takvoj lirici pesnik je ose-tio prisustvo pesme za mlade. U woj se potvr|ivaodugom prema vlastitom detiwstvu, ali i detiwstvukao fenomenu uop{te.

Neguju}i lirski odnos prema de~jem svetu i we-govom ̀ ivotu, \urovi} je u svojoj lirici pro{iri-vao wegovo interesovawe za teme i motive kojiprevazilaze svakodnevna zbivawa sveta materijal-nosti. Pevao je na taj na~in, punim zanosom i usadr`ajima koji mogu zainteresovati i odrasle qu-de, vra}ao ih na staze minulog ̀ ivota, rasplamsa-vao im qubav prema zavi~ajnim uspomenama, letuprole}nih ptica, zvonu crkvenog zvona, {apatu je-seweg vetra; pevao o suncu, jasiki i prepelici – iu svemu tome napomiwao da se put kroz `ivot nemo`e zamisliti bez se}awa i uspomena kao elemen-tarnih spona s pro{lo{}u. Lirika @arka \uro-vi}a izraz je tipi~nog raspolo`ewa ~oveka iz pri-rode, br|anina i romanti~ara, sklonog koliko idi-li~noj atmosferi sela toliko i vrevi velegrada.

Pi{u}i poeziju namewenu mladima vi{e od tridecenije, \urovi} je sledio put savremenog ju-goslovenskog pesni{tva ali i poezije koja se ne-govala u prostorima zavi~ajne Crne Gore. Tako sewegova lirika podudara sa op{tim pêvom pes-ni{tva za decu, a on sam pripada pesnicima na sre-dokra}i tradicionalnog i savremenog lirskogiskaza.

Voja Marjanovi}

THE ETERNAL CHALLENGE OF POETRY

Summary

@arko \urovi}’s poetry for children and young is an as-pect of an intimate need of a poet and a prose writer, en-chanted by the world of childhood as an oasis of beauty,but of melancholic emotions as well. The matter of theworld of this lyric is manifold. There is a wide range ofsubject-matters and motives: he is ineterested not only inpoetry of native areas, but also in lyrics of urban themes,children’s intimate life, issues connected with school andhome, as well as patriotic emotions imbued with social fac-tors.

Pursuing lyrical relation towards world and life, \urovi}has widened in his lyrics certain interests for themes andmotives which transcend everyday events of the materialworld. He has composed poetry with a full vigour, throughsubject-matters which could interest the adults as well, turn-ing them back to the paths of their past life, inflaming theirlove for native memories, for the flight of birds in spring,for the ring of a church bell, for the whisper of the autumnwind.

Key words: poem, child, world of childhood, enchant-ment, emotion

86

Page 85: Vasilije RADIKI]

UDC 821.113.4-249.09 Andersen H. C.:398.1821.163.41-95

� Dragoqub GAJI]

ANDERSENOVA BAJKA– NARODNA BAJKA

SA@ETAK: U prve dve kwige (od {est koliko je ob-javqeno) Andersen ima vi{e bajki u kojima su prisutnimotivi koji se nalaze i u narodnim bajkama: zahvalni mrt-vac, preobra`aj (naj~e{}e), zadatak, odlazak u {umu, vi-la, zla ma}eha, prodaja ili zamena ̀ ivotiwske ko`e, ~a-roban predmet, pomo}nici, o`ivqavawe, pobeda dobra, ka-`wavawe zla, a u nekima je i razvoj radwe kao u bajkama.Andersen ima u prve dve kwige vi{e bajki koje po~iwukao i narodne bajke: Bio jednom jedan... U malom brojuAndersenovih bajki pojavquje se broj tri, a mnogo ~e{}esu prisutni brojevi dva, ~etiri, {est, osam, jedanaest idvanaest. Najvi{e odstupawa od narodne bajke je u opisi-ma i imenovawima junaka i u brojnim, pa i razvijenim opi-sima prirode. Kasnije tvorevine H. K. Andersena udaqava-ju se od narodne bajke i postaju pripovetke.

KQU^NE RE^I: Andersenove bajke i pri~e, narodnabajka

U umetni~kim bajkama H. K. Andersena ima mo-tiva i junaka kao u narodnim bajkama. U prve dvekwige sabranih Andersenovih bajki ima vi{e baj-ki u kojima su prisutni motivi i junaci iz narod-nih bajki, a u slede}e ~etiri kwige vrlo malo. Toukazuje na ~iwenicu da se H. K. Andersen postepe-no osloba|ao uticaja narodne bajke i pribli`iopripoveci. U prvoj bajci prve kwige prisutna sudva junaka koji nikad nisu zajedno u narodnoj baj-ci. Vojnik, junak novog vremena, vra}a se iz rata(Kresivo), a ne ide na ostvarivawe zadataka. Ve-{tica mu nudi pomo} sama, postaje pomo}nik iako

vojnik ni{ta nije dobro u~inio da bi stekao po-mo}nika. Tek na kraju razgovora vojnik pita ve{ti-cu za{to mu poma`e da na|e novac u {upqini drve-ta, a ona mu odgovara da zauzvrat tra`i da joj do-nese kresivo. Vojnik treba da u~ini dobro delo dabi mu ve{tica postala pomo}nik. Kre}e na ostva-rewe zadatka i nailazi na troja vrata. Nalazi trisanduka – sa bakrom, srebrom i zlatom. Umestozmaja, posledwi sanduk ~uva pas ~uvar. Iako mu ve-{tica nije rekla kako da uzme blago, vojnik je uzeozlatnike, a kresivo je zaboravio, pa se vratio daga uzme kad ga je ve{tica pitala da li je uzeo ikresivo.

Za dobrotu koju mu je u~inila vojnik se poneovrlo surovo i odrubio glavu ve{tici zato {to ni-je htela da ka`e {ta }e joj kresivo.

Kad je potro{io zlatnike, vojnik sam otkrivada je kresivo ~udotvorno: kresnuo je kresivo i po-javio se pas ~uvar i pitao ga {ta ̀ eli. Vojnik po-`eli princezu i pas mu je donese. Tako se vojnikuverio da je kresivo ~udotvorno. Princeza pri~avojniku svoj san, a pri~awe sna je motiv iz narod-ne bajke.

Odstupawe od narodne bajke je {to pas sam po-staje pomo}nik vojniku: nacrtao je krstove (uno{e-we hri{}anskog motiva) na sva vrata i tako pomo-gao vojniku da se spase.

U ovoj bajci pojavquje se jo{ jedan pomo}nik,ali druga~ije nego u narodnoj bajci i druga~ije negoprethodni pomo}nici. Kad se na{ao u zatvoru, voj-nik nudi novac {egrtu da mu donese kresivo. Predve{alima vojniku poma`u tri psa. I kao u narod-noj bajci, vojnik se ̀ eni princezom i postaje kraq.

Ve} u naslovu bajke Mali Klaus i Veliki Kla-us uo~avamo da je Andersen imenovao junake bajke.I sami ovi junaci bajke imaju imena. I kao u na-rodnoj bajci, jedan junak je imu}niji (Veliki Kla-us), a drugi siroma{an (Mali Klaus). Veliki ima~etiri kowa, a Mali samo jednog. Mali Klaus mo-

87

Page 86: Vasilije RADIKI]

ra da ore za Velikog, ali pisac ne ka`e za{to. Kadpri orawu Mali Klaus vi~e: „\i – o! Moji kowi”,Veliki Klaus ga opomene, a kad i tre}i put to ka-`e, Veliki Klaus mu ubije kowa. Potom se pojav-quje motiv iz narodne bajke: odrana i osu{ena ̀ i-votiwska ko`a.

Mali Klaus kre}e u svet jer ne mo`e vi{e da`ivi pored Velikog Klausa. Video je kako je doma-}ica sakrila od mu`a crkvewaka u sanduk, {to jemotiv i u narodnim bajkama i narodnim pri~ama.I kao u narodnim bajkama, Mali Klaus vara doma-}ina uveravaju}i ga da je ko`a ~arobna i zato mudoma}in daje vagan zlata.

Odstupawe od narodne bajke je {to se pojavqu-je broj dva, a ne tri: u {umi crkvewak daje MalomKlausu vagan zlata da ga ne baci u reku.

Po povratku ku}i, {to po razvoju radwe podse}ana bajku jer se sad radwa odigrava kao i u uvodnomdelu, ali se tu ne zavr{ava, Mali Klaus tra`i odVelikog mericu za ̀ ito, a ovaj nama`e dno katra-nom za koje se zalepe zlatnici i tako Veliki Klaussaznaje za novac. Mali Klaus je morao da ispri~ada je stekao novac jer je prodao ko`u svog kowa. Ikao u narodnoj bajci, drugi junak ubija svoje kowe,osu{i ko`e, ali ne uspeva da ih proda jer su gaisterali iz grada.

Da bi kaznio Malog Klausa, krene da ga ubije,a ubio je babu Malog Klausa koja je pre toga umr-la. Takva zamena poznata je i u narodnoj bajci. Ubi-jena baba je mogu}nost Malom Klausu da prevarikr~mara i optu`i ga da mu je ubio babu. Kr~marmu daje vagan novca da nikom ni{ta ne ka`e. Ve-liki Klaus je saznao kako je Mali Klaus dobio no-vac, pa je ubio svoju babu i odneo je u grad, ali suga opet oterali.

Tre}i put Veliki Klaus preti Malom da }e gaubiti, strpa ga u vre}u i ponese je da je baci u re-ku. Vre}u ostavqa pred crkvom, a tuda nai|e staripastir koji ̀ eli da umre. To za~uje Mali Klaus i

ponudi mu da se zamene. Taj motiv zamene poznat jeu narodnoj bajci. Veliki Klaus je bacio u vodu vre-}u, pa se zato silno iznenadio kad je ugledao MalogKlausa, koji je gonio stado. Opet je Mali Klausprevario Velikog jer mu je ispri~ao pri~u kako seoslobodio u reci i od lepotice dobio vodeno sta-do. Veliki Klaus je poverovao i polakomio se, paga je Mali Klaus stavio u vre}u, dodao kamen i ba-cio je u vodu.

U ovoj bajci ima surovosti i grubosti kao i unarodnoj bajci. Ka`wena je lakomost i gramzivost,a pobedio je domi{qat siroma{ak i obogatio se.

U bajci Saputnik pojavquje se motiv o zahval-nom mrtvacu. Posle o~eve smrti, Johanes na o~evomgrobu obe}ava da }e biti dobar ~ovek (hri{}anskimotiv). Potom ure|uje tu|e grobove, daje bogaqusvoju sitninu i, tre}e, plati dugove mrtvacu da gane bi odneli iz crkve. Posle toga ~ini i druga do-bra dela. Na izlasku iz {ume, a ne kao u bajci naulasku u {umu, poziva ga nepoznat ~ovek. Tada se po-javquje starica sa prega~om, a u prega~i tri stru-ka paprati i tri vrbova pruta. Nepoznat ~ovekjoj nudi mast (postaje pomo}nik), ali sam tra`i na-gradu – tri pruta.

Na lutkarskoj predstavi buldog odgrize nogukraqici-lutki, a saputnik se sam nudi da pomogne.Namazao je nogu ma{}u kojom je namazao babinu no-gu i lutka prohoda. Za ~udotvornu mast zna i na-rodna bajka. I tre}a stvar koju ~ini saputnik jeodsecawe krila mrtvom labudu. Saputnik je poneokrila, ali nije rekao za{to to ~ini.

Potom se pojavquje motiv kao u narodnoj bajci:princeza }e se udati za onoga ko odgonetne tri za-gonetke, ali ko ne odgovori ta~no bi}e pogubqen.

No}u princeza leti prema planini, jer ima ve-lika crna krila na le|ima, a saputnik se u~ini ne-vidqivim i poleti za wom, ali se ne ka`e kako jeto mogu}e. Tek kada se saputnik vratio u gostioni-cu, pisac je rekao da je odvezao krila labuda.

88

Page 87: Vasilije RADIKI]

Kada drugi put princeza leti u goru saputnik jepo nevremenu {iba sa tri pruta. Kad je duh rekaoprincezi da treba da misli na wegovu glavu i dato pita Johanesa, saputnik mu odrubi glavu i po-nese je sa sobom. Glavu je stavio u zave`qaj i daoga Johanesu. Tako je drugi put Johanes pogodio {taprinceza misli jer je pred wu bacio duhovu glavu.Tako je Johanes dobio princezu a saputnik mu je daosredstva i pou~io ga kako da princezu oslobodi za-~aranosti. Tek sad, sa velikim zaka{wewem, re~e-no je da je princeza za~arana. Johanes je triput za-gwurio princezu u vodu sa ~inima i princeza setri puta preobra`ava. Prvi put je crni labud, dru-gi put beo, a kad se Johanes obrati Bogu (uvo|ewehri{}anskog motiva), ptica se pretvara u princezu.

Saputnik se posle toga sprema na put i tek ta-da otkriva Johanesu da je on zahvalni mrtvac za ko-ga je Johanes platio dug. Kao i junaci narodne ba-jke, Johanes se nikada ne pita za{to se ne{to do-godilo i ni~emu se ne ~udi.

U bajci Princeza na zrnu gra{ka izmewena je ulo-ga junaka. Glavni junak nije princ ve} princeza; dru-go odstupawe od bajke je {to junak ne odlazi od dvorave} dolazi u dvor. Tre}e odstupawe je {to princezubez wena znawa kraqica stavqa na probu, a na krajuje posledwe odstupawe od narodne bajke – pi{~ev za-kqu~ak: zna~i ovo je prava bajka! A to je bajka samozato {to se spomiwu dvorac, kraq, kraqica i princi princeza i {to kraqica stavqa princezu na probu,pa kad ostvari postavqen uslov postaje princeza.

Bitno odstupawe od narodne bajke doga|a se ubajci Cve}e male Ide jer je junakiwa bajke u uvo-du izrazila nevericu. No}u je videla kako cve}eigra i qiqan svira i ne mo`e da veruje svojim o~i-ma. Da ~italac ne bi sumwao, pisac ka`e da je Idasawala ono {to je videla. Sli~nost sa bajkom je{to se Ida ne pita da li je to stvarnost.

Odstupawe od narodne bajke postoji i u Pal~i-ci. Na po~etku je opisan preobra`aj: ̀ ena poqubi

latice i upravo u tom trenu ne{to kao da prasnui cvet se otvori. Potom se pojavquju pomo}nici,ali druga~ije nego u narodnoj bajci. Ribice su samevidele kako Pal~ica treba da se uda za ru`nog`apca, pa su pregrizle peteqku i Pal~ica je zapli-vala niz vodu. Kao u Ru`nom pa~etu, gundeqiceka`u da Pal~ica ima samo dve noge, da je tanka iru`na, pa je zbog ru`no}e odnose na tratin~icu itako i nehotice postaju pomo}nici.

Kad dospe u mi{ju rupu, Pal~ica ~ini dobro de-lo, povrati u ̀ ivot smrznutu lastu (o`ivqavawe). Todobro delo }e od laste na~initi pomo}nika. Kad tre-ba da se uda za krta, lasta je spasava i odnosi je utoplije krajeve. Na jugu Pal~ica ugleda u latici cve-ta kraqa (duha) cveta, on se zaqubi u wu i zaprosije. Ovu tvorevinu pisac zavr{ava ovako: Lasta jeotpevala cvrk-cvrk, pa tako i mi saznajemo za celuovu pri~u. Time kao da nagove{tava da je to pri-~ana pri~a. I drugo, vrlo zanimqivo, pisac ne ka-`e da je wegova tvorevina bajka iako u woj ima po-ne{to od narodne bajke. Bitno odstupawe je {to sujunaci bajke iz sveta prirode, cve}e i `ivotiwe.

U bajci Mala sirena prisutan je motiv iz na-rodne bajke. Starica ka`e Maloj sireni da }e dastekne besmrtnu du{u ako je neki ~ovek zavoli to-liko da mu postane dra`a od oca i majke. Za takavuslov preobra`aja zna i narodna bajka. Ve{tica nadnu mora, a za to ne zna narodna bajka, ka`e Malojsireni da }e se preobraziti u devojku ako popijenapitak na obali.

Sestre nude Maloj sireni no` da ubije princada bi je poprskala wegova krv i tako joj noge srasleu rep, ali ona ne mo`e da ga ubije. Princeza ska~eu more i preobrazi se u penu.

I u ovoj bajci nalaze se hri{}anski motivi: bla-goslov biskupa i pouka da k}eri vazduha mogu do-brim delima da steknu ve~nu slavu.

Ova tvorevina se razlikuje od narodne bajke jerse zavr{ava poukom.

89

Page 88: Vasilije RADIKI]

Tvorevina Sre}ne kaqa~e bli`a je fantasti~-nim pri~ama jer se junak pita: Ili imam privi|e-we ili sam pijan. Potom, tu su iskazi nepoznatinarodnoj bajci, a poznati fantasti~noj pri~i: Kakoje mogu}e sawati i istovremeno znati da je tosve samo san? Dobro je {to je ovo samo san i Kakavje to uznemiruju}i san?

Blisko narodnoj bajci je to {to se pojavquje ~a-robni predmet: kaqa~e imaju ~udotvornu mo} jeromogu}uju da se u wima zakora~i u pro{lost i dase vidi pro{lost, ali se ne ka`e kako je to mogu}e.

Bajka Postojani olovni vojnik ima trodelnirazvoj radwe kao u narodnoj bajci. Uvodni i zavr-{ni deo odigravaju se na istom mestu, a sredi{wideo je pustolovina olovnog vojnika, a ne izvr{a-vawe zadataka. Zavr{ni deo je du`i od uvoda.

Motiv zle ma}ehe prisutan je u tvorevini Di-vqi labudovi. Ma}eha je rekla deci svog mu`a daodlete kao velike ptice i deca su se preobrazilau labudove i odletela. Potom su opisane radwe ko-je se pojavquju tri puta: ma}eha govori ̀ abama triputa.

Kad je ma}eha naru`ila pastorku Elizu tolikoda je ni otac nije prepoznao, Eliza odlazi u {umu,ali ne da bi ostvarila neki zadatak. U {umi se Eli-za napije sa vrela `ive vode, kao u narodnoj bajci.

Potom se pojavquju dva razli~ita motiva: hri{-}anski – Elizi se u~ini da je dragi bog gleda ifantasti~ki: Kad se ujutru probudila, ne zna|a{eje li to samo sawala ili je odista tako bilo.

I onda se pojavquje motiv za koji ne zna naro-dna bajka: Eliza sebe pou~ava i sama zakqu~uje datreba da bude neumorna kao voda.

Potom sledi jo{ jedan preobra`aj: A kad sunceutonu u vodu, pado{e odjednom s labudova perai pokaza se jedanaest kraqevi}a.

Druge no}i labudovi ispletu mre`u od like, paujutru stave sestru u mre`u, uhvate je kqunovima iponesu. Tako postaju weni pomo}nici. U ovoj bajci

se pojavquje vila i jo{ jedan veoma star motiv: za-brana govorewa. Vila postaje pomo}nik, a Elizu jepodsetila na staricu koja joj je u {umi dala jagode.

I motiv o princu u lovu poznat je u narodnojbajci.

Sledi jo{ jedan preobra`aj. Sestra je preo-brazila labudove u kraqevi}e jer je preko wih pre-bacila ko{uqe koje je tkala od koprive. Zadatakda isplete ko{uqe postavila je sebi Eliza, ali ni-je, kao i u narodnoj bajci, uspela da isplete do kra-ja jedanaestu ko{uqu. Preobra`aj labudova u kra-qevi}e dokaz je da Eliza nije ve{tica.

Bajka Rajski vrt zanimqiva je jer se u woj pojav-quje vi{e motiva. Odlazak u {umu kraqevi}u pri-~iwava najve}e zadovoqstvo, a nije mesto izvr{ewazadataka.

Glavni junak ove tvorevine dolazi pred pe}inuvetrova, a vetrovi sami pri~aju pri~e. Kad junakbajke u|e u pe}inu sa vetrovima, vila se pojavqujekao pomo}nik i opomiwe kraqevi}a {ta treba dau~ini ako ̀ eli da ostane u rajskom vrtu. Potom gaopomiwe da ne treba da poslu{a kad ga zove.

Za tvorevinu Lete}i kov~eg mogli bismo daka`emo da je bajka zato {to se u woj pojavquje~arobni predmet – lete}i kov~eg, a bajka zna za le-te}i }ilim. U ovoj bajci stilski postupak odstupaod stilskog postupka pripovedawa u narodnoj baj-ci. U woj postoji pri~ana pri~a, bajka u bajci. Pr-vo sin pri~a bajku sultanu i sultaniji, pa bajkupri~aju {ibice, pa lonac (tri bajke). Bajka se za-vr{ava poukom: ne treba se igrati {ibicama. Zatakav postupak narodni pripoveda~ ne zna.

U tvorevini Vitez ru`ina `buna nalazi seiskaz koji devoj~icu, pa i ~itaoca, treba da uverikao u fantasti~noj pri~i: A kao dokaz da ovo {toti pri~am nije san na}i }e{ na svom krevetu suvlist.

Junaci ove tvorevine su duhovi cve}a koji no}uubiju ubicu, pa je, kao i u narodnoj bajci, zlo ka-

90

Page 89: Vasilije RADIKI]

`weno. U stvari, u ovoj bajci je obra|ena legendao mirisu jasmina koji ubija. Na kraju je pouka zakoju ne zna narodna bajka.

I u tvorevini Heqda prisutna je pri~ana pri-~a: Evo {ta sam ~uo od vrapca kome je to pri~alastara vrba. I ona se zavr{ava poukom.

U bajci ^arobni breg prisutan je preobra`ajkoji je obja{wen: careva (duhova) k}er stavi belupalicu i odmah nestade.

Dvostruki je preobra`aj u Sne`noj kraqici, ioba su obja{wena. Devoj~ica Gerda je sebi postavi-la zadatak da prona|e svog druga u igri i krenulau potragu u {umu. Na tom putu ima pomo}nika. Ovabajka je zanimqiva jer se po kompoziciji pribli-`ava narodnoj bajci. Uvodni deo ima dve pri~e: orazbijenom ogledalu i o detiwstvu de~aka i devoj-~ice, {to je obrazlo`ewe wene odluke da po|e daga tra`i. Sredi{wi deo je veoma dug i odigrava sena vi{e mesta. Zavr{ni deo se odigrava gde i dru-ga pri~a uvoda. Kompoziciju mo`emo ovako da pred-stavimo:

sredi{wi deo: 2, 2a, 2b, 2v, 2g

uvod: pri~a o pri~a o detiwstvurazbijenom ogledalu zavr{ni deo

Preobra`aj kao motiv naordne bajke prisutanje u tvorevini K}i kraqa mo~vara. Od devoj~icekoju je doneo rodac no}u postaje ̀ aba, a kad granesunce, `aba se preobrazi u devoj~icu.

Ova tvorevina se izdvaja od svih Andersenovihjer joj je kompozicija jedinstvena:

sredi{wi deo sredi{wi deo (nastavak)uvod zavr{ni deo

Jedino u ovoj bajci ima vi{estrukih preobra-`aja. Kad je rodac doneo devoj~ici labudova pera,ona se preobrazi. Uzrok slede}eg probra`aja jehri{}anski motiv: kad se devoj~ica umije nad vo-

dom i u~ini znak krsta, progovori i sa we spada`abqa kora.

Kad je rodac ponovo doneo perje labudova, maj-ka i k}i se preobraze u labudice.

Kad no}u majka poqubi ̀ abu, pred wom se stvo-ri devojka, a kad pomenu ime belog Hrista (hri{-}anski motiv), preobrazi se u labuda.

I na kraju bajke je posledwi preobra`aj. U dvor-cu u Egiptu dve labudice se pred bolesnim kraqempreobraze u dve lepe `ene.

Vrlo duga tvorevina Devica leda (IV kwiga)po~etkom podse}a na bajku, ali se razlikuje jer jeglavni junak imenovan. I odmah se postavqa za-datak (uslov): mlinar }e Rudiju dati svoju k}er akoovaj donese orli}e sa planine. Da bi ostvario ova-ko te`ak zadatak, Rudi sam tra`i pomo}nike. Kadse obra}a prvom prijatequ za pomo}, ovaj ga odvra-}a re~ima: „A ne bi li radije doneo ne{to sa Me-seca?”, ali ne da bi ga odbio, nego da uka`e ~i-taocu na te`inu poduhvata i da opravda Rudija {totra`i pomo}.

Potom se pojavquju tri traga~a i tri stuba.Slede odstupawa od narodne bajke. Prvo pri~a ma~-ka, pa pisac, a onda se pri~a nastavqa pripove-dawem o izgradwi `eleznice. Jedino je u ovoj baj-ci opisana qubomora i po tome se ona bitno raz-likuje od narodne bajke.

I kraj bajke se bitno razlikuje od narodne bajke.Glavni junak strada na dan svadbe jer ga je u dubinujezera privukla devica leda koja ga je pratila na svimpoduhvatima, ali na kraju nije uspeo da se odbrani.

Vi{e bajki H. K. Andersena po~iwe kao i na-rodne bajke: Daleko odavde... ̀ ivqa{e jedan kraqkoji je imao jedanaest sinova...; Bio jednom jedantrgovac...; Bio jednom jedan princ...; @iveo jednomstari pesnik...; @ivela u jednom selu...

U bajkama H. K. Andersena ima dosta odstupawaod narodnih bajki jer je za Andersena stvarnost iz-vor bajki.

91

Page 90: Vasilije RADIKI]

Andersen u vi{e bajki ima prisustvo broja tri,ali ima ponavqawa i pojavqivawa brojeva dva, ~e-tiri, {est, osam, jedanaest i dvanaest.

Neke radwe se odigravaju dva puta, a ne tri pu-ta kao u narodnoj bajci.

Najvi{e odstupawa od narodne bajke ima u opi-sima prirode, imenovawu junaka i opisivawu junaka.

Tvorevine koje su nastale kasnije zna~e osloba-|awe od uticaja narodne bajke i pribli`avaju sepripovetkama.

LITERATURA

Andersenove bajke (1991), Prosveta, BeogradProp, Vladimir (1990), Historijski korijeni baj-

ke, Svjetlost, Sarajevo

Dragoljub Gaji}

ANDERSEN’S FAIRY TALE – FOLK FAIRY TALE

Summary

In the first two books (out of six published) of his fairytales, Andersen wrote several which contained motivesfound in fairy tales as well: grateful dead, metamorphosis,task, going to the woods, fairy, evil step-mother, selling orexchange of animal’s skin, magical object, helpers, resur-rection, the triumph of good, punishment of evil, and insome fairy tales the development of action resembles thosein folk tales. There are several fairy tales in the first twobooks that begin as folk fairy tales: Once upon a time... Infew Andresen’s fairy tales there is a mention of a numberthree, more often there are numbers two, four, six, eight,eleven and twelwe. The most departure from folk fairy talesare those in description and naming of heroes and in nu-merous and elaborate descriptions of nature. The later worksof H. K. Andersen departed from folk fairy tales and be-came stories.

Key words: Andersen’s fairy tales and stories, folk fairy tale

92

Page 91: Vasilije RADIKI]

OGLEDALO KRITIKE

HRESTOMATIJA KRITIKE

O KWI@EVNOSTI ZA DECUVoja Marjanovi} i Milutin \uri~kovi},

Kwi`evnost za decu i mlade u kwi`evnoj

kritici, Visoka {kola strukovnih studija

za vaspita~e, Aleksinac i Libro company,

Kraqevo, 2007.

U skladu sa novim planom i programom visokih{kola strukovnih studija za vaspita~e i u~iteq-skih fakulteta, Voja Marjanovi} i Milutin \u-ri~kovi} sa~inili su zanimqivu hrestomatiju kri-tike o kwi`evnosti za decu i mlade i time funk-cionalno prevazi{li nedostatak klasi~nog uxbe-nika. Uxbenik nudi op{ta znawa, monoton je i op-tere}en brojkama, istoricizmom, nastavno-pedago-{kim ciqevima. Kritika ima za predmet tuma~ewavrednosti kwi`evnog dela, a podrazumeva teorij-ski i istorijski kontekst. Kritika je slobodnija uinterpretaciji su{tine umetni~kog stvarawa. Tose posebno odnosi na kwi`evnost za decu i mlade.Autori hrestomatije su reprezentativnim izboromkriti~kih tekstova razbili uxbeni~ku monotonijui ukalupqenost. Kriti~ki tekstovi su aktuelni,autori su raznovrsni pa su raznovrsne i metode in-terpretacije, raznovrsni su stilovi i jezici, a akose uzme u obzir i raznovrsnost ̀ anrova – dinami-zam ove uxbeni~ke literature je za svaku pohvalu.

Hrestomatija se sastoji iz dve kwige, a svakapribli`no ima 300 strana. U prvoj kwizi sadr`anaje poetika kwi`evnosti za decu i mlade: termino-lo{ka pitawa, odnos prema kwi`evnosti za odra-sle, odnos deteta prema kwizi, pitawa recepcije iprezentacije, zna~aj igre, fantasti~nog, humornogi drugih elemenata specifi~nih za primerenostove literature de~jem uzrastu. Autori su sistema-ti~no obuhvatili sve `anrove: bajku, pesmu, umet-

93

Page 92: Vasilije RADIKI]

ni~ku pri~u, savremenu pri~u, dramu, putopis, ba-snu, slikovnicu, pa ~ak i aforizam za decu i mlade.^ak i tekstovi o ki~u u kwi`evnosti za decu, okwi`evnosti u de~jem vrti}u, o ulozi filma i TV– doprinose celovitijem sagledavawu ove osobeneliterature.

U drugoj kwizi obuhva}eni su srpski i svetskipisci za decu i mlade. Od srpskih pisaca obuhva-}eni su najboqim tekstovima: D. Obradovi}, J. J.Zmaj, B. Cvetkovi}, B. Nu{i}, I. Andri}, A. Vu~o,D. Maksimovi}, G. Tartaqa, M. Te{i}, B. ]opi},S. Rai~kovi}, V. Cari}, A. Dikli}, G. Vitez, D.Radovi}, M. Ale~kovi}, B. V. Radi~evi}, D. Luki},A. Popovi}, M. Anti}, G. Oluji}, Q. R{umovi}, V.Stoj{in, D. Eri}, M. Danojli}, M. Maticki, S.Stani{i}, M. Vitezovi}, P. Zubac, G. Stojkovi},T. Rosi}, S. V. Jankovi}, M. Odalovi} i D. \or|e-vi}. Dakle, svega 34 kwi`evnika, ili strogom se-lekcijom ostvarena zgusnuta istorija kwi`evno-sti za decu (smatra se da danas kod nas za decu pi-{e vi{e od sto kwi`evnika). Autori tekstova suupravo najpoznatiji kriti~ari, teoreti~ari i isto-ri~ari kwi`evnosti za decu i tim postupkom ost-varena je dvostruka prezentacija.

U drugom delu ove kwige autori su od svetskihpisaca za decu i mlade obuhvatili samo one piscekoje ne mo`e da prenebregne nijedna istorijakwi`evnosti za decu: Ezopa, La Fontena, Lesinga,Krilova, R. Kiplinga, Bra}u Grim, H. K. Anderse-na, A. S. Pu{kina, O. Vajlda, L. Kerola, D. Defoa,X. Svifta, K. Kolodija, @. Verna, A. Lindgren,M. Tvena, J. [piri, F. Molnara, A. de Sent-Egzi-perija, R. Gijoa, V. Sarojana i \. Rodarija. Dakle,svega 22 pisca, jer je re~ o strogoj selekciji i tzv.klasicima kwi`evnosti za decu uz ~ija su ime-na pru`eni obilni bibliografski podaci neophod-ni za budu}e nau~nike iz ove oblasti. Kao {to sevidi, izostavqeni su principijelno klasici ovekwi`evnosti iz biv{ih jugoslovenskih republika.

U hrestomatiji I i II selekcija tekstova izvr-{ena je znala~ki, a ispo{tovani su principi isto-ri~nosti i esteti~ki kvalitet. Uva`ene su i po-trebe moderne nastave u skladu sa nastavno-peda-go{kim ciqevima i zadacima. U odnosu na prethod-na izdawa (prva dva su bila op{irnija i slu`iladrugim koncepcijama) ove dve kwige su sa`etije, aizbor tema i autora je osmi{qeno zgusnutiji u skla-du s potrebama moderne nastave. Celovita hresto-matija predstavqa uzornu uxbeni~ku literaturu.

Hrestomatija je sa~iwena uspe{no zahvaquju}isposobnostima autora koji su konstantno prou~ava-li kwi`evnost za decu primewuju}i visoke esteti-~ke kriterije, ali i zahvaquju}i wihovom bogatomnastavno-pedago{kom iskustvu. Znawem i praksomponudili su modernu viziju literature za decu imlade koja je u koraku sa vremenom i postoje}imeti~ko-esteti~kim tendencijama u zemqi i svetu.

Radomir @IVOTI]

94

Page 93: Vasilije RADIKI]

ROMAN O AVANTURAMA

ZOO DRU@INE

Gordana Maleti}, Vitezovi ma~jeg srca,

drugo izdawe, PAN-KOM, Beograd, 2007.

Gordana Maleti} je na{oj kwi`evnoj javnostipoznata kao pisac nekoliko zbirki pjesama, ~etirikwige razgovora sa piscima (Draganom Luki}em,Lazom Lazi}em, Dragomirom \or|evi}em i VojomMarjanovi}em) i vi{e proznih djela o dje~jim dru-`inama (Na obali reke Brongo, Putovawe u sedmo-vrhi grad, Kra|a vin~anske figurice). U romanu Vi-tezovi ma~jeg srca ponovo je rije~ o avanturama ipodvizima, ali ne dje~je, nego ma~je dru`ine.

Nije Gordana Maleti} prva u ~ijem djelu se kaoglavne li~nosti pojavquju zoo-junaci. U literaturisu ih ranije afirmisali klasici svjetske kwi`ev-nosti: Erik Najt (Lesi se vra}a ku}i), Xek London(Bijeli o~wak), Rene Gijo (Bela griva), kao i po-znati srpski pisci: Branko ]opi} (Do`ivqaji ma-~ka To{e), Aleksandar Popovi} (Sudbina jednog^arlija), Branko V. Radi~evi} (U~eni ma~ak), idrugi. Po ~emu je onda djelo Gordane Maleti} Vi-tezovi ma~jeg srca osobeno i drga~ije? Po tome{to je u wemu, za razliku od navedenih djela u ko-jima su opisani do`ivqaji jednog zoo-junaka, onasa~inila roman o avanturama zoo dru`ine.

Kao dobar poznavalac ̀ ivota i vje{t pripovje-da~, Gordana Maleti} je odabrala pravi metod ko-jim je kroz, tobo`e, naivnu pri~u o „vitezovimama~jeg srca” prikazala borbu protiv nasiqa, kojeje u savremenom svijetu sve prisutnije. Na ~elo ma-~je dru`ine koju ugro`avaju razni mo}nici stavilaje mladog, odva`nog, nao~itog ma~ka, Honda Monda.Kao pravi vitez, on {titi nejake, ka`wava nasil-nike, bori se za pravednije odnose u svijetu, suo-~ava se sa preprekama koje savla|uje li~nom hra-

bro{}u, ali i uz pomo} drugih koji imaju plemeni-to srce. Na samom po~etku romana ~italac shvatada je pri~a o ma~jem svijetu bajka u kojoj se putemalegorije iskazuju neke bitne istine o qudskomdru{tvu.

Vitez Hondo Mondo sti~e ugled me|u pripadni-cima svoga roda ne la`ima, hvalisawem i pret-varawem, nego spremno{}u da za{titi sve one ko-ji su ugro`eni, bez obzira na pol, uzrast i pripad-nost odre|enoj grupi. Kad Hondo Mondo sazna da jewegov prijateq [vrle zarobqen, on ~ini sve da gaspasi, jer je to moralni imperativ kolektivnog`ivqewa. Posebnu pa`wu spisateqica je posveti-la opisivawu hrabrosti Honda Monda koju je poka-zao dok je poku{avao da oslobodi prijateqa iz za-robqeni{tva. Po{to, kao i svi hrabri, nije biodovoqno oprezan, pao je u ruke dresera `ivotiwakoji ga je odmah po~eo poni`avati prisilnim tre-ninzima za nastup u cirkuskom programu.

Kad je pao u zarobqeni{tvo, Hondo Mondo jetra`io na~in da se domogne slobode. Kao i u dru-gim bajkama, i u romanu-bajci Gordane Maleti}glavnom junaku neko }e prite}i u pomo}. Bi}e tovelika ma~ka, tigar Tarik, pa }e se Hondo Mondoponovo na}i na slobodi i nastaviti da se bori pro-tiv onih koji ugro`avaju mir i bezbjednost ma~jegroda.

Druga va`na li~nost u ovom romanu je ma~akGrubi{a. Postupcima ovog junaka spisateqica jeiskazala poruke bitne za sav `ivi svijet. Dijalo-gom ma~ka Grubi{e sa Tu`nim pawem, koji je Gru-bi{i bio jedan od putokaza na putu do cirkusa gdjesu se nalazili wegovi zato~eni prijateqi, Maleti-}eva iskazuje neke op{te `ivotne probleme kao{to su: samo}a, te`wa za nepoznatim i nedostup-nim, otkrivawe sre}e i zadovoqstva u onome {tonas okru`uje, prolaznost kao tragi~ni usud svega`ivog na ovom svijetu i sl. Evo kako te~e taj dija-log:

95

Page 94: Vasilije RADIKI]

– Za{to ste tako `alosni, ako nisam suvi{e rado-

znao? – oprezno }e Grubi{a, vode}i sada ra~una o tome

{ta pri~a.

– Vi ne znate moju sudbinu, ali ste sigurno ~uli kako

se ka`e: sam kao paw. To mene mu~i. A nekada je moja kro-

{wa dodirivala zvezde. Sada se samo prise}am boje neba.

– To je zato {to ste vezani za zemqu, a svi uvek ho}emo

vi{e nego {to mo`emo. Boqe }e biti da se okrenete woj

kada vam je ve} tako blizu.

Dijalog je, ina~e, vrlo va`an ~inilac u naraci-ji Gordane Maleti}. Wime se stvaraju zapleti, po-kre}e radwa, predstavqaju likovi, razrje{avajukonflikti. Dijalozi u ovom romanu su uvjerqivi,impresivni, raznovrsni. Ovdje razgovaraju: ~ovjeksa ~ovjekom, qudi sa ̀ ivotiwama, ̀ ivotiwe me|u-sobno. Ipak, najvrijedniji su dijalozi izme|u `i-vih i ne`ivih bi}a, po{to autorka romana me|uwima ne pravi razliku, jer, po wenom shvatawu,„sve na ovom svetu ima du{u”. Na ~itaocu je da jeotkrije. A Gordana Maleti} mu pru`a mogu}nostza to. Ona sa istom toplinom raskriquje du{u ~o-vjeka, `ivotiwe, biqke i predmeta. Iz dijalogaGordane Maleti}, kojima se predstavqaju likovi,izvire materinska we`nost, blagost i briga za svenejake i neza{ti}ene.

Uz dijalog, Maleti}eva u ovom romanu obilatokoristi opise. Uspje{no je prikazala ozbiqne ismije{ne situacije u cirkusu: dramati~nu borbudresera Rikija da vrati u kavez razbje{welog tigraTarika, nesporazume upravnika cirkusa sa neinven-tivnim i neposlu{nim ~lanovima cirkusa, pobunumuflona protiv dresera `ivotiwa, nezgodu jednogartiste na trapezu kome se pri izvo|ewu ta~ke ra-sporio triko, pa je umjetnik ostao potpuno go i ti-me izazvao op{ti smijeh u publici itd.

Uz viteza Honda Monda, u romanu se pojavqujui drugi mu{ki predstavnici ma~jeg roda: [vrle,Zdravko, U{ke, Uro{, ]opa i Grubi{a, kao i pri-

padnice we`nijeg pola, ma~ke Pandora, Kosara,Miwona, Caja, Micika, Juca.

U romanu Vitezovi ma~jeg srca opisano je vi-{e qudskih likova koji djeluju i tu`no i smije-{no: upravnik cirkusa, Maksimilijan Ladi~orbi},dreser `ivotiwa Toni, @ena s bradom (gospo|a\ulka), dreser tigra Tarika, Riki, zatim qubavnipar, @are i Lejla, i drugi. Nezavidan polo`aj li-~nosti u toj dru{tvenoj sredini iskazan je upravogroteskno{}u situacija u koje zapadaju.

Jezik Gordane Maleti} u ovom romanu je dostu-pan, prijem~iv i razumqiv svima, jer je to jezik hu-manosti, plemenitosti i ~estitosti. Najboqi pri-mjer kako se rije~ima dobrote mogu otvoriti svavrata jeste jezik ma~ka Grubi{e. Suprotno od we-govog imena, Grubi{ine blage rije~i svi razumijui svi se trude da mu pomognu u ostvarewu velikogciqa – osloba|awu zarobqenih prijateqa: HondaMonda, [vrleta, Zdravka i U{keta. Na neizvjes-nom putu do cirkusa Grubi{i }e veliku pomo} pru-`iti obi~no stra{ilo kome se on obra}a sa punopo{tovawa. Mada ne mo`e na tom putu pratitiGrubi{u, stra{ilo ne odustaje od namjere da do-brom ma~ku pomogne. Uputi}e ga na ga~ce (koji seu djelu tako|e javqaju u ulozi pomaga~a), a oni }esavjetima i prakti~nim aktivnostima doprinijetida Grubi{ini zarobqeni prijateqi budu oslobo-|eni.

Gordana Maleti} je Vitezove ma~jeg srca pr-venstveno namijenila djeci ~itaocima. Zato nijeskrivala namjeru da weno djelo bude i vaspitno,ali vaspitnost ne umawuje wegovu umjetni~ku vri-jednost. Didakti~nost djela je ostvarena na najbo-qi mogu}i na~in jer proisti~e iz spontanih reak-cija likova na ̀ ivotne izazove. Me|utim, po poru-kama koje sadr`i i po na~inu kako je autorka iz-lo`ila wegovu gra|u, djelo ima i univerzalne vri-jednosti. Kada se kwi`evnim djelom krajwe jedno-stavno saop{tavaju velike istine o sposobnosti je-

96

Page 95: Vasilije RADIKI]

dinke da razumije druge i potrebi da im nesebi~nopoma`e, o vrijednostima podviga i `rtve za dru-gog, o vjeri u ispravnost borbe za slobodan ̀ ivot,o upornosti u savladavawu prepreka i dovitqivo-sti u rje{avawu ̀ ivotnih zagonetki, onda je tu ri-je~ o ontolo{kim problemima ~ovjeka.

Kwiga Gordane Maleti} Vitezovi ma~jeg srcabudi nadu da borba za boqi svijet nije uzaludna.

Cvijetin RISTANOVI]

SVET MA[TE I IGREMiroslav Cera Mihailovi}, Dovde mi je

vi{e, Zavod za uxbenike, Beograd, 2007.

Pesni~ka zbirka Miroslava Cere Mihailovi}aDovde mi je vi{e nosi u svom bi}u oznake imanen-tne detiwstvu. Wen svet satkan je od posebnih ni-ti de~jeg duha, oplemewen radosnim ~arima, svet ukojem je sve prirodno, lako i pojmqivo de~jim smi-slom. Igra, smeh i ma{ta ~ine je izvorom ̀ ivotneradosti.

Autor sagledava teme, doga|aje i likove okomdeteta, a ne okom odraslog ~oveka, peva u skladu sose}awem slu{alaca o tome kako treba da se razvi-jaju stvari u pesmi.

Uobraziqa je upori{te autorove poetske kon-cepcije. Wome pisac stvari i ̀ ivot koji mu se nudepodvrgava obradi, pomera wihov red, neke ja~e ra-svetqava, a druge, slabije – ulep{ava. Umetni~komslobodom, utemeqenom na wenom unutarwem samo-ograni~ewu, vrawski pesnik stvara ~udesno zami-{qen i nov svet koji ne tra`i razmi{qawe, strogeanalize i logi~ko rasu|ivawe. Rastere}en zagrada isvrhovitosti, slobodan i nesputan, on prekora~ujegranicu izme|u mogu}eg i nemogu}eg, stvarnosti isna, stvara divotno ma{tovit svet. Snagom ma{te idiskretnim uticajem svesti gradi se stvarno od iz-mi{qenog, nepromenqivo i ̀ ivo od postoje}eg.

Sloboda igre, izmi{qawa i ludisti~ki efektizasnivaju se na ose}awu mere i odre|enim zakoni-tostima. Igra autora Dovde mi je vi{e nije golazabava. Sve je samo prividan besmisao i nered. Na-oko ludisti~ka perspektiva zasniva se na visokojdisciplini pesni~kog reda, na neodstupawu od per-fekcije pesni~ke tehnike i stroge doslednosti je-zi~kog kodeksa. Wegova pesma je primarno usmere-na zadovoqewu nagona za igrom i zabavom. Posredije igra bez prakti~nog ciqa, koja se obavqa radi

97

Page 96: Vasilije RADIKI]

sebe same i prijatnosti koja je s wom povezana.Igra je istinski izvor estetskog u`ivawa.

Miroslav Cera Mihailovi} je privr`en poeti-ci humora. Vedar duh i jedro ose}awe, majstorstvozapleta i efektni obrti, neretko, impresioniraju~itaoca. Sve je, mawe-vi{e, sra~unato na proizvod-wu sme{nih situacija. Pesnik zasmejava malog ~ita-oca protivure~no{}u oblika i sadr`ine, privida isu{tine i na drugi na~in. Izvesno, humor je sred-stvo kojim se zaokupqa i vezuje ~itao~eva pa`wa.

Poetsko delo Miroslava Cere Mihailovi}a ka-rakteri{e melodi~nost, to jest ritmi~nost u po-retku re~i. Zvuk je u samoj prirodi glasova, re~ii re~enica. I u wegovom stihu, on nije atematskifenomen, quska re~i, ve} ono {to daje ton pesmi,{to signalizira wen smisao. Zvuk u re~i nije samoapstrakcija ve} ekvivalent izrazu, kao ne{to {toje, moglo bi se re}i, po snazi ravno re~i kojom seimenuje pojam.

U kwi`evnosti za decu, kao i u kwi`evnostiuop{te, tema predstavqa prvo vrednosno merilo.Skupine pesama koje nose naslove: Nije nego, Slabeta~ke, Javna tajna, Ono vreme, Spomenar i sli~negovore o esteti~koj vrednosti pesni~ke zbirke. Nadesetine naslova pesama upu}uju na to da je re~ omotivima po sebi zanimqivim mladom ~itaocu.Pesnik govori o svetu koji je blizak i razumqivmalom ~itaocu, prilago|en wegovom vremenu, u pr-vom redu, o stvarima koje provociraju wegovu ~ul-nost, emocionalnost, ma{tovitost i smisaonost.To je u isto vreme gra|a koja podsti~e kreativnostde~jeg duha. Re~ je o sadr`ini koja je za~iwena hu-morom i preuveli~ana vedrim bojama. Tako|e, govo-ri se o produktivnoj sadr`ini koja aktivno podsti-~e ma{tu i misao. Re~ju, posredi je humana, pitomi-ja sadr`ina, razigrano detiwstvo ispuweno igromi lepotom, dani koji se grani~e s poezijom.

Poezija Miroslava Cere Mihailovi}a posedujenajboqa svojstva dobre poezije za male i mlade ~i-

taoce. Invencija i inteligencija, ukus i kulturapevawa, mera, ~iwenice koje su bliske de~jem poi-mawu sveta, duhoviti obrti, ozbiqnost i respektprema detetu, kultivisanost i muzikalnost, „spo-sobnosti“ su koje autor demonstrira. On je, po sve-mu, od onih de~jih autora koji umeju, kako je govo-rio Du{an Radovi}, da procene vrednost sadr`inei da mu nadenu odgovaraju}i oblik i du`inu.

Nesumwivo, autor pesni~ke zbirke posedujeumetni~ki talenat, ose}awe za lepo, fantaziju iose}ajni `ivot. Prodor u zagonetnost de~je du{e,dar za umetni~ko objektivirawe do`ivqaja, ose}a-we stvari i pojava, jednostavnost i lako}a, obele-`ja su pravog de~jeg pesnika. Mihailovi} ume dapogodi karakter duha detiwstva i usaglasi vlastitestrune svog instrumenta prema tonu slu{aoca-~i-taoca. Okrenutost de~joj zamisli, unutra{wem de-~jem dijapazonu i osetqivosti, korespondira sa vi-zijom detiwstva i deteta.

Stihovi su sa~iweni iz sredi{ta onoga {to jeizabrano za predmet i {to mali recipijent trebada vidi i do`ivi. Dok se danas de~jom kwi`evno-{}u neretko bave i pisci umetni~ke sredwe ruke,bez posebnog dara i `ive vizije neizgubqenog de-~jeg sveta, autor kwige Dovde mi je vi{e stvarasvet na granici stvarnosti i imaginacije, svet na-stao iz potrebe za igrom, svet koji pridobija ~i-taoca i prizemquje mu pesmu u naru~je.

Stvarala~ka ushi}enost i plahi let ka poetskojistini, sposobnost transponovawa, ose}awa i osmi-{qen izraz, dose`u individualni esteti~ki ciq.U najpotpunijem zna~ewu de~ji pesnik, Mihailovi}stvara po unutra{wem diktatu, slobodan i raste-re}en ciqne ~itala~ke grupacije.

98

Page 97: Vasilije RADIKI]

ULICA BABA ZLATINA1

Kaldrma vrednija nego platinaTo je ulica Baba Zlatina

Bukvalno tu je svaki kamenNe~ega va`nog bio znamen

Dugo ve} }uti svoju pri~uKoju tek ptice zorom sri~u

Problem je samo jezik pticaI ozarena ona lica

[to oven~ana te{kom patinomHodaju danas Baba Zlatinom

Ruku pod ruku s onim BoromKoji razume ptice zorom

Pa pri~e poput bo`je ki{eOtr~i ku}i da zapi{e

Wegove pesme, uzete nasumice, kao {to su Nijenego, U~iteqica, Pismo, Razglednica, DragomireDragomire i mnoge druge, omogu}uju raznovrsne do-`ivqaje malim ~itaocima. To su stihovi kojima sedete na|e u ulozi autorovog saradnika, onog sutvor-ca koji je kadar da delo dogradi sopstvenom ma-{tom. Upravo estetska otvorenost nekoliko dese-tina pesama ra~una na asocijativnost, imaginaci-ju i ~itao~evu kreativnost. Mali ~itaoci, ne ra-zlikuju}i najboqe ono {to vide o~ima stvarnostiod onog {to vidi wihova ma{ta, imaju gotovo pot-punu iluziju o onome {to ~itaju ili slu{aju. I tonepostojawe o{tre granice izme|u jave i imagina-cije vodi ka u`ivqavawu u kwi`evni svet. U`iv-qavaju}i se, oni se iznutra poistove}uju sa Mihai-lovi}evim junacima.

Nesumwivo, re~ je o pesmarici zavidne umetni-~ke vrednosti. Miroslav Cera Mihailovi} svojomnovom zbirkom pesama potvrdio je svoj kwi`evnitalenat srpskog de~jeg pesnika.

Tihomir PETROVI]

99

1 Zlata je baba kwi`evnika Bore Stankovi}a. Sama ga jeodgajila, po{to je vrlo rano ostao bez roditeqa. Po woj je naz-vana ulica u Vrawu u kojoj se nalazi Borina rodna ku}a.

Page 98: Vasilije RADIKI]

NOVA ANTOLOGIJA

SRPSKE POEZIJE ZA DECU

Miomir Milinkovi}, Antologija srpske

poezije za decu, „Legenda“, ^a~ak, 2008.

Antologija srpske poezije za decu MiomiraMilinkovi}a, doktora kwi`evnih nauka i redovnogprofesora U~iteqskog fakulteta u U`icu, iza{laje ove godine u izdawu „Legende“ iz ̂ a~ka. Izlazakiz {tampe neke kwi`evne antologije i weno pojav-qivawe pred ~itala~kom publikom uvek izaziva`ive komentare i reakcije kriti~ke i {ire ~ita-la~ke kwi`evne javnosti. To je stoga {to antolo-gije predstavqaju zbirke odabranih kwi`evnih de-la svrstanih prema estetskom merilu prire|iva~akoji u jednoj kwizi ho}e da sakupi tekstove posve-}ene odre|enoj temi, odre|ene umetni~ke vredno-sti, ili da hronolo{kim izborom poka`e razvojniput nacionalne kwi`evnosti ili kwi`evnosti od-re|ene grupe ili pravca. Pored izabranih kwi`ev-nih dela antologija uvek sadr`i i duh i ukus vre-mena u kome je nastala, kao i kriti~ki sud i estet-ska merila wenog prire|iva~a. Dakle, pred nama jedelo od izuzetnog kulturnog zna~aja, Antologijasrpske poezije za decu.

Relativno je malo pesnika koji se usu|uju da pi-{u za decu (ovakvu tezu iznosimo imaju}i u viduwihovu brojnost u ostalim vrstama poezije), kao{to je malo prire|iva~a koji imaju smelosti da seupuste u izazov prire|ivawa antologije poezije zanajmla|e. Mo`emo se zapitati zbog ~ega je tako.Znamo da su svi qudi svesni lepote detiwstva, alispoznawe wegove bajkovitosti, ma{tovitosti i ~a-rolikosti dolazi tek sa odrastawem i izlaskom izsveta ma{te. Uzaludna je qudska ̀ eqa da se vratiu naivni svet detiwstva, da ~ovek nikada ne odra-ste i ne uhvati se u ko{tac sa surovim problemi-

ma qudske egzistencije u kojima je igra radi igresamo puka iluzija, mo`da i luksuz. I mo`da se ba{u toj qudskoj nemo}i da o`ivi svet detiwstva u se-bi nalaze skriveni izvori pesni~ke neodlu~nostida se opredele za stvarawe de~je poezije. Poezijaza decu predstavqa integralni deo pesni~ke umet-nosti, prilago|ena je tematski, stilski i struktu-ralno intelektualnom uzrastu malog ~itaoca, alito ne zna~i da se ona stvara i oblikuje izvan op-{tih zakona poetike. De~ja pesma mora da zadovo-qi ukus i uzrast malih ~italaca, da na|e put dowihovih srca, ali istovremeno i da zadovoqi estet-ska merila. Zato je i razumqiva dilema pred kojomse nalaze pesnici: kako ispevati pesmu za najmla-|e? Pesnik mora da premosti generacijski jaz i dasvoje vi|ewe ̀ ivota prilagodi mogu}nostima de~jepercepcije. Deca }e pesmu prihvati samo ako wenapouka zra~i iz wene unutra{we lepote, prihvati}eje kao deo humora ili igre, ukoliko podsti~e ma-{tu, smisao za lepo i budi radoznalost. Posebnoinsistirawe poete na pouci okrenu}e de~ji audito-rijum protiv takve poezije, jer dete nije naivni slu-{alac, ve} „veliki mali ~ovek“, ~italac koji }eodbiti delo sa tezom, odre}i se la`ne slatkore~i-vosti u kojoj nema igre, humora ili nekog drugog vi-da zabave. Miomir Milinkovi} smatra da je poezi-ja za decu svojevrsni poziv na igru, me|utim, isti-~e on, „pesma se ne sme svesti na upro{}ene oblikeigre – ako ̀ eli kvalitativ umetni~kog; ona u sebimora negovati spoqa{wu i unutra{wu lepotu“.

Za dete igra je na~in `ivota, za pravog pesni-ka igra je nadahnu}e i inspiracija. Pravi pesnikje uspeo da sa~uva u sebi du{u deteta i da se igrarimama, re~ima i ma{tom. U poeziji za decu malijunaci su ~esto u~iteqi, po{tari, lekari, pekari,trgovci, moreplovci, izumiteqi. Dug je spisak wi-hovih mogu}ih zanimawa, kao {to su neiscrpne mo-gu}nosti koje pru`a igra. I smeh je osnovni sasto-jak de~je poezije. To je najsigurniji put kojim }e

100

Page 99: Vasilije RADIKI]

pesnik sti}i do srca malog ~itaoca. De~ji smeh jeumiqat i dobro}udan, zdrav i nekonvencionalan,spontan, nesputan la`nom pozom i obzirima, kao{to je i humor kod pesnika znak wegove snage i ot-pora protiv svih nelogi~nosti i apsurda koje `i-vot nosi.

Imaju}i u vidu zna~aj fenomena igre i humora,kao i pedago{kih poruka u strukturi de~je poezi-je i wihovu vrednost samo ako su u funkciji lepogi ako im je posredstvom ma{te i stvarala~ke ima-ginacije data forma umetni~ke de~je pesme, Mio-mir Milinkovi} je priredio Antologiju srpskepoezije za decu sakupiv{i na jednom mestu poezijuod velikog zna~aja za razvoj srpske kwi`evnosti zanajmla|e. U izboru pesama autor se rukovodio estet-skim kriterijumom da pesma mora biti lepa, stil-ski dobro uobli~ena i skladno komponovana, takoda svojom sadr`inom i melodijom istovremeno po-u~ava, humanizuje i oplemewuje dete, opu{ta ga ianimira da se aktivno ukqu~i u ̀ ivotne aktivno-sti. Ovakve vrednosti poezije proisti~u iz senzi-biliteta pesnika, iz wegove kreativnosti i spo-sobnosti da mogu}nostima percepcije dece i wiho-vom afinitetu prilagodi sopstvenu viziju sveta.Navedeni stav prire|iva~a uslovio je i izbor poe-zije i pesnika, daju}i primat formi nad sadr`i-nom, lepom nad korisnim. Istaknuti estetski kri-terijum pri izboru poezije, po mi{qewu samog au-tora Antologije, ne smemo apsolutizovati i isti-cati lepotu u de~joj poeziji koja je sama sebi ciq,ve} je shvatiti kao lepotu koja je sjediwena sa eti-~kim, didakti~kim i socijalnim vrednostima. Ova-kvo mi{qewe posledica je teorijskog stava da for-ma i sadr`ina u kwi`evnom delu nisu izolovanielementi wegove umetni~ke stukture, ve} me|usob-no spojeni elementi koji tek u harmoni~nom sadej-stvu ostvaruju estetsko dejstvo umetni~kog dela.

U komponovawu Antologije autor se dr`ao hro-nolo{kog principa i obuhvatio pesni{tvo za naj-

mla|e kroz ~etiri evolutivne faze: prva obuhvataperiod do pojave Jovana Jovanovi}a Zmaja, druga odZmaja do Prvog svetskog rata, tre}a period izme|udva rata, a ~etvrta drugu polovinu dvadesetog ve-ka. Ovakvim hronolo{kim redosledom i samim iz-borom poezije Milinkovi} je pru`io mogu}nost ~i-taocima da sagledaju i ̀ ivot i delo pesnika u kon-tekstu kwi`evne istorije i pesni~ke {kole kojojpripadaju.

Antologijski izbor po~iwe pesmom Luke Milo-vanova Na kwi`icu na novoqetni dar. Izbor po-menutog pesnika mo`e za~uditi povr{nog poznava-oca de~je poezije, jer se po~eci srpske poezije zadecu obi~no vezuju za Jovana Jovanovi}a Zmaja. [i-roj ~itala~koj javnosti nije poznato da je temeqesrpske poezije za najmla|e postavio srpski u~iteqi pesnik iz XVIII veka Luka Milovanov. Iza wegasu u rukopisu iz 1810. godine ostale dve lepe de~jepesme Na kwi`icu na novoqetni dar i Mojojdjeci na majales. [tampawe u Antologiji pomenutepesme koja poti~e iz XVIII veka ima veliki kwi-`evnoistorijski zna~aj, jer su u pesmi Na kwi`icuna novoqetni dar za~eti temeqi jedne nove poe-tike koja }e se sretati u poeziji kasnijih pesnika.Pesma ima i zna~ajnu estetsku vrednost, u pitawu jeumetni~ka tvorevina koja svojom muzikalno{}u iritmom lako nalazi put i do savremenog primaoca,pa se iskreno nadamo da }e je mesto u AntologijiMiomira Milinkovi}a sa~uvati od zaborava.

U Antologiji srpske poezije za decu se, po na-vedenoj hronologiji, nalazi 77 pesnika. Neki su za-stupqeni sa po jednom, neki sa dve, a neki sa ve}imbrojem pesama. Sa najve}im brojem pesama su za-stupqeni pesnici: Du{an Radovi} – 6 pesama; JovanJovanovi} Zmaj, Dragan Luki} i Qubivoje R{umo-vi} sa po 5 pesama; Desanka Maksimovi}, GvidoTartaqa, Grigor Vitez, Mom~ilo Te{i}, Branko]opi}, Miroslav Anti} i Milovan Danojli} sa po~etiri pesme. Primetno je da je najve}i prostor

101

Page 100: Vasilije RADIKI]

dat pesnicima iz ~etvrte evolutivne faze razvojasrpske poezije koja obuhvata period druge polovinedvadesetog veka. U woj je zastupqena poezija Du{a-na Radovi}a, Dragana Luki}a, Miroslava Anti}a,Du{ka Trifunovi}a, Dobrice Eri}a, MilovanaDanojli}a, Qubivoja R{umovi}a, Gordane Brajovi},Pere Zupca, Mo{e Odalovi}a, Vladimira Andri-}a, Toda Nikoleti}a i mnogih drugih srpskih de-~jih pesnika. Primat de~je poezije iz druge polo-vine pro{log veka obja{wiv je promenom koja je iu teorijskoj misli o kwi`evnosti zavladala kadaje re~ o poeziji za decu i dominacijom estetskognad utilitarnim na~elom koje je otvorilo nove pu-teve u razvoju ove forme umetnosti. Poezija za de-cu se stvara u funkciji humora i igre koji sadr`eelemente lepog, zabavnog i pou~nog, a ne samo ra-di gole pouke. To je poezija u kojoj se javqaju i ur-bani gradski motivi, nagove{taji romanti~ne ~e-`we i prve qubavi, neobi~ni junaci i tajanstvenihorizonti detiwstva.

Antologija srpske poezije za decu MiomiraMilinkovi}a ponudi}e najmla|im ~itaocima preko130 de~jih pesama, estetski vrednu poeziju u kojojje data {iroka lepeza najrazli~itijih tema i mo-tiva, utica}e na razvijawe wihovog estetskog ukusai umetni~kog senzibiliteta u uzrastu u kome su oninajprijem~iviji za uticaje i formirawe ~itala~-kih navika. Pored dobrog izbora umetni~ki vrednepoezije, veliki kvalitet ovog dela ogleda se i uwegovom Predgovoru u kome je Milinkovi} dao zna-~ajan doprinos prou~avawu de~je poezije u srpskojkwi`evnosti i pokazao koliko je pisawe stihovaza decu odgovoran i va`an posao, ni{ta mawe zna-~ajan od pisawa poezije ili proze za odrasle.

Mirjana STAKI]

NA NOVOM TALASUPetar \akovi}, Radio ki{obran, Udru`ewe

kwi`evnika Srpske, Bawaluka, 2008.

Nakon davnog Radio kquna Dra{ka [}eki}a uprostoru poezije za najmla|e, na sasvim novim fre-kvencijama, proradio je jo{ jedan radio – Radio ki-{obran Petra \akovi}a. I dok se kod [}eki}a nasve strane, dodu{e mawe harmoni~no nego u raspje-vanim gajevima Grigora Viteza, razlije`u proqe}-ni trileri pernatih pjeva~a pjesnikovog gorovitogzavi~aja, \akovi}ev radio ima sasvim druga~ijuure|iva~ku koncepciju. \akovi}, ina~e po profe-siji pedagog, po obrazovawu magistar nauka i au-tor uxbenika, po vokaciji umjetnik, slikar i pje-snik, autor vi{e poetskih zbirki za odrasle i dje-cu poslu je pristupio odgovorno i temeqito, pro-mi{qeno, ne prepu{taju}i nijednu sitnicu slu~aju.Jer, za ovog autora, Igra je ozbiqna stvar, a poezi-ja ~in koji apsorbuje sve wegove qudske i kreativ-ne potencijale. Wemu je kao rijetko kom stvarao-cu, jo{ samo kao Rakiti, Stevi}u, pa donekle i Ga-vri}u, uspjelo da, ne remete}i poetski kvalitet svo-jih lirskih tkawa, uvede u potku i osnovu fluidsubjektivnih za~aranih stawa i nenametqivo, alinepokolebqivo, nastojawe da poezija slu`i ~ovje-ku, djetetu, da mu pomogne da se sna|e u slo`enim,protivrje~nim `ivotnim okolnostima i prona|esvoje mjesto u svijetu. Iz svakog \akovi}evog ret-ka nazire se pedagog bri`no nadnijet nad sudbinomnajmla|eg nara{taja, povjerqiv putovo|a na nepre-dvidqivim uzbrdicama odrastawa i o~ovje~ewa.

U svakom slu~aju \akovi}eva pjesma posjedujeono zdravqe za koje se zalagao i Du{ko Radovi}. Idok je Stevi} pomagao djeci da prebrode pote{ko}edobacuju}i im u`ad {ala, dosjetki, klupko smijehakoje }e ih, kao u narodnoj bajci, izvesti do izlaskaiz mra~ne {ume, \akovi} je uti{an, ozbiqan, sli~an

102

Page 101: Vasilije RADIKI]

svojim platnima koja impresioniraju glasnom ti-{inom boje, `uborom svjetlosti (Pletivo vode),svojim ko~i}evskim bjelinama (Swe`no ogledalo).

Nastojao je da osavremeni tehni~ki postupak ko-munikacije s malim ali i odraslim ~itaocima jerje Radio okrenut heterogenoj publici, mali{ani-ma ali i wihovim roditeqima, zna~i dru{tvu odra-slih koji vaspitnim postupcima nastoje (ne uvijekuspje{no) da realiziraju svoju projekciju budu}no-sti u kojoj }e biti mawe gre{aka od onih koje susami po~inili. \akovi} je zbirku koncipirao kao`ivi i aktuelni sadr`aj kontakt emisije u kojojdjeca iznose ono {to ~ini konkretnost wihove ̀ i-votne situacije: u porodici, {koli, u okru`ewu,{to ih zbuwuje ili u ~emu se ne sla`u sa odrasli-ma ili im se suprotstavqaju svom snagom onog argu-menta kojom se mali{an iz Andersenovog Kraqevognovog ruha suprotstavio gomili licemjera i pol-trona.

Djeca na svojoj ko`i osje}aju nepravde, siroma-{tvo, privredni kolaps, pogre{ne politi~ke kora-ke, razjediwenost (Mostar, npr.), ona ne znaju {taje uzrok svemu tome, ali vide da se u~ionice negriju, da su radnici na ~ekawu, da plate ne sti`u,da se te{ko sastavqa kraj s krajem, da gorani nepo{umqavaju golet u strahu od mina, ali da tajstrah ne postoji kod onih koji bespravno i nemili-ce sijeku {ume i dobit trpaju u svoj xep bez boja-zni da bi pqa~ka zajedni~kog dobra mogla bitikrivi~no sankcionisana.

Izre~eni jednostavno, iskreno, li{eni pateti-ke i pametovawa ovi dje~ji razgovori imaju svojute`inu, dijagnosticiraju jedno stawe istinito, alibez dramatizacije.

]askawe iskazano u stihovanoj formi sa ne-predvidqivim rasporedom rima prekidaju ozbiqneinformativne emisije – vijesti. Jednoli~nost go-vornog programa oboga}uju muzi~ke dionice, zvu~nedraperije, songovi:

Bio ki{anili sun~an dandjeci treba ki{obrandjeci treba ki{obran...

U drugom dijelu nalaze se tri pjesme mla|ih sa-radnika prispjele na radio konkurs. Tu je ve} \a-kovi} ponudio raznovrsne mustre svog stvarala~kogumije}a. Pokazuje da zna da plovi po humornim vo-dama, da ume dobro da plasira poantu (Kozje udva-rawe), da zabqesne o~i karnevalom boja (Obojenapjesma) ili da snije`ni predio do~ara mekom ti-{inom pahuqa, pijanisimo intoniranom muzikompove~erja:

Pada, pada snijegu sve~anojzimskoj ti{ini,nekako pospano,tiho, tihano, meko, mekano,pada, pada snijeg

Prethodni ocjewiva~i Radija uglavnom su se za-dr`ali na svojevrsnom programskom dodatku – pje-smama o slovima azbuke u kojem je, azbu~nim redom,svrstano 30 pjesama koje pokazuju da se i jedan, usu{tini didakti~ki podsticaj, mo`e, u rukama maj-stora, preto~iti u tvorevinu autenti~nog nadahnu-}a. Opjevana azbuka pojavquje se, upravo u posqed-we vrijeme, u kwigama brojnih stvaralaca (Kuki},\or|evi}, Krstovi} itd.), pa nas to uvjerava u is-pravnost davno izre~enog suda da vrijednost djelane odre|uje wegov predmet nego spontanost, inspi-racija, originalnost prila`ewa temi i wenoj umjet-ni~koj obradi.

Frekventnost istovjetnih glasova (slova) nesputava pjesnikovu ma{tu nego je na odre|eni na-~in podsti~e. Glasovno sli~ne rije~i se odmotava-ju kao nit sa nekog nepojamnog klupka u kojem su

103

Page 102: Vasilije RADIKI]

rije~i i stvari povezani valencijama smisla, mu-zikom i slikom u kojima se kondenzuje bitnostqudskog de{avawa. U skladu sa zvukom otkrivaju sestawa i raspolo`ewa, nezaboravni lirski trenuci.Glasovi se umiqavaju, opli}u, drhte u toploj gamiuspomena:

Q je plavoplava qubi~icavezen znak porukeQ je toplokao najdra`e ruke,Q je uspomenaurezana u klupepred {kolom

I dok Q kao QUBAV skriva svoje qubi~asto okou cvijetu qubi~ice, {iroko, prijateqsko W je svuda:

Ima me svudana wivama, gdje ̀ ito klasa,u feweru svjetlu.We`na rije~ i najtvr|a srcazatalasa.

X ki{nim prstima po krovu klavira svira ne-ki svoj XEZ. Dok bato juri{a na XEM od jagoda,vrapci xivkawe orkestriraju pod strehom, svoj vje-~ito isti urnebesni repertoar.

Gustina glasova do~arava ~av~ije gnijezdo (^av-ka i ~av~i}i / ~avkini pti}i / ~udom se ~ude, /~avrqaju /o ~eki, gnijezdu / za qude, lovce), gnije-zdo na nekoj grani dok oko wega {uma {u{ti, {u-mi, {umori, {ali se, zelenim za{aptanim kro{wa-ma. Ali, \akovi} ne prislawa samo, kako bi rekaoZubac, sedefno uho na zvu~ni nemir stvari. Wegazanima i bukvalno i preneseno zna~ewe rije~i, me-tafori~ka ambala`a koja skriva, ali i otkriva,daruje rije~ima nov smisaoni zalet. Npr:

So je da se soli supada se soli krava,da s puta skrenekolona mrava.Trebalo bi znati{to nije na odmet{ta je kada nekonekom soli pamet?[ta zna~i neslana {alaili kad neko za nekog ka`eda je pametna budala?

Sve je u Azbuci {iroko i raspjevano, nasmijanoi vedro kao pam}ewe prvih slova i zelenih bregovadetiwstva.

Pjesma ima du{u, ona pjeva, ali ima i upotreb-nu vrijednost. Ta upotrebqivost realizirana je naj-upotrebqivijim od svih sredstava– poezijom.

Radio ki{obran Petra \akovi}a je kwiga zadjecu i odrasle. Svako }e u woj na}i ne{to za sebe:zrnce radosti ili pregr{t gor~ine, svoju bolnuili prihvatqivu istinu.

Zorica TURJA^ANIN

104

Page 103: Vasilije RADIKI]

ODRASTAWE U ROMANU

„UNATRA[KE”

Vesna ]orovi}-Butri}, Unatra{ke,

Bookland, Beograd, 2007.

Iako `ivimo u elektronskoj eri i vremenu ka-da je pisana re~ sve vi{e zanemarena, pojavquju sekwige koje svojim simboli~nim jezikom, obra}aju}ise na{em razumu, ali prvenstveno na{em srcu,stvaraju jasniju sliku o nama i svetu oko nas. Kwi-ga ima mo} koju stvarnost nema. Ona spaja ono {toje razli~ito i povezuje ono {to je udaqeno, savla-|uje vreme i daje sigurnost da nikada nismo sami.Do takvog saznawa dovodi nas kwiga Unatra{keVesne ]orovi}-Butri}.

^itaju}i urawamo u svet koji je isto tako stva-ran, samo mi u sebi treba da ga o`ivimo. To je bla-gostawe koje nas vodi napred, koje nas podr`ava ipoma`e u borbi i savla|ivawu svakodnevice, kojenas duhovno oboga}uje i psihi~ki uzdi`e. Ono {toautorka `eli da u~ini sa nama onda kada ga jenemogu}e videti i odmah razumeti, to su bu|ewemo}i i snage u nama, sposobnost da saose}amo sawom dok ~itamo i razmi{qamo izme|u redova, i dapri tom i ne slutimo koliko smo prijateqstavasklopili, koliko smo qubavi primili i {ta smosve vizuelno do`iveli. Pred nama se otkrivaju hod-nici neobi~nog, jedinstvenog, posebnog i imaginar-nog sveta snova koji smo do tada smatrali neostva-rivim i dalekim.

Roman Vesne ]orovi}-Butri} Unatra{ke pred-stavqa nastavak pri~e o detiwstvu, odrastawu ispoznavawu sveta, zapo~ete u prethodnim lirskimzapisima ove autorke. Roman se sastoji od 11 pove-zanih pri~a koje, u isto vreme, predstavqaju celinu– zavr{en ciklus, jednu fazu ~ovekovog `ivota.Autorka ovim romanom nastavqa svoju cikli~nu

pri~u o pojedincu kome se pru`a mogu}nost da samodabere svoj put koji }e ga odvesti TAMO – u svetodraslih, u neki novi svet saznawa: „Nas ti putevitek ~ekaju. Mi }emo tamo tek sti}i.“1 Pre nego {tose krene na put koji je neizvestan i bez putokaza,najboqe je vratiti se razmi{qawu Ive Andri}a: „Napo~etku svih staza i puteva, u osnovi same misli owima, stoji o{tro i neizbrisivo urezana staza ko-jom sam prvi put slobodno prohodao.“2 Uvek se vra-}amo na po~etak od kojeg smo krenuli, „unatra{ke“posmatramo sve prave i pogre{ne korake, a: „ponekadje sam korak va`niji od pre|enog puta...“3, jer „svet-lost vidi i pamti“, iako su putevi kojima sudbinahoda nevidqivi. Tim putem hoda i Zer, zvezda, sve-vid, koji je ve} bio TAMO i koji je odlu~io kojomstazom svaki de~ak i svaka devoj~ica treba da kre-nu, „da ne krenu, slu~ajno, nekom drugom stazom...“4

Postupkom imaginacije autorka je uspela mla-dom ~itaocu da pribli`i ozbiqnu tematiku na za-nimqiv na~in i da mu, pri tom, pru`i istinski do-`ivqaj, i odagna strah od perioda koji mu pred-stoji i koji je pun pitawa. Svaka devoj~ica mo`eda se poistoveti sa Unom i Milicom, a de~ak sa[obijem i Zuletom, i da tako veruju da su prona-{li re{ewe za svoj problem. Bez obzira {to je uromanu predstavqen svet odrastawa i rane mlado-sti i to sa mnogo qubavi i ne`nosti, roman je na-mewen i mla|em, ali i ne{to starijem ~itala~komkrugu. Mla|i u wemu prepoznaju sebe, svoje vr{wa-ke i mladala~ke probleme i nedoumice, a starijimogu da o`ive svoje roditeqske uloge, do`ivqaje,uspomene i nedosawane snove.

U romanu su prikazani mladi koji nisu „ni Ta-mo ni Ovde“, a koji se polako suo~avaju sa svetom

105

1 Vesna ]orovi}-Butri}, Unatra{ke, Bookland, Beograd,2007, str. 5.

2 Ivo Andri}, Staze, lica, predeli, Sabrana dela Ive An-dri}a, kwiga H, Prosveta, Beograd, 1976, str. 9.

3 Vesna ]orovi}-Butri}, nav. delo, str. 6.4 Isto, str. 5.

Page 104: Vasilije RADIKI]

koji ih okru`uje, pripremaju}i se za nov period u`ivotu. Junaci ovog romana: Milica, [obi, Iske,Zule, Una, Matija nalaze se na raskr{}u, na mestugde prestaje detiwstvo, igra i bezbri`nost, a zapo-~iwe pravi ̀ ivot. Oni treba da na~ine svoje prvekorake u svetu odraslih. Mnogo toga su do`iveli,ali je ipak ~itav jedan ̀ ivot pred wima. Sa veli-kom ̀ eqom i nestrpqewem ̀ ele da zakora~e, spo-znaju i do`ive TO ne{to, ali roditeqi odlu~ujuda li su i koliko spremni za to. Unini roditeqiproveravaju zvukove koji dopiru do we, a majka jeotvorenim ki{obranima ~uva od nepripitomqenihzvukova i usput oslu{kuje Unin jastuk nakon bu|e-wa, pa je postala „dobar ~ita~ jastuka“. „Svako per-ce je tako pripitomila, da je bilo dovoqno samoda jastuk prisloni na svoje uho i – sve je znala.“5

Onaj ko ne bi pro{ao roditeqsku nevidqivu „pro-veru“ ne bi bio adekvatno dru{tvo za Unu.

U pri~i o odrastawu neophodno je pomenuti ro-diteqe i wihovu za{titni~ku ulogu. Pou~eni sop-stvenim iskustvom, oni znaju da se na putu za ostva-rewe snova ~ine mnoge gre{ke. Unini roditeqi iMili~in otac ne mogu lako da se suo~e sa odrasta-wem svoje dece, te dolaze do raznih neprijatnih sa-znawa, jer im deca polako odlaze u svet odraslih.Onog trenutka kada su i Una i Milica prestale dabudu samo posmatra~i sopstvenog ̀ ivota, shvatilesu da ih je ne{to pokrenulo, da vi{e nema povrat-ka, i da vi{e ni{ta nije kao pre. Una je osetilada je do{lo TO vreme – vreme qubavi, zaqubqiva-wa i promena. Qubav joj je bila glavni podsticaj.@eqa za odrastawem i „hodawe po oblacima“ odvo-dili bi Unu u neki svet, samo woj poznat, a ̀ elelaje samo „par~e neba i par~e sunca“ – samo za sebe.„Po treptawu biqke na prozoru, bez tra~ka vetra,osetila je da je TO po~elo i da dobija oblik.“6

Prepustila se osetima, zvucima i ose}awima. „Nije

znala kuda ide, ali je ose}ala da treba da hoda idaqe, da je tamo negde, Neko ~eka...“7 Jasno je znala{ta `eli. Rado se se}ala detaqa iz pro{losti.Znala je da mora da se mewa, da ne `eli da „`iviu oblacima“ i da „guta slova“, jer setila se opome-ne: „... jednom, kad ti bude va`no, neko ne}e mo}ida pro~ita to {to si napisala...“8 Oslobodiv{i sesvih strahova, bila je spremna na sve, ba{ kao iMilica koja je strpqivo ~ekala da do|e VREME ikoja je sama, kao pravi borac, bez i~ije pomo}i,uspela da stigne do kraja tog mra~nog hodnika, dociqa. Uspeo je i [obi, ali i Iske, Zule, Una iMatija. Znali su da prate znakove i da ih dobrotuma~e. Imali su ciq koji im je bio zvezda vodiqa.Na kraju „neko je bio iznena|en, neko nasmejan, ne-ko i qut. Ali, BIO je. Sasvim...“9 Sa ovog ciqazapo~iwe nova borba. Do tada su svi bili zajedno,a sada svako zapo~iwe sopstvenu borbu za ostvare-we li~ne sre}e. Svakom od wih ponu|en je jedanput. Taj put predstavqa mukotrpno gurawe kamenado vrha i ~ovekovu spremnost da u nadi na|e smisaoi sadr`aj svog postojawa. Samo se ponekad ne iza-bere prava zvezda, ve} ona koja vodi ponoru. To jestvar li~nog izbora, ili i to mo`da neko odre|ujena{e `ivotne puteve.

Ovo je pitawe koje se name}e nakon ~itawa ro-mana Unatra{ke. Ovakva i sli~na pitawa, na ko-ja Vesna ]orovi}-Butri} poku{ava da dâ odgovor,~ine ovo delo savremenim, posebnim, ali i svevre-menskim. To su pitawa koja svaki pojedinac postavibar jednom u ̀ ivotu i pri tom vrati se}awa unazad,ne bi li preispitao svoj ̀ ivotni put i svoje ciqe-ve i izbore. Svoj prvi ciq su Milica, [obi, Iske,Zule, Una i Matija uspeli da ostvare uz pomo} Ze-ra, ali ubudu}e mora}e sami da odaberu sopstveniput, jer borba koja im predstoji bi}e te{ka i suro-

106

5 Isto, str. 9.6 Isto, str. 30.

7 Isto, str. 82.8 Isto, str. 83.9 Isto, str. 108.

Page 105: Vasilije RADIKI]

va, borba da se do~eka novo sutra, da se dosawajumladala~ki snovi, dostignu dugo sawane qubavi.

Autorka je simbolikom belog10 ve{to prikaza-la ulazak u svet odraslih: „bela boja bi nestajala,a ispod wih bi se otvaralo jedno pravo qudsko li-ce“11. Simbolika plave boje12, koja pro`ima roman,u funkciji je mladala~kih te`wi i ideala, kao itragawa za ve~itim pitawima mladih. Lutawa i ̀ e-qa za odrastawem junaka u romanu predo~ena su izvezdom – simbolom nade, koja je „danima titralana nebu iznad uvale“13 sve do odre|enog momenta,kada je nestala. Jedna zvezda se ugasila i time stvo-rila potrebu tragawa za novom zvezdom, novim ci-qem.

Da bismo prona{li smisao `ivota treba samoda pratimo znakove koji }e nas odvesti do na{e„Li~ne Legende“, kako bi to Paulo Koeqo rekao,jer: „U tom ̀ ivotnom razdobqu sve je jasno, sve jemogu}e i tada se qudi ne boje da sawaju i po`elesve {to bi voleli da rade u `ivotu.“14 Potrebnoje da znamo da sledimo, i da pri tom i vidimo ne-{to. Jer, smisao `ivota mo`emo na}i na svakomkoraku, samo treba da budemo otvoreni i spremnina sve mogu}nosti. Moramo da nau~imo da se nadamoi sawamo, ba{ kao i Una i ostali junaci iz romanaUnatra{ke, jer „upravo mogu}nost da se ostvarijedan san `ivot ~ini zanimqivim“.15

Tamara GRUJI]

PI[^EVA OLOVKA –

^AROBNI [TAPI]

Ranko Pavlovi}, Mo} divqe oskoru{e i

druge bajke, „Bookland“, Beograd, 2005.

Strugawem ma{te dobija se zlatni sjaj kojim suposute bajke Ranka Pavlovi}a pod zajedni~kim na-slovom Mo} divqe oskoru{e. Pre wega je, dodu{e,Beogra|anka Grozdana Oluji} objavila bajkovitukwigu Sedefna ru`a sa brilijantnim ilustracija-ma batajni~ke slikarke Dese Kere~ki, no i pre webilo je vrsnih bajkopisaca. Ina~e, Strugawema{te je naziv pesni~ke zbirke novosadskog auto-ra Vujice Re{ina Tuci}a.

Bajke su, moglo bi se re}i, pesme u prozi, madaima i stihovanih bajki.

Pavlovi} (1943) spada, bez sumwe, me|u najboqepisce za decu na prostorima biv{ih Jugoslavija. Ine samo za decu. Stvarala~ki dijapazon ovog vele-umnog i skromnog Bawalu~anina je znatno {iri. Pi-{e i za odrasle – pesme, pri~e, romane i kritike.Pored {est zbirki pesama, devet zbirki pripoveda-ka, tri romana i tri radio drame za odrasle, objavioje 12 zbirki pri~a za decu, zatim tri slikovnice,roman za mlade Tajna kraqevog grada, devet pozo-ri{nih tekstova za de~je scene i deset radio igaraza najmla|e. Me|u ~etiri toma wegovih izabranihdela (2004) jedna je posve}ena pri~ama za decu.

Beogradski „Bookland“ poneo se kao dobra vi-la, pa nam je darovao pomenutu Pavlovi}evu ma-{tarku za laku no} i dobar dan, navode}i nas nazakqu~ak da je Svet kwiga isto {to i Svet ~ude-sa. Dodajmo tome i „Banini“ koji je prepoznao ple-menitost duhovnog rada za na{e najmla|e i omogu-}io izlazak ove kwige.

Pi{~eva olovka je, zapravo, ~arobni {tapi}kojim se, gotovo preko no}i, klinci i klinceze

107

10 „Transcendentalno savr{enstvo, jednostavnost, svetlost,sunce, ~istota, nevinost, ~ednost, sveta{tvo, svetlost, spas, du-hovni autoritet.“ Mali re~nik tradicionalnih simbola, pri-redio Mario Lampi}, Libretto, Beograd, 1999, str. 12.

11 Vesna ]orovi}-Butri}, nav. delo, str. 108.12 „Ozna~ava istinu, intelekt, otkrivewe, mudrost, lojalnost,

vernost, postojanost, ~ednost, plemenitost, mir, kontemplaci-ju...“ Mali re~nik tradicionalnih simbola, str. 13.

13 Vesna ]orovi}-Butri}, Nav. delo14 Paulo Koeqo, Alhemi~ar, Paideia, Beograd, 2002, str. 34.15 Nav.delo, str. 25.

Page 106: Vasilije RADIKI]

pretvaraju u prin~eve i princeze. Namerno pola-zim i ja od najmla|ih, jer bajke, u stvari, oli~ava-ju detiwstvo ~ove~anstva. Bezazleno{}u i dobro-tom pobe|uju se lukavstvo i zlo. ̂ uda nastaju i ne-staju, a pravda, koje u svetu, na`alost, ima sve ma-we, bezmalo uvek trijumfuje u toj vrsti literature.Stvari dolaze na svoje mesto, uglavnom, kada nikovi{e ne veruje u senzacionalne obrte, {to potvr-|uje spasonosnu izreku da nada posledwa ostaje.

Pavlovi} je, bez sumwe, pisac – ~arobwak. Suve-ren u svom poslu. Stvorio je carstvo sa imaginar-nim geografskim pojmovima i sazve`|em davno za-postavqenih i zaboravqenih imena. Pozvao je u po-mo}, pritom, drevne skaske, narodna predawa, pa-ganske obi~aje. Oslonio se, podjednako, na kolek-tivno se}awe i li~nu invenciju, od wih sa~inionovu kosmologiju i novu mitologiju, za nau~nikeizazovnu, a za male i velike ~itaoce zamamnu.

Polazi{te ve}ine doga|awa opisanih u Pavlo-vi}evoj kwizi je selo Gruba~i, nazvano po tamo{-wem vojskovo|i. Naime, hrabri vojskovo|a Gruba~branio je ceo kraj od surovih tamaniteqa, a kasni-je ga nasle|uje prvo Radi{a, pa mali{an Tvrdi{a,jer legenda mora da ̀ ivi, da bi narod ̀ iveo. Onipomo}u ~arobnog ocila, kada im stra`a sa planineStra`ice javi da nadiru divqa plemena predvo|enaMrgudom, uspevaju da odbrane naseqe od nasilnika.

Bogat je arsenal vol{ebnih tvari i stvari ko-jima se uspostavqa red u poreme}enim me|uqudskimodnosima i prirodi. Ne samo divqa oskoru{a izudarne Pavlovi}eve bajke, ~ijim plodom se izle~i-la nepokretna devoj~ica Tvrdislava uz pomo} po-`rtvovanog oca Pribislava, nego i ostale amajli-je, uti~u na status i sudbinu pojedinaca, od kraqe-va do prosjaka, i obrnuto. Nekad je to Izvor svjet-losti i kamen~i} sa Mjeseca.

Tako slepi Tvrtko progleda, da bi, kona~no,spazio sina Gradi{u, snahu Miqu i najdra`eg unu-ka Gligora, a kraqev sin Dra`eslav, koga je zla ve-

{tica pretvorila u mi{a i wegova zaru~nica Ra-vijojla, koju je zlobnica oslepela, uspevaju da seoslobode uroka i prave veliku svadbu. Uz poklik:O ~uda, o sre}e, o radosti.

Jedna pi{~eva re~enica, duboko zapretana me|ustranicama, ipak, otkriva nam su{tinu tragawa iotkrovewa, zato je citiramo: „Samo slijedi svoju`equ, ona }e gledati za tebe i pronalaziti put ko-jim treba da ide{.“ Ujedno, to je obja{wewe kakoslepi vide, kqasti hodaju, a bagqavi i nejaki moguda savladaju alu i bauka.

U vezi sa fortunom, tu su zlatan {tap koji is-puwava sve ̀ eqe i zlatna svirala koja tako|e ima~arobno dejstvo. Re~enica iz te bajke izdvaja se kaokrilatica, upozorewe i poruka, istovremeno: „Sre-}u mogu kupiti samo oni ~ije srce je ispuweno do-brotom i qubavqu.“ Naime, siro~e Budi{a je, po-dr`an od kraqice korwa~a i kraqa gu{tera, kojimu uzvrati{e na dobra dela, stigao do kraqa Ma-karija i kraqice Jelisavke koji mu dado{e, u znakzahvalnosti, }erku Milicu za `enu i u~ini{e gazetom i naslednikom kraqevstva. A sve je po~elo saprodavcem sre}e, starim Vaskrsijem, koji je isku-{avao seqane i nabasao na zaturenog sre}nika.

A {to se pameti ti~e, kraq Hranislav je troji-cu sinova poslao u svet da na|u Kwigu mudrosti.Najmla|i Ivani{ je doneo praznu kwigu, ali je,prethodno, glavu napunio znawem, dok su ostala dvabrata pokupavala neke kwi`urine starostavne. Na-ravou~enije: presto nije pripao vlasnicima tzv.Kwige mudrosti ve} – ~oveku mudrosti. (A {to seBele kwige ti~e, drugi jedan Pavlovi}, Milivoje,objavio je tako ne{to, a ja sam, pak, imao pesmu Be-li vilajet u jednoj svojoj zbirci.)

Da qubav sve pobe|uje, u~i nas Princ u cvijetuperunike. Kraq Sandaq je obe}ao }erku Radiku inasledstvo budu}em zetu. Trebalo je udava~a da po-|e za princa Medo{a iz Medene Zemqe, a weno sr-ce je, ipak, osvojio princ Perun iz male, siroma-

108

Page 107: Vasilije RADIKI]

{ne, kr{evite kraqevine. I tu je svoje prste ume-{ala ~arobnica Dabi`ivka, preko koje spisateqsprovodi svoje najlep{e zamisli.

Kraq [uma i Kraqica Rijeka uzeli su se, ta-ko|e, uprkos pakosnoj Kraqici Pe}ina koja ih jeza~arala, {to tako|e potvr|uje da je qubav silabroj jedan. A za uspeh se vaqa pobrinuti: „Slu{ajsvoje srce i ono }e ti re}i {ta i kada treba da~ini{“, bila je poruka mali{i Radanu koji se up-leo u kraqevsku raspru. Zanimqivo je kako se tabajka iz kwige preto~ila u virtualnu zbiqu.

Pojavquju se fantasti~ni predeli, scene i li-kovi, ~ak i jame bezdanice i Podzemni svet mrtvih,iz kojih se vra}aju nedu`ni stradalnici.

Personifikacija nije samo stilska figura, negose ona i konkretizuje. Recimo, oduzeta mali{ankarazgovara sa Suncem, Mesecom i zvezdama, igraju}ise wihovim zlatnim i srebrnim nitima. A Radanu}e Kraqica Rijeka za{umeti: „Tvoja dobrota nemagranica“, da bi mu kasnije za`uborila: „Na{e pr-vo dijete bi}e jezero, bistro kao moje rijeke i ze-leno kao {ume wegovog oca. Rodi}u ga u tvom selu,pa se ti i Rutavko kupajte u wemu do mile voqe.“

^udotvorni orah, trava `ivota, magi~ni oblu-tak i ostali predmeti i priroci sa qudima i okoqudi preobra`avaju se i dejstvuju, uprkos mra~nimnamerama i postupcima negativaca.

^ini se, dakle, ra{~iwuju.^etrnaest je celina me|u koricama.Po devet dana se putuje, a biva da je i devet go-

dina potrebno da bi se stiglo na ciq, tegobe i bo-lesti savladale, neverovatni preobra`aji izveli,podvizi ostvarili. Pre svega, treba sumwu, koleb-qivost i strah odagnati, po{to su na putu, obi~no,razne, nesavladive prepreke, opasnosti, nemani,zmije, divqa~, pakleni duhovi...

Iz ku}erka se za~as u palatu prelazi, a iz dvor-ca se u bestragiju kre}e. Preobu~eni vladari iproskitano plemstvo, izme{ani sa ni{~ima, pro-

laze kroz zaplete kakve samo ~ovekova uobraziqamo`e da ovaploti. Ze~i} je carev sin~i}, a mi{ jeprinc. [ta li tek mo`e da o~ekuje obi~an ̀ ivaq?Mlinarev sin je u sivog ma~ka pretvoren, ali ne}eprogutati princa-mi{a, jer Izumiteq takvu zabu-nu ne dozvoqava.

Utopisti~ki zvu~i, gledaju}i iz realnog ugla,da se prevara ne isplati, te da su iskrenost i upor-nost redovno nagra|eni, a `eqe krunisane. Onda,nevine suze rastvaraju kamen, a na repertoaru su idrugi fenomeni. Trava progovora, a nisu mutavi niostali ~inioci. Univerzalnim jezikom sporazume-vaju se, ili glo`e, botanika, zoologija i antropo-logija. Prirodne pojave u~estvuju u slagawu i su-darawu elemenata,

Ali, zar to nisu bajke?Savremene, uz {um minulih vekova!U wima se, izme|u ostalog, {uma iz raskriqene

kwige ustalasa, o`ivi mrtva priroda, ustuknu ̀ iveavetiwe, pa majku iz ambisa izbavi nedoraslo dete.

Pogledajmo samo imenik junaka i junakiwa Ran-ka Pavlovi}a i ~ujmo wihove blic ispovesti: Bogi-{a je sa `enom i petoro sitne dece gladovao dokmu dobri ~arobwak nije pomogao da sebe, uku}anei me{tane iz bede izvede; sirota devoj~ica Roksan-da je besprizornoj namernici dala pola vru}egkrompira, a invalidu {aku {umskih plodova, pa jeod posprdnog naziva kraqica potoka postala istin-ska kraqica jer je prosjakiwa bila ~arobnica a bo-gaq je bio princ Divo{; de~ak bez roditeqa Mrk-{a je belutak hitnuo u @ivu vodu i odatle je izro-nila prelepa cura, ~ijeg je oca, kraqa, zli ~arob-wak u~inio nemim, a wu pretvorio u {areni ka-men~i}, pa je prostodu{ni Mrk{a intervenisao idobio tasta i nevestu; Kosara i Kosana su, isto ta-ko, iz ubogih uslova dospele u blagostawe; izgub-qeni Dabi{a je re{io sve zagonetke, odgovoriv{ida je znati`eqa najdubqa, najvi{a i najbr`a, srceje najtoplije, najve}e i najmek{e, a qubav najja~a,

109

Page 108: Vasilije RADIKI]

najne`nija i najvrednija na svetu, pa se vratio po-rodici; Milica i Teodora su se ratosiqale ve{ti-ce koja je htela wih i jo{ {est devoj~ica da upi{eu svoju {kolu baksuzluka, pa ih je pretvorila u ka-men~i}e...

Ni`u se daqe subjekti i predikati: roditeqi,babe, dede, sestre, bra}a, ̀ ena u crnom, vodeni~ar,starci, starice, prosjaci, prosjakiwe, vra~are, do-bre i zle ~arobnice, vile... Tu su: izvor Bistrik,potoci Studenac i Strmina, [umska rijeka, plani-na Vrletnica, brdo Stra`ica, Paklena i Mra~nape}ina, kamen~i} sa Mjeseca, Gromova gora, cvetperunike, {arena pti~ica, dvoglavi orao, gavran,crna pti~urina, divojarac, jelen, leva {apa xi-novskog zeca, ze~i}, kraq dugouhih Ze~ko, vuk, a`-daja, pas Rutavko, ku~ence, srne, ko{ute, izgubqenojagwe...

Vlas kose, ̀ ir, jaje ili pero, na primer, ma|io-ni~arski zadovoqe mnoge kojima zaslu`na osoba du-guje podr{ku ili na{kode onima koji su prizivalii proizvodili nevoqu.

Borba izme|u dobra i zla jednako je prisutna ubajkama, kao i u `ivotu, s time {to u stvarnostizlo posti`e ve}i u~inak, dok se u bajkama stimuli-{e posustali optimizam.

Radomir MI]UNOVI]

@IVOST PRIPOVEDAWAMilenko Ratkovi}, Zeleni bregovi

zavi~aja, Kulturni centar, Bar, 2008.

Oni koji prate ili izu~avaju crnogorsku kwi-`evnost moraju da izdvoje ime i djelo Milenka Rat-kovi}a. Rije~ je o markantnoj kwi`evnoj li~nosti,koja je na ovom na{em, i ne samo na{em prostoru,prisutna vi{e od pola stoqe}a, dakako sa bogatimi nadasve vrijednim kwi`evnim stvarala{tvom. Re-}i }emo da je ono i po vrstama raznoliko, madaprimat dajemo kwi`evnosti za djecu, gdje je Ratko-vi} jedan od wenih uva`enih utemeqiva~a. Rije~ jeo piscu koji ozna~ava vrh dje~je literature u CrnojGori.

[ta je to {to ga odlikuje kao stvaraoca visokogranga? Pa to {to ima izvanredan osje}aj za pri~ui pri~awe. Kod wega nema usputnog lika ni mrtveatmosfere. Kod wega je sve u pokretu – naum i ~in.Time se ne ostvaruje samo dinami~nost pri~e, negose oslojava i wena reqefnost. To je bio glavniuslov povjerewa prema ovom piscu. Ne samo odstrane djece nego i odraslih, jer su u Ratkovi}evojprozi i oni prona{li svoje primamqivo {tivo. Nebez razloga. Veliki broj odraslih figurira u Rat-kovi}evoj prozi, u svojstvu susjeda, rodbine ili na-stavnog kadra, ne kao uzgredni nadomjestak, negokao plasti~no portretisani likovi.

Pa ipak, sredi{te `ivotne drame u prozi ovogpisca ~ine djeca. Rekao bih razli~itog uzrasta inagla{ene pustolovnosti. Bez tih osobina nezami-slivo je pisawe o djeci. Tu uslovnost Ratkovi} jenominovao svojom prvom kwigom Dioba [uwinedru`ine, objavqene daleke 1951. godine i woj ostaodosqedan do dana{weg dana. Doga|awe, {to }e re}iavantura, predstavqa sto`er pi{~eve proze, kakou brojnim zbirkama pri~a, tako i u romanima. Wihsu ~itaoci i kritika s povjerewem prihvatili.

110

Page 109: Vasilije RADIKI]

Vjerujemo da }e to biti i sa ovom kwigom. [taje ona po ̀ anru: roman, dnevnik, hronika? Oni ko-ji znaju {ta je {ta, rekli bi sve troje. Mi }emo gaipak krstiti romanom, jer uglavnom zadr`ava we-gove crte. Ne samo opsegom nego i vrstom pri~awa.Dijalogom. Ukupnom atmosferom. Ovdje moramo re-}i da sve {to pisac pi{e ne mo`e a da ne pro|ekroz prizmu zavi~ajnosti. Sve dogodbeno kod ~ovje-ka, lokacija, pam}ewe, prosto isplivava iz sferedjetiwstva. Malo koji pisac razmine tu dionicu`ivota. Vaqda zato {to je djetiwstvo sazdano odplime razli~itih svojstava – radosti, brige, igara,dru`ewa... U kasnijim godinama svi se ti fenomeniosipaju. Jedan za drugim. Zavi~aj i `ivot osigu-ravaju vizu za trajawe.

Kroz pri~u o sebi Ratkovi} pri~a pri~u i odrugima. Ne radi se ovdje o malom broju likova.Rije~ je o wihovoj {irokoj galeriji. Wu je smjestiou zavi~ajni okvir. Pisac je uvidio da zavi~aj pred-stavqa veliko izvori{te doga|aja. Mlade godine ine znaju biti druk~ije. Pisac pa`wu centrira nadje~ja dru`ewa, ali vjerno boji i ona de{avawa ko-ja znaju biti gorka i dramati~na. Posebno je u Rat-kovi}evoj kwizi data slika zavi~ajnog siroma{tva,koje je i sam dijelio sa brojnim uku}anima, vjeru-ju}i u neke budu}e rasvite. Jedino voqa mo`e daodagna mrzovoqu. Rekao bih da je voqa glavni ju-nak ove proze.

Roman se dr`ao na~ela da hronolo{ki ocrtaqudske osobine ovog kraja, ali i drugih sredina ko-jima je pisac ̀ ivio. Nije {tedio sebe ni druge. Satime se dobilo u vjerodostojnosti pri~e. Najuvjer-qivije je pri~awe kad se prelama u pi{~evoj svi-jesti. Da bi roman dobio oblik kohezione objedi-wenosti, da bi imao dinami~an tok, kori{}ene suprednosti hronolo{kog markirawa doga|aja. Alisvaki doga|aj ima lepezu ostvarene naracije, kojase dr`ala biografske osnove kao svog bitnog odre-|ewa.

Pisac se u kwizi slu`i i retrospekcijom, ra-~unaju}i da ona ne {kodi wenoj mozai~nosti. Na-protiv, ~ini je slojevitijom, u smislu wegovawa{irih recepcijskih slivova. To sve govori da Rat-kovi} suvereno vlada materijom, da joj daje visokoumjetni~ko obli~je. Posebno kad je rije~ o reqe-fizaciji junaka. Jednako onih iz najranijih godinai onih koje su kasnije do{le – u {kolovawu, slu-`bi, u literarnoj karijeri i drugim vrstama zani-mawa, u koje spada i {ah, koji je bio i ostao veli-ki hobi ovog zna~ajnog pisca.

Ako ̀ elimo da tra`imo pravu biografiju pis-ca, na}i }emo je u ovoj kwizi. Kazanu putem pri~a-la~kih dosjetki, koje ~itaoca plijene neposredno-{}u i duhom. Ali pored biografije pisca, mi ukwizi prepoznajemo i biografiju vremena koje ra-ste`e skoro cijelo jedno stoqe}e. Preko le|a pre-turen je rat i sve ono {to je i{lo uz wega – strahi materijalna oskudica. Stradawe. I u domu i vanwega. Sve to pisac bri`no biqe`i, daju}i pisanomdra` finog literarnog bojewa.

To i takvo bojewe svijeta i ̀ ivota uslovilo jeuvr{}ivawe brojnih Ratkovi}evih pri~a u na{e istrane antologije. Slobodno mogu re}i da je on ve}postao klasik crnogorske literature. I ova tekobjavqena kwiga proze, vezana za zavi~aj i djetiw-stvo, a i za godine koje su se na wega nadovezalekao literarno beri}etne, govori da je rije~ klasikzaslu`eno ste~ena, na sre}u pisca i sredine iz ko-je je ponikao i kwi`evno uzrastao.

@arko \UROVI]

111

Page 110: Vasilije RADIKI]

PUT DO SRE]EDavid Kecman Dako, Neko samo tebe tra`i,

Prometej, Novi Sad, 2007.

Kad pi{e za decu, pesnik ima na umu, i na srcu,detiwstvo u raznim varijacijama: svoje detiwstvo,detiwstvo svojih predaka, detiwstvo svoje dece, de-tiwstvo svojih unuka, detiwstvo kao op{ti pojamlepote nastanka `ivota i prvih koraka na putu uneizvesnost, ~ak i izmi{qena detiwstva. Ponekadse pesnici opredele za samo jednu varijantu, ~estos nadmo}nom pozom velikog (umi{qenog) znalca, anajboqi se trude da {ire horizonte detiwstva iotkrivaju wegove nove tajne. Me|u ovima drugimaje i David Kecman Dako (1947), bar tako izgledaposle ~itawa wegove kwige Neko samo tebe tra`i.

Ve} u prolo{koj pesmi Po~etak daqine Kec-man uvodi originalan pogled na detiwstvo, obra-}aju}i se svome odraslom sinu u kome i daqe vidisamo dete („Malenog te svuda moje o~i vide!”). Azatim pesnik peva o sre}i. Sre}a je jedna od op-{tih ali neprolaznih tema, ne samo u poeziji zadecu. I o woj uvek ima ne{to novo da se ka`e. Da-vid Kecman za sre}om traga, ne u oblacima i fan-tazijama, nego u stvarnim mogu}nostima zemaqskog`ivota (kako Bog zapoveda). Sre}a je ono {to sa-mi mo`emo sebi da stvorimo, razume se, uz maluili veliku pomo} onih koje volimo i koji nas vole.A to se posti`e pame}u, radom, dobrotom, nesebi~-nim `rtvovawem, qubavqu i poverewem. U pesmiPut do sre}e pesnik jednostavno ka`e: „Mora{najpre ne{to dati, / pa ~ekati da se vrati. I za-tim: [to dobije{ – duplo vrati, / pa }e{ vi{e samimati!”

Takvom shvatawu sre}e {iroko je poqe. DavidKecman Dako na tom poqu uzvi{eni zna~aj daje do-movini, zavi~aju, plodnosti zemqe, lepoti prirodeizme|u neba i zemqe, {to je o~igledno naro~ito u

ciklusima Zra~ak i obla~ak i Plavo gnezdo. I ni-kad ne zaboravqa qubav. U maloj pesmi Nebeskasvadba o qubavi peva {armantno i duhovito, krozpri~u o zaqubqenim golubovima. Iza ove poemestoji jo{ jedna – Don Kihoti} i pet prsti}a, ukojoj je, sa vi{e humora, istkana pri~a o qudskoj{aci (i de~ijoj) i wenih pet prstiju. [aka je ina-~e jedan od simbola stvarawa, a ova poema se mo`eshvatiti i kao parabola o razli~itosti karakterai nu`nosti tolerancije.

Humor je neizbe`an sastojak moderne poezije zadecu. Mnoge pesme u ovoj kwizi pro`ete su humor-nom nijansom, a ciklus Hvata~i magle ba{ je hu-moristi~ki intoniran. Duhovita je, s puno ne`no-sti, pesma (mala pri~a u stihovima) Baka i An|el-ko, a i druge se ~itaju sa osmehom. Neke ve} naslo-vima sugeri{u humorni do`ivqaj: Malo ALI geni-je, Balada o budali, Radio Mileva i dr.

Put do sre}e je, na neki na~in, i put u svet od-raslih. Ali, ponekad, odrasli ne razumeju de~ijete`we, pa komplikuju stvari. De{ava se da taj putodjednom postane trnovit i neprohodan. U svetupostoje stra{ne sile koje znaju da zagor~aju ̀ ivoti deci i ogromnoj ve}ini qudi na planeti. O tomeje re~ u pesmama ciklusa koji je ba{ tako naslov-qen – Stra{ne sile.

Dobrim qudima ostaje samo da se suprotstavenerazumnim silama, jedinim oru`jem koje imaju, ato je wihova dobrota. Deca su najve}i saveznici do-brote, a uz dobrotu lepo stoji osmeh optimizma.Zato i pesnik David Kecman Dako, poku{avaju}ida zaboravi nepodop{tine i nevoqe koje ugro`ava-ju detiwstvo, uzvikuje: „Osmehni se, nebo moje.”

An|elko ERDEQANIN

112

Page 111: Vasilije RADIKI]

ESTETSKI RELEVANTNA

UMETNOST

Tihomir Petrovi}, Istorija srpske

kwi`evnosti za decu, Zmajeve de~je igre,

Novi Sad, 2008.

Istorija srpske kwi`evnosti za decu Tiho-mira Petrovi}a (1949) zna~ajno je delo koje popu-wava prazninu u na{oj kwi`evnoj istoriji. Oslawa-ju}i se na dosada{we sli~ne radove (Milan [evi},Dragoqub Jekni} i dr.) i literaturu iz oblastikwi`evne istorije i teorije, uz dugogodi{wa sop-stvena istra`ivawa, te`e}i sintezi, Petrovi} jeizgradio sveobuhvatni pregled nastanka i razvojasrpske kwi`evnosti, dovoqno informativan, este-ti~ki utemeqen, stru~no sistematizovan (preciznaperiodizacija!) i odgovorno kriti~ki promi{qen.

Kwi`evnost za decu se, po re~ima autora, iz-dvojila kao estetski relevantna umetnost, i zatoje ovakva kwiga neophodna. Petrovi} nagla{ava dase posredstvom kwi`evne re~i deca i omladina„upoznaju sa materwom melodijom i jezikom kao na-cionalnim vrednostima prvoga reda“.

Pravi po~eci srpske kwi`evnosti za decu su uusmenoj kwi`evnosti. To su: uspavanke, razbrajali-ce, lirske pesme; pesme o junacima i bojevima; baj-ke, basne i druge pri~e. „Bajka je najceweniji ̀ anru de~joj kwi`evnosti.“

Umetni~ka kwi`evnost ra|a se u 19. veku (madatragova ima i u 18. veku, na primer – u delu Zaha-rije Stefanovi}a Orfelina). Petrovi} ka`e da jegodina 1810. slu`beni datum ra|awa srpske kwi`ev-nosti za decu, jer je te godine ispevao svoje de~je pe-sme Luka Milovanov Georgijevi}, iako se piscem zadecu, u izvesnom smislu, smatra i Dositej Obrado-vi} (@ivot i prikqu~enija – detiwstvo u Banatu,rana mladost u sremskom manastiru Hopovu). Kao

otac srpske literature za decu slovi \or|e Na-to{evi}, koji „prvi pobada koce izme|u kwi`ev-nosti za mlade i kwi`evnosti za odrasle.“

Kao stvaraoci od rodoslovne pesni~ke loze mo-nografski su obra|eni: Dositej, Jovan Jovanovi}Zmaj („nema srpskog poete koji nije obasjan wegovim~udesnim stihom“), Aleksandar Vu~o („Dobitak jeu fantasti~no-realnom svetu predstavqenom igromre~i, nonsensom, kalamburom i u gradskoj neeksplo-atisanoj tematici; u pesni~koj slobodi i kwi`ev-noj re~i oslobo|enoj formalnih jezi~kih konven-cija“), Branislav Nu{i} (Hajduci, Autobiografi-ja), Desanka Maksimovi} („Predodre|enost da sebavi de~jom umetno{}u nalazi se u wenom lirskomtalentu i wenom dosluhu sa otkucajima de~jeg sr-ca“), Branko ]opi} (do~arava svet snova, preobra-`ava stvarnost i sintetizuje je svojim duhom) i Du-{an Radovi} („Wime je proklamovana i afirmisanasrpska {kola modernog pevawa za decu“). Ali, iz-razitu pa`wu autor posve}uje i drugim piscima bezkojih konstrukcija srpske kwi`evnosti za decu nebi mogla opstati. Pomenimo samo neke: Branko Ra-di~evi} („prvi de~ji romanti~ar u pravom smislute re~i“), Ivo Andri} (~ije bogato delo nije zatvo-reno za de~ju igru, smeh i sve privilegije koje mla-dost ima), Gvido Tartaqa, Mira Ale~kovi}, DraganLuki}, Branko V. Radi~evi}, Mom~ilo Te{i}, ̂ edoVukovi}, Milenko Ratkovi}, Arsen Dikli}, Miro-slav Anti} („Qubav je prvi glas u wegovoj poezi-ji“), Stevan Rai~kovi}, Grigor Vitez, Mirko Pe-trovi}, Dragan Kulixan, Milovan Danojli}, Alek-sandar Popovi}, Mirjana Stefanovi}, BranislavCrn~evi}, Dobrica Eri}, Grozdana Oluji}, Qubi-voje R{umovi}, Milovan Vitezovi}, Laza Lazi}, Du-{ko Trifunovi}, Pero Zubac, Vladimir Stoj{in,Vlada Stojiqkovi}, Slobodan Stani{i}, GradimirStojkovi}, Vladimir Andri}, Pop D. \ur|ev i dr.

Srpska kwi`evnost za decu najve}i uspon dosti-`e u drugoj polovini 20. veka. Posle Drugog svet-

113

Page 112: Vasilije RADIKI]

skog rata mnogi pisci teme i motive crpu iz rat-nih doga|awa i posleratne obnove i izgradwe. Izte masovne produkcije (ve}inom stereotipne, posocrealisti~kom modelu) mogu se izdvojiti i uspe-la ostvarewa. Ali, tek pedesetih i {ezdesetih go-dina dolazi do prekretnice, kada kwi`evnost zadecu postaje „velika kwi`evnost za male i odra-sle“. Novo stvarala{tvo za decu karakteri{u te-matska i ̀ anrovska razu|enost, „poetika humora iigre, kao reakcija na edukativnu kwi`evnost“, no-vi duh i izraz.

Isti~u}i neosporne kvalitete, nastoje}i dauravnote`i poredak vrednosti, Tihomir Petrovi}ne propu{ta ni da konstatuje slabosti, ne {tede}ini najboqe stvaraoce. Kriti~ki posmatra i poje-dince i kolektive (op{te pojave). Tako, na primer,masovno stihovawe s kraja 19. veka ocewuje: „To jela` saharina, ~ist zanat i daktilografija.“ Sli-~na je ocena i za me|uratni period (pre ]opi}a):„Sveukupna produkcija je staromodna i cvrkutavo-pekmezastog glasa.“ A pojedini (i to istaknuti!)pesnici dobijaju ovakve packe: mlaka bole}ivost,isforsirano stanovi{te, sre}ni zavr{eci, kat-kad jezik funkcionalan i odve} pristupa~an, ver-sifikacija u duhu tradicionalnog pevawa; banal-nost motiva i leksike, preterivawe da bi se pe-sma dopala; nespretne metafore, lako}a stilakoja dosti`e do neispravnosti; intelektual-nost, manirizam, sklonost naraciji, sentimen-talnost, melodramati~nost, preterivawe, igra-rija, neuspe{nost u eksperimentisawu, itd. Uka-zivawe na takve kwi`evne fleke i neravnine neumawuje vrednosti zaista dobrih stvaralaca, a po-tvr|uje temeqitost pristupa autora ogromnom ma-terijalu koji obra|uje u svojoj kwizi.

Po{teno govore}i, i ta kwiga ima poneku fle-ku i neravninu. Veliki je to posao, koji zahteva,pored rudarskih napora, mnogo strpqewa, mere,opreza. Posebno je osetqivo podru~je – savremena

kwi`evnost za decu, posledwih pola veka, sa ve-likim brojem stvaralaca, od kojih su mnogi `ivi,a neki i nisu (ali izgleda kao da jesu, jer je navede-na samo godina ro|ewa). A ̀ ivi pisci su, kao {toje red, osetqivi i sujetni, skloni odmeravawu me-sta u istoriji, gube}i pritom ose}aj za meru.

Verovatno su se neki pisci (makar pomenomimena ili jednom polure~enicom) slu~ajno ovde na-{li. Ali, neka ih, to je mawi propust. Ve}i je {tose neki drugi ne pomiwu. Recimo: Borislav Bogda-novi} (jedan od prvih pisaca koji je nagra|en naZmajevim de~jim igrama, 1962), Gavra \akovi} (au-tor tridesetak radio-igara za decu, jednog romanai mnogih pesama rasutih po novinama), Ivan Bale-novi} (autor odli~nog – a vrlo obimnog! – romanaPrinc Humorabi od Plusopotamije), Milena Se-verovi} (izbeglica iz Hrvatske, sa nekoliko de~jihkwiga), Vojislav Despotov (pisao je i za decu),Tatjana Cvejin, Mila Stanojevi}-Bajford, OliveraJelki}, Zdravko Ostoji}, Sini{a Pavi} (Vi{wana Ta{majdanu), Slobodan Stojanovi}, Tadija Era-kovi} i jo{ neki.

Petrovi} je (opravdano) u svoju Istoriju uvr-stio i neke pisce ~ija dela nisu usmerena deci (IvoAndri}, Danilo Ki{ i dr.) a u ~ijim delima je de-tiwstvo prisutno (i kao tema, i kao do`ivqaj). Ali,takvih pisaca, tako|e dobrih, ima jo{. Uzbudqivestranice o deci i detiwstvu ispisali su: DragomirPopnovakov (u ~itavom nizu pripovedaka), DejanMedakovi} (u memoarskoj prozi Efemeris), Vladi-mir Bogdanovi} (u pri~ama i romanu Toliko pro-stora odjednom), a na humorni na~in i Milutin @.Pavlov (u romanu [armer male varo{i).

Naravno, svi ti propusti, i jo{ neki sitniji(ako su zaista propusti), svakako }e biti prevazi-|eni u nekom narednom izdawu kwige, uz pomo}kriti~ara i prou~avalaca (o kojima Petrovi} ta-ko|e pi{e), jer ona zaslu`uje nova izdawa.

An|elko ERDEQANIN

114

Page 113: Vasilije RADIKI]

„L’AQUILONE“ – ZMAJ KOJI

BRANI I PODSTI^E ̂ ITAWE

L’Aquilone, Rivista di letteratura giovanile,

n.1, Mario Adda Editore, Bari, 2008.

U `eqi da unaprede kulturu ~itawa i pisawakod mladih, profesori Univerziteta u Bariju, uzpomo} pisaca i pedijatara, osnovali su 2007. go-dine udru`ewe „L’Aquilone“ – u prevodu: Zmaj odhartije. Pod istim imenom {tampali su nulti, dosada jedini, broj ~asopisa namewenog kwi`evnostiza decu i mlade. ^ini se da je naziv pa`qivo bi-ran i da je u wemu skrivena simbolika mlade qud-ske du{e. Za{to? Zmajem od hartije upravqaju od-rasli ili deca. On slobodno leti i dose`e velikevisine, ali i malom nepa`wom mo`emo ga o{teti-ti ili u potpunosti izgubiti. Isto se de{ava i sade~jom du{om. Udru`ewe „L’Aquilone“ postaviloje za osnovni ciq ({to se da zakqu~iti iz samihtekstova) usmeravawe mladih i wihovo uvo|ewe usvet kwiga.

Kad pro~itamo naziv ~asopisa, mo`emo o~ekiva-ti da }emo u wemu na}i izbore iz de~je poezije iproze, ali ni{ta od toga. U nultom broju ~asopisaobjavqeno je devet eseja, koji deluju kao programsamog Udru`ewa. Ve}ina govori o zna~ajnim pro-blemima sa kojima se susre}e italijanska kwi`ev-nost, a kroz wu i samo dru{tvo. Poku{avaju da pro-na|u re{ewa i, ukoliko svoje zamisli sprovedu udelo, ~ini se da }e u tome i uspeti. Ovi radovi te-{ko da sadr`e ne{to suvi{no, a ideje koje se u wi-ma izla`u mogu se u~initi sasvim obi~nim, aliupravo ta wihova jednostavnost doprinosi da shva-timo wihov zna~aj, ali i to koliko je mala zainte-resovanost za pisanu re~ u Italiji.

Prvi esej jeste re~ predsednika Udru`ewa, Da-niela \ankanea. On nas upoznaje sa dramati~nom

situacijom u kojoj se nalazi kwi`evnost na juguItalije. To, mo`da, i ne bi trebalo da nas ~udi,po{to ̀ ivimo u dru{tvu koje polako zaboravqa dapi{e, a svoje misli sa`ima toliko da stanu u SMSporuku ili e-mail. Zato je Puqi bila potrebna ru-ka koja }e joj pokazati pravi put i dokazati ne-prolaznost onoga {to je, qudskom nemarno{}u,skoro oti{lo u zaborav. Zato joj je bio potreban„L’Aquilone“. Iz savremenog na~ina ̀ ivota proi-zilazi nezainteresovanost za odvajawe vremena zaurawawe u drugi i lep{i svet kwi`evnosti. Kozi-mo Rodja u svom eseju govori o nemarnosti pojedi-nih kwi`evnih kriti~ara. Ovaj tekst napisan jekako bi se od zaborava sa~uvalo delo DomenikaVolpija, `ivog italijanskog pisca za decu. Ovakritika kritike mo`e izazvati samo duboko neza-dovoqstvo ~itaoca. Ona name}e pitawe kako je mo-gu}e takvog umetnika, autora vi{e od stotine kwi-ga, smetnuti sa uma. Istovremeno, name}e se i za-kqu~ak da Italija nije jedina zemqa u kojoj se takone{to de{ava. Mnoge misli iskazane na tridese-tak strana ovog ~asopisa mogu se primeniti u bi-lo kom dru{tvu.

Jedan od radova koji najvi{e privla~i pa`wujeste delo \uzepea Kapoce pod nazivom Pro~i{}e-ne strane. Kapoca indirektno vodi polemiku sa,kako ih sam naziva, „moralnim roditeqima i pro-fesorima“. Onima koji se ili ne se}aju sadr`inezna~ajnog broja kwi`evnih tekstova za decu, ili ihuop{te ne poznaju. Na pitawe treba li deci zabra-niti da ~itaju dela u kojima ima imalo nasiqa,prevara, jezi~ke prostote ili erotizma, on odgova-ra negativno i smatramo da je potpuno u pravu. Onnagla{ava da je apsurdno i nepedago{ki li{avatidecu takvih tekstova, iako, istovremeno, prihvatada nisu, ipak, sva {tiva za sve uzraste. Po Kapo-cinom mi{qewu profesori i roditeqi su oni ko-ji treba da usmeravaju decu, razmewuju s wima mi-{qewa i savetuju ih. Kao potvrdu, on izdvaja naj-

115

Page 114: Vasilije RADIKI]

lep{e strane iz de~je kwi`evnosti – Olivera Tvi-sta, bajke, koje su pou~ne iako u wima sre}emo ijunake lo{ih karakternih osobina, gr~ke mitove,stripove, narodne pesme, televiziju i jo{ mnogotoga. Otvoreno nas pita da li smo znali da Crven-kapa u francuskoj verziji nema sre}an kraj, da jePinokio po prvobitnoj Kolodijevoj zamisli tre-bao da umre i da bajke ponekad mogu biti okrutne.Ipak, on s razlogom smatra da decu treba upoznatii sa ovakvim delima, jer ni u ̀ ivotu zavr{etak ni-je uvek sre}an.

Na~in na koji to mo`emo u~initi pokazuje nampedijatar Mario Logrieko u svom eseju Ro|eni da~itaju. Ovaj tekst obiluje izvanrednim i korisnimpredlozima. Govori o tome da je nau~no dokazanoda, ukoliko deci, od wihovog ro|ewa, ~itate bajke,govorite stihove, oni }e pokazati znati`equ pre-ma kwi`evnosti, a bi}e i boqi |aci. Zato udru`e-we „L’Aquilone“ `eli da u Puqi, po ugledu na Ba-zilikatu, sprovede jednu nesvakida{wu ideju. Pri-likom svake posete pedijatru, detetu bi se do we-gove tre}e godine poklawale kwige, a u domovimazdravqa bi u ~ekaonicama bilo uvek nekoga ko bideci ~itao pri~e. Tako bi se motivisali i rodi-teqi da ih ~itaju deci bar pred spavawe. Za jedanovakav poduhvat, ka`e Logrieko, potrebna je nov-~ana pomo} dr`avnih organa, a wu nije lako dobi-ti. Nadamo se da }e uspeti u ovoj zamisli, a pred-la`emo da tako ne{to bude sprovedeno i kod nas.Jer {ta ima lep{e za dete, nego da mu pred spavawerecitujete Zmajeve stihove?

Na kraju, kada kao celinu razmotrimo i ostaleeseje, ~ini se da svi oni daju istu preporuku mla-dim ~itaocima. Kao da ̀ ele da ka`u: Deco, pogle-dajte, za svakoga ima pone{to. Mo`ete da ~itatebajke, recimo ma|arske, nau~nu fantastiku, pogoto-vo izvorno italijansku, ~ija je radwa sme{tena nateritoriji Puqe, klasike 19. veka koji obiluju he-rojima i u kojima mo`ete na}i sopstvene uzore, ili

mo`ete pogledati neke od filmova ura|enih po ro-manima, u prvom redu Olivera Tvista, u sjajnoj re-`iji Romana Polanskog. Svi ovi autori ukazuju nalepotu literature i biranim re~ima poku{avaju daprona|u put do malih ~italaca i pobude u wima in-teresovawe. Mo`da odista nije lo{e re{ewe kre-nuti od filma.Tako bi se deca zainteresovala daodu u bibliteku i upuste se u novu avanturu, onukoja se zove ~itawe.

To, me|utim, nije sve {to ovo udru`ewe `elida postigne. Novi ~itaoci nisu dovoqni, potreb-no je negovati nove pisce i motvisati decu da pi{uza decu. Radi toga je utvr|ena nagrada „Aurora“,koju dobija pobednik konkursa na kojem u~estvujumladi pisci na po~etku svog kwi`evnog stvarala-{tva.

Kao {to se da iz svega pro~itanog zakqu~iti,„L’Aquilone“ je poduhvat nemerqivog zna~aja i, u`eqi da u svojim planovima uspeju, {aqemo im svena{e nade i podr{ku. Zato, hajde, da se i mi udru-`imo i na{e male zmajeve upoznamo sa Zmajem izItalije i ostalih zemaqa sveta, ali pre svega sana{im Jovanom Jovanovi}em Zmajem jer wegovi sti-hovi detiwstvo ~ine lep{im, vedrijim i bogati-jim. Pravi na~in da zavr{imo pri~u o Zmaju odhartije, koji nam je doleteo iz Barija, jeste da ci-tiramo wegovog predsednika: „Ro|en je Zmaj od har-tije, ~asopis namewen kwi`evnosti za mlade; isto-rijski doga|aj na Jugu.“1

Marijana SAVATOVI]

1 „Nasce L’Aquilone, una rivista per la letteratura giovanile:un fatto storico, nel sud”, L’Aquilone, 2007. godina, str. 3.

116