2

1 Meg ONil je potjerala konja uzanom stazom koja je vodila pored druma. Vjetar joj je mrsio dugaku, riu kosu. Osjeala se tako dobro, im se vratila kui. Tek sada je shvatila koliko je eznula za zelenim irskim predjelima. Iza krivine se odjednom pojavio automobil, ba u trenutku kada je Megi pokuala da pree put. Uplaeni konj se zaustavio tako naglo, da Megi nije uspjela da se odri u sedlu Poletjela je preko konjske glave i ve u narednom trenutku nala se na putu. Zaslijepljena od bola, posmatrala je automobil koji kao da nije imao namjeru da se zaustavi. Kola su projurila pored Megine glave. Prolo je jo nekoliko trenutaka kada se pojavio i drugi automobil. Njegov voza je bio paljiviji. Brzo je otvorio vrata i pourio prema Megi, pruajui joj ruku. - Jeste li dobro? - ula je njegovo pitanje. Leei na putu, pogledom je prela preko stranevog vitkog, ali miiavog tijela koje je odavalo ogromnu snagu. Najzad su se njene oi zaustavile na kao ugalj crnoj kovravoj kosi i na tamnom, privlanom licu. Nikada ranije nije vidjela tog neobinog ovjeka. - Imala sam u ivotu i boljih trenutaka. Daleko boljih, moram da priznam - odgovorila mu je, pokuavajui da ustane, uprkos bolu u ramenu. - Budite mirni. Gdje vas boli? - stranac je njeno povukao prema tlu. - Najvie me boli rame. Ruka malo manje... Lice mu je bilo ozbiljno, dok je prstima opipavao Meginu ruku. Prsti su mu bili topli i njeni. Megi je gledala njegovo tamno tjeme. Vie je bila zainteresovana za tog neobinog stranca, nego za sopstveno rame. - Jeste li vi ljekar? - upitala ga je melodinim glasom. - Nisam. - Kako onda znate ta treba da radite? - ovjeku ne treba doktorska diploma, da bi utvrdio da je kost slomljena. Podignite demper - pomogao je Megi da sjedne. Megine oi su blistale, uprkos bolu koji joj je prostrujao tijelom. - Zar nije malo rano? Tek smo se upoznali. Prvi put su njegove oi potraile Megine. Zadrhtala je ugledavi sjaj u njima. Nikada ranije nije vidjela tako plave oi! U tim oima bilo je jo neeg, to nije oekivala. Bilo je u njima nekog neobjanjivog gnjeva, koji je izbijao iz svake iskre tog blistavog pogleda. Nije mogao imati vie od dvadeset est godina, a djelovao je mnogo starije. Megi je bez rijei okrenula lea i podigla demper. Ponovo je osjetila njegove njene, ispitivake prste na koi. Bila je svjesna njihove topline, sve dok stranac nije naiao na bolno mjesto. Bol je bio tako jak, da Megi nije mogla da zadri krik: - Boli! - Nita nije slomljeno. Imate lijepu modricu. Vjerovatno e se uskoro pojaviti otok. Smatram da bi trebalo da odete u bolnicu - rekao je neznanac. - Kako bi oni mogli da mi pomognu? - Mogli bi da vam stave ledeni oblog. - To mogu i sama. Ustao je i pruio ruku prema Megi, koja je zdravom rukom istila prainu sa farmerki, i istovremeno ga netremice gledala ravno u oi. Njegov pogled se samo na trenutak sreo sa njenim.

3

- Ako imate neto da mi kaete, recite odmah - ula je njegov glas. Uspravila se, dok joj se u glavi vrtjelo. Ljudi su je obino voljeli, kao i ona njih. Zato se nije dopadala ovom neznancu, zapitala se. - Zapravo, oekivala sam da ete vi meni neto da kaete, jer sam bila tako nesmotrena. Odmahnuo je glavom. - To je va problem, ako elite da izvrite samoubistvo jurei na konju preko druma. Ipak, moram da primijetim da morate da pokaete vie milosra prema konju. - Eto, uvjerena sam da vam je sada lake. Uostalom, sasvim ste u pravu. Mada ovim putem rijetko prolaze vozila, trebalo je da pazim. utio je. - Niste ba prijateljski raspoloeni - Megi je nakrivila glavu u stranu. Ponovo joj nije odgovorio. - ini mi se da vas nisam viala u ovim krajevima. Ovdje se svi poznaju. Da li ste u prolazu? - Bio sam prije deset minuta. - Konano je progovorio! Krajevi usana na trenutak su mu se iskrivili. - Da li ste uvijek takvi? - upitao je. - Kakva? - Nasrtljiva i brbljiva. Da li uvijek napadate ljude svojim dobrim raspoloenjem? - Nikada nisam o sebi razmiljala na takav nain. Mora da ste Amerikanac. - Jesam. - Ipak ima neeg irskog u vama. Da li su vam preci odavde? - Djeda i baka. Klimnula je glavom s razumijevanjem. - Tako znai. Doli ste ovamo da biste saznali neto vie o prolosti. - I zabadate nos u ono to vas se ne tie - dodao je hladno. Osmijehnula se, tako da su joj oi zaiskrile kao dva draga kamena. - Mogu li da vas zamolim za malu uslugu? - upitala je neznanca. - Uinit ete to i ako vam budem rekao da ne moete. Megi ni sama nije znala zbog ega joj se nije dopadalo saznanje da e stranac uskoro otii. eljela je bar jo malo da ostane uz njega. - Imate li neto protiv da me odvezete kui? Morala bih mnogo da pjeaim. - To bi vas nauilo pameti. Ne bi vam vie palo na pamet da tako jaete. Megi ga je posmatrala oima punim nade. - Ipak u vas odvesti - rekao joj je najzad. - Hvala. Na trenutak sam pomislila da ete me ostaviti ovdje. - Imate dobre instinkte. - Naravno - osmijeh na njegovim usnama je malo izblijedio. Bilo je neeg neobinog u tom ovjeku... Neeg to je djelovalo na njena ula. Nije jo mogla to sebi da objasni, ali je osjetila da e ovaj ovjek odigrati neku znaajnu ulogu u njenom ivotu. Stajali su pored njegovih sportskih kola. Megi je rukom dodirnula niski krov. - Zovem se Megi ONil - rekla je. Naglo je okrenuo glavu prema njoj, kada je Megi izgovorila svoje ime. U njegovom pogledu bilo je neeg zastraujueg. - Zato me tako posmatrate? - upitala je. Nije obratio panju na njeno pitanje. - Jeste li vi u srodstvu sa Patrikom ONilom? - Ja sam mu unuka. Poznajete li ga?

4

- Sreli smo se. Ulazite! - uao je u kola i ukljuio motor. - Stanujem... - poela je Megi - Znam gdje stanujete. - Nema potrebe da se izbrecate na mene. Kako ja mogu da znam o tome... Ko ste vi? - Pogledala ga je namrteno. - Galager, Kavan Galager. - Kavan Galager - ponovila je njegovo ime zamiljeno. Kavan je vozio bez rijei. - Zvui mi nekako poznato - im je izgovorila te rijei, Megi se sjetila gdje je ve ula to ime. Prije sedam godina, postojao je jedan Kavan Galager koji je za vrijeme ljeta radio kao konjuar kod njihovih susjeda, porodice Farel. Bio je osumnjien da je ukrao nakit gospoe Farel. Policija je kod njega pronala sve ukradene dragocijenosti. Optuen je za krau i osuen. Kavan je pogledao krajikom oka i na osnovu izraza na njenom licu zakljuio je da se Megi sjetila. - Ja sam taj. Da li jo uvijek elite da vas odvezem do kue. Ili biste vie voljeli da vas ostavim ovdje? Megi je posmatrala njegov profil. - Odvest ete me do kraja. Jeste li zaista to uradili? upitala ga je. - Zar je to vano? - Naravno da jeste. Pogledao ju je na trenutak, a onda se ponovo okrenuo prema putu. - Ne vidim zato bih se pravdao pred tinejderkom koju nikada ranije nisam vidio. - Dobila sam ono to sam zasluila, zar ne? Kavan je ponovo okrenuo glavu i oi su im se srele. Njene su bile tako iste i otvorene. Nije znala da li treba da ga ali zbog svega to mu se dogodilo, ili da ali zbog uloge koju je njena porodica odigrala u itavoj stvari. Kada je okrenula glavu prema drumu, zavladala je tiina. - Nisam - iznenada je rekao. - Niste? - Nisam to uinio. - Drago mi je - rekla je, mada joj nije bilo jasno zbog ega joj je bilo toliko stalo da mu povjeruje. - Zbog ega? Ponovo je pogledom potraila njegove oi. - Zato to mi se dopadate, mada nemam pojma zbog ega. Sigurno nije u pitanju va arm. ula je njegov smijeh. Megina primjedba uhvatila je Kavana sasvim nespremnog. Odavno se nije smijao... Kada je njegov automobil zaokrenuo prema glavnoj zgradi imanja, Megi je rukom pokazala prema talama. - Pogledajte, moj konj se vratio prije mene! - Da li esto jaete? - Uvijek kada sam ovdje na raspustu. Preko godine sam u koli. - Idete u koled? - U gimnaziju. U koled polazim idue godine. Kavan je zaustavio automobil ispred kue. Megi se pitala kako da ga jo malo zadri. - Jeste li raspoloeni za aj ili za kafu? Moj djeda je neko vrijeme ivio u Americi, tako da su nae navike bliske njihovima. Bit e vam sasvim udobno.

5

- Ne, hvala. Sumnjam da sam u ovim krajevima dobrodoao gost - ula je njegov ironian odgovor. - Zato ste se onda vratili? ta da joj odgovori? Da mora da izmiri jo neke raune? ak i onaj sa njenim djedom? - Neu vie da odgovaram na vaa pitanja, Megi ONil. Izlazite iz kola! Megi je osjetila kako joj se u grlu stee. Nije eljela da ostane sama, ali joj je bilo jasno da nema naina da ga dalje zadrava. - Hvala vam na pomoi, Kavane. - Nema na emu. Do vienja. Megi se odmakla od automobila. Saekala je da se sportska kola izgube sa vidika. Nije ni primijetila da je njen djed izaao iz kue i priao joj. - Drago mi je da si dobro. Zabrinuo sam se kada sam vidio da se tvoj konj vratio sam. - Pala sam. - Ko te je doveo kui? - Kavan Galager. Megi je i dalje gledala za Kavanovim kolima, tako da nije primijetila promjenu na djedovom licu. - ta on trai u Kilgarinu? Megi se okrenula i zagledala u djedovo lice. - Nije mi priao o tome. Samo je rekao da se vas dvojica poznajete. Djed je utio. - Djeda? Da li ga se uopte sjea? To je onaj ovjek kojeg su optuili da je ukrao nakit gospoe Farel... - Znam dobro ko je on, Megi Ne elim nikada vie da ga vidim - prekinuo je djed. - Nema mnogo ansi da se sretnete. Pretpostavljam da e se on vratiti u Ameriku. Imam utisak da ga ne voli - radoznalo je pogledala djedovo lice. - Bio je u zatvoru. - Zbog neega to nije uinio. - Zna to poslije samo jednog susreta? - Naravno. Ponovo je pogledala niz put, ali Kavanovih kola vie nije bilo na vidiku. - Nije ba bio oduevljen kada sam mu rekla ko sam. Da li je bilo nesporazuma meu vama? - Gospodine ONil! Imate telefonski poziv! - pozvala je sobarica. - Izvini, Megi. Klimnula je glavom, dok joj je pogled i dalje bio prikovan za put. Kavan Galager je otiao, a Megi je osjetila u sebi ogromnu prazninu, kao da je iznenada ostala bez nekog dragog prijatelja. Nita slino nije osjetila nikada ranije. Nije to mogla da shvati. Mada je bila uplaena, prijalo joj je to neobino osjeanje, koje ju je sve vie obuzimalo. Tokom narednih godina, Megi ONil je esto razmiljala o Kavanu Galageru. Ipak je prolo dosta vremena, dok nije shvatila razloge te svoje okupiranosti.

6

2 Prolo je pet godina od onog susreta na drumu koji je vodio prema imanju ONilovih. Sputalo se vee i sunce je oblivalo kronje u daljini posljednjim zlatnim zracima. Megi je sjedila na klupi, zaklonjena stablom modnog platana, utonula u misli. inilo joj se da nita ne moe da poremeti njezin mir. - Svuda sam te traio, Megi - ula je odjednom djedov prijatan glas. - Uivam u posljednjim zracima sunca. Osjeam se tako romantino. - Zaista je prijatno... - Djede, da li je mogue da se ovjek zaljubi u nekog poslije samo jednog susreta i da voli tu osobu mnogo godina poslije? - upitala je Megi iznenada. - Mogue je, Megi. To se ne deava esto, ali je ipak mogue. Neko vrijeme je vladala tiina, koju su remetili samo krici nonih ptica. - Kako ovjek moe da ivi sa takvim osjeanjem? - najzad je upitala Megi. - Normalno. Dan po dan, godinu po godinu. - Govori kao da je i tebe muilo isto osjeanje. Njeno je spustio ruku na njeno rame, dok su mu oi traile njene. - Izgleda da je to sudbina ONilovih... Patnja zbog neuzvraene ljubavi. Ponekad ovjek mora da se zadovolji neim drugim, ako ne moe da dobije ono to eli. - Ne vjerujem da bih mogla da ivim tako. ivot je suvie kratak, da bih ga provela sa osobom koju ne volim. - Misli li na Sina Farela? - Odavno sam ti rekla da nita ne osjeam prema njemu i da se neu udati za njega. Njena udaja bila je jedna od rijetkih stvari u kojima se Megi nije slagala sa djedom. - To je bila elja tvog oca, Megi. Ugovorio je tvoju udaju prije mnogo godina. - Djede, zna dobro da je to emotivna ucjena. Nisam zaljubljena u tog ovjeka. - Ljubav e doi vremenom. Moda ga sada ne voli, ali e nauiti. I tvoja baka i ja smo nauili... Ne mogu da kaem da sam bio strano zaljubljen u nju, ali sam je ipak volio na svoj nain. Megi je utila. - Megi? - Izvini. ao mi je to u morati da te razoaram. Jednostavno, ja to ne mogu. - Tvoja starija sestra se bez pogovora udala za Sinovog starijeg brata, kao to je unaprijed bilo dogovoreno. Sve je bilo onako kako je tvoj otac odluio. - Karolina je uvijek radila ono to se od nje trailo. Ja radim ono to se trai od mene, samo ako to meni odgovara. - Oduvijek je bilo tako. Moram da priznam da je upravo to osobina koja mi se dopada kod tebe. Moda je ovjeku ponekad teko da izae na kraj sa tobom, ali mi se ipak dopada. Na trenutak se odmakao od Megi, dok mu je osmijeh izblijedio na usnama. - Razgovarat emo drugom prilikom o tvojoj udaji za Sina. To se nikako ne moe izbjei. Ima dvadset tri godine, a on ima dvadeset pet. Njegov otac mi je rekao da se Sin umorio od ekanja da ti donese odluku o danu vjenanja. - Kae, Sin se umorio? Oboje znamo pravu istinu, zar ne, djede. Sin isto tako ne eli da se udam za njega, kao ni ja. Nas dvoje se volimo kao brat i sestra i nikada se neemo voljeti kao mu i ena. - A ta da kaem Hju Farelu?

7

- Da nae neki drugi izvor finansiranja. - Nije lijepo da govori tako. - Nije lijepo, ali je istinito. Oboje znamo da je njemu stalo da doe do tog braka, samo zato to bi mu moj miraz vratio dugove i omoguio mu da pije jo vie. Starac je znao da je Megi bila u pravu, ali ipak nije mogao da joj dri stranu. U pitanju je bila porodina ast. - Razgovarat emo o tome sutra. Sada idem na partiju aha. Nemoj suvie dugo da ostane napolju, drago dijete. Mogla bi da ozebe. - Neu, ne brini. Djede, da li su ti rekli da si imao poziv iz fabrike? - Naravno. Zbog toga idem ovako kasno na ah. - Imala sam utisak da je Don bio veoma zabrinut kada se javio. Neto nije u redu? - Izgleda da smo dobili previe jakog konkurenta. Prodaja te robe je prilino opala u toku nekoliko proteklih mjeseci. - Zna li o kome se radi? - Svim silama se trudim da saznam, ali nisam saznao nita vie od imena kompanije Amerikan tekstil... Proizvode na isti nain kao mi, ali nekako uspijevaju da spuste cijene. Ne znam da li uopte zarauju... - I svi nai kupci su se okrenuli prema njima? - Jedan po jedan. Zabrinut sam zbog toga, Megi. Nita mi nije jasno... Ipak, to je posao. Uvijek se sve dobro zavravalo! Ti i Sin Farel ste sasvim drugaija pria. Osmijeh joj je zablistao u oima. - Nikada se ne predaje, zar ne djede? - Ne, kada se radi o tome.

*** Visoki, elegantni mukarac stajao je sasvim mirno na vratima zadimljene seoske krme. Kroz dim je posmatrao lica prisutnih. Oi su mu se odjednom skupile, kada je ugledao ono lice koje je tako dugo traio. Prosijedi mukarac je podigao pogled, kada se Kavan pribliio njegovom stolu. - Da li se nas dvojica poznajemo? - upitao je. - Trebalo bi da me se sjetite. Pomogli ste ONilovima da me strpaju u zatvor, zbog one izmiljene prie o krai nakita vae majke. - Ne znam o emu govorite... Kavan je zavukao ruku u dep i izvadio sveanj razliitih priznanica. - itajte ta ovdje pie - pokazao je glavom prema njima. - To su priznanice na novac koji je pozajmljivao moj otac... - Treba paljivije da itate, Hju. Kupio sam ove priznanice od ovjeka kojem je va otac dugovao novac. Vi ste njegov nasljednik i treba da vratite dug. Naravno, meni. Ako mi ne platite za dvadeset etiri sata, bit u primoran da traim prodaju vae kue, kao i sve ostale imovine. Dok je Kavan govorio, Hju se uspravio u stolici i paljivo poeo da razgleda priznanice. - Moj otac nikada ne bi pozajmio toliki novac. Njegov ponos mu ne bi to dozvolio - rekao je. - Zahvaljujui vaoj sklonosti prema kocki, morao je da zaboravi na ponos. Postoji jo jedna mogunost, pored prodaje itavog imanja. - Sluam!

8

- Moemo da se nagodimo. Svaki od nas e izvui jednu kartu. Vei broj dobiva sve. Kada kaem sve, u to je ukljuen i enidbeni ugovor vaeg sina sa ONilovom djevojkom. Ako pobijedite, dobit ete natrag priznanice i vie vas neu dirati. Morat ete samo da mi potpiete da ste lano svjedoili na suenju. - ekajte malo! Ne pada mi na pamet da se kockam sa tako velikim ulogom. to se tie priznanja, ni njega neu potpisati. Mogao bih da zavrim u zatvoru. - Stalo mi je samo da se skine ljaga sa mog imena. Nemam namjeru da vas tuim. - Ne znam... A to se tie enidbenog ugovora... Hju je uvijek bio spreman da prihvati rizik koji donosi kocka. Ipak, taj ugovor je bio suvie vrijedan... Megi e donijeti u miraz ogromnu svotu novca i ugled njene porodice. Njegov stariji sin Tom, koji je bio oenjen Meginom starijom sestrom Karolinom, vie nije bio iv i Karolina e se ponovo udati. - Ni ugovor, ni priznanje ne dolazi u obzir - odgovorio je najzad. Kavan ga je posmatrao neko vrijeme, dok je Hju osjeao kako mu se jeza penje uz kimu. Najzad se Kavan okrenuo i uputio prema vratima. To je otrijeznilo Hjua. - ekajte! Kuda idete? Kavan se okrenuo. - Imam pametnijeg posla, od pogaanja sa vama. Ili prihvatate, ili odbijate. Treeg nema. - Sluajte, mogu da shvatim zbog ega vam je toliko stalo do mog potpisa na tom priznanju, ali mi nije jasno zbog ega elite taj prokleti enidbeni ugovor. Kavan se vratio do stola i rukoma se naslonio na plou. Sa prijetnjom u oima zagledao se u Hjuovo lice. - Stalo mi je do njega, jer elim da se doepam svega to ima, dragi moj! Ti eli novac ONilovih, a ja u se pobrinuti da ga ne dobije. A ona je unuka Patrika ONila... - Drugim rijeima, ako odbijem da potpiem priznanje i ponudim ti enidbeni ugovor, svaki dogovor prestaje. - Upravo tako. - Nemam utisak da si mi dao mogunost da biram... - odjednom se odobrovoljio Hju. Kavan je utio. - Uredu, Galager. Ako hoe da se kockamo u sve ili nita, u redu. Ja dijelim prvi. Kavan je zauzeo mjesto preko puta Hjua, dok su se ljudi u tiini okupljali oko njih. Neko je spustio au sa viskijem na sto pored Kavana, ali on to nije primijetio. Sva njegova panja bila je usmjerena na karte koje je Hju drao u rukama. Bez rijei je precijepio karte, i ne gledajui ta je izvukao. Po amoru gomile, zakljuio je da je dobio. Uvijek je dobijao. Hju je zapanjeno gledao u Kavanovu ruku koja je podizala au sa viskijem. - Nadam se da ete ti i tvoja ena, kao i svi ostali lanovi tvoje porodice otii sa imanja do kraja nedjelje - Kavan je prihvatio Hjuov leerni ton. Hju ga je i dalje zapanjeno posmatrao. - Nikada ne treba da se kocka u velike uloge, jer moe da izgubi vie nego to bi smio - rekao mu je Kavan mirno, prije nego to je otiao. Hju se zavalio u stolici. Ruke su mu beivotno visile pored tijela. ta je to uradio? Patrik ONil je sjedio za masivnim pisaim stolom i pregledao prispjelu potu. - Gospodine ONil?

9

Pogledao je prema sobarici koja je stajala na vratima. - Jedan ovjek eli da vas vidi. Kae da je veoma vano. - Kako se zove? - Kavan Galager. Starac je problijedio, ali mu je glas i dalje ostao snaan. - Otjerajte ga! - Ve sam uao - javio se Kavan iza sobariinih lea, dok mu je na licu lebdio pobjedniki osmijeh. - Zatvori vrata, Dini - Patrikov pogled je sreo Kavanov. Starac je ponovo progovorio tek kada je sobarica otila. - ta traite ovdje? - Doao sam po tvoju unuku - rekao mu je Kavan glasom punim zlobe. - Karolina je sada udovica, ali nema namjeru da se udaje tako brzo. Zaista sumnjam da bi bila zainteresovana za udaju za tebe, Kavane. - Prije je bila zainteresovana. eljela je to dovoljno snano, da je bila spremna da pobjegne sa mnom. Ipak, ovoga puta ne mislim na nju. Patrik se zavalio u stolici, kao da ga je neko gurnuo unazad. - Ve na Megi? ta e ti ona? Kavan je jo jednom zavukao ruku u dep i izvadio sveanj papira, koje je preko stola bacio prema starcu. - Prepoznaje li ovo kao enidbeni ugovor kojim je Megi obeana Sinu Farelu? Ja sam ga dobio od Hjua Farela na kocki prije nekoliko dana. Sve je bilo poteno. Patrik je pogledao papir i klimnuo glavom. Primijetio je dodatak u kojem je pisalo da je taj ugovor sada bio Kavanovo vlasnitvo. - Ne znam kakve ja veze imam sa ovim. Treba li da otkupim taj ugovor od tebe? - Nikako! Treba da mi preda nevjestu. - ali se! Ovo je bio ugovor izmeu dvije bliske porodice. Ako misli da u dozvoliti da se moja Megi uda za biveg kanjenika... Kavanove plave oi ispunilo je elino sivilo. - Treba neto da raspravimo, ONil. Proveo sam pet godina u zatvoru zbog neega to nisam uinio. Niko osim Hjua Farela i tebe ne zna tako dobro istinu... Moj jedini grijeh je bio to sam se zaljubio u tvoju unuku. - Zna dobro da bi ti upropastio Karolinin ivot. Na Kavanovim usnama se pojavio ironian osmijeh. Izvadio je iz depa jo jedan list papira. Patrik ONil ga je proitao, a onda je zapanjeno pogledao Kavana. - Zar oekuje da u i ja to da potpiem? - Naravno. - Ostavit e Megi na miru, kada ovo potpiem. Kavan je odmahnuo glavom. - I pored toga u se oeniti njome. - Onda neu potpisati. Kavan je uzeo papir i pogledao ga. - Kako hoe, ONil. Kao to sam rekao, Megi e se udati za mene, potpisao ti ovo ili ne. Razlika je samo u tome to Megi, ako to potpie, nikada nee saznati istinu. Bar je nee saznati od mene. - A ta e biti ako odbijem da potpiem?

10

- Mislim da ve zna odgovor. - Da li je to ucjena? - stareve oi su se sasvim suzile, nalik na dva proreza. - Nikada se nisam sluio ucjenom. Samo elim da shvati da e ona saznati kakvo mi je zlo njen djed nanio, ako bude odbila da se uda za mene. ta misli, kako bi ona reagovala kada bi to saznala? - Ne bi ti povjerovala. - Zato si tako siguran? - Zbog ega ti eli da povrijedi Megi? Ona nema nikakve veze s ovim. Bila je u to vrijeme u koli i nita ne zna. ak ne zna ni za tebe i Karolinu. - Ne elim da je povrijedim, ali je to neminovno, jer elim da se osvetim tebi. To je dio moje osvete! Patrik je uzeo hartiju iz Kavanove ruke i na brzinu je ispisao svoj potpis. Kavan je savio papir i smjestio ga natrag u dep od sakoa. - Platiu ti da ostavi Megi na miru. Dat u ti dovoljno novca da moe udobno da ivi do kraja ivota - pokuao je jo jednom Patrik. - Platit e ti meni, htio ti to, ili ne, ali ne na ovaj nain. Platit e mi kroz posao. Patrik je bio leima okrenut Kavan. Kada je uo njegove rijei, naglo se okrenuo. - Znai, ti stoji iza Amerikan tekstila, zar ne? - upitao je, mada je znao odgovor. - Tako je. Patrik je drhtavom rukom povukao gajtan zvona. Nekoliko trenutaka kasnije pojavila se usplahirena sobarica. - Da, gospodine. - Gdje je moja unuka? - Radi oko konja. - Kaite joj da odmah doe u biblioteku. - Da, gospodine. Napeta tiina ispunjavala je sobu, dok su Kavan i Patrik ekali da se pojavi Megi. Zastala je na vratima, sa oekivanjem na licu. Kosa joj je bila vezana u konjski rep. - Kavane? Ustao je i pogledao prema njoj, ali je izgledalo da je uopte nije vidio. - Megi... Nije skidala pogled sa njegovog lica. Koliko je samo ekala na taj susret! - Megi? Trgla se kada je ula djedov drhtavi glas. Kavan joj je pruio enidbeni ugovor. - Nita ne shvatam. Ovo je ugovor koji su potpisali moj otac i Alister Farel. - Tako je. On sada pripada meni. - Kako to? - Dobio sam ga u igri kartama od Hjua. - ali se! - Megi nije krila iznenaenje, dok u njenim oima nije bilo aljenja. Kavan je utio, ali nije bio ni nalik na ovjeka kojemu je do ale. Megin pogled je prelazio od Kavana, na djeda i natrag. Najzad je Megi shvatila da se radilo o ozbiljnim stvarima. - Znai li to da ja treba da se udam za tebe? - obratila se Kavanu. - Treba da ispuni sve to ugovor trai od tebe. - Nisam mogla da zamislim romantiniju prosidbu. - Nema nieg romantinog u svemu ovome, Megi.

11

Ponaao se prema njoj sasvim bezlino, kao da ih je dijelila nekakva neprobojna zavjesa. Nije joj promaklo da je sva Kavanova panja bila usmjerena prema djedu. - Kada treba da ti odgovorim? - Odmah! Megi je pogledala ugovor i uzdahnula. - Sve ovo nije ni nalik na ono to sam ja zamiljala? - Da me zaprosi - odgovorila je. Nije joj bilo jasno ta je Kavan htio od nje. Da li je elio njen novac? Prila je prozoru i zagledala se napolje, a onda se okrenula prema djedu. - Hoe li nas na trenutak ostaviti same? - upitala ga je. Starac je izaao bez rijei. - Imam ja svoje razloge - ula je Kavanov ledeni glas. - I nema namjeru da mi ih objanjava. utio je. Polako je koraala po sobi, sjeajui se njihovog prvog razgovora. - Da li tako eli da se osveti Farelovima? - Zbog ega si to rekla? - Potreban im je novac. To svi ovdje znaju. Ako se udam za tebe, neu se udati za Sina Farela i on nee dobiti moj novac. - Ve si razmislila o svemu, zar ne, Megi? - Osveta... To je zaista uasan razlog za brak. ta e se dogoditi ako odbijem? - upitala ga je tiho, i dalje okrenuta leima od njega. - Nee odbiti. Megi se okrenula od prozora. - Zbog ega si toliko siguran? - Ovo je legalan ugovor. Moda se Farelovi ne bi mnogo bunili kada ga ne bi ispunila, ali, ja u se buniti. - Znai li to da e nas tuiti sudu? - Tako je. Pored toga, vjerovatno u traiti ogromnu svotu novca. Vjerovatno zna da tvoj djed u ovom trenutku ne bi mogao da mi plati. - Zar e unititi mog djeda, samo zato da bi se osvetio Hju Farelu? Kavan je utio. - Dobro, udau se za tebe - najzad je rekla Megi, svjesna da njeni razlozi nemaju nikakve veze sa djedom. Ni na trenutak nije povjerovala da bi ijedan sud mogao da natjera enu da se uda za mukarca kojeg ne eli, ili bi kaznio njenu porodicu samo zato to je ona odluila da brani svoju slobodu izbora. - Dogovorit emo se kasnije o svemu. Mogu i sam da izaem odavde - rekao joj je Kavan, prije nego to se okrenuo i uputio prema vratima. im je Kavan izaao, u sobu je uao Patrik ONil. - ta se dogodilo? - upitao je. - Udau se za njega. - Zna dobro da ne mora... - Djede, sjea li se naeg nedavnog razgovora? - upitala ga je Megi. - Naravno da se sjeam. Nadam se da ne namjerava da mi kae da je taj ovjek Kavan Galager. - Zaljubljena sam u njega od naeg prvog susreta. Naeg jedinog susreta...

12

Starac je umorno protrljao elo. - Megi... Megi... Zato uvijek pronalazi najkomplikovaniji put? - Takva sam.. - Osmijeh joj je zatreptio na usnama. - Ovoga puta grijei. Nita ne zna o tom ovjeku. U njegovoj svijesti postoji samo bijes i mrnja i on te nikada nee moi zavoljeti. - Ima prava da mrzi. Ipak, mislim da grijei, kada sam ja u pitanju. Ovamo ga je dovelo neto vee od mrnje prema Hju Farelu. Moda je zaljubljen u mene, kao to sam ja zaljubljena u njega, ali jos nije svjestan toga. - On nije sposoban za ljubav, Megi. - Okolnosti su ga natjerale da bude takav, a okolnosti mogu da ga natjeraju da se promijeni. Vidjet e - krenula je prema vratima, kada ju je starev glas zaustavio. - Megi? - Da? - Ima stvari koje ne zna. Zaueno ga je pogledala. Htio je da joj kae istinu, ali rijei nisu prelazile preko njegovih usana. Najzad je odmahnuo glavom. Nije mogao da joj kae. Megi mu to ne bi nikada oprostila. - Djeda? Odmahnuo je glavom. - Nije vano. Vidjet emo se za veerom. - Neemo. Otii u na nekoliko dana u moju brvnaru u planinama. Treba mi malo vremena za razmiljanje. - ta e biti sa tvojim poslom? - Trenutno je raspust, tako da sam slobodna. Vidjet emo se, kada se vratim. Kada je otila, Patrik ONil je utonuo u stolicu. Izgledao je nekoliko godina stariji.

13

3 Nekoliko dana kasnije, Megi je zaustavila svoj mali sportski automobil pred kuom Farelovih. - Mili, da li je Sin tu? Obeala sam mu neke knjige - obratila se sobarici. Mili se iznenaeno namrtila. - Zar ti se on nije javio? - upitala je. - Bila sam u brvnari. Tamo nema telefona. - To objanjava sve. Sin je otiao sa svojim roditeljima - rekla je Mili. - Na odmor? - Ne, Megi. ovjek koji se zove Kavan Galager dobio je na kokci itavo imanje. Farelovi su morali da odu. - Znai, sve im je uzeo. - Sve. - Da li se Kavan ve uselio? - Jeste, juer. - I ti si ostala s njim? - Ostala sam sa kuom - Mili se posjedniki ponaala prema kui u kojoj je radila dvadeset pet godina. - Mili, neu veerati kod kue - zauo se Kavanov glas, a Megino srce je snano zakucalo. - Da, gospodine. Kada je Mili izala, Kavan je sjeo preko puta Megi. - Nae vjenanje e se odrati za dva dana - rekao je. - Dva dana? - Poslat u nekog da ti pomogne da prenese stvari, im ih spakuje. - ekaj malo! eka me moj posao. Ne mogu da se spakujem za dva dana. Nemam dovoljno vremena. - Za ta? Nije mogla da povjeruje da joj je Kavan uopte postavio to pitanje. - Da poaljem pozivnice i da organizujem prijem. Pojma nemam gdje je moja sestra. Neu uspjeti da je pronaem... Ne znam ta u da obuem. - Megi, to e biti obino vjenanje, a ne svadbena ceremonija. Nee biti nikakvog prijema, jer nemamo ta da proslavljamo - hladno joj je objasnio Kavan. Njegove rijei Megi je osjetila kao komar. U toku proteklih nekoliko dana, mnogo je razmiljala o svemu. eljela je da se uda za Kavana. Ako to ne bude uinila, on e zauvijek otii iz njenog ivota. Morala je da iskoristi ansu koja joj se tako neoekivano pruila. - Vidim da ne vjeruje u osjeanja - rekla je. Kavan je utio. - Sluaj, ne zavaravam se u pogledu tvojih razloga, ali mora da shvati da sam ja ivo bie, da imam osjeanja i elje. Ovo obavjetenje da u se udati za dva dana, u najmanju ruku lii mi na uvredu. Kavan je uhvatio sebe kako prvi put zapravo posmatra Megi. Pred njim je bila zanosna mlada ena ije su oi ponosno blistale. - Izvini... Megi ga je iznenaeno pogledala. Nije oekivala da e izvinjenje ikada prei preko njegovih usana. - Hvala - rekla je apatom.

14

- Ipak, i dalje ne vidim zbog ega bismo od toga vjenanja pravili cirkus. - Moe ii bar moja porodica da prisustvuje? Nije joj odgovorio. - Bolje reeno, moj djeda. Nisam uspjela da naem sestru. Njen mu je umro prije godinu dana i ona od tada mnogo putuje. - Tvoj djed moe da doe. Megi je nekoliko trenutaka zamiljeno posmatrala Kavana. - On se tebi ne dopada, zar ne? - Imam jedan vaan sastanak - nije odgovorio na njeno pitanje. - Bolje da uzmem svoje knjige - rekla je Megi, skrivajui nemir. - Moe ih mirno ostaviti ovdje, da ne bi morala ponovo da ih donosi. Slegnula je ramenima i uputila se prema vratima. Na trenutak je zastala da bi rekla jo neto, ali su se ulazna vrata kue zatvorila za njom. Slegnula je ramenima i pourila prema automobilu. Niko joj nije obeao da e sve to biti lako. Ipak nije ni sanjala da e joj biti tako teko da dopre do Kavana. Njegova osjeanja bila su duboko zakopana, iza njegove ledene maske. Umjesto da krene kui, Megi se uputila u grad. Nije vie eljela da razmilja o Kavanu i o problemima vezanim za njihovo vjenanje. eljela je da razmilja samo o ljepoj stvari itavog dogaaja. - Zdravo, Briit - ljubazno je pozdravila vlasnicu krojake radnje. - Zdravo, Megi! ta mogu da uinim za tebe? - Potreban mi je materijal za vjenanicu - objasnila joj je Megi. Briitine oi su se iznenaeno rairile. - Nisam znala da ste ti i Sin ugovorili vjenanje - rekla je. - Ne udajem se za Sina. - Ali... - Udajem se za Kavana Galagera za dva dana, tako da odmah moram da ponem sa ivenjem haljine. - Za dva dana! Ne moe da saije vjenanicu za dva dana. - Bie sasvim jednostavna, kao ona haljina koju smo zajedno saile prolog ljeta. Suknja u puni krug, uzan gornji dio sa dubokim izrezom... - Da, sjeam se. Nee liiti na pravu vjenanicu, ali e ti lijepo pristajati. Kakav bi materijal eljela? - Voljela bih da naem bijeli saten. - To je prava stvar! Imam jedan komad bijelog satena koji nikom ne treba. Ako hoe, pomoi u ti da saije haljinu - predloila joj je Briit. - Ne treba, hvala. Ovu haljinu u napravitti sasvim sama. Na samom ulazu u kuu, srela je djeda. - Nabavila sam materijal za vjenanicu - rekla mu je vedro. - Ne zna u ta si se upustila, Megi. - Znam. - Ne zna ta te eka. Nita ne zna o tom ovjeku. I ono to si ula, dovoljno je da te natjera da se predomisli. - Volim ga, djede. - On tebe ne voli. - Zavoljet e me jednog dana.

15

- A ta e se dogoditi ako te nikada ne bude zavolio. Megi je na trenutak zamurila, kao da eli da pobjegne od te pomisli, a onda je ponovo pogledala djeda. - Brinuu o tome kada doe vrijeme. - Moda e tada biti suvie kasno. - Ne elim vie da razgovaram o tome. Imam dvadeset tri godine. Ako je udaja za Kavana Galagera greka, onda je to samo moja greka. Veoma te volim i potujem, ali se ipak neu predomisliti zbog toga. Ula je u kuu i uputila se ravno u svoju sobu, gdje je odmah potraila makaze i broj od papira i poela da ije. Dva dana kasnije, Kavan je stajao pored otvorenih vrata koja su vodila u vrt i posmatrao se izmaglicu koja se polako podizala sa zelenih povrina. Uskoro e se oeniti sa Megi ONil i njegova osveta e biti kompletna. Jedva je ekao da vidi izraz na licu njenog djeda, u trenutku kada Megi izgovori ono sudbonosno da. Sve to vie nije imalo nikakve veze sa Meginom sestrom. Kavan je odavno uspio da zaboravi Karolinu. Jedva se sjeao kako je ona izgledala. Patrik ONil mu je pomogao da zbrie itavih pet godina iz svog ivota i Kavan je bio spreman da mu uzvrati ravnom mjerom. Osmijeh je zatreptao na njegovim usnama. Osveta je zaista bila slatka. - Gospodine Galager? Okrenuo se i ugledao Mili, sa strogim izrazom na licu. - Vrijeme je da se presvuete. Gosti e doi za nekoliko minuta. - I ovako se dobro osjeam - Kavan je pogledao sako koji je Mili drala. - Niste pristojno obueni za vjenanje. Bila sam tako slobodna da vam donesem crni sako. - Mili, vi ste tako dosadni ponekad. - Moda i jesam. Moete me otpustiti ako niste zadovoljni mojim radom. - Nikakvo udo to vas Farelovi nisu poveli. - Hoete li ve jednom obui ovo? - Neu. Treba da obavim jo neke poslove prije vjenanja. Jeste li smjestili stvari gospoice ONil u gostinjsku sobu? - Jesam. Jeste li sigurni da treba da budu ba tamo? - Siguran sam. Dok je Kavan iao kroz sobu, pratio ga je njen ozbiljan pogled. Trgla se tek kada se zaulo zvono na vratima i pohitala da otvori. Ugledala je Megi, sa sjetnim osmijehom na usnama. - Zdravo, Mili. Mogu li ovdje da se presvuem? - Naravno. Je li to haljina? Da je vidim. - Evo je! Upravo sam je dovrila. - Divna je, Megi. On e se osjeati glupo pored tebe. Nadam se da e ga biti sramota. - Vjerovatno uopte nee ni primijetiti ta imam na sebi - odvratila je Megi jetko. - To se moe dogoditi samo slijepcu. - Hvala ti, Mili. To mi je zaista bilo potrebno. Gdje mogu da se presvuem? - U gostinskoj sobi. Zna gdje je to, zar ne? - Naravno. Ovo je bila moja druga kua. - Samo nemoj dugo. Uskoro e doi svi ostali - upozorila je Mili.

16

Kada se Megi vratila u prizemlje, svi su ve bili tamo - i njen djed, i Kavan i djeca iz sirotita u kojem je Megi radila. - elim ti sve najbolje, Megi - djed ju je srdano zagrlio. - Znam, djede. - Jo uvijek moe da se predomisli - dodao je starac. - Zna dobro da mi to ne pada na pamet - Megi ga je poljubila, a onda se okrenula prema Kavanu. - Jesi li spremna? - upitao ju je on. - Jesam. A ti? - Oi su joj izazovno blistale, dok ga je netremice posmatrala. - Treba prvo da potpie neke papire. - Kakve papire? Kavan ju je uhvatio ispod ruke i poveo prema privlanoj mladoj eni koja je stajala nedaleko. Od tog laganog dodira Kavanove ruke, Megi je zadrhtala kao list na vjetru. Nije ni sanjala da e njeno tijelo tako burno reagovati na njegov dodir. inilo joj se da se ogroman plamen razbuktao, irei se nezadrivo i gutajui sve pred sobom. - Desika je pripremila neka dokumenta. Treba od samog poetka da se zna ta je tvoje, a ta pripada meni. U sluaju razvoda, svako moe da odnese ono to je donio. - To je poteno. - Tvoj djed mi je ve dao miraz. Ne elim ga i moe da ga koristi kako hoe - dodao je Kavan. Megi je ukoenim prstima uzela naliv-pero iz ruku lijepe Kavanove pomonice i potpisala se. - Ima li jo neto? - upitala je. - To je sve. Zna dobro ta treba da radi sa tim papirima, Desika. Sada moe da ide. Nema potrebe da ostaje na vjenanju. Uskoro emo se ponovo vidjeti u Sjedinjenim Dravama. Desika je zatvarala torbicu, dok joj je pogled poivao na Kavanovom licu. - Jo uvijek moe da se predomisli, Kavane. Zaista mislim da sve ovo nije potrebno - rekla je tiho. - Do vienja, Desika - prekinuo ju je Kavan. Megi je zainteresovano pratila njihov razgovor, sve dok se Desika nije okrenula i otila. - Ona je zaljubljena u tebe - rekla je tiho Kavanu. - To se tebe ne tie! Okrenula je glavu, da Kavan ne bi vidio suze u njenim oima. - Hajde da to prije obavimo ovaj posao! - ula je Kavanov glas. Sve se odigralo strahovito brzo. Megino uzbuenje dolo je do vrhunca u trenutku kada je trebalo da je Kevin poljubi. - Nemoj me obrukati - rekla mu je apatom. Kevin se polako okrenuo prema njoj i njeno joj spustio ruke na ramena. Megine usne su bile blago rastvorene i eljno su oekivale da se sretnu sa njegovim. Kavanovo lice pribliavalo se sasvim lagano, tako da se Megi inilo da nikada nee doi sasvim blizu. Najzad je osjetila taj dodir na usnama, kao da je na trenutak dodirnula plamen. Vrelina joj je prostrujala itavim tijelom i Megi je zamurila. Sve je trajalo strahovito kratko i ve u narednom trenutku, Kavan je bio daleko od nje. - Zar je to pravi poljubac? - dobacio je jedan od djeaka iz sirotita. Kao da je bio posramljen tim rijeima, Kavan se ponovo pribliio Megi. Njegove ruke obavile su se oko njenog vrata i ona je osjetila kao da je neki elini obru snano stee. Kao omaijana pripila se uz Kavana, nadajui se da e sve to trajati vjeno. Ipak, Kavan se odmakao od nje i sa pobjednikim osmijehom na licu okrenuo prema djeaku.

17

- Da li je ovo bilo bolje? - upitao je. - Naravno! To je bio pravi poljubac! Megi je posmatrala mua, dok joj je na usnama lebdio osmijeh. Konano je otkrila da je i on ipak imao duu. Ipak, nije mogla da primijeti koliko je sam Kavan bio iznenaen uzbuenjem koje je taj poljubac izazvao u njemu. Nije oekivao da e Megi ONil uspjeti da probudi njegova ula. Ponovo ju je pogledao, bila je okruena djecom. - Ispunio si svoju osvetu. ta e sada da radi sa mnom? - uo je njeno pitanje. Nije znao ta da joj odgovori. Prvi put otkako je pomislio na tu osvetu, shvatio je da je smislio sve to treba da se dogodi do ovog trenutka. Nije mu bilo vano ta e biti dalje. Tada je shvatio da nije sve smislio do kraja. Megi je osjetila da Kavan nema pravi odgovor za nju i bila je zadovoljna zbog toga. - Uskoro treba da krenem kui - obratio joj se djed. - Ne moe da ode tako brzo. - Ne mogu to vie da gledam. Zovi me ako ti budem potreban. Otpratila je djeda do ulaznih vrata. - Djede, Kavan nije tako rav ovjek - rekla je. - Kako zna kakav je on ovjek? Megi je na trenutak uhvatila Kavanov pogled. - Moji instinkti me rijetko varaju. - Tvoji instinkti nisu tako dobri kao to se tebi ini, Megi - rekao joj je djed mirno. Dok se vraala u salon, Megi je srela Kavana koji je urio prema biblioteci. - Treba da obavim neke telefonske razgovore - rekao joj je. - Zar ne moe da prieka jo malo dok djeca ne odu? - Ne mora da ide tako brzo. Zar ti nisam rekao da ne elim nikoga ovdje? Iznenada je pritrala mala Sara i obavila ruke oko Kavanovog vrata. Naslonila je glavu na Kavanovo rame. Kavan je bespomono gledao Megi, koja mu se osmjehivala. - Ako te ona ne odobrovolji, niko nee - rekla je prije nego to se uputila u salon.

18

4 Za vrijeme veere, Megi je uzalud pokuavala da navede Kavana na razgovor. - Kakvim se poslovima bavi? - upitala ga je. - Svakakvim. Zavladala je tiina. - O emu emo razgovarati u narednih pedeset godina? - najzad je upitala Megi. Kavan se na trenutak osmijehnuo. - Kako ti se dopada kua? - Megi je bila uporna. - Kao svaka kua. - Meni je oduvijek bila pomalo mrana. Nadam se da nee imati nita protiv ako promijenim boje. - Radi ta te je volja - izgledalo je da je Kavan bio sasvim nezainteresiran. - Obeavam ti da neu potroiti previe novca. - Potroi koliko hoe. Nije me briga. Megi vie nije imala apetit. Spustila je pribor pored tanjira. - Namjerava li da radi neto sa konjima ovdje? Farelovi su imali dobru ergelu, ali Hju nikada nije bio zainteresovan da se ozbiljnije pozabavi njome. - To je moja stvar da li u se baviti gajenjem konja ili neu. Megi se zamiljeno igrala salvetom. Kavan je posmatrao njene sputene kapke sa osjeanjem krivice. Ni on vie nije bio raspoloen za jelo. Najzad je ustao i priao prozoru. Tokom svih ovih godina smiljao je osvetu nad Hju Farelom i Patrikom ONilom. Sada je sve bilo gotovo i nije osjeao nikakvu slast pobjede. Nije sve ispalo onako kako je elio. I dalje je bio gnjevan i poeo je da se pita da li je mrnja jedino osjeanje koje je elio. Zagledao se u Megin lik u staklu i odjednom ga je ispunila toplina. Nikada ranije nije sreo osobu kao to je bila ona. Sada, kada ju je konano naao, nije znao ta da radi s njom. Uvukao ju je u centar svih zbivanja, ni krivu ni dunu. - Idem da proetam - rekao je, jedva ekajui da pobjegne od njenog pogleda, koji je u njemu budio strahovitu udnju. Nije mu bilo lake ni kada se naao iza zatvorenih vrata. Poelio je da se vrati i da uzme Megi u zagrljaj. elio je da je odnese u sobu i da zagnjuri glavu u njenu riu kosu. elio je ponovo da osjeti njene njene usne na svojima. ta je sve elio... A nije smio. Kada je Kavan otiao, Megi je ustala od stola. Vie nije bilo potrebe da se pretvara da jede. Pitala se kako e uspjeti da odobrovolji Kavana, kada on uopte nije htio da razgovara s njom. Polako se popela u gostinjsku sobu. Njene stvari su bile uredno sloene u ormarima. Skinula je vjenanicu i obukla staromodnu spavaicu sa bijelim vezom, koju je jednom davno spremila za svoje vjenanje. Oprezno je izvadila cvijee iz kose i poredala ga po stolu, a zatim je dugo etkala dugu kosu. Kada je konano bila gotova, osvrnula se po sobi. Bilo joj je jasno da ju je Kavan smjestio u gostinjsku sobu. Ipak, nije namjeravala da spava tu.

19

Odluno je podigla glavu i uputila se u Kavanovu spavau sobu. Zakucala je na vrata, ali nije bilo odgovora. Polako je otvorila i zakoraila u mrak. Prila je praznoj postelji i uvukla se meu pokrivae. Sa umornim uzdahom je naslonila glavu na jastuk i ekala. Dugo je ekala... U jednom trenutku joj se uinilo da je ula korake na stepenicama i srce joj je snano zakucalo. Ipak, Kavan se nije pojavio. Obuzela ju je strahovita usamljenost. Zaista e pamtiti tu no. Najzad je utonula u san, izmuena tunim mislima. Kavan se vratio iz etnje i uputio prema baru. Popio je nekoliko viskija, a onda je umorno protrljao elo. Zato je radio sve to? Njegova sopstvena osjeanja bunila su se protiv razuma. Nije mogao da povjeruje da je ta djevojka tako brzo uspjela da zagospodari njegovim ulima. elio ju je svom snagom, onako kako nije elio nijednu enu prije nje. Kako je eznuo da zagnjuri lice na njene grudi... Odmahnuo je glavom i uputio se prema stepenicama. Kada je uao u sobu, poeo je da se skida, ne palei svjetlo. Legao je i dugo je irom otvorenih oiju zurio u tavanicu, pitajui se da li bi se bolje osjeao da je Megi sada bila pored njega. Odjednom se neto pomjerilo u njegovoj blizini. Podigao se na lakat i zagledao u mrak, mada je odmah znao ko je to bio pored njega. Oblak je na trenutak oslobodio mjesec i srebrnasti sjaj obasjao je Megino zaspalo lice. Njena ria kosa bila je rasuta po jastuku, kao da je Megin san bio nemiran. Kavan je pruio ruku i lagano dodirnuo Megin obraz. Nije se ni pomjerila. Drao je ruku na njenom obrazu neko vrijeme, a onda se odmakao naglo, kao da se opekao. Nije smio da razmilja na takav nain, morao je da podsjea sebe. Ipak, sve je bilo uzalud. Dogaaji se vie ne mogu vratiti. Polako je spustio glavu na Meginu razbacanu kosu, dok je rukom potraio njenu. Gotovo bez daha je leao, zurei u mrak. Nije elio da se Megi probudi i da primijeti njegovu slabost. Bilo mu je drago to e njih dvoje ovu no ipak da provedu zajedno.

*** Megi se idueg jutra budila polako, kao da eli to due da sauva toplinu koja ju je obavila. Kavanovo rame se polako pomjerilo pod njenom glavom, dok joj je na usnama zatreperio osmijeh. Malo se pridigla i zagledala u Kavanovo zaspalo lice. Leao je na leima, dok mu je lice bilo okrenuto od nje. Tamna sjenka pokrivala mu je obraze. Megin pogled se zadrao na njegovom snanom vratu. Iz okovratnika pidame izvirivale su tamne malje, dok je tanka tkanina prijanjala uz Kavanova iroka ramena. Kavan je iznenada okrenuo glavu prema Megi i ona je slobodno mogla da pogleda lice ovjeka za kojeg se udala. elo mu je bilo visoko. Vrhom prsta je dodirnula njegove pune usne, a onda je produila niz bradu, prema vratu. Prije je osjetila nego vidjela kada je Kavan otvorio oi. - Dobro jutro. - ta to radi, Megi? - upitao ju je hladno. Odmakla je ruku od njegove brade. - Upoznajem svoga mua. - Prvo njega treba da pita za dozvolu.

20

- Izvini... Osjeao se bijedno to je na takav nain razgovarao s njom. Ustao je i uputio se u kupatilo. Uskoro je Megi ula um vode. Sjela je na krevet, ruku obavijenih oko koljena i zagledala se u daljinu. U oku joj je zablistala suza. Nije ni primijetila kada je Kavan otvorio vrata kupatila. Posmatrao ju je nekoliko trenutaka, ispunjen osjeanjem krivice zbog suza koje su joj se slivale niz obraze, a onda je bez uma zatvorio vrata. Megi je rukom obrisala suze, sretna to Kavan nije mogao da vidi tugu u njenim oima. - Ne treba gubiti nadu poslije samo jedne noi, Megi Galager - rekla je apatom. Ustala je i krenula u svoju sobu, da se istuira i obue. Kada je sila u trpezariju, Kavan je ve dorukovao. - Kakvi su tvoji planovi za danas? - upitala ga je. Posmatrao ju je nekoliko trenutaka bez rijei, kao da je traio tragove tuge na njenom licu. Primijetila je neobian sjaj u njegovim oima. Kao da ju je milovao pogledom... - Namjeravam da radim - odbrusio je. - Sino si mi rekao da se bavi svakakvim poslovima. Moe li da navede bar neke od njih? - Zaista mislim da se to tebe ne tie. Megi je bila svjesna da je to bio znak da je njihov razgovor zavren, ali se nije predavala. - Jesi li ve vidio konje Farelovih? - Ako misli na moje konje, vidio sam ih. - Divni su. Namjerava li da ih zadri? - Imam utisak da e mi postavljati pitanja, sve dok ne ponem da odgovaram na njih. Megi se toplo osmijehnula. - Uredu. Namjeravam da zadrim konje. Zapravo, dovest u i svoje iz Amerike. - Nisam znala da si se bavio konjima. - Ne vidim zbog ega bi to znala, Megi - otro joj je odvratio Kavan. Megi je neraspoloeno oborila pogled. Osjeala se kao da joj je Kavan udario amar. Ni Kavan se nije osjeao bolje. Umjesto da bude tako neljubazan prema njoj, trebalo je da zagrli Megi i da je vie nikad ne pusti iz zagrljaja. - Megi? Polako je podigla oi prema njemu. - Izvini... - Nema potrebe da se izvinjava. - Ne izvinjavam se esto i zato nemoj da odbacuje moje izvinjenje. - ao mi je... - Sada se sve okrenulo - usne su mu se ironino razvukle. Megi je pokuala da se osmjehne, nalik na suncokret koji se okree prema suncu. Kavanov pogled poivao joj je na licu. Njegove plave oi bile su duboke kao morske dubine i ogledale su se u Meginim crnim oima. Divna je, razmiljao je. - Danas putujem u Ameriku - odjednom joj je rekao, kao da je upravo u tom trenutku donio odluku. - Danas? Koliko dugo emo ostati tamo? - Neemo ostati, Megi. Ja u ostati. - Trebalo je da pretpostavim. Koliko dugo namjerava da ostane na putu?

21

- Ne znam. Megi se zagledala u njegove oi, pitajui se da li ga tamo eka neka druga ena. Moda njegova lijepa pomonica? Kavan je brzo pogodio Megine misli. Shvatio je da su njene i duboke oi pravo ogledalo due. - Smijem li neto da te pitam? ekao je. - Zato si spavao pored mene prole noi? - Nije bilo namjerno. Trebalo je da ti spava u gostinskoj sobi. - Zato me nisi probudio i otjerao, kada si me zatekao u svom krevetu? utao je neko vrijeme, a onda je ustao i poeo da eta po prostoriji. - Megi, jue si mi postavila pitanje na koje nisam umio da ti odgovorim. - Misli, kada sam te pitala ta namjerava da radi samnom? - Tako je. Zaista ne znam ta da ti odgovorim. ta ti oekuje od ovog braka, Megi? Ona je tako dobro znala odgovor, ali se nije usuivala da ga kae. Jo ne... - Ni ja ne znam... Ovo je zaista neobina situacija. Mislim da je najbolje da saekam, da vidim ta e se dogoditi. - Da je ovo normalan brak, ta bi oekivala? - To je lako pitanje... eljela bih da imam mua koji e me voljeti isto kao to ja volim njega. eljela bih da imamo djecu... - To su jednostavne elje. - Za mene trenutno nisu. - A ta je sa tvojom karijerom? - Kavan se nagnuo prema njoj. - Ve radim posao sa kojim sam zadovoljna. - Kakav posao? - Poduavam djecu u sirotitu... - Nisam znao. - Ne vidim zato bi ti to znao - uzvratila mu je njegovim sopstvenim rijeima. Usne su mu se razvukle u osmijeh. - Ubudue u morati da vodim rauna ta govorim. - Samo ako ne eli da to ponovo uje. - Je li to dobrovoljan rad? - Meni novac nije potreban, a njima je potrebna uiteljica. Moda taj posao ne zvui onako vano kao doktorski ili advokatski, ali je meni veoma vaan. - Djeca su zaista srena to imaju tebe - primijetio je Kavan. - Hvala. Dok ju je posmatrao Kavan je znao da bi mu bilo sasvim lako da zavoli tu enu, kada bi dozvolio sebi... Ipak, pred njim se nalazila unuka Patrika ONila. Nije mogao da gleda u nju, a da se ne sjea onih uasnih godina koje je proveo u zatvoru. Megi je primijetila iznenadnu hladnou u Kavanovim oima i pitala se da li su je izazvale njene rijei. - Kavane? Nisi mi rekao zbog ega si proveo prolu no pored mene. Njegov pogled poivao je na njenom divnom licu. - Zato to si bila tako lijepa... - odgovorio je. Megi se iznenaeno trgla. Kavan ipak nije bio sasvim hladan prema njoj. Topao osmijeh je zatreperio na njenom licu.

22

Za sreu je potrebno zaista malo. - Sada moram na posao. Kada kree? - Za nekoliko minuta. - Gdje e biti u Americi? - upitala je. - U raznim gradovima. - Nadam se da e putovanje biti prijatno. - Hvala, Megi. - Kada e se vratiti? - Ne znam. Prila mu je i zagrlila ga. Usne su joj se zadrale na njegovom obrazu nekoliko trenutaka due nego to je trebalo. Nekako nije bila raspoloena da ih odvoji. Kavan je dugo gledao za njom. Najzad je rukom dodirnuo mjesto na obrazu, gdje je jo uvijek osjeao Megine tople usne. Zato ju je pustio da ode?

23

5 Pogledao je nervozno na sat, pitajui se ta je u tom trenutku radila Megi. - Kavane? Pogled mu se zaustavio na njegovoj ljubavnici. - ula sam da si ovdje ve gotovo tri nedjelje, a uopte mi se nisi javio. - Imao sam posla. - Ja sam tvoj advokat. Zar si to zaboravio? - Znam dobro ko si ti, Desika. Da si mi bila potrebna, pozvao bih te. Naslonila se na jastuk i zagledala mu se u lice. - ta se to deava s tobom? Ima li to veze sa onom ONilovom djevojkom? Megino lijepo lice bljesnulo je na trenutak pred njegovim oima. - Oenjen sam njome. Sada je sve drugaije. - Zbog ega bi bilo drugaije? Oboje znamo tvoje razloge za enidbu. Oni nemaju nikakve veze s ljubavlju. - U pravu si. Ipak ne mogu da napravim budalu od nje. Ona nije kriva. Moram imati obzira prema njoj, bar dok smo u braku. - Dokle e to biti? - Ne znam. Trenutno ima mnogo stvari koje mi nisu jasne. Moda dok ne zavrim s njenim djedom. - To moe da potraje jo svega nekoliko mjeseci. Gotovo smo preuzeli njegovo trite. - Samo zato to neprekidno ulaemo u tekstilne fabrike. - Ipak, njegova kompanija jedva izdrava konkurenciju. Gotovo smo pobijedili. - Uz velike rtve. - To nije vano. Najvanije je da postigne ono to eli. Zaboravie na sve, kada se bude razveo od Megi. - Ne namjeravam da se razvedem od nje. Desika se uspravila. - Ne namjerava da se razvede? - upitala je. - To bi je strahovito pogodilo. - Pa ta? - Zasluila je bolje. Mislim da bi ponitenje bilo najbolje rjeenje. - Odkako si postao tako pun razumijevanja? - Od susreta sa Megi ONil. - Zato si se uopte oenio njome, ako namjerava da je pusti da ode? - Bio mi je dovoljan izraz na licu njenog djeda, u trenutku kada je Megi pristala da postane moja ena. To mu je kazna to je mislio da nisam dovoljno dobar za Karolinu. Desika mu se primakla. - Jesi li se zaljubio u nju? - pitala je. Kavan nije odgovorio. - Jesi li? - Desika, ne vidim zbog ega bih s tobom raspravljao o onome to postoji izmeu moje ene i mene. - U pravu si. To sam i zasluila. Ipak, ono to nas dvoje osjeamo jedno prema drugom tie se samo nas dvoje. Nema razloga da uplie svoju enu u to. Sluaj, Kavane, nalazimo se u

24

Njujorku. Tvoja ena je u Irskoj. Ona nikada nee saznati za nas dvoje - Desika se jo malo nagnula prema njemu. Kavan se sjeao Meginog pogleda onog jutra kada su dorukovali zajedno. - Ve zna. - Zar si joj rekao? - Nije bilo potrebe. Ima odline instinkte. - I? - Odveu te kui. - A onda? - Vratiu se u svoj hotel. - Bilo nam je tako lijepo, Kavane. - Bilo je, Desika. Poto se vratio u hotel, Kavan je spakovao stvari, a onda je odluio da telefonira. Megi se trgla kada je ula zvuk telefona. - Da? - Zdravo, Megi. - Kavane... - srce joj je ubrzano kucalo. - Jesam li te probudio? - Nisi. - Vraam se kui - rekao je poslije kraeg utanja. - Dobro - Megi je zamurila. - Laku no, Megi. - Laku no! Odavno nije bila tako srena. Kavan joj se javio poslije tri nedjelje, da bi joj rekao da se vraa kui. Da se vraa njoj...

*** Sutradan popodne, Megi je sama pripremila veeru. Ispekla je meso i krompir i oprala salatu. Namjeravala je da je zaini kasnije, kada se Kavan bude vratio. Prolo je dosta vremena od kako je posljednji put radila neto u kuhinji. Sada je ispunjavalo zadovoljstvo zbog saznanja da je pripremala veeru za svog mua, koji se poslije dueg putovanja vraa kui. Kavanovo lice sve vrijeme je lebdjelo pred oima. Osjeala je njegove tople ruke na svojim ramenima i eznula je da utone u plave dubine njegovih oiju. Odmahnula je glavom, da bi odagnala snove. Nije smjela da se zavarava. Kavan nije bio ni nalik na pravog mua, a ko zna da li e to ikad biti... Pourila je na sprat da se presvue. Dugo je stajala ispred otvorenog ormara, ne znajui ta da odabere. Najzad se odluila za bijelu vezenu bluzu i jednostavnu konu suknju. Prije nego to je izala iz sobe, jo jednom je zastala pred ogledalom, da bi se uvjerila da je sa njenim izgledom sve u redu, a onda je pohitala u kuhinju da dovri kola. Srce joj je zatreperilo od uzbuenja, kada je ula korake na trijemu. Napeto je oekivala da se Kavan pojavi na vratima. Lice joj je prekrilo razoaranje, kada je umjesto Kavana ugledala Sina. - ta e ti ovdje? - upitala ga je pruajui mu ruku. - Traim neki privremeni smjetaj. Moe li da mi pronae neki krevet, dok se ne smjestim negdje? - Ne znam da li e to biti lako. - Osmijeh je izblijedio na njenim usnama.

25

- I meni se tako ini, ali nisam znao kuda da odem. Nadam se da nema nita protiv ako uem. - Naravno. Ba sam nepristojna, Sine! Spustio je torbu pored vrata. - Vidim da si u poslu - rekao je. - Dovravam veeru. Kako ti se dopada novi izgled kue? - Ljepa je nego prije. Mama bi dobila srani udar, kada bi je vidjela. - Kako je ona? - Jo uvijek ne govori s ocem. - Ne mogu da je krivim zbog toga. - Dobio je ono to je zasluio. Danas sam saznao ta je uradio tvom muu. - Da li je tvoja majka takoe uestvovala u tome? - Megi ni sada nije znala zbog ega ga je to pitala. - Ona mu nije pomogla, ali je znala ta se deava i nije ni pokuala da ga sprijei. - Kavan nije imao ansi da se izvue, zar ne? Sin je odmahnuo glavom. - Gdje je on? Volio bih da porazgovaram s njim. - Upravo ga ekam da se vrati iz Amerike. Zapravo, kada sam ula tvoje korake, pomislila sam da je on. - ao mi je ako sam te razoarao. Megi se samo osmijehnula. - Zna Megi, ima stvari koje mi nisu jasne u tom tvom braku - najzad je rekao Sin. - Na primjer? - Nisi htjela ni da uje za na brani ugovor, mada smo od djetinjstva bili prijatelji. Onda se taj stranac pojavio, dobio ugovor na kocki i zaprosio te. Ti si bez rijei pristala da se uda za njega. Ne alim se, ali bih elio da saznam ta se zapravo odigralo. - Zaljubila sam se u njega. - Tek tako? - Tek tako. - ene... - odmahnuo je glavom. - Uvijek pune iznenaenja, zar ne? - Beskrajno. Drago mi je da si srena, mada nismo zajedno. - Hvala ti, Sine... Obuzeti razgovorom, nisu primijetili zamiljenu priliku na vratima. - Megi! - Kavane! - potrala je prema njemu. Stajao je sasvim mirno, kada ga je Megi zagrlila. Osjeao je kako ga njene tople ruke miluju po ramenima, kao da je Megi eljela da se uvjeri da se on zaista vratio. - Ja sam Sin Farel, Kavane - kada se Megi odmakla, Sin mu je pruio ruku. Kavan je nekoliko trenutaka oklijevao, prije nego to je prihvatio Sinovu pruenu ruku. - Doao sam iz vie razloga, ali je najvaniji izvinjenje zbog onoga to ti je moja porodica uinila. Kavan je utao, dok mu je pogled poivao na Megi. - Takoe sam doao da zamolim za uslugu. Moda ovo nije pravi trenutak za to... - Moemo da porazgovaramo za nekoliko trenutaka u biblioteci, Farele - odvratio je Kavan, posmatrajui i dalje Megi.

26

im je Sin otiao, Kavan je priao Megi. Vrhovima prstiju podigao je njenu ponosnu bradu i zagledao joj se u oi. Pogledom je obuhvatio svaki djeli njenog lica, kao da provjerava da li ga je dobro zapamtio. Megine usne su se lako rastvorile, dok joj se disanje ubrzalo. Grudi su joj se uurbano podizale i sputale, ocrtavajui se pod tankom tkaninom bluze. Kavanov pogled se nekoliko trenutaka zadrao na njima, a onda se vratio oima. Njegovo lice polako se pribliavalo njenom. Najprije je osjetila Kavanov topao dah na obrazu a onda i lagani dodir usana, kao da joj je neko perom prelazio preko lica. Osjetila je istu onu toplinu koje je osjetila ve mnogo puta u Kavanovoj blizini. Tijelo joj se sasvim privilo uz njegovo kada su im se usne spojile. Megi je ve dobro znala kakav e ukus imati njegov poljubac. Ipak je sve bilo mnogo ljepe i uzbudljivije nego to se nadala. Naglo kao to je sve poelo Kavan se odmakao od nje i krenuo za Sinom u biblioteku. Megi se spustila na stolicu jer su joj koljena bila toliko slaba da vie nisu mogla da nose teinu njenog tijela. Disala je ubrzano, kao da je upravo pretrala ogromnu razdaljinu. Srce joj je tuklo kao vojniki dobo. Zar je samo jedan poljubac bio dovoljan, pa da ona izgubi prisustvo daha? Kada je Kavan uao u biblioteku, Sin je naglo ustao. - Prvo, da razgovaramo o Karolini - poeo je Kavan. - O Karolini? - Megi ne zna za nju i mene. - Onda ne zna ni da je njen djed pomogao mom ocu. Kavan je odmahnuo glavom. - Ne bih volio da sazna. To bi je veoma povrijedilo - rekao je Sinu. - Od mene nee saznati. Ipak, ovdje ima mnogo ljudi koji bi mogli da joj kau. Kavan ga je bez rijei pogledao. Sin je primijetio umor u njegovim oima. - Izvini... - ta si htio od mene? - Moda e se zauditi to to traim od tebe... Iznajmio sam stan, ali e on biti slobodan tek kroz nekoliko nedjelja... Dok je Kavan promatrao Sina, zamiljao je Meginu budunost poslije ponitenja njihovog braka. - Moe da se smjesti u konjuarevu kuicu - rekao je najzad. Sin je bio prijatno iznenaen tim rijeima. - Mnogo ti hvala. Trudiu se da ne smetam. Ako mogu da pomognem... - ta umije da radi? Sin se nasmijao. - To je pravo pitanje. Niko od lanova moje porodice nikada nije radio. Umijem oko konja, ako ti to neto znai. Nije ba neka kvalifikacija. - Umije oko konja? - Sluaju me. Lake se snalazim s njima, nego sa ljudima. - Jesi li zainteresovan za uzgajanje konja? - Jesam. Pokuavao sam da nagovorim oca da ponemo da gajimo rasne konje, ali on nije bio zainteresovan za to. Uvjeren sam da bi nam to pomoglo da popravimo porodine finansije. - Uskoro treba da mi stignu konji iz Amerike. Jesi li raspoloen da radi za mene? - Ja? Da radim za tebe? - Sin je bio iskreno izenaen. - Naravno. Dobie platu i stan i hranu. Moe da pokua bar neko vrijeme... - Veoma rado, mada znam da se to mom ocu ni najmanje nee dopasti. - Da li te to brine?

27

- Nekada me je brinulo. Sada mi njegova reakcija vie nije vana. Mogu li da ponem ve sutra? - Ne moe, poto konji jo nisu stigli - osmjehnuo mu se Kavan. - Onda u poeti im stignu. Poto je Sin otiao, Kavan je umorno protrljao elo. inilo mu se da bi mogao da prespava itav mjesec. - Kavane? - pozvala ga je Megi. Polako se okrenuo i odmjerio je pogledom. - Sin mi je rekao da si mu dozvolio da ostane ovdje. To je lijepo od tebe. utao je. - Jesi li gladan? Njegove plave oi netremice su je posmatrale prije nego to je Kavan odgovorio: - Jesam. - Veera e biti gotova za pola sata. Sama sam je pripremila - objasnila mu je Megi. - Gdje je Mili? - Dobila je slobodan dan. eljela sam da budemo sami. - Dopada mi se ta tvoja otvorenost. - Megi se uinilo da je primijetila izazovan smijeak na njegovim usnama. I sama se osmjehnula. Kavan je ustao od stola. - Idem da se istuiram, pa u se vratiti da veeramo. Mogla bi da odnese Sinu neto za jelo. Sumnjam da u njegovoj kui ima hrane. - Odnijeu mu. Zaobiao je sto i proao pored Megi. Razoarano je gledala za njim, svjesna da sve izgleda sasvim drugaije nego to je ona oekivala. Pola sata kasnije veera je bila spremna, ali se Kavan nije pojavljivao. Odluila je da saeka jo malo, a onda je krenula na sprat da vidi ta je razlog tome. Megi ga je zatekla kako odjeven spava na krevetu. Prila je i sasvim lagano ga je pomilovala po kosi, ali se Kavan nije ni pomjerio. Sjela je na ivicu kreveta i zagledala se u njegovo zaspalo lice. Prvi put, od Kavanovog odlaska, Megi je bila sasvim smirena. Njen mu se vratio kui.

28

6 Kada se Megi idueg jutra probudila, bila je sama u krevetu. Kada je podigla ruke, da bi se protegla, primijetila je da je i dalje bila u bluzi, koju je obukla prole veeri. Zakljuila je da je zaspala dok je posmatrala Kavana. Ta pomisao izmamila joj je osmijeh. Brzo se presvukla i pourila u prizemlje, pitajui se da li je Kavan jo kod kue. Zatekla ga je za trpezarijskim stolom. - Dobro jutro - pozdravila ga je raspoloeno. - Zdravo, Megi - kratko je podigao pogled sa novina. Iznenadila ju je hladnoa u njegovom glasu, ali se pravila da je nije primijetila. - Sino si propustio dobru veeru - rekla je. - Nije bilo namjerno. Nadam se da ti nisam zadao previe nevolja. Odmahnula je glavom. - Htio bih da porazgovaram s tobom kasnije - iznenada je rekao Kavan. - O emu? - odjednom je osjetila drhtavicu koja joj je prostrujala tijelom. - O nama dvoma. Biu zauzet tokom itavog prijepodneva tako da e taj razgovor morati da prieka do popodne, osim ako ti nema neke druge planove. - Idem na jahanje sa Sinom, ali u se vratiti do ruka. - Imam utisak da ti je on veoma drag. - Naravno. Odrasli smo zajedno. - Imam utisak da je on dobar ovjek. - I jeste. Veoma dobar. I tebi e se dopasti, kada ga bude bolje upoznao. - Nadam se da nije ni nalik na oca. - Ni najmanje! Hju mi se nikad nije mnogo dopadao, ak ni prije nego to sam saznala ta ti je uradio. Ni djed ga nikad nije volio - odvratila je Megi. - Tvoj djed ne voli Hju Farela?! - Kavanove obrve su se podigle. - Ne voli ga. Hju je u mladosti bio dobar sa mojim ocem. Djed kae da su njih dvojica uvijek pravili nekakve guve. - Veoma zanimljivo... Vjerovatno je zbog toga tvoj otac obeao obje svoje keri Hjuovim sinovima. - Upravo tako. Djedu se ni to nije mnogo dapadalo. - Da li je elio da tebi prepusti slobodu izbora? - Bilo bi mu drae da sam mogla da biram, ali mu je zadata rije bila vanija od svega. Kavan je s panjom promatrao Megino lice. - Mora da mnogo voli djeda - primijetio je poslije kraeg utanja. - Da, naravno da ga volim. On mi je poslije smrti mojih roditelja bio i otac i majka. Imala sam samo trinaest godina kada su oni poginuli. - Mora da je imao mnogo muke da te obuzda - osmijehnuo se Kavan. - Imam utisak da mu nije bilo teko. Kavan je ustao i priao Megi. Sagnuo se i poljubio je u elo. Megi se nije usuivala ni da se pomjeri. Nadala se da e je Kavan jo jednom poljubiti, ali se nita nije dogodilo. Krenuo je prema vratima. - Vidjeemo se kasnije, Megi - dobacio je. Pratila ga je pogledom punim topline, nadajui se da e se Kavan ipak okrenuti i vratiti. Nadala se da e bar jednom da popuste sve konice kojima je obuzdavao svoja osjeanja i da e se vratiti da provede dan s njom, daleko do briga i poslova, mada je znala da je to nemogue.

29

S dubokim uzdahom se zavalila u stolicu. I ovo je bio prilian napredak, zakljuila je. Sjedila je mirno neko vrijeme, pogleda uperenog u daljinu. Pitala se o emu je Kavan elio da razgovara s njom. Najzad je odmahnula glavom, dok joj je duga ria kosa padala niz ramena i poela da skuplja posue sa stola. Pola sata kasnije, bila je na putu prema talama. - Nadam se da si primijetila da sam ovoga puta bio izuzetno taan - osmijehnuo joj se Sin. - Naravno da sam primijetila. ta se to dogodilo s tobom? - iznenadila se Megi. - Probudilo se u meni osjeanje odgovornosti, koje nikad nisam imao. Megi ga je iznenadeno pogledala. - Nisam ni sanjala da u ikad uti od tebe takve rijei - primijetila je. - Ni ja nisam ni sanjao da u ih ikad izgovoriti, ali se to ipak dogodilo. Jue nisam, znao gdje u prenoiti. Danas imam i stan i posao. - Kakav posao? - Megi se pitala ima li kraja njenim iznenaenjima. Jue kada si mi donijela veeru, nisam imao vremena da ti ispriam. Kavan mi je predloio da radim sa konjima koji e se dopremiti iz Amerike. Dopao mi se njegov prijedlog, Megi. Uostalom, vrijeme je da ozbiljno ponem da razmiljam o svojoj budunosti. - Pitam se samo zbog ega te je Kavan zaposlio. - Ba ti hvala na ohrabrenju. - Nisam to mislila, Sine! Zna o konjima vie nego iko drugi ovdje. Ne znam zbog ega ti ranije nije palo na pamet da pone neki takav posao. Samo mi se uinilo da iza te Kavanove elje da te zaposli stoji jo neto. - ta? - Ne znam. To je samo predosjeanje. - Vidjet emo. I dalje u vjerovati da me je zaposlio zbog mojih kvaliteta, mada ne mogu a da ne zapazim ironiju u svemu tome. Kavan je prije mnogo godina poeo kao talski momak kod mog oca. Sada ja radim za njega. Okolnosti su se promijenile. Dok su njih dvoje razgovarali na travnjaku ispred padoka, Kavan je stajao pored prozora i zamiljeno promatrao skladan mladi par. Nije mogao da ne osjeti ljubomoru koja ga je sve vie obuzimala. Bilo je to ono posjedniko osjeanje mukarca prema voljenoj eni. Odmahnuo je glavom i ponovo sjeo za sto. Nije smio da dozvoii da ga obuzimaju takve misli. Nekoliko sati kasnije, Megi je, uarenih obraza, raspoloeno ula u kuu. Zastala je pred zatvorenim vratima biblioteke, osjeajui se spremnom da uje sve to je Kavan htio da joj kae. Najzad je otvorila vrata i hrabro zakoraila unutra. Kavan je sjedio za stolom i razgledao nekakva dokumenta. - Zdravo! - Zdravo. Ui, Megi - podigao je pogled sa stola. Sjela je u stolicu prekoputa njega. - Sin mi je rekao da si mu dao posao. To je lijepo od tebe - primijetila je. - Nisam mu dao posao da bih ispao velikoduan, ve zato to smatram da e ga on dobro raditi. - Svakako. O emu si elio da razgovaramo? - O naem buduem ivotu. Treba da se dogovorimo kako e on da izgleda. - Ne razumijem... - elio bih da se to vie drimo po strani jedno od drugog - hladno joj je objasnio Kavan.

30

- Zbog ega? - Sluaj, Megi na brak je samo dogovor. Treba da se drimo na odstojanju, sve dok ne shvatimo ta oekujemo jedno od drugog - dodao je. - Mislila sam da smo i do sada bili na odstojanju. Jedan poljubac u nekoliko nedjelja ne predstavlja pretjeranu intimnost. - Vidim da si me shvatila. - Razumijevanje uvijek pomae. Kavan je shvatio da mu se Megi sve vie dopadala. Upravo u tome je i leala opasnost... - U redu. Htio sam samo da budem siguran da neemo pokvariti svoje anse za ponitenje braka ako se dogodi da ne moemo da podnesemo jedno drugo. - Zbog ega ne eli da spava sa mnom, Kavane? - Megi ga je gledala ravno u oi. - elim to, Megi. U tome i jeste problem. - Plaim se da ne shvatam... - Ako jednoga dana preemo granicu, ne moemo vie da raunamo na ponitenje. - To je i meni jasno. Ja i ne elim ponitenje braka. - Zato? Meu nama nema ljubavi. - Ima je, Kavane. Volim te itavih pet godina, od onog trenutka kada si me podigao iz praine, poslije pada s konja. Ako si ovaj brak shvatio kao pripremu za ponitenje, to je tvoja stvar, a ne moja. Kavanovo lice bilo je zamiljeno. - Ako je to sve, ja bih te napustila. Imam jo dosta posla danas. Kavan je zurio za Megi koja je urno izala iz radne sobe, kao da nije mogao da povjeruje sopstvenim uima. Kada je zatvorila masivna hrastova vrata, Megi se leima naslonila na njih. Pitala se ta je Kavan mislio o njoj. Ponaala se kao romantino dijete. Odluila je da se vrati u talu i potrai Sina. Dok se pribliavala primijetila je da je mladi razgovarao s nekim. - Ko je to bio? - upitala je. - Moj otac. Ponaa se veoma neobino. Imam utisak da ga vie zanima kako se ti i Kavan slaete, nego od ega e on i majka ubudue ivjeti. - Kako se Kavan i ja slaemo? Da se moda ne nada naem razvodu? - To sam i ja oekivao. Ipak, prije bih rekao da se Hju nada da e se Kavan zaljubiti u tebe. Zapravo, on to eli vie od svega na svijetu. - udno... - Kai Kavanu da ga se uva, hoe li? Hju umije da bude opasan kada se napije. - Ne brini, upozoriu ga. - Imam utisak da si neraspoloena zbog neeg. Da nije u pitanju neki problem sa Kavanom - Sin je paljivo osmotrio Megino lice. - Sve ima veze sa Kavanom. - eli li da razgovara o tome? - Ne. Hvala ti na elji da slua - osmjehnula mu se Megi. - Svi misle da si dobila premiju na lutriji, kada si se udala za Kavana. Ja ne vjerujem u to, Megi. Ako mi se povjeri, to niko nee saznati. - Znam to i sama. Nisam jo raspoloena da priam. Moda nekom drugom prilikom... Radi se o suvie linim stvarima. - ak i pred ovjekom s kojim si se nekad kupala u kadi?

31

- Imali smo dvije godine. - Ti si imala dvije, a ja etiri. - Da, naravno. Stariji mukarac u mom ivotu. - Zato i treba da mi se povjeri. Znam da si zaljubljena u njega. - Zar je to tako oigledno? - Megi se iznenaeno prenula. - Za mene jeste. Megi je uzela etku sa klina i poela da timari konjske sapi. - Onda si vjerovatno zapazio da smo Kavan i ja prilino rezervisani jedno prema drugom. Zapravo, naa jubav je dosta jednostrana... - Moda i nije tako jednostrana, kao to se to tebi ini. - Kako to misli? - Primijetio sam kako te Kavan posmatra. - Otkad si tako bistar? - Megi je pogledala Sina preko konjskih lea. - Uvijek sam bio takav, ali ti to nisi primjeivala. - Nemam utisak da se ljuti na Kavana zbog onoga to je uradio tvom ocu. - Megi je sasvim neoekivano promijenila temu. - Da to nije bio Kavan, neko drugi bi mu uradio isto. - Ovo imanje je trebalo da pripadne tebi. Sin se osmjehnuo, ali u tom osmjehu nije bilo radosti. - Kavan je poteno dobio itavo imanje, davno prije one partije karata. Ja bih od oca i tako naslijedio samo dugove. Sada, poto Hju nema nita, svi znaju da njegov potpis na priznanicama ne vrijedi nita. Treba da budem zahvalan Kavanu to me je oslobodio tih briga. Megine oi su ga promatrale pune sestrinske ljubavi. Nikada ranije nije vidjela Sina toliko uzbuenog. Pogledi su im se sreli. Ona je oduvijek bila njegova Megi. Njegova najdraa prijateljica... Tek sada mu je postalo jasno koliko ju je volio. I ne samo kao to brat voli sestru. Nastavio je da timari konja bre nego to je bilo neophodno. - Vjerovanto ima pametnijeg posla, od ovog razgovora sa mnom, Megi. - Hoe li da nam se pridrui veeras? - Megi nije shvatila pravi smisao njegovih rijei. - Ne, hvala. elio bih da itam. - O konjima? - Tako je. Ve znam mnogo toga, ali ne bih elio da izigram povjerenje koje mi je ukazao Kavan. - Mora povremeno i da jede. - Umijem i sam da kuham. Ili bar da napravim sendvie... Vie od toga, nije mi ni potrebno. Prestani ve jednom da se ponaa prema meni kao mama. - Znam da ti to godi. - Naravno, kada se tako ponaa moja mama, a ne ti, Megi. - ta nije u redu? - Megi ga je radoznalo pogledala. - Nita. Razmiljao sam o neem drugom - Sin je okrenuo glavu od nje. - Mogu li ja da ti pomognem? - Sumnjam. Do ovog trenutka nisam znao da taj problem postoji. Idi odavde, Megi. Megi je pourila u svoju sobu da se presvue. Dok je silazila niz stepenice, Kavan je izaao iz biblioteke. - Ide li nekud? - upitao je glasom punim hladnoe. - Idem u sirotite. Prijepodne su javili da se Sara razboljela. - Nadam se da nije u pitanju nita ozbiljno.

32

- Nisam imala taj utisak. - Kada e se vratiti? - Ne znam, ali sumnjam da e to biti jako kasno. - Moda ne bi trebalo da ide sama. Zato ne pozove Sina da krene s tobom? - predloio joj je Kavan. - Sin ima pametnijeg posla. Pored toga, ne vidim zbog ega ne bih sama vozila do sirotita. Radim to svakog dana. - Krenuu ja s tobom, ako nee da poe Sin. Megi ga je pogledala s uenjem. - Zbog ega? Zaista mi nije potrebna dadilja - odgovorila je. - Poeo je da pada mrak. Ne bi trebalo da ide sama. Bilo joj je drago to je Kavan brinuo o njoj. Ipak nije vidjela razloge zbog kojih ne bi krenula sama. - Nita mi se ne moe dogoditi, Kavane. Voziu preicom i stii u veoma brzo. Kavanu se i dalje njena zamisao nije dopadala, ali je shvatio da nema svrhe da se raspravlja. Megi se iznenada podigla na prste i obavila ruke oko njegovog vrata. Lagano je usnama dodirnula njegove, a onda se to pretvorilo u strastan poljubac. Osjetila je kako se Kavanovo tijelo oputa i pribliava njenom i na trenutak je pomislila da je uspjela da probije barijeru koja ih je dijelila. Ipak, ve u narednom trenutku, Kavan ju je blago odgurnuo od sebe. - Javi se pred polazak kui - rekao joj je. - Ne brini! Hvala ti to misli na mene. Kavanov pogled pratio ju je do vrata. Megi mu je sve vie prirastala za srce. Nije mu bilo lako da je zadri na odstojanju. Ona mu to nije dozvoljavala, niti je on sam bio siguran da je elio. Zato nije mogao jednostavno da se opusti i da se prepusti eljama. Zato nije dozvoljavao sebi da se zaljubi u nju? To bi bilo tako lako. Megi je pritisnula gas i mali automobil je nezadrivo pojurio naprijed. Preica koja je vodila do sirotita, bila je puna rupa i malo vozilo je poskakivalo po neravnom putu. Nekoliko puta Megi se uinilo da je automobil tako naglo odskoio, da e izgubiti kontrolu nad njim, ali bi se sve dobro zavrilo. Najzad je ugledala osvjetljene prozore stare sive graevine koja je pruila utoite mnogim djevojicama i djeacima bez roditelja. - Izvini to smo morali da te pozovemo - obratila joj se direktorka. - Nije vano. Kako je Sara? - Bie joj dobro za nekoliko dana. Ovo je prvi put da je bolesna otkako je dola kod nas. Treba joj posvetiti malo vie panje, i to je sve. Naalost, ovdje nas nema dovoljno, pa smo zato pozvali tebe. - Da li je ona u svojoj sobi? Poto je direktorka klimnula glavom, Megi je pourila uz stepenice. Kada je ula u Sarinu sobu, djevojica je spavala. Disanje joj je bilo sasvim mirno i ujednaeno. Megi joj je sklonila kosu sa oznojenog lica, a zatim je sjela pored uzglavlja. Strpljivo je ekala da se Sara probudi. - Megi? - trgla se kada je ula direktorkin apat. - To ste vi! Uplaila sam se. Gotovo sam zadrijemala. - Kako je Sara? - Jo uvijek ima temperaturu, ali mislim da nam bolest nee vie zadavati nikakve probleme. Poto se nije probudila, uskoro u krenuti kui. Sutra u joj biti potrebnija. Ona je tako drago dijete.

33

- Jedno od najdraih ovdje. Da li si ikad pomislila na mogunost da je ti i Kavan usvojite? Megi je pogledala zamiljeno. Zaista nije bio trenutka za takva razmiljanja. Sa druge strane, ideja je bila sasvim prihvatljiva. - Razmisliemo o tome - rekla je. - Nadam se da ete ove godine ti i Kavan doi na zabavu - nastavila je direktorka. - Zar je ve prola godina dana od prole zabave? - iznenadila se Megi. - Ostalo je jo nedjelju dana... Nadam se da e nas tvoj mu obradovati prilogom. - Svakako. I djed i ja emo neto priloiti. - Djed je prilino zabrinut zbog tvog braka. Po njemu, niko nije dovoljno dobar za tebe. - Promijenie miljenje kada bude bolje upoznao Kavana. - Nadam se da si u pravu. Vidjeemo se ujutro, Megi. Megi je pourila prema automobilu. Mada je ve bio potpun mrak, odluila je da krene preicom, u elji da to prije stigne kui. im je skrenula na preicu, pokajala se to nije odabrala autostradu. inilo joj se da su rupe na kolovozu po mraku bile mnogo dublje, nego kada je toga dana ila u suprotnom pravcu. Stezala je svom snagom volan, da ne bi izgubila kontrolu nad vozilom, kada bi kola naletjela na rupu. Nekoliko puta, tokovi su udarili toliko snano, da se mali automobil zatresao kao list na vjetru. Ipak, Megi se nadala da e uspjeti bezbjedno da stigne do kue. Kada je osjetila onaj posljednji, najjai udarac, shvatila je da se prevarila. Mada je grevito stegla volan, automobil vie nije htio da slua njene komande. Poletio je prema ivici druma i kliznuo niz nasip. Zaustavio se tek kada se naao na dnu. Potpuno se nakrivio na jednu stranu, tako da su mu dva toka bila u vazduhu.

34

7 Megi je saekala da se sve stia, a onda je oprezno otvorila oi. Pokuala je da otvori vrata, ali su bila zaglavljena. Polako se izvukla sa sjedita i probala druga vrata. Ni ona se nisu mogla otvoriti. Shvatila je da e morati da saeka da doe pomo. Nadala se da e se Kavan zabrinuti kada vidi da je nema i da e joj krenuti u susret. Znala je da joj se nita ne moe dogoditi, mada je bila sama u noi. Ipak je jo jednom pokuala da otvori vrata, ali uzalud. Dok je probala bravu, primijetila je tamni trag tenosti koja je curila iz automobila. Odmah joj je postalo jasno o emu je rije. I najmanja varnica e biti dovljna da zapali taj benzin, a onda nema spasa. Objema rukama je dograbila kvaku i poela da je trese, ali se vrata nisu pomjerila. Suze su joj navirale na oi mada to nije moglo da joj pomogne. Odjednom, sjenka se nadnijela nad mali automobil. Megi je sa strepnjom podigla pogled, pitajui se ta jo moe da joj se dogodi. Uzdahnula je s olakanjem, kada je ugledala Kavana. - Jesi li dobro? - upitao je on uspanieno, im je otvorio vrata. - Zahvaljujui tebi, jesam. Kako si znao? Zato si krenuo pred mene? - Imao sam neko predosjeanje, pa sam odluio da krenem pred tebe... Kao to vidi, bio sam u pravu. Zaista ne treba da ide sama ovako kasno. Dok su njih dvoje razgovarali, mala crvena iskra bljesnula je ispod kola. Za nekoliko sekundi, prosuti benzin je planuo i Kavan je naglo povukao Megi dalje od automobila. Samo sekund kasnije, njih dvoje su leali na drumu, desetak metara daleko od upaljenog automobila, vrsto drei jedno drugo u zagrljaju. Megi je okrenula glavu prema vatri, razmiljajui o opasnosti koja je bila tako blizu. U istom trenutku, u njihovim glavama se rodila ista pomisao. Megine usne sasvim spontano su potraile Kavanove. Kavanovi prsti uronili su u Meginu kosu, dok su im se tijela priljubila jedno uz drugo. Megi je instinktivno obavila ruke oko Kavanovog vrata i prepustila se njegovim milovanjima. Osjeala je nejgove snane ruke po itavom tijelu, kao da je Kavan grlio hiljadama ruku. Nije eljela da taj zagrljaj prestane. Toliko dugo ga je ekala, da joj se inilo da ni vjenost ne bi bila dovoljna da utoli njenu udnju. - Megi, ta mi to radi? - ula je Kavanov apat Disanje joj je bilo ubrzano, ali to nije imalo nikakve veze sa bjeanjem od vatre. Kavanove usne, pratile su njenu krivinu njene brade, sve do onog osjetljivog mjesta iza uha, gdje je taj dodir budio neizmjernu enju. Megine ruke su skliznule ispod Kavanove koulje. Leei na boku, Kavan ju je privukao jo blie, tako da je postala svjesna njegove elje. Tiho je kriknula, shvatajui da zagrljaj nije bio ni djeli onoga to je ona eljela. Oboje su u istom trenutku uli zvuk sirene. Megi je pokuala da se ponaa kao da ne uje nita, ali je Kavan bio razumniji. Odmakao se od Megi, s osmijehom na licu. Nekoliko trenutaka netremice joj je posmatrao lice, a onda je ustao. Pruio je ruku, da bi pomogao Megi da stane na noge. - Izgleda da stie pomo - rekao je. - U pravom trenutku - dvosmisleno je primijetila Megi. - Zapamti gdje smo stali - rekao joj je Kavan s osmijehom, dok joj je popravljao demper. Megi se iznenadila kada je Kavan zaititniki zagrlio, ali nita nije rekla. Policijska kola su se zaustavila nekoliko metara daleko od njih i sirena je iznenada utihnula.

35

- Naletjela sam na rupu. Pukla mi je guma i izgubila sam kontrolu nad automobilom... Vidite ta se dogodilo - objasnila je Megi policajcu. - Smijem li sada da odvedem svoju enu kui? Objasnila vam je ta se dogodilo. Ako bude jo pitanja, moete ih postaviti sutra - umijeao se Kavan. - Poto je ona jedini uesnik u svemu ovome, moe slobodno da ide kui. Samo mi recite kako se zovete, gospoo. - Megi ONil. - Galager - ispravio je Kavan. - Galager. - Galager. Vi ivite u Farelovoj kui, ako se ne varam? - to ime probudilo je policajevu panju. - Tako je. - Pa, to je velika srea. Prvo vas odande izbace, a onda vi izbacite njih - dodao je policajac ironino. Megi je bila okirana tim rijeima, ali je Kavan ostao sasvim miran. - Kao to sam rekao, moete sutra da porazgovarate sa mojom enom, ako budete imali jo pitanja - dodao je. Kada su uli u Kavanov automobil, Megi se zagledala u njegov ozbiljan profil. - Kako moe da mu dozvoli da razgovara s tobom na takav nain? - upitala je. - Nije rekao nita to nisam uo - mirno joj je odgovorio. Megi je bila zapanjena. - Prolost me neprekidno prati. ovjek ne moe da se navikne na takve stvari, ali moe da se prvi da nije uo primjedbe. Najgore od svega je to su me privodili u policijsku stanicu svaki put kada bi se dogodila neka kraa. - ao mi je... Kavan je iznenada zaustavio automobil i zagledao se u Megi. - Nema razloga da me ali. Ja treba tebe da alim, to sam te uvukao u sve ovo. Zaista sam pogrijeio to sam to uradio. Postala si rtva tvog... rtva Hju Farela - dok je govorio Kavan je vrhom prsta prelazio preko njene brade. - Grijei, Kavane. Ja nisam tvoja rtva. Udala sam se za tebe, zato to sam sama tako odabrala, a ne zato to si me natjerao na to. Kavan je tog trenutka shvatio da nikada nee moi da joj kae ta je njen djed uinio. Znao je da bi joj to slomilo srce. Isto tako je znao da se zaljubio u sopstvenu enu. - Idemo kui - rekao je namrteno. Do kraja puta, vozili su se u tiini. Megi je netremice posmatrala mua. Kada su stigli do kue, ugledali su nepoznat automobil pred vratima. - Ko bi to mogao biti? - glasno se zapitala Megi. - Nemam pojma. Kada su se pribliili vratima salona, ona su se naglo otvorila i elegantna mlada ena pojavila se na njima. Kosa joj je bila kratka i plava, a oi tamne i blistave u kontra-svjetlu. - Karolina! - Megi je potrala prema sestri. - ta radi ovdje? - upitala je Megi. - Ti mene pita! Bila sam na odmoru neko vrijeme, a ti si to iskoristila da se uda i da se preseli u ovu kuu. Zdravo, Kavane - Karolina mu je pruila ruku. - Megi, najbolje bi bilo da ode da se presvue. Ja u za to vrijeme zabavljati Karolinu - predloio je Kavan. Megi je jo jednom zagrlila sestru.

36

- Nemoj samo da ode dok se ne vratim. Ima toliko stvari o kojima bih eljela da razgovaram s tobom - osmjehnula se prije nego to je izala iz salona. - Naravno - dobacila je Karolina za njom. - Treba da porazgovaramo - Kavan je zatvorio vrata salona. - O emu? Da nisi moda odabrao pogrenu sestru? - Ovoga puta nisam, Karolina. Iznenaeno se trgla. - Znam dobro zbog ega si se oenio sa Megi. elio si da mi se osveti to sam odabrala Toma, umjesto tebe - prkosno je primijetila. - Nisi ti odabrala Toma Farela umjesto mene. Tvoj otac ga je odabrao i prijetio je da e te ostaviti bez nasljedstva, ako odbije da se uda za njega. Odabrala si svoje nasljedstvo, umjesto mene. - U redu, prvi poen je tvoj. Zbog ega si se onda oenio sa Megi? - U prvo vrijeme, to je bio dio moje osvete tvom djedu. - A sada? Proao je rukom kroz kosu, sjeajui se uasa pri pogledu na Megina upaljena kola. - Veoma mi je stalo do nje i ne bih elio da je neko povrijedi. - Koliko ona zna? - Mnogo je vanije ono to ona ne zna. - To znai da ne zna za nas dvoje i djedinu ulogu u itavom poslu. Zar ne misli da bi neko morao da joj kae? - Za nas dvoje moda, ali djedina uloga u mom optuivanju treba za nju zauvijek da ostane tajna. - Saznae i bez nas... I ja sam saznala. - Kada? - radoznalo ju je odmjerio pogledom. - Prije godinu dana, poslije smrti mog mua. Bila sam ovdje. Tu su bili i Hju i Sin. Kao i uvijek, Hju je popio vie nego to treba i prepustio se uspomenama. Priao je kako mu nije bilo teko da te smjesti u zatvor i da mene natjera da se udam za Toma. Zaista mi je ao, Kavane... Do tog trenutka i ja sam vjerovala da si ti ukrao nakit. - Svi su tako mislili. - Da nije bilo oka zbog Tomove smrti, vjerovatno bih se uasnula zbog onoga to je djed uradio. Tada mi je Tom zaista bio potreban, ali ga nije bilo. O tome nikada nisam razgovarala sa njim. - Megi je drugaija od tebe. - Znam. Pored toga, djed joj je daleko bliskiji nego meni. Odrasla je uz njega, dok sam se ja ve udala kada su nam roditelji poginuli. - Upravo zbog toga ne bih elio da ona sazna. To bi je sigurno pogodilo... Nikada mu ne bi oprostila i sve to bi ostavilo uasnu prazninu u njenom ivotu. Ni dan danas mi nije jasno kako to da nije saznala za nas dvo je. - Ljudi u Kilgarnu nisu skloni ogovaranju. Megi je tada bila u koli. Pored toga, bila je gotovo dijete. Zna da se neto dogodilo prije mnogo godina, ali nema pojma o emu se radi. - Zato joj nikad nisi rekla? Karolina je slegnula ramenima. - est godina sam starija od nje. Imala je svega dvanaest godina. U vrijeme kada je dovoljno odrasla, da bih mogla da joj se povjerim, ja sam se ve bila udala i odselila se iz djedove kue. Pored toga, otkako si otiao u zatvor, nisam voljela da razgovaram o svemu tome. - Tu ste! - tog asa je u salon ula Megi s osmijehom na licu. Dok je posmatrao, Kavan je bio iznenaen toplinom, koja ga je obuzimala. - Jeste li se vas dvoje podsjetili na staro poznanstvo? - upitala ih je Megi.

37

- Kako zna da se od ranije poznajemo? - Karolina je radoznalo osmotrila. - Kavan mi je rekao kada smo se prvi put sreli. - Onda je moj odgovor potvrdan. Da li neko zna koliko je sati? - Pola tri. - Pola tri! Treba da se vratim kui. Djed e brinuti to sam se toliko zadrala. - Telefoniraj mu i ostani kod nas. - To ne dolazi u obzir. Jo sam umorna od puta. Ostau u Kilgarinu neko vrijeme, tako da e biti jo prilike za razgovor. Vidjeemo se sutra. - Mogu li da je otpratim, Kavane? - obratila mu se Megi. Umjesto odgovora, klimnuo je glavom. - ekau te ovdje, Megi. Kada se vratila nekoliko minuta kasnije, zatekla je Kavana pored prozora, zagledanog u no. - Jesi li veerao? - upitala ga je. - Nisam bio gladan. A ti? - Ni ja nisam veerala, a nisam ni gladna. Kavan je neko vrijeme utao. - Megi, treba da porazgovaramo o onome to se danas deavalo - najzad je rekao. Osmijeh je zatreperio na Meginim usnama. Kavan joj je priao i vrhovima prstiju joj podigao bradu. Njegove oi, njeno su se zagledale u njene. - Otkako smo se vjenali, neprekidno se trudi da mi uljepa ivot. Sve to sam nauio o tebi, sve to sam vidio, tjera me da te zavolim. - Ipak postoje razlozi protiv... Kavan se osmjehnuo i zagrlio Megi. Zagnjurio je lice u njenu svilenkastu kosu. - Sve se odigralo suvie brzo, Megi. Gotovo nita ne zna o meni. - I nema potrebe da znam. Naslonila je glavu na njegovo rame. Osjeala se bezbjednije nego ikad. Nikad nije bila srenija. Znala je kome pripada i nita vie nije joj bilo potrebno. - Treba da zna, Megi. - Zbog ega? Kavan se malo odmakao, tako da moe da vidi Megine oi. - Osjeam se kao da sam dobio divan poklon, koji ne smijem da prihvatim. Nas dvoje smo tako razliiti. ivjeli smo drugaijim ivotima. Ti si tako otvorena i topla, spremna da udovolji svakome. - A ti nisi? - Ja nisam. - Mogao bi i ti da bude takav, kada bi samo elio. - Svata bih mogao. - Prestani ve jednom da obuzdava sebe. Neu ti dozvoliti da me potisne iz svog srca. - Bolje bi ti bilo sa Sinom. - Da sam eljela Sina, odavno bih se udala za njega. Kavan se s mukom obuzdavao da ne uzme Megi u zagrljaj i odnese je u spavau sobu. - Za tebe je vano da bude sigurna da oboje to elimo, prije nego to se neto dogodi meu nama - rekao joj je Kavan sasvim tiho. - Ve sam sigurna.

38

- Ja nisam. Moda ni ti vie nee biti tako sigurna, kada me bude bolje upoznala. Izgleda tako umorno - prstom je preao preko duboke bore na njenom elu. - O jesam... Sutra treba rano da se probudim, da bih otila u sirotite. - Kako je Sara? - Bie dobro. Direktorka mi je veeras predloila neto veoma zanimljivo. - ta to? - Da usvojimo Saru. - ta si ti rekla? - Nita naroito... - Takva razmiljanja su jo uvijek strahovito daleko od nas - primijetio je Kavan. - Sara je tako drago dijete... - Vidim da ti mnogo znai. - Oboavam je. Poto sam ti sve rekla, idem na spavanje. Imala sam zaista naporan dan. - Laku no, Megi. Lijepo sanjaj. - Neemo se viati nekoliko dana - za dorukom joj je rekao Kavan. - Zbog ega? - Moram zbog nekog posla da otputujem u Englesku. Sjea li se mog advokata, Megi? - Desika Pirson? Naravno da se sjeam. Zato pita? - Treba da stigne ovamo ovih dana. Treba da sredimo neke poslovne ugovore. Zamolio bih te da joj obezbijedi smjetaj, ako stigne prije mog povratka. - Zato ne bi odsjela u nekoj od naih gostinskih soba? - Mislim da bi joj bolje bilo u hotelu. - Nije nita objanjavao, a Megi nije namjeravala da zapitkuje dalje. - Nedostajae mi - rekla je. - im se vratim, odveu te nekud na veeru. - Bie mi drago. Konano u izai sa svojim muem. - Moramo od neeg da ponemo. Javiu ti se, ako budem morao da ostanem due nego to sam planirao - poljubio ju je u elo. - Jedva ekam da se vrati!

39

8 Poslije Kavanovog odlaska. Megi je obuzelo strahovito osjeanje usamljenosti. Njeno dobro raspoloenje kojim je poela dan, nestalo je u nepovrat. Saznanje da e Desika doi u posjetu, sasvim je izbacilo Megi iz kolosijeka. Bliilo se vee kada je stigla Karolina. - Kako si provela dan? - upitala je mlau sestru. - Bila sam u sirotitu. Imala sam dosta posla. - Da, naravno. Zaboravila sam da si ti sada udata ena. Nije mi bilo lako da te zamislim kao neiju enu. Ti si oduvijek bila moja mala sestrica. Ali, neemo sada o tome. Spremi se za jahanje. Prolo je nekoliko mjeseci otkako sam posljednji put sjedila u sedlu. - Trebalo bi da vie vremena provodi ovdje. - Da, ovdje je zaista lijepo. Prijatnije nego u bezlinim hotelskim sobama... - Onda ostani... - Moram uskoro da se vratim u London. - Zbog ega? - Tamo ivim. - Preseli se ovamo. Nedostajat e mi, kao i djedu. Karolina je odmahnula glavom, ali nita nije rekla. - Bolje da razgovaramo o drugim stvarima. Moda ti je Kavan ve govorio o tome... Ipak, mislim da se radi o stvarima koje se tiu nas dvije... - Ovo zvui ozbiljno. - I jeste. Radi se o Kavanu i meni. Megi je ekala. Nije bila sigurna da je eljela da uje ono to je Karolina namjeravala da joj kae. - Sjea li se da sam prije deset godina imala nekih problema sa roditeljima? - Kao kroz maglu... Nisi htjela da se uda za Toma, ili tome slino. - Upravo tako. Nisam htjela da se udam za Toma, jer sam mislila da volim Kavana. - Kavana? M