SSUUSSRREETT NNAA PPUUČČIINNII

bbyy vvookkii

~~ 22 ~~

1. poglavlje Medison Viland je ljutito opsovala ada se udarila o ivicu kreveta u najmanjoj kabini

na svetu. Kabina je bila toliko mala da je osetila klaustrofobiju čim je ušla u nju, a bila je na najniţoj palubi na brodu i nije imala čak ni prozor.

Istog trenutka pred očima joj je iskrsnula slika Trenta Konolija zbog kojeg je bila tu. Za razliku od drugih putnika, ona nije došla u provod i uţivanje već da bi rešila problem koji ju je dugo mučio.

Zakoračila je do minijaturnog ormara koji je zatrpala sa ono malo garderobe koju je ponela. Kada je uzela čistu odeću, načinila je još jedan korak i obrela se u kupatilu veličine onog u avionu, s tuš kabinom predviđenom da sedmogodišnje dete.

Trent je očigledno kabine poput njene namenio onima koji nisu imali dubok dţep i to je nije previše iznenadilo. Dobro je znala koliko je ambiciozan i pre nego što ga je srela jedne letnje večeri pre više od godinu dana. Teţio je tome da njegovi brodovi za krstarenje postanu vodeći u svetu, radio je ono što je morao i nikada se nije izvinjavao zbog toga. Kada ga je upoznala, Medison je bila zaposlena kao pomoćnik menadţera na jednom od njegovih brodova.

Volela je taj posao, dopadala joj se ideja da stalno putuje i bila je dovoljno glupa da se zaljubi u velikog šefa. A sve to zbog romantičnog sureta na mesečini i Trentovog nespornog šarma. Dobro je znala da se on nikada ne bi upustio u vezu sa ţenom koja radi za njega i kada je pretpostavio da je ona jedna od putnica, nije ga ispravila. Znala je da je trebalo odmah da mu kaţe istinu, ali bila je zavedena tim dubokim plavim očima, crnom kosom i zanosnim osmehom. Duboko je uzdahnula kada se setila šta je osetila kada ju je prvi put dotaknuo.

Bila je to prava magija, čitava koţa joj se najeţila, krv joj se uskomešala, a srce joj je tuklo kao da je trčala maraton iimala je problem s disanjem. Plesao je s njom pod zvezdama, uz muziku koja je dopirala s donje palube. Njegove snaţne ruke navele su je na laţ koja joj se osvetila nedelju dana kasnije. Širom otvorenih očiju uletela je u aferu koja joj je uzdrmala i srce i dušu kao nikada pre.

Kada je nedelju dana kasnije Trent saznao da ona, u stvari, radi za njega, prekinuo je svaki kontakt s njom. Nije joj dopustio da mu objasni, a čim su pristali u prvu luku, otpustio ju je. Još uvek je bila povređena kao i kada se to desilo. Duboko je uzdahnula osećajući da stomak počinje da joj se steţe od nervoze i zapitala se šta traţi tu. Da je postojao bilo koji drugi način da sprovede u delo ono što je zamislila, uradila bi to. Nimalo se nije radovala ponovnom susretu s Trentom.

Bila je tu zato što je to najbolji način da reši svoj problem, zapravo jedini način jer joj on nije dopustio mogućnost izbora. Morala je da razgovara s njim, a nije bilo nimalo lako doći do njega. Pošto je praktično ţiveo na svojim brodovima, nije mogla da se suoči s njim na kopnu. Doduše, boravio je u nekoliko navrata u Fort Loderdejlu u

bbyy vvookkii

~~ 33 ~~

poslednjih godinu dana, ali tada se zatvarao u svoj apartman s jakim obezbeđenjem. Kako nije mogla da se sretne s njim, pokušala je da ga pozove telefonom, a kada ni to nije uspelo, počela je da mu šalje mejlove. Slala mu je bar jedan mejl nedeljno u proteklih godinu dana, ali ih je on očigledno brisao ne pročitavši ih. Bio je toliko nepristupačan daje Medison na kraju bila primornaa da rezerviše kabinu na njegovom najnovijem brodu i krene na krstarenje koje nije mogla sebi da priušti. Nije bila na brodu duţe od godinu dana i blago ljuljanje izazivalo je nervozu u

njenom stomaku. Nekada je volela da provodi vreme na brodu i uţivala je u tome što nijedan dan nije ličio na onaj prethodni. Tada se svakog jutra budila srećna, zagledana u pučinu. Sada je bila ispod palube u najjeftinijoj kabini koju je mogla da dobije... bez prozora. Morala je stalno da drţi uključeno svetio jer bi, u protivnom, u kabini vladao potpuni mrak koji ju je uznemiravao.

Moţda bi se osećala mnogo bolje da je uspela bar malo da odspava, ali ju je prethodne noći probudio uţasan zvuk koji je proizvodilo izvlačenje sidra. Stekla je utisak da dţinovske ruke kidaju brod i ta slika joj nije dala da ponovo zaspi.

Sve je to bilo zbog Trenta koji bio previše zauzet i previše vaţan da bi odgovorio na njen mejl. Bila je uverena da je se dobro sećao i da namerno nije odgovarao na elektronsku poštu koju mu je slala samo zato da bi je doveo do ludila. Bez obzira na način na koji se završila, ta nedelja preokrenula je Medisonin ţivot. Trent je verovatno zauzet zavođenjem druge ţene koja, poput nje, do kraja neće shvatiti da on nije ostvarenje ničijeg sna. Ali to je laţ, pomislila je duboko uzdahnuvši, jer je ona verovala da je Trent ostvarenje svih ţenskih fantazija. Njegova visina, široka ramena, snaţne grudi, gusta crna kosa, duboke plave oči i zavodljivi osmeh bili su dovoljni da obore s nogu svaku ţenu i pre nego što otkrije koliko je iskusan ljubavnik. Moţda ovo nije bila tako dobra ideja, pomislila je ustuknuvši pred snagom sećanja koja su je iznenada preplavila. Duboko je uzdahnula setivši se plesa pod mesečinom, ponoćnog piknika na njegovoj privatnoj palubi i noći provedenih u njegovom zagrljaju.

Nije mogla da shvati šta se to s njom dešava kada je i sećanje na tog čoveka bilo dovoljno da zadrhti čitavim telom čak i posle godinu dana. Medison je znala da ne ţeli da otkrije odgovor na to pitanje. Nije se ukrcala na brod da bi oţivela staru romnasu, to joj nije bilo u planu. Zapravo, moraće da pronađe način da se izbori sa svojom prošlošću dok se bude" borila za svoju budućnost. Odmahnula je glavom odagnavajući slike iz glave i pokušavajući da se koncentriše na sadašnjost i da se pripremi za ono što će se desiti. Prošlost ju je dovela tu, ali ona nije nameravala da oţivljava staru strast.

Njen ţivot je sada bio potpuno drugačiji i nije došla tu u potrazi za još jednom avnaturom. Medison je ţena s ciljem u ţivotu i Trent će morati da je sasluša ţeleo on to ili ne. Prevario se ako je mislio da će nestati ukoliko je bude dovoljno dugo ignorisao.

bbyy vvookkii

~~ 44 ~~

Oprezno je izašla iz minijaturne tuš-kabine shvativši da u kupatilu nema dovoljno prostora da se obuče. Ljutito je uzdahnula i, ušavši u kabinu, na brzinu se obukla, skupila je dugu plavu kosu u rep i nanela sjaj na usne. Uzela je torbu i proverila da li je u njoj mala plava koverta pre nego što je prešla dva koraka do vrata. Izašla je u uzani hodnik sudarivši se s konobarom koji je nosio veliki posluţavnik pun hrane.

- Izvinite - rekao je podiţući posluţavnik da bi ona mogla da se provuče. -Ovaj hodnik očigledno nije predviđen mimoilaţenje.

- Slaţem se - klimnula je glavom osmehnuvši se. - Ali bolji je od prostora za posadu. Nekada sam radila na brodovima i uvek smo bili smešteni na najniţoj palubi.

- Ali ne i mi - odgovorio je uzvrativši joj osmeh. - Naše kabine su jednu palubu iznad.

Fanatastično, pomislila je prevrnuvši očima, čak i ljudi koji rade za Trenta Konolija bolje će spavati nego ja na ovom krstarenju. U tom trenutku otvorila su se vrata druge kabine i u njima se pojavila crnka koja je, po Medisoninoj proceni, bila nekoliko godina starija od nje.

- Dobro je - ţena se osmehnula. - Ĉula sam glasove i pomislila da su duhovi. - Ne, gospođo - konobar pokaza posluţavnik. - Doneo sam doručak za dvoje koji

ste poručili. - Odlično - otvorila je vrata širom. -Spustite ga... Ne znam gde. Nađite mesto. - Naravno, gospođo - konobar se usluţno provukao pored nje. - Zdravo, ja sam Dţeni Miler - ţena se okrenula Medison. - Moj muţ Stiv i ja smo na

odmoru. - Medison Viland - prihvatila je ispruţenu ruku osmehnuvši se. - Nadam se da

ćemo se videti na nekoj od gornjih paluba. - Ne nameravam da provodim mnogo vremena ovde - Dţeni se stresla. - Pomalo je

jezivo, zar ne? Osim toga, hoću da uţivam u ovom putovnaju i ovde ću dolaziti samo da prespavam.

- Upravo sam to i ja planirala - dodala je Medison ţureći prema liftu. - Šta misliš o tome da se nađemo na piću kasnije? - doviknula je Dţeni za njom. - Dogovoreno - pogledala ju je preko ramena. - U pet, na Promenadi. Zatreptala je

nekoliko puta kada je izašla na dnevno svetio i duboko je udahnula sveţ morski vazduh. Poslaće kovertu Trentu i posle nekoliko kafa i obilnog doručka biće spremna za suočenje s njim.

***

Trent Konoli je sedeo udobno zavaljen u stolici za radnim stolom, paţljivo slušajući

Meri Sogan, svoju ličnu asistentkinju, dok mu je podnosila dnevni izveštaj. Još nije bilo podne, a već su morali da reše desetak problema koji su u međuvremenu iskrsnuli.

bbyy vvookkii

~~ 55 ~~

- Imamo problem sa ozvučenjem na Da Vinčijevoj palubi, ali tehničari kaţu da će sve biti spremno za večerašnji nastup

- rekla je Meri gledajući u svoj tablet. - Dobro - klimnuo je glavom. - Ne ţelim nikakve katastrofe. Ovo krstarenje jeste

probno, ali ne putnici ne treba da se osećaju kao zamorčići. - Neće - osmehnula se pogledavši ga iskosa. - Brod je odličan i ti to znaš. Imamo

nekoliko manjih problema, ali to nije ništa sa čim ne moţemo izaći na kraj. Da je postojao pravi problem, ne bismo isplovili sinoć iz luke.

- Znam - promrmljao je zagledavši se u glatku površinu okeana. - Samo vodi računa o tome da budemo korak ispred problema.

- Zar to ne radim uvek? - upitala je na-mrštivši se. Trent se osmehnuo jer je ona bila u pravu. Meri je bila u kasnim pedesetim i imala

je organizacione veštine iskusnog generala. Nije ostajala duţna nikome, čak ni njemu, i bila je njegov lični asistent već osam godina.

- Glavni kuvar na Aţurnoj palubi ţali se na nove šporete - dodala je gledajući ponovo u tablet. - Kaţe da ploče nisu dovoljno tople.

- Reci mu da dok god su tople, treba da radi ono za šta ga plaćam - odmahnuo je rukom.

- Već jesam - značajno se osmehnula. - Pa zašto mi onda to govoriš? - pogledao ju je začuđeno. - Ti si šef - slegnula je ramenima. - Lepo je to što se povremeno setiš da je tako - primetio je ironično. - Kapetan kaţe da je vreme dobro i da idemo punom brzinom prema Bahamima -

dodala je Meri. - Bićemo u Nasauu u deset ujutro. - Dobro - klimnuo je glavom i podigao prvu kovertu s poveće gomile na stolu.

Odsutno je počeo da lupka kovertom po sjajnoj ploči radnog stola dok je Meri i dalje pričala. Zagledao se kroz veliki stakleni zid uţivajući u pogledu koji se pruţao pred njim. Njegov apartman i radni kabinet bili su na palubi ispod komandnog mosta i pogled je zaista bio fenomenalan.

Ovo je bilo prvo krstarenje tog broda pod njegovim imenom, naime, prošle godine kupio ga je od konkurenta koji je bankrotirao. Duţe od šest meseci trebalo mu je da ga remontuje i renovira po svojoj zamisli.

Od zaposlenih je saznao da su putnici oduševljeni luksuzom na brodu, a to mu je bio cilj. Trent je svoj prvi kruzer kupio pre deset godina i u relativno kratkom roku stvorio je zavidnu flotu koja je bila među najboljima u svetu. Vodio je računa o vrhunskoj usluzi: angaţovao je najbolje kuvare, kao i najpoznatije bendove i zabavljače. Zaposleni na njegovim brodovima bili su mladi i privlačni, i na tu pomisao pred očima mu je iskrsla slika nekoga ko je nekad radio za njega.

bbyy vvookkii

~~ 66 ~~

Bila je to jedina ţena kojoj je dozvolio da mu se uvuče pod koţu dok nije otkrio da ga je lagala. Od tada je nije ni video ni čuo. Posle takvog iskustva bio je mnogo oprezniji kada je ulazio u veze sa nepoznatim ţenama.

- Slušaš li ti mene? - podviknula je Meri. Istog trenutka Trent je ispraznio svoje misli od svega što nije bilo u vezi s poslom, ljut na sebe što je i posle više od godinu dana mislio na Medison Viland. Pogledao je Meri iskosa uputivši joj jedan od svojih najšarmantnijih osmeha.

- Ne - slegnuo je ramenima. - Zašto se ne bismo pobrinuli za ostalo posle ručka? - Kako hoćeš - pogledala je na sat. - Ionako imam sastanak na Rembrantovoj palubi.

Jedan menadţer ima probleme s karaoke mašinom. Trent je klimnuo glavom i ponovo se posvetio gomili koverata na svom stolu. Na

svakom krstarenju bio je zasut pozivima ţena da im se pridurţi na večeri, privatnoj zabavi ili piću na mesečini.

- A, da - Meri mu pruţi običnu plavu kovertu. - Jedan stjuard dao mi je ovo kada sam dolazila. Pretpostavljam da je u pitnaju još jedna dama koja traţi tvoje društvo na krstarenju. Izgleda da si još uvek najpopularniji bog ljubavi na svetu. Trent je znao da ga Meri zadirkuje kao i obično, ali ovoga puta pogodile su ga njene reči. Udobnije se zavalio u stolici pokušavajući da shvati zašto su ga njene reči pogodile jer on sigurno nije svetac. Tokom godina prihvatao je brojne pozive ţena koje nisu očekivale ništa osim malo provoda i avanture. Već od ranog jutra na njegov sto pristizala su pisma i mada još uvek nije otvorio nijedno, tačno je znao šta će u njima naći. Sadrţina tih koverata uvek je bila ista: uz nekoliko reči i potpis pronalazio je zavodljive komade donjeg veša, ključeve od kabine i fotografije kojima su dame ţelele da raspale njegovu maštu. A nijedna od tih stvari ništa mu nije značila. Moţda je u poslednje vreme previše radio, a moţda mu je trebalo baš ono što su mu te dame nudile. Pregledaće sve pozivnice i izabraće najinteresnatniju, a onda će provesti nekoliko opuštajućih sati u društvu lepe ţene. - Misliš li da je lako biti san miliona ţena? - upitao je uzimajući kovertu. Meri je prevrnula očima i odmahnula glavom promrmljavši sebi u bradu nešto o nedostiţnim muškarcima pre nego što je izašla iz njegovog kabineta. Trent ju je ispratio pogledom a onda je počeo da proučava koverat u ruci. Njegovo ime bilo je ispisnao finim ţenskim rukopisom. Plava koverta bila je previše mala da bi sadrţala komad veša, a previše tanka da bi u njoj bio ključ od nečije kabine. Tačnije, bila je savršene veličine za fotografiju. Osmehnuvši se, otvorio je kovertu i izvukao fotografiju, ali umesto ţene u zavodljivoj pozi, na fotografiji su bile dve bebe. Trent je skočio na noge tako da je stolica odletela unazad i udarila u stakleni zid.

Bebe su bile identične. Jedna je gledala u kameru smešeći se, pa su se ukazale rupice na njenim obrazima, a druga je bila ozbiljna, gotovo zamišljenog izraza lica. Sa crnom kosom i plavim očima neodoljivo su ličile na njega. Istog trena osetio je da ga obuzimaju različita osećanja: bes, frustracija, zbunjenost i, na kraju, ponovo bes. On

bbyy vvookkii

~~ 77 ~~

nikako nije mogao da bude otac jer nije poznavao nijednu ţenu koja je bila trudna i sigurno je u pitanju nekakva šala. Pogledao je oko sebe kao da svakog časa očekuje nekoga ko će iskrsnuti iz skrovišta i reći mu da je to zaista šala. Ali to se nije desilo, nije bilo kamera, nije bilo nikoga, što je značilo da nije u pitanju šala.

Nije mu se prvi put u ţivotu dogodilo da neka ţena pokušava da mu podmetnule dete, ali prvi put je to neka uradila na ovako originalni način. Brzo je uzeo kovertu, ali na njoj, osim njegovog imenaj ničega nije bilo.

Kada je okrenuo fotografiju, na poleđini je istim rukopisom zapisan broj kabine na Ruţinoj palubi.

Namrštio se pokušavajući da se seti gde je ta paluba, jer je ovaj brod odnedavno u njegovoj floti i još uvek ga nije poznavao onako dobro kao ostale brodove. Ţustro je prišao zidu na kojetn je visio uramljeni plan broda i počeo je da ga proučava. Svaki njegov brod imao je takav plan i on je uţivao da ih razgleda jer su ga podsećali na san koji je ostvario.

Međutim, ovoga puta jedino je ţeleo da pronađe ţenu koja mu je poslala fotografiju da bi mogao da se uveri da je u pitanju greška.

Namrštio se kada je konačno pronašao palubu koju je traţio, shvativši da je Ruţina paluba ispod one za posadu.

- Meri! - viknuo je ljutito. - Šta se desilo? - gotovo istog trena utrčala je u njegovu kancelariju. - Pogledaj ovo - Trent je ignorisao zbunjeni izraz na njenom licu pokazujući prstom

plan. - Šta tačno treba da gledam? - upitala je namrštivši se. - Ovo - udario je prstom po planu. -Ruţina paluba. - Dobro? - Meri je i dalje bila zbunjena. - Te kabine su izdate! - rekao je ljutito. -Molim? - pogledala ga je zapnajeno. - Kada je brod pripremljen za putnike, posebno sam naglasio da te kabine ne smeju

da se koriste - podsetio ju je za-vukavši ruke u dţepove. - Jesi - klimnula je glavom i počela da traţi podatke u svom tabletu. - Proveriću šta

se desilo. - Prvo vidi koliko je kabina izdato - duboko je uzdahnuo. Dok je Meri traţila podatke, Trent se ponovo zagledao u plan mršteći se. Te kabine

na najniţoj palubi bile su previše male da bi se koristile na njegovom brodu iako su takođe bile renovirne.

- Prema mojim podacima, samo su dve od pet kabina izdate - rekla je Meri ko-načno.

-I to je nešto - promrmljao je mirnije. - Ko je dole? - U 3A su Dţeni i Stiv Miler...

bbyy vvookkii

~~ 88 ~~

Trent se napeo iščekujući sledeće što će čuti, jer nije poznavao nikoga s tim imenom. Osim toga, fotografiju mu je posla ţena koja je na putovanje krenula sama i najverovatnije je smeštena u drugoj kabini.

–U A1 je... - Ko? - pogledao ju je namrštivši se kada je naglo zaćutala. - Kaţi mi ko je u drugoj

kabini. - Medison - promrmljala je uzdahnuvši. - Medison Viland je u kabini 1 A. Trent je stigao do Ruţine palube u rekordnom

roku i istog trenutka odlučio je daje zatvori za putnike. Dok je izlazio iz lifta, udario je glavom u nisko postavljenu gredu tiho psujući.

Zvuči vode koja je udarala o trup broda odzvnajali su uzanim hodnikom i, zajedno s mrakom koji je tu vladao, stvarali sablasnu atmosferu. Hodnik je bio toliko uzan da nije bio u stanju da hoda normalno već postrance. Za posao je bilo dobro da moţe da ponudi i jeftinije kabine, ali ovo nije bilo prihvatljivo rešenje. On sigurno neće dozvoliti da njegovi putnici napuste brod na kraju krstarenja zaklanjajući oči od sunčeve svctlosti.

Kada se zaustavio pred vratima na kojima je bila pločica a oznakom 1 A, bio je van sebe od besa. Podigao je ruku spremajući se da pokuca, ali pre nego što je uspeo da to uradi vrata su se širom otvorila.

Namrštio se shvativši odjednom da i posle više od godinu dana isto reaguje na blizinu Medison Viland. I posle toliko vremena njeno lepo lice s krupnim ljubičastim očima i zanosna figura ostavljale su utisak na njega.

- Ĉula sam te u hodniku - rekla je melodičnim glasom. - Imaš odličan sluh - osmehnuo se ironično. - S obzirom na sve ostale zvukove ovde

dole. - Divno je boraviti u trbuhu zveri - pogledala ga je iskosa. - A podizanje sidra moţe

se meriti s pravom simfonijom. Trent nijednog trenutka nije pomislio na to, ali je bio uveren da je taj zvuk uţasavajući. To je bio još jedan razlog da zatvori te kabine za stalno. Međutim, nije zbog toga došao u potpaljublje.

- Ta ti je dobra - klimnuo je glavom. - Znači, zato si ovde? Pišeš reportaţu o brodu? - Dobro znaš zašto sam ovde - rekla je ledenim glasom. - Znam šta bi ti volela da pomislim -oslonio se rukom na dovratak nagnuvši se

prema njoj. - Ali pitanje je zašto. Zašto sada? Šta, u stvari, ţeliš? - Neću o tome da razgovaram u hodniku - pomerila se u stranu. Trent je prošao pored nje, ali zbog skučenosti prostora nije uspeo da je ne dodirne i

istog trenutka osetio je da mu se koţa jeţi. Tako je bilo od početka, čim ju je dotakao one prve noći na mesečini, nešto slično tečnoj vatri prostrujalo je kroz njega.

bbyy vvookkii

~~ 99 ~~

Naterao je sebe da se brzo pribere i sklonio se što je mogao dalje od nje, a to je u stvari bila udaljenost od svega dva koraka. Kabina je bila toliko mala da mu se činilo da zidovi počinju da se sklapaju nad njim i da će ga svakog trenutka zgnječiti.

Sva svetla u kabini bila su uključena ali je dalje bilo mračno. I ne samo to, stekao je utisak da se mora sagnuti da ne bi udario glavom u tavanicu. Ali on u tom trenutku nije mogao da uradi ništa u tom smilsu, a osim toga, ţeleo je odgovore.

- Kakvu igru igraš ovog puta, Medison? - upitao je kada je zatvorila vrata. - Ovo nije igra - rekla je prekrstivši ruke ispod grudi. - A nije bila ni onda. - Naravno - tiho se nasmejao. - Nisi ţelela da me laţeš, ali nisi imala izbora. - Moramo li ponovo o tome? - pogledala ga je pravo u oči. - Ne - odmahnuo je glavom. - Kaţi to što ţeliš, pa da završimo. - Šarmantan kao i uvek - promrmljala je sebi u bradu. - Medison! - strogo ju je pogledao. - Dobro - naslonila se leđima na vrata. -Pretpostavljam da si dobio moju poruku. - Jesam - rekao je izvukavši fotografiju iz dţepa. - Kako bi bilo da mi objasniš šta

ovo znači? - Mislim da reč "tata" sve objašnjava -odgovorila je. - Ipak mi objasni - zatraţio je uz ledeni osmeh koji mu nije dotaknuo oči. Medison

duboko uzdahnu i načini dva koraka koliko joj je trebalo da stigne do kreveta ispod kojeg je izvukla kofer. Kada je pokušala da ga podigne, Trent joj je priskočio odgurnuvši je neţno u stranu. Istog trenutka se povukla koliko je mogla, što dalje od njega, jer je imala utisak da su je njegovi prsti opekli. Brzo se pribrala. Nije ţelela da on to primeti i otvorila je kofer iz kojeg je izvadila fasciklu.

- Pogledaj, a onda ćemo razgovarati -pruţila mu je fasciklu. - Šta je to? - namrštio se. Ugurala mu je fasciklu u ruke i povukla se koliko je mogla,

netremice posmatrajući izraz njegovog lica. U toj fascikli bilo je ukratko sve što joj se desilo za poslednjih godinu dana od kada je izgubila posao i otkrila da je u drugom stanju, do rođenja blizanaca. Njegovi sinovi bili su jedini razlog zbog kojeg je došla na taj brod da se vidi licem u lice sa čovekom koji joj je slomio srce i nije se ni okrenuo. Kada je konačno podigao pogled, osetila je da joj jeza obuhvata celo telo.

- Trebalo bi da poverujem da sam otac tvoje dece? - upitao je ledenim tonom. - Pogledaj ih bolje, Trente - mirno je odgovorila. - Obojica neverovatno liče na tebe. - Mnogi ljudi imaju crnu kosu i plave oči - slegnuo je ramenima. - Osim toga, oni su bebe i boja očiju moţda će se promeniti... - Ali nemaju svi rupice na obrazima kada se smeju - pokazala mu je fotografiju u

fascikli. - Obojica tvojih sinova ih imaju... baš kao ti. Kada je Trent prevukao prstom preko fotografije, Medison se učinilo da vidi čitav spektar emocija u njegovom pogledu.

bbyy vvookkii

~~ 1100 ~~

Taj trenutak trajao je kratko i učinilo joj se da je Trent gotovo ranjiv. U sledećem momentu odmahnuo je glavom duboko uzdahnuvši.

- Samo razgovora radi, recimo da jesu moji - pogledao ju je iskosa. - Jesu - rekla je isturivši bradu. - Zašto mi ranije nisi rekla? Zašto si čekala da napune... Koliko im je? - Pet meseci. - Imaju pet meseci, a ti si mislila da ne treba da znam? - zatvorio je fasciklu. - Ignorišeš me mesecima a sada se ljutiš zato što te nisam zvala?! - pogledala ga je u

neverici. - O čemu to pričaš? - namrštio se još više. Medison odmahnu glavom. Srećom, bila je dovoljno pametna da sačuva svaki mejl

koji mu je poslala. Pre nego što je krenula na put odštampala ih je sve i spakovala u kofer. Sada ih je izvadila.

- Mejlovi - rekla je pruţajući mu drugu fasciklu. - Svaki koji sam ti poslala i na svakom ćeš videti datum. Slala sam ti bar jedan nedeljno, ponekad i više. Pokušavam da stupim u kontak s tobom od kada sam saznala da sam trudna.

- Kako sam mogao da znam da ovo ţeliš da mi kaţeš?! - upitao je pregledavši papire.

- Mogao si da pročitaš bar jedan - slegnula je ramenima. - Kako sam mogao da znam da pokušavaš da mi kaţeš da ću postati otac?! - iz očiju

su mu sevale varnice. - Mislio sam da ţeliš novac! Medison je morala da izbroji do deset da ne bi podlegla porivu da ga ošamari.

Samo je neko kao Trent mogao da pretpostavi da je svaka ţena bila s njim isključivo zbog onoga što je mogla od njega da izvuče.

Doduše, u prošlosti je često bio u vezama s baš takvim ţena pa ne treba da je čudi to što je i nju svrstao u tu grupu. A sve što je ona ţelela bilo je da je njegove ruke grle, ţelela je njegove poljupce i šaputanja na mesečini, ali on nije verovao u to. A sada je sve drugačije.

- Tada me nije interesovao tvoj novac, Trente - pogledala ga je pravo u oči. -Ali sada me interesuje. Ţelim izdrţavanje za decu, oni imaju pravo na to.

- Izdrţavnaje? - ponovio je izvivši obrvu. - Tako je - klimnula je glavom. - Da je reč samo o meni, ne bih bila ovde, veruj mi.

Ne brini, neću te iskoristiti. Ne nameravam da ispraznim tvoj bankovni račun. Ali blizanci su veliki trošak i ja jednostavno ne mogu sama. Pošto mi nisi odgovorio ni na jedan mejl rekla sam sebi da ne zasluţuješ da znaš za njih. Pa ipak... Ako misliš da uţivam što sam ovde, grdno se varaš.

- Znači, krila bi ih od mene - rekao je opasno tihim glasom. - Ako hoćeš da kaţeš da bih im prećutala to da njihovom ocu nije stalo do njih, u

pravu si - nastavila je mirno. - Upravo bih to uradila.

bbyy vvookkii

~~ 1111 ~~

- Ukoliko su oni moji sinovi, niko neće uspeti da ih sakrije od mene - rekao je pretećim glasom.

Prvi put od kada se upustila u sve ovo Medison je osetila nesigurnost mada se trudila da to ne pokaţe. Nije se plašila da bi Trent mogao fizički da je povredi, ali prestravila ju je mogućnost da on moţe zatraţiti starateljstvo nad decom. Kada je malo razmislila, stišala se panika u njoj. Bebe se jednostavno nisu uklapale u Trentov način ţivota. Bez obzira na to što je pričao u tom trenutku, on nikada ne bi odustao od svog lagodnog ţivota zbog prljavih pelena.

- Oboje znamo da ne ţeliš da glumiš oca - trudila se da joj glas zvuči mirno. - Nemaš predstavu šta ja nameravam ili ne nameravam da uradim, Medison - prišao joj je opasno blizu. Medison nije bila spremna za taj pokret i panično je

uzdahnula kada su njegove grudi dotakle njene. Naterao ju je da ga pogleda u oči pa su joj kolena zaklecala. Grubo ju je uhvatio za bradu.

- Ali ti obećavam da ćeš saznati - prošaputao je naginjući se. Izmaknula se pola koraka, koliko je bilo slobodnog prostora do zida, i ljutito je

odgurnula njegovu ruku. Ĉak je i taj njegov dodir bio uznemirujući pa je duboko udahnula da bi se smirila, pre nego što je ponovo podigla pogled do njegovog lica.

- Ali sad za to nemam vremena - rekao je uspravljajući se. - Naravno - podsmehnula se. - Još uvek ima svetova koje treba da osvojiš i ţena

koje moraš da zavedeš. - Vidim da si brza na jeziku kao i uvek - osmehnuo se odmerivši je od glave do pete. To je bilo nešto što mu je nedostajalo u poslednjih godinu dana, pomislio je

osmehnuvši se. Medison je uvek bila puna duha i njegovom egu nikada nije dozvoljavala previše da poraste. U njegovom ţivotu nije bilo mnogo ljudi poput Medison, zapravo, niko nije bio kao ona. Svi koje je poznavao, izuzev Meri, bili su previše zauzeti ulizivnajem da bi imali vremena da se posvađaju s njim.

- Večeraćemo zajedno - rekao je glasom koji nije trpeo pogovor. - U mom apartmanu.

- Ne dolazi u obzir - odmahnula je glavom. - Došla si ovamo da bi razgovarala sa mnom - pogledao ju je iskosa. - Je li tako? - Da, ali... - Onda ćemo razgovarati - osmehnuo se meko. - U sedam. Pre nego što je Medison uspela da se pobuni prešao je dva koraka koja su ga delila

od vrata i, otvorivši ih širom, izašao je iz kabine. Duboko je udahnuo kada se našao u tamnom hodniku i brzim korakom krenuo je

prema liftu.

bbyy vvookkii

~~ 1122 ~~

2. poglavlje U pet sati Medison je bila spremna da se nađe sa Dţeni na piću. Izašla je iz svoje

smešno male kabine bez vazduha samo nekoliko minuta nakon što je Trent otišao. To što ga je ponovo videla posle toliko vremena uzdrmalo ju je mnogo više nego

što je očekivala. Samo to što je bila toliko blizu njega bilo je dovoljno da probudi osećanja koja je naučila da ignoriše pre više od godinu dana.

Moţda se to desilo zato što posle Trenta nije bilo drugih muškaraca u njenom ţivotu jer su joj dečaci zahtevali celodnevnu paţnju. Duboko je uzdahnula osetivši probadanje u srcu. Prvi put ih je ostavila i nije joj prijalo to što je tako daleko od njih.

Ali brzo je potsetila sebe na činjenicu da je na tom brodu upravo zbog njih i poţurila je na Promenadu.

Ĉim je otvorila vrata bara, dočekala ju je tiha muzika u pozadini i ţamor glasova. Putnici su očigledno poţeleli da uţivaju već prvog dana krstarenja. Medison je

duboko uzdahnula jer nije bila raspoloţena za slavlje posle razgovora s Trentom. Nije znala šta će se desiti i to ju je uţasno nerviralo, ali je baš zato odlučila da se ipak nađe sa Dţeni. Najveći deo dana provela je sama, na palubi, prepuštena svojim mislima i zato joj je sada bilo neophodno nešto što će joj skrenuti paţnju. Pogotovo nije ţelela da razmišlja o večeri s Trentom i o tome da će njih dvoje biti sami u njegovom apartmanu. Kada je čula ţenski glas kako je doziva, okrenula se u tom pravcu ugledavši Dţeni kako joj maše. Medison je kre-

nula prema njoj probijajući se kroz guţvu i sa olakšnajem se smestila u stolicu. - Nadam se da nemaš ništa protiv - rekla je Dţeni gurnuvši joj čašu koktela. -

Naručila sam i za tebe čim sam stigla. - Baš dobro - osmehnula se posegnuvši za čašom. U tom trenutku piće joj je bilo neophodno. Otpila je veliki gutljaj i mada bi ona

izabrala nešto ţestoko, posluţiće i koktel. Dţenine oči uzbuđeno su sijale dok se nestrpljivo vrpoljila u stolici. Bila je zajapurena kao da je provela previše vremena na suncu.

- Traţila sam te po čitavom brodu - rekla je uzbuđeno. - Reci mi, gde su te prebacili?

- Kako to misliš? - zbunjeno je pogledala novostečenu poznanicu. - Gde me je ko smestio?

- Nisi skoro bila u jami, zar ne? - Dţeni odmahnu glavom. - Jami? - ponovila je mršteći se. - Tako je moj muţ nazvao onu našu kabinu - nasmejala se odmahnuvši rukom. - Tačnije, našu staru kabinu. - Staru kabinu? - Medison je bila zbunjena. - Kako to misliš? - Desilo se nešto neverovatno! - uzviknula je. - Još uvek ne mogu da poverujem!

bbyy vvookkii

~~ 1133 ~~

- Dţeni, šta se dešava? - upitala je pomalo nestrpljivo. - Dobro - klimnula je glavom otpivši veliki gutljaj koktela. - To se desilo malo posle

ručka. Stiv i ja smo bili na Promenadi i razgledali radnje. Tačnije, ja sam obilazila radnje, a Stiv me je nezainteresovano pratio. I kada smo izlazili iz prodavnice suvenira... inače, moraš da vidiš tu radnju, tamo ima fantastičnih stvari koje...

Medison se zapitala postoji li način da privoli Dţeni da ostane koncentrisana na jednu temu dovoljno dugo da joj objasni šta se dešava. Duboko je uzdahnula, otpila je gutljaj osveţavajućeg koktela i pripremila se da strpljivo dočeka kraj priče.

- Kada smo izašli, na hodniklu nas je dočekao brodski stjuard - nastavila je veselo Dţeni. - Pozvao nas je po imenu i izgledao je nakako sluţbeno, pa sam se ja uplašila da nismo uradili nešto loše iako znam da nismo. Stiv ga je pitao o čemu se radi, a stjuard nas je zamolio da pođemo s njim.

- Dţeni... - Uskoro, veruj mi - osmehnula se namignuvši joj. - Toliko je neverovatno to što se

desilo! U svakom slučaju, stjuard nas je odveo u vlasnikv apartman. Ĉula si za Trenta Konolija? Ovo je njegov brod.

- Da - promrmljala je uzdahnuvši. -Znam ko je on. - Ko ne zna? - Dţeni se tiho nasmejala. - Da se vratim na priču. Dakle, stojimo tako Stiv i ja nasred tog apartmana koji

podseća na palatu i pojavljuje se lično Trent Konoli. Upoznao se s nama i izvi-nio nam se što smo dobili kabine u jami.

- Šta? - Medison ju je gledala u neverici. - Znam! I ja sam bila potpuno zatečena - ispraznila je čašu i dala znak konobaru da

joj donese novo piće. - Veruj mi da sam ostala bez teksta, a pitaj Štiva, to mi se nikada ne dešava. Gospodin Konoli bio je toliko prijatan i ljubazan da ne znam šta da ti kaţem. Izvinio nam se zbog kabina na Ruţinoj palubi... Moţeš li da poveruješ da su toj palubi dali tako neodgovarajući naziv? Nije vaţno. U svakom slučaju, insistirao je da nas "unapredi".

- Unapredi? - ponovila je Medison zbunjeno. - Ali zaista unapredi - Dţeni je posegnula za čašom koju je konobar upravo doneo.

- Bila sam presrećna kada je predloţio, jer je ona kabina smešno mala. I očekivala sam da ćemo dobiti neku srednje klase, eventualno s prozorom. Ali nismo to dobili!

- Niste? - pogledala ju je iskosa. - Ne! - Dţeni odmahnu glavom dok su joj oči grozničavo sijale. - Gospodin Konoli

je rekao da su gotovo sve kabine popunjene i da smo mi zato dobili onu malu u potpalublju, iz koje nas je prebacio u luksuzni apartman!

- Stvarno? - upitala je iskreno iznenađena Medison. -I to na Aţurnu palubu! - uzviknula je Dţeni oduševljeno. - Na istu palubu na kojoj

je i apartman gospodina Konolija. Naša kabina je fantastična!

bbyy vvookkii

~~ 1144 ~~

Ĉini mi se da je veća od moje kuće! I još je rekao da je naše krstarenje o njegovom trošku. Vratiće nam novac koji smo dali za onu smešnu kabinu i insistira na tome da ništa ne platimo na ovom putovanju.

Medison ju je zapanjeno gledala. Znala je da Trent uvek inistira na tome da njegovi putnici budu zadovoljni, ali ovo je bilo fantastično. Na krstarenjima su hrana i smeštaj unapred plaćeni, ali na brodu je uvek bilo nepredviđenih izdataka koji su mogli da iznenade putnike.

- On je tako ljubazan - nastavila je Dţeni mešajući slamkom koktel. - Iskreno, očekivala sam da je jedan tako bogat i poznat plejboj više... Uštogljen i nepristupačan. Ali on nije takav! Stvarno je paţljiv i još uvek ne mogu da poverujem da se sve ovo dešava.

- To je fenomenalno! - Medison se iskreno obradovala. - Nadam se da su i tebe smestili negde blizu nas - Dţeni je pogleda preko ruba čaše.

- Hajde da neđemo stjuarda i da saznamo gde su te premestili. - Nema potrebe - odmahnula je glavom osmehuvši se. - Mislim da ću ostati tamo

gde jesam. Medison nije očekivala da će Trent njoj učiniti bilo kakvu uslugu, naročito ne posle

razgovora koji su danas obavili. Iako se radovala zbog Dţeni i njenog muţa, nije bila nimalo oduševljena činjenicom da će biti sama na najniţoj palubi na brodu.

- Naravno da nećeš - Dţeni nije odustajala. - Ne bi prebacili samo nas. To jednostavno nema smisla.

- Saznaću kada budem otišla dole da se presvučem - Medison nije bila raspoloţena da joj objašnjava svoju situaciju.

- Treba da se nađem s poznanikom na večeri za otprilike dva sata. Hajde da uţivamo u piću i da mi ispričaš sve o svom novom apartmanu.

- Dobro - nerado se sloţila Dţeni. - Ali da znaš da ću biti uznemirena ako i tebe nisu prebacili.

- Imaš li terasu? - odlučila je da promeni temu. - Dve! - uzviknula je oduševljeno. - Stiv i ja ćemo večerati na jednoj. Pod zvezdama,

zamisli. Sada kada smo izašli iz one jame, imamo uslove i za romantiku. Medison je sa osmehom na usnama slušala Dţenine planove za romantično veče, bilo joj je drago zbog poznanice, ali njoj je romansa donela samo probleme. Sada je ţelela jedno: Trentovu reč da će uraditi ono što treba i da će ona moći na miru da nastavi ţivot sa svojim sinovima.

Kada je nešto kasnije sišla u svoju kabinu, otkrila je da je zaključana i da njen ključ ne odgovara. Pritisnula je kvaku nekoliko puta mada je znala da to neće pomoći, i konačno je duboko uzdahnula znajući da će morati da se popne na gornje palube i potraţi pomoć.

U glavi joj se malo vrtelo od tri koktela koja je popila, a stomak joj je bio vezan u čvor zbog predstojeće večere s Trentom. Povrh svega toga nije mogla da uđe u svoju

bbyy vvookkii

~~ 1155 ~~

kabinu da se istušira i presvuče i to joj je nametnulo dodatnu nervozu. Ĉim je izašla iz lifta, na Promenadi se našla okruţena mnoštvom putnika koji su obilazili radnje i jedva je uspela da se probije do pulta gde je stajao mladić u uniformi. Njegov zadatak bio je da pomogne putnicima i odgovori na njihova pitnaja.

- Kako mogu da vam pomognem? - dočekao ju je sa širokim osmehom. - Zovem se Medison Viland - odgovorila je. - Ja sam u kabini 1A na Ruţinoj palubi

i... - Medison Viland? - počeo je da prelistava papire pred sobom. - Da - pokušala je ponovo da privuče njegovu paţnju. - Reč je o tome da moj ključ

ne odgovara i... - Gospođice Viland - mladić se uozbiljio. - Ovde je obaveštenje da vas uputimo na

Aţurnu palubu. - Ali sve moje stvari su još uvek dole -pobunila se osetivši olakšnaje. - Treba da se

spakujem i... - Osoblje je to već uradilo, vaše stvari prebačene su u novu kabinu - ponovo se

osmehnuo. - Idite liftom broj tri do Aţurne palube i tamo će vas uputiti do vaše nove kabine.

Medison se nije dopala pomisao na to da je neko nepoznat preturao po njenim ličnim stvarima. Međutim, to je istovremeno značilo da će ubrzo moći da se istušira i spremi za večeru pa je odlučila da pređe preko toga. Kada se lift zaustavio na Aţurnoj palubi, Medison se obrela u Ogromnom luksuzno uređenom hodniku. Ĉula je korake kako se pribliţavaju i kada se okrenula,

zbunjeno je zatreptala ugledavši Meri Sogan, Trentovu asistentkinju. - Drago mi je što te ponovo vidim - srdačno je rekla sredovečna ţena. -I meni - priznala je Medison iskreno. Njih dve su se upoznale tokom romnatične

nedelje koju je provela s Trentom pre više od godinu dana. Kao pomoćnik menadţera, Medison nikada ne bi upoznala desnu ruku velikog šefa, ali kao ţena koja je bila u vezi s njim, upoznala ju je još u početku.

Meri je bila veoma ljubazna prema njoj sve do trenutka kada se saznalo da je ona jedan od zaposlenih na brodu. Tada je stala na Trentovu stranu i nije joj pruţila priliku da mu se ponovo pribliţi.

- Kako si? - upitala je zaboravivši staru ljutnju. - Zauzeto - Meri sleţe ramenima. - Znaš kakav je šef. Vidim, saznala si da su kabine

na Ruţinoj palubi zatvorene. - Zato sam ovde - osmehnula se pogledavši niz hodnik. - Srela sam Dţeni Miler i

rekla mi je da su ona i njen muţ premešteni u drugu kabinu. Kada sam otišla do svoje, nisam mogla da uđem i momak na Promenadi rekao mi je da dođem ovde.

- Odlično - Meri zadovoljno klimnu gavom i pokaza jedna vrata u dnu hodnika. - Milerovi su u onom apartmanu. Tvoj je na drugom kraju hodnika, dođi, pokazaću ti.

bbyy vvookkii

~~ 1166 ~~

Medison je bez reči pošla za Trentovom pomoćnicom pokušavajući da shvati šta se dešava jer je bilo neobično da je sačeka baš Meri. Stjuard zaduţen za ovu palubu trebalo je da se pobrine za nju, ali iz nekog razloga sačekala ju je Trentova asistentkinja lično.

- Moţeš da zamisliš - nastavila je Meri pogledavši Medison preko ramena - koliko se Trent neprijatno iznenadio kada je otkrio da su kabine na najniţoj palubi zauzete.

- Neprijatno? - Medison odmahnu glavom. - Zašto ih je izdao? - To je bila greška - odgovorila je osmehnuvši se. - Za ovo prvo putovanje te kabine

trebalo je da ostanu zatvorene. Osoba koja se oglušila o šefova naređenja već je kaţnjena.

- Biće upucana u zoru? - upitala je Medison ironično. - Ili je samo otpuštena bez preporuka?

- Trent ne otpušta tek tako i ti to znaš - Meri je zastala zagledavši se u nju. -Lagala si ga i zato si otpuštena. Medison

duboko uzdahnu, svesna činjenice da je starija ţena u pravu mada ona zaista nije ţelela da laţe Trenta. Stvari su izmakle kontroli. Kada se jednom uplela u laţ, više nije mogla da pronađe način da se izvuče iz toga, a da nikoga ne povredi.

- Mogao mi je dozvoliti da mu objasnim - rekla je pomalo ljutito. - Znam - Meri je odmahnula glavom. - Trent nije savršen, ali... Pomaţem mu koliko mogu.

On je dobar šef i bio je dobar prema meni od prvog dana. Ne kaţem daje ispravno postupio u tvom slučaju, ali...

- Znaš šta? - prekinula ju je podigavši obe ruke. - Zaboravi. To je bilo pre više od godinu dana i gotovo je. Šta god da smo Trent i ja imali, to je završeno.

- Stvarno tako misliš? - Meri je pogleda iskosa. - Veruj mi - klimnula je glavom Medison. - Trent je završio sa mnom u svakom

pogledu. - Ako ti tako kaţeš... - Trentova pomoćnica je otvorila velika dupla vrata ispred

sebe. - Evo nas. Ovo je tvoja nova kabina, nadam se da će ti se dopasti. - Sigurna sam da hoće - tiho se nasmejala. - Sve je bolje od Ruţine palube, veruj mi.

- Znam - starija ţena se osmehnu. -Tvoje stvari su već raspakovane, osećaj se kao kod kuće. Nadam se da ćemo se opet videti.

Medison je gledala za njom i bila je sve-sna činjenice da nešto nije u redu, ali još uvek nije mogla da shvati šta. Kada je pogledala na sat, otkrila je da ima manje od sat vremena da se istušira i spremi za večeru s Trentom.

Kada je zakoračila u prostrani apartman, paţnju joj je privukao ogroman stakleni zid kroz koji se pruţao pogled na okean. Duţ celog jednog zida bila je polica s knjigama, u uglu bar, a ostala dva zida krasila su dela vrhunskih slikara.

- Ovo mora da je greška - promrmljala je okrećući se oko sebe.

bbyy vvookkii

~~ 1177 ~~

- Nije greška - u tom trenutku Trent se pojavio u jednim vratima. - Ovo je moj apartman i odsešćeš u njemu.

- Šališ se! - pogledala ga je ustuknuvši korak. - Ni slučajno - osmehnuo se i pošao je prema njoj kao čovek koji ima sve vreme

ovog sveta. Medison nije imala kud, osim da se okrene, ovori vrata i otrči niz hodnik, ali znala

je da joj on to ne bi dozvolio. Trent ju je netremice posmatrao, kao da pokušava da otkrije sve njene tajne i videlo se da ne namerava da se zaustavi dok ne uspe.

- To nije dobra ideja - rekla je konačno, trudeći se da joj glas zvuči mirno. - Zašto? - slegnuo je ramenima. - Došla si na moj brod i rekla si mi da sam otac tvoje

dece. Insistirala si na tome da razgovaramo i sada smo ovde, moţemo da razgovaramo na miru.

Kako da ne, pomislila je Medison pre-letevši još jednom pogledom oko sebe. Sve je u tom apartmanu bilo u sluţbi zavođenja. U njenoj staroj kabini nije joj bilo lako naći se licem u lice s Trentom, ali bar nije bilo stvari koje su skretale paţnju.

- Ne bi trebalo da budemo zajedno -promrmljala je konačno. - Nas dvoje smo u istom apartmanu, a ne zajedno - ispravio ju je. - Postoji vaţna

razlika. Šta je bilo, Medison? Zar ne veruješ sebi? Plašiš li se da ostaneš nasamo sa mnom?

- Molim te! - odmahnula je glavom. -Ne vrti se ceo svet oko tebe. - Ja nemam nikakav problem da delim apartman s tobom nekoliko dana - zavukao

je ruke u dţepove. - Takođe - prkosno ga je pogledala. -Veruj mi, od tebe ţelim samo ono što tvoji

sinovi zasluţuju. Nestalo je osmeha na Trentovom licu. Još uvek nije mogao da poveruje u to da je on

otac njenih blizanaca. Ipak, morao je da sazna istinu, a da bi se domogao pravih činjenica; morao je da provede neko vreme nasamo s Medison. Razgovarače s njom da bi otkrio šta tačno ona ţeli a onda će odlučiti šta da radi. Ĉitavo popodne proveo je čekajući da vidi njeno zapanjeno lice kada otkrije da će deliti apartman s njim. Verovatno je i on tako izgledao kada je ugledao fotografiju blizanaca.

Ali na kraju nije uţivao onoliko koliko je očekivao jer mu je previše toga bilo na umu u tom trenutku. Ni sam nije znao koliko je puta pogledao fotografiju beba posle njihovog razgovora i svaki put se pitao da li je moguće da je on otac. Nije bio sasvim spreman da poveruje Medison na reč, ali znao je da ona ne bi došla na njegov brod da to nije istina.

Kada su se upoznali, lagala ga je, i to joj nikada neće zaboraviti, ali ovakvu laţ bilo je lako otkriti.

Krišom je odmerio Medison od glave do pete i priznao je da zaista zanosno izgleda, moţda je čak lepša nego kada ju je upoznao. Njena sjajna duga kosa bila je skupljena

bbyy vvookkii

~~ 1188 ~~

u rep, a nekoliko mekih pramenova uokvirilo joj je lice. Zagledao joj se duboko u oči udahnuvši miris koji ga je opijao.

- U redu, ostaću - rekla je konačno. - Ali sigurno neću spavati s tobom. - Ne laskaj sebi - nasmejao se. - Rekao sam da ćeš biti u mom apartmanu, a ne u

mom krevetu. Pored moje spavaće sobe ovaj apartman ima još tri, a tvoje stvari su u jednoj od njih.

- Odlično - prošaputala je pocrvenevši. - Razočarana? - upitao je. - Nisi baš toliko neodoljiv, Trente - prekrstila je ruke ispod grudi. - Zahvalna sam ti

što sam izašla iz one jame i ako je cena za to boravak u ovom apartmanu, nemam ništa protiv. A sada, ako ti ne smeta, ovo je bio dug dan i prijalo bi mi tuširanje. Koja je moja soba?

- Prva vrata levo - pokazao je glavom u tom pravcu. - Moja soba je na kraju hodnika desno.

- Zapamtiću - promrmljala je. Trent je netremice gledao za njom osetivši da se nešto u njemu pokrenulo, nešto što

nije osetio duţe od godinu dana. Nešto što je verovao da pripada prošlosti, nerado je priznao sebi da još uvek, i pole svega, ţeli Medison Viland. Zavukao je ruke u dţepove i polako prišao staklenom zidu zagledavši se u horizont gde su se spajale dve plave boje, boja neba i mora. Medison ga je uzdrmala pre više od godinu dana i od tada su ga progonila sećanja na vreme koje su proveli zajedno.

Ali nije znao da li ju je pamtio zato što je bila posebna ili zato što nije mogao da zaboravi ţenu koja ga je lagala. A sada se neočekivano vratila u njegov ţivot.

Moraće o mnogo čemu da razgovaraju i ako su deca zaista njegova, moraće da donese neke krupne i vaţne odluke. Ali i pored toga ima sasvim dovoljno vremena da ponovo bude s njom, da oseti njeno telo uza svoje, a kada je se bude zasitio, pustiće je da ode bez ţaljenja i ovoga puta ga neće proganajti sećanja na nju.

33.. ppooggllaavvlljjee Medison je posmatrala Trenta kako se kreće između stolova najekskluzivnijeg

restorana na brodu. Od vlasnika se nije očekivalo da siđe među putnike, ali Trent nije bio kao ostali, a osim toga, izgledalao je kao da uţiva u tome. Za sve to vreme nijednom joj nije pustio ruku i morala je da prizna da se pored njega oseća kao kraljica. Povremeno bi zastao da popriča s nekim od putnika u ţelji da sazna da li uţivaju u krstarenju i da li on nekako moţe da učini njihov boravak još prijatnijim.

bbyy vvookkii

~~ 1199 ~~

Naravno, ţene su bile presrećne što im se ukazala prilika da upoznaju zgodnog i bogatog plejboja kakav je Trent Konoli. To što je u njegovm društvu bila zgodna mlada ţena nije ih sprečilo da otvoreno flertuju s njim. Medison je krišom prevrnula očima. Sve ţene su ga posmatrale otvoreno i izazivački, zavodljivo trepćući i prora-čunatim pokretima zabacujući kosu. Naravno, ni Trent nije ostajao ravnodušan, a ona je mogla da se zakune da bi svaka od tih ţena rado zauzela njeno mesto. - Preţivela sam - rekla je kada su se konačno odmaknuli od jedne posebno napadne brinete.

- Preţivela? - zbunjeno ju je pogledao. - Da pogled moţe da ubije, ta brineta bi začas završila sa mnom - osmehnula se

ledeno. - A šta ćemo sa ovom? - upitao je veselo pokazujći joj ključ od kabine. - Ne mogu da verujem! - odmahnula je glavom. - Ja sam bila s tobom! Mogla sam

da budem tvoja devojka! - Ljubomorna? - pogledao ju je osmeh-nuvši se. - Ne - odmahnula je glavom. - Samo sam malo iznervirana. - Zbog mene? - izgledalo je kao da se zabavlja. - Ili zbog nje? - Zbog oboje - promrmljala je pogledavši ga kroz poluspuštene trepavice. -Zašto joj

nisi vratio ključ? - Zašto bih je ponizio pred njenim prijateljicama? - upitao je iskreno začuđen. - Mislim da je nemoguće poniziti takvu ţenu - podsmehnula se. - Ovo ti zaista smeta - zaključio je pomalo zbunjeno. Oduvek mi je smetalo, pomislila je krišom uzdahriuvši. Od prvog dana kada je

počela da radi na njegovom brodu slušala je priče. Na svakom krstarenju bilo je dovoljno zainteresovanih ţena koje su čekale da dođu na red u Trentovom krevetu.

Iako je sve to znala, iz nekog razloga dozvolila je sebi da bude zavedena magičnim trenutkom. Uspela je da ubedi sebe da je ono što se dešavalo između njih dvoje potpuno drugačije, ali očigledno nije bila u pravu.

- Planiraš li da upotrebiš taj ključ? - upitala je pogledavši ga iskosa. Trent ju je netremice posmatrao nekoliko trenutaka, a onda je duboko uzdahnuo i dao znak najbliţem konobaru da priđe. Pruţivši mladiću ključ, nešto mu je tiho objasnio, ali Medison nije čula nijednu reč.

- Da li je to pravi odgovor na tvoje pitanje? - upitao je kada se konobar udaljio. - Zavisi od toga šta si mu rekao - rekla je hladno. - Da vrati brineti ključ uz moju zahvalnost i izvinjenje - osmehnuo se značajno.

- Trenutno si jedina ţena za koju sam zainteresovan. - Trente... - Evo nas - prekinuo ju je kada su stigli do stola u uglu sale. - Hajde da večeramo i

započnemo taj razgovor koji si ti inicirala.

bbyy vvookkii

~~ 2200 ~~

- U redu - klimnula je glavom kada joj je primakao stolicu. - Mogu li prvo nešto da te pitam?

- Izvoli - rekao je sedajući naspram nje. - Svi ljudi s kojima si razgovarao... ţene s kojima si flertovao - odmahnula je glavom

i zagledala mu se pravo u oči. -Nimalo se nisi promenio, zar ne? - Promenio sam se - rekao je opasno tihim glasom. - Ovih dana više vodim računa o

tome s kim provodim vreme. Više ne verujem nijednoj ţeni na reč kada mi kaţe ko je, sada se prvo postaram da saznam sve o njoj. Ne ţelim ponovo da naletim na neku koja me laţe. Medison je osetila da joj se obrazi oblivaju rumenilom dok je istovremeno stekla utisak da ju je polio hladnom vodom. Duboko je uzdahnula pokušavajući da se smiri, i odsutno je počela noktom da šara po stolu.

- Ne ţelim da ponavljam - promrsila je suvo. - Nisam planirala da te laţem, Trente. - Jednostavno se desilo? - upitao je ironično. - Da - slegnula je ramenima. - Naravno. Nisi mogla da pronađeš način da mi kaţeš da radiš za mene, pa si

jednostavno to prećutala. Pustila si me da mislim da si putnica na mom brodu. - Zapravo, ništa nisam rekla - pogledala ga je. - Ti si pretpostavio da sam putnik. - A ti se nisi potrudila da otkloniš moju zabunu - podsetio ju je mirno. Medison

duboko uzdahnu svesna činjenice da je on u pravu, ali da je rekla istinu, njih dvoje ne bi zajedno proveli tu nezaboravnu nedelju. Ona nikada ne bi znala kako je to biti u njegovom zagrljaju, ne bi maštala o budućnosti s njim niti bi imala dvojicu predivnih sinova.

- Hajde da ne pričamo više o prošlosti - zamolila je. - Ništa ne mogu da promenim, a već sam ti rekla da mi je ţao. Osim toga, ni ti se

nisi baš najbolje poneo. - Moţeš li da me kriviš? - upitao je. - Nisi hteo da razgovaraš sa mnom - podsetila ga je. - Saznao si istinu i potpuno si me izbrisao, toliko brzo da sam bila

iznenađena što me nisi bacio u more da plivam do kuće. - A šta si očekivala da uradim? -osmehnuo se ironično. - Htela sam samo da ti objasnim - rekla je uzdahnuvši. - Sve je već bilo rečeno. - Sada to nikada nećemo saznati, zar ne? - osmehnula se zagonetno. - Ostavimo

prošlost na miru jer ovako ništa ne rešavamo. Šta je bilo, bilo je, a mi treba da razgovaramo o sadašnjosti i budućnosti.

- U pravu si - klimnuo je glavom dajući znak konobaru. - Pričaj mi o svojim sinovima.

- O tvojim sinovima - ispravila ga je isturivši bradu. - To tek treba da dokaţeš - rekao je ozbiljno. - Zašto bih te lagala? - pogledala ga je iznenađeno.

bbyy vvookkii

~~ 2211 ~~

- Zanimljivo pitanje. Mogao bih da kaţem da si me već jednom slagala, ali dogovorili smo se da ne pričamo o prošlosti.

Medison je jedva odolela porivu da ga udari nogom ispod stola. Duboko je uz-dahnula shvativši da će biti mnogo teţe nego što je očekivala. Nekako je uspela da ubedi sebe da će joj Trent poverovati, da će biti dovoljno da pogleda fotografiju i da će odmah znati da su to njegova deca.

Trebalo je da znam da neće biti lako, pomislila je i baš kada je zaustila da mu odgovori, konobar je prišao njihovom stolu noseći bocu šampnajca. Zahvalno je otpila veliki gutljaj penušavog pića jer joj je grlo bilo potpuno suvo.

- Pričaj mi o svojim blizancima - neočekivano je zamolio Trent. - Šta ţeliš da znaš? - pogledala gaje preko ruba čaše. - Sve - slegnuo je ramenima. . Medison se za trenutak zamislila. Obično je rado

pričala o svojim sinovima čak i potpunim strancima. Ali ovoga puta bilo je drugačije, pred njom je sedeo Trent i morala je paţljivo da bira reči.

- Dala sam im lepa imena: Lens i Skip - počela je da priča nehotice se osmehnuvši. - Lens je uvek veseo. Osmeh mu je na licu od trenutka kada se probudi do trenutka kada zaspi. Skip je drugačiji, nekako je zamišljen. Njegovi osmesi su redi i vredniji. On uvek nešto posmatra, proučava i stvarno bih ponekad volela da znam o čemu razmišlja. Trent ju je netremice gledao a ona je pomislila koliko je neverovatna sličnost između njega i njenih sinova."Jednostavno nije mogla da shvati kako je on i za trenutak mogao pomisliti da to nisu i njegova deca.

- Gde su sada? - upitao je kada je zaćutala. - Ostavila sam ih svojoj sestri na brigu. Biće im dobro, dečaci je oboţavaju. - Zašto si odjednom tako napeta? - pogledao ju je iskosa. - Ovo je prvi put da sam ih ostavila -nesigurno se osmehnula. -I mnogo mi

nedostaju... - Verovatno ti nije lako da ih sama odgajaš - rekao je otpivši gutljaj šampanjca. - Nije - odmahnula je glavom zamišljeno. - Ali s druge strane, ne moram da ih

delim ni sa kim. - Pošto očigledno ne ţeliš da ih deliš ni ubuduće, to znači da ne očekuješ od mene

da budem deo njihovih ţivota -bio je to više zaključak nego pitanje. -Samo ţeliš izdrţavanje?

Medison se neprimetno trgnula, nijednog trenutka nije pomislila da bi Trent poţeleo da bude deo ţivota njihovih sinova. On nije tip muškarca koji ţeli porodicu, interesuje ga samo i isključivo posao i provod. S takvim muškarcima se izlazi, ali s njima se ne upoznaju roditelji.

- Oboje znamo da ne ţeliš da budeš otac - rezignirano je rekla. - Zaista? - izvio je obrvu. - A kako ti to znaš?

bbyy vvookkii

~~ 2222 ~~

- Znam da nisi tip koji moţe da se smiri na jednom mestu - odgovorila je. - I sam si mi nekoliko puta tokom one nedelje rekao da ne nameravaš da se oţeniš i skrasiš.

- Ko je spominjao venčanje? - refleksno se odmaknuo od nje. - Ja... - Zaboravi - odmahnuo je rukom. Medison je zaustila da mu odgovori, ali je u tom trenutku njihovom stolu prišao

konobar noseći večeru koju je Trent očigledno ranije naručio. Iznenađeno je pogledala salatu s morskim plodovima pre nego što je podigla pogled na njegovo lice.

- Setio sam se da to voliš - odgovorio je na njeno neizgovoreno pitanje. Medison je bila potpuno zatečena.byvoki Nije znala šta da misli. Trent se pretvarao da mu nije bilo stalo do nje, a posle duţe od godinu dana sećao se koje je njeno omiljeno jelo. Nije mogla da shvati zašto se sećao nečeg tako nevaţnog.

- Reci mi - nastavio je čim se konobar udaljio - zašto si odlučila da rodiš decu kada si otkrila da si trudna?

- Kako to misliš? - zbunjeno ga je pogledala. - Bila si sama - objasnio je zagledavši se u njene oči. - Većina ţena u tvojoj situaciji

ne bi tako postupila, ne bi odlučile da same podiţu decu. Zar se nisi pokajala ni zbog čega?

- Samo zbog dolaska na ovaj brod - promrmljala je sebi u bradu. - Ĉuo sam te - rekao je osmehnuvši se. -I htela sam da čuješ - odbrusila mu je

uzimajući escajg u ruke. - Moji sinovi su mi najvaţniji na svetu i učiniću sve što je potrebno da njima bude dobro.

- Bravo - pogledao ju je preko ruba čaše. - Hoću da se uradi DNK test. - Naravno - mirno je klimnula glavom. - Već sam dala uzorke krvi dečaka laboratoriji u Dejton Biču. Moţeš da im pošalješ

svoj uzorak krvi i oni će te, kada ih uporede, obavestiti o rezultatima. - Pobrinuću se za to sutra - rekao je posvetivši paţnju hrani. - Molim? - zbunjeno se namrštila. - Zar ne moraš da čekaš dok se ne vratimo u Fort

Loderdejl? - Neću da čekam - odgovorio je između dva zalogaja. - Hoću da se ovaj problem

reši što pre. Sutra pristajemo u Nasau i ti i ja idemo na obalu. Naći ćemo neku laboratoriju koja će poslati moj uzorak krvi tvojoj laboratoriji u Dejton Biču. Medison ga je netremice gledala. Ona nije planirala da provede ni trenutak duţe s Trentom nego što je neophodno. Iskreno, očekivala je da neće ţeleti da ima bilo šta s njom kada sazna za dečake, a umesto toga, preselio ju je u svoj apartman i predlaţe joj da provedu još više vremena zajedno.

bbyy vvookkii

~~ 2233 ~~

- Neću te ispuštati iz vida dok se ovo ne reši - rekao je opasno mekim glasom, pogodivši o čemu ona razmišlja. - Nas dvoje ćemo narednih dana biti nerazdvojni i zato bolje počni da se navikavaš na to.

4. poglavlje Trent je uţivao svaki put kada bi njegov brod pristao u luku pruţajući mu priliku

da istraţi neki grad. Ali ovoga puta bilo je drugačije, nije ga zanimala opuštena atmosfera u Nasauu. Isto tako, odlučio je da ne obraća paţnju na to kako Medison izgleda predivno u zelenoj haljini i kako visoke potpetice još više ističu njene vitke noge i lepo oblikovane listove. Pokušavao je da ignoriše čak i njenu dugu plavu kosu koja je podsećala na rasuto klasje po njenim ramenima.

A naročito je odlučio da ignoriše njen miris koji mu je ispunjavao nozdrve svaki put kada bi povetarac promenio pravac. Juče mu se učinilo kao dobra ideja da je smesti u svoj apartman, ali saznanje da je spavala u sobi preko puta njegove drţalo ga je budnog čitave noći.

- Kuda idemo? - upitala je kada su konačno izašli na dok. - Meri je zvala bolnicu u Nasauu -objasnio je vodeći je do taksija koji ih je čekao.

- Očekuju nas u laboratoriji. Ponudili su da urade test čije će rezultate poslati u Dejton Bič. Trebalo bi da dobijemo odgovor za dan ili dva.

- Tako brzo? - upitala je zbunjeno. - Novac sve rešava - odgovorio je sa-mouvereno. Odavno je naučio da čovek moţe da postigne sve što ţeli ako ima dovoljno novca, i

u tom trenutku bio je veoma zadovoljan što je bogat. Ţeleo je da što pre dobije odgovor na pitanje koje ga je mučilo od trenutka kada je ugledao fotografiju beba.

Ĉesto je posezao za tom fotografijom pitajući se kako će ta dva mala bića uticati na njegov ţivot. Morao je brzo da sazna da li je on otac. Ako nije, napraviće Medison pakao od ţivota zato što ga je ponovo slagala.

Kopkalo ga je da li je ona nervozna i zabrinuta zato što će on uskoro saznati istinu. Ako ga je slagala, razumljiva je njena reakcija. Pa ipak, znao je da je Medison dovoljno.inteligentna i da ne očekuje da će joj on posle svega povrerovati na reč. Još uvek se sećao svakog trenutka koji su proveli zajedno. Tada nije pretpostavljao da će jedna kratka nedelja biti sve što će imati, verovao je da je pred njima sve vreme ovog sveta.

Iako gaje tada obuzela silna strast, mogao je da se seti retkih trenutaka kada je pričala o svom domu i porodici. Smatrao je da je potpuno drugačija od svih ţena koje

bbyy vvookkii

~~ 2244 ~~

je poznavao, da je iskrenija i da je više interesuje on nego njegov novac, ali ta fanatazija trajala je kratko. Nijedno od njih dvoje nije prekinulo tišinu dok se taksista vesto probijao kroz gradsku guţvu. U blizini marine i duţ obale Nasau je bio prelep grad, prepun restorana, barova i hotela koji su privlačili turiste.

Ali samo nekoliko blokova dalje od luke, Nasau je bio grad kao i svaki drugi, ulice su bile zagušene automobilima, a trotoari prepuni ljudi koji su nekud ţurili. Trent je odsutno posmatrao šarene tezge na malom trgu pored kojeg su prolazili.

- Ĉudno je, zar ne? - trgnuo se kada je čuo njen glas. - Onakva opuštenost uz obalu, a ovde...

- Grad kao i svaki drugi - rekao je slegnuvši ramenima. - Iskreno, razočarana sam ovim pravim svetom koji se krije u pozadini -

promrmljala je pogledavši ga iskosa. - Uvek postoji skrivena strana - zagledao joj se pravo u oči. - U svemu i svakome. - A šta se krije ispod tvoje fasade? - upitala je osmehnuvši se. - Ja sam izuzetak od pravila - odgovorio je hladno, nateravši sebe da joj uzvrati

osmeh. - Kod mene nema skrivenih dubina ni misterija koje treba rešavati. Ni tajni ni laţi.

- Ne verujem ti - odmahnula je glavom. - Nisi toliko površan osoba koliko se trudiš da se predstaviš. Ne zaboravi da te

donekle poznajem. - Ne dovoljno dobro, očigledno -osmehnuo se meko. - Nemoj da traţiš ono što ne

postoji, Medison. Nisam usamljeni bogataš koji traga za ljubavlju. Ovaj test radim samo radi sebe. Ako su ti dečaci moji, moram to da znam. Ali ja nisam tip koji sanja o kućici u cveću, s belom ogradom i psom u dvorištu, pa nemoj da gradiš zamak u oblacima. Pad s te visine mogao bi da te zaboli. Medison je osetila da joj jeza mili niz kičmu kada je presrela ledeni pogled njegovih očiju. Ĉitave protekle noći prevrtala se u krevetu pitajući se da li je postupila ispravno kada je potraţila Trenta i rekla mu da je postao otac. Sada se prvi put suočila sa činjenicom da je moţda načinila ogromnu grešku i više nije znala šta će se desiti kada se bude uverio u istinitost njenih reči. Do tog trenutka nadala se da će se zadovoljiti time da joj šalje ček svakog meseca, ali više ni u šta nije bila sigurna.

Iskreno, nije znala šta da radi ako on bude zahtevao da provodi vreme sa svojim sinovima.

Pomisao na Trenta u njenoj maloj kući u Dejton Biču bila joj je nezamisliva. Njegov način ţivota bio je toliko drugačiji od njenog da joj se činilo da njih dvoje potiču s različitih planeta.

- Znam da jedan deo tebe veruje da te laţem - rekla je ozbiljno. - Ali govorim ti istinu i ţelim nešto da mi obećaš pre nego što uradiš test.

- Zašto bih to uradio? - pogledao ju je sumnjičavo. - Onako.

bbyy vvookkii

~~ 2255 ~~

- Šta ţeliš da ti obećam? - upitao je. Medison se ponovo trudila da pročita nešto iz izraza njegovog lica, ali ono kao da je bilo isklesnao u kamenu. Stekla je utisak da ju je potpuno isključio iz svog sveta iako su bili tako blizu, ali bar je bio spreman da je sasluša.

- Ţelim da mi obećaš: bez obzira na sve što se desilo - počela je gledajući ga pravo u oči - ono što osećaš prema meni nećeš preneti na naše sinove.

- U redu - rekao je posle kraćeg razmišljanja. - Obećavam da naš odnos neće uticati na to kako ću se ponašati prema deci.

- Hvala ti - promrmljala je osmehnuvši se. - Ali ako su oni moji - dodao je tiho -nas dvoje ćemo morati o mnogo čemu da se

dogovorimo. U laboratoriji su brzo završili i pre nego što je Medison shvatila šta se događa, ona i

Trent ponovo su bili u taksiju. U glavi joj je bučalo i nimalo joj nije prijalo to što se ponovo obrela s njim u skučenom prostoru jer se osećala kao da je u zamci.

- Moţemo li da izađemo? - upitala je. -Ostatak puta moţemo preći pešice. Trent ju je netremice posmatrao nekoliko trenutaka, a onda je klimnuo glavom i rekao taksisti da zaustavi automobil. Medison je odmah izašla udahnuvši sa olakšanjem morski vazduh, i osmehnula se osetivši da se blagi povetarac igra s njenom kosom.

- Ima još nekoliko blokova do luke - rekao je Trent kada joj se pridruţio. - Ne sećam se da si bila toliko nervozna.

- Nisam nervozna - nasmejala se. - Od kada su se dečaci rodili, ne mirujem. Zbog njih sam u pokretu po čitav dan i u onom taksiju mi se za trenutak učinilo da sam u kavezu. Bilo je još gore jer nismo razgovarali i...

- Shvatio sam - prekinuo ju je smešeći se. - I meni će dobro činiti malo vazduha. Reci mi, kako sad izgleda tvoj uobičajeni dan?

- Uobičajeni? - pogledala ga je preko ramena. - Brzo sam naučila da s bebama u kući ništa nije uobičajeno. Sada ustajem mnogo

ranije jer se dečaci bude u cik zore. U poslednje vreme bar spavaju po čitavu noć. - Verovatno ti nije lako da vodiš računa o dvema bebama odjednom - rekao je to

više kao zaključak. - Nije - priznala je. - Ali snalazimo se. U početku je bilo veoma teško, ali svakog

dana nauče nešto novo. Kad spavaju, mogu da radim. - Ĉime se sada baviš? - upitao je brzo. Medison je znala da je jedva dočekao priliku

da promeni temu. Mada se činilo da je paţljivo sluša, bilo je očigledno da je pomalo ravnodušan prema onome što čuje. On nije verovao u to da su dečaci njegovi.

- Oduvek sam ţelela da budem pisac -rekla je ponosno. - Dok sam bila trudna, imala sam slobodnog vremena napretek i napisala sam knjigu. Prijateljica mi je pomogla da pronađem izdavača i pre nego što sam shvatila šta se dešava moja knjiga je bila na listi sto najprodavanijih, a ja sam dobila dugogodišnji ugovor sa izdavačkom kućom. Zadovoljna sam jer mogu da radim kod kuće i da istovremeno

bbyy vvookkii

~~ 2266 ~~

vodim računa o dečacima. Ne bih mogla da podnesem da ih svakoga dana ostavljam u obdaništu. Ţelim da budem tu za sve što im se desi, kad naprave prve korake, kada izgovore prve reči.

- Većina ţena koje znam ne bi ţelela da budu po celi dan zatvorena u kući s dvoje dece koja vrište - rekao je posle kraćeg ćutnaja.

- Prvo, ţene koje ti znaš nisu majčinski tip - pogledala ga je namršteno. - Zar ne? A drugo, dečaci ne vrište po ceo dan. I, treće, za mene je uţivnaje to što provodim vreme sa svojom decom. Ti me zapravo uopšte ne poznaješ, Trente.

- Nisam ţeleo da te uvredim - po njegovom glasu primećivalo se da se zabavlja. - Divim ti se zbog toga što sama odgajaš decu. Ĉini mi se da se ponašaš previše

zaštitnički prema njima. - U pravu si - tiho se nasmejala. - Istog trenutka kada su se rodili, zaljubila sam se u

njih i obećala sebi da nikome neću dozvoliti da ih povredi. I ne dozvoljavam nikome da ih kritikuje.

- Shvatio sam - promrmljao je khmnuvši glavom. Pola sata kasnije Medison je počela da ţali što je traţila da izađu iz taksija jer su

noge uţasno zaboleli. S druge strane, bila je tako blizu Trenta čija je ruka leţala prisno na njenom struku kao da su par. Znala je da bi trebalo da se izmakne što dalje od njega, ali previše je uţivala u tome. Prošlo je mnogo vremena od one nedelje koju su proveli zajedno, ali Trent je nekako pronašao način da se zauvek uvuče u njeno srce. Ona više nije vide-la druge muškarce iako joj je on jasno stavio do znanja da njih dvoje više neće biti zajedno.

- Hej! - uzviknula je oduševljeno kada su stigli do trga prepunog šarenih tezgi. - Hajde da vidimo šta ovde ima! - To je zamka za turiste. Jeftina roba i tome slično. Ne verujem da ćeš tu naći bilo šta

vredno da kupiš. - Baš u tome je čar - tiho se nasmejala i poţurila do najbliţe tezge. Vesto se provlačila kroz guţvu razgledajući raznoliku robu na tezgama i sve vreme

osećajući Trentovo prisustvo. Odmahnula je glavom kada se pred njom isprečio mladić nudeći joj nakit od školjki pa je produţila do tezge sa odećom.

- Treba ti nova garderoba? - trgnula se kada joj je usnama gotovo dotaknuo uvo. Trent se krišom osmehnuo uţivajući u činjenici da ju je činio nervoznom, osećao je

njenu napetost čitavog dana. Kada ju je zagrlio oko struka, znao je istog trenutka da je načinio ogromnu grešku, ali nije ţeleo da se liši zadovoljstva koje mu je pruţao osećaj njenog jedrog tela uz njegovo.

Istovremeno ga je to i uţasno nerviralo, jer je dobro naučio lekciju s njom pre godinu dana. Tada ga je lagala, ali bio je uveren da nije glumila strast. Netremice ju je posmatrao kako izvlači male majice iz gomile na tezgi.

- Zar nisu divne? - pogledala ga je preko ramena.

bbyy vvookkii

~~ 2277 ~~

Trent je osetio da mu je srce poskočilo u grudima kada je ugledao njen blistavi osmeh. Ţene kojima je poklanjao dijamanate pokazivale su manje oduševljenja od nje u tom trenutku.

- Pretpostavljam - saglasio se nevoljno. Posmatrao ju je kako traţi još jednu malu majicu s natpisom koji se nije potrudio da pročita. Prodavačica ih je spakovala u kesu i pre nego što je Medison uspela da reaguje, on je platio, uzeo kese i, uhvativši je za ruku, poveo ju je nazad na ulicu.

- Nisi morao da platiš - pobunila se. - Smatraj to prvim poklonom mojim sinovima - odgovorio je iznenadivši i sebe. - Hoćeš da kaţeš da mi veruješ? - pogledala ga je u neverici. - Recimo da počinjem - promrmljao je posle kraćeg razmišljanja.

*** Tri dana kasnije brod je pristao u Friportu na Velikim Bahamima. Trent je stajao na

palubi iznad komadnog mosta posmatrajući guţvu u luci. Posao na brodu trajao je od ranog jutra do kasno u noć mada je mnogima sa strane izgledalo kao da posada uţiva na krstarenjima.

Krajičkom oka primetio je Meri kako mu se pribliţava. Nije mu promaklo to da je namrštena zato što ga nije zatekla u kancelariji. U poslednje vreme nije mogao da boravi ni u apartmanu jer je Medison bila tamo, a njeno prisustvo postajalo mu je sve veći izazov.

Poslednjih nekoliko dana bili su mu uţasni, provodio je s njom po čitav dan, a noću je u sobi preko puta njene zurio u plafon zamišljajući je pored sebe. Nikada u ţivotu nije se toliko često tuširao hladnom vodom.

Njegov savršeni plan da je zavede pretvorio se u svoju suprotnost, pa je on bio taj koji je zaveden. Vatra strasti koja ga je obuzimala u njenoj blizini pretila je da ga proguta i to je počinjalo uţasno da mu smeta. Došlo je vreme da je odvede u krevet pre nego što stignu rezultati testa. Doneo je odluku da to bude večeras.

- Šefe? - Meri ga je oprezno pozvala. - Šta je bilo? - upitao je ne okrećući se. - Zvali su iz laboratorije u Nasauu - rekla je brzo. - Poslali su rezultate testa u

Dejton Bič. Hoćeš li da ja kaţem Medison? - Ne - odmahnuo je glavom zavukavši ruke u dţepove. - Ja ću joj reći. - Znam da se to mene ne tiče - nastavila je naslonivši se na ogradu - ali mislim da

ovoga puta govori istinu. Medison nikada nije interesovao tvoj novac ni tvoj poloţaj. - Meri... - Ja još uvek govorim - prekinula ga je oštro. - A ako ćeš me otpustiti zato što kaţem

ono što mislim, tek onda me ništa neće zaustaviti. - U redu - duboko je uzdahnuo. - Završi to što si počela.

bbyy vvookkii

~~ 2288 ~~

Ništa nisam rekla kada si je otpustio pre godinu dana - nastavila je prekrstivši ruke ispod grudi. - Tada sam se sloţila s tobom jer smatram da je trebalo da ti kaţe da radi za tebe, ali kad sve to pogledam iz njenog ugla, mogu da razumem zašto ti nije rekla.

- Baš ti hvala - promrmljao je mršteći se. - Ništa nisam rekla ni kada si bio onako izgubljen kada je otišla - nastavila je

ignorišući njegovu upadicu. - Ĉinilo mi se da radim s panterom koji je uhvaćen u zamku.

- Slušaj... - Ali sada ću ti reći - prekinula ga je bez pardona. - I moţeš da me otpustiš ako

hoćeš, ali i sam znaš da nikada više nećeš naći ovako dobrog asistenta i... - Reci već jednom! - obrecnuo se. - Medison nije osoba koja bi lagala - na-mrštila se kada se ironično nasmejao. - Dobro, nije ti rekla da radi za tebe, ali to je bila greška. Ne zaboravi da sam je i ja

tada upoznala. Ona je dobro dete velikog srca. Trent se nervozno premestio s noge na nogu jer nije ţeleo da Meri bude u pravu.

Bilo mu je mnogo lakše da veruje da je Medison bila laţov i manipulator jer je znao kako da se ponaša s takvim ţenama.

-I - podigla je prst naglašavajući svoje reči - videla sam fotografiju tvojih sinova. - To još uvek nije potvrđeno. - Liče na tebe - insistirala je. - Imaju tvoje oči, tvoju kosu i tvoje rupice na obrazima.

Ne laţe te, Trente, ti si im otac. I moraćeš brzo da doneseš neke odluke. Nije joj odgovorio, zagledao se u pučinu dozvolivši blagom povetarcu da mu hladi

lice. To nepregledno plavetnilo uvek je moglo da ga smiri i da otera svu napetost iz njega, ali ne i danas. I moţda nikada više.

Ako je zaista postao otac, neće se zadovoljiti time da svojim sinovima šalje ček jednom mesečno. Neće dozvoliti da njegova deca odrastu a da ga ne upoznaju. Bez obzira na to da li ga Medison ţeli u svojoj blizini, on će biti deo njihovog ţivota čak i ako bude morao da ih odvoji od majke.

Pošto je većina putnika bila na obali Medison je pomislila da šeta po brodu duhova, ali i to je bilo bolje nego da bude u Trentovoj blizini više nego što je neophodno. Rastao je pritisak u njoj, a svaki trenutak provodila je misleći o Trentu.

Ubedila je sebe da joj je potrebno da neko vreme bude sama, daleko od njega, da bi mogla da se opusti. Vratila se u apartman tek uveče i poţurila je da se istušira i presvuče za večeru. Naţalost, činilo joj se da je još napetija. Izašla je na veliku terasu i duboko je udahnula prijatan večernji vazduh, a s neke palube do nje je dopirala tiha muzika. Pomislila je da je pogrešila kada je odlučila da pođe na ovo putovanje i da potraţi Trenta.

Odmahnula je glavom u pokušaju da odagna te misli jer je sada bilo kasno, šta je učinjeno učinjeno je. Ona ništa više ne moţe da učini da nešto promeni. Duboko je uzdahnula i zagledala se u mesečev odraz na mirnoj morskoj površini.

bbyy vvookkii

~~ 2299 ~~

- Ovaj prizor sam već video - čula je iza sebe Trentov duboki glas. - Šta to? - upitala je ugledavši ga kako stoji nedaleko od nje, s rukama u dţepovima. - One noći kada smo se sreli - rekao je, polako joj prilazeći. - Sećaš li se? - Sećam - izbegavala je da ga pogleda u oči. - Plesala si, sama u mraku - nastavio je. - Nisi me primetila i mogao sam na miru da

te posmatrama kako se krećeš u ritmu muzike. - Trente... - Glava ti je bila zabačena, a oči zatvorene - dodao je tiho. - Na licu ti je bio osmeh i

činilo se kao da gledaš u oči svog ljubavnika. - Nemoj... - A ja sam poţeleo da budem taj ljubavnik kome se osmehuješ - neţno je vrhom

prsta prešao preko njene mišice. - Zašto ovo radiš? - upitala je stresavši se od njegovog dodira. - Zato što te još uvek ţelim - prišao joj je još bliţe i spustio šake na njena ramena. - Zato što sam te gledao kako stojiš na mesečini i što sam znao da ću poludeti ako te

ne dodirnem. Ţelim te, baš kao i onda. Moţda čak i više. - To bi bila greška - promucala je obli-zavši suve usne. - Znaš i sam da bi. - Ne bi - odmahnuo je glavom obuhvativši joj lice dlnaovima. - Ovoga puta bilo bi

drugačije. Ovoga puta oboje znamo ko smo i znamo u šta se upuštamo. Ovo je potreba koju oboje osećamo. Zašto bismo se toga lišili?

Svaka ćelija njenog bića ţelela je da mu se pribliţi još više, osećala je njegovu snagu i toplotu svakom svojom porom. Ali odlučila je da se bori i da obuzda strast koja ju je preplavila. Naţalost, znala je da je ta bitka unapred izgubljena kada je pored nje Trent. Ona ga je ţelela od prvog trenutka kada ga je upoznala pre više od godinu dana i za sve to vreme uţasno joj je nedostajao. Noćima ga je sanjala i sada kada je bio pored nje, znala je da neće imati snage da ga odbije.

- Mnogo je razloga - konačno je izgovorila. - Ali u ovom trenutku me je baš briga za sve.

- Potrebna si mi noćas - prošaputao je na njenim usnama. Istog trenutka odbacila je sve svoje sumnje. Moţda će sutra misliti o tome koliko se

njih dvoje razlikuju i koliko zapravo ne odgovaraju jedno drugom. Večeras će sve potisnuti u drugi plan i prepustiće se uţivanju sa čovekom koga je volela.

Medison mu je dozvolila da je povede u sobu. Nisu ţurili jer su znali da pred sobom imaju čitavu noć. Uključio je sve-tiljku pored kreveta i polako je počeo da otkopčava dugmad na košulji paţljivo motreći njenu reakciju. Ona se za trenutak zbunila i pocrvene-la, kao da nikada pre nije videla nage muške grudi. Nesvesno je oblizala suve usne pre nego što je podigla ruke i spustila dlanove na njegove zategnute mišiće. Nije mu prišla bliţe, ali je vrhovima prstiju klizila prema njegovom čvrstom stomaku i zaustavila se na pojasu njegovih pantalona.

bbyy vvookkii

~~ 3300 ~~

Trent se naglo pokrenuo, zavukao je jednu ruku u njenu kosu i privukao ju je bliţe sebi. Medison je rastvorila usne i spremno dočekala njegove, a onda se prepustila dugom, strasnom poljupcu. Gotovo instinktivno njeno telo se privilo uz njegovo. Sve je već bilo rečeno, sada su njihova tela govorila umesto njih. Trent je, ne prestajući da je ljubi, izvukao njenu košulju iz pojasa farmerki i počeo da otkopčava dugmad. Beskrajno polako oslobađao ju je košulje prekrivajući poljupcima svaki novoot-kriveni centimetar njene meke koţe. Medison ]e duboko uzdahnula i, zavukavši mu prste u kosu, osećala je da uzbuđenje u njoj raste.

Ali Trent nikud nije ţurio i zato je pokušao da umiri njenu strast. Duboko je uzdahnuo kada je ugledao crnu čipku njenog grudnjaka. I taj deo njene ode-će završio je na gomili na podu pored košulje.

- Divno - promrmljao je pre nego što je spustio usne na njene grudi. U sledećem trenutku rukama je snaţno objumio njeno telo, a njegove usne zahtevno su se spustile na njene. Medison se spremno predala poljupcu zagrlivši ga oko struka, u ţelji da ga što jače privuče sebi.

Medison je bila potpuno zatečena snagom koja je izbijala iz njegovog tela, čvrstinom njegovih mišića i opojnim usnama. Njen razum se povukao pred strašću koja ju je obuzela i pred silinom ţelje. Nije joj preostalo drugo nego da im se povinuje ne pitajući se zašto. Trent ju je spretnim pokretima oslobodio ostatka odeće, potom ju je podigao u naručje i odneo do kreveta, a zatim se zajedno s njom se spustio na meku posteljinu. Medison je osetila njegovo snaţno telo na svom. Sledećeg trenutka ruku je spustio se na unutrašnju stranu njenih butina, a usne na grudi, pa joj se grla oteo prigušeni krik. Posegnula je za njim u ţelji da ga što pre oslobodi odeće i da mu se preda, ali ju je on sprečio kao da je namerno ţeleo da odugovlači. Trent ju je izluđivao puštajući je da čeka i igrajući se njenom strašću, drţeći je potpuno u svojoj vlasti. Poţudno je ljubio njene usne, klizio jezikom niz njen vrat, zatim joj je ljubio grudi, pa glatku koţu njenog zategnutog stomaka. Njegova nemirna ruka ponovo je skliznula na unutrašnju stranu njenih butina. Poljubio ju je strasno, gnječeći njene usne svojima, a ona mu je uzvratila poljubac jedankom ţestinom. Ljubio ju je silovito, a ona mu je uzvraćala s takvom strašću da su oboje gubili dah. Ĉinilo joj se da nikada u ţivotu nije iskusila ništa slično.

Ovo je ludost, pomislila je Medison, ali se još jače privila uz njega obavijajući nogama njegove bokove. Tiho je jeknula kada su je njegovi dugi prsti stegnuli gotovo bolno i zabacila je glavu prepuštajući vrat njegovim poţudnim usnama.

Osetivši snagu njegove ţelje, zadrhtala je svesna činjenice da nikada nikoga neće ţeleti kao što je tog trenutka ţelela Trenta. Ne skidajući pogled s nje Trent je ustao i polako počeo da se oslobađa ostatka svoje odeće. Kada se ponovo spustio na nju, počela je da ga ljubi nestrpljivo i gladno, ali je on uspeo da umiri njenu nekontrolisnau strast. Medison je osećala njegov vreli dah na obrazu i činilo joj se da gori kao u groznici.

bbyy vvookkii

~~ 3311 ~~

Nije razumela šta joj je šaputao jer mu je glas bio prigušen dok je usnama istraţivao svaki centimetar njene koţe. Njegove usne klizile su po njenom vratu, zaustavljale su se na grudima i stomaku... Rukama je potpuno kontrolisao njeno telo i ona mu se predala bez ostatka, na milost i nemilost njegovoj strasti. Posegnula je za njim, ali je Trent odbio da usliši njenu molbu, što ju je prisililo da preuzme inicijativu. Poloţivši dlanove na njegove snaţne grudi, odgurnula ga je i, iskoristivši njegovu zbunjenost, neţno ga je naterala da legne na leđa. Bez oklevanja opkoračila je njegove bokove i uz uzdah neizmernog zadovoljstva primila je njegovo telo u svoje.

Trent nije dugo bio zbunjen, pridigao se i zagrlio ju je čeličnim stiskom. Jednom rukom obuhvatio je njena leđa dok ju je drugom čvrsto stezao oko bokova privlačeći je uza se.

Medison mu se prepustila ţeljno, kao da je celog ţivota čekala samo taj trenutak i kao da je se ništa više ne tiče. Kretali su se u savršenoj harmoniji, kao jedno, gledajući se netremice očima punim strasti. Njeni dlanovi klizili su niz njegova leđa, a onda ga je grčevito zagrlila privlačeći ga još jače. U sledećem trenutku podelili su zadovoljstvo, usne su im se silovito spojile, dahovi su im se izmešali, a zatim su zajedno klonuli.

Kada im se disanje smirilo, Trent ju je neţno poloţio na čaršave i spustio se pored nje privlačeći je u zagrljaj. Medison je naslonila glavu na njegovo rame i počela je da se igra sitnim dlačicama na njegovim grudima. Trent je odsutno prevlačio vrhom prsta po liniji njenog tela.

- Ovo je bilo... - trudila se da pronađe prave reči. - Znam - osmehnuo se. Već sledećeg trenutka nadneo se nad njom zagledavši joj se u oči. Budio je vatru i

strast u njoj, činio je svakim dodirom da se oseća ţenom. Uspeo je da je navede na to da opet poţeli da mu pripadne.

U tom trenutku nije mogla da misli ni na šta drugo. Jedino je ţelela da utoli svoju strast i da zadovolji ţelju koju je dugo gušila u sebi. Znala je da je i on to osetio. Opustila se u njegovom zagrljaju dozvolivši čulima da je vode. Oboje je ponovo prepravila strast. Ĉinilo joj se da nikada nije bila ţivlja, a istovremeno je i umirala i letela. Kada je došao trenutak ponovnog spajanja, oboje su stekli utisak da će ekspfbdirati. Medison se naglo izvila ţureći mu u susret. Osetila je njegove vrele dlanove na svojim bokovima i učinilo joj se da nema dovoljno vazduha. Iznenada ju je pritisnuo telom na krevet. Jednim pokretom učinio je da postanu jedno, a onda se umirio, kao da nešto čeka. Njegovo snaţno telo nije joj bilo teško, osećala je slatku toplinu od tog prijatnog pritiska.

Ni Trent nije pokazivao ţelju da se pomeri. Ostali su tako neko vreme, čvrsto spojeni. A onda, sasvim polako, Medison je počela da se mcškolji pod njim ţeleći ga opet. Privijala ga je u zagrljaj traţeći njegove usne. On ju je gladno ljubio i posednički stezao u pokušaju da umiri obostranu ţelju koja je gorela u njihovim telima. Ĉvrsto

bbyy vvookkii

~~ 3322 ~~

ju je privijao uz sebe, kao da se plašio da će se ona odvojiti od njega. Medison je osećala da drhti, činilo joj se da je u groznici, a vreli talas potresao joj je čitavo telo. Vreme se zaustavilo, a svet je prestao da postoji. Trent ju je još čvršće stegnuo dok su zajedno leteli prema vrhuncu. Svakim delićem svog tela Medison je osećala njegovo dok je tonula u beskraj. Proteklo je podostao vremena pre nego što je on skupio snagu da podigne glavu. Njene oči bile su zatvorene, a na licu joj je ugledao smiren izraz.

Trent se nevoljno odvojio od nje, ali ju je i dalje čvrsto drţao u zagrljaju. U tom trenutku činilo joj se da bi ćeli svoj ţivot mogla da provede vodeći ljubav s njim. Prepustila se uţivanju u njegovom zagrljaju dok je lagnao tonula u san.

Trent je ostao dugo budan, zagledan u tavanicu. Njihovo ponovno vođenje ljubavi probudilo je vatru u njemu koju nikada pre nije osetio. Planirao je da je zavede, da ponovo doţivi strast koju su nekada delili i da je tako izbaci iz glave jednom zauvek.

Ali kada ju je ponovo osetio uza se, kada je ponovo vodio ljubav s njom, shvatio je da je ţeli još više. Dok je leţala sklupčana uz njega, otkrio je da je probudila u njemu nešto za šta nije ni znao da je sposoban. Medison Viland je predtsvljala opasnost, on je to znao i osećao, ali nije mogao da prestane da je ţeli. Ţeleo ju je sve više i to ga je uţasno plašilo.

5. poglavlje Kada se Medison sledećeg jutra probudila, otkrila je da je sama u krevetu. Brzo se

uspravila prelazeći pogledom po sobi kao da očekuje da će Trent svakog trenutka iskočiti iz senke. Ali njega nije bilo.

Polako je ustala jer ju je svaki mišić boleo, čak i oni za koje nije znala da ih ima. Skupila je svoju odeću i poţurila u svoju sobu. Dok se tuširala, razmišljala je o tome da se sada između njih nešto promenilo.

Trent joj ništa nije obećao prošle noći, kao što joj ništa nije obećao ni tokom one nedelje koju su proveli zajedno, pa se plašila novog razočarenja. Shvatila je da je ponovo napravila istu grešku, predala se čoveku koga je volela, ali koji nije voleo nju.

Ako će već praviti greške, onda bolje da u njima uţiva, pomislila je zatvorivši vodu. Dok se oblačila, pokušavala je da odluči šta sledeće da učini, ali problem je bio u tome što nije znala šta joj se dešava.

Do juče joj je sve to izgledalo krajnje jednostavno, trebalo je samo da pronađe Trenta, da mu kaţe za dečake i da se vrati kući svom ţivotu. A sve se

bbyy vvookkii

~~ 3333 ~~

iskomplikovalo, pomislila je poseţući za telefonom jer je morala da čuje sestru, da čuje kako su njeni dečaci i da podseti sebe na realnost.

Kada je završila razgovor, nije znala da li se oseća bolje. Kada ju je Trent izbacio iz svog ţivota, bila je gotovo uništena, ali je osećala da će ovoga puta kada ga izgubi, bol biti mnogo jači.

Za to vreme Trent je stajao na gornjoj palubi zagledan u smirujuće plavetnilo pred sobom. Nikada sebe nije smatrao kukavicom, sve je u ţivotu postigao sam, podigao je svoju poslovnu imperiju ni iz čega i stvorio je za sebe svet kakav je oduvek ţeleo.

A pre samo nekoliko sati iskrao se iz svog kreveta i sobe pazeći da ne probudi Medison, jer nije ţeleo da razgovara s njom. Znao je iz iskustva ţene su uvek ţelele da razgovaraju jutro posle, da analiziraju sve što se desilo i što je rečeno prethodne noći.

Ali ovoga puta nije bilo šta da se analizira, podsetio je sebe, jer je ostvario svoj plan: ponovo je zaveo Medison i time zauvek završio s njom. Nije se obazirao na to što mu se čitavo telo napelo na pomisao daje među njima sve završeno. Medison je ponovo bila njegova i više ga neće prognajati u snovima niti će razmišljati o njoj iz dana u dan. Uporno je pokušavao da ubedi sebe da je među njima sve gotovo, ali nije mogao da prestane da misli na nju. Ono što je protekle noći iskusio s njom nije osetio još od kada su poslednji put bili zajedno. U njegovom ţivotu bilo je mnogo ţena, ali nijedna nije bila kao Medison...

To mu je uţasno smetalo jer je ţeleo prolazne avnature sa ţenama. Ali ništa u vezi sa Medison nije bilo ni površno ni prolazno, to je dobro znao i zato je bilo najbolje da se drţi podalje od nje. Uostalom, tako je najbolje za njih oboje. Odlučio je: neće se više kriti na sopstvenom brodu. Pronaći će Medison i reći će joj da nije zainteresovan za to da ponove prošlu noć mada je dobro znao da je to laţ. Okrenuo se i ugledao ju je kako se pribliţava, kao da ju je prizvao svojim msilima.

- Pitala sam se gde si nestao - rekla je. - Morao sam da se pobrinem za neke stvari. Osmehnuo joj se odsutno, pripremajući se za razgovor o tome koliko ko kome

znači. To je bio jedan od razloga što se upuštao u veze sa ţenama koje su, kao i on, traţile samo kratkotrajnu zabavu. Ţene slične Medison nisu bile na njegovom radaru i to s razlogom.

- Htela sam samo da ti kaţem - osvrnula se oko sebe da bi se uverila da su sami pre nego što je nastavila - da je prošla noć bila greška.

- Molim? - iznenađeno ju je pogledao. - Nismo smeli to da uradimo - ponovila je. - Nisam zbog toga došla na ovaj brod.

Seks s tobom nije mi bio u planu i sada se kajem. Istog trena Trent je osetio da ga obuzima bes. Nije mogla da se kaje jer mu se

protekle noći potpuno predala i znao je da je uţivala isto koliko i on. Osim toga, kako on moţe da raskine s njom ako ona to prva učini?

bbyy vvookkii

~~ 3344 ~~

- Zaista? - procedio je kroz stisnute zube. - Znaš isto tako dobro kao i ja da prošla noć nije smela da se desi - rekla je mr-šteći

se. - Ti si zaineteresovan samo za veze koje traju koliko jedno krstarenje, a ja nisam u poziciji da budem bilo čija "devojka meseca".

- Devojka meseca? - ponovio je uvređeno, potpuno zaboravivši da je upravo to hteo on njoj da kaţe.

- Samo ti kaţem da se neće ponoviti. Ti i ja... - Shvatio sam - prekinuo ju je suvo. -Verovatno je tako najbolje. Pre samo nekoliko trenutaka traţio je najbolji način da zauvek raskine s njom, a

kada je ona to uradila, ţeleo ju je više nego ikad. Nije znao šta mu se to dešava. Osim toga, ona nije pošla na ovo krstarenje zbog njega već zbog onoga što on moţe da joj pruţi. Medison je od njega ţelela samo novac za decu, ali ipak novac, i zato nije nimalo drugačija od ostalih ţena.

- Privlačiš me, ali to si verovatno već shvatio - promrmljala je pocrvenevši. -Uskoro ćeš se vratiti svom uobičajenom ţivotu, druţićeš se s nekom brinetom ili crvenokosom, a ja ću se vratiti svojim sinovima u Dejton Bič.

- Ne uzbuđuj se toliko zbog toga - rekao je mirno, povrativši samokontrolu. - Bila je to jedna noć i oboje smo se lepo proveli, ali sada je gotovo.

- Dobro - prisilila je sebe da se osmehne. - Onda bih mogla da uhvatim današnji let iz Friporta. Razgovarala sam sa sestrom

malopre i ona... - Da li su bebe dobro? - izletelo mu je. - Naravno - pogledala ga je zbunjeno -ali moja sestra nije navikla da non-stop vodi

računa o njima. - Voleo bih da još malo ostanaeš. - Zašto? - upitala je. - Hoću da budeš ovde dok ne dobijemo rezultate testa - objasnio je glasom koji nije

trpeo pogovor. - Onda bi trebalo da pređem u drugu kabinu - zaključila je posle kraćeg raz-

mišljanja. - Bojiš se da nećeš moći da se kontrolišeš? - sarkastičan ton zazvučao je u njegovom

glasu. - Sanjaj o tome. Trent se tiho nasmejao i, uhvativši je za ruku, poveo ju je u apartman. Nijedno od

njih nije bilo više raspoloţeno za priču. Trent je pokušavao da se izbori sa oprečnim osećanjima koja su ga zapljusnula, a Medison je razmišljala samo o tome kako da što pre ode s broda.

- Faks - promrmljao je kada su se oboje trgnuli na prepoznatljivi zvuk mašine. Klimnula je glavom poţurivši u njegovu spavaću sobu da uzme komade odeće

bbyy vvookkii

~~ 3355 ~~

koje je tamo zaboravila tog jutra. Ţelela je da to uradi što pre, dok je on nečim zaokupljen, jer više nije verovala sebi.

- Iz laboratorije je! - doviknuo je u trenutku kada je širom otvorila vrata. Ako je i rekao još nešto, ona ga nije čula, nije čak osetila ni zadovoljstvo što Trent više neće moći da poriče da je otac njenih sinova. Naime, otvorenih usta zurila je u nagu crvenokosu lepoticu koja je leţala u izazovnoj pozi na njegovom krevetu.

- Medison? - ovoga puta njegov glas bio je nedaleko od nje, ali nije se okrenula. - Hej! - crvenokosa je brzo povukla pokrivač da zakloni nago telo. - Nisam znala da

već ima društvo i... - Ko si ti?! - besno je upitao Trent ulazeći u sobu. - Devojka meseca? - ponudila je rešenje Medison. - Slušajte - ţena je poţurila da objasni - jasno je da sam pogrešila i... - Nemoj da ideš zbog mene - rekla je Medison i okrenula se na peti. - Medison, čekaj! - Doviknuo je Trent za njom, ali je ona odlučno marširala prema

svojoj sobi. Medison nije ţelela da čuje njegovo objašnjenje jer nije bio preterano iznenađen

kada je zatekao nagu ţenu u svom krevetu. To joj je reklo sve što je trebalo da zna. Već ta činjenica bila joj je dovoljan znak da shvati: vreme je da ode. Osećala se kao

najobičnija budala jer je dozvolila sebi da se ponovo zaljubi u tog čoveka. Uletela je u svoju sobu, izvukla kofer i počela da ubacije stvari u njega.

- Šta to radiš? - upitao je Trent ušavši za njom. - Mislim da je očigledno - obrecnula se ne prestajući da se pakuje. - Odlazim. - Zbog crvenokose? - uhvatio ju je za ruku nateravši je da ga pogleda. - Šta je bilo? - izazovno gaje pogledala. - Ni njenog imena ne moţeš da se setiš? - Ne znam ko je ona! - viknuo je izner-virnao. - Pa kako da znam kako se zove?! - Prekini da vičeš na mene! Odlazim i ne moţeš me zaustaviti. - Dođavola, Medison - rekao je nešto mirnije. - Stigli su rezultati fešta i... - Onda znaš da sam ti rekla istinu. - Moramo da razgovaramo. - Mislim da smo jedno drugom rekli sve što smo imali - zatvorila je kofer. - Reci

svom advokatu da me pozove. - Pobogu, Medison! - isprečio joj se na putu. - Upravo sam saznao da sam otac i

potrebno mi je malo vremena. Ako se smiriš, mogli bismo da se dogovorimo... - Zar ne bi trebalo da budeš s gospođicom riđokosom? - upitala je ironično. - Ona se oblači i odlazi! - rekao je uhvativši je za ramena. - Nisam je pozvao.

Potplatila je sobaricu.

bbyy vvookkii

~~ 3366 ~~

- Ĉudi me da je morala da potplaćuje da se uvuče u tvoj krevet - izmaknula se na bezbednu udaljenost. - Sigurna sam da su sobarice navikle da puštaju nage putnice u tvoj apartman. To je ovde uobičajeno, zar ne?

- Niko ovamo ne ulazi bez moje dozvole, što ovog puta nije bio slučaj. Nadam se, zbog sobarice, da je mito bio dobar jer ju je upravo koštao posla.

- Naravno! - oči su joj opasno sevnule. - Otpusti sobaricu i time ćeš resiti problem. Svi na ovom brodu znaju kakav si

zavodnik - osmehnula se ledeno. - Sobarica se verovatno nije mnogo iznenadila kada je ţena zatraţila da je pusti u tvoj apartman.

- Moj ţivot je moja stvar - rekao je kruto. - U pravu si - klimnula je glavom. Obišla ga je i brzo zakoračila prema vratima jer je

morala što pre da ode odatle i nije imala vremena da proveri da li je nešto zaboravila. Morala je da se vrati u svet u kojem ju je neko ţeleo.

- Ne dugujem ti nikakvo objašnjenje -krenuo je za njom. - Tačno, ne duguješ mi - pogledala ga je preko ramena. - Ti radiš ono što ţeliš,

Trente. Oduvek je bilo tako. I sasvim liči na tebe da okriviš sobaricu koja radi da bi preţivela. Slobodno je otpusti da bi se osećao bolje, ali nemoj da očekuješ od mene da ostnaem i da to gledam.

- Medison, ne dozvoljavam ti da odeš! - sustigao ju je u dva koraka. - Hoću da razgovaram s tobom o našim sinovima. Hoću da se dogovoimo šta ćemo dalje.

- Svako od nas vratiće se svom načinu ţivota - usne su joj se iskrivile u nešto što je trebalo da bude osmeh. - Pozovi svog advokata i pobrini se za izdrţavnaje. Redovno ću ti slati njihove fotografije i obaveštavaću te o svemu.

Izašla je u ogromni hol i još jednom se okrenula da ga pogleda poslednji put. Oči su mu bile u senci, a sve u njoj ţelelo je da mu se ponovo baci u zagrljaj.

- Zbogom, Trente - rekla je pre nego što je nestala. Nekoliko sati kasnije Trent je zamišljen sedeo u svojoj kancelariji. Medison je otišla,

kao i crvenokosa, a on nije otpustio sobaricu. Najviše ga je ljutilo to što je Medison bila u pravu. By vokiii Svi na brodu znali su da su lepe ţene dolazile u njegov apartman na svakom krstarenju. Rekao je Meri da prebaci sobaricu na donje palube i da joj objasni da će ostati bez posla ako ponovo primi mito od nekog putnika. Nije primećivao ništa oko sebe zato što su mu misli bile uz Medison. Ĉinilo mu se da je još uvek vidi kao stoji u vratima apartmana s koferom u ruci i izrazom lica koji je bio mešavina ţaljenja i razočarenja.

Nije mogao da shvati s kojim je pravom ona razočarana u njega i zašto to njemu toliko smeta. Po ko zna koji put pogled mu je pao na faks na radnom njegovom stolu. On je zaista otac tih dečaka i ta misao ga je istovremeno činila i ponosnim i prestrašenim.

Nesvesno je odmahnuo glavom jer je posle mnogo godina ponovo imao porodicu.

bbyy vvookkii

~~ 3377 ~~

Pravo pitanje bilo je kako da se postavi u toj situaciji. Medison je otišla pretpostavljajući da će se on drţati po strani i da će s njom ubuduće kontaktirati preko advokata. Do sada se uvek drţao po strani ne dozvoljavajući nikome da mu se previše pribliţi, ali sad će se to promeniti. Medison je mislila da ga poznaje, verovala je da će on nastaviti da ţivi kao da se ništa nije desilo, kao da ona i bliznaci ne postoje, ali pogrešila je.

- Meri! - pozvao je pomoćnicu preko interkoma. - Reci, šefe. - Pozovi aerodrom i iznajmi mi privatni avion. Vraćam se na Floridu.

66.. ppooggllaavvlljjee Kada su bliznaci bili bezbedni u krevecima u svojoj sobi a njen kofer raspakovan,

Medison je gotovo mogla da ubedi sebe u to da nikud nije odlazila; da onog kratkog krstarenja zapravo nije bilo, da nije opet bila s Trentom i da nije otišla ostavivši nagu crvenokosu u njegovom krevetu.

Bila je budna satima jer Lensa i Skipa nije interesovalo to što je ona jedva dre-mnula prošle noći. Njih dvojica ţelela su doručak tačno u sedam ujutro i sada su se zadovoljno igrali u ogradici u dnevnoj sobi dok je ona radila za stolom. Ovo je upravo ono što ţelim od ţivota, pomislila je osmehnuvši se. Bili su joj potrebni njeni sinovi i rutina, njena mala, ali udobna kuća i njen mali svet ispunjen ako ne uzbuđenjem onda ljubavlju.

A ako je srce boli zato što Trent nije deo tog sveta i što nikada neće znati kakava je radost biti roditelj, s vremenom će i taj bol uminuti. Samo se treba prepustiti vremenu, ono leci sve.

- Vas dvojica ne očekujete nikog, zar ne? - upitala je kada se čulo zvono pred ulaznim vratima.

Odgovor, naravno, nije dobila, ali se osmehnula i poţurila da otvori. Osmeh joj je još uvek bio na usnama kada je širom otvorila ulazna vrata i ugledala... Trenta. Previše je dobro izgledao da bi zadrţala samokontrolu. Na prilazu je ugledala luksuzni automobil s tamnim staklima, što je objašnjavalo kako je dospeo tu. Sada je još samo trebalo da otkrije zašto je potegao toliki put do njene kuće. Kada je ponovo podigla pogled do njegovog lica, on se široko osmehnuo.

- Dobro jutro, Medison - rekao je skinuvši naočare za sunce.

bbyy vvookkii

~~ 3388 ~~

- Šta...? - promucala je zapanjeno. - I meni je drago što te vidim - nastavio je veselo, ulazeći u njenu kuću.

- Hej! Ne moţeš... - naglo je zaćutala kada je ugledala malu putnu torbu u njegovoj ruci. - Šta radiš ovde? Zašto si došao? Kako si me našao?

- Došao sam da vidim svoje sinove -spustio je torbu na pod i zavukao ruke u dţepove farmerki. - Veruj mi, uopšte te nije bilo,teško da te pronađem.

- Trente... - Gde su? - nestrpljivim tonom ju je prekinuo. Medison je instinktivno pogledala u pravcu ogradice, a Trent je pratio njen pogled

pa se okrenuo. Posmatrala je kako se menja izraz njegovog lica od hladne rezervisanosti do nesigurnosti, a koliko je ona poznavala Trenta Konolija, on je uvek bio i previše siguran u sebe. Izgleda da je susret sa dečacima iz ko-rena uzdrmao njegovu čeličnu fasadu. Oprezno im je prišao i polako se spustio na kolena ispred ogradice prelazeći pogledom s jednog dečaka na drugog, kao da ih proučava.voki

- Koji je koji? - upitao je tiho. - Pa... - Nemoj da mi kaţeš - pruţio ruku ka bliţoj bebi. - Ovo je Skip, zar ne? - Da - osmehnula se. - Znači, ti si Lens - obratio se drugoj bebi. Obojica su ga paţljivo posmatrala, kao da pokušavaju da shvate ko je on. Lens mu

se veselo osmehivao, a Skip ga je proučavao dok mu je na licu bio ozbiljan izraz. Kada je proteklih meseci zamišljala šta će se desiti kada Trentu bude rekla za njih,

nijednog trenutka nije pomislila da će on poţeleti da ih vidi. - Stvarno si slušao kada sam ti pričala o njima - rekla je pomalo iznenađeno. - Naravno - klimnuo je glavom ne skrećući pogled s beba. - Upravo su onakvi kakvima si ih opisala. Toliko liče jedan na drugog, a u isto

vreme toliko su različiti. Bila si u pravu i kada si rekla da su prelepi. - Trente, zašto si došao? - naglo se uozbiljila. - Da ih vidim - rekao je uspravivši se. -I da razgovaram s tobom. Bio sam ljut kada

si otišla, ali sam imao dovoljno vremena za razmišljanje. - Morala sam da odem - promrmljala je slegnuvši ramenima. - Došao sam da ti kaţem da sam smislio plan kako da razrešimo ovu situaciju -

zagledao se netremice u nju. - I da oboje budemo na dobitku. - Na dobitku? - ponovila je. - Kako to misliš? Nije joj promaklo to da je stisnuo usne' i da se čitavo njegovo telo napelo kao da se

priprema za napad. Osetila je da je nešto steţe u grudima i jedva je odo-lela potrebi da uzme dečake u naručje i pobegne daleko.

- Sinoć mi je palo na pamet da postoji veoma jednostavno rešenje za ovu situaciju - rekao je zavukavši ruke u dţepove.

bbyy vvookkii

~~ 3399 ~~

- Nisam te potraţila zato što mi je trebalo rešenje - prekrstila je ruke ispod grudi. - Htela sam samo izdrţavnaje za njih.

- To ćeš dobiti - odmahnuo je rukom. - Ali ja ţelim više. - Koliko više? - pogledala ga je sumnjičavo. - Kao što sam rekao, mnogo sam razmišljao kada si otišla - nastavio je kao da ona

ništa nije rekla. - Konačno, sinoć u avionu mi je sinula da su bliznci preveliki posao za jednog roditelja.

- Da, ali... - Moj plan je jednostavan - prekinuo ju je pomalo nestrpljivo. - Razdvojićemo ih,

svako od nas uzeće po jednog. - Šta?! - preneraţeno ga je pogledala. - Da li si ti normalan?! Ne moţeš ih razdvojiti! Nisu to kučići, Trente. Oni su

blizanci i potrebni su jedan drugom. Ja sam im potrebna. Ne moţeš mi uzeti nijednog!

Trent je već i sam došao do tog zaključka i nije mogao da se ljuti na nju što se razbesnela. Bilo mu je dovoljan jedan pogled na dečake pa da shvati da njegov plan neće funkcionisati, ali morao je da ih vidi da bi to saznao.

- Smiri se - podigao je ruku da bi spre-čio bujicu njenih reči. - Rekao sam da mi je to bio plan, ali stvari su se promenile.

- Ovde si deset sekundi - procedila je kroz stisnute usne. - Šta je moglo da se promeni za to vreme?

- Video sam ih — osmehnuo se pogledavši bebe u ogradici. - Njih dvoje su celina i ne moţemo da ih razdvojimo.

- Dobro - laknulo joj je. - Nisam završio - zagledao joj se pravo u oči. - Došao sam ovamo da bih video svoje

sinove i sada ne nameravam bilo kud da odem. - Kako to misliš? - upitala je mršteći se. - Ne misliš valjda da ostaneš ovde? - Upravo to - odgovorio je osmehnuvši se. Pogledao je oko sebe i shvatio da bi dve njene kuće mogle da stanu u njegov

apartman na brodu. Ali, za razliku od njegovog luksuznog apartmana, ova kuća bila je dom. I on nije nameravao da napusti taj dom dok ne upozna svoje sinove i dok ne pronađe način da bude uključen u njihove ţivote.

- To je ludost - odmahnula je glavom. - Nije - promrmljao je suvo. - Već sam propustio nekoliko meseci njihovog ţivota i

ne ţelim da ispustim ni dan više. Neću da budem samo ček za njih, Medison. Ako si se tome nadala, ţao mi je što sam te razočarao.

- Ne moţeš da ostaneš ovde - rekla je nemoćno raširivši ruke. - Nema mesta. U ovoj kući imam samo dve spavaće sobe. Jedan je dečja, a garantujem ti da u moju nećeš ni zaviriti.

bbyy vvookkii

~~ 4400 ~~

- Spavaću na kauču - rekao je u nadi da će uspeti da je nagovori na promenu mišljenja. - Stvar je jednostavna. Ostaću ovde i upoznaću svoje dečake ili ću te tuţiti za staratelj stvo. Šta misliš, ko će od nas dvoje pobediti u toj bici? Biraj, Medison.

Poslednja kap krvi nestala je iz njenog lica i Trent je poţeleo da ošamari sebe osetivši se kao najveća budala na svetu. A onda se setio za šta se bori, za jedinu porodicu koju ima, za svoje sinove i nije ţeleo da izgubi.

- Stvarno bi to uradio? - promucala je tiho. - Bez razmišljanja - rekao je ozbiljno. -Uradiću sve što je potrebno. - Ĉestitam - kiselo se osmehnula. - Dobio si ovu rundu. U tom trenutku jedan dečak počeo je da plače, kao da je osetio tenziju u prostoriji.

Trent se okrenuo i ugledao Skipove oči pune suza, a onda se Lens prodruţio bratu. Uspaničeno je pogledao Medison.

- Hteo si brzi kurs očinstva - pokazala je glavom na ogradicu. - Ovo ti je prva lekcija. Ti si ih rasplakao, pa ih ti i smiri.

- Medison... Ona se nasmejala i, uzevši laptop sa stočića, nestala je iza vrata svoje spavaće sobe

ostavljajući ga da se sam snalazi. Ne znajući šta će, kleknuo ispred ogradice pokušavajući da ubedi dečake da se smire, sve vreme osećajući da ga Medison krišom posmatra.

Ako je ona zaista bila negde u senci budno prateći ono što se događa, on to nije ţeleo da zna. Izgradio je svoju poslovnu imperiju ni iz čega i sigurno je u stanju da se pobrine za dve bebe. Na kraju krajeva, to nije moglo da bude baš toliko teško.

Do kasnog popodneva Trent je bio potpuno izmoren, a Medison je uţivala. Nahranio je dečake i okupao ih, što je bio događaj za sebe, i volela bi da je imala kameru da to snimi, a sada je pokušavao da ih obuče. Medison je stajala u vratima dečje sobe posmatrajući njegove muke s osmehom na usnama. Gledao je bebe u krevecu i nemoćno je podigao ruke uvis, a onda promrmljao nešto nerazumljivo sebi u bradu.

Bez obzira na sve, ona mu nije ponudila pomoć, a on je nije traţio. Medison je ţelela da ga pusti da sam iskusi kako izgleda njen dan. Ako ništa drugo, to će ga ubediti da nije spreman da bude samohrani roditelj blizancima.

- Uţivaš u ovome, zar ne? - upitao je pogledavši je preko ramena. - Zar ima nešto loše u tome? - uzvratila mu je pitanjem i dalje se smešeći. - Dobro, dobro - odmahnuo je glavom. - Ali moraš da priznaš da mi ne ide loše. - Pretpostavljam - slegnula je ramenima. - Ali sada mi miriše da imaš mali problem

koji treba brzo resiti. - Opet? - promrmljao je duboko uzdahnuvši. Mada ju je to dovodilo do ludila, Medison je ostatak dana provela u svojoj sobi

radeći. Ako je Trent toliko ţeleo da se igra oca, bila je odlučna da ga pusti da iz prve

bbyy vvookkii

~~ 4411 ~~

ruke otkrije kako izgleda izaći na kraj s blizancima. Bilo joj je neobično da bude u kući, a da istovremeno bude razdvojena od dečaka, ali morala je da natera Trenta da sam shvati da nije spreman da bude otac. Morala je da ga natera da shvati da je njegova ideja da joj oduzme sinove suluda.

Pomisao na njegovu pretnju izazvala je drhtavicu u ćelom njenom telu. On je bogat i moţe da angaţuje najbolje advokate na svetu. A onda moţe da unajmi dadilje i telohrnaitelje i da kupi sve što bi sud smatrao da je dečacima potrebno. U odnosu na njega, ona je pisac u usponu, koji još uvek ne zarađuje mnogo i nije imala čime da mu se suprotstavi ako zaista odluči da traţi starateljstvo nad decom. Od uzaludnih pokušaja da dokuči njegove misli, glava ju je zabolela. Snaţno je protrljala ukočene mišiće na vratu shvativši da je premorena i gladna, i da je veoma interesuje to kako se Trent snalazi. Uputila se u kuhinju i zastala kao ukopana kada je ugledala haos koji je tamo vladao.

Iskreno, imala je poteškoća da prepozna svoju inače urednu kuhinju. Mleko u prahu bilo je rasuto svuda po elementima, sudopera je bila puna neispranih flašica, a tu je bila i neverovatna gomila krpa koje je Trent očigledno upotrebio u pokušaju da obriše haos koji je napravio. Duboko je uzdahnula odmahnuvši glavom, a onda je poţurila u dnevnu sobu uplašena onim što će tamo zateći. Tek tada je primetila da u kući vlada potpuna tišina, nisu se čuli ni zvukovi iz televizora ni dečji plač. Namrštila se primetivši još praznih bočica na stočiću u dnevnoj sobi, otvoreni paket pelena i pocepani paket vlaţnih maramica. A onda je obišla kauč i zastala. Trenet je opušteno spavao na podu drţeći u svakoj ruci po jednu bebu. Osetila je da joj se srce stegnulo i znala je da je na opasnom terenu jer njena ljubav nije imala budućnost. Trent je samo ţeleo da se uključi u ţivote svoje dece, a to nije uključivalo nju.

- Zašto si baš ti stigao do mog srca? -promrmljala je tiho. - Jesam li? - upitao je otvorivši oči. - Znaš da jesi - znala je da nema svrhe da poriče. Oprezno, da ne bi uznemirio blizance, Trent se uspravio sve vreme gledajući je

netremice u oči. Poţelela je da moţe da mu pročita misli, da otkrije šta oseća. Ali, kao i uvek, njegove misli bile su nedokučive i Medison nije mogla da otkrije šta se krije u dubini njegovih očiju.

- Zašto si onda onako brzo otišla s broda? - upitao je tiho. - Znaš ti zašto - promrmljala je suvo. - Ali nisam čak ni poznavao tu ţenu -rekao je pomalo ratoborno. - Nije vaţno - odmahnula je glavom. -Zar ne shvataš, Trente? Ta crvenokosa bila je

samo primer toga koliko se nas dvoje razlikujemo. Podsetila me je na to koliko nisam bila u "svom elementu" na tom brodu. Za razliku od nje, ja nisam pripadala tamo niti mije mesto pored tebe. Za mene nema mesta u tvom ţivotu, kao ni za dečake.

- Ali moglo bi da bude - rekao je sugestivno. - Sve troje mogli biste da budete deo mog ţivota. Mogli bismo da ţivimo na brodu, znaš da tamo ima mnogo mesta.

bbyy vvookkii

~~ 4422 ~~

Dečaci će imati više nego dovoljno prostora za igru i obići će svet. Upoznaće druge kulture i naučiće strane jezike.

- Primamljivo, zaista - hladno se osmehnula. - Ali ţivot na brodu nije za njih. Njima je potrebno dvorište za igru, park za šetnju, škola za učenje i prijatelji. Potreban im je pas...

- Unajmićemo tutore - rekao je sklonivši joj pramen kose s lica. - Mogu da se igraju s decom putnika, a na brodu rade i profesionalne vaspitačice. Moţemo čak i da im nabavimo psa ako smatraš da je pptrebno. Moglo bi da uspe, Medison, mi bismo se potrudili da uspe.

Jednim delom svog srca ţelela je da mu poveruje i bilo je tako lako prepustiti se maštanju, ali duboko u sebi znala je da on ne ţeli nju. Trent nije pokušao da pronađe način da postane deo njenog ţivota, zapravo je ţeleo da njegovi sinovi budu s njim.

- Ne, Trente - prošaputala je odmahnuvši glavom. - To ne bi bilo fer prema njima ni prema nama. Ti mene ne ţeliš, ţeliš svoje sinove. I ja te razumem, veruj mi.

- Nije reč samo o njima, Medison - poţurio je da je razuveri. - Ti i ja... - Nemamo budućnost - završila je umesto njega. Medison se činilo da bi dala sve na svetu da su stvari drugačije, ţelela je da postoji

makar mala mogućnost da je on voli kao što ona voli njega. Ali Trent Konoli nije bio tip muškarca koji bi mogao da se posveti jednoj ţeni i trebalo bi da to stalno ima na umu.

- Ne moţeš to da znaš - pobunio se odmahnuvši glavom. - Mogli bismo da pokušamo.

Njegov pogled je obećavao i Medison je svakom ćelijom svog bića poţelela da moţe da prihvati rizik. Ali ona više nije sama i nije mogla da primora sebe da uradi nešto zbog čega bi njeni sinovi kasnije moţda patili.

- Pomozi mi da ih smestim u krevetiće - pomislila je da je promena teme najbezbednija u tom trenutku.

- Ovaj razgovor nije završen, Medison - rekao je, spremno podigavši Lensa u naručje.

- Završen je - prošaputala je naginjući se da uzme Skipa.

****** Trent je znao da je odavno trebalo da ode jer nije ţeleo da sretne Medisoninu sestru.

Doduše, kada je konačno prevazišla potrebu da ga ubije kašičicom kojom je mešala kafu, uspeli su da razmene nekoliko gotovo ljubaznih rečenica. Privatnim avionom koji ga je čekao u Orlanadu mogao je da odleti u Italiju i da se ukrca na svoj brod koji će za dva dana isploviti na krstarenje Atlantikom pa Mediteranom. U tom slučaju ne bi morao da se pretvara niti da bude ljubazan prema Medisoninoj sestri koja ga je očigledno mrzela. A na prvom mestu, ne bi ga mučila ţelja koju je osećao svakog

bbyy vvookkii

~~ 4433 ~~

trenutka u Medisoninoj blizini. Nekoliko proteklih noći prespavap je na kauču u njenoj dnevnoj sobi i bile su to najduţe noći u njegovom ţivotu.

Leţao je budan gotovo do zore zamišljajući sebe kako na prstima ide hodnikom do njene spavaće sobe, a onda se zavlači u krevet pored nje. Svakog jutra budio se sa osećajem napetosti a mučenje se nastavljalo čim bi je ugledao. Medison je po čitave dane provodila s njim, ali nije bila njegova. Polako je ušao u dečju sobu. Obojica njegovih sinova bili su budni i on se osmehnuo uočavajući koliko su slični ali i različiti. Obojica su ličila na njega, imala su njegovu crnu kosu, plave oči i rupice na obrazima kada su se smejali. I obojica su svojim malim pesnicama čvrsto drţala njegovo srce sprečavajući ga da ode.

Više nije mogao da zamisli da ne bude uz njih kada im izraste prvi zub, ili kada počnu da puze, ili kada načine prve korake. Nije mogao da zamisli da ne bude pored njih da im pomogne da se usprave kada prvi put padnu. Dečaci su se istovremeno trgnuli kada se negde spolja začulo zujenje kosilice za travu i Trent je brzo prišao krevetićima spustivši ruke na njihove grudi da bi ih umirio. Pod dlanovima je osećao kako im srca brţe kucaju i... nešto što nikada pre nije osetio.

Nije očekivao da će ga očarati ta dva mala bića niti je mogao da zamisli da će jedva čekati priliku da ih uzme u naručje. Ni pretpostavljao nije da će to vreme koje je proveo sa svojim sinovima i njihovom majkom biti najsrećniji period u njegovom ţivotu.vokiii

Osmehnuo se kada je konačno shvatio istinu, ali postavljalo se pitanje šta moţe da učini u tom smislu. Moraće da pronađe način da ubedi Medison u to da oni pripadaju jedno drugom i da je pred njima lepa budućnost uz ove prekrasne dečake.

77.. ppooggllaavvlljjee Medison je obukla spavaćicu posle tuširanja i kada je iščetkala kosu, pošla je da

obiđe dečake, kao što je činila svake večeri pre spavanja. Ali ovoga puta tamo je zatekla Trenta kako se naginje nad decu obučen samo u farmerke. Okrenuo se i uspravio kada je ona ušla u sobu, i mogla je da oseti moć njegovog pogleda koji se zaustavio na njoj. Pri slabom noćnom svetlu njegove oči bile su u senci, ali Medison nije morala da ih vidi da bi osetila ţmarce po telu. Osetila je da joj se koţa jeţi i da krv počinje brţe da joj struji, ali je prisilila sebe na to da mirno prođe pored Trenta. Trudeći se da ga ne gleda, nagnula se prvo nad Lensov krevetac, a zatim i nad Skipov, osmehnuvši se kada se uverila da obojica mirno spavaju. Ipak, ma koliko se trudila da ignoriše Trenta, osećala je njegov uporni pogled na sebi a osećaj koji je to

bbyy vvookkii

~~ 4444 ~~

ptario... pa bilo je kao da ju je dodirivao. I protiv svoje volje počela je isprekidano da diše. Osetila je blagu vrtoglavicu kao i lepršanje leptirića u stomaku. Još uvek nije uspela da dokuči šta on zapravo traţi u njenoj kući i zašto je često gleda na takav način. Uzalud se trudila da pronikne u njegove misli i, osetivši da ruke počinju da joj drhte, ponovo ga je obišla i poţurila u svoju sobu.

- Ĉekaj - pozvao ju je tiho, sustigavši je u hodniku. - Trente, šta to pokušavaš? - upitala je pogledavši ga pravo u oči. - Ćuti - prošaputao je spustivši prst na njene usne. - Ne govori ništa i ne razmišljaj. Trent ju je netremice gledao nekoliko trenutaka. U njegovim očima prepoznala je

onaj zadovoljni muški pogled koji joj je govorio da mu se dopada to što vidi. U čitavom telu osetila je navalu vreline koja je ubrzano prerastala u pravu groznicu.

Pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice i krišom uzdahnula. Trent Konoli je najprivlačniji i najmuţevniji muškarac koga je u ţivotu srela. Pri pogledu na njegove široke grudi, osetila je da joj se suše usta i nesvesno je oblizala usne. Bilo je nečeg u njegovom telu što je tako delovalo na nju. Jedan pramen njegove crne kose pao mu je na čelo dajući mu dečački izgled. Beskrajno neţno Trent je zavukao ruke u njenu kosu i potraţio njene usne.

Razum joj je govorio da to što radi nije pametno, ali je odbila da ga sluša u tom trenutku. On se malo odmaknuo od nje zagledavši joj se u oči pogledom zamućenim od strasti. Medison je bila sigurna u to da je niko nikada nije gledao s takvom strašću i da je niko nikada više neće ţeleti kao što ju je Trent ţeleo tog trenutka.

Niti će ona ikada ponovo ţeleti nekoga kao što je ţelela njega. Trent se odmaknuo za još jedan korak i ona se uplašila da će se povući, ali nagnuo se i nestrpljivim pokretom podigao ju je u naručje. Krupnim koracima pošao je u njenu spavaću sobu, a ona je nemoćno naslonila glavu na njegovo rame. Ne ispuštajući je iz zagrljaja, otvorio je vrata, a zatim ih je zatvorio gurnuvši ih nogom. Polako je prišao krevetu.

Tek tada ju je neţno pustio pa je nogama dotakla pod. Sagnuo se da uključi lampu na njenoj noćnoj komodi. Trent se nakratko udaljio od nje da bi se oslobodio odeće, i Medison je uzdahnula primetivši da je on uzbuđen kao i ona. Ipak, činilo joj se da on potpuno vlada situacijom za razliku od nje, pomislila je smušeno. Ponovo je osetila njegove usne na svojima. Trent je produbio poljubac, a ona mu je odgovorila podjednakom ţestinom.

Nastavio je da je ljubi i miluje sve strasnije i Medison je izvila svoje telo prema njemu kada je osetila njegove šake na svojim grudima. Nijedan muškarac dosad nije uspeo da probudi njenu strast u tolikoj meri kao Trent. Nikada u ţivotu nije osećala takvo zadovoljstvo kao u njegovom zagrljaju. Trent ju je strasno ljubio i usnama istraţivao najosetljivije delove njenog tela koje je već poznavao, a ona je prstima prelazila po svakom njegovom mišiću kao da ţeli da ih zauvek utisne u sećanje. Ubrzo je osetila da joj koţa gori pod njegovim dodirima i da je ponovo hvata blaga vrtoglavica. Medison mu je zavukla prste u kosu i privukla njegovu glavu svojoj, a

bbyy vvookkii

~~ 4455 ~~

zatim gaje poljubila ne krijući koliko ga ţeli i koliko joj je potreban. Pogledi su im se sreli i ona je osetila da joj se jeza spušta niz kičmu. Znala je da će se za koji tren potpuno izgubiti u njegovoj probuđenoj snazi. U tom trenutku samo je njegov poljubac bio stvaran, a njegovo telo izvor fizičkih ţelja. Trentove usne bile su meke, tople i vlaţne, U glavi joj je bila samo jedna misao: da se njihova tela spoje, da doţivi pravo i potpuno zadovoljstvo koje je samo on mogao da joj pruţi. Poljubila ga je gladno, unoseći svu svoju ljubav i ţelju za njim u taj poljubac, a Trent joj je odgovorio istom merom. Voki Postojali su samo njih dvoje, a Medison se potpuno predala tim trenucima u kojima je bila jedno s Trentom, u ţelji da oni većno traju. Medison je glasno zastenjala kada je osetila njegovo toplo telo uza svoje, kada je postala svesna snage njegove ţelje.

Trent se za tren odmaknuo pogledavši je očima zamućenim od strasti. Ţeleo je dokaz o tome da i ona njega ţeli, i dobio ga je ugledavši vatreni sjaj u njenim očima. Pored nje se osećao dobro, bolje nego pored bilo koje druge ţene. Medison je bila nesebična, iskrena i inteligentna, i nije igrala one male ţenske ige niti je pokušavala da manipuliše njime. I uvek je bila srećna, šta god da radi. Ponovo je posegnuo za njenim telom povijajući je uza se. Počeo je da je miluje sve predanije.

A Medison je mogla samo nemoćno da se prepusti Trentovim rukama kada ju je podigao, pa se zajedno s njom spustio na krevet zarobivši je svojim snaţnim telom. Medison je uzdrhtala pod njim i već je bila nestrpljiva da oseti slast ljubavnog uţivanja sa čovekom u koga je bila očajnički zaljubljena. Trent ju je neţno ljubio dodirujući je veoma paţljivo, kao daje najveća dragoce-nost. Disao je šumno, a kada je spustio ruke na njene pune oble grudi, sa usana mu se oteo zadovoljni uzdah. Njenim telom prostrujala je slatka jeza kakvu nikada ranije nije osetila. Medison mu je zavukla prste u kosu i izvila svoje telo prema njemu, obuzeta silinom ţelje. Pa ipak, ta neverovatno snaţna ţelja preplitala s nekim neobjašnjivim strahom koji joj je govorio da bi trebalo da ga odgurne od sebe. Ali znala je da bi bila očajna kada bi prekinula čaroliju tog trenutka. Trentovi poljupci pekli su joj koţu po vratu, a ruka mu se ponovo spustila do njenih grudi i počela je neţno da ih miluje. Taj pokret izazavao je uzdah zadovoljstva s njenih usana.

Drhtala je u kao transu, a ni slutila nije da je moguće doţiveti toliko telesno uzbuđenje i tako snaţne nalete poţude. Shvatila je da je ovoga puta nešto ipak bilo drugačije dok je odgovarala na Trentove poljupce i milovanja. - Medison... - prošaputao je glasom napuklim od emocija.

Reagovala je na svaki njegov pokret, na svaki dodir i uzdah. Uţivala je dok je prelazila drhtavim prstima po njegovim napregnutim mišićima na grudima i leđima. Otvorila je polako oči i pogledala ga zamagljenim, čeţnjivim pogledom. Trent ju je ponovo poljubio strasno, zahtevno. Izvijala se pod njegovim veštim dodirima dok se u njoj ponovo rasplamsavala vatra. Nije znala kako da se izbori sa zahtevima svog tela, ali je zato Trent znao kako da u toli njenu strast. Obavila mu je ruke oko vrata i

bbyy vvookkii

~~ 4466 ~~

zavukla je prste u njegovu kosu. Poţelela je da on nikada ne prestane da je miluje. Medison je bila zapanjena snagom njegovog tela.

- Nisam sigurna da ću moći dugo da čekam - prošaputao je muklo na njenim usnama.

- Onda nemoj - uzvratila mu je pomerivši se izazovno pod njim. Kada je konačno osetila njegove bokove među svojim butinama, učinilo joj se da je

odahnula. Njen razum je u tom trenutku ustuknuo pred strašću i ţeljom kojima je morala da se povinuje. Više nije mogla da izdrţi, ali Trent je nije pustio dugo da čeka i jednim trzajem učinio je da im se tela spoje. Primila ga je u sebe spremno i potpuno, prepuštajući se njegovom ritmu. Pogledi su im se sreli, mutni od strasti i neizgovorenih obećanja. Medison se izvila prema njemu, kao da je čitavog ţivota čekala baš taj trenutak. Za nju više ništa na svetu nije postojalo dok su se kretali u savršenoj harmoniji, kao jedno. Pritisnula je rukama njegova leđa privlačeći ga još bliţe sebi, kada je osetila da njeno zadovoljstvo nezadrţivo raste.

Nesvesno je zaječala jer nije uspela da kontročiše tu nevoljnu radnju. Trent ju je privio uza se i zarobio je njene usne mrveći ih svojima.

Ljubio ju je strasno, ne krijući ogromnu glad za njom. Drhtala je od zadovoljstva koje su u njoj budili njegovi poljupci i dodiri. Koţa joj je

gorela tamo gde ju je dotakao. Osetila je pulsiranje i svog i njegovog tela, svu snagu njegove ţelje i još snaţnije se privila uz njega. Osećaj zajedničkog spajanja bio je veličanstven za oboje, goreli su od ţelje i strasti koja je rasla u njima sa svakim pokretom. Oboje su bili svesni samo potrebe da utole glad za onim drugim, bez imalo stida.

Grč vrhunskog zadovoljstva zahvatio ih je u istom trenu. Ostali su spojeni, teško dišući, bez reči. Medison nije ţelela da se pokrene da ne bi prekinula taj čarobni trenutak, ţelela je da zauvek ostane u njegovom zagrljaju. Dok su se smirivali, grlila mu je ramena, ljubila vrat, zavlačila mu je prste u kosu poslednjim atomima snage. On joj je oduzeo svu snagu, osećala je slatku obamrlost i radosno je dočekala njegove usne na svom licu i vratu. Kasnije, dok su umorni leţali jedno pored drugoga, u čvrstom zagrljaju, Medison se iznenada pridigla na lakat. Gledala ga je netremice nekoliko trenutaka, kao da je ţelela dazaupamti svaku liniju i boru na njegovom licu. Polako je počela prstom da prati liniju njegove snaţne vilice, pa usana, a.zatim je kliznula preko vrata i grudi. Kada je pritisnula dlanom njegove grudi, on se izvio, a uzdah zadovoljstva oteo mu se sa usana.

Medison je zadivljeno posmatrala kako su snaţni mišići Trentovih grudi počeli da podrhtavaju pod njenim dodirom. Posegnula je za njim mazeći ga drhtavim prstima, počela je da ga ljubi nestrpljivo, kao u groznici. Trent ju je poljubio beskrajno neţno, a onda je jezikom rastvorio njene usne i privio ju je u zagrljaj. U Medison je ponovo buknula vatra i ostila je silnu potrebu mu se ponovo preda. Obavila je ruke oko njegovog vrata strasno mu uzvrativši poljubac. Nije znala šta joj nosi sutrašnji dan,

bbyy vvookkii

~~ 4477 ~~

ali je u tom trenutku bila svesna jedino njegovog nagog tela koje ju je pritiskalo, i njegovih vrelih usnaa, i njegovih spretnih ruku. Nije ţelala da razmišlja o onome što će biti, jedino je taj predivni trenutak bio vaţan. Medison se izvila u ţelji da mu omogući da što dublje prodre u nju, ponovo se gladno predajući strasti kakvu dotad nije poznavala. Iz njenog grla oteo se jecaj zadovoljstva, a zatim još jedan... Svaki Trentov pokret odagnavao je i poslednju trunčicu zdravog razuma primičući je sve bliţe beskrajnom blaţenstvu koje se jii sa čim nije moglo porediti. Njegovi sve dublji i nerazumljiviji uzdasi mešali su se s njenima, stapajući se u jedan. Trent je počeo brţe da se pokreće pruţajući joj upravo ono što je ţelela i što joj je bilo potrebno. Kretali su se u savršenoj harmoniji koja je vodila ispunjenu.

Slili su se u jedno, njegova koţa postala je njena, njegove ruke njene, njegove usne njene. Medison je očajnički ljubila njegovo lice dok joj se grč neslućenog zadovoljstva širio po utrobi. Tada je i Trentovo snaţno telo protresao čitav niz trzaja, a s njegovih usana otkinuo se jecaj beskrajnog zadovoljstva. Ostali su tako, čvrsto spojeni, teško dišući, potpuno nesvesni protoka vremena. Medison nije ţelela da se pokrene, nije ţelela da prekine taj čarobni trenutak. Ţelela je da ostane u Trentovom zagrljaju zauvek. Zatvorila je oči i šćućurila se uz njega ţarko ţeleći da njen san postane stvarnost.

***

Kada se sledećeg jutra probudila, bila je sama. Trent je otišao. Doduše, njegova

putna torba bila je još uvek u uglu dnevne sobe, što je značilo da se nije vratio na brod. Zapravo je samo izašao iz kuće. Nije je to iznenadilo, uostalom, i posle

iste takve strasne noći koju su proveli na njegovom brodu takođe ju je izbegavao sledećeg jutra. Ipak, obuzelo ju je razočarenje i morala je da se zapita da li se on to namerno distnacira od nje da bi mu bilo lakše da konačno ode. Osetila je da joj se suze skupljaju u uglovima očiju i duboko je uzdahnula pokušavajući da se smiri. Poţurila je da započne redovne obaveze, da se pobrine za dečake trudeći se da ne misli na to koliko je lepo bilo deliti svakodnevnu rutinu s Trentom.

Kada su blizanci konačno okupani, nahranjeni i obučeni, Medison je odlučila da i sama izađe iz kuće. Nije nameravala da se vuče iz prostorije u prostoriju dok čeka Trenta da se vrati i ponovo joj slomi srce kada joj kaţe da odlazi. Ona ima svoj ţivot i odlučila je da ga ţivi punim plućima. Smestila je dečake na zadnje sedište pričvrstivši njihove nosiljke, a zatim je spustila torbu punu bočica i pelena, zajedno sa svojom taš-nom, na suvozačevo sedište pa je sela za volan.

Suze su joj ponovo zamaglile vid pa je morala snaţno da trepće da bi ih zaustavila jer nije ţelela da plače. Provela je predivnu noć sa čovekom koga je volela i sigurno neće ţaliti zbog toga. Šta god da se desi, neće se kajati zbog onoga što je bilo.

bbyy vvookkii

~~ 4488 ~~

- Halo? - zbunjeno se javila na mobilni telefon koji je u tom trenutku zazvonio jer nije prepoznala broj.

- Medison - taj glas prepoznala bi uvek, u bilo koje doba dana i noći. - Molim, Trente? - promrmljala je uzdahnuvši. - Da li si u kući? - upitao je veselo. - U stvari, u automobilu sam - trudila se da joj glas zvuči mirno. - Upravo sam

krenula s blizancima u kupovinu. - Odlično - rekao je brzo. - Imaš li olovku i papir? - Naravno da imam, ali šta... - Zapisi - prekinuo ju je glasom koji nije trpeo pogovor. Gotovo nesvesno izvile su joj se obe obrve na ovu njegovu naredbu, ali je ipak

izvukla iz torbe blok i olovku, koje je uvek nosila sa sobom. Iza nje je Lens počinjao da se buni i iz iskustva je znala da će mu se Skip uskoro pridruţiti.

- Trente, o čemu je reč? - upitala je pomalo nestrpljivo. - Samo... - nakašljao se pre nego što je nastavio - ... ţelim da ti pokaţem nešto i hoću

da ti i blizanci dođete ovamo. - Gde? - upitala je sumnjičavo. - U Orlanado - odgovorio je. - U Orlanado? - ponovila je zbunjeno. - Samo me poslušaj, u redu? - napravio je kratku pauzu pre nego što je dodao: - Molim te. Medison je iznenađeno zatreptala jer nije mogla da se seti da li je Trent ikada ikoga

molio za bilo šta. Zato je poslušno zapisala adresu koju joj je izdiktirao i uputstva kako da stigne do tamo, uzaludno pokušavajući da sazna o čemu se radi.

Prekinuo je vezu pre nego što je mogla da mu postavi još neka pitanja koja su joj se motala po glavi. Namrštila se pogledavši telefon u svojoj ruci, i duboko je uzdahnula bacivši ga na sedište pored sebe, svesna činjenice da je Trent bio u stanju svašta da joj priredi. Ispostavilo se da je na adresi koju joj je dao divna velika kuća u španskom stilu. Mogla je da se zakune da bi bar šest njenih kuća moglo bez problema da se smesti ovu koju je razgledala, ali ipak ju je potsetila na porodični dom. Ispred kuće je bio lepo uređeni travnjak i popločani prilaz za automobile. Kada je izašla iz svog starog "ševroleta", čula je zvuk zapljuskivanja talasa i znala je da je iza kuće okean. Ponovo se zapitala, po ko zna koji put za poslednjih sat vremena, šta je to Trent smislio. Odmahnula je glavom uzdahnuvši, i nagnula se da izvadi Lensa iz nosiljke kada je čula Tentov glas kojim ju je dozivao. Pogledala je preko ramena ugledavši ga kako trči prema njima preko travnjaka. Osmeh mu je blistao na licu i izgledao je veoma uzbuđeno.

- Daj da ti pomognem - rekao je poljubivši je neočekivnao u obraz. - Šta se dešava? - oprezno je upitala gledajući ga kako uzima Skipa u naručje. - Gde smo mi to? Ĉija je ovo kuća?

bbyy vvookkii

~~ 4499 ~~

- Sve ću ti objasniti čim uđemo - šarmantno joj se osmehnuo. - Unutra? - ponovila je zatvorivši vrata od automobila. - Da - klimnuo je glavom. - Kreni ti. Ja ću uzeti torbu s pelenama i tvoju tašnu.

Načinila je nekoliko koraka a onda je zastala pogledavši ga krišom. Na sebi je imao jednostavnu pamučnu majicu i izbledele farmerke koje je nosio prethodne večeri. Trgnula se kada su joj se i protiv njene volje misli vratile na proteklu noć.

- Ne mogu tek tako da uđem - pobunila se vraćajući se u sadašnjost. - Ne znam ko ţivi ovde i...

- U redu - rekao je prebacivši torbu s pelenama preko ramena. - Ući ćemo zajedno. Tako je bolje, uostalom.

- O čemu to pričaš? - pogledala ga je mršteći se. - Videćeš - osmehnuo se zagonetno. Krenuo je krupnim koracima prema kući ne

ostavljajući joj nikakav izbor, pa je poţurila za njim. Staza do ulaznih vrata bila je oivičena patuljastim ruţama neţnih pastelnih boja i opojnog mirisa. Očekivala je da će se ulazna vrata svakog trenutka otvoriti i da će vlasnik te prelepe kuće izaći da ih dočeka i pozdravi.

Međutim, niko nije izašao i kada je konačno zakoračila u prostani i svetao ulazni hol, shvatila je zašto. Kuća je bila potpuno prazna. Njihovi koraci odzvanjali su dok ju je Trent vodio kroz dnevnu sobu, pored širokog stepeništa i dalje niz hodnik prema kuhinji. Medison je zainteresovano gledala oko sebe oduševljena velikim i svetlim prostorijama. Ko god daje dizajnirao kuću, tačno je znao šta radi. Zidovi su bili obojeni u beţ boju, podovi su bili od sjajne hrastovine, a stolarija od tamnog drveta. Raspored prostorija bio je savršen i naprosto su vapile za prisustvom porodice. Ta kuća je izgrađena za to da bude ispunjena dečjim smehom. Svuda oko sebe osećala je smirenost, kao da je i kuća bila radosna što su u njoj ponovo ljudi.

- Dođi - uhvatio ju je za ruku i poveo do jednij vrata. - Hoću ovo da vidiš. Medison je jedva uspela da vidi sve u prostranoj kuhinji kada ju je Trent gotovo izgurao na popločani plato iza kuće. Na kameni plato nastavljao se uređeni travnjak koji je bio oivičen raznovrsnim drvećem i cvećem koje ju podsetilo da botaničku baštu.

Donju ivicu travnjaka pratila je niska, u belo ofarbana ograda s kapijom kroz koju su vlasnici te prelepe kuće mogli da stignu pravo na plaţu. Do Medison je dopro blagi povetarac noseći miris okeana.

Polako se osvrnula oko sebe i, udišući punim plućima, uţivala je u lepoti tog mesta. Iskreno je zavidela ljudima koji su imali sreću da ţive u toj kući. Osmehnula se kada joj se pogled ponovo zaustavio na mirnoj površini okeana.

- Ništa ne razumem, Trente - pogledala ga je preko ramena. - Šta se dešava? Zašto smo ovde?

- Da li ti se dopada? - upitao je pomalo napeto. - Mislim na kuću. Da li ti se dopada? - Kome se ne bi dopala? - odmahnula je glavom smejući se. - Prelepa je. - Dobro je - promrmljao je sa olakšanjem. - Zato što sam je kupio.

bbyy vvookkii

~~ 5500 ~~

- Ti si... - zatreptala je zapanjeno. - Šta si uradio? Trent se od srca nasmejao kada je ugledao zaprepašćeni izraz njenog lica. I to je bilo

vredno svih onih tajnih razgovora sa agentom za nekretnine. Zbog njenog osmeha vredelo je ustati jutros rano da bi potpisao ugovor s bivšim vlasnicima kuće. Ovoga puta njegov plan će uspeti, morao je da uspe.

- Zašto si to uradio? - upitala je. - Zbog nas - rekao je posmatrajući smenu osećanja na njenom licu. - Nas? - ponovila je kada se pribrala. - Da, Medison - klimnuo je glavom. -Kupio sam je za nas. Podigao je ruku i neţno ju je pomilovao vrhovima prstiju po obrazu, osetivši

razočarenje kada je ona ustuknula. Znao je da neće biti lako, ali je isto tako znao da mora da pronađe način da je ubedi u to da je pravilno postupio.

- Konačno sam pronašao rešenje za našu situaciju - rekao je zagledavši se u njene oči, u ţelji da otkrije šta ona misli i oseća.

- Našu situaciju? - ponovila je odmahujući zbunjeno glavom. Vetar koji je duvao postao je hladan, ali je dan bio sunčan i još uvek topao. Senke

drveća nisu padale na popločani plato pa su se sunčevi zraci presijavali u njenoj kosi stvarajući neobičnu auru oko njenog lica. Poţeleo je da je tog trenutka

privuče u zagrljaj, ali znao je da prvo, jednom zauvek, moraju razrešiti svoj odnos. - Dečaci - počeo je polako, kao što je planirao. - Oboje ih volimo i oboje ih ţelimo.

Zato mi je palo na pamet da bi rešenje za nas bilo da se venčamo. Na taj način oboje ćemo ih imati.

- Trente... - Nas dvoje se slaţemo - nastavio je brzo kada je ustuknula, pomalo iznerviran time

što nije oduševljeno prihvatila njegov plan. - A moraš priznati i da je naš seks odličan.

Ne moţeš poricati činjenicu da među nama postoji hernija, Medison. Ovo bi zaista moglo da uspe, znaš to i sama.

- Ne - odmahnula je glavom pokušavajući da smiri Lensa koji se nemirno vrteo u njenim rukama.

- Nemoj da odbiješ dok ne razmisliš, Medison - prišao joj je bliţe, govoreći brzo u nadi da će uspeti da je privoli na to da promeni mišljenje. - A kada razmisliš dobro o svemu, shvatićeš da sam u pravu.

Ovo je savršeno rešenje za sve nas. - Nije, Trente - ponovo je odmahnula glavom, osmehnuvši se tuţno. - To nije

savršeno rešenje. Znam da voliš naše dečake i drago mi je zbog toga. Potreban si im isto koliko i oni tebi, ali ti ne voliš mene. - Medison...

bbyy vvookkii

~~ 5511 ~~

- Ne - prekinula ga je. - Nije vaţno to da li se nas dvoje slaţemo niti to da li su seks i hernija među nama savršeni. Ja jednostavno ne mogu da se udam za čoveka koji me ne voli.

Trent je shvatio da ponovo pokušava da ga isključi iz svog ţivota i nije mogao da je krivi zbog toga. Istovremeno, osetio je da panika i očajanje rastu u njemu, a to nikako nisu bila osećanja na koja je navikao.

Nikada nije morao da se muči da nešto dobije, ljudi su se uvek trudili da mu ugode i uvek su spremno prihvatali njegove predloge. Ali znao je da je Medison posebna, ona je bila jedina ţena do koje mu je stalo i znao je da ima samo jednu jedinu šansu da je ubedi u to da je u pravu.

- Pobogu - progunđao je duboko uzdahnuvši. Ispruţio je slobodnu ruku da je privuče u zagrljaj. - U redu. Onda ćemo to uraditi na teţi način. Prokletstvo, Medison, volim te.

- Molim? - pogledala ga je s mešavinom zbunjenosti i bola. Zar je moguće da se nada rađa u njoj?

Nije bila toliko iznenađena ni kada se pre nekoliko dana pojavio pred njenim vratima, i to mu je ulilo nadu. Moţda nije sve izgubljeno. Ako uspe da je dovoljno dugo drţi izbačenu iz ravnoteţe, znao je da će pobeda biti njegova. Odjednom je shvatio da nikada u ţivotu nije više priţeljkivao pobedu i da mu ništa zapravo nije bilo toliko vaţno. Znao je da sad sve zavisi od njega i da mora da kaţe prave reči da bi je primorao da ga sasluša. Ţeleo je da ga zaista čuje i da pristane da rizikuje zajedno s njim.

- Naravno da te volim, zar misliš da sam budala? - odmahnuo je glavom, tiho se nasmejavši.

- Nemoj da odgovoriš na to, molim te. - Trente, ne moraš da... - Moram - prekinuo ju je osećajući da trenutak prolazi. Duboko je uzdahnuo zagledavši joj se u oči. Bio je spremna za veliki korak a

verovao je da ga nikada neće napraviti. Nije ţeleo da prizna šta oseća prema njoj i bio je uveren da će pristati na brak zbog dece, dajući mu tako sve što je ţeleo bez potrebe da on razotkriva dušu. Ali moţda je ipak na kraju ovako moralo da bude, pomislio je pomirljivo. Moţda čovek ne moţe da dobije ljubav sve dok nije spreman da je pruţi. Znao je da će učiniti sve što Medison ţeli samo da pristane da se uda za njega.

- Slušaj, nisam ponosan na ovo, ali pokušavao sam da sakrijem od tebe šta osećam još od one prve noći koju smo proveli zajedno pre više od godinu dana - rekao je tiho. - Osetio sam to čim sam te ugledao iako nisam to ţeleo. Ali jednostavno nisam imao izbora. Plesala si na mesečini i pomislio sam da sam baš tebe čekao čitavog ţivota.

- Ali ti...

bbyy vvookkii

~~ 5522 ~~

- Znam - prekinuo ju je. - Povukao sam se i oterao sam te od sebe. Samog sebe sam pokušao da ubedim da ţelim da odeš iz mog ţivota, ali to je bila laţ. Sve ovo vreme nazivao sam te laţljivicom, ali ja sam taj koji je lagao. Lagao sam i tebe i sebe zato što nisam ţeleo da dozvolim sebi da budem ranjiv.

- Trente - prošaputala je dopustivši da joj se suza skotrlja niz obraz. - Bilo bi mi mnogo lakše da si prihvatila brak sa mnom zbog dece - priznao je

obrisavši palcem njenu suzu. - Tada ne bih morao da ti priznam šta osećam prema tebi. Ne bih morao da rizikujem da mi se nasmeješ u lice.

- Nikada ne bih to uradila - rekla je od-mahnuvši glavom. - Ne bih mogao ni da se ljutim na tebe da si to uradila. Ali pošto nisi pristala na moj

prvobitni plan, moram da ti kaţem sve. Volim te, Medison. Volim te ludo, potpuno i očajnički.

Oči su joj zasijale od silnih suza koje su se u njima nakupile, a Trent je osetio da se sav led i uzdrţanost u njemu tope.

Ta ţena je imala neverovatnu moć nad njim i nad njegovim srcem, ali više se nije trudio da se pretvara jer mu je samo ona bila vaţna na ovom svetu.

- Kada ti uđeš u prostoriju, sve ostalo izbledi - nastavio je meko. - Podarila si mi divne sinove. Pokazala si mi svet u kojem ţelim da ţivim, a za koji do pre nekoliko dana nisam znao da postoji. Suze su počele nekontrolisnao da klize niz njene obraze i, osetivši njeno raspoloţenje, Lens se glasno rasplakao. Trent je brzo uzeo dečaka u slobodnu ruku i počeo je da ga smiruje pre nego što je opet podigao pogled na njeno lice.

- Samo da znaš, nisam spreman da izgubim - rekao je ozbiljno. - Nikada ne odustajem kada nešto ţelim, kao što ţelim tebe. Neću te pustiti da ponovo odeš. Nijedno od vas.

- Trente... - Ţivećemo ovde - prekinuo ju je pokazavši glavom kuću iza njih. - Na spratu je

divna svetla soba koju bi mogla da urediš kao svoju radnu sobu. Ima i pogled na okean, tamo ćeš moći na miru da pišeš.

- Mogu li da...? - Pretpostavljam da pola godine moţemo provoditi ovde, a drugu polovinu na

brodu dok dečaci ne pođu u školu - nastavio je ignorišući njenu upadicu. - To će biti dobro za njih. A ako im se dopadne pas koga sam im kupio, i njega ćemo svuda voditi sa sobom.

- Kupio si psa? - pogledala ga je u neverici. - Zlatnog retrivera - rekao je osmehnuvši se. - Sada je mali, ali porašće. - Ne mogu da veruj em - promrmljala je odmahnuvši glavom. - Kada krenu u školu, moţemo da idemo na krstarenje leti - nastavio je mnogo

opuštenije. - Odavde mogu da vodim računa o floti, a imam i Meri. Unaprediću je,

bbyy vvookkii

~~ 5533 ~~

ona moţe da vodi računa o svakodnevnim stvarima i da bude stalno u kontaktu sa mnom.

- Ali Trente... -I ţelim još dece - nije joj dozvoljavao da dođe do reči. -I hoću da budem tu od

početka i hoću da budem u porođajnoj sali s tobom. Ţelim da budem prisutan kada naš sin ili kćerka dođe na svet. Ţelim sve to, Medison, i ţelim da budem s tobom. I s njima.

Dečaci su počeli da se bune jer su predugo bili zapostavljeni, međutim, iako je pretpostavljao kako se osećaju, u tom trenutku čitav njegov svet bio je na ivici provalije i znao je da mu je preostalo samo još jedno da kaţe.

- Neću ti dozvoliti da me odbiješ, Medison - rekao je iz duše. - Nas dvoje pripadamo jedno drugom. Znam da me voliš i ja volim tebe. Ako mi ne veruješ, pronaći ću način da te ubedim, ali ti neću dozvoliti da ponovo odeš. Ne ţelim da ţivim bez tebe. Zapravo, to ne mogu sada kada sam upoznao čari zajedno provedenog vremena uz dečake. Neću da ţivim bez tebe i neću da se vratim svom praznom ţivotu.

Nekoliko trenutaka vladala je tišina, čulo se samo šmrcanje blizanaca i šum talasa u daljini. Trentu se činilo da i e ka njen odgovor čitavu večnost dok ju je netremice gledao u oči. Sa olakšanjem je odahnuo kada se konačno osmehnula.

Budala si ako misliš da ću ti dozvoliti da me ponovo oteraš - rekla je prišavši mu sasvim blizu i obavivši ruke oko njega i dečaka.

- Udaćeš se za mene? - upitao je s nadom u glasu. - Hoću - klimula je glavom. - I imaćemo još dece? - pogledao ju je molećivo. - Da - nasmejala se tiho. - Koliko god ţeliš. -I plovićeš oko sveta sa mnom? - nastavio je veselo. - Uvek - propela se na prste i potraţila je njegove usne. - Volim te, Trente. Uvek sam te volela. Sigurna sam da ćemo biti srećni u ovoj

predivnoj kući. - Hoćemo - prošaputao je između dva poljupca. - Samo da znaš da ćeš ti vaspitavati tog psa - rekla je uozbiljivši se. - Za tebe, ljubavi, sve! - nasmejao se osećajući da mu je srce puno prvi put u ţivotu.

-kraj-