Osnovne karakteristike

Glavni grad: Ljubljana

Službeni jezik: slovenački, italijanski i mađarski

Vlada: Parlamentarna republika

Predsednik Danilo Tirk

Premijer Borut Pahor

Stanovništvo

Broj 2.023.358 

Gustina naseljenosti 99/km²

BDP 2005. godine

Ukupno $43.690 milijardi

Po glavi stanovnika $23.250

Indeks humanog razvoja 0,910 (visok)

Valuta: Evro

Republika Slovenija je Centralnoevropska, podalpska država koja izlazi na

istočnu obalu Jadranskog mora. Graniči se sa Italijom, Austrijom i Hrvatskom.

Slovenija se proteže na delovima planinskog venca Alpa, Dinarida, Panonske

nizije i Sredozemlja, što joj daje povoljan geografski položaj.

Glavna etnička grupa su Slovenci (83%) a narodi iz SFRJ čine 6,3%a

Italijani, Mađari, Romi čine 0.6%.

Slovenački predsednik se birasvake pete godine. Izvršnu vlast ima Predsednik

vlade i kabinet ministra.

1

Kratka istorija

Pretpostavka je da su se preci današnjih slovenaca doselili na teritoriju

Slovenije u 6. veku a u 7. veku je nastala prva slovenačka država – Karantanija. 45.

godine pada pod vlast Bavarske i tada se stanovništvo pokrštava.

U 14. veku Slovenija pada pod vlast Habzburgovaca, kasnije Austro –

Ugara. Slovenija se deli na tri pokrajine:

1. Kranjsku

2. Korušku

3. Štajersku

1848. Slovenci počinju politički program koji traži ujedinjenu Sloveniju.

1918. se raspada Austro-Ugarska. Italija zauzima Primorsku i Istru.

Osnovana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja 1929. godine menja ime u

Kraljevinu Jugoslaviju.

Kraljevina Jugoslavija se raspala u Drugom svetskom ratu.

Slovenija postaje član socijalističke Jugoslavije, proglašene 29. novembra

1943.

25. juna 1991. proglašava nezavisnost od SFRJ.

2

Priključuje se NATO-u 2004. godine, a iste godine postaje članica Evropske

Unije.

Krah Socijalizma i nezavisnost Slovenije

Socijalizam je društveno-ekonomsko uređenje u kojem je većina sredstava za

proizvodnju u državnom vlasništvu, većina ekonomskih delatnosti se odvija pod

kontrolom države. Socijalizam u tom obliku nije moguće primeniti, zato je bilo preko

potrbno sprovesti privrednu reformu u socijalističkim državama. Postoje unutrašnji i

spoljašnji razlozi koji su uticali na sunovrat Socijalizma. Spoljanji razlozi, tj pritisak

kapitalističkih država nisu bili glavni faktor za urušavanje Socijalizma, već unutrašnji.

A to su neodgovarajuće korišćenje faktora proizvodnje, način raspodele društvenog

proizvoda, zapostavljanje lične potrošnje, porast demokratskih pritisaka...Takvo

socijalističko uređenje je bilo u Socijalistička Federativnoj Republici Jugoslaviji,

koju su činili Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija,Crna Gora i Bosna i

Hercegovina. Na čelu države je bio izabrani predsednik Josip Broz Tito. SFRJ je bila

zemlja takozvanog "samoupravnog socijalizma1", sa jednopartijskim delegatnim

sistemom predstavljanja, planskom privredom i specifičnim sistemom radničkog

samoupravljanja… 1974. godine usvojen je novi savezni ustav koji je dao više

autonomije republikama i pokrajinama. Jedna od uredbi novog ustava je da je svaka

država zvanično mogla proglasiti nezavisnost od federacije. Tito je umro 1980.

godine, rodonačelnik i simbol "bratsva i jedinstva", jednia sveza ovih naroda. Na čelo

SFRJ staje Predsedništvo od od osam članova, osam predstavnika republika i

autonomnih pokrajina, koje je imalo gotovo simbolički značaj. Vlast je sve više gubio

političku moć a republike I autonomne pokrajine sve više jačale. 1986. sunovrat SFRJ

se znatno ubrzava dolaskom Slobodana Miloševića na čelo CK saveza komunista

Srbije… Počelo je umotavanje u nacionalne zastave u pokušaju da se spere krivica

1 Samoupravni socijalizam

3

ekonomske krize i napusti planska ekonomija. Krivica za ekonomske teškoće je

sistematski bila prebacivana od strane lokalnih birokratija ka komšijskim republikama

i njihovim vođstvima. 25. juna 1991. godine Slovenija izlazi iz granica SFRJ i

proglašava nezavisnot. Par dana posle te odluke usledio kratak rat izadju Slovenije i

JNA, sukob je trajao oko sedam dana i odneo nekoliko desetina života.

Slovenija, koja je od nastanka SFRJ bila njena najjača republika, imala je veće

apetite da se razvije od ostatka velike federacije. Već od proglašenja nezavisnosti,

Slovenija je odredila svoj primarne ciljeve, a to je privođenje tranzicije kraju i

priključivanje Evropskoj Uniji u isto vreme.

Tranzicija u Sloveniji

Proces tranzicije iz socijalističke ekonomije, koja uključuje državnu i

društvenu svojinu, u tržišnu ekonomiju koju preteženo čini privatna svojina, čine dva

seta reformi. Prvi set je vezan za makroekonomsku stabilizaciju, liberalizaciju i

privatizaciju. Drugi set čini postupna primena direktnih ekonomskih politika koje se

odnose na reforme u finansijskom, institucijalnom i preduzetničkom sektoru, i brojnih

reformi ( u penzionim, poreskim, administrativnim sistemima...).

U cilju što brže integracije u EU, Slovenija je morala da napravi i sprovede

suštinske reforme i transformacije, koje će omogućiti brži razvoj ekonomije i

povećanja konkurentnosti kako bi što pre stala rame uz rame članicama EU. Proces

tranzicije u Sloveniji je u stvari proces usaglašavanja sa ekonomskim standardima

EU.

4

Stope inflacije u zemljama CEFTA

Slovenja je nasledila hiperinflaciju i velika spoljna zaduženja od SFRJ. Dodatni

problemi su gubitak Jugoslovenskog tržišta gde je bio usmeren izvoz i nedostatak

deviznih rezervi da podrži nacionalnu valutu, tolar. Zbog toga su makroekonomska

stabilizacija i liberizacija bili prioriteti na početku tranzicije. Posle "tranzicionog jaza"

na početku, koji se odrazio kroz pad BDP, Sovenija je relativno brzo, već 1993.

godine, značajno smanjila stopu inflacije. Pored toga u celom periodu tranzicije,

uspela je da održi fiskalnu i spoljnu ravnotežu.

Makroekonomska stabilizacija se sastoji iz:

1. Reforme monetarne politike – smanjivanje inflacije i kamatnih stopa

2. Reforme fiskalne politike – održavanje stabilnosti javnih finansija

3. Reforma politike dohodaka, saglasna sa makroekonomskom stabilizacijom

4. Politika otvaranje ekonomije ka stranim tržištima

Kamen temeljac slovenačke ekonomske ne zavisnosti je uvođenje nacionalne

valute oktobra 1991. godine, samo nekoliko meseci od proglašenja nezavisnoti od

SFRJ. Tda je slovenačka banka bila suočena sa mnogim problemima – dvocifrena

inflacija, nedostatk deviznih rezervi,, nepoverenje u novu valutu, nedostatak

kredibiliteta.... Prvi cilj je bio smanjenje inflacije koju ju je nasledila od SFRJ, glavni

problem je bio stabilnost kursa tolara (koji je stalno fluktirao). Slovenija je taj

problem rešila vezivanjem kursa tolara za stabilnu stranu valutu. To znači utvrdjivanje

5

Slovenački tolar

stabilne razmenske vrednosti nacionalne valute i neke jake valute, u ovom slučaju

nemačku marku.

Monetarna politika je postigla veliki broj značajnih ciljeva, banka Slovenije se

afirmisala kao institucija kojoj se može verovati, inflacija je redukovana na jednu

cifru do 1995. godine, tolar je postao valuta kojoj se veruje, kamatne stope su

prestale da rastu a devizne rezerve počele da se povećavaju. Od 1996. godine

stope inflacije su još uvek bile prilično visoke, od 8% do 10%. To se može

objasniti kretanjima realnih i nominalnih kamatnih stopa.

Kako bi podržala oporavak ekonomije posle sloma Jugoslovenskog tržišta,

privatizaciju preduzeća i restruktuiranje bankarskog sistema, Banka Slovenije je

pokušala zaštiti konkurentnost na stranim tržištima. Veliki problem predstavlja

ogroman priliv stranog kapitala u vidu deviza, što vrši veliki pritisak na domaću

valutu. Od 1993. do 1994. godine je primenjivana politika neutralisanja priliva

deviza, uglavnom prodavanjem domaćih novčanica, negativna posledica toga je

obeshrabrivanje stranih investitora.

Vlada Slovenije 1996. godine počinje politiku liberalizaciju cena, kako bi

umanjila njihovu distorziju i procenat kontrolisanih cena 2. Tako se sa 22,4%

2 U socijalizmu cene bile formirane veštački i kontrolisane od strane države.

6

Realni BDP u zemljama CEFTA

kontrolisanih cena u 1996. godini procenat smanjio na 13% u 2001. godine, što je

jako dobar rezultat.

Još jedan veliki problem monetarne politike su visoke kamatne stope, postoji

nekoliko razlogaa to su stroga monetarna politika, očekivanje inflacije, loša

struktura bankarskog sektora... Banke se među sobom dogovaraju o najvećoj stopi

rezerva koje mogu da čuvaju i tako se 1995. godine taj problem se rešava.

Fiskalna politika

Restriktivna fiskalna politika ima za cilj da ograniči državnu potrošnju i kreira

fiskalno okruženje koji će podstaći ekonomski razvoj. Može se reći da je ovo

jedan od najtežih u tranziciji jer zahteva da država sama sebi ograniči potrošnju i

značaj u društvu i privredi. Najvažnija stvar je prekinuti vezu imeđi fidkalne

politike i monetarnih vlasti. U svim zemljama ukojima se vodi politika smanjenja

inflacije podrazumeva se da se smanjinegativan efekat ovog je opadanje državnih

prihoda u prvih nekoliko godina tranzicije. U Sloveniji je zabeležen državni

deficit od -0,6% BDP-a 1997. godine, a čak -1.4 BDP-a 2001.godine. takav deficit

je izazvan rashodima države direktno doprinosi inflaciji. Još jedan problem je to

što je finansiranje državnog deficita ograničen zakonima.

Restriktivna politika dohodaka

Restriktivna politika dohodaka ima za cilj da ograniči ličnu potrošnju, što je

čini, politički gledano, najosetljiviju meru stabilizacijone politike. Međutim,

dugoročni cilj ove mere je da se produktivnost i dohodci usklade, tako da se rast

dohodaka veže za rast produktivnosti. Kada zarade po zaposlenom rastu brže od

produktivnosti inflacija raste sa porastom cene rada. Postoje dva metoda

ograničavanja, a to su: ograničavanja fonda plata državnih preduzeća i ograničavanja

proporcija ukupnog prihoda preduzeća koji se može podeliti u vidu plata.

7

Slovenija je organizovala institucijalni mehanizam po kojem se plate određuju

kolektivnim dogovorom, individualnim dogovorom i kroz zakon. U početku se

veličina plate određivala kvartalno a od 1997. godine određuje godišnje u odnosu na

indeks cena na malo 3. Uprkos porasta broja nezaposlenih, povećanje realnih plata po

zaposlenom je premašila produktivnost, i to je bio najveći problem. Već 1997. godine

je u Sloveniji je usporen rast plata i na taj način je rast produktivnosti bio veći od rasta

plata.

Spoljna trgovina

Za Sloveniju, kao prilično malo državu, najbolji i jedini mogući izbor je

razvoj u pravcu izvoza. Udeo izvoza u BDP-u je značajno porastao od 1991. godine.

Slovenija sa uvoza orijentiše na izvoz već krajem 80-ih, od raspada Jugoslavije, ona

preusmerava izvoz ka zemljama sadašmje Evropske Unije (60% ukupnog izvoza). Još

od proglašenja nezavisnosti Slovenija otvara svoju ekonomiju uvođenjem reformi, od

kojih su najvažnije smanjenje carina, ukidanje uvoznih kvota i stvaranje

institucionalnih okvira koje će podržati konkurentnost domaćih proizvoda na stranim

tržištima. Zahvaljujući svemu tome Slovenija je danas članica CEFTA (engl. Central

European Free Trade Agreement), EFTA (engl. European Free Trade Agreement),

WTO (eng. World Trade Organisation) i, povrh svega, Evropske Unije.

3 Mera ukupnog koštanja dobara i usluga koje kupuje tipični potrošač

8

Izvoz u zemljama CEFTA

Reforme u finansijskom sektoru

Tranformacija finasijskog sektora je jedan od najvažnijih faktora brze I

efikasne tranzicije. Finansijska tržišta i institucije u svim tržišnim privredama imaju

centralno mesto u alokaciji resursa tako što posreduju između štediša i investitora.

Međutim reforme nailaze na velike probleme, štednja građanja u finansijskim

institucijama bila veoma skromna, a bila je značajan izvor sredstava na finansijskim

težištima.

Bankarski sistem

U bivšim socijalističkim zemljama, tranzicju bankarskog sistema imala veliki

značaj. Cilj je bio da se banke pretvore u odgovorne, preduzetničke finansijske

institucije, koje će svoju delatnost zasnivati na profitu.

Slovenački bankarski sektor se značajno promenio od proglašenja

nezavisnoti. Neka od ovih promena su bile uobičajne za sve privrede u tranziciju, kao

što je na primer prilagođavanje tržišnoj ekonomiji. Međutim, Slovenački bankarski

sektor je imao neka odstupanja. Ljubljanska banka gubi značajan deo aktive u

republikama bivše Jugoslavije, a u isto vreme nasleđuje dug velike države. Najveći

problem sa kojim se banka suočila je veliki broj ne naplativih dugova (30% do 40%),

tako da je banka obavljala svoje delatnosti uz pomoć zaduživanja. Vlasti su, da bi

rešili ovaj problem nacionalizovale dve vodeće banke, 1993. godine i počele njhov

oporavak. Procesom oporavka je rukovdila Agencija za sanaciju banaka (BRA) koja

je počela da otpisuje gubitke i izdaje obveznice u vrednosti od 950 miliona eura. Prvi

rezultati saniranja su 1994. godini kada su te dve banke imale pozitivan protok novca

i neto prihoda. Pozitivan trend se nastavio i sledeće dve godine i proces oporavka

banaka je formalno završen 1997. godine. Ove reforme su unapredile ceo bankarski

sistem u Sloveniji.

9

Tržište kapitala

Tržišta hartija od vrednosti skoro da nisu postojala u socijalističkim zemljama.

Uslovi za nastanak berz se stvaraju sa početkom privatizacije. Na berzama u tranziciji

su uglavnom trguje akcijama privatizovanih preduzeća u tranziciji.

Veliki problem na tržištu hartija od vrednosi u Sloveniji je bio to što veliki

broj shareholder-a koj su svoje akcije dobili besplatno, želeli da svoje akcije prodaju

prvom prilikom. Sekundarna trgovina hartijama od vrednosti je korišćena da se

učvrsti vlasnička struktura posle masovne privatizacije. Osnovne karakteristike berze

su bile slaba likvidnost, mali broj učesnika u početku I trgovanje uglavnom akcijama

preduzeća. Trenutna sitacija Slovenije po pitanju tržišta kapitala je na zavidnom nivou

lestvice u Evropi.

Privatizacija i restruktuiranje preduzeća

Privatizacija, u pravnom smislu je proces koji označava prenos prava nad

vlasništvom. To podrazumeva da sredstva za prizvodnju koja su državnim rukama

postaju privatno vlasništvo.

Slovenačka preduzeća su bila suočena sa brojnim izazovima, a to su:

komercijalizacija, privatizacija i restruktuiranje. Rostruktuiranje Slovenačkih

preduzeća je počelo kraje 80-ih godina. Na početku ovog procesa industrijski sektor je

bio gubitnik dok je sektor usluga stekao značaj. Industrijski sektor beleži razvoj tek od

1993.godine. najbrže se razvijaju sledeće grane: transport, proizvodnja građevinskih

materijala, električna i optička oprema, hemijska industrija, proizvodnja veštačkih

vlakana, prehrambena i duvanska industrija.

10

U prvoj fazi privatizacije Slovenija se fokusirala na tri aspekta, a to su:

1. Pravni i nistitucijalni okviri za kreiranje predduzeća koji imaju za cilj da se

prilagode tržišnoj ekonomiji i da pokrenu proces transformacije preduzeća. Dva

važnija dokumenta u vezi sa tim su Akt o preduzećima iz 1988. godine i Akt o

komercijalnim kompanijama iz 1993. godine.

2. Rehabilitacija sektora preduzeća na koju je potrošen ogroman deo budžeta

namenjen za rekonstrukciju preduzeća. Najznačajnij programi saniranja su npreduzeti

od strane korporacije za razvoj slovenije od 1993. godine. cilj korporacije je bio da

preuzme, primeni kratkoročno restruktuiranje, proda ili zatvori preduzeća koja se ne

mogu privatizovati. Od 1998. godine budžet za sanaciju preduzeća se redukuje i

korporacija se gubi.

3. Privatzacija je neophodan prvi korak u dugoročnom restruktuiranju

preduzeća je samo vlasnici (pravna ili fizička lica) mogu kvalitetno sprovesti

restruktuiranje. Posle dužeg odlaganja, iz političkih razlog, 1992. godine Aktom o

transformaciji vlasništva počinje privatizacija. Koncept Slovenačke privatizacije je

mešavina raspodele besplatnih akcija preduzeća, odkupljivanje internih stejkholdera

po diskontnim cenama i komercijalna privatizacija. Akt koji je obuhvatao 1340

preduzeća je dao mogućnos raznih modela privatizacija ili upotrebu kombinacije

metoda.

Na kraju privatzacije, Slovaenačka preduzeća su se delila na:

Nova privatna preduzeća koja nisu bila podvrgnuta privatizaciji, već su kao

privatna i nastala. Vlasnici su obično bili iz inostranstva.

Privatizovane kompanije. Većinski vlasnici su interni stejkholderi.

Ne privatizovane kompanije koje obično imaju negativan profit .

Državne kompanije – komunalije i ostale kompanije koje drže monopol.

11

Slovenija danas

Republika Slovenija 1. maja 2004. godine zajedno sa još devet evropskih

država postaje ravnoprani član Evropske unije. Ostvaren je glavni cilj – generisan i

ustaljen rast privrede i povećana je internacionalna konkurentnost države. Iako je

Slovenija bila najrazvijenija zemlja bivše Jugoslavije, te najbrže izvršila tranziciju,

proces ispunjavanja uslova za pridruživanje nije bio jednostavan. Slovenija je vrlo

uspešno izjednačila proces tranzicije sa procesom prilagođavanja evropskim

standardima.

Prisutvo Slovenije na evropskom tržištu je uticalo na regionalnu strukturu

spoljno trgovinske razmene. Međutim, Slovenačka privreda još nije uspela da u punoj

meri iskoristi priliku za razvoj koje nudi tržište Evropske Unije. Zajedničko tržište i

zajednička valuta nude još mnogo mogućnosti za povećanje međununarodne trgovine,

prenos tehnologija i olakšan dostup informacija i resura, I samim tim povećanja

standarda zemlje.

Zaključak

Šta smo naučili iz iskustva Slovenije? Mnogo toga. A šta od toga možemo u

praksi primeniti, kako bi našu državu doveli gde je Slovenija danas? Vrlo malo. Kao

prvo, Republika Slovenija je u proces tranzicija ušla mnogo spremnija i sa manjim

problemima nego što smo mi imali. Političke i ekonomske prilike su kod nas bile

mnogo nepovoljnije, ratovi, sankcije, prezaduženost, veća stopa inflacije, loše

političke odluke lidera, problemi sa integritetom teritorije ( Kosovo i Metohija),

12

neispunjene obaveze prema Haškom tribunalu… Ostaje samo da se trudimo da što

bezbolnije privedemo tranziciju kraju i punom parom preskočimo sve prepreke i

spremni dočekamo integraciju u Evropsku Uniju, gde nas sigurno čeka svetlija

budućnost.

Literatura

THE ECONOMIC TRANSITION OF SLOVENIA IN THE PROCESS OF GLOBALIZATION, Lučka Lorber

http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=588

http://www.danas.co.yu/20050516/biznis2.html

The Transition Process in Slovenia: Transformation to an EU-Compatible Economy, Mojmir Mrak, Matija Rojec and Janez Potočnik

Ekonomija tranzicije, prof. dr Mihailo Crnobrnja

Privatisation, Restructuring and Management in Slovene Enterprises, Stefan Bojnec

Sadržaj

13

Osnovne karateristike......................................................................1.

Kratka istorija..................................................................................2.

Krah Socijalizma i nezavisnost Slovenije......................................3.

Tranzicija u Slovenij.......................................................................4.

Fiskalna politika..............................................................................7.

Restruktivna politika dohotka.........................................................7.

Spoljna trgovina..............................................................................8.

Reforme u finansijskim sektorima.................................................9.

Bankarski sistem.............................................................................9.

Tržište kapitala..............................................................................10.

Privatzacija i restruktuiranje preduzeća........................................10.

Slovenija danas..............................................................................12.

Zaključak.......................................................................................13.

Literatura.......................................................................................14.

14